PRISTUP ZA SVE

UEFA i CAFE vodič sa preporukama za pravljenje

pristupačnog stadiona i omogućavanje ravnopravnog
doživljaja utakmice za sve
PRISTUP ZA SVE
SADRŽAJ

PRISTUP ZA SVE
UVODNA REČ 06
Fudbal za sve, pristup za sve 08
Ko treba da pročita ovaj vodič i zašto? 09
Zašto je dobar pristup stadionu tako važan? 10

B ZAINTERESOVANE STRANE 18

A DRUŠTVENI MODEL INVALIDNOSTI 12

A:1 Kakav je društveni model invalidnosti? 14 C ZAKONODAVSTVO O INVALIDNOSTI I

RAVNOPRAVNOSTI
22

A:2 Korisnici invalidskih kolica 14

D
A:3 Osobe smanjene pokretljivosti 14
PROGRAMSKI CILJEVI 26
A:4 Slabovide i slepe osobe 15
A:5 Osobe oštećenog sluha i gluvi 15

E
A:6 Osobe sa smetnjama u učenju 15
A:7 Osobe sa psihičkim smetnjama i oboljenjima 15
PROVERA I PLANIRANJE PRISTUPAČNOSTI 30

A:8 Ostali korisnici olakšanog pristupa 16

E:1 Kako sprovesti proveru pristupačnosti 32
E:2 Šta provera pristupačnosti treba da obuhvata 32

2
 F POVERENICI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM 34

G DOLAZAK NA STADION 38

G:1 Kontakt sa klubom 40

G:2 Dolazak na stadion 42
G:3
G:4
Punktovi za prihvat
Parking
42
43
H KRETANJE NA STADIONU 50

G:5 Prilazne putanje 45 H:1 Ulazi i izlazi 52

G:6 Oznake i putokazi 46 H:2 Namenski ulazi 53
G:7 Osoblje i redarska služba 48 H:3 Zone kretanja 54
G:8 Psi vodiči 49 H:4 Vertikalno kretanje 54

3 PRISTUP ZA SVE – SADRŽAJ

PRISTUP ZA SVE
SADRŽAJ

I PROSTOR GLEDALIŠTA 60

I:1 Inkluzivni plan sedenja 62

I:2 Prilagođena i lako dostupna sedišta 63
I:3 Prostor za korisnike invalidskih kolica 64
I:4 Standardi inkluzivnog gledališta 66
I:5 Gornje zone gledališta 68
I:6 Zone gledališta kraj terena 68
I:7 Zone središnjeg pojasa gledališta 69
I:8 Fleksibilan plan sedenja 70
I:9 Mesta za stajanje 71
I:10 Ostali događaji 71
K DOSTUPNOST USLUGA 82

J PRISTUP INFORMACIJAMA

72
K:1
K:2
Pristupačni toaleti
Prostorije za prvu pomoć
84
90
K:3 Prostor za osveženje (hrana i piće) 90
J:1 Alternativni oblici informisanja 74
K:4 Direktorske i počasne lože 91
J:2 Stadionske pogodnosti za gledaoce 77
oštećenog sluha i gluve K:5 Maloprodajni prostor i ostale komercijalne zone 91
J:3 Audio komentari 79 K:6 Mediji 91

4
 L NAPUŠTANJE STADIONA 92 N PRAKTIČNI PRIMERI 104

N:1 Primer 1 106

L:1 Izlazne putanje 94
N:2 Primer 2 107
L:2 Procedura i reagovanje u hitnim slučajevima 94
N:3 Primer 3 109
N:4 Primer 4 110
N:5 Primer 5 112

M OBUKA PERSONALA O PRISTUPAČNOSTI 98

M:1 Vređanje i diskriminacija osoba sa invaliditetom 100

M:2 Osnovne norme ponašanja prema osobama 101 REČNIK POJMOVA I LITERATURA
sa invaliditetom
M:3 Odsustvo jezičke diskriminacije 102
REČNIK POJMOVA 114
M:4 Uspešna komunikacija 102
LITERATURA 117
M:5 Pomaganje osobi sa invaliditetom 103

5 PRISTUP ZA SVE – SADRŽAJ

PRISTUP ZA SVE
UVODNA REČ

Fudbal je sport namenjen svima, bez obzira na različita
uverenja, boju kože ili veru; zato prisustvo na fudbalskoj
utakmici i sva uzbuđenja koje to iskustvo donosi
navijačima širom sveta, treba da bude dostupno svima
– a ipak nije. Veliki postotak stanovništva, uključujući
tu otprilike 80 miliona ljudi sa invaliditetom koji žive
u Evropskoj uniji, trenutno nema onako lak pristup
utakmicama kakav bi trebalo da ima. Svrha ovog
dokumenta je da predloži i podeli praktična rešenja
pomoću kojih će fudbalski klubovi i stadioni omogućiti
pristupačnost objektima za ovu grupu stanovništva.
odlaze na utakmice, već više predstavlja osnove za
pravilno postupanje koje omogućavaju članovima UEFA i
njihovim klubovima da obezbede pristupačne i inkluzivne
stadione za sve evropske utakmice.
Mi u UEFA verujemo da je navijač nerazdvojni deo igre.
Zato se nadamo da će ovaj dokument, u čijem stvaranju
smo učestvovali zajedno sa našim partnerom CAFE
(Centar za pristup fudbalu u Evropi), biti vredna karika u
nastojanju da fudbal, a posebno prisustvo utakmicama,
postane što je moguće dostupniji svima.

Fudbalska publika u Evropi svakim danom postaje sve S poštovanjem,

šarolikija, navijači dolaze iz najrazličitijih društvenih
sredina. Takođe je opšteprihvaćena činjenica da je
fudbalsko navijanje i mogućnost odlaska na utakmice
živi deo evropske kulture i tradicije. Stoga, ako želimo
inkluzivni pristup u današnjoj modernoj Evropi, moramo
se pobrinuti da naši stadioni takođe postanu pristupačni
za sve.
Đani Infantino
Ovaj dokument-vodič nije zamišljen kao jedino rešenje Generalni sekretar UEFA
za probleme s kojima se sreću ljudi sa invaliditetom kada

6
7 PRISTUP ZA SVE - UVODNA REČ
PRISTUP ZA SVE
UVOD
Fudbal za sve, pristup za sve
U avgustu 2009. godine UEFA je donirala svoju Monako
nagradu za dobročinstvo (Monaco Charity Award)
Nacionalnom udruženju za navijače sa invaliditetom (eng.
NADS/ National Association for Disabled Supporters) radi
osnivanja nove panevropske dobrotvorne organizacije pod
imenom Centar za pristup fudbalu u Evropi (engl.CAFE /
Centre for Access to Football in Europe). CAFE je oformljen
kako bi omogućio navijačima sa invaliditetom svih 53 zemalja-
članica u sastavu UEFA da sebi priušte zadovoljstvo prisustva
na utakmicama i da to iskustvo bude jednako i pristupačno
za sve.
Oko 10 % stanovništva spada u grupu osoba sa invaliditetom,
što je približno 100 miliona ljudi sa posebnim potrebama koji
žive u širem geografskom prostoru UEFA. Procenjuje se
da je među njima bar 500 000 fudbalskih navijača, ljubitelja
fudbala koji imaju prava da uživaju u ovom sportu kao i svi
drugi i koji treba da imaju ravnopravan pristup stadionima.
Pa ipak, mnogi ljudi sa posebnim potrebama su do sada bili
u nemogućnosti da u potpunosti izraze svoju strast prema
fudbalu zbog ograničenja na stadionima.
CAFE u potpunosti shvata uticaj inkluzije, osećaj postignuća
i samopouzdanja koji osoba sa posebnim potrebama može
iskusiti kad uživo prisustvuje utakmici i blisko sarađuje sa
svima koji su ključni učesnici ovog procesa, uključujući UEFA,
njene 53 zemlje članice i fudbalske klubove širom Evrope.
8
CAFE takođe sarađuje sa organizacijama kao što je Komitet
za standardizaciju pri Evropskoj komisiji (eng. CEN - European
Commission’s Committee for Standardization) kako bi
omogućio ravnomerniji panevropski pristup građevinskim
standardima i pravilnom postupanju na sportskim stadionima
a sarađuje i sa UEFA i EURO 2012 lokalnim organizacionim
komitetima u Poljskoj i Ukrajini kako bi pomogao u
obezbeđivanju bolje pristupačnosti za navijače sa posebnim
potrebama tokom UEFA EURO 2012.
Još jedan ključni aspekt delovanja organizacije CAFE je njena
direktna podrška navijačima sa posebnim potrebama. Kada
im se pomogne da osnuju svoje sopstvene navijačke grupe,
osobe sa posebnim potrebama imaju bolje uslove saradnje
sa svojim fudbalskim klubovima i upravnim telima i priliku da
nastave poslove Centra na lokalnom i nacionalnom nivou –
poslove koji su od izuzetne važnosti za održivost CAFE-a
i njegovu trajnu podršku. CAFE će znati da je uspeo kada
ravnopravan pristup fudbalskim uslugama i objektima postane
standardna praksa.
Pozivamo vas da posetite našu internet stranicu www.
cafefootball.eu ili da stupite u kontakt sa nama putem
elektronske pošte: info@cafefootball.eu, tel.+44 (0) 1244
893586 ili preko Skype aplikacije: cafe-football
Ko treba da pročita ovaj vodič i zašto?
Cilj ovog vodiča je da obezbedi osnovu za pravilno
postupanje podjednako na novim i postojećim stadionima,
kao i da predloži praktična i jasna rešenja koja će pomoći
fudbalskim klubovima, nacionalnim savezima i upravama
stadiona da ponude prostor visokog standarda koji je
dostupan, sveobuhvatan i prihvatljiv za sve.
Važno je napomenuti da smernice i standardi navedeni
u ovom dokumentu nisu jedini način za postizanje
inkluzivnog pristupa. Ovaj vodič je savetodavni dokument
i nije mu namera da bude shvaćen kao propis niti da
ograničava alternativna i kreativna rešenja. Naprotiv, vrlo je
moguće da postoje druga, podjednako zadovoljavajuća ili
primenjiva rešenja kojima se postižu isti rezultati. Takođe,
ovaj dokument nema nameru da zameni direktno učešće
osoba sa posebnim potrebama u lokalnom okruženju
i kvalifikovanih stručnjaka za olakšan pristup tokom
faza planiranja za bilo koji projekat, bilo da je u pitanju
novogradnja, modernizacija ili adaptacija. Naprotiv, njihovo
učešće je od ključne važnosti. Međutim, vodič je svakako
neprocenjiv mehanizam koji će pomoći upravi i planerima
da svoj klub i stadionski prostor, usluge i događaje učine
istinski dostupnim za celu zajednicu.
Novi stadioni se stalno planiraju i grade a svaki je različit
zbog različite lokacije, veličine i okruženja. Uz to, postojeći
stadioni se neprestano proširuju, adaptiraju i modernizuju.
Zajedničko svima je potreba da se obezbede s jedne strane
prostor koji je dobro projektovan, kojim se dobro upravlja i
9 PRISTUP ZA SVE - UVOD
koji dobro funkcioniše a sa druge i usluge koje će odgovoriti namenjeno čitavoj zajednici znači uraditi više od minimuma.
na očekivanja i zahteve navijača i potrošača, volontera Projektanti i uprava uvek treba da postavljaju ambicioznije
i osoblja. Svi oni žele da osete napetost i uzbuđenje koje ciljeve kada je izgradnja ili renoviranje u pitanju i na taj
fudbal pruža i na dan utakmice i u drugim prilikama. način obuhvate potrebe šire zajednice, koja je raznolika i u
proseku sve starija.
Često se tvrdi da postojeći stadioni ne mogu biti poboljšani
bez velikih strukturalnih promena. To jednostavno nije tačno. Autori ove publikacije pokušali su da prate redosled koji
Mnoga pametna, ekonomična rešenja u projektovanju i se podudara sa kretanjem na stadionu na dan utakmice.
upravljanju već su primenjena u savremenim klubovima Međutim, namera je takođe bila da se svako poglavlje može
i na stadionima širom Evrope; rešenja koja obezbeđuju pročitati odvojeno. Nadamo se da će vam ova publikacija
pristupačnost objekata i usluga kako bi svi iz lokalne i šire biti korisna i da će vam pomoći da sprovedete poboljšanja
zajednice imali iste, ravnopravnije šanse za pristup, a klub na svojim stadionima, novim i starim.
na taj način dobio veću, reprezentativniju podršku.
Za više informacija i savete obratite se lokalnim navijačkim
Ova publikacija razmatra standarde pristupačnosti koji su u grupama osoba sa posebnim potrebama i upoznajte se
mnogim slučajevima već definisani lokalnim građevinskim sa lokalnim građevinskim propisima i izvorima informacija
propisima i standardima. Međutim, planeri i projektanti navedenim na kraju ovog dokumenta.
moraju priznati da čak i najbolji lokalni građevinski standardi
obično ispunjavaju samo minimalne zahteve u pogledu
pristupačnosti, polazeći od pretpostavke da je minimum
dovoljan, dok je to zapravo tek početna tačka za razvoj
funkcionalne, dostojanstvene i ravnopravne pristupačnosti
objektima. Minimalni standardi pristupačnosti ne bave
se obavezno i mnogim barijerama na koje nailaze ljudi
sa invaliditetom i drugi kojima je neophodno pristupačno
okruženje.
Minimalni standardi, po definiciji, obično obezbeđuju
minimalnu pristupačnost. Istinski inkluzivno planiranje
PRISTUP ZA SVE
UVOD
Zašto je dobar pristup tako važan?
Tradicionalno je pristupačnost posmatrana kao problem koji
se tiče samo osoba sa invaliditetom. Međutim, istraživanja
su pokazala da zapravo više od 20% populacije ima stalnu
potrebu za pristupačnom infrastrukturom. Pristupačni
fudbalski stadioni i usluge u interesu su osoblja, volontera,
navijača i posetilaca koji mogu imati širok spektar zahteva
i posebnih potreba a svi oni imaju koristi od inkluzivnih
objekata.
Navijanje za fudbalske timove i odlazak na utakmice priznati je
deo evropske kulture i tradicije. Fudbalski navijači u današnje
vreme dolaze iz najraznorodnijih sredina i svakako se
mogu smatrati reprezentativnim uzorokom multikulturalnog
evropskog društva. To prirodno uključuje i sve više ljudi sa
invaliditetom koji žele da prisustvuju utakmicama. Osim
toga, mnogi klubovi i stadioni koriste objekte, pružaju
usluge i organizuju događaje i kada nema utakmica; na taj
način postaju mesto okupljanja lokalne zajednice i savim je
realno očekivati veći broj ljudi sa invaliditetom koji će imati
profesionalni ili volonterski kontakt sa fudbalom, što znači
da klubovi i stadioni u ulozi poslodavca takođe moraju
obezbediti pristupačno radno okruženje.
Samo u Evropskoj uniji živi više od 80 miliona ljudi sa
invaliditetom*- što je jednako ukupnom stanovništvu Belgije,
Češke, Grčke, Mađarske i Holandije ili šestina ukupnog
stanovništva cele EU. Svaki četvrti Evropljanin ima člana
porodice sa invaliditetom, čitavih 60% poznaje nekoga sa
invaliditetom u bližem ili širem okruženju. Osobe smanjene
10
pokretljivosti predstavljaju više od 40% stanovništva od kojih
je više od 30% starijih od 75 do izvesnog stepena nepokretno
a preko 20% teško nepokretno. Svaka četvrta osoba pati od
nekog psihičkog poremećaja u nekom trenutku tokom života.
U poređenju sa osobama bez invaliditeta, dvostruko je više
onih sa invaliditetom koji se sa prijateljima i rođacima viđaju
tek jednom ili dva puta mesečno. Polovina svih ljudi sa
invaliditetom nikad nije učestvovala u zabavnim ili sportskim
aktivnostima a trećina nikad nije putovala u inostranstvo niti
odlazila na dnevne izlete zbog nepristupačnih objekata i
usluga.
Čak 97% Evropljana smatra da se nešto mora učiniti
kako bi ljudi sa invaliditetom bili više uključeni u društvo
a 93% izjavljuje da bi voleli da se više novca ulaže u
uklanjanje fizičkih prepreka koje komplikuju život ljudima sa
invaliditetom.**
Pristupačnost je od ključne važnosti za osobe sa invaliditetom
kako bi mogle da ostvare svoja prava i u potpunosti učestvuju
u društvenom životu. U stvari, u mnogim zemljama manjak
pristupačnosti objektima smatra se vrstom diskriminacije a u
mnogima su već doneti propisi kojima se zahteva adekvatna
pristupačnost javnim mestima i uslugama kao što su stadioni
i utakmice.
*Kancelarija za publikacije Evropske unije – Evropska strategija za invalidnost
2010-20: (European Union Publication Office – The European Disability Strategy
2010-20) Ljudi sa invaliditetom imaju ista prava
** Statistika uzeta sa internet stranice Evropskog foruma za invalidnost (www.
edf-feph.org)
Shodno tome, EU strategija za invalidnost ima za cilj da
ukloni prepreke s kojima se ljudi sa invaliditetom suočavaju.
Evropska komisija promoviše pristup izgradnji „projekat za
sve“ kako bi zgrade i javne prostore odmah moglo da koristi
što više ljudi i kako bi bili pristupačni za sve.* Takođe se
radi na donošenju Dekreta o evropskoj pristupačnosti koji bi
postavio opšte okvire za robu i usluge.
Uprkos raznolikosti konkretnih tehničkih rešenja koja su na
raspolaganju, na funkcionalnom nivou ljudi sa invaliditetom
imaju slične zahteve za pristupačnošću širom Evrope.
Osim toga, pristupačne građevine su ekonomski privlačne.
Funkcionalno su prilagodljivije a infrastruktura isplativija
budući da se smanjuju potrebe za skupim adaptacijama u
kasnijim fazama.
Budući da posetioci stadiona dolaze iz sve raznolikijih
segmenata evropskog društva, tako se povećava i broj ljudi
sa posebnim potrebama koji žele da prisustvuju utakmicama
sa porodicom i prijateljima nastaviti da raste. Osobe sa
posebnim potrebama bi, dakle, trebalo smatrati cenjenim
potrošačima a dobru pristupačnost ne samo kao moralno
već i kao pitanje dobrog poslovanja. Moralno gledano,
pristupačnost je osnovno ljudsko pravo i jedan od stubova
socijalne pravde. Socijalna pravda znači posmatrati ljude
kao individue i omogućiti im fer i jednake uslove kako bi u
potpunosti bili deo društva. Istinski pristupačno okruženje
je ono u kojem su ljudi po svojoj slobodnoj volji u stanju
11
da pokažu svoju nezavisnost i u kojem su uklonjene sve *Standardizaciona uredba m/420 u skladu sa evropskim zahtevima
prepreke koje ograničavaju integraciju. pristupačnosti za javne nabavke u građevinarstvu, m/420 en
**UEFA ima 53 člana; neki od njih su van geografskog područja Evrope
CAFE procenjuje da je od aktivnih fudbalskih gledalaca tj.
posetilaca stadiona u širem području UEFA** barem njih
500 000 sa invaliditetom. Sasvim je jasno da bi se uz jednake
mogućnosti i ravnopravan pristup taj broj značajno uvećao
i da bi mnogo, mnogo više ljudi sa posebnim potrebama
poželelo da postane redovan gledalac na stadionu. Osobe
sa posebnim potrebama imaju prava da uživaju u fudbalu,
drugim sportovima i naravno bilo kom obliku zabave,
podjednako kao i svi ostali. Ovo važi za fudbal na svim
nivoima igre.
Sve više ljudi sa posebnim potrebama želi da putuje na
fudbalske utakmice i turnire u inostranstvu pa ako se
pristupačnost stadionima poboljša, sve više njih će biti
u mogućnosti da uz ostale navijače prisustvuje velikim
takmičenjima kao što je UEFA EURO 2012.
Fudbal ima ogromnu šansu da postavi standarde kojima će
ostali težiti i da promeni život mnogim osobama sa posebnim
potrebama omogućavajući im nezavisan i ispunjen život.
Svako od nas ima svoju ulogu u nastojanjima da fudbal
postane istinski inkluzivan i znaćemo da smo uspeli kada
ravnopravan pristup postane standard u svemu što se tiče
fudbala.
PRISTUP ZA SVE - UVOD
 A
A:1
DRUŠTVENI MODEL
INVALIDNOSTI

Kakav je društveni model invalidnosti? 14

A:2 Korisnici invalidskih kolica 14

A:3 Osobe smanjene pokretljivosti 14

A:4 Slabovite i slepe osobe 15

A:5 Osobe oštećenog sluha i gluvi 15

A:6 Osobe sa smetnjama u učenju 15

A:7 Osobe sa psihičkim smetnjama i oboljenjima 15

A:8 Ostali korisnici olakšanog pristupa 16

12
13
DRUŠTVENI MODEL INVALIDNOSTI

A :1 A :3
KAKAV JE DRUŠTVENI posebnim potrebama ograničene samo preprekama sa
kojim se suočavaju i ne mogu same po sebi biti definisane OSOBE SMANJENE
MODEL INVALIDNOSTI? ovim „kategorijama“ ili ograničenjima.
POKRETLJIVOSTI
Kada se razmatra potreba za pristupačnim i inkluzivnim Ovu grupu čine osobe na koje se često misli kad se kaže
okruženjem kao što je fudbalski stadion, ključna stvar je
razmatranje društvenog modela invalidnosti po kojem
su fizičke, senzorne, intelektualne, psihološke barijere
A :2 ’osobe sa ograničenim kretanjem’, kao što su one koje mogu
da hodaju ali im je potrebno pomagalo za hodanje ili one
kojima veće razdaljine predstavljaju problem. Ova grupa
i predrasude te koje prouzrokuju invalidnost a ne sâma
oštećenja zdravlja. Važno je videti osobu a ne oštećenje i
KORISNICI INVALIDSKIH je korisnik objekata i usluga koje su projektovane tako da
se smanji dužina kretanja ili ograniči neophodnost stajanja
kloniti se stereotipa. Na primer, osoba koja koristi invalidska
kolica invalid je samo kada postoje stepenice ili strmi nagibi
KOLICA tokom dužih perioda. Osobe smanjene pokretljivosti mogu
biti ograničene fizičkim preprekama i/ili predrasudama
koji se ne mogu savladati u kolicima. Isto tako, slepa osoba Približno 1% stanovništva koristi invalidska kolica stalno drugih.
ili osoba oštećenog vida invalid je samo kada joj informacije ili često jer im je teško ili pak nemoguće da hodaju. Ovaj
nisu dostupne u odgovarajućem obliku ili su prilazni putevi procenat je čak i veći među starijim ljudima. Korisnici
blokirani fizičkim preprekama ili mogu prouzrokovati pad. invalidskih kolica su osobe koje najviše pogađaju
Nekadašnji medicinski model invalidnosti smatrao je osobe uslovi na stadionima koji ne mogu prihvatiti osobe sa
sa invaliditetom bolesnim ili hendikepiranim uzimajući u smanjenom pokretljivošću, dok objekti čiji su prostor i
obzir samo njihovo zdravstveno stanje. Ovakav stav prema usluge sveobuhvatno pristupačni olakšavaju pristup ne
osobama sa posebnim potrebama posmatra ih kao slabe i samo korisnicima invalidskih kolica već svim posetiocima
postavlja ih u ulogu štićenika a ove osobe su podjednako stadiona. Korisnik invalidskih kolica može biti ograničen
sposobne kao i svi drugi, pod uslovom da im se omogući fizičkim preprekama i/ili predrasudama drugih.
okruženje koje odgovara njihovim specifičnim zahtevima.
Za svrhe ovog dokumenta, osnovne „kategorije“ korisnika
olakšanog pristupa opisane su u nastavku. Važno je
imati na umu da se neke osobe sa posebnim potrebama
suočavaju sa „prikrivenim“ preprekama a da neke
možda imaju složene i višestruke zahteve za pristup koji
prevazilaze okvire ovih kategorija (korisnik invalidskih
kolica takođe može biti slepa ili gluva osoba, na primer).
Naglasivši ovo moramo takođe ponoviti da su osobe sa

14
A :4
SLABOVIDE I SLEPE
OSOBE
Ovu grupu, kao što sam naziv upućuje, čine ljudi koji su
potpuno slepi, kao i oni sa oštećenim ili delimičnim vidom
a od koristi su im jasni putokazi i signalizacija, uključujući
taktilne površine, kontrastne boje i površine bez refleksije
kao i alternativni načini informisanja (Brajovo pismo, velika
slova, audio snimci i audio komentari). Važno je napomenuti
da samo 18% od svih slabovidih i slepih osoba uopšte
nema vid; većina ima ograničen ili u različitom stepenu
oštećen vid. Slabovidi i slepi ljudi mogu biti ograničeni
senzornim i fizičkim preprekama i/ili predrasudama drugih.
A :5
OSOBE OŠTEĆENOG
SLUHA I GLUVI
Ova grupa očigledno uključuje ljude koji su gluvi (tj. ne
mogu da čuju na funkcionalnom nivou), koji često koriste
znakovni jezik i kojima su od koristi usluge kao što su
prevodioci i namenski tekstofon relej. Međutim, većina
osoba iz ove grupe ima delimičan sluh te stoga mogu
koristiti pomoćne slušne naprave, sistem induktivne petlje
i pasivnih infracrvenih sistema. Gubitak sluha je najčešći
pojedinačni invaliditet i često se postepeno pogoršava
tokom dužeg vremenskog perioda, što znači da osoba
15
A :7
može biti nesvesna do kog stepena joj je sluh oštećen.
Osobe oštećenog sluha i gluvi mogu biti ograničeni
OSOBE SA PSIHIČKIM
senzornim preprekama i/ili predrasudama drugih.
SMETNJAMA I
OBOLJENJIMA
A :6 Ovoj grupi može pomoći fleksibilnost i razumevanje
OSOBE SA SMETNJAMA prilikom pružanja usluge, posebno na dan utakmice.
Važno je pravilno obučiti osoblje i volontere, koji bi morali
U UČENJU uzeti u obzir anksioznost koju možda osećaju osobe iz ove
grupe, kao što je strah od neobičnog, zatvorenog ili novog
prostora. Ova grupa ljudi može biti ograničena psihološkim
Ovoj grupi može pomoći fleksibilna usluga, jednostavno preprekama i/ili predrasudama drugih.
izražavanje ili lako čitljivi dokumenti i logičan plan stadiona.
Uz to, osoblje stadiona i redari treba da budu svesni potreba
ovih ljudi, posebno što se tiče komunikacije i snalaženja
u prostoru na dan utakmice. Na primer, autistična osoba
možda ima svoju uobičajenu rutinu pri dolasku na utakmicu
ili postupke koji su joj važni da bi se osećala dobro a može
joj se u tom smislu izaći u susret. Osobe sa smetnjama u
učenju mogu biti ograničene intelektualnim preprekama i/ili
predrasudama drugih.
DRUŠTVENI MODEL INVALIDNOSTI
DRUŠTVENI MODEL INVALIDNOSTI

A :8
OSTALI KORISNICI OLAKŠANOG PRISTUPA
Osim ljudi sa posebnim potrebama, mnogi drugi mogu imati
koristi od pristupačnih i inkluzivnih stadiona i prilagođenih
usluga uključujući:
• povređene navijače, volontere, osoblje i igrače (setite
se istegnuća skočnog zgloba, preloma itd.);
• trudnice i roditelje koji sa malom decom dolaze na
utakmice ili druge događaje;
• decu;
• starije posetioce, volontere i navijače, koji su često
članovi kluba sa najdužim stažom;
• osobe ograničenog rasta (visina odrasle osobe u ovom
slučaju ne prelazi 147cm);
• osobe koje ne znaju lokalni jezik, koje možda ne
razumeju raznovrsnu signalizaciju i oznake;
• osoblje koje pruža prvu pomoć i osoblje ostalih hitnih
službi.
Sasvim je jasno da u svakom trenutku postoji značajan broj
ljudi koji direktno imaju koristi od pristupačnih stadiona. Što
je još važnije, skoro svako će imati koristi u nekom periodu
svog života, često kao posledicu prirodnog procesa
starenja i ograničenja čulnih i fizičkih funkcija koje ga prate.

16
17 DRUŠTVENI MODEL INVALIDNOSTI
 B ZAINTERESOVANE STRANE

18
19
ZAINTERESOVANE STRANE

B
ZAINTERESOVANE STRANE
Mada se u ovoj publikaciji često direktno obraćamo • vlasnici fudbalskih stadiona, upravnici, akcionari i
klubovima i vlasnicima stadiona, ona je osmišljena kao zakupci (predsednici, direktori, izvršni rukovodioci i
vodič za pravilno postupanje za sve one koji se bave menadžeri);
izgradnjom, modernizacijom i svakodnevnom upravom
• arhitekte, dizajneri, projektanti, menadžeri projekta,
novih i već postojećih fudbalskih stadiona i klupskih
inženjeri, građevinski konsultanti za pristup, tehnički
objekata i usluga, na utakmicama i drugim događajima.
savetnici i aktivisti inkluzivnog projektovanja;
Svako od nas može učestvovati i pomoći u uklanjanju
• klupski i sponzori projektovanja stadiona;
fizičkih, senzornih, psiholoških i intelektualnih prepreka
zbog kojih su želje i mogućnosti mnogih ljudi sa posebnim • navijačke grupe osoba sa posebnim potrebama
potrebama, kao i njihovih porodica i prijatelja koji žele (koje štite i zastupaju prava osoba sa invaliditetom),
da prisustvuju utakmicama širom Evrope, sužene i organizacije koje promovišu ravnopravnost osoba sa
ograničene. Međutim, postoji veliki broj zainteresovanih u invaliditetom i navijačke grupe i udruženja uopšte.
ovom sportu koji su u prilici da utiču na istinske, trajne i
značajne promene.
Zainteresovane strane i učesnici ovog procesa su:
• Evropska vlada, nacionalne i lokalne uprave, ministri i
članovi parlamenta;
• upravna fudbalska tela, posebno UEFA i savezi koji su
njeni članovi, njihove lige, regionalne savezi i klubovi;
• vlasnici fudbalskih klubova i investitori (uključujući
privatne vlasnike, akcionare i navijačke organizacije);

20
21 ZAINTERESOVANE STRANE
 C
ZAKONODAVSTVO
O INVALIDNOSTI I
RAVNOPRAVNOSTI

22
23
ZAKONODAVSTVO O INVALIDNOSTI I RAVNOPRAVNOSTI

C
ZAKONODAVSTVO O
INVALIDNOSTI I
RAVNOPRAVNOSTI
Autori ovog dokumenta očekuju od vlada da pregledaju
i, gde je to potrebno, osavremene postojeće lokalne
i nacionalne zakone o invalidnosti i ravnopravnosti
(uključujući građevinsku regulativu i propise). Tamo gde
takve odredbe zakona ne postoje, očekujemo od vlada da
preduzmu odlučnu akciju u pravcu donošenja propisa o
invalidnosti i ravnopravnosti koji će omogućiti inkluzivan
odnos i jednake mogućnosti za osobe sa invaliditetom,
uključujući i pristup javnim mestima i zgradama kao što su
fudbalski stadioni.
Osim toga, svaki fudbalski savez bi trebalo da nametne
striktna pravila o inkluzivnom i ravnopravnom pristupu
objektima i uslugama, kao deo zahteva za licenciranje
svojih klubova. Ovo je posebno važno tamo gde još uvek
ne postoje nacionalni propisi o invalidnosti i ravnopravnosti
ali je takođe dobrodošla dodatna podrška tamo gde već
postoje.

24
25 ZAKONODAVSTVO O INVALIDNOSTI I RAVNOPRAVNOSTI
 D PROGRAMSKI CILJEVI

26
27
PROGRAMSKI CILJEVI
D
PROGRAMSKI CILJEVI
Svaki davalac usluga, uključujući fudbalske klubove
i stadione, trebalo bi da objavi programske ciljeve tj.
deklaraciju društvene odgovornosti u kojoj nedvosmisleno
preuzima odgovornost za ravnopravan tretman i
obezbeđivanje najboljih mogućih objekata i usluga za
sve svoje posetioce i osoblje. Ovaj program bi trebalo da
uključi inkluzivnost i pristupačnost objektima i uslugama za
osobe sa invaliditetom.
U klupskom programu tj. deklaraciji, trebalo bi jasno
navesti sve objekte i usluge kluba i od čega se sastoje.
• Objekti: stadijumski ulazi i holovi, sedišta, tribine i
uslužne prostorije, klupske prodavnice, prostor za jelo
i piće, konferencijske i sale za prijeme, VIP prostor,
kancelarije za zaposlene, blagajna za ulaznice, glavni
prijemni prostor itd.
• Usluge: vođenje kluba, izdavanje ulaznica, lična
pomoć na zahtev, informacije (npr. o dostupnim
objektima i uslugama kao što je dostupnost parkinga
na dan utakmice), putne informacije, korisnički servis
i namenske telefonske linije, veb sajtovi, publikacije,
programi utakmica itd.
28
U ovom programu tj. deklaraciji takođe treba navesti
odgovornu osobu, po mogućstvu direktora, člana upravnog
odbora ili rukovodioca koji je nadležan za sva pitanja u
vezi sa osobama sa posebnim potrebama i njihov pristup
i koji ima ovlašćenja da primeni te propise. Takođe bi
trebalo naimenovati poverenika za osobe sa invaliditetom
ili službenika za pristupačnost (više o ovome u poglavlju
F).
Programski ciljevi tj. deklaracija treba da sadrži i izjavu o
pristupačnosti koja je sastavljena uz pomoć odgovarajuće
kvalifikovanog revizora za pristup koji se angažuje za
obavljanje revizije pristupačnosti i formiranje strategije
pristupačnosti tj. biznis plana koji će sadržati pravovremena
poboljšanja koja su dogovorena i zahtevana kako bi se
obezbedio ravnopravni pristup klupskim i stadionskim
objektima, prostorijama i uslugama. Program tj. deklaracija
takođe treba da sadrži navod da će ovaj plan pristupačnosti
biti revidiran na godišnjem nivou kao deo trajne obaveze
kluba da poboljša svoje prostorije i usluge za osobe sa
posebnim potrebama. Više detalja o organizovanju revizije
pristupačnosti može se naći u poglavlju E.
Na kraju, program tj. deklaracija takođe treba da sadrži
obavezu da se osoblje, redari i volonteri obuče za
odgovarajuće ponašanje prema osobama sa posebnim
potrebama i da budu svesni njihovih potreba za
pristupačnošću.
Ukratko, program tj. deklaracija kluba treba jasno da
definiše preuzimanje obaveze u sprovođenju ravnopravnog
pristupa za posetioce, navijače, osoblje i volontere sa
invaliditetom tako što će primenjivati rešenja projektovana
u skladu sa najboljom praksom (podjednako za nove i
već postojeće stadione), poštovati pravila i proceduru
koje su naložili stručnjaci i za to kvalifikovani službenici
i organizovati obuku o strategijama za upravljanje po
najboljim standardima.
Klub bi trebalo da stupi u kontakt i konsultuje se po pitanju
problema pristupačnosti sa navijačima sa invaliditetom
i njihovim predstavnicima ili udruženjima. Tamo gde
takve grupe ne postoje, treba se konsultovati sa lokalnim
organizacijama osoba sa invaliditetom. CAFE može pružiti
podršku u toj oblasti.
29 PROGRAMSKI CILJEVI
 E
E:1
PROVERA (REVIZIJA) I
PLANIRANJE
PRISTUPAČNOSTI

Kako sprovesti proveru pristupačnosti 32

E:2 Šta provera pristupačnosti treba da obuhvata 32

30
31
PROVERA I PLANIRANJE PRISTUPAČNOSTI
E :1
KAKO SPROVESTI PRO-
VERU PRISTUPAČNOSTI
Najbolji način da fudbalski klub bude siguran da poštuje
specifične potrebe osoba sa invaliditetom jeste sprovođenje
provere pristupačnosti svog stadiona i ostalih objekata a
potom priprema strategije pristupačnosti tj. biznis plana.
U idealnom slučaju, proveru pristupačnosti treba da obavi
stručni revizor ili konsultant koji je dovoljno neutralan
u odnosu na poslovanje kluba, kako bi se obezbedila
objektivna i detaljna revizija. Kad god je moguće, ovu
proveru treba da obavi revizor sa iskustvom u reviziji
velikih sportskih objekata kao što su fudbalski stadioni
i koji je upoznat sa inkluzivnim projektovanjem zgrada i
dostupnošću usluga, kao i sa lokalnim zakonodavstvom
na temu invalidnosti, ravnopravnosti i zapošljavanja,
građevinskom i bezbednosnom regulativom i smernicama
za pravilno postupanje i tehničkim izveštajima koji su na
raspolaganju. Stanje se razlikuje od zemlje do zemlje tako
da bi klubovi i upravnici stadiona trebalo da potraže savet
u svom okruženju o tome ko bi bio najbolji za reviziju u
njihovom slučaju. Za više informacija, obratite se CAFE-u ili
svom nacionalnom udruženju osoba sa invaliditetom.
Svaka lokacija ili projekat za reviziju će biti drugačiji. To
može biti postojeći stadion koji treba modernizovati ili
adaptirati kako bi se omogućila pristupačnost njegovim
objektima i uklonile prepreke, stadion koji bi trebalo proširiti
ili potpuno nova građevina.
32
U svim slučajevima, cilj provere pristupačnosti bi trebalo
da bude identifikovanje objekata i usluga koje osobama
sa najrazličitijim smetnjama i posebnim potrebama,
uključujući zaposlene, volontere, posetioce i navijače mogu
predstavljati fizičke, senzorne, psihološke ili intelektualne
prepreke bilo da je u pitanju utakmica ili neki drugi događaj.
Uputno je obaviti reviziju prateći put osobe sa invaliditetom
kroz stadionske i klupske prostorije počevši od parkinga
ili pristupačnog punkta za prihvat pa sve do najudaljenije
tačke objekta koji se koristi. Ovakav pristup će omogućiti
pronalaženje praktičnih rešenja za prevazilaženje prepreka
u svakom segmentu kretanja. Glavni učesnici i revizori
pristupačnosti mogu koristiti strukturu ovog dokumenta
kako bi lakše sproveli postupak procenjivanja svojih
objekata, uzimajući u obzir ovde predložena rešenja (koja
su u skladu sa najboljom praksom).
Zapamtite: obezbeđivanje dobrog pristupa zahteva više
analize od prostog praćenja osnovnih smernica ili obične
liste stavki. Neophodan je trajan proces konsultacija i
provera koji će se vremenom usavršavati.
E :2
ŠTA PROVERA
PRISTUPAČNOSTI TREBA
DA OBUHVATA
• Izjavu o usklađenosti sa principima i smernicama
pravilne primene, sa lokalnim zakonima o invalidnosti
i ravnopravnosti i sa građevinskim i bezbednosnim
propisima (uključujući navođenje izvora iz kojih su
primenjeni saveti i smernice).
• Shvatanje i pristup samog kluba pitanjima inkluzivnog
projektovanja, održavanja, usvršavanja i upravljanja
sopstvenim objektima i uslugama.
• Svi ključni problemi ili ograničenja jasno navedeni, opisani
i datirani.
• Konsultacije sa osobama sa posebnim potrebama,
uključujući invalidne navijače kluba, posetioce i zaposlene.
• Revizor bi trebalo da sagleda mišljenja širokog spektra
osoba sa invaliditetom i sa različitim potrebama po
pitanju pristupa. Ovaj pristup će pomoći da se otkriju
sve prepreke i omogućiti klubu da dođe do najefikasnijih
i inkluzivnih rešenja. Klubovi se mogu osloniti na široko
iskustvo lokalnih i nacionalnih udruženja invalida, kao i na
svoje invalidne navijače i zaposlene.
• Revizor bi trebalo da obezbedi kontrolnu listu za ocenu
pristupačnosti koju će moći da koriste klupski navijači sa
 invaliditetom (ili lokalno udruženje invalida koje koristi
usluge kluba), revizor i klub kako bi procenili aktuelnu
situaciju i zahteve. Obratite se CAFE-u ukoliko vam
je potreban model kontrolne liste tj. obrasca za ocenu
pristupačnosti.
• CAFE, kao deo svoje trajne podrške navijačima sa
invaliditetom, pruža pomoć lokalnim grupama koje žele da
oforme udruženja invalidnih navijača u okviru kluba ili na
nacionalnom nivou. Tamo gde ova udruženja već postoje
i gde se održava redovna komunikacija između kluba i
njegovih invalidnih navijača situacija je skoro uvek bolja
nego tamo gde to nije slučaj.
• Detaljni opis „šetnje“ kroz postojeće stadionske i klupske
prostorije u kojem se navode sve prepreke na koje bi
invalidna osoba mogla naići, uključujući detaljne mape
i fotografije sa opisom i datumom radi korišćenja u
budućnosti. Vreme gradnje postojećih objekata i proširenja
treba da bude notirano a kopije svih građevinskih ili
bezbednosnih sertifikata priložene.
• Minimalno detaljni opis i gde je to moguće mape, dijagrami
i fotografije sledećih stavki:
• Prilaz stadionu, uključujući lokalni javni prevoz, parking
prostor na stadionu i u okolini; pristupne putanje i staze;
signalizacija i putokazi (van zgrade stadiona i unutar nje);
ulazi na stadion; koridori za kretanje i holovi tj. veći otvoreni
prostori; izlazni koridori; sva stepeništa, liftovi i rampe;
stadionske tribine i sedišta; uslužne prostorije (uključujući
toalete, prodavnice i radnje, prostor za jelo i piće, barove i
prodajne objekte), konferencijski i prostor za prijeme, VIP
33
prostor i direktorske lože; kancelarije zaposlenih; blagajne poboljšanja i adaptacije prostora i usluga u skladu sa ovim
i informativne punktove za posetioce, prijemni prostor; smernicama pravilnog postupanja.
klupske prostorije i mesta sastanka; okolne i mesne
• Praktični primeri popravki i poboljšanja. Nekoliko praktičnih
objekte).
primera odgovarajuće primene projektnih rešenja za nove
• Postojeće službe koje se bave invalidnošću i ravnopravnošću, i postojeće stadione može se naći u poglavlju N.
poslovne procedure i praksu kao što je izdavanje ulaznica
• Za više informacija i listu klubova koji su koristili dobra
i parkiranje; putne informacije; obaveštenja o klubu
projektna rešenja da bi poboljšali pristup, obratite se
uključujući objekte i usluge na dan utakmice; kontakt
CAFE-u.
detalje i uslužne telefonske linije za stranke; veb sajtove,
klupske publikacije i programe utakmica; plan evakuacije • Program tj. deklaracija sa najaktuelnijom izjavom o
za invalidne osobe (na dan utakmice i u ostalim prilikama); pristupačnosti koja je deo programa/ deklaracije. Više na
obučenost osoblja (prihvatljivo ponašanje prema invalidima ovu temu u poglavlju D.
i shvatnje potreba za olakšanim pristupom).
• Revizija stanja na dan utakmice kako bi se utvrdilo da li
je pristup dobar tokom samog događaja, kada stadioni
najčešće rade punim kapacitetom. Oznake za korisnike
invalidskih kolica možda izgledaju sasvim prihvatljivo
kada je stadion prazan i nema utakmice ali mogu biti teško
uočljive kad gledaoci ustanu zbog ceremonije otvaranja ili
intoniranja himni, ili skoče na noge u uzbudljivim trenucima
utakmice. Isto tako, signalizacija koja je jasno vidljiva u
drugim prilikama, možda nije sasvim očigledna u prostoru
punom ljudi.
• Prioritetna strategija pristupa tj. biznis plan u kojem su
prepoznati i redom navedeni problemi kojima se treba
pozabaviti, počevši od najhitnijih. U ovom dokumentu, sa
kojim treba da se saglase svi glavni učesnici, treba da budu
opisani neophodni poslovi (sa jasnim rasporedom radova
i rokovima) namenjeni uklanjanju fizičkih, senzornih,
psiholoških i intelektualnih prepreka i obezbeđivanju
PROVERA I PLANIRANJE PRISTUPAČNOSTI
 F POVERENICI ZA OSOBE SA
INVALIDITETOM

34
35
POVERENICI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

F
POVERENICI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
Fudbalski klubovi bi trebalo da razmotre postavljanje u UEFA takmičenjima takođe će biti u obavezi da zaposle
službenika/poverenika za osobe sa invaliditetom tj. za odgovarajućeg poverenika za vezu sa navijačima od
pristupačnost, koji bi bio odgovoran za obezbeđivanje 2012/13.
inkluzivnih objekata i usluga za sve zaposlene, navijače i
Mada se još uvek preciziraju minimalni zahtevi za
posetioce, na dan utakmice i inače.
poverenika za vezu sa navijačima, već se zna da će
Budući da bi trebalo da bude odgovoran za primenu pravila on blisko sarađivati sa poverenicima za osobe sa
i propisa koji se odnose na invalide i pristup stadionu invaliditetom. Može se desiti da jedna ista osoba bude u
i klupskom prostoru, poverenik treba da bude tačno i mogućnosti da obavlja oba posla za klub ali, tamo gde to
precizno upoznat sa lokalnim zakonima o invalidima i sa bude slučaj, ključno je da poverenik za vezu sa navijačima
najpovoljnijim rešenjima koja obezbeđuju pristupačno bude detaljno upućen u zakonske odredbe i propise koji se
okruženje. tiču invalida i pristupačnosti građevina, kao i da potpuno
shvata inkluzivni plan objekata i usluga.
Poverenik treba da obezbedi proaktivno ispunjavanje
dužnosti od strane kluba prema osobama sa invaliditetom
i primenu strategije pristupačnosti ili biznis plana, kako
bi se pristup klupskom prostoru i uslugama konstatno
poboljšavao. On bi takođe trebalo da organizuje obuku
svih zaposlenih i volontera (za detalje videti poglavlje M) *U Članu 35 UEFA 2010 Propisa o licenciranju i finansijskom ferpleju (UEFA
na temu shvatanja pristupačnosti i pravilnog ponašanja Club Licensing and Financial Fair Play Regulations), od 2012/13 klubovi
koji učestvuju u UEFA takmičenjima u obavezi su da zaposle službenika tj.
prema osobama sa invaliditetom. poverenika za vezu sa navijačima (eng.SLO–supporter liaison officer) kako bi se
osigurao odgovarajući i konstruktivan dijalog između kluba i njegovih navijača.
Poverenik bi trebalo da bude na raspolaganju na dan Ova ideja je dobila podršku od nacionalnih saveza koji imaju predstavnike u
utakmice i tokom drugih događaja koji se organizuju na UEFA komisiji za licenciranje klubova i predložena je u saradnji sa udruženjem
stadionu i trebalo bi da direktno odgovara upravniku navijača ’Supporters Direct’.
stadiona i direktoru kluba, koji ima opštu odgovornost za
pitanja invalida i obezbeđivanje inkluzivnog pristupa.
Zahvaljujući novim zahtevima UEFA za licenciranje
klubova (Član 35 UEFA 2010 Propisa o licenciranju
klubova i finansijskom ferpleju)*, svi klubovi koji se takmiče

36
37 POVERENICI ZA OSOBE SA INVALIDITETOM
 G
G:1
PRILAZ STADIONU

Kontakt sa klubom 40

G:2 Dolazak na stadion 42

G:3 Prihvatni punktovi 42

G:4 Parking 43

G:5 Prilazne putanje 45

G:6 Oznake i putokazi 46

G:7 Osoblje i redarska služba 48

G:8 Psi vodiči 49

38
39
PRILAZ STADIONU
G :1
KONTAKT SA KLUBOM
Neki klubovi imaju namenske telefonske linije za navijače i
posetioce sa invaliditetom kojima možda trebaju specifične
informacije o pristupačnosti ili pomoć. Međutim, svi
zaposleni treba da budu upoznati sa prostorom i uslugama
koji su pristupačni invalidima na stadionu i u klupskom
prostoru, uključujući pristupačan parking (za invalide) i
punktove za prihvat (videti poglavlje G: 3 i G: 4).
Osoblje na blagajnama, u korisničkom servisu i na
telefonskoj centrali/uslužnim linijama takođe treba da bude
upoznato sa pomoćnim slušnim napravama i uslugama
koje su dostupne kao pomoć osobama oštećenog sluha
i gluvima. To može biti usluga lokalnog telefonskog releja,
koji omogućava gluvoj osobi da komunicira preko telefona
uz pomoć treće osobe - operatera koji prevodi govor u
tekst i tekst u govor.
Induktivna ili slušna petlja, koja funkcioniše za neke slušne
aparate, treba da bude dostupna na svim punktovima za
informacije i kontakt sa strankama uključujući blagajne,
uslužne šaltere, prijemne šaltere, prodavnice i kafe
restorane. Kvalitetno osvetljenje i stakla bez refleksije
takođe pomažu da prodavac ili službenik bude vidljiviji što
omogućava osobama sa oštećenim sluhom i gluvima da
čitaju sa usana. Prijemni prostor, blagajne i info pultovi
(ili po jedna blagajna/info pult) treba da budu pristupačni
i na nižoj visini zbog osoba u invalidskim kolicima. Ako
se radi o blagajnama sa više šaltera, dovoljno je opremiti
samo jedan pomoćnim sredstvima za komunikaciju, pod
uslovom da bude jasno označen međunarodnim simbolom
40
ili oznakom za pomoć gluvima. Takođe je važno da klub zdravstvenim problemom koji nije vidljiv takođe ima prava
obezbedi lak pristup ovakvom namenskom šalteru kako da traži besplatnu ulaznicu za pratioca ili ličnog pomoćnika.
osoba sa invaliditetom ne bi morala nepotrebno čekati u Na primer, osoba sa smetnjama u učenju je možda pokretna
redu. ali joj i dalje treba pomoćnik koji će joj omogućiti da se
oseća sigurno i koji će je sprovesti kroz stadion. Takođe,
Navijačima i posetiocima sa invaliditetom treba da
bude omogućeno da kupe ulaznice za utakmice i druge
događaje na isti način kao i onima koji nisu invalidi, bilo da
je to preko interneta, na blagajni ili telefonom. Bez obzira
na način, važno je da te usluge budu potpuno pristupačne
i dostupne.
Osim toga, uprava blagajne mora doneti propise kojima
se štite prava kupaca karata sa invaliditetom. To znači
da bi dostupnih sedišta za invalide trebalo da ima u svim
kategorijama ulaznica, kao i jednak tretman osoba sa
invaliditetom i onih koje to nisu kada je reč o popustima,
članskim pogodnostima, sezonskim i pojedinačnim
ulaznicama, izvlačenju nagradnih ulaznica itd.
Osoblje treba da poznaje uređenje čitavog stadiona
uključujući gledalište, prostorije i usluge namenjene
osobama u invalidskim kolicima i osobama sa invaliditetom
kojima su potrebna nestandardna, prilagođena i lako
pristupačna sedišta.
Dodatnu, besplatnu ulaznicu treba obezbediti gledaocu sa
invaliditetom ukoliko mu je neophodan pratilac ili pomoćnik
koji mu omogućava da prisustvuje utakmici ili nekom
drugom događaju tj. pruža mu osnovnu negu. Važno je
da zaposleni na blagajni shvate da invalidni gledalac sa
osobi oboleloj od epilepsije, koja neočekivano može imati pojedinačno treba da donese uz saglasnost svojih navijača
napad, verovatno će biti potrebna podrška pratioca ili i posetilaca.
ličnog pomoćnika.
Dokaz o invalidnosti ne treba uvek i bez izuzetka
Gledaocu sa višestrukim posebnim potrebama može biti zahtevati a osoblje bi trebalo da koristi zdravorazumski
potrebno više od jednog pratioca ili ličnog pomoćnika, koji pristup; međutim, klub može zatražiti određene potvrde
će mu pružiti medicinsku pomoć ili negu, na primer ukoliko o invalidnosti kada je to potrebno i u slučaju opravdane
mu je potreban prenosni aparat za disanje ili boce sa sumnje. Uputno je posavetovati se sa lokalnim navijačkim
kiseonikom. Ne smemo polaziti od pretpostavke da takva grupama i udruženjima osoba sa posebnim potrebama
osoba ne treba da prisustvuje utakmici ili drugom događaju kako bi se ova procedura sprovela na human i odgovarajući
jer je “suviše bolesna“ ili zato što je smatraju zdravstvenim način. Klubovi i stadioni takođe treba da poznaju lokalne
ili bezbednosnim rizikom. Naprotiv, klubovi treba da imaju zakone i propise a važno je znati i da nemaju sve zemlje
razumevanja i da potraže odgovarajući savet o tome kako registar invalidnih osoba. Negde se takvi registri smatraju
rešiti ovakvu vrstu izazova. Većina klubova je veoma neprihvatljivim budući da se baziraju na medicinskom a
uspešna u tom smislu. ne društvenom modelu invalidnosti (videti poglavlje A za
više informacija o modelima invalidnosti). To znači da vrste
Osoba sa posebnim potrebama kojoj je potreban pratilac
dokaza, tamo gde se zahtevaju, mogu biti veoma raznolike.
ili lični pomoćnik ne treba da plaća ulaznicu skuplje
(uključujući i ulaznicu za pratioca) od gledaoca koji nema
posebnih potreba. Po istom principu, od fudbalskog kluba
ili stadiona ne treba očekivati da uvek obezbedi besplatne
ulaznice za sve posetioce sa posebnim potrebama. Osobe
sa posebnim potrebama radije bi da plate za ulaznice kao
i ostali gledaoci, ukoliko je pristup objektima i uslugama
isti i za njih i ako imaju isti izbor kategorija ulaznica i zona
sedenja, uključujući i počasne lože. Međutim, neki klubovi
i stadioni još uvek nude različite povlastice, kao što su
besplatne ili ulaznice sa popustom za osobe sa posebnim
potrebama iz okruženja. To je odluka koju svaki klub

41 PRILAZ STADIONU
PRILAZ STADIONU
G :2
DOLAZAK NA STADION
Utakmice i drugi događaji koji se održavaju na fudbalskim
stadionima privlače istovremeno na hiljade gledalaca. Zbog
toga, dolazak do stadiona i odlazak sa njega u određeno
vreme predstavljaju veliki izazov za ljude sa invaliditetom.
Pristupačnost prevoza i sam pristup su ovde od suštinske
važnosti pa bi upravnici klubova i stadiona trebalo da se
pozabave pripremom plana za pristupačnost prevoza za
navijače i posetioce sa posebnim potrebama.
Lokalna infrastruktura je neophodna kako bi se obezbedio
pristupačni javni prevoz koji ima kapacitet za veliki broj
gledalaca, uključujući i one sa posebnim potrebama, koji
dolaze na stadion na dan utakmice. Evropska železnička
mreža postaje sve pristupačnija ljudima sa posebnim
potrebama, kao i većina sistema gradskog prevoza, tako
da mapiranje pristupačnih koridora treba da bude deo
svake strategije tj. biznis plana pristupačnosti.
Tamo gde je javni prevoz i dalje nepristupačan ili nepouzdan,
automobil je još uvek najčešće prevozno sredstvo za većinu
korisnika invalidskih kolica i ostalih osoba sa invaliditetom.
Ostali se odlučuju za pristupačne mini buseve, autobuse ili
taksi vozila. Fudbalski klubovi i stadioni treba da obezbede
pristupačan parking i/ili pristupačne punktove za prihvat
na ulazima u stadion za sve invalidne navijače, posetioce,
zaposlene i volontere.
42
G :3
PUNKTOVI ZA PRIHVAT
Važno je uzeti u obzir osobe sa posebnim potrebama koje imaju bočne podizne platforme ili liftove koji se koriste kada
na stadion stižu taksijem, kolima, autobusom ili mini busom. invalid ostaje u kolicima pri prelasku iz vozila na trotoar.
Ukoliko je parking ograničenog kapaciteta, kao što je često
Pri planiranju olakšica za invalide treba uzeti u obzir činjenicu
slučaj na stadionima u gradu, važno je obezbediti pristup
da ljudi najčešće stižu na stadion u različito vreme, ali da ga
odgovarajućim prihvatnim punktovima u blizini stadionskih
napuštaju istovremeno. Specifične uslove i ograničenja treba
ulaza.
uneti u pravila za organizaciju utakmica i drugih događaja, uz
Menadžeri klubova i stadiona mogu razmotriti mogućnost konsultacije i saglasnost lokalnih vlasti.
izdavanja posebnih propusnica ili dozvola uz ulaznice za
invalidne gledaoce kako bi im omogućili pristup namenskim
punktovima za prihvat na dan utakmice. Ove propusnice, koje
takođe može koristiti i invalidno osoblje stadiona, olakšale bi
zaposlenima u obezbeđenju i saobraćajnoj policiji u okruženju
identifikaciju invalidnih gledalaca ili zaposlenih na stadionu.
Pristupačni prihvatni punktovi treba da se nalaze na najviše
50m od ulaza koji koriste osobe sa posebnim potrebama. Kad
god je to moguće, ovi punktovi takođe treba da budu natkriveni.
Treba obezbediti dovoljno prostora da bi invalidi bezbedno
izašli iz auta, mini busa ili autobusa, a da istovremeno njihov
prihvat ne izazove gužvu za ostale učesnike u saobraćaju
i gledaoce koji pristižu na stadion. Posebno za korisnike
invalidskih kolica, to znači dovoljno prostora između vozila i
trotoara (videti sliku 1). Prelazak invalida iz vozila u invalidska
kolica koja su na trotoaru može biti težak i rizičan trenutak.
Slika 1- Pristupačan prihvatni punkt
Prihvatni punktovi treba da budu pristupačni za vozila sa
podiznim platformama na zadnjem delu, kao i za ona koja
G :4
PARKING
Kao što je prethodno rečeno, automobil je najčešće i
najpouzdanije prevozno sredstvo za mnoge ljude sa
posebnim potrebama. Fudbalski klubovi i stadioni koji
obezbeđuju parking prostor na dan utakmice tj.događaja
treba u tu uslugu da uključe i pristupačan parking za
domaće i gostujuće navijače sa invaliditetom. Direktori
stadiona treba da se pobrinu da namenska, pristupačna,
označena parking mesta budu pod nadzorom i kontrolom
redara ili drugog odgovarajućeg osoblja.
Zbog veličine i uređenja fudbalskih stadiona, preporučuje
se da namenski označena parking mesta budu što je
moguće bliže ulazima za invalide.

Slika 2 – Pristupačan parking na novom Slika 3 – Usluga razvoza na dan utakmice,

gradskom stadionu Kardif, Vels FK Derbi Kaunti

43 PRILAZ STADIONU
PRILAZ STADIONU

Pristupačna parking mesta treba da budu dovoljno široka

da omoguće korisnicima invalidskih kolica da izađu iz vozila
i prebace se u kolica a takođe i da budu jasno obeležena,
kao što je prikazano na slikama 2 i 4.
Smatra se prihvatljivim da najmanje 6% ukupnog parking
prostora pri stadionu bude namenjeno invalidima. Kad god
je to moguće, ovaj procenat treba da bude veći. Lokalne
navijačke grupe invalida i udruženja osoba sa posebnim
potrebama mogu vas posavetovati i pomoći da obezbedite
dovoljno parking prostora za osobe sa posebnim
potrebama.
Kada je u pitanju projektovanje novog stadiona ili izmena
i poboljšanje postojećih objekata i prostorija, posebnu
pažnju treba usmeriti na obezbeđivanje:
• prilaznih putanja u nivou, za pešake i korisnike
invalidskih kolica
• pristupačnih prihvatnih punktova
• pristupačnog parkinga
• neometanog kretanja za sve unutar stadionskog
prostora
Ukoliko je parking uz objekat ograničen ili nije na
raspolaganju, treba razmisliti o pristupačnoj usluzi razvoza
kako bi se pomoglo invalidima koji prisustvuju utakmicama
ili drugim događajima (sa prihvatnim punktovima kod
odgovarajućih ulaza na stadion).
Zavisno od konkretnih uslova, mogu se iznaći domišljata Slika 4 – Pristupačni parking prostor
rešenja, na primer mogu se koristiti električna vozila sa
golf terena za prevoz osoba smanjene pokretljivosti sa pronalaženju pristupačnih parking mesta (za invalide) u
udaljenog parkinga ili stanica javnog prevoza do stadiona. obližnjim ulicama, a koja se mogu koristiti na dan utakmice
Lokalne saobraćajne vlasti takođe mogu biti od pomoći pri tj. drugih događaja na stadionu.

44
G :5
PRILAZNE PUTANJE
Kad god je to moguće, kako bi se u najvećoj meri olakšao
pristup osobama u invalidskim kolicima i osobama smanjene
pokretljivosti, pristupni koridori treba da budu ravni ili sa
najmanjim mogućim nagibom. Svaka putanja ili deo putanje
koji je strmiji od 1:20 (ili 5%) zahteva pristup pomoću rampi
za pešake (videti poglavlje H:4).
Preporučljivo je da prilazne putanje koje se najčešće koriste
na dan utakmice za kretanje u oba smera budu široke
najmanje 1,8 m i visoke najmanje 2,1 m. Širina od 1,5 m
može biti prihvatljiva za putanje koje se manje koriste i ako
je obezbeđen deo za prolaz invalidskih kolica. Prostor za
prolaz treba da bude dugačak najmanje 2 m a širok 1,8 m
(za više detalja videti sliku 5 i lokalne građevinske propise i
smernice za pristupačnost).
nešto drugo. Osvetljenje, oznake, kante za smeće, parking
stubići i ostali fiksirani predmeti koji se nalaze na prilaznim
putanjama moraju biti označeni izuzetno kontrastnim bojama
i tako postavljeni da se mogu detektovati štapom budući
da mnoge slabovide i slepe osobe koriste štap da opipaju
putanju i razaznaju prepreke.
Odmorišta su od izuzetne važnosti za osobe smanjene
poketljivosti koje koriste pomagala za hodanje kao što su
štap ili štake i za one koje su delimično pokretljive, imaju
srčane ili probleme sa disanjem. Gde god je to moguće, treba
postaviti fiksirana sedišta sa naslonom za leđa u pravilnim
razmacima duž prilaznih putanja do stadiona. Rešenje
može biti jednostavno – višak stadionskih sedišta može se
postaviti duž spoljašnjeg zida samog stadiona. Uz ovakvu
pomoć će se mnogi gledaoci, kojima je inače naporno da
stignu do stadiona, lakše odlučiti da krenu na utakmicu ili
druge događaje. Međutim, imajte na umu da odmorišta ne
treba da remete uobičajen protok posetilaca niti treba da
budu dodatna opasnost od saplitanja i pada.

Kao podrška slabovidim i slepim osobama, odgovarajuća

taktilna obrada podloge treba da bude postavljena sa obe
strane spuštenih ivičnjaka, na mestima gde se prilazni koridor
ukršta sa kolovozom i kod pristupačnih prihvatnih punktova.
Taktilni trotoar je reljefna obrada hodajuće površine koja
usmerava i upozorava slabovide i slepe osobe.

Osim toga, duž prilaznih putanja i u prostoru za kretanje

ne sme biti prepreka, kao što su istureni predmeti, koje bi
izazvale saplitanje. Na primer, predmeti koji se ne mogu
detektovati štapom mogu predstavljati opasnost za slabovide
i slepe osobe a i za svakoga kome je pažnja usmerena na
Slika 5 – Širina prilaza za korisnike invalidskih kolica

45 PRILAZ STADIONU
PRILAZ STADIONU

G :6
OZNAKE I piće, restorane, muzeje, prvu pomoć, putanje za kretanje,
liftove, toalete i izlaze za slučaj opasnosti.
pojedinačne reči treba da počinju velikim slovom a da se
nastavljaju malim slovima. Štampana velika slova, kao i

PUTOKAZI Znaci treba da budu vidljivi za sve ljude bilo koje visine i u
svakom trenutku, uključujući i korisnike invalidskih kolica,
slova u kurzivu treba izbegavati jer su teža za čitanje. Isto
važi za skraćenice, suviše zbijene reči i veoma dugačke
Dobre i učestale oznake reči. Tekst bi trebalo da bude u nekom sans-serif fontu i
posebno na dan događaja. Oznake koje deluju vidljivo na
pomažu svima a posebno gde god je moguće praćen univerzalno prepoznatljivim
praznom stadionu mogu se prevideti kada je gužva na
gledaocima na dan utakmice. simbolom ili piktogramom. Fontovi koji se obično koriste su
prilaznim putanjama u holovima ili prolazima.
Međutim, jasne i česte Helvetica, Arial, Futura i Avant Garde.
oznake su izuzetno važne Znaci treba da budu odgovarajuće veličine, da se ističu
Gde je to moguće, znacima obaveštenja, bilo stalnim ili
za osobe sa posebnim na pozadini (npr. svetla boja teksta na tamnoj pozadini) i
privremenim (samo na dan utakmice ili događaja), treba
potrebama. Dobar i dosledan da nemaju odsjaj. Treba ih postaviti na logičnim mestima
dodati znake ispisane izbočenim, reljefnim slovima i tekst
pristup označavanju treba (tamo gde ih ljudi očekuju) i osvetliti ih gde god je to
na Brajovom pismu, na odgovarajućoj visini za ljude u
usvojiti i primenjivati svuda moguće.
invalidskim kolicima ili osobe ograničenog rasta.
a posebno u obeležavanju Oznake bi trebalo da budu lako čitljive i da sadrže
prostora za javno korišćenje. Projektanti i direktori stadiona takođe treba da razmotre
Slika 6 – Pristupačno (pogodno najvažnije informacije, kao što su indikatori udaljenosti
za invalide) označavanje ulaza upotrebu taktilnih, obojenih ili toniranih površina za
Dobro označavanje je tj. razdaljine. Treba izbegavati komplikovane i dugačke
navođenje ljudi na stadionu i oko njega, što je jeftino rešenje
izuzetno važno za slabovide rečenice i spiskove. Kratke, jednostavne reči koje su
koje ne zahteva veliko održavanje. Mnogi fudbalski klubovi
i slepe osobe, osobe sa smetnjama u učenju i osobe vidno razdvojene lako je pročitati kao što je lako razumeti
koriste svoje klupske boje za ukrašavanje stadiona, što se
oštećenog sluha i gluve jer svi oni mogu imati poteškoća i zapamtiti kratke, jednostavne rečenice. Rečenice ili
može veoma korisno iskoristiti za označavanje stubova,
kad pitaju za pravac kretanja. Dobro označavanje takođe vrata, staklenih površina i prekidača za osvetljenje jer tako
može uštedeti nepotrebno hodanje osobama sa otežanim postaju uočljiviji.
kretanjem.
Mnogi stadioni imaju unutrašnje holove u kojima se nalaze
Oznake za pravac kretanja treba postaviti u pravilnim štandovi za piće i toaleti. Bitno je da unutrašnji potporni
razmacima duž prilaznih putanja kako bi posetioci bili i ukrasni stubovi ne sprečavaju slobodno kretanje u tom
sigurni da se kreću u željenom smeru a istovremeno oznake prostoru. Trake kontrastnih boja mogu se postaviti oko
koje ograničavaju pristup i znaci „zabranjen ulaz“ treba da stubova radi njihovog isticanja i sprečavanja stapanja
budu jasno uočljivi. Takođe treba vidno označiti objekte sa pozadinom. Osim toga, okviri vrata treba po boji
kao što su parking, info pultovi, namenski ulazi (uključujući da se jasno razlikuju od samih vrata a kontraste boja i
tribine, počasne i VIP zone), pristupačne ulaze, ulaze sa tonova treba koristiti i na stepenicama i gazištima, kako
obrtnim krstom, blagajne, klupske prodavnice, kioske za Slika 7 - Primer jasnog, univerzalno prepoznatljivog označavanja

46
bi se skrenula pažnja na čelo stepenika. Iako se često ne govore lokalni jezik. Ovakvo obeležavanje može Za detaljnije informacije, proučite lokalne građevinske
koriste žuta i bela boja, nema pravila koje boje koristiti biti kreativno i korisno sredstvo saopštavanja važnih zakone i propise, kao i vodiče sa preporukama koji su
za označavanje čela stepenika. Da ponovimo, klupske informacija koje su namenjene svima. navedeni na kraju ovog dokumenta. CAFE može, na
boje mogu biti dobro rešenje pod uslovom da se koriste zahtev, obezbediti dodatne primere preporučene prakse.
različite boje za stepenike, čelo stepenika i okolni prostor.
Nalepnica upozorenja treba da stoji u dnu i na vrhu svakog
stepeništa.
Podne obloge treba da budu mat, bez sjaja kao što je npr.
mat vinil, kako ne bi bilo refleksije od prirodne ili veštačke
svetlosti. Podne obloge takođe treba da budu u kontrastu
sa zidovima tako da se ivice podne površine jasno
uočavaju. To se može postići i bojenjem podnih lajsni u
kontrastnu boju.
Putokazi sa taktilnom obradom, oznake u kontrastnim
bojama i nijansama, posebno su korisni slabovidim i
slepim osobama kao i gostujućim gledaocima koji možda

Slika 8 - Taktilna površina koja upućuje na

Slika 9 – Kontrast boja na stepenicama
visinske razlike

47 PRILAZ
Stadyuma
STADIONU
gidiş
PRILAZ STADIONU

G :7
OSOBLJE I REDARSKA Sve veći broj fudbalskih klubova i stadiona aktivno se
angažuje na obezbeđivanju jednakih uslova za sve
Lokalna udruženja invalida uvek mogu da pomognu kada
se radi o ovakvom tipu usluga a takođe mogu da učestvuju

SLUŽBA posetioce. Na primer, neki klubovi angažuju osoblje

ili volontere koji poznaju jezik znakova te mogu lako
u dodatnoj obuci za zaposlene ili u odabiru kvalifikovanih
volontera.
Redari i drugo osoblje stadiona na utakmicama i drugim komunicirati sa gluvima i osobama oštećenog sluha.
događajima treba da prođu obuku u vezi sa bontonom prema
invalidima i razumevanju potrebe za pristupačnošću, kako
bi svima mogli da izađu u susret. Od pomoći je ako se na
dan utakmice dosledno upošljava ista grupa privremenih ili
stalnih službenika na delu ili delovima stadiona specifično
namenjenim osobama sa invaliditetom. Ipak, najvažnije je
da svi zaposleni i volonteri prođu kroz obuku o ponašanju
prema invalidima jer se osobe sa posebnim potrebama
mogu nalaziti i u ostalim delovima stadiona, na dan
utakmice ili drugom prilikom.
Od svih zaposlenih se očekuje da imaju razumevanja
za specifične potrebe i zahteve invalida kada se radi o
pristupu stadionu. Te potrebe mogu biti fizičke, senzorne,
intelektualne ili psihološke prirode i ne moraju uvek
biti očigledne svima. Na primer, gledalac možda ima
poteškoće u govoru ili nesigurno hoda što sa strane može
izgledati kao da je pod uticajem alkohola iako to nije slučaj.
Isto tako, osoba sa smetnjama u učenju, poput osobe sa
autizmom, možda sledi određeni niz postupaka koji su joj
izuzetno važni da bi se dobro osećala pa osoblje mora
biti pripravno i spremno za takve situacije. Mnoge vrste
invalidnosti su nevidljive na prvi pogled ili nisu sasvim
očigledne te je važno ne donositi zaključke prebrzo. Ne
koriste svi invalidi invalidska kolica (videti poglavlja A i M
za više informacija).

48
G :8
PSI VODIČI
Nekim osobama sa invaliditetom biće neophodno da
povedu psa na utakmicu ili drugi događaj. Posebno
trenirani psi vodiči se najčešće povezuju sa slabovidim i
slepim osobama ali sve više invalida koristi pse, na primer
gluvi ili osobe sa epilepsijom čiji psi mogu da upozore
na predstojeći napad. Psi vodiči se sve češće koriste
za pomoć osobama sa otežanim kretanjem uključujući i
korisnike invalidskih kolica.
Osobi sa invaliditetom koja koristi psa vodiča ipak
može biti potreban i pratilac ili pomoćnik da joj omogući
prisustvovanje utakmici tj. osnovnu negu. Na primer, od
psa se ne očekuje da donosi osvežavajuća pića, ali može
biti od životne važnosti u vođenju invalida kroz stadion ili u
prepoznavanju kritičnih zdravstvenih stanja.
Psi vodiči nisu kućni ljubimci. To su radne životinje i njihovi
vlasnici se potpuno oslanjaju na njih da bi bili samostalni
i pokretni. Profesionalni treneri sprovode intenzivan i
specifičan trening sa psima pre nego što postanu psi
vodiči a s druge strane, svi vlasnici prolaze kroz obuku
koja im pomaže da održe visok nivo radinosti i društvene
poslušnosti kod svog psa.
Psi vodiči su posebno obučeni da pomognu svom
invalidnom vlasniku u svakodnevnom životu te tako i u
situaciji kad treba da prisustvuje događajima na stadionu
okružen velikim brojem ljudi. Psi ne ometaju uobičajene
procedure na stadionima i posebno su obučeni da ne
smetaju drugim ljudima, da se ne penju na sedišta i sl.
49
Osoblje i ostali gledaoci ne treba da ometaju psa vodiča u više mesta i zgodniji su za pse vodiče ali treba napomenuti
poslu i pre svakog kontakta sa psom treba da konsultuju da su ovi psi izuzetno prilagodljivi i da umeju da se smeste
vlasnika. čak i kad im je na raspolaganju manji prostor.
Klubovi i stadioni treba da prihvate pse vodiče i obezbede Vlasnici pasa vodiča koji žele da prisustvuju fudbalskom
prostor u kojem će moći da popiju vodu i obave svoje meču trebalo bi unapred da obaveste klub ili stadion,
potrebe (često ih nazivaju odmorišta ili boravak za pse). kako bi im osoblje ponudilo najadekvatnije mogućnosti
Takođe je važno da se oko tog prostora obezbedi dovoljno za sedenje. Vlasnici pasa vodiča takođe treba pažljivo da
mesta za vlasnike, što podrazumeva i označavanje tog isplaniraju vreme dolaska na stadion i vreme odlaska kako
prostora, i deo za sedenje. Ukoliko se taj prostor nalazi bi izbegli najveće gužve i zastoje.
van stadiona, osoblje treba da bude spremno da uputi ili
sprovede vlasnika psa do prostora namenjenog psima.
Odmorišta za pse treba da budu bezbedna, minimalne
površine 3 m x 4 m i obezbeđena ogradom ili zidom visine
barem 1,2 m. Unutar ovog prostora treba da bude mešavina
mekih (trava ili slično) i tvrdih podloga a teren pod blagim
nagibom kako bi se obezbedila lakša drenaža. Ulaz u
odmorište za pse treba da bude pristupačan za korisnike
invalidskih kolica i da bude širok najmanje 1,5 m kako bi
mogli da se okrenu. Sveža voda i crevo treba da budu na
raspolaganju, kao i kanta za izmet, a celo odmorište treba
redovno održavati i čistiti.
Gledalac u pratnji psa vodiča treba da ima mogućnost
izbora sedišta (sa dodatnim prostorom za psa) a pri
projektovanju sadržaja i usluga treba voditi računa i o
njihovim potrebama. Najbolje mesto za psa vodiča je uz
svog vlasnika, koji ga najbolje poznaje i koji je obučen da
ga drži pod kontrolom. U prvom redu sedišta obično ima
PRILAZ STADIONU
 H
H:1 Ulazi i izlazi
KRETANJE NA STADIONU

52

H:2 Namenski ulazi 53

H:3 Prostor za kretanje 54

H:4 Vertikalno kretanje 54

50
51
KRETANJE NA STADIONU

H :1
ULAZI I IZLAZI sliku 10). Ovo važi za sve ulaze na stadion, uključujući VIP
i počasne ulaze.
Na stadionima na kojima ima i pristupačnih i nepristupačnih
ulaza i izlaza, pristupačni ulazi i izlazi treba da budu jasno
označeni i na njima treba da se nalazi međunarodni simbol
U javnim zgradama, najpristupačniji ulaz je obično glavni Ulaz za zaposlene takođe treba da bude pristupačan
pristupačnosti. Ove oznake treba da budu vidljive izdaleka.
ulaz. Međutim, kada se radi o fudbalskim stadionima, gde i odgovarajući za osobe sa invaliditetom koje rade na
su zbog kontrole i bezbednosnih razloga potrebni ulazi stadionu.
sa obrtnim krstom i sl., osobama sa invaliditetom bi više
odgovarali drugi namenski ulazi. Najpraktičnije rešenje
kod projektovanja ili adaptacije postojećeg stadiona je
pristupačna kapija na kojoj će redar ili neko od osoblja
omogućiti odgovarajući ulazak.
Stadionski ulazi sa obrtnim krstom nisu uvek zgodni za
korisnike invalidskih kolica, za slabovide i slepe ili za osobe
sa psom vodičem. Rampe sa rotirajućim polugama ne
mogu koristiti ljudi u kolicima pa zbog toga treba obezbediti
pristupačan prolaz ili kapiju u neposrednoj blizini (videti

Slika 10 – Pristupačan ulaz

52
H :2
NAMENSKI ULAZI
Svi namenski pristupačni ulazi i holovi unutar stadiona
treba da budu takvi da osobe sa invaliditetom mogu da uđu
samostalno i bezbedno. To podrazumeva nadstrešnicu
ili zaklon od prirodnih nepogoda ukoliko je neophodno
čekanje u redu a takođe i slobodan prolaz bez pragova i
uzvišenja.
Ulazni prag treba da bude u nivou ili sa rampom (kosinom)
kako bi se izbegao rizik od saplitanja a otirači treba da budu
ugrađeni u istom nivou sa podlogom tj. podom kako bi se
sprečilo saplitanje, posebno osoba smanjene pokretljivosti
koje koriste neko pomagalo pri hodu ili su nesigurni na
nogama. Savetuje se izbegavanje otirača od prirodnih
materijala jer mogu izazvati dodatno trenje ili saplitanje,
posebno za osobe u invalidskim kolicima i osoba smanjene
pokretljivosti.
Spoljni ulazni otvor treba da ima najmanje 1000 mm čiste
širine za korisnike invalidskih kolica. Tamo gde su ulazna
vrata dvokrilna, barem jedno krilo treba da ima čistu širinu
od najmanje 875 mm.
Na ulazima i u holovima treba da bude dovoljno dodatnog
prostora kako bi invalidna osoba mogla da se kreće
uporedo sa pratiocem ili psom vodičem i da zajedno mogu
da se mimoiđu sa nekim ko im dolazi iz suprotnog pravca
(videti sliku 5). Osobe sa invaliditetom najčešće nisu u
stanju da se brzo pomere kako bi izbegle prepreku pa im
je potrebno da vide ko im dolazi u susret a i da sami budu
53
vidljivi. Shodno tome, ulazna vrata treba da budu od stakla
ili da imaju zastakljeni deo.
invalidskih kolica omogućio lak ulaz. Projektanti treba da
izbegavaju obrtna, ručna klizna i „harmonika“ vrata na svim
novim stadionima i da umesto ovih pronađu pristupačnija i
Međutim, staklena vrata i pregrade mogu biti opasne
inkluzivnija rešenja.
za slabovide osobe pa ih treba jasno označiti trakama
kontrastnih boja, znacima jarkih boja ili logom kluba na dva
mesta na staklenim vratima ili pregradi, na visini od 850
-1000 mm i 1400 – 1500 mm od poda, tako da te oznake
budu vidljive na prirodnom i veštačkom svetlu. Isto tako,
vrata treba da budu lako uočljiva i u kontrastu sa okolnim
zidovima i samim okvirom vrata.
Neke osobe sa invaliditetom imaju poteškoća sa otvaranjem
vrata i korišćenjem kvaka. Vrata treba da budu takva da se
mogu otvoriti jednom rukom a da se kvake i ručke na njima
mogu koristiti pesnicom tj. skupljenom šakom. Gde god je
to moguće, kvake i ručke treba da imaju oblik slova L ili
D ili da se otvaraju po sistemu poluge. Okrugle ili kvake
polukružnog oblika posebno su komplikovane za osobe
sa otežanom pokretljivošću ruku, koje boluju od artritisa ili
nemaju snage za pokretanje mehanizma.
Vrata bi trebalo da budu laka za korišćenje i da imaju
odgovarajući sistem za otvaranje/zatvaranje. Treba
izbegavati masivna vrata a preporučeni maksimum sile
ručnog otvaranja vrata je 20-30 N. Automatski sistem
koji koristi senzore za otvaranje i zatvaranje vrata treba
instalirati gde god je to moguće. Tamo gde su obrtna vrata
već postavljena na postojećim stadionima, takođe treba
postaviti i automatska klizna vrata ili automatska pokretna
vrata sa minimumom otvaranja od 90° i minimumom
slobodnog prolaza od 1500 mm, kako bi se korisnicima
KRETANJE NA STADIONU
KRETANJE NA STADIONU
H :3
PROSTOR ZA KRETANJE
Holovi i prolazi treba da budu projektovani tako da omoguće
lako, nesmetano kretanje gledalaca do stadiona, po njemu
i pri izlasku. Pažljivo projektovanje i planiranje omogućiće
nesmetano kretanje na punom stadionu na dan utakmice.
Prihvatanje principa inkluzivnog pristupa za gledaoce
sa invaliditetom na svim nivoima novog, renoviranog
ili proširenog stadiona ili tribina, značajno utiče na
projektovanje koridora za kretanje. Projektanti i direktori
stadiona posebno treba da imaju u vidu osobe sa
invaliditetom kada se planiraju horizontalni i vertikalni
koridori i prolazi na gornjim nivoima tribina budući da
upravo ti nivoi moraju biti pažljivo projektovani i izvedeni
da bi podjednako invalidni i neinvalidni posetioci mogli
bezbedno da uđu i izađu.
Bitno je da koridori kretanja najkraćim putem dovedu
invalidnog gledaoca od ulaza na stadion do njegovog
sedišta i od sedišta do zaklona, lifta za evakuaciju i
pomoćnih prostorija kao što su toaleti i štandovi sa
osveženjem.
Zbog velikog broja ljudi na dan utakmice, osobama sa
ograničenim rastom, korisnicima invalidskih kolica i deci
može biti otežan vidik. Isto tako, osoba u invalidskim
kolicima može izazvati zastoj ako pokušava da se okrene
ili ide unazad u skučenom prostoru prepunom ljudi.
Potrebno je minimum 1800 mm širine da bi se dvoje ljudi
u kolicima mimoišlo, pod uslovom da mogu da vide jedno
drugo i da bi se osoba u kolicima mogla okrenuti za 180º.
54
Slabovidim ili slepim osobama koje koriste dugačak beli
štap da napipaju put potrebna je minimalna širina od 1200
mm da bi mogli da ga koriste. Osobi sa štakama takođe
je potrebna minimalna širina od 1200 mm u koridorima
za kretanje i 1500 mm da se bez teškoća mimoiđe sa
korisnikom invalidskih kolica.
U hodnicima i holovima ne treba da se nalaze bilo kakve
prepreke pa aparate za gašenje požara, radijatore i sl.
ne treba planirati u tim prostorima. Na taj način smanjuje
se potencijalna opasnost za korisnike invalidskih kolica,
osobe smanjene pokretljivosti i slabovide i slepe osobe.
Što se tiče unutrašnjih vrata, zahtevi su slični kao i kod
ulaznih vrata i ulaza u holove. Osim pristupačnih vrata na
toaletima, nijedna druga vrata ne bi trebalo da se otvaraju
ka hodnicima ili holovima i sva treba da imaju zastakljen
deo po istom principu kao ulazna vrata.
Za podove treba koristiti materijale koji su otporni na
klizanje, posebno u zonama gde podloga može biti vlažna
(od kiše, snega i sl.). Treba izbegavati sjajne i uglačane
materijale jer izgledaju klizavo, čak i kada to nisu, a mogu
uticati na refleksiju koja ometa slabovide.
Kao opšte pravilo uzima se princip da gledaoce sa
invaliditetom treba smestiti tako da se ne ugrozi njihova ili
bezbednost ostalih gledalaca. Međutim, mere bezbednosti
ne treba sprovoditi na način koji bi nepotrebno ograničio
gledaoce sa invaliditetom. Za više informacija, proučite
lokalne građevinske propise i preporuke, kao i publikacije
o preporučenoj praksi koje su navedene na kraju ovog
dokumenta.
H :4
VERTIKALNO KRETANJE
Veoma je važno da svi gledaoci mogu doći do objekata i usluga
unutar stadiona a promena nivoa može predstavljati problem
mnogima a posebno osobama smanjene pokretljivosti,
uključujući osobe sa srčanim problemima i otežanim disanjem,
slabovidim i slepim ljudima i korisnicima invalidskih kolica.
Sasvim je izvodljivo naći kreativno, jeftino rešenje čak i na
postojećim stadionima kako bi postali pristupačniji i inkluzivni i
kako bi i invalidni gledaoci mogli da biraju sedišta kao i ostali.
Brojna domišljata rešenja ovog problema već se primenjuju
na raznim stadionima širom Evrope. Obratite se CAFE-u radi
više informacija.
Standardni liftovi
Uobičajeni putnički lift je najadekvatnije sredstvo vertikalnog
kretanja koje omogućava invalidnim gledaocima da brzo i
udobno stignu do svog odredišta. Gde je to moguće, liftove
treba postaviti blizu drugih sredstava za vertikalno kretanje
kao što su stepenice i rampe.
Broj liftova i njihov kapacitet treba odrediti na osnovu
očekivanog broja invalidnih i neinvalidnih posetilaca koji
će koristiti liftove na dan utakmice kako bi se izbegli zastoji
pri ulasku tj. izlasku sa stadiona i ostalih objekata unutar
stadiona.
Prilaz ispred svakog lifta i unutrašnja kabina samog lifta
treba da budu dobro osvetljeni i projektovani tako da se
izbegne refleksija koja ometa slabovide osobe a vrata lifta
treba jasno da se razlikuju od okolnog prostora. Treba
koristiti jasne oznake za broj sprata na svakom nivou i to Videti poglavlje G: 6 za više detalja o kontrastu boja između
na zidu naspram ulaza u lift. Indikatori pozicije pozvanog podova i zidova.
lifta treba da budu vidljivi i iz daljine kako bi na vreme bili
Kontrolna tabla u liftovima treba da bude odgovarajuće
upozoreni svi koji čekaju lift.
postavljena, na preporučenoj visini od 900 – 1100 mm od
Dugme za pozivanje lifta na svakom nivou treba da bude na poda i na 400 mm od okolnih uglova. Treba postaviti dve
visini od 900 – 1000 mm od poda a u samom liftu barem 400 kontrolne table na naspramnim zidovima kabina velikih
mm od ugla kabine, tako da bude lako dostupno za osobe liftova ili liftova koji imaju više od jednih vrata.
u invalidskim kolicima. Svi prilazi liftovima i komandnoj tabli
Dugmad za pozivanje lifta treba da imaju reljefne (ispupčene)
lifta treba da budu prohodni što znači da nameštaj i druge
simbole kako bi se mogli očitati dodirom. Pozivna dugmad
vrste prepreka ne treba postavljati u njihovoj blizini.
takođe treba da budu u vizuelnom kontrastu sa panelom na
Osobama u invalidskim kolicima potrebno je određeno kojem se nalaze a panel treba da se razlikuje od zida na
vreme i prostor da uđu u lift pa tako vrata lifta treba da koji je postavljen. Kako bi se dodatno pomoglo slabovidim
ostanu otvorena najmanje pet sekundi. Treba da postoji čist i slepim ljudima treba da postoji zvučni signal dolaska lifta i Slika 11 – Komandna tabla lifta sa taktilnim i
prostor od najmanje 1500 mm2 ispred ulaza u lift kako bi pravca kretanja. Brajovim simbolima
osoba u invalidskim kolicima mogla da manevriše kolicima
Konkretna veličina kabine, položaj i visina kontrolne table,
kako treba i bez teškoća uđe u lift. Minimalna preporučena
širina ulaza u lift i prilaza ispred lifta moraju se uskladiti
veličina unutrašnjosti lifta je 1100 mm širine i 1400 mm
sa lokalnim građevinskim zakonima i propisima. Takođe
dubine što je dovoljno za jednu osobu u invalidskim kolicima
je važno napomenuti da konkretne osobine putničkog lifta
i pratioca, ali nedovoljno da se osoba u kolicima s lakoćom
određuju da li se može (ili ne) koristiti za evakuaciju.
okrene. Unutrašnja površina lifta od 2000 mm x 1400 mm
pak omogućava da jedna osoba u invalidskim kolicima
putuje sa nekoliko osoba i u takvom liftu ima dovoljno mesta
da se osoba u kolicima ili sa pomagalom za hodanje okrene
za 180º. Sam ulaz u lift treba da ima čist otvor od barem
900 – 1200 mm.
Tamo gde lift ima samo jedan ulaz ili mu je unutrašnjost
minimalne površine, treba postaviti ogledalo, na zidu
nasuprot vratima, kako bi osobe u kolicima mogle bezbednije
da se kreću unazad. To će im pomoći i da vide ima li nekoga
iza njih i da uoče broj sprata. Ogledalo ne treba da počinje
niže od 900 mm od poda lifta kako ne bi ometalo slabovide
i slepe ljude koji se orijentišu u odnosu na pod i zidove lifta.

55 KRETANJE NA STADIONU
KRETANJE NA STADIONU
Vertikalni podizni liftovi i eskaliftovi
Konvencionalni putnički lift bi trebalo da bude sredstvo
pomoću kojeg svi korisnici mogu pristupiti svim nivoima na
novom stadionu, uključujući nivoe ispod zemlje. Međutim,
razumljivo je da na nekim postojećim stadionima nije uvek
moguće postaviti konvencionalni lift koji je pristupačan
za korisnike invalidskih kolica i ostale osobe smanjene
pokretljivosti. U takvim slučajevima, treba obezbediti
vertikalne podizne platforme koje će omogućiti pristup svim
ključnim delovima stadiona, uključujući deo gledališta za
osobe u invalidskim kolicima, pristupačne toalete, punktove
za osvežavajuća pića, počasne i VIP zone i direktorske lože.
Postoje dva tipa vertikalne podizne platforme: otvorene
podizne platforme koje se pretežno koriste tako što se osoba
u invalidskim kolicima (sa kolicima) ili osoba smanjene
pokretljivosti na obezbeđenoj platformi prenosi sa jednog
nivoa na drugi; i zatvorene podizne platforme koje se
koriste na različitim nivoima tj.spratovima. Takođe, tamo
gde se vertikalni lift ne može postaviti, može se razmotriti
postavljanje eskaliftova za osobe u invalidskim kolicima
kako bi mogle da savladaju stepenište u kolicima a takođe
su dobro rešenje u delovima gledališta sa manjim protokom
ljudi, kao što su VIP lože i novinarske tribine.
Na vertikalnim podiznim platformama i eskaliftovima treba da
se nalaze lako vidljiva, jasna uputstva za upotrebu i alarmni
taster za hitne slučajeve. Svim korisnicima, uključujući i
one koji se kreću u invalidskim kolicima, treba da bude
omogućeno da bez teškoća dosegnu kontrolne sprave i
alarm taster.
Podizne platforme i eskaliftovi su projektovani da se kreću
polako pa je važno imati to na umu kako invalidni gledaoci ne
bi kasnili pri zauzimanju sedišta i korišćenju usluga koje su
im namenjene. Ovim platformama može na daljinu upravljati
56
Zatvorene podizne platforme
Zatvorene podizne platforme (koje su namenjene osobama
u invalidskim kolicima bez pratnje) treba da budu široke
najmanje 900 mm i duboke 1400 mm. One koje su i za
pratioca ili na kojima su dvoja vrata pod uglom od 90°,
platforma treba da bude široka najmanje 1100 mm i
duboka 1400 mm kako bi bilo prostora da se kolica okrenu.
Međutim, gde god je to izvodljivo, podizna platforma treba
da bude tako postavljena da invalidna osoba ne mora da
se okreće kako bi izašla.
Slika 12 – Spoljna, otvorena podizna platforma u Prajd Parku, FK
Derbi Kaunti, Engleska
operater pomoću daljinske kontrolne table ili sâma invalidna
osoba tako što će samostalno upravljati tasterima. Trebalo
bi obezbediti oba načina upravljanja kako bi osobe koje nisu
same u stanju da upravljaju platformama takođe mogle da
budu prevezene. Isto tako se preporučuje da na podiznoj
platformi ili eskaliftu bude postavljeno preklopno sedište za
osobe smanjene pokretljivosti (videti sliku 12).
Podizne platforme i eskaliftovi mogu biti projektovani za
spoljašnji ili unutrašnji prostor a od proizvođača treba
zatražiti savet da li je konkretna podizna platforma pogodna
za poziciju koja joj je projektom namenjena. Slika 13 – Zatvorena podizna platforma
Vrata platforme treba da budu široka najmanje 800 mm na
liftu koji je širok 900 mm i najmanje 900 mm za lift koji je
širok 1100 mm ili više u kojem su izlazna vrata sa platforme
pod uglom od 90°. Vrata takođe treba da budu u vizuelnom
kontrastu sa podom i zidovima a sve staklene površine
vidljivo označene za slabovide gledaoce (videti poglavlje
G: 6 za više informacija).
Otvorene podizne platforme
Otvorene podizne platforme se mogu koristiti za prenos
osoba između nivoa koji su međusobno udaljeni do 2 m.
Ukoliko je potrebno da prelazi veću udaljenost, platforma
mora da ima dodatnu zaštitnu opremu. Minimalne
dimenzije iskoristivog prostora otvorene platforme treba da
budu takve da omogućavaju lak pristup i kretanje.
Eskaliftovi
Eskaliftove ne treba postavljati na novim stadionima ili
tamo gde je moguće instalirati konvencionalni putnički lift
ili podiznu platformu. Međutim, mogu biti dobro rešenje na
nekim već postojećim stadionima.
Eskaliftovi treba da budu opremljeni alarmom i postavljeni
u vidokrugu osoblja u slučaju da korisnici zapadnu
u teškoće. Kontrolna tabla treba da bude takva da
onemogućava upotrebu neovlašćenim licima. Tamo gde
je dostupno samo jedno stepenište po zoni, između šine
platforme eskalifta i naspramnog rukohvata treba sačuvati
minimalnu propisanu širinu stepeništa za hitne slučajeve.
Ukoliko je dostupno više stepeništa, eskalift treba postaviti
na stepeništu koje nije namenjeno za izlaz u hitnim
slučajevima.
U parking poziciji, eskalift ne bi trebalo da umanjuje
propisanu širinu stepeništa ili požarnog puta tj. ne bi smeo
da predstavlja potencijalnu opasnost za slepe i slabovide
koji koriste stepenište ili odmorišta.
Kad god se postavlja eskalift ili podizna platforma, važno je
konsultovati se sa organima za građevinsku, bezbednosnu
i vatrogasnu kontrolu kako njihovo postavljanje ne bi
narušilo propise za evakuaciju i hitne slučajeve (videti
poglavlje L: 2).
57
Rampe i stepenice
Kad god je to moguće, treba se odlučiti za inkluzivni
projekat kojim se izbegava neznatno variranje visine
podloge prilikom izgradnje novih stadiona i tribina ili
njihovog renoviranja. Ukoliko ovo nije moguće, možda
će biti potrebno postaviti stepenice i alternativne načine
pristupa za osobe u invalidskim kolicima, npr. rampe.
Da bi se staza ili javni prostor smatrao pristupačnim, nagib
ili kosina ne treba da bude veća od 1:20 tj 5%. Tamo gde
je nagib ili kosina veća, verovatno će biti potrebna rampa
kako bi se obezbedio inkluzivni pristup. Tamo gde je na
stazama promena visine veća od 300mm, uz rampu treba
napraviti i stepenike.
Ukoliko postoji značajnija visinska razlika između nivoa,
rampe nisu najbolje rešenje zato što uglavnom zauzimaju
mnogo mesta zbog postepenog pada i čestih podesta, koji
su neophodni za osobe u invalidskim kolicima. Rampe
bi uvek trebalo da budu poslednje rešenje, ali zbog
osobenosti već postojećih stadiona ili lošeg projekta, često
su neizbežne.
KRETANJE NA STADIONU
KRETANJE NA STADIONU
Slika 14 – Rukohvat na 300mm min.od ivice rampe
Rampe
Rampe mogu biti trajno, polutrajno ili prenosivo sredstvo
koje se koristi za obezbeđivanje pristupa osobama u
invalidskim kolicima. Najvažnije je da površina rampe bude
čvrsta, neklizajuća i dobro osvetljena.
Nagib tj. kosina rampe ne treba da bude veća od 1:20
tj. 5%, jer je izuzetno teško gurati kolica uz strmiju
površinu. Tamo gde je rampa nagiba 1:20 duža od 9 m,
58
treba da postoje podesti na kojima osobe
u invalidskim kolicima mogu predahnuti.
Podesti ili odmorišta treba da imaju dubinu
od najmanje 1500 mm i da budu u vizuelnom
kontrastu sa rampom kako bi ih slabovide
osobe primetile.
Idealno, rampa bi trebalo da bude široka
1800 mm da bi dve osobe u invalidskim
kolicima mogle da se mimoiđu. Međutim,
na kraćim rampama (dugačkim manje od
10 m), prihvatljiva je i čista širina od 1500
mm, koja omogućava pokretnom licu da se
mimoiđe sa osobom u invalidskim kolicima.
Na vrhu i u dnu rampe treba obezbediti
ravan, raščišćen prostor od 1500 mm u koji
ne zadiru vrata pri otvaranju. Zahvaljujući
ovom pravilu, osobe u invalidskim kolicima
ne moraju da otvaraju vrata dok su još na
nizbrdici.
Rampe takođe treba da imaju ivičnjake od barem 100 mm
na otvorenoj strani, kako bi se izbegla mogućnost da
osoba u kolicima sklizne u stranu. Rampe čiji je nagib
manji od 1:20 ne moraju imati rukohvate, ali ukoliko su
rukohvati neophodni, moraju se postaviti u skladu sa
lokalnim građevinskim propisima. Korisnicima invalidskih
kolica obično nisu potrebni rukohvati da bi savladali rampu.
Međutim, kada su spoljni uslovi takvi da rampa postaje
klizava, na dugačkim i/ili strmim rampama, rukohvat
može pomoći osobama u invalidskim kolicima da održe
ravnotežu.
Tamo gde su postavljene rampe, pored njih takođe treba
postaviti stepenike za osobe kojima je teško da pešače uz
ili niz rampu.
Stepenice
Iako se stepenice obično ne smatraju delom pristupačne
putanje, inkluzivni projekat omogućava osobama niskog
rasta, starijima, deci i ostalima da ih koriste na bezbedan
i efikasan način; tako i stepenice postaju element
pristupačnosti stadiona.
Veliki broj ljudi, uključujući slabovide i slepe, osobe niskog
rasta i osobe otežanog kretanja, obično nije u stanju da
savlada pogrešno projektovane stepenike tj. stepeništa.
Čak i tamo gde postoje druge mogućnosti pristupa, kao što
su rampe ili liftovi, važno je da sva stepeništa budu dobro
projektovana.
Stepeništa treba da imaju određene karakteristike koje
pomažu slabovidima i slepima da ih samostalno i bezbedno
koriste. Osim toga, pri projektovanju stepeništa treba imati
u vidu i potrebe osoba smanjene pokretljivosti. Rampe
mogu biti dobro rešenje za korisnike invalidskih kolica, ali
ostalima može biti naporno da ih koriste, ukoliko, na primer,
s teškoćom savijaju kolena ili skočni zglob. Stoga, čak i
tamo gde postoje rampe, stepenice su takođe potrebne da
bi se obezbedio odgovarajući i inkluzivan pristup.
Svaki stepenik treba da ima istu visinu i dubinu gazišta.
Visina ne treba da bude ispod 125 mm niti iznad 180 mm.
Širina gazišta ne treba da bude manja od 280 mm niti
veća od 350 mm mereno od ivice jednog do ivice drugog
stepenika. Ovakvi stepenici ostavljaju dovoljno mesta
osobama smanjene pokretljivosti da stanu i predahnu
a slabovidim i slepim osobama da bezbedno postave
stopalo. Zatvoreno čelo stepenika je od velike važnosti jer
otvoren prostor između stepenika može pospešiti rizik od
saplitanja ili se u njemu može zaglaviti beli štap, koji koriste
slepi i slabovidi.
Svako čelo stepenika treba da bude trajno obeleženo
materijalom kontrastnih boja koji se nalazi na celoj širini
stepenika i zahvaljujući kojem se upadljivo vidi razlika
između visine stepenika i samog gazišta, što omogućava
Slika 15 – Stepenište sa jednakim stepenicima, dva
rukohvata i kontrastnim bojama na čelu stepenika
59
slabovidim i slepim ljudima da registruju položaj stepenica
i svako pojedinačno gazište.
Stepeništa treba da imaju između 2 i 20 stepenika u nizu.
Stepeništa od 20 i više stepenika treba na sredini da imaju
podest od 1200 mm² koji služi kao odmorište, posebno
za one koji se penju. U dnu i na vrhu stepeništa treba
da postoji zaravan čija je minimalna širina jednaka širini
jednog stepenika.
Treba da postoji jednoobrazna i vidljiva oznaka upozorenja
koja signalizira da smo stigli do kraja niza stepenika ili
dela stepeništa. Ovu oznaku treba postaviti celom širinom
stepenica, 600 mm u dubinu i tako da počinje na udaljenosti
od jedne širine stepenika (računajući od poslednjeg Slika 16 – Taktilna podloga (uočljivo upozorenje)
sa zaštitnom ogradom na vrhu stepeništa
stepenika). Upozorenje treba da bude u kontrastnoj boji u
odnosu na okolne podne površine i da ima taktilnu obradu
boji, kako bi se olakšalo slabovidim osobama.
kako bi se lako detektovalo štapom ili đonom.
Tamo gde ima 2 ili više stepenika, sa obe strane treba
postaviti po jedan rukohvat, na visini od 865 – 900
mm. Rukohvate treba uvek postavljati obostrano i duž
odmorišta, kako bi se olakšalo kretanje osobama smanjene
pokretljivosti i omogućilo slabovidim i slepim osobama da
se bezbedno kreću uz i niz stepenice.
Rukohvati treba da budu okrugli, prečnika 32 – 45 mm ili
polukružnog oblika 50 mm širine i 38 mm dubine. Rukohvati
treba da počinju i da se završavaju 300 mm pre tj. posle
rampe i stepenika a krajeve treba pričvrstiti ka zidu da bi
se izbegla mogućnost da se zakače za odeću. Između zida
i rukohvata treba da bude 60 – 75 mm praznog prostora.
Rukohvati takođe treba da se razlikuju od okruženja po
KRETANJE NA STADIONU
 I:1
I PROSTOR GLEDALIŠTA

Inkluzivni plan sedenja 62

I:2 Prilagođena i lako dostupna sedišta 63

I:3 Prostor za korisnike invalidskih kolica 64

I:4 Standardi inkluzivnog gledališta 66

I:5 Gornje zone gledališta 68

I:6 Zone gledališta kraj terena 68

I:7 Zone središnjeg pojasa gledališta 69

I:8 Fleksibilan plan sedenja 70

I:9 Mesta za stajanje 71

I:10 Ostali događaji 71

60
61
PROSTOR GLEDALIŠTA
I :1
INKLUZIVNI PLAN
SEDENJA
Danas se smatra da je primena dobre prakse i osnovni princip
inkluzivnog projekta činjenica da osobe sa invaliditetom imaju
pristup svim spratovima novoizgrađenih javnih objekata.
Što se tiče fudbala, to znači da gledalac sa invaliditetom ima
mogućnost izbora sedišta u zonama inkluzivnog gledališta bez
obzira koju kategoriju ulaznice ima i da istovremeno ima pristup
ostalim pogodnostima na stadionu. Gde je inkluzivni pristup iz
određenih razloga ograničen, na primer za osobe u invalidskim
kolicima zbog postojanja nekih prepreka, treba omogućiti
odgovarajuća alternativna sedišta svuda na stadionu a ne
samo kraj terena. Gledaoce sa invaliditetom ne treba ograničiti
isključivo na zonu za osobe sa invaliditetom već im treba pružiti
mogućnost da sede sa navijačima sopstvenog kluba.
Nije svim osobama sa invaliditetom potrebno prilagođeno
sedište ili mesto u zoni za korisnike invalidskih kolica. Zbog toga
je važno osigurati odgovarajući nivo dostupnosti pristupačnih
sedišta na celom stadionu uzimajući u obzir ukupan broj
invalidnih osoba i sve učestalije zahteve za dostupnim i
inkluzivnim objektima i uslugama. Ovim bi trebalo obuhvatiti
dodatna pristupačna sedišta u počasnim i VIP zonama
gledališta tako da ih bude proporcionalno dovoljno za sve
posetioce podjednako.
Od samog početka, novi stadioni treba da budu projektovani
kao inkluzivni i za sve podjednako pristupačni, treba da
omoguće invalidnim gledaocima i njihovim porodicama i
prijateljima da izaberu mesto na kojem će sedeti. Iako se
62
obično misli da je mnogo teže adaptirati postojeće stadione
kako bi mogli da ponude isti izbor, uz dobro planiranje i
domišljata projektantska rešenja svakako je moguće ostvariti
ovaj cilj. Strategija pristupačnosti tj. biznis plan treba da sadrži
jasan redosled poboljšanja koja su planirana za sprovođenje
u nekom razumnom vremenskom roku a takođe i obaveze
i posvećenost svih zainteresovanih strana u postizanju
ravnopravnog i inkluzivnog pristupa za sve (videti poglavlje B za
više informacija o zainteresovanim stranama u ovom procesu).
Adekvatni standardi treba da budu primenjeni u svim zonama
gledališta i to tako da sedišta budu bezbedna i da služe svojoj
svrsi. Gledaoci koji sede treba da imaju čist, neometan vidik
tokom čitave utakmice tj. događaja. Treba da budu u stanju da
sve vide iz sedećeg položaja a da ne moraju da se istežu i
naprežu; isto tako mora se voditi računa da isti ti gledaoci ne
blokiraju vidik drugima, posebno osobama ograničenog rasta,
deci i invalidima.
Neprihvatljivo je smatrati sedišta sa delimičnim vidikom
odgovarajućim za slabovide i slepe gledaoce. Kao što je
prethodno objašnjeno, uobičajena je zabluda da ove osobe
nemaju vid; u stvarnosti, to je slučaj samo kod 18% ove
populacije. Neki slabovidi i slepi gledaoci radije sede blizu
terena kako bi što bolje iskoristili svoj ograničeni vid (ponekad
uz pomoć monokla ili nekog drugog optičkog pomagala) i/
ili da bi čuli loptu i dešavanja oko terena te tako lakše pratili
utakmicu. I pored toga, bitno je omogućiti im da, kao i ostali,
izaberu sedište u bilo kojoj zoni na stadionu.
Takođe se često pogrešno pretpostavlja da je potrebno da
slabovidi i slepi gledaoci sede zajedno. Ovakvu praksu ne
treba rutinski sprovoditi jer ne ostavlja prostora za izbor i ne
odgovara principu inkluzivnosti. Iz istih razloga, ne treba
ograničavati pristup audio komentarima i radio slušalicama
samo na određene zone na stadionu, posebno što su prenosni
odašiljači i slušalice u današnje vreme veoma rasprostranjeni
(videti poglavlje J: 3 za više informacija o audio komentarima).
Sva sedišta na stadionu treba da budu u vizuelnom kontrastu
sa okolnim površinama kako bi se pomoglo slabovidim
gledaocima. Pored toga, sva sedišta treba da imaju neometan
pogled na semafor i video ekrane na kojima se vidljivo mogu
prikazati informacije o utakmici ili bezbednosnim procedurama.
Međutim, gde to nije moguće, sedišta sa direktnim pogledom na
semafor tj. video ekrane treba obeležiti kao takva. Ova sedišta
mogu biti od velike koristi osobama oštećenog sluha i gluvima
koji možda nisu u stanju da čuju informacije preko razglasa.
Ipak, kao ni slabovide i slepe, ni osobe oštećenog sluha i gluve
ne treba rutinski grupisati zajedno. Osim ako nemaju dodatne,
specifične potrebe za pristupačnim mestom, treba ih smestiti
širom stadiona.
Postoji veliki broj priručnika i dokumenata koji se bave
preporučenom praksom u kojima se mogu naći saveti o
minimalnom broju prilagođenih i lako pristupačnih sedišta
koja treba da postoje u objektu. U svom tehničkom izveštaju
pod naslovom Inkluzivni pristup Olimpijskim i Paraolimpijskim
igrama (An Inclusive Approach to the Olympic&Paralympic
Games), Internacionalni paraolimpijski komitet preporučuje
da na stadionu na kojem se održavaju Olimpijske igre bude
rezervisano najmanje 0,75% od ukupnog broja sedišta i još
0,75% prilagođenih sedišta za korisnike invalidskih kolica. Ovi
procenti se poklapaju sa brojem korisnika invalidskih kolica i
osoba sa otežanim kretanjem u Evropi.
Međutim, za svrhe ovog dokumenta autori su koristili broj
sedišta za osobe sa invaliditetom koji je preporučen u tehničkom
izveštaju CEN/TR 15913 (Prostor za gledaoce – Kriterijumi za
uređenje gledališta za osobe sa posebnim potrebama), budući
da su ga ratifikovale sve članice EU a objavio ga je Evropski
komitet za standardizaciju (eng. CEN).

U izveštaju CEN/TR 15913 navode se minimalni zahtevi ali,
kao što je prethodno objašnjeno, ako se pristupi projektovanju
inkluzivnog stadiona važno je prevazići ograničenja minimalnih
standarda kako bi se izašlo u susret potrebama sve većeg broja
ljudi sa posebnim potrebama koji žele da prisustvuju fudbalskoj
utakmici ili drugim događajima. Takođe je važno misliti na
dalju budućnost novih stadiona. Očekuje se da, kako sve više
posetilaca stadiona bude dolazilo iz sve različitijih sredina, tako
će rasti i broj osoba sa invaliditetom koje će poželeti da odu
na utakmicu sa svojom porodicom i prijateljima. Dakle, osobe
sa posebnim potrebama treba smatrati dragocenim klijentima
pa dobra pristupačnost nije samo moralno pitanje već i stvar
dobrog poslovanja. Upravo zato, sve veći broj projektanata
sledi napredne principe tako što planira fleksibilan prostor za
sedenje.
63
I :2
PRILAGOĐENA I LAKO
DOSTUPNA SEDIŠTA
Na svim stadionima treba da postoje prilagođena sedišta
za gledaoce kojima je možda potrebno više prostora.
Prilagođena sedišta treba da imaju dodatni prostor za noge a
takođe je korisno da imaju naslone za ruke koji, doduše, treba
da budu uklonjivi po potrebi. Prilagođena sedišta takođe treba
da imaju naslon za leđa kao i sva sedišta koja se koriste za
UEFA takmičenja. Klupe i sedišta bez naslona nisu prihvatljiva
varijanta.
Osobe sa ograničenom pokretljivošću nekad nisu u stanju
da saviju kolena ili im je potrebno više mesta da bi uz pomoć
štaka ili drugog pomagala stigle do svog sedišta pa je zbog
toga potreban dodatni prostor za noge. Ove osobe mogu imati
teškoće pri ustajanju ili dugom stajanju ili pri promeni položaja
tela. Zbog toga, prilagođena mesta za sedenje treba da budu
na takvoj poziciji da omogućavaju osobi koja sedi neometan
vidik, čak i kad okolni gledaoci stoje ispred ili pored nje.
Gledaocu sa invaliditetom u pratnji psa vodiča takođe može
biti potreban dodatni prostor kako bi pas mogao da legne
ispred ili ispod sedišta. Osobama sa psima vodičima takođe
treba omogućiti da biraju prilagođeno sedište po svojoj želji.
Tabela 1 – Minimalan broj prilagođenih i lako dostupnih mesta za sedenje (CEN/TR 15913)
KAPACITET SEDIŠTA NA TRIBINI ILI STADIONU
Manje od 10 000
10 000 – 20 000
20 000 – 40 000
40 000 i vise
Prilagođena i lako dostupna sedišta treba da se nalaze u lako
dostupnim zonama, npr. na kraju reda, gde ima najmanje
stepenika radi lakšeg smeštanja gledalaca sa otežanim
kretanjem. Gledaoci kojima su potrebna prilagođena ili lako
dostupna sedišta treba da imaju mogućnost da sede sa
navijačima svog tima i to u različitim delovima gledališta i sa
različitim kategorijama ulaznica, uključujući počasne, VIP i
direktorske lože. Ta sedišta takođe treba da budu postavljena
u blizini toaleta i ostalih uslužnih prostorija.
U tabeli 1 prikazan je zahtevani minimum prilagođenih i
lako dostupnih sedišta u skladu sa preporukama Evropske
komisije. U pitanju su samo minimalni kapaciteti, ali se do
njih došlo na osnovu iskustva i pravilnog postupanja pri
proceni broja invalidnih osoba koje će najverovatnije želeti da
prisustvuju utakmici ili nekom drugom događaju na stadionu.
Dodatna prilagođena mesta za sedenje uvek treba obezbediti
i u počasnim tj. VIP zonama (ona nisu uključena u opštu kvotu
za regularne tribine).
Na svim novim stadionima treba od početka poštovati
ove minimalne standarde. Kada se radi o već postojećim
stadionima, potrebno je organizovati proveru (reviziju) pristupa
i pripremiti strategiju pristupa tj. biznis plan, da bi u skladu sa
ovim standardima i u razumnom vremenskom roku zahtevane
prepravke bile izvedene (videti poglavlje E).
Obezbeđivanjem odgovarajućih prilagođenih i lako
pristupačnih mesta za sedenje takođe se može smanjiti
BROJ PRILAGOĐENIH I LAKO DOSTUPNIH SEDIŠTA
Minimum 6 ili 1 na 100 sedišta
(veći od ta dva)
100 + 5 na 1000 sedišta za više od 10 000
150 + 3 na 1000 sedišta za više od 20 000
210 + 2 na 1000 sedišta za više od 40 000
PROSTOR GLEDALIŠTA
PROSTOR GLEDALIŠTA
potražnja za prostorom namenjenim korisnicima invalidskih
kolica posebno ako se neki od tih prostora nalazi blizu zone
za namensko odlaganje invalidskih kolica i pomagala za
kretanje. Neke osobe sa invaliditetom mogu stići na stadion
u standardnim ili motorizovanim invalidskim kolicima jer nisu
u stanju da dugo pešače, ali bi tokom utakmice radije sedele
na prilagođenim i/ ili lako dostupnim sedištima. Bezbedno
skladištenje svih vrsta invalidskih kolica takođe znači da
holovi i ostali koridori za kretanje neće biti zakrčeni tj. da u
tim prostorima neće biti prepreka tokom trajanja utakmice.
Prilagođena i lako dostupna mesta za sedenje mogu u stvari
biti potrebna različitim kategorijama gledalaca, kao što su na
primer osobe smanjene pokretljivosti, starije osobe, trudnice,
deca itd.
Pristupačni toalet treba da se nalazi u krugu od 40 m od svakog
prilagođenog i lako dostupnog sedišta i to jedan pristupačni
toalet na svakih 15 mesta za osobe sa posebnim potrebama.
Osim toga, važno je da članovi porodice i prijatelji mogu da
sede pored gledalaca sa invaliditetom kojima je potrebno
prilagođeno i lako dostupno mesto za sedenje a osoblje na
blagajni treba da bude upoznato s tim i da pruža obaveštenja
o svim prilagođenim i lako dostupnim mestima za sedenje na
celom stadionu.
64
I :3
PROSTOR ZA KORISNIKE
INVALIDSKIH KOLICA
Treba obezbediti raznovrstan prostor za korisnike
invalidskih kolica, tako da osobe u invalidskim kolicima
imaju sličan izbor mesta za sedenje i kategorije ulaznica
kao i ostali gledaoci kako ne bi bili izolovani od tribina
tj. ostatka gledališta. Položaj i uslovi za gledanje za
korisnike invalidskih kolica takođe treba da budu fleksibilni
i da omogućavaju proširivanje u skladu sa očekivanom
povećanom potražnjom u budućnosti.
Neprihvatljivo je grupisati sve korisnike invalidskih kolica
u jednoj zoni ili obezbediti prostor za korisnike invalidskih
kolica samo u sektorima za domaće navijače. Gledaoci sa Slika 17 – Preklopna sedišta na stadionu FK Milton Kinz
Dons, Engleska
posebnim potrebama ne razlikuju se od ostalih po svojoj
želji da imaju mogućnost izbora zone gledališta; oni takođe
radije sede sa navijačima svog tima. Isto tako, korisnici Treba dati mogućnost izbora sedišta za pratioce sa leve
invalidskih kolica treba da imaju mogućnost da sede sa i desne strane u odnosu na osobu u kolicima. Sedišta
porodicom i prijateljima ili blizu njih bez obzira da li im je koja se lako pomeraju, kao i preklopna sedišta, takođe
potreban i pratilac tj. lični pomoćnik koji im omogućava da omogućavaju da članovi porodice i prijatelji sede zajedno.
stignu do stadiona, prostorija i usluga. Preklopna sedišta se brzo mogu ukloniti kako bi se
omogućilo dvema ili više osobama u invalidskim kolicima
Pratiocima i ličnim pomoćnicima uvek treba omogućiti
da sede zajedno ili pak da više članova porodice ili prijatelja
mesto pored osobe u invalidskim kolicima. Ovo je važno
može da sedi pored osobe u invalidskim kolicima (videti
iz nekoliko razloga a posebno zato što je najčešće teško
sliku 17).
privući pažnju pratioca na bučnom stadionu i zato što
gledalac sa invaliditetom možda nije u stanju da se licem U prostoru za korisnike invalidskih kolica treba da bude
okrene ka pratiocu koji sedi ispred ili iza njega. Mnoge izvodljiv smeštaj motornog pomagala za kretanje (skutera)
osobe u invalidskim kolicima se mogu samo delimično prosečnih gabarita (pod uslovom da ne ometaju vidik i
pokretati ili pak ne mogu uopšte a neke možda nisu u kretanje ostalih gledalaca). Ova pomagala su obično veća i
stanju da s lakoćom komuniciraju. njima je teže upravljati nego konvencionalnim i električnim
invalidskim kolicima. U svakom slučaju, gledalac sa
invaliditetom koji koristi invalidska kolica treba da bude u
stanju da lako stigne do prostora iz kojeg će imati dobar
pregled terena i ostatka stadiona. Psi vodiči takođe mogu
biti pratioci osoba u invalidskim kolicima pa u tom slučaju
treba obezbediti dodatni prostor kako bi pas mogao da
legne pored vlasnika.
Iako prostor za pojedinačno mesto za korisnika invalidskih
kolica može biti širok najmanje 900 mm i dubok 1400 mm,
preporučuje se da površina svakog namenskog mesta
bude najmanje 1400 mm² kako bi pratilac tj. lični pomoćnik
mogao da koristi fiksno ili pomoćno sedište pored osobe u
invalidskim kolicima.
Tamo gde postoje zone redova tj. platformi na kojima se
smešta više korisnika invalidskih kolica, treba da postoji
prohodan prostor od 1200 mm iza tih mesta kako bi dva
korisnika invalidskih kolica mogla da manevrišu dok ulaze
na mesto, da se okrenu i mimoiđu.
Pristupačan toalet treba da se nalazi u krugu od 40 m od
svakog prostora za korisnike invalidskih kolica i to jedan
pristupačan toalet na svakih 15 korisnika invalidskih kolica.
U tabeli 2 prikazan je minimalan broj mesta za korisnike
invalidskih kolica, u skladu sa preporukama Evropske
komisije. U pitanju su samo minimalni kapaciteti, ali se
do njih došlo na osnovu iskustva i pravilnog postupanja
pri proceni broja invalidnih osoba koje će najverovatnije
želeti da prisustvuju utakmici ili nekom drugom događaju
65
na stadionu. Dodatni prostor za korisnike invalidskih
kolica uvek treba obezbediti i u počasnim i VIP zonama
(taj prostor nije uračunat u kvotu za regularna mesta za
osobe u kolicima). Dobro rešenje je i korišćenje preklopnih
i prilagodljivih sedišta u ovim zonama, kao što je prikazano
na slici 17.
Kao i u slučaju prilagođenih i lako dostupnih sedišta, na
svim novim stadionima treba od početka poštovati ove
minimalne standarde. Kada se radi o već postojećim
stadionima, potrebno je organizovati proveru (reviziju)
pristupa i pripremiti strategiju pristupa tj. biznis plan da bi,
u skladu sa ovim standardima i u razumnom vremenskom
roku, zahtevane prepravke bile izvedene (videti poglavlje
E).
Tabela 2 – Minimalni kapaciteti prostora za osobe u invalidskim kolicima (CEN/TR 15913)
KAPACITET SEDIŠTA NA TRIBINI ILI STADIONU BROJ MESTA (ODELJAKA) ZA KORISNIKE
INVALIDSKIH KOLICA
Manje od 10 000 Minimum 6 ili 1 na 100 sedišta
(veći od ta dva)
10 000 – 20 000 100 + 5 na 1000 mesta za više od 10 000
20 000 – 40 000 150 + 3 na 1000 mesta za više od 20 000
40 000 i više 210 + 2 na 1000 mesta za više od 40 000
PROSTOR GLEDALIŠTA
PROSTOR GLEDALIŠTA
I :4
STANDARDI INKLUZIVNE
VIDLJIVOSTI
Veoma je važno da svi gledaoci na stadionu imaju dobar pogled
na teren i okolni prostor kako bi mogli da uživaju u utakmici i
stadionskoj atmosferi. Ovo važi i za sve koji sede na pristupačnim
i lako dostupnim mestima, kao i u prostoru za korisnike invalidskih
kolica.
Neometan pogled na teren treba da bude moguć i kad okolni
gledaoci, ispred ili pored, stoje. Ovo je posebno važno za osobe
sa invaliditetom koje možda nisu u stanju da stoje ili pak budu
na nogama duže vreme, da menjaju položaj, naginju se napred
ili ustanu da bi bolje videle. Od suštinskog je značaja obezbediti
odgovarajući vidik posebno korisnicima invalidskih kolica jer
najčešće nisu u stanju da ustanu ni na kratko ili su paralizovani ili
ne mogu da okrenu glavu.
Ni jedan deo terena tj. polja igre ne treba da bude udaljen više od
190 m od bilo kog sedišta tj. mesta u gledalištu a vidik ne sme biti
ometen barijerama, ogradama, rukohvatima, krovnim držačima,
ukrasnim ili potpornim stubovima.
Obezbeđivanje prostora za korisnike invalidskih kolica u
različitim zonama stadiona ima uticaja na vidik kako osoba sa
invaliditetom tako i neinvalidnih osoba koje stoje ili sede u blizini.
Svaki prostor za korisnike invalidskih kolica treba projektovati
tako da osobe u kolicima mogu da vide teren i okolni prostor čak
i kada sede iza tribina za stajanje ili kada gledaoci ispred njih
stoje, čak i na kratko, kao na primer tokom intoniranja himni ili
tokom zagrevanja igrača.
Kvalitet vidika definiše se tzv. C- vrednošću. Ovo je vertikalno
merenje od nivoa očiju osobe u redu ispred do vidika osobe u
redu iza. Izračunavanje C- vrednosti može biti složeno i trebalo
66
bi da ga obavlja osoba koja u potpunosti razume principe i širu
problematiku kvalitetnog vidika.
Prihvaćena formula za izračunavanje vidika je:
C = D (N + R) - R
D+T
Gde je:
C = C- vrednost
D = horizontalno rastojanje od oka do tačke fokusa
N = visina čela
R = vertikalna visina do tačke fokusa
T = dubina reda za sedenje
Predlaže se da se nivo pogleda korisnika invalidskih kolica
meri kao vertikalno rastojanje od centralne tačke točkova.
Obično se uzima prosečan nivo pogleda od 1150 mm
dok je pretpostavljena visina osobe koja stoji ispred 1800
mm, mada je sasvim moguće da osoba koja stoji ispred
bude viša a da osoba koja sedi pozadi bude niža od
ovih prosečnih mera. Posebnu pažnju treba posvetiti
određivanju proseka za korisnike invalidskih kolica budući
da položaj osoba koje sede u kolicima može znatno varirati
a mnoge osobe sa invaliditetom su nižeg rasta ili pak ne
mogu da sede u sasvim uspravnom položaju.
Opšte je prihvaćeno da je odgovarajući standard vidljivosti
za sve nove tribine postignut kada je C- vrednost 90 mm ili
viša. C- vrednost koja je manja od 90 mm može se smatrati
prihvatljivom samo u izuzetnim okolnostima, na primer
tamo gde je prekoračen preporučen maksimum vidljivosti
do tačke fokusa.
Sasvim je očekivano da tokom uzbudljivih trenutaka na
utakmici neki gledaoci ustanu sa svojih sedišta i time
prepreče vidik osobama sa invaliditetom koje sede iza ili
pored njih. Kako bi se obezbedio prihvatljiv vidik, posebno
za korisnike invalidskih kolica, treba primeniti povećanje
visine stepenika tzv. „super stepenik“, koji je najčešće
nekoliko puta uvećana uobičajena visina stepenika. CAFE
preporučuje da minimalno uzdignut položaj bude takav da
omogući korisnicima invalidskih kolica da vide akciju na
terenu i kad ostali gledaoci stoje u redu direktno ispred
ili dijagonalno (kao što je prikazano na slikama 18 i 19).
Preporučena minimalna visina izdignutog stepenika je
1200 mm. I pored svega, proračuni vidika su dosta složeni i
ne postoji „isto rešenje za sve“. Projektanti mogu predložiti
niži stepenik, ali u tom slučaju treba da provere da li i dalje
postoji odgovarajući standard vidljivosti (C- vrednost).
Korisnici invalidskih kolica treba da imaju neometan vidik
na ceo teren i okolni prostor u svakom trenutku, posebno
kada ustanu gledaoci koji sede direktno ili dijagonalno
ispred njih.
Takođe je bitno napomenuti da pratilac tj. lični pomoćnik
koji sedi pored osobe sa invaliditetom takođe treba da ima
vidik iste C- vrednosti kao i gledaoci koji su u okruženju.
Slika 18 – Vidik korisnika invalidskih kolica
67
Isto tako, treba misliti i na neinvalidne gledaoce koji sede
iza ili pored korisnika invalidskih kolica jer i oni imaju
pravo na neometan vidik. Na slici 20 prikazano je nekoliko
neodgovarajućih tj. neprihvatljivih pozicija sedišta (loša
vidljivost).
Slika 19 – Odgovarajući standard vidljivosti za Slika 20 Neodgovarajući tj. neprihvatljiv vidik iz zone
korisnike invalidskih kolica u središnjem pojasu središnjeg pojasa (Vodič za pristupačne stadione /
(prednji deo prostora kod tunela za prolaz /arhit. Accessible Stadia Guide)
vomitorium/ i pored neinvalidnih gledalaca)
PROSTOR GLEDALIŠTA
PROSTOR GLEDALIŠTA
I :5
GORNJE ZONE
GLEDALIŠTA
Gledaocima sa invaliditetom treba pružiti mogućnost
da izaberu gornje zone gledališta koje imaju lak pristup
toaletima i prostoru za osveženje (hrana i piće). Gornje
tribine su se nekad smatrale neadekvatnim za osobe sa
invaliditetom jer se mislilo da mogu biti rizične zbog duže i
teže putanje prilikom ulaska i izlaska. Srećom, to više nije
slučaj jer prilagođena projektantska rešenja obezbeđuju
inkluzivni pristup.
Gledaoci sa invaliditetom će najčešće izabrati zone
gornjeg gledališta jer su na tom delu bolje zaštićeni od
vremenskih uslova i imaju bolji pregled događaja na
terenu, pod uslovom da im tribine ili nadstrešnice ispod njih
ne zaklanjaju pogled.
Za korisnike invalidskih kolica, prostor na začelju reda
sedišta može biti idealno rešenje iz više razloga: odatle
imaju savršen vidik a ne ometaju vidik ostalim gledaocima,
lako im je prići, posebno u slučaju evakuacije, i najvažnije,
daje se mogućnost projektantu da horizontalno proširi
prostor gledališta u dovoljnoj meri da se postigne zahtevana
kvota mesta za korisnike invalidskih kolica.
Na tribinama sa više redova sedišta, korisnicima invalidskih
kolica položaj u pozadini nižeg reda odgovara iz više
razloga, kao što je prikazano na slici 21. Takođe bi trebalo
da bude relativno lako da se do tih zona stigne liftom.
68
Slika 21 - Vidljivost sa izdignutih pozicija gledališta
U nekim slučajevima, prirodni nagib zemljišta omogućava
da se jednostavno stigne iz prizemlja do zadnjeg dela
gornjih tribina. Upravo zato, projektanti treba da budu
spremni da namene gledaocima sa invaliditetom mesta na
gornjim tribinama do kojih je moguće stići liftom i koja su
blizu pomoćnim prostorijama (toaleti, kafe bar i sl.) (videti
sliku 21).
I :6
ZONE GLEDALIŠTA KRAJ
TERENA
Mada je još uvek prihvatljivo odrediti jedan deo zone
gledališta kraj terena za osobe sa invaliditetom, uz
pristupačna sedišta na tribinama, projektanti i direktori
stadiona treba da omoguće ravnopravan izbor za sve.
Bez obzira u kojoj su zoni, osobe sa invaliditetom treba da
imaju odgovarajući pristup prostorijama kao što su toaleti
ili kafe bar.
Iako treba imati u vidu da će neki slabovidi gledaoci i dalje
radije sedeti kraj terena kako bi lakše pratili događaje na
terenu, u toj zoni ne treba da se nalazi više od 25% mesta
za osobe u invalidskim kolicima i više od 25% prilagođenih
i lako dostupnih sedišta.
Stadionsko osoblje, igrači i treneri, novinari, klupe za
rezervne igrače i reklamni panoi mogu ometati pogled na
teren (videti sliku 22) pa zato posebno treba izbegavati
da prostor iza klupa za rezervne igrače i iza golova bude
namenjen osobama u invalidskim kolicima i osobama
smanjene pokretljivosti (teško im je da promene položaj
kako bi gledale pored ili iznad prepreka).
Zone gledališta za osobe sa invaliditetom treba da budu
natkrivene kako bi ih zaštitile od vremenskih uslova; i
pored toga što nekim osobama sa invaliditetom natkrivene
zone gledališta kraj terena mogu izgledati kao idealno
mesto, iste te zone mogu ometati vidik gledaocima u
redu iza, što posledično zahteva podizanje tih redova. U

Slika 22 – Vidik iz zone gledališta kraj terena
svakom slučaju, prvi red sedišta, bilo da se radi o osobama
sa ili bez invaliditeta, treba da bude izdignut kako bi se
omogućio odgovarajući vidik.
69
I :7
ZONE SREDIŠNJEG
POJASA GLEDALIŠTA
Za projektante i direktore stadiona, planiranje mesta u
središnjem pojasu gledališta za korisnike invalidskih kolica
(kao što je prikazano na slici 20), predstavlja višestruki
izazov.
Gledališna platforma direktno ispred tunela za prolaz je
prostor sa kojeg korisnici invalidskih kolica imaju dobar
vidik, ali treba uzeti u obzir da se tako može preprečiti
dijagonalni vidik drugih gledalaca koji sede iza ili pored.
Dobro rešenje bi mogla da bude kontinualna horizontalna
platforma celom dužinom tribine, čime bi se izbeglo
ometanje vidljivosti po dijagonali. Ove platforme su takođe
idealno mesto za postavljanje privremenih ili sklopivih
sedišta (videti poglavlje I : 8). U tom slučaju, treba planirati
i montažnu zaštitnu ogradu kako bi se sprečilo da gledaoci
bez invaliditeta pređu u prostor za korisnike invalidskih
kolica i stvore gužvu ili ugroze bezbednost.
PROSTOR GLEDALIŠTA
PROSTOR GLEDALIŠTA
I :8
FLEKSIBILAN PLAN SEDENJA
Dodatni prostor za korisnike invalidskih kolica, na novim i
već postojećim stadionima, može se obezbediti uklanjanjem
sedišta pod uslovom da pored tog prostora ostaje dovoljno
fiksnih sedišta za pratioce i lične pomoćnike, kao i da su
standard vidljivosti i pristupačnost pomoćnim prostorijama
isti kao na stalnim mestima za korisnike invalidskih kolica.
Fleksibilnost tj. mogućnost prilagođavanja gledališta,
posebno je korisna kada treba smestiti korisnika invalidskih
kolica zajedno sa porodicom i prijateljima ili kad više
korisnika invalidskih kolica želi da sedi zajedno. Isto tako,
fleksibilna mesta su rešenje u situacijama kada minimum
obezbeđenih mesta za korisnike invalidskih kolica nije
dovoljan.
Još jedno fleksibilno rešenje je postavljanje preklopnih
(isključivo s automatskim mehanizmom preklopa) sedišta
u zonama gledališta namenjenim korisnicima invalidskih
kolica (videti sliku 17) a koja mogu koristiti i gledaoci
bez invaliditeta kada nisu potrebna osobama u kolicima.
Međutim, treba naglasiti da tamo gde se ulaznice prodaju
do pred sam događaj ili čak nakon početka, ova sedišta
treba da budu dostupna podjednako osobama sa i bez
invaliditeta. To znači da se u svakom trenutku mora
poštovati propisani minimum raspoloživosti mesta za
smeštaj osoba u kolicima, kao što je prikazano u tabeli
2. Osim toga, budući da u svakoj zoni treba obezbediti
lak pristup i prilazne koridore za maksimalan predviđeni
broj korisnika invalidskih kolica, najprihvatljivije rešenje bi
bilo postaviti fleksibilni deo gledališta ispred ili iza reda sa
70
kolicima nalazi se na 40 – 60 mm višoj poziciji i 200 - 300
mm dalje napred nego kod gledalaca koji sede na fiksnim
sedištima. Zbog toga, redove koji se nalaze iza fleksibilne
zone sedenja najverovatnije će biti potrebno podići da bi
se zadržala dobra vidljivost. Isto tako, kada je prostor za
osobe u invalidskim kolicima u zadnjem redu, visina tog
reda treba da se poklapa sa prikazom na slici 23, kako bi
se obezbedio odgovarajući vidik kad gledaoci u prednjem
redu ustanu.
Projektanti treba da budu svesni rizika koji predstavlja
prelivanje publike u središnji pojas gledališta ili na donje
tribine, pa bi stoga morali predvideti upotrebu montažnih
ograda radi zaštite osoba u invalidskim kolicima.
Slika 23 – Prilagodljiv deo gledališta
običnim sedištima. Na taj način je lakše obezbediti više
prostora za kretanje.
Kad planiraju fleksibilna sedišta, projektanti treba da imaju
na umu preporuku za izdignuto gledalište i korišćenje
„super stepenika“, kao što je prikazano na slici 18, zbog
mogućeg uticaja na vidik u slučaju smeštanja osoba
u kolicima ispred ili iza tribine. Na slici 23 prikazana su
spojena fiksna sedišta u prednjem redu donje tribine
koja nisu iskorišćena pa služe kao mesto za korisnike
invalidskih kolica. U proseku, glava osobe u invalidskim
 I :9
MESTA ZA STAJANJE
Iako su mesta za stajanje zabranjena na većini UEFA
takmičenja, tamo gde ih ima treba da budu dostupna i
gledaocima sa invaliditetom. Neki stadioni imaju veliki
prostor namenjen za stajanje i ukoliko taj prostor ne bude
predviđen i za osobe sa invaliditetom, može lako doći do
nesrazmere između broja mesta za osobe sa invaliditetom
i ukupnog kapaciteta stadiona.
I :10
OSTALI DOGAĐAJI
Projektanti i direktori stadiona treba da imaju na umu i
ostale događaje na stadionu kada odlučuju o položaju
zona gledališta i postavljanju prilagođenih i lako dostupnih
sedišta, određivanju mesta i uslužnog prostora za
korisnike invalidskih kolica i uslužnog prostora za osobe
sa invaliditetom. Na primer, pristupačna sedišta na jednom
delu stadiona mogu biti neupotrebljiva kada je ispred njih
podignuta privremena bina za koncert.
Kao i u drugim slučajevima, preporuka je da se zatraži
savet od lokalnih udruženja invalida i organizatora datog
događaja.

Na novim stadionima koji predviđaju mesta za stajanje,

projektanti treba da poštuju sve kriterijume za razmeštanje,
odgovarajući vidik i inkluzivni pristup koji važe i za mesta
za sedenje. U prostoru za stajanje takođe treba obezbediti
zaravnjen deo za korisnike invalidskih kolica koji u toj zoni
žele da budu sa porodicom i prijateljima.

Na postojećim stadionima treba u razumnoj meri primenjivati

inkluzivni princip kada se radi o smeštaju gledalaca sa
invaliditetom, što znači da projektanti i direktori stadiona
treba da pronađu način da smeste osobe sa invaliditetom
u zone za stajanje a da time nikome ne ugroze vidik ili
bezbednost.

71 PROSTOR GLEDALIŠTA
 J:1
J PRISTUP INFORMACIJAMA

Alternativni oblici informisanja 74

J:2 Pogodnosti za osobe oštećenog sluha i gluve 77

J:3 Audio komentari 79

72
73
PRISTUP INFORMACIJAMA
J :1
Alternativni oblici informisanja
Fudbalski klubovi i direktori stadiona treba da pruže
informacije o svojim objektima i uslugama lokalnim
udruženjima i organizacijama invalida kako bi što šira
javnost bila obaveštena i kako bi privukli nove mušterije i
gledaoce. Osim toga, klubovi treba da postave pristupačan
veb sajt na kojem se mogu naći informacije važne za osobe
sa invaliditetom koje žele da prisustvuju utakmicama ili
posete klupske objekte kao što su prodavnice, muzeji ili
kafei.
Svi imaju prava pristupa javnim informacijama. To svakako
uključuje i slabovide, slepe, osobe oštećenog sluha, gluve
i osobe sa smetnjama u učenju. Za osobe sa invaliditetom
koje žele da prisustvuju utakmici ili događaju, pristup
pouzdanim informacijama je često važniji od svega ostalog
jer, ako su informisane, u stanju su da planiraju unapred i
predvide sve teškoće na koje mogu naići kad dolaze na
stadion.
Slabovidi i slepi ljudi često nemaju pristup štampanim
materijalima zbog nepostojanja alternativnih oblika
informisanja ili tekstova štampanih krupnim slovima.
Odgovarajuća rešenja, kao što su programi i brošure
štampani krupnim slovima, zamena štampanih materijala
informacijama na Brajovom pismu, audio trakama, CD-u,
u MP3 formatu i namenske telefonske linije, predstavljaju
ekonomičan način da se što više osoba sa invaliditetom
informiše o klubu i stadionu. Da biste lakše doneli odluku o
odgovarajućem načinu komunikacije, obratite se za savet
lokalnim navijačkim grupama osoba sa invaliditetom i
udruženjima invalida.
74
Štampane informacije – jasne smernice za
štampanje
Većina fudbalskih klubova uglavnom pruža informacije
putem štampanih brošura ili programa utakmica a takođe
i na svom sajtu. Kako bi se postavili standardi za pružanje
informacija u dostupnijim oblicima, treba se konsultovati sa
poverenikom za pristupačnost (za osobe sa invaliditetom).
Prvo, veličina slova u mnogim fudbalskim programima je 8.
Slabovid čitalac najverovatnije neće biti u stanju da pročita
tekst napisan fontom 8 pa je automatski lišen informacije.
Zbog tako male veličine slova mnogi ljudi ne mogu da
pročitaju standardne programe utakmica a zaista je
jednostavno i jeftino odštampati pristupačan materijal ako
se u pripremi slede osnovni principi pristupačnosti. Ove
štamparske principe treba da poštuju svi koji objavljuju
dokumente, u koje spadaju i brošure i programi utakmica.
Kontrast
Tekst i podloga treba da budu u kontrastu. Dobar primer
su crna ili teget slova na beloj ili žutoj podlozi ili bela ili
žuta slova na crnoj ili teget podlozi. Što je veći kontrast
između teksta i podloge to je tekst čitljiviji. Crna slova na
beloj podlozi su u najboljem kontrastu.
Boja slova
Štampani materijal se najlakše čita ako je u crnoj i beloj
boji. Ako se koristi tekst u nekoj drugoj boji, najbolje je da
bude samo u naslovima, podnaslovima ili kao istaknuti deo
teksta.
Veličina slova
Veće je bolje. Tekst treba da bude krupan; najbolje između
veličina 12 i 18, zavisno od vrste slova koja se koristi
(veličina varira u zavisnosti od tipa slova). Mislite na sve
svoje gledaoce kada birate veličinu slova. Ako se koristi
veličina 12 ili manja, verzije istog dokumenta sa veličinom
14 ili većom bi trebalo da budu dostupne na zahtev.
Vrste fonta i stila
Izbegavajte komplikovane i suviše dekorativne fontove.
Treba izbegavati veoma stilizovane fontove kao što su oni
sa ornamentima, ukrasima ili u rukopisnom stilu. Umesto
njih, izaberite standardni, sans-serif font u kojem se jasno
razlikuju velika i mala slova. Arial i Verdana su dobar izbor.
Stil slova
Teško se čitaju velika štampana slova, podvučen tekst
ili tekst u kurzivu. Jedna ili dve reči napisane velikim
štampanim slovima su u redu, ali treba izbegavati duži
tekst napisan velikim štampanim slovima, podvučen ili u
kurzivu.
Gustina teksta
Ne gurajte mnogo teksta na malo mesta; pravite šire
razmake između reči. Izaberite font koji ima jednaku
veličinu svih slova.
Izgled teksta
Važno je izbegavati ubacivanje teksta oko slika ukoliko to
dovodi do toga da redovi počinju na različitim visinama.
Takav izgled teksta predstavlja problem za slabovide
osobe. Isto tako, tekst ne treba da prelazi preko slika ili
preko ukrasnih tekstura na hartiji jer se time smanjuje
kontrast.
Formulari
Slabovide osobe često imaju krupniji rukopis od prosečnog
pa je preporučljivo predvideti dodatni slobodan prostor u
formularima. Ovo takođe pomaže ljudima sa artritisom jer
otežano pokreću prste i šaku.
Brajovo pismo
Neki slabovidi i slepi ljudi su obučeni da čitaju na Brajovom
pismu. Preporučljivo je planirati da se po potrebi uradi
štampani materijal na Brajovom pismu (posebno trajno
važeći kao npr. programski ciljevi tj. deklaracija).
Lokalna udruženja osoba sa invaliditetom možda mogu
da odštampaju verziju materijala na Brajovom pismu po
pristupačnoj ceni, to je verovatno najlakše rešenje za
klubove i stadione. Međutim, mnogi slabovidi i slepi ljudi ne
umeju da čitaju Brajovo pismo pa materijal u tom formatu
ne može biti jedina opcija. Dobre varijante su audio zapisi i
dokumenti velikog formata.

Vrsta papira
Koristite mat tj. papir bez sjaja kako bi se smanjila refleksija.
Takođe, svedite na najmanju meru sve ukrase kao što su
vodeni žig ili komplikovane šare na podlozi teksta. Idealno
bi bilo koristiti mat 90-gramski ili deblji papir. Ako se
tekst nazire i sa naličja stranice, papir je previše tanak i
slabovidim osobama će biti teško da ga pročitaju.
Jasan dizajn i jednostavnost
Koristite raspoznatljive boje, veličinu i oblik slova na
koricama štampanog materijala kako bi se lakše razlikovale
od ostatka.

75 PRISTUP INFORMACIJAMA
PRISTUP INFORMACIJAMA
Audio zapisi i programi
Audio verzije publikacija mogu biti jednostavni snimci
koji su urađeni u klubu ili kod lokalne agencije a mogu se
distribuirati putem pristupačnih veb sajtova, podkasta ili
MP3 datoteka. Na ovaj način, te publikacije će biti dostupne
slabovidim i slepim ljudima.
Elektronski dokumenti
Ovo je jeftino rešenje koje već koriste neki fudbalski
klubovi i stadioni kako bi obaveštavali svoje slabovide i
slepe gledaoce.
Kada se publikacije, kao što je npr. program utakmice,
pripremaju za štampu može se uraditi verzija teksta u
Word-u (plain text) i proslediti putem elektronske pošte, što
iziskuje tek neznatna dodatna ulaganja. Važno je znati da
većina dokumenata u PDF-u ne može da se očita pomoću
kompjuterskih softvera za čitanje sa ekrana koje koriste
slabovidi i slepi ljudi jer PDF dokument je u stvari samo
slika ili skenirana kopija stranice. Elektronski dokumenti
treba da budu u RTF ili DOC formatu sa minimalnim
formatiranjem i grafikom.
Video, DVD i CD izdanja
Sav video i audio materijal treba da ima titlove ili zapis
teksta ili prepis sadržaja kako bi se omogućilo osobama
oštećenog sluha i gluvima da dođu do informacija. Gde
je to moguće, preporučuje se da prepis teksta ili dijalog
lista, titlovi, upotreba znakovnog jezika i audio verzije budu
dostupni uz svaki video spot ili film (videti poglavlje J : 3 za
više informacija o audio komentarima).
76
Izgled veb sajta
Veb sajtovi predstavljaju idealnu priliku za fudbalske
klubove i stadione da promovišu pristupačne objekte
i usluge koji su na raspolaganju njihovim navijačima i
posetiocima sa invaliditetom pa je stoga važno da se ove
informacije mogu lako pronaći i pročitati.
Veb sajtovi treba da budu dostupni osobama sa posebnim
potrebama koje ne razlikuju boje, slabovidima ili korisnicima
posebnih kompjuterskih programa koji se aktiviraju glasom
ili čitaju sa kompjuterskog ekrana. Softver koji se aktivira
glasom koriste osobe smanjene pokretljivosti koje ne mogu
da se koriste mišem ili tastaturom a čitače kompjuterskog
ekrana koriste slabovide i slepe osobe koje ne mogu
pročitati sadržaj na veb sajtu.
Domišljata upotreba boja i kontrasta može uveliko doprineti
pristupačnosti informacija na veb sajtu za slabovide osobe
kojima može biti teško da pročitaju i razaznaju tekst u
odnosu na boju pozadine. S druge strane, slike i šare u
pozadini mogu izazvati teškoće, pa uz slike i fotografije
treba uvek dodati tekstualni opis.
Izgled i raspored sadržaja na veb sajtu treba da bude
logičan i lak za praćenje a sve zvučne informacije, kao
na primer u video spotu ili džinglu, treba da budu praćene
prepisom tj. tekstom za osobe oštećenog sluha i gluve.
Za više informacija o dobrom dizajnu veb sajta obratite
se lokalnom udruženju osoba sa posebnim potrebama ili
CAFE-u.
 J :2
Zaposleni na prodaji ulaznica, u korisničkom servisu i Poboljšanje zvuka
na telefonskim centralama/uslužnim linijama treba da
budu upoznati sa lokalnim telefonskim uslugama koje Razglas

STADIONSKE
omogućavaju osobama oštećenog sluha i gluvima da Razglas na stadionu treba da bude takav da može biti od
telefoniraju preko operatera koji prevodi govor u tekst i koristi i gledaocima oštećenog sluha i gluvima. Najlakši

POGODNOSTI ZA
obrnuto. način da se to postigne je postavljanje većeg broja
Kad god je to izvodljivo, zaposleni u klubu i na stadionu zvučnika u svim zonama gledališta: ukoliko je gledalac

GLEDAOCE OŠTEĆENOG treba da budu spremni da se sporazumeju u pisanoj formi sa oštećenog sluha fizički bliže zvučniku, može se smanjiti
osobama koje imaju teškoća pri usmenom sporazumevanju jačina emitovanja u korist jasnoće zvuka.

SLUHA I GLUVE ili nisu u stanju da se usmeno sporazumeju. Sasvim je

dovoljno da službenici nose sa sobom notes i olovku.
Pomoćni slušni uređaji

Gubitak sluha je daleko najčešća vrsta invalidnosti a Zahvaljujući stalnom napretku novih tehnologija, postoji
Takođe treba obratiti pažnju na potrebe osoba sa oštećenim čitav niz pomoćnih slušnih uređaja koji su na raspolaganju.
obično se ta činjenica zanemaruje pri projektovanju
sluhom i gluve koji koriste pse vodiče (videti poglavlje G:8 Zbog toga je važno biti upoznat sa najmodernijom opremom
objekata i obezbeđivanju usluga. Gubitak sluha je često
za više informacija o psima vodičima). koja je u ponudi. Lokalna udruženja osoba sa invaliditetom
postepen i dugotrajan proces pa su ljudi ponekad nesvesni
do koje mere im je to čulo oštećeno. Ne treba zaboraviti da mogu vas dodatno posavetovati.
mnogi stariji gledaoci vremenom sve lošije čuju zbog čega Pomoćni slušni uređaji koji se najčešće i najjednostavnije
je važno obezbediti pomoćne slušne uređaje na čitavom koriste su FM petlje i pasivni infracrveni sistemi.
stadionu.
FM petlje
Zaposleni u klubu i stadionu, posebno oni koji rade
u korisničkom servisu i na utakmici, treba da prođu FM ili audio induktivne petlje se podjednako koriste na
odgovarajuću obuku kako bi znali kako da usluže gledaoce velikim stadionima i u komunikaciji na info pultovima i
oštećenog sluha i gluve. Kad god je to moguće, na dan šalterima. Radi se o slabom FM radio signalu koji se emituje
utakmice treba obezbediti prisustvo nekoliko zaposlenih u određenom polju. Standardni mikrofon hvata ovaj signal i
i/ili volontera koji poznaju jezik znakova. Kao i u slučaju prenosi ga kroz FM petlju. Korisnici mogu da hvataju signal
govornih jezika, širom Evrope u upotrebi je nekoliko putem specijalnog prijemnika, FM radija ili T prekidača koji
varijanti znakovnog jezika pa po tom pitanju treba zatražiti postoji na većini modernih slušnih aparata. Budući da se
savet od lokalnih udruženja osoba sa invaliditetom. radi o radio frekvenciji, nije potrebna linija vidljivosti za
rad FM petlje. Ovo je najzgodniji pomoćni slušni uređaj za
Na mestima poput blagajni, gde kupca od službenika Sistem indukcione petlje u upotrebi, podesite prekidač korišćenje unutar zone gledališta i na čitavom stadionu.
na T poziciju
razdvaja pregrada, treba postaviti kvalitetno osvetljenje
i nereflektujuće staklo kako bi se omogućilo osobama Budući da koriste signale radio frekvencije, FM petlje su
oštećenog sluha i gluvima da čitaju sa usana. podložne uticaju drugih radio frekvencija i atmosferskih
uslova. Osim toga, budući da se ovi signali emituju preko
javnih FM kanala, oni ne obezbeđuju sigurnu komunikaciju

77 PRISTUP INFORMACIJAMA
PRISTUP INFORMACIJAMA

isključivo osobama oštećenog sluha. Ipak, bez obzira na Sistemi upozoravanja vanrednu situaciju. Međutim, može se desiti da se zateknu
ograničenja, treba obezbediti upotrebu audio indukcione sami, na primer u toaletu. Uprava stadiona bi zato trebalo
Kao sistemi upozoravanja na stadionima se obično koriste
petlje u svim zonama gledališta, na blagajnama, info da razmišlja o postavljanju treptećih svetlosnih alarma u
signali za evakuaciju, objave preko razglasa i vizuelna
pultovima, u prijemnim holovima, prodajnim objektima i u prostorijama tog tipa.
uputstva na elektronskim semaforima. U većini slučajeva,
prostoru za goste. Potrebno je redovno proveravati njihovu
može se očekivati da ostali gledaoci i zaposleni na
ispravnost i obučiti osoblje u korisničkom servisu i one koji
stadionu upozore gluve i gledaoce oštećenog sluha na
rade tokom utakmica kako da ih koriste.
Pasivni infracrveni sistemi
Pasivne infracrvene sisteme je najbolje koristiti u
zatvorenim prostorima jer ih mogu ometati direktna
sunčeva svetlost. Odašiljači se strateški postavljaju po
prostoriji kako bi se obezbedila linija vidljivosti za korisnika
kojem je potreban prijemnik (obezbeđuje ga stadion) da bi
uhvatio signal. Svaki signal na odgovarajućoj udaljenosti
može se prenositi pomoću ovog sistema koji se inače
koristi kod simultanog prevođenja.
Titlovi u realnom vremenu
Sve zvučne i glasovne informacije treba prikazati u
pisanom obliku na glavnim video ekranima, semaforima s
rezultatom i drugim za tu namenu odgovarajućim ekranima
koji su raspoređeni po stadionu.
Postoje dve vrste titlova: kodirani tj. vidljivi samo onim
gledaocima koji žele da ih dekodiraju odnosno aktiviraju i
obični titlovi koje svi mogu videti kad su prikazani na ekranu
ili semaforu (oni se najčešće i koriste na stadionima).
Titlovi se mogu postaviti, kao dopuna razglasu, na bilo
kojoj vrsti semafora ili na video ekranima pomoću kojih se
javnosti daju obaveštenja, uputstva i upozorenja i na taj
način olakšati informisanje osoba oštećenog sluha.

78
 J :3
AUDIO KOMENTARI slučaju, nedopustivo je u ove svrhe koristiti TV komentar
jer ne sadrži dodatne informacije potrebne slabovidim i
slepim osobama. Uz pomoć lokalnih udruženja osoba sa
Preporučljivo je omogućiti audio komentare za slabovide,
posebnim potrebama, klubovi i stadioni treba da izaberu
slepe i gledaoce oštećenog sluha; ove usluge bi možda
željenu uslugu.
rado koristili i drugi posetioci. Za slabovide i slepe gledaoce
ova usluga se sastoji od „zvučnih opisa“ a kada su u Fiksni sistem audio komentara
pitanju međunarodni susreti, zvučni opisi i komentari treba
Na nekim stadionima moguće je koristiti uslugu audio
da budu dostupni na oba jezika.
komentara samo na za to predviđenim sedištima. Tamo
Zvučni opisi i komentari gde se ovaj sistem koristi, posetiocu sa invaliditetom se
daju slušalice koje uključuje u prijemnik, obično ispod
Zvučni opisi i komentari su komentari uz dodatne
samog sedišta. Nekad su i slušalice pričvršćene za sedište
informacije za osobe koje ne mogu da vide utakmicu i
ili ih pak dele pre početka utakmice. Ovaj sistem je lako
događaje koji se opisuju. Dodatne informacije obuhvataju
primeniti, ali nije veoma inkluzivan jer ne ostavlja gledaocu
sve vizuelno uočljive detalje kao što su govor tela, izraz lica,
sa invaliditetom mogućnost izbora sedišta ni društva u
izgled okoline, događaje, odeću – klupske boje, ukratko -
kojem će sedeti.
sve što je važno da bi se shvatila radnja, događaj ili slika.
Najlakše je shvatiti kakvi treba da budu audio komentari Mobilni sistem audio komentara
sa zvučnim opisom ako se setimo kako radio komentatori
Kao što je već rečeno, dobrom praksom se smatraju
obično prenose događaje. Nije isto kao u TV prenosu jer
inkluzivnost i pristupačnost svim uslugama i sadržajima
se radio slušaoci potpuno oslanjaju na opise komentatora
nasuprot nepotrebnom ograničavanju gledalaca sa
dok TV gledaoci istovremeno primaju i vizuelne i zvučne
invaliditetom na samo jedan određen deo stadiona.
informacije.
Kada se princip inkluzivnosti primenjuje na usluge audio
Slušaoci se uključuju u prenos preko prijemnika ili slušaju komentara i opisa za slabovide i slepe posetioce, rešenje
zvučne opise i komentare preko slušalica. Postoje različiti je mobilni sistem.
načini pružanja ove usluge i veoma je važno izabrati sistem
Kad se koristi mobilni sistem audio komentara i opisa,
koji korisnicima daje mogućnost izbora. Što se komentatora
komentar se prenosi do radio prijemnika preko slušalica
tiče, najvažnije je da ima iskustva u komentarisanju i
koje se mogu koristiti bilo gde na stadionu. To znači da
zvučnom opisivanju. Mnogi vole da slušaju prenos utakmice
na lokalnoj radio stanici, ali drugi bi radije da čuju zvučne
opise i komentare koje obezbeđuje stadion. U svakom

79 PRISTUP INFORMACIJAMA
PRISTUP INFORMACIJAMA
slabovidi i slepi posetioci mogu da izaberu sedište pored
prijatelja i porodice, ili među navijačima svog tima a ne
samo u određenoj zoni gledališta. Ovaj sistem odgovara i
gostujućim navijačima koji su slabovidi ili slepi.
Oprema za audio komentare
Na tržištu postoji nekoliko vrsta opreme za audio
komentare uključujući i radio sisteme koji koriste određene
talasne dužine u krugu stadiona (obično nije potrebna
dozvola za njihovu upotrebu). Odašiljač šalje signal do
korisnikovog prijemnika (najčešće mali uređaj na baterije)
u koji treba uključiti slušalice. Prijemnici sa slušalicama se
dele korisnicima pre utakmice i skupljaju nakon završetka,
a potom se stavljaju na punjenje do sledeće prilike. Važno
je da postoji osoba zadužena za proveru i održavanje ove
opreme.
Ovim sistemom je omogućen dobar kvalitet zvuka na
maksimalnoj udaljenosti od 200 m između odašiljača i
prijemnika. Odašiljač i prijemnik imaju veći broj radio kanala
koje korisnik bira i koristi kao na standardnom tranzistoru.
Održavanje je obično jeftino jer se istrošene baterije i u
odašiljaču i u prijemniku mogu puniti (pomoću punjača) ili
zameniti običnim baterijama.
Jedina nezgodna strana ovog sistema sa ručnim
prijemnikom i slušalicama je procedura podele i sakupljanja
pre, odnosno posle utakmice. Korisnici su obično u obavezi
da preuzmu i vrate prijemnike i slušalice na određenim
punktovima na stadionu a na mnogim stadionima se
zahteva plaćanje depozita kako bi se osiguralo vraćanje
opreme nakon utakmice.
80
I pored svega, zahvaljujući stalnom napretku tehnologije, Korišćenje prenosa sa lokalne radio stanice nije uvek
sistem audio komentara je sve bolji. Na primer, sada je zadovoljavajuće rešenje; nekim slabovidim i slepim
moguće nabaviti uređaj za jednokratnu upotrebu pomoću osobama je draža isključivo njima namenjena usluga audio
kojeg se i prima i sluša signal a podešen je da hvata opisa i komentara na koje su navikli. Svakako je dobro
namenski signal na stadionu. Ovi uređaji koštaju malo i ponuditi više mogućnosti, ukoliko je izvodljivo, jer ni radio
mogu se prodavati u klupskim prodavnicama ili uz ulaznice. prenosi nisu uvek dostupno rešenje.
Nekima više odgovara ovaj sistem jer je distribucija pre
utakmice jednostavna a nema potrebe za održavanjem.
Za više informacija obratite se lokalnim navijačkim grupama
osoba sa invaliditetom ili CAFE-u.
Komentatori
Dobar komentator je ključ dobre usluge audio komentara
i opisa.
Komentator treba da prođe specijalnu obuku da bi
znao kako da opiše događaje na terenu a ne da navodi
statističke podatke, analizira taktiku ili rezimira završene
akcije. Obuka podrazumeva osnove vizuelne percepcije,
kao i vežbe glasa, govorne tehnike, pripremu i način
izražavanja.
Komentatore zadužene za audio opise i komentare treba
smestiti na novinarske tribine kako bi imali dobar pregled
terena i stadiona i da bi mogli tačno prenositi događaje
uživo. Iskusni komentator je u stanju da opiše događaje
na terenu, atmosferu na stadionu, aktivnosti na tribinama
i tako omogući kompletan doživljaj utakmice za slepe i
slabovide posetioce.
U nekim sredinama je moguće računati na pomoć lokalnih
radio stanica ili medija centra u pronalaženju i obučavanju
volontera za ovu vrstu usluge tokom utakmice.
81 PRISTUP INFORMACIJAMA
 K
K:1
DOSTUPNOST USLUGA

Pristupačni toaleti 84

K:2 Prostorije za prvu pomoć 90

K:3 Prostor za osveženje (hrana i piće) 90

K:4 Direktorske i počasne lože 91

K:5 Maloprodajni objekti i ostale komercijalne zone 91

K:6 Mediji 91

82
83
DOSTUPNOST USLUGA

Osim stadiona, svi objekti i usluge treba da budu u skladu
sa principom inkluzivnosti i pristupačnosti. Kao i svi drugi,
gledaoci sa invaliditetom žele da na dan utakmice kupe
reklamne proizvode kluba i da se osveže nekim pićem.
Mogu poželeti pretplatu za počasne lože, odlazak u
restorane i barove i svakako pristup toaletima.
Kada određuju broj potrebnih toaleta, projektanti treba
da imaju na umu vreme koje je potrebno osobi sa
invaliditetom da stigne do toaleta (obično više nego osobi
bez invaliditeta) i broj ljudi koji će ih koristiti pri najvećim
gužvama, u poluvremenu i na kraju utakmice. Treba da
postoje i zajednički toaleti kako bi pratilac ili pomoćnik
suprotnog pola mogao da pruži pomoć kada je to potrebno.
Pristupačne toalete treba vidno označiti odgovarajućim
simbolom a takođe i taktilnim znakom za slabovide i
da se razlikuju od okolnih zidova. Daska na WC šolji treba
da bude crna ako je sama šolja bela a zidovi treba da budu
u boji ako su uređaji i predmeti beli.
Sve podne obloge treba da budu od neklizajućeg materijala
a u svakom pristupačnom toaletu treba postaviti potezni
alarm čija uzica treba da seže skoro do poda u slobodnom
delu kabine, kako bi osoba sa invaliditetom mogla lako da
je dohvati u slučaju pada. Osim toga, na vrhu uzice treba

K :1 slepe (videti poglavlje G: 6 za više informacija o znacima

pristupačnosti).

PRISTUPAČNI TOALETI Vrata treba da imaju lako upotrebljiv sistem zaključavanja

Izuzetno je važno omogućiti osobama sa invaliditetom
pristup odgovarajućim toaletima svuda na stadionu
(uključujući toalete koji se koriste samo kada nema
utakmice), posebno korisnicima invalidskih kolica, koji
ne mogu koristiti standardne toalete. Pristupačnih toaleta
treba da bude na celom stadionu i treba da se nalaze
što bliže prostoru koji koriste posetioci i zaposleni sa
invaliditetom. Pristupačne toalete nikad ne treba koristiti
kao škladišni prostor, čak ni privremeno. Treba uvek da
budu na raspolaganju pa je potrebno redovno održavanje,
čišćenje i servisiranje.
Zaposleni na stadionu moraju voditi računa da tokom gužvi
na stadionu ovi toaleti ostanu slobodni za gledaoce kojima
su namenjeni. S druge strane, moraju paziti da ne ograniče
pristup osobama koje naizgled nemaju nikakav zdravstveni
problem (npr. osobe koje koriste kolotomske kese ili čije
zdravstveno stanje nije odmah uočljivo).
kojim može rukovati i osoba ograničene pokretljivosti ruku.
Otvaranje vrata treba da bude izvodljivo jednom rukom
a upotreba kvaka i brava zatvorenom šakom. Gde god
je to izvodljivo, treba postaviti kvake i brave koje rade po
sistemu poluge. Kvake kružnog i polukružnog oblika treba
izbegavati jer je osobama sa ograničenom pokretljivošću
ruku, artritisom i slabošću ruku veoma teško da ih
upotrebljavaju.
Sve kvake i ostali elementi (natpisi, oznake i sl.) treba da
budu u jasnom kontrastu u odnosu na površinu samih vrata
kako bi se pomoglo slabovidim korisnicima. Isto tako, vrata
treba da se razlikuju po boji od okolnih zidova.
Za zonu toaleta, uključujući i pristupačne toalete, treba
koristiti kontrast boja i nijansi za podove, zidove, vrata,
ugradne elemente i sl. kako bi se pomoglo slabovidim
osobama. Na primer, sve kvake i ostali elementi treba da
budu u vidljivom kontrastu sa vratima a sama vrata treba

84
da bude potezna ručka koju je lako uhvatiti a i uzica i ručka
(obično crvene boje) treba da se po boji razlikuju od zida.
U blizini šolje treba postaviti taster za poništavanje alarma
u slučaju da je greškom aktiviran. Zaposleni na stadionu
treba da budu pripravni za hitne pozive i da pri sebi imaju
ključeve kako bi otvorili vrata toaleta.
Slika 24 – Primer pristupačnog toaleta
85
Pristupačni toaleti za korisnike invalidskih
kolica
Smatra se da je prihvatljivo da postoji jedan toalet za osobe
u kolicima na svakih 15 mesta koja su im namenjena i
što bliže zoni gledališta u kojoj se nalaze i sami korisnici
invalidskih kolica. Razdaljina od mesta za sedenje do
pristupačnog toaleta ne treba da bude veća od 40 m a
putanja lako dostupna i bezbedna u svakom trenutku.
U pristupačnim toaletima za osobe u invalidskim kolicima
treba da bude dovoljno prostora da se osoba u kolicima
okrene za 180º i da pratilac ili pomoćnik može po potrebi
pomoći osobi sa invaliditetom da se premesti iz kolica na
toalet. Dakle, slobodan prostor (bez prepreka ili suženja
zbog instalacija i sl.) treba da bude najmanje 2200 mm x
1500 mm. Ovo je minimum prostora koji je potreban osobi
u kolicima da uđe kolicima u kabinu i okrene se. Važno
je znati da pored šolje treba da bude barem 750 – 900 m
slobodnog prostora za kolica.
Korisnici invalidskih kolica prelaze iz invalidskih kolica
na toalet na različite načine i pod različitim uglovima,
zavisno od sposobnosti kretanja. Ukoliko ima više od
jednog pristupačnog toaleta, u nekim kabinama treba
da bude mesta za prelaz iz kolica sa leve a u nekima sa
desne strane WC šolje. Ručka mehanizma za ispiranje
treba da bude na visini od 800 mm na strani na kojoj je
prostor za kolica, kako bi je osoba smanjene pokretljivosti
lakše dohvatila. Gde je to moguće, treba postaviti šolju sa
automatskim (elektronskim) mehanizmom za ispiranje. Na
taj način se može izbeći nepotrebna opasnost od pada pri
naginjanju preko šolje.
DOSTUPNOST USLUGA
DOSTUPNOST USLUGA

Slika – 25 Raspored elemenata u pristupačnom toaletu
Šolja treba da se nalazi na visini od 450 mm da bi se
omogućio lakši prelaz iz invalidskih kolica a daska,
zajedno sa ojačanjem, treba da bude pričvršćena na 10 -
15º po vertikali kako bi se obezbedio naslon. Ukoliko nema
daske ili vodokotlića koji služe kao naslon, treba postaviti
poseban naslon a vodokotlić bezbedno učvrstiti za najbliži
zid. Držače toalet papira treba postaviti tako da budu lako
dostupni iz sedećeg položaja (na 450-750 mm od poda) a
standardni držači rolne su najbolji jer zahtevaju minimalnu
spretnost ruke.
U toalet treba postaviti rukohvate u obliku slova L (750 mm
po vertikali i horizontali) na 230 mm iznad i 150 mm ispred
WC šolje. Svi zašrafljeni držači ili šipke za pridržavanje
moraju imati protivtežu. Kukice za kačenje treba postaviti
na dve različite visine (na 1050 mm i 1400 mm od poda)
a takođe i malu policu na visini od 750 – 950 mm kako
bi ih sa šolje mogle dohvatiti osobe koje koriste posebnu
opremu, kao na primer rukavice ili kolotomske kese.
Na 720 – 750 mm od poda treba postaviti mali umivaonik
sa jednoručnom česmom ili automatskom baterijom sa
senzorom postavljenom bočno, sa strane koja je bliža šolji.
Umivaonik treba da bude pristupačan i iz invalidskih kolica
i sa WC šolje, kao i dovoljno veliki da ga koristi pratilac
ili pomoćnik koji asistira osobi sa invaliditetom. Treba
razmisliti i o postavljanju visinski podesivih umivaonika
kako bi se izašlo u susret što većem broju osoba sa
invaliditetom.
Dozne za sapun i ubruse ili sušači za ruke treba da budu
lako dostupni, na visini do 920 – 1200 mm i približno 750
mm od sredine umivaonika. Treba da budu jednostavni
za upotrebu (npr. povlačenjem ili senzorski, bez upotrebe
ruku). Takođe treba postaviti ogledalo čija je donja ivica na
1000 mm, obično iza umivaonika, da se osoba u kolicima
bez naprezanja može videti u njemu.
Kante i korpe za otpatke i slične prepreke ne treba da
ometaju prilaz WC šolji ili drugim elementima niti da
nepotrebno zauzimaju slobodan podni prostor (uključujući
obaveznih 600 mm praznog prostora pored vrata). Vrata
treba da se otvaraju na spolja a ne prema slobodnom
podnom prostoru. Gde to nije izvodljivo, na primer ako
se tako ometa kretanje ljudi u prolazu, slobodan podni
prostor treba povećati na barem 3000 mm x 1500 mm
kako bi korisnici invalidskih kolica mogli da priđu toaletu
sa otvorenim vratima a takođe treba obezbediti da se vrata
koja se otvaraju na unutra u hitnim slučajevima mogu
otvoriti i na suprotnu stranu.
Trebalo bi izbegavati vrata sa automatskim zatvaranjem
i zameniti ih vratima sa 100 mm ručkom u obliku slova D
koja se postavlja na stranu sa koje se vuče, 500 mm od
šarki i 1000 mm od poda. S unutrašnje strane vrata može
se celom širinom postaviti horizontalna šipka pomoću koje
osoba u kolicima može da zatvori vrata za sobom dok
vertikalno postavljene šipke treba izbegavati jer postoji
mogućnost da zakače električni upravljač na kolicima.

86
 Bilo bi dobro postaviti svetlo koje se automatski aktivira pri
ulasku u toalet. Ukoliko to nije moguće, prekidače za svetlo
treba postaviti u toaletu, blizu ulaza i na dohvat, na visini
do 1000 mm od poda. Tamo gde je u upotrebi automatsko
aktiviranje osvetljenja pomoću senzora na pokret, treba
postaviti i standardne prekidače kao dodatnu opciju. Treba
izbegavati sistem automatskog aktiviranja osvetljenja u
fiksiranim intervalima jer osobi sa invaliditetom može biti
potreban duži vremenski period od programiranog.

Pristupačni toaleti za osobe bez kolica

Najmanje 10% kabina (minimum jedna) u svakom toaletu
treba da bude adaptirano za osobe smanjene pokretljivosti.
Drugim rečima, treba da budu opremljene rukohvatima i
dovoljno prostrane da ih mogu koristiti osobe koje otežano
hodaju ili koriste štake a istovremeno mogu služiti i
roditeljima sa malom decom.
U muškim toaletima, najmanje jedan pisoar po toaletu
treba da bude adaptiran za osobe smanjene pokretljivosti.
Tamo gde nema pregrada između pisoara, postavljaju
se vertikalni rukohvati ili držači. Osim toga, ispred svih
umivaonika treba da bude slobodan prostor 800 mm u
širinu i 1100 mm u dubinu, rub umivaonika trebalo bi da
bude na 780 – 800 mm od poda. Gde je to moguće, treba
postaviti vertikalne rukohvate sa obe strane.

Slika – 26 Raspored elemenata u pristupačnom toaletu

87 DOSTUPNOST USLUGA
DOSTUPNOST USLUGA

Toaleti u prostorijama prve pomoći

U svim novoizgrađenim prostorijama za prvu pomoć treba
da se nalaze pristupačni toaleti za osobe sa invaliditetom.
Kada se prostorije za prvu pomoć renoviraju, treba
obezbediti pristupačne toalete unutar prostorija ili u
neposrednoj blizini.

Toaleti svlačionice
Neki fudbalski klubovi su nedavno instalirali tzv. Changing
Places (Sobe za presvlačenje)* ili poluostrvske toalete.
U ovakvim toaletima ima više mesta i na raspolaganju
je posebna oprema za pokretanje osoba sa invaliditetom
čije su potrebe složene i višestruke i kojima je često
potrebna pomoć više od jednog pratioca. Opremanjem
ove vrste toaleta omogućava se osobi sa invaliditetom da
prisustvuje utakmici a da pratilac ne dolazi u situaciju da za
presvlačenje koristi pod toaleta.
U toaletima za presvlačenje obično se postavlja fiksni,
vođeni ili mobilni sistem dizalica kako bi pratilac tj.
pomoćnik mogao da prikači remen za dizalicu i pomera
invalidnu osobu do željenog mesta u prostoriji. Takođe
je obezbeđen i dodatni prostor za smeštaj osoba sa
invaliditetom koje koriste veća i složenija kolica, kao što
su ona sa horizontalnim držačima za noge, pokretnim

88
naslonom ili ugrađenim bocama za kiseonik.
Treba postaviti odgovarajući ležaj koji služi kao stabilna
podloga za presvlačenje dece i odraslih. Najbolje bi bilo da
je visinu ležaja moguće podešavati, ručno ili na električni
pogon; ležaj može biti montiran na zid ili stajati na podu.
Mogućnost podešavanja visine ležaja za presvlačenje
važna je za pomoćnike jer im omogućava odgovarajuće
uslove za rad.
Ove prostorije su namenjene osobama sa složenim i
višestrukim posebnim potrebama, ali nisu odgovarajuće
za samostalne korisnike invalidskih kolica. Kad god je to
moguće, klubovi bi na svojim stadionima trebalo da planiraju
i opreme ovakvu vrstu svlačionica. Više informacija o
projektovanju i opremanju specijalnih svlačionica i sličnih
prostorija potražite od lokalnog udruženja invalida ili od
CAFE-a.

*Sobe za presvlačenje (Changing Places) je britansko udruženje koje čine

Menkep, PAMIS, gradska skupština Notingema, skupština Damfrisa i Galoveja,
Odeljenje za podršku zdravstvenog poštovanja ljudi, Škotski parlament i
Centar za pristupačno okruženje. Za više detalja o Changing Places projektu,
posetite http://www.equalaccess.com.au/news/180/ i http://www.mancap.org.
uk/node/7141

Slika – 27 Primer sobe za presvlačenje tj.

poluostrvskog toaleta

89 DOSTUPNOST USLUGA
DOSTUPNOST USLUGA
K :2
PROSTORIJE ZA PRVU
POMOĆ
Prostorije za prvu pomoć treba da budu podjednako
upotrebljive za gledaoce i osoblje sa i bez invaliditeta, da
budu jasno označene i lako prepoznatljive. Ulaz i sama
prostorija treba da budu dovoljno prostrani da prime
korisnika invalidskih kolica zajedno sa pratiocem jer bilo
kome od njih može zatrebati prva pomoć.
Lako upotrebljive stolice sa naslonima za ruke treba
da budu na raspolaganju prijateljima ili rođacima koji se
otežano kreću a došli su sa osobom kojoj je potrebna
pomoć. Osim toga, treba misliti na osobe smanjene
pokretljivosti i osobe ograničenog rasta i postaviti stolove
za pregled čija se visina može podesiti.
90
Kao i na drugim mestima, važno je da se oprema i nameštaj
u prostoriji za prvu pomoć po boji razlikuju od okruženja,
kako bi slabovidim pacijentima bilo lakše da se snađu.
Najbolje bi bilo da u prostorijama za prvu pomoć postoje i
pristupačni toaleti. Ako to nije izvodljivo, pristupačan toalet
i/ili soba za presvlačenje treba da se nalaze u neposrednoj
blizini (videti poglavlje K:1 za više informacija).
Uprava stadiona treba da ustanovi proceduru u hitnim
slučajevima koja omogućava da se osoba sa invaliditetom
bezbedno dovede do prostorije za prvu pomoć iz bilo koje
zone stadiona, uključujući namenska mesta za korisnike
invalidskih kolica.
Sva službena lica i volonteri u prostorijama za prvu pomoć
moraju poznavati norme ponašanja prema osobama sa
invaliditetom i biti upoznate sa pitanjima pristupačnosti
kako bi mogli što lakše da pomognu i komuniciraju sa
osobama sa invaliditetom, bez obzira da li je u pitanju
pacijent ili prijatelj/rođak u društvu pacijenta.
K :3
PROSTOR ZA
OSVEŽENJE
(HRANA i PIĆE)
Osobama sa invaliditetom treba omogućiti da samostalno
i neometano koriste prostor za osveženje, uključujući i
objekte sa samoposluživanjem. Barovi i šankovi treba da
budu u blizini zona gledališta za osobe sa invaliditetom i
lako pristupačni svima, uključujući korisnike invalidskih
kolica i slabovide i slepe posetioce.
Treba naglasiti da za gledaoce sa invaliditetom može biti
komplikovano da odu do toaleta ili šanka tokom vremenski
ograničene pauze u poluvremenu kada je i najveća gužva.
Imajući to na umu, stadion može odrediti obučene volontere
ili nekoga od osoblja da po narudžbini usluže osobe sa
invaliditeton na njihovim mestima. Šetajući prodavci pića
i hrane su još jedno rešenje za zone gledališta u kojima
sede osobe sa invaliditetom. Ipak, gde god je to moguće,
stadionske prostorije treba da budu dovoljno inkluzivne i
pristupačne da omoguće zajednički boravak svih gledalaca
u prostoru za osveženje.
Da bi osobe u invalidskim kolicima mogle da im priđu,
uslužni pultovi i barovi treba da imaju jedan niži deo, na
najviše 850 mm od poda i slobodan prostor do visine od
najmanje 700 mm. Ovo se može postići pristupom u nivou
(bez uzvišenja) i postavljanjem lako uklonjivih sedišta ili
bez sedišta na delu koji je namenjen korisnicima invalidskih
kolica. Nogari ili potporni stubovi treba da budu postavljeni
 K :5
dalje od ivice stola kako bi korisnici invalidskih kolica mogli
da se smeste. Treba obezbediti određen broj mesta za
MALOPRODAJNI Na starijim stadionima, TV i radio stanice često postavljaju
privremeni studio iz kojeg prenose utakmicu. Za taj posao
sedenje sa naslonima za ruke kako bi osobe smanjene
pokretljivosti lakše sele tj. ustale.
OBJEKTI I OSTALE je potrebno koristiti kablove. Neophodno je pažljivo
planiranje kako kablovi ne bi prelazili preko pešačkih
KOMERCIJALNE ZONE staza i pristupnih putanja. Ukoliko je to neizbežno, treba ih

K :4
prekriti tako da korisnici invalidskih kolica i svi drugi mogu
Mnogi fudbalski klubovi i stadoni imaju prodavnice bezbedno i lako preći preko njih. Maska kablova treba
sa suvenirima i reklamnim proizvodima i taj segment da ima blagu kosinu tj. rampu i da se po boji razlikuje od

DIREKTORSKE I poslovanja često predstavlja značajan izvor prihoda. Na okoline kako bi je slabovide osobe lakše primetile.
nekim stadionima postoje muzeji i konferencijske sale koje

POČASNE LOŽE su svakodnevno na raspolaganju. Važno je da i ovi prostori

budu potpuno pristupačni jer se navijači sa invaliditetom
ne razlikuju od ostalih navijača; oni takođe žele da kupe
Kao što je prethodno objašnjeno, sve zone stadiona,
navijačke suvenire i da prisustvuju raznim klupskim
uključujući VIP i direktorske lože, počasna i mesta
manifestacijama i događajima. Ukoliko maloprodajni
rezervisana za preduzeća, treba da budu dostupne osobama
prostor nije pristupačan svima, ne samo što ga neće
sa invaliditetom, kao i svi prateći sadržaji i usluge. Dakle,
posećivati osobe sa invaliditetom već ni njihovi rođaci i
principe inkluzivnog projektovanja treba takođe primenjivati
prijatelji, a to svakako predstavlja poslovni gubitak.
u ovim zonama i sprovesti sve potrebne prepravke da bi se
omogućio ravnopravan pristup za sve.

K :6
MEDIJI
Osobe sa invaliditetom su sve aktivnije i samostalnije pa
se mogu sresti u svim oblastima života. Sve je veći broj
akreditovanih novinara, predstavnika medija, fotografa sa
invaliditetom kojima, kao i gledaocima, treba omogućiti
pristupačne objekte i usluge (u njihovom slučaju – prostor
za rad, salu za konferencije, studio za intervjue itd.).

91 DOSTUPNOST USLUGA
 L:1
L NAPUŠTANJE STADIONA

Izlazne putanje 94

L:2 Procedura i reagovanje u hitnim slučajevima 94

92
93
NAPUŠTANJE STADIONA
Važno je osigurati bezbednost gledalaca i osoblja sa
invaliditetom pre, tokom i nakon završetka utakmice,
što podrazumeva i odlazak sa stadiona. Uprave kluba i
stadiona treba da imaju na umu da gledaoci na stadion
stižu tokom određenog intervala, ali zato svi žele da ga
napuste istovremeno.
L :1
IZLAZNE PUTANJE
Kao što je objašnjeno u prethodnim poglavljima ove
publikacije, preporučuje se razmeštaj gledalaca sa
invaliditetom širom stadiona pa je stoga potrebno da, kad
god je to izvodljivo, postoje pristupačne ulazne i izlazne
putanje. Međutim, mnogo toga zavisi od razmeštaja
prostora na stadionu, raspoloživih pristupačnih kapaciteta
i ulaza, kao i od plana bezbednosti koji uprava stadiona
primenjuje. Mnogi postojeći stadioni imaju slabe tačke
kada se radi o pristupu osoba sa invaliditetom. Ipak, i u tim
slučajevima je moguće obezbediti više pristupačnih ulaza
za osobe sa invaliditetom ukoliko se primene ispravna
projektantska rešenja. Redovne izlazne putanje mogu
jednostavno biti iste one koje služe za ulaz.
Bezbednosna procedura, pri redovnom izlasku ili tokom
evakuacije, treba da bude takva da se izbegne zbrka i sukob
između gledalaca sa invaliditetom i ostalih posetilaca.
94
L :2
PROCEDURA I
REAGOVANJE U HITNIM
SLUČAJEVIMA
Autori ove publikacije žele da naglase da je važno
konsultovati se sa domaćim stručnjacima po pitanju
bezbednosti i procedura u hitnim slučajevima. Ovde
navedene informacije samo su orijentacione. U svakoj
sredini mogu važiti drugačiji propisi, zakoni i standardi.
Planiranje je najvažniji element kada se radi o proceduri u
hitnim slučajevima. Uprave stadiona moraju biti svesne da
se broj aktivnih osoba sa invaliditetom povećava u čitavom
društvu pa samim tim i na stadionima u vreme takmičenja.
Stoga, svi planovi za hitne slučajeve treba da sadrže
analizu postupaka koji na najbolji način mogu pomoći,
kako osobama sa invaliditetom, tako i ostalima. Kao i dok
je bilo reči o planiranju dobre pristupačnosti, treba imati
na umu specifične potrebe osoba sa invaliditetom kada
se radi o odgovarajućoj evakuaciji, pružanju prve pomoći i
procedurama u hitnim slučajevima. Iznad svega, postupci hitna upozorenja nagluvi i gluvi gledaoci oslanjaju na ostale
koji pomažu ljudima da se snađu u prostoru, posebno gledaoce i zaposlene. Ipak, nije naodmet kombinovati
nepoznatom, od životne su važnosti za sve a ne samo za vizuelni protivpožarni alarm (trepteće svetlo) sa zvučnim
osobe oštećenog vida, za one koje ne razlikuju boje ili pak sistemom upozorenja. Ovaj sistem bi trebalo da bude
imaju lošiji sluh. vidljiv posebno u toaletima, WC kabinama i ispred liftova.
Još neki od mogućih načina signaliziranja opasnosti su:
Nije uvek tačno da su osobe oštećenog sluha potpuno
pejdžer, uređaji koji vibriraju i emitovanje zvučnih signala
neosetljive na zvuke; mnoge sasvim dovoljno čuju da
na pažljivo izabranim frekvencijama.
raspoznaju uobičajene (standardne) alarmne zvučne
signale. U većini situacija, sasvim je očekivano da se za Protivpožarni alarmi i aparati treba da budu postavljeni
na dostupnoj visini kako bi svako, uključujući korisnike
invalidskih kolica, mogao da ih dohvati u slučaju potrebe.
Širom stadiona treba nisko postaviti lako čitljiva uputstva
za hitne slučajeve, kao i mape izlaznih putanja.
Osoblje na stadionu mora biti uvežbano za izvođenje
bezbedne evakuacije osoba sa invaliditetom a ekipe za
vanredne situacije treba da budu upoznate sa zdravstvenim
rizicima kojima su izložene osobe sa invaliditetom ne bi li
im pružile što adekvatniju pomoć.
Osobama smanjene pokretljivosti treba obezbediti više od
jednog ulaza/izlaza. Pored toga, treba imati na raspolaganju
posebnu opremu koja olakšava njihovu evakuaciju.
Mere bezbednosti su svakako od presudnog značaja za
upravu stadiona. Međutim, tim merama ne bi se smela
nepotrebno ograničiti prava osoba sa invaliditetom. Kao
što je na drugim mestima u ovom dokumentu objašnjeno,
pristupačno projektovanje podrazumeva da se osobe sa
invaliditetom mogu smestiti na bilo kom nivou stadiona (a
ne samo pored terena) i to tako da ničija bezbednost ne
bude ugrožena.
Horizontalni požarni put
Uobičajeni standardi protivpožarne zaštite nalažu da
požarni put uvek bude prohodan, da se oglase alarmi
i pojave upozorenja kako bi ljudi mogli samostalno da
izađu stepenicama. Jasno je da ovakav postupak nije
odgovarajući za neke osobe sa invaliditetom ali, u saradnji
sa lokalnim vatrogasnim i bezbednosnim službama,
moguće je stadione osposobiti za asistirani izlazak u
hitnim slučajevima. Dovoljno je primeniti odgovarajuće
95
protivpožarne standarde pri gradnji a potom isplanirati
sveobuhvatni sistem evakuacije u hitnim slučajevima.
Ukoliko je isti požarni put namenjen istovremeno osobama
bez invaliditeta i osobama sa invaliditetom, uprava mora
obučiti sve zaposlene i redare kako da se ponašaju
prema osobama sa posebnim potrebama u potencijalno
konfliktnim situacijama pri evakuaciji.
Zaklon
Zaklon je prostor čija konstrukcija može izdržati požar
najmanje pola sata i iz kojeg se može pristupiti bezbednim
požarnim izlazima (zaštićenim stepeništem ili spoljnim
požarnim putem) i stići do krajnjeg izlaza sa stadiona. Gde
je to moguće, treba obezbediti pristup liftovima za hitne
slučajeve. Požarni putevi iz svih skloništa i na svim nivoima
moraju biti napravljeni u skladu sa lokalnim bezbednosnim
standardima i za njih treba imati odobrenje od nadležnih
organa za bezbednost i protivpožarnu zaštitu.
Zakloni se projektuju kao privremeno bezbedan prostor
za osobe sa invaliditetom, koje tu mogu sačekati lift za
evakuaciju ili ispomoć pri prelasku stepenica. Zakloni bi
trebalo da budu dovoljno prostrani i da ih ima u dovoljnom
broju kako bi u njih mogao stati maksimalno predviđen broj
osoba sa invaliditetom na svakom nivou. Zakloni mogu biti
delovi zgrade koji su izolovani od mogućeg izvora vatre
ili pak zaštićeni hol, hodnik ili stepenište. Zaklon takođe
može biti i otvoreni prostor, kao što je ravna krovna terasa,
balkon ili podijum, koji je dovoljno zaštićen (ili udaljen) od
požarne opasnosti i sa kojeg se može bezbedno evakuisati.
Koji god prostor da se koristi u ove svrhe, u svakom zaklonu
treba da bude dovoljno mesta da korisnici invalidskih
kolica mogu upravljati njima a da se ne ugrozi ni njihova
ni bezbednost ostalih koji takođe čekaju na evakuaciju.
Svakako je preporučljivo obezbediti sistem komunikacije
između zaklona i centra protivpožarne kontrole kako se ne
bi desilo da osobe sa invaliditetom ostanu uskraćene za
pomoć u vanrednim situacijama.
Liftovi za evakuaciju
Običan putnički lift može se koristiti za hitne evakuacije
samo u slučaju da je opremljen sigurnosnim mehanizmima
koje ima lift za evakuaciju. Na stadionima je lift za
evakuaciju neophodnost jer se tako obezbeđuje brza
evakuacija osoba sa invaliditetom a posebno korisnika
invalidskih kolica. Za razliku od običnog lifta, onaj koji se
koristi za evakuaciju osoba sa invaliditetom treba da bude
osposobljen za relativno bezbednu upotrebu i u slučaju
požara. To je izvodljivo samo ako su liftovi opremljeni
sigurnosnim mehanizmima za upravljanje i ventilaciju.
Uz sve to, može se desiti da lift zakaže pa je od izuzetne
važnosti da osobe sa invaliditetom, u slučaju krajnje
nužde, imaju pristup stepenicama ukoliko bi situacija u
zaklonu postala neizdrživa. Osim liftova za evakuaciju i
zaklona, treba da postoji i pristup zaštićenim stepenicama
niz koje se, po potrebi, osobe u kolicima mogu sneti (više
o požarnim stepenicama u daljem tekstu ovog poglavlja).
Vatrogasni lift (namenjen vatrogascima) se takođe može
koristiti za evakuaciju osoba sa invaliditetom. Uprava
stadiona može po prethodnom dogovoru preuzeti kontrolu
NAPUŠTANJE STADIONA
NAPUŠTANJE STADIONA
nad ovim liftovima radi započinjanja evakuacije, sve do
dolaska vatrogasaca, koji potom nastavljaju da evakuišu
preostale osobe sa invaliditetom. Ovi liftovi moraju biti u
skladu sa lokalnim propisima o bezbednosti i vanrednim
situacijama i odgovarati standardima koji važe za liftove za
evakuaciju. Neophodno je povezati se sa odgovarajućim
službama za protivpožarnu bezbednost kako bi se
96
zajednički uskladila procedura korišćenja vatrogasnog lifta
za potrebe evakuacije.
Svi liftovi namenjeni evakuaciji treba da budu jasno označeni
na svakom nivou zgrade. Lift za evakuaciju treba da se
nalazi unutar obezbeđene zone (zaklona), koja se sastoji
od samog ležišta lifta i zaštićenog prilaznog prostora na
svakom nivou sa liftom. Kao što je već rečeno, obezbeđeni
zaklon takođe treba da ima zaštićene stepenice (požarne
stepenice). Osim liftova koji opslužuju samo dva nivoa,
liftovi za evakuaciju treba da imaju prekidač koji vodi lift
do krajnjeg izlaza (obično je to prizemlje) i blokira ostalu
dugmad za upravljanje, kako bi ovlašćena osoba preuzela
kontrolu. Osnovno napajanje lifta električnom strujom treba
da bude preko priključka isključivo namenjenog liftu za
evakuaciju. Takođe treba da ima rezervno napajanje preko
nezavisne mreže tj. generatora za vanredne slučajeve i
automatski prekidač kojim se sa jednog može prebaciti na
drugi izvor napajanja. Sve električne ispostave, razvodne
table i generator koji napajaju lift treba da izdrže vatru
dokle god je i sâmo ležište lifta otporno.
Evakuacione stolice
U slučaju vanredne situacije u kojoj se ne može koristiti
evakuacioni lift, rešenje je evakuaciona stolica pomoću koje
se osobe sa invaliditetom mogu brzo i bezbedno spustiti
niz stepenište ili deo štepeništa. Dovoljna je samo jedna
osoba da pomoću evakuacione stolice spusti invalidnu ili
povređenu osobu niz stepenice i to sasvim jednostavno i
bez velikog napora.
Postoje razne evakuacione stolice na tržištu. Najvažnije
je da imaju malu težinu i da su jednostavne za korišćenje.
Treba da bude moguće montirati ih na zid tj. sklopiti, kako
bi se bezbedno skladištile u zaklonima i najvažnijim zonama
za evakuaciju i upotrebile u vanrednim situacijama. Svi
zaposleni treba da znaju gde su smeštene evakuacione
stolice i kako se tačno upotrebljavaju u vanrednim i hitnim
situacijama.
Korisnika invalidskih kolica treba pažljivo preneti iz kolica na minimalna širina se računa od jednog do drugog rukohvata promenu visine podloge. Videti poglavlje H: 4 za više opštih
evakuacionu stolicu a zatim ga vezati pomoću sigurnosnih informacija o postavljanju rampi.
pojasa tj. remenova kojima je stolica opremljena. Rukohvati i putokazi
Izgled rukohvata na požarnim stepenicama zahteva
Požarne stepenice posebnu pažnju. Treba da se vizuelno razlikuju od zidova
U slučaju kada iz zaklona ne postoji pristup liftu za na koje su pričvršćeni, da se bez prekida protežu duž celog
evakuaciju, stepenice koje služe umesto njega moraju stepeništa i da budu dovoljno veliki i dovoljno udaljeni
biti postavljene u skladu sa odgovarajućim bezbednosnim od zida kako bi se ljudi mogli čvrsto pridržati. Takođe se
standardima za evakuaciju. Po pravilu, visina tj. čelo preporučuje da budu označeni strelicama koje pokazuju
stepenika treba da bude najviše 170 mm umesto pravac do najbližeg izlaza na svakom nivou, sem u
dozvoljenih 180 mm za požarne stepenice na drugim prizemlju tj. na izlaznom nivou.
mestima na stadionu.
Eskaliftovi za invalidska kolica
Generalno, uska stepeništa sa uskim zavojima nisu
adekvatna za evakuaciju. Stepenište treba da bude dovoljno Tamo gde se eskaliftovi inače koriste za pristup, ne treba
široko da se niz njega, po potrebi, može sneti osoba u ih koristiti kao sredstvo za evakuaciju. Međutim, ukoliko
invalidskim kolicima. su eskaliftovi montirani na stepeništu koje se koristi i u
Minimalna širina vanrednim situacijama, veoma je važno da propisana
za požarni put širina požarnih stepenica nije smanjena zbog fiksnih
u bilo kom delu delova eskalifta, kao što su šine na primer. Treba imati
stadiona je 1100 u vidu i druge moguće smetnje na požarnom putu koje
mm na postojećim, prouzrokuju delovi eskalifta, poput motora ili samog lifta
odnosno 1200 kada nije u pokretu.
mm na novim Rampe
stadionima. To
je dovoljno za Rampe mogu da se koriste umesto stepenica mada je
prenos standardnih diskutabilno da li su dobro rešenje za male visinske razlike
invalidskih kolica. na stadionu jer ih je moguće prevideti tokom evakuacije u
Ukoliko se rukohvati vanrednim situacijama. Tamo gde su rampe neophodne, nagib
protežu na više od treba da bude što je moguće blaži i moraju biti postavljene u
Slika 28 – Izgled specijalne stolice za
100 mm od ivice skladu sa lokalnim građevinskim i bezbednosnim propisima.
evakuaciju u vanrednim situacijama
stepenica, ova Takođe ih treba jasno označiti kako bi ljudi bili upozoreni na

97 NAPUŠTANJE STADIONA
 M
M:1
OBUKA PERSONALA O
PRISTUPAČNOSTI

Vređanje i diskriminacija osoba sa invaliditetom 100

M:2 Osnovne norme ponašanja prema osobama sa invaliditetom 101

M:3 Odsustvo jezičke diskriminacije 102

M:4 Uspešna komunikacija 102

M:5 Pomaganje osobi sa invaliditetom 103

98
99
OBUKA PERSONALA O PRISTUPAČNOSTI
Iako su autori najviše prostora u ovoj publikaciji posvetili
standardima i preporukama za praktične, fizičke
pogodnosti, nepobitna je važnost odnosa između izgleda
objekta i zaposlenih koji njime upravljaju.
Dobro projektovan prostor bi trebalo da smanji potrebe za
dodatnim redarima i osobljem na utakmici. Ipak, koliko god
dobro bili projektovani objekti, suština istinski pristupačne
usluge je osoblje koje je adekvatno obučeno za njihovo
pružanje. Opštepoznata činjenica je da je teže prevazići
predrasude, teškoće u komunikaciji, zablude i stereoptipe
nego fizičke prepreke.
Imajući to na umu, klubovi i uprave stadiona treba da se
pobrinu za obuku svih zaposlenih na stadionu kako bi bili
pripremljeni i osetljivi za potrebe osoba sa invaliditetom.
Najvažnije je da osoblje dobro poznaje stadion, raspored
prostorija i mogućnosti pristupa svakoj od njih. Od
pomoći može biti, podjednako za zaposlene i za osobe
sa invaliditetom, jednostavna brošura sa informacijama o
pristupačnim objektima i uslugama i kako do njih doći.
Osoblje i redari treba da poznaju osnove pravilnog
ponašanja prema osobama sa invaliditetom, svoja
zaduženja i mogućnosti pristupa konkretnom stadionu na
kojem rade. Ovaj trening je namenjen svim zaposlenima
i volonterima koji su u kontaktu sa strankama a sprovodi
se sa ciljem poboljšanja razumevanja i demistifikacije
pitanja u vezi sa invalidnošću. Tokom obuke, zaposleni
stiču znanje i sigurnost kako bi na svom radnom mestu
primenili osnovne norme ponašanja prema osobama sa
100
invaliditetom i pokazali da su svesni njihovih potreba.
Stečena znanja treba da budu primenjiva, da budu u
skladu sa kulturom i podnebljem, kao i da budu usmerena
na praktične postupke koji će svim gledaocima sa
invaliditetom omogućiti najbolji doživljaj utakmice.
Tokom priprema za utakmicu, izabrani poverenik za osobe
sa posebnim potrebama tj. za pristup treba u saradnji sa
upravom stadiona da proveri jesu li svi redari i zaposleni
na utakmici zaista obučeni i u stanju da reše sva pitanja
pristupa i posebnih potreba, uključujući dolazak/odlazak
i kretanje na stadionu, parking, prostorije (toaleti, barovi,
klupske prodavnice), mesta u gledalištu i proceduru
evakuacije u hitnim slučajevima.
M:1
VREĐANJE I
ZLOUPOTREBA OSOBA
SA INVALIDITETOM
U Evropi se i dalje mnogim osobama sa invaliditetom
često uskraćuje pravo na bezbednost i sigurnost. Nasilje i
neprijateljstvo izazvano „invaliditetom“ takvoj osobi se može
desiti na ulici, u javnom prevozu, na poslu, kod kuće, na
internetu; toliko je to često da same osobe sa invaliditetom
počinju takvo ponašanje da smatraju nerazdvojnim delom
svog života i često, želeći da ga izbegnu, povlače se do krajnjih
granica i time ograničavaju sopstveni život. Ovakvo kriminalno
ponašanje je zasnovano na neznanju, predrasudama,
diskriminaciji i mržnji pa samim tim u otvorenom i demokratskom
društvu za njega nema mesta. Kada se osobe sa invaliditetom
osećaju nebezbedno ili nepoželjno – zbog izbegavanja ili
odbacivanja, uznemiravanja, negativnih stereotipa pa čak
i otvorenog nasilja – njihov doživljaj sopstvene sigurnosti
i dobrobiti je značajno ugrožen. To takođe izuzetno utiče
na njihovu sposobnost da aktivno učestvuju u društvenim i
ekonomskim sferama života svog okruženja.
Prema izveštaju Kancelarije za javnu upravu (Office for Public
Management), čiju pripremu je naručila Britanska komisija
za jednakost i ljudska prava (UK´s Equality and Human
Rights Commission)*, „osobe sa invaliditetom izložene su
većem riziku da postanu žrtve nasilja u odnosu na osobe bez
invaliditeta.
*Disabled people´s experiences of targeted violence and hostility (Iskustva osoba sa
invaliditetom sa ciljanim nasiljem i mržnjom), Chih Hoong Sin, Annie Hedges, Chloe
Cook, Nina Mguni and Natasha Comber, Office for Public Management, Equality
and Human Rights Commission, 2009..

Postoje dokazi da su osobe sa smetnjama u učenju i/ili
mentalnim oboljenjima posebno ranjiva kategorija i da
češće postaju žrtve nasilja.“
U izveštaju se takođe navodi da incidenti suviše često
ostaju neprijavljeni i to ne samo zbog prepreka na koje se
nailazi u sistemu kriminalnog pravosuđa ili drugih organa:
„Srodstvo između žrtve i počinioca može nepobitno uticati
na spremnost i sposobnost osobe sa invaliditetom da
prijavi incident.“ Osobe sa invaliditetom često krive same
sebe za ono što im se dešava ili jednostavno prihvate te
incidente kao sastavni deo svakodnevnog života.
Organizacijama CAFE i FARE (Fudbal protiv rasizma u
Evropi/eng. Football Against Racism in Europe) predočeni
su izveštaji* i vizuelni materijal o zločinima iz mržnje prema
osobama sa invaliditetom koji su se odigrali na fudbalskim
utakmicama u Evropi; bilo je verbalnih napada, uvredljivih
transparenata i pretnji fizičkim nasiljem. Osim toga,
dolazilo je do vređanja i verbalnih napada na nekoliko
internet foruma fudbalskih navijača. Autori ove publikacije
skreću pažnju svim nosiocima ovog projekta da budu
svesni ovog problema i budno prate situaciju i podnose
izveštaje o incidentima u kojima su ugrožene osobe sa
invaliditetom. Dosledno prijavljivanje incidenata i otvaranje
SOS telefonske linije može uticati na jačanje svesti o ovom
manje poznatom obliku nasilja.
*Omraženi: Praćenje rasizma, diskriminacije i zločina iz mržnje u poljskom i
ukrajinskom fudbalu 2009-2011 (Hateful: Monitoring Racism, Discrimination and
Hate Crime in Polish and Ukranian Football 2009-2011)
101
M:2
slabovidi i slepi ljudi mogu takođe biti delimično pokretni pa
im je potrebno neko od pomagala kao što su štap, hodalica
ili štake; neke osobe sa smetnjama u učenju mogu
OSNOVNE NORME
istovremeno biti slepe ili gluve ili su im potrebna invalidska
kolica. Osim toga, ima puno osoba čije stanje nije na prvi
PONAŠANJA PREMA
pogled vidljivo, kao što su oboleli od artritisa, epilepsije,
srčani bolesnici, osobe sa mentalnim oboljenjima ili sa
OSOBAMA SA
oštećenim sluhom. Podjednako kao i korisnicima invalidskih
kolica ili slepima, svim ovim kategorijama gledalaca može
INVALIDITETOM
zatrebati malo više razumevanja i podrške kada koriste
vaše objekte i usluge.
Osobe sa invaliditetom očekuju isti kvalitet usluga kao
i osobe bez invaliditeta, stoga je poznavanje normi
ravnopravnog tretmana samo deo dobrog odnosa prema
mušterijama. Kako biste tačno znali šta je vašoj mušteriji
potrebno, morate se usredsrediti na osobu a ne na njeno
stanje ili invalidnost. Njihove potrebe se mogu razlikovati
od potreba osoba bez invaliditeta, ali vi treba podjednako
da poštujete sve. Samo treba da nastojite da uklonite
prepreke koje osobama sa invaliditetom ograničavaju
korišćenje vaših objekata i usluga.
Zaposleni na stadionu najčešće će sretati invalide među
svojim kolegama i volonterima sa kojima rade i među
gledaocima koji dolaze na stadion radi zabave. Nikome
od njih nije potrebno sažaljenje već samo uvažavanje i
kvalitetna usluga.
Važno je zapamtiti da ne koriste svi invalidi kolica i da se
mnogi od njih bore sa najraznovrsnijim fizičkim, senzornim,
psihološkim i intelektualnim barijerama. Na primer, neki
OBUKA PERSONALA O PRISTUPAČNOSTI
OBUKA PERSONALA O PRISTUPAČNOSTI
M :3
ODSUSTVO JEZIČKE
DISKRIMINACIJE
Autori ove publikacije su se trudili da, kad god je to bilo
moguće u ovom dokumentu, primene društveni model
invalidnosti opisan u poglavlju A.
Važno je da svi zajedno pokušamo da koristimo
odgovarajuće termine kada govorimo o osobama sa
invaliditetom i da se potrudimo da izbegnemo negativne tj.
stereotipno omalovažavajuće reči i izraze koji su se nekad
koristili da opišu osobe sa invaliditetom.
Ovo važi za termine kao što su ’oštećen’, ’bogalj’,
’nesposoban’ i ’hendikepiran’. Reč ’invalid’, na primer, u
engleskom doslovno znači bez vrednosti tj. bezvredan a
smatra se da izraz ’hendikepiran’ potiče od izraza koji je
označavao osobu koja prosi ’rukom i kapom’ (eng. ’hand-
and-cap’) tj. nekog nesposobnog.
Trebaće vremena da se društvo promeni, ali fudbalska
porodica može da bude na čelu tih promena tako što će
podsticati mere kojima se odbacuju predrasude i stereotipi
u vezi sa osobama sa invaliditetom. Ukoliko želite da
saznate više o ovoj temi, stupite u kontakt sa CAFE
organizacijom.
102
M :4
USPEŠNA
KOMUNIKACIJA
Uspešna komunikacija je važna u kontaktu sa svakom
mušterijom a posebno kada su u pitanju neke kategorije
osoba sa invaliditetom, kao što su slabovidi i slepi,
osobe oštećenog sluha i gluvi (videti poglavlje J za više
informacija).
Kada govorite o stvarima koje se nje tiču, važno je da
se obraćate direktno osobi sa invaliditetom a ne njenom
pratiocu. Isto tako, obraćajte se sa poštovanjem. Izmaknite
se korak unazad, čučnite ili sedite kad razgovarate sa
osobom u invalidskim kolicima da bi mogla lakše da vas
vidi i da ne mora da se isteže i gleda na gore. Možda će
biti potrebno i da se povučete u neki mirniji ugao da biste
olakšali sporazumevanje.
Naučite da slušate. Ukoliko osoba sa invaliditetom ima
smetnje u učenju ili otežano govori, možda ćete malo duže
nego obično čekati da se izrazi, postavi pitanje ili odgovori
na vaša pitanja. Nikad nemojte dovršavati rečenice umesto
drugih. Uvek strpljivo i pažljivo saslušajte šta vam ljudi
govore a ako niste razumeli, ne oklevajte da ih zamolite da
ponove ono što su rekli. Možete i sami ponoviti ono što ste
čuli kako biste proverili da ste se dobro razumeli.
Osobe oštećenog sluha i gluvi nekad čitaju sa usana pa
se u tom slučaju okrenite direktno ka njima dok govorite i
ne zaklanjajte usta tj. lice. Imajte na umu da jaka sunčeva
svetlost ili senke mogu sakriti izraz lica i otežati čitanje sa
usana. Izražavajte se kratko i jasno, ali govorite svojom

uobičajenom brzinom i jačinom glasa sem ako vas posebno
ne zamole da govorite sporije ili glasnije. Osobama
oštećenog sluha i gluvima može biti lakše da vas razumeju
ako koristite gestikulaciju ili mapu dok im dajete uputstva
za kretanje; ukoliko mislite da vas nisu razumeli, koristite
papir i olovku. Kada se obraćate osobama sa smetnjama
u učenju, važno je da upotrebljavate potvrdne i direktne
rečenice. Na primer, bolje je da pitate: „Tražite li mesto u
gledalištu?“ nego: „Zar ne tražite mesto u gledalištu?“
103
M:5
Ukoliko osoba sa invaliditetom ima psa vodiča, verovatno
će želeti da samostalno hoda pored vas. Psi vodiči su
odlično istrenirani pa ne bi trebalo da ih dodirujete, mazite,
POMAGANJE OSOBI SA
hranite ili ometate dok su na zadatku.
I najvažnije od svega – ne plašite se osoba sa invaliditetom.
INVALIDITETOM
Neće zameriti i ako negde pogrešite dokle god pokazujete
poštovanje i razumevanje.
Nije svakoj osobi sa invaliditetom automatski potrebna
pomoć. Vama može izgledati da je nekome teško a da se u
stvari ta osoba sasvim dobro snalazi, na svoj način i svojim
tempom. Uvek prvo pitajte da li je vaša pomoć potrebna,
ne namećite se i ne ponašajte se uvređeno ako je vaša
ponuda odbijena.
Preuzmite inicijativu i ponudite pomoć ukoliko mislite da
je potrebno, ali nikad ne dodirujte osobu sa invaliditetom
ili pomagalo za kretanje bez njene dozvole, nije pristojno
a može joj poremetiti ravnotežu. Ukoliko vas osoba sa
invaliditetom zamoli da je otpratite do sedišta ili nekog
drugog mesta a vi ne možete da prekinete svoj posao,
zamolite nekog od kolega da vas zameni.
Ukoliko vas korisnik invalidskih kolica zamoli za pomoć,
prvo ga upitajte gde želi da ode a zatim najavite da ćete
pokrenuti kolica.
Kada pratite slabovide i slepe osobe, dozvolite im da vas
drže za lakat i da hodaju pored vas. Uvek objašnjavajte
kuda se krećete, npr. „Još nekoliko koraka pa skrećemo
levo.“ ili „Upravo stižemo do stepenica.“. Kad stignete do
cilja, obavestite o tome osobu sa invaliditetom i ako je
potrebno, zamolite nekog od kolega da vas smeni.
OBUKA PERSONALA O PRISTUPAČNOSTI
 N
N:1
PRAKTIČNI PRIMERI

Praktični primer 1 106

N:2 Praktični primer 2 107

N:3 Praktični primer 3 109

N:4 Praktični primer 4 110

N:4 Praktični primer 5 112

104
105
PRAKTIČNI PRIMERI
Sledeći praktični primeri preporučljivih projektantskih
rešenja, u fiktivnim klubovima i lokacijama, adaptirani su
i uzeti (sa posebnom dozvolom) iz Britanskog vodiča za
pristupačne stadione (UK Accessible Stadia Guide). Jedan
od njih, o sadržajima namenjenim gledaocima, čini deo
Tehničkog CEN izveštaja CEN/TR 15913:2009. Jasno je
da ne postoje dve iste lokacije ili projekta, bilo da se radi
o projektima postojećih ili novih stadiona; ipak, mnogo
toga je moguće primeniti. U svakom primeru smo se trudili
da prikažemo kompletnu situaciju počevši od prilaza,
parkinga, preko prodaje ulaznica, prolaza i kretanja na
stadionu, do najvažnijeg – dobro rešenog gledališta.
N :1
PRAKTIČNI PRIMER 1
Opis: Nov stadion kapaciteta 50 000 mesta, smešten van
grada, dobra železnička i putna mreža, lokalne autobuske
linije. Teren ima visinsku razliku od dva metra u pravcu
sever-jug, stadionski parking sa samo 100 mesta. Javni
parking na više lokacija u krugu od 2 km.
Plan i pregled pristupa: U saradnji sa klubom i
projektnim timom, konsultant za pristup je pripremio
program pristupa i biznis plan. Pored toga, arhitektonski
i projektantski tim je blisko sarađivao sa klubom navijača
sa invaliditetom i lokalnim udruženjem invalida kako bi
se obezbedila kontrola pristupačnosti u svim fazama
106
projektovanja i gradnje. Dogovorena je kontrolna lista
procene pristupačnosti kako bi se evidentirao čitav proces
konsultacija. Biznis plan pristupačnosti će biti redovno
proveravan i revidiran.
Prevoz: Postoje prihvatni punktovi za autobuse i
automobile osoba sa invaliditetom, organizovan razvoz sa
namenskog javnog parkinga. Obezbeđeno je 12 parking
mesta za osobe sa invaliditetom (više od 6% ukupnog
parking prostora).
Pristup objektu: Namenski ulazi na ravnom terenu
Prolaz i kretanje posetilaca: Pristupačna stepeništa,
rampe i liftovi do gornjih nivoa
Prateći sadržaji: Pristupačni toaleti i prostor za
osveženje (hrana i piće) u blizini gledališta namenjenog
osobama sa invaliditetom. Sedišta za osobe sa
invaliditetom raspoređena su širom stadiona, takođe
Praktični primer br.1 (nije u razmeri)*
u porodičnoj zoni gledališta. Gostujući gledaoci sa
invaliditetom biće smešteni sa navijačima svog tima.
Fleksibilan raspored sedenja uključuje prilagođena i
lako dostupna sedišta u različitim zonama za osobe sa
invaliditetom (ne za korisnike invalidskih kolica) i pse
vodiče.
Obaveštenja i oznake:
Usklađen pristup obaveštavanju i označavanju uključuje
rezervaciju karata za osobe sa invaliditetom, sadržaje
na dan usluge, raspored mesta u gledalištu i propratne
sadržaje. Pristupačni komentar utakmica. Postoji plan
obezbeđenja i evakuacije. Osoblje obučeno (na temu
invalidnosti i pristupačnosti).
Sedišta za gledaoce sa invaliditetom:
Mesta za korisnike invalidskih kolica (sa sedištem za
pratioca): 230 (1400 mm²) Prilagođena (i lako dostupna)
sedišta: 230* (min. 500 mm x 760 mm)
*Fleksibilni kapaciteti, moguće ih je povećati
Raspored mesta za korisnike invalidskih kolica:
Zapadna tribina: 50 mesta na gornjem nivou i 20 kraj
terena
Istočna tribina: 50 mesta na gornjem nivou i 15 kraj
terena
Južna tribina: 43 mesta na gornjem nivou i 10 kraj terena
Severna tribina: 32 mesta na gornjem nivou i 10 kraj
terena
Ukupno (sa mestima za pratioce): 230
• 230 prilagođenih sedišta širom stadiona na donjem i
srednjem delu tribina

• Klupe za igrače i trenere u zoni gledališta, istočna
tribina.
• Sva mesta za korisnike invalidskih kolica napravljena
tako da imaju dobar vidik i kad ostali gledaoci ustanu.
C-vrednost: 90.
• Fleksibilna pozicija toaleta i zona za osveženje u
zavisnosti od broja posetilaca (gostujući navijači).
107
N :2
konsultacija. Objekti i usluge će biti kontrolisani i praćeni i
nakon završetka gradnje i otvaranja stadiona.
Prevoz: Dozvola gradske urbanističke službe obuhvata i
PRAKTIČNI PRIMER 2 ’zeleni plan prevoza’ a klub će, i pored lokalne autobuske
linije, organizovati uslugu razvoza pristupačnim mini
busom od železničke stanice i dobiti saglasnost od okolnih
Opis: Nov stadion, kapacitet 10 000 mesta, 3000 sedišta
fabrika za korišćenje dodatnih pristupačnih parking mesta
i 7000 mesta za stajanje (natkriveno). Dugoročni plan
na dan utakmice. Natkriveni prihvatni punktovi za autobuse
razvoja predviđa mogućnost gradnje tribine za sedenje
sa putnicima sa invaliditetom biće blizu ulaza, kao i 15
na istočnoj strani stadiona. Nalazi se na obodu grada,
stadionskih pristupačnih (za osobe sa invaliditetom)
na 5 km od najbliže železničke stanice, dobra autobuska
parking mesta i 2 za zaposlene.
veza do stadiona, na dan utakmice pojačana frekvencija
autobusa. U blizini stadiona je zona lake industrije i Pristup objektu: Namenski ulazi na ravnom terenu.
stambena naselja, parking na stadionu za 150 automobila
Prolaz i kretanje posetilaca: Pristupačne rampe i
i mogućnost korišćenja okolnog javnog parking prostora na
stepeništa do istočne tribine. Liftovi i stepeništa do gornjeg
dan utakmice. Nagib zemljišta približno 4 metra u pravcu
nivoa (klupske prostorije i mesta u gledalištu).
zapad – istok.
Prateći sadržaji: Pristupačni toaleti i prostor za osveženje
Plan i pregled pristupa: Klub je prodao postojeći stadion
u uglovima stadiona i ispod tribina.
u centru grada i preseljava se na drugu lokaciju kako bi,
između ostalog, povećao kapacitete za sedenje. Klub Gledalište: Širom stadiona oko terena i na tribinama
za rekreaciju biće deo propratnih sadržaja i poslovnih za sedenje. Gostujući navijači sa invaliditetom će biti
aktivnosti. U saradnji sa savetodavnim telom za pristup smešteni sa navijačima svog kluba. Obezbeđen prostor za
(klub navijača sa invaliditetom i lokalna udruženja koja pse vodiče. Sva mesta za korisnike invalidskih kolica biće
okupljaju osobe sa posebnim potrebama) uspostavljen je u izdignutim delovima gledališta i pored terena, sa jasnim
i dogovoren raspored konsultacija o pristupačnosti novog vidikom i kad okolni gledaoci ustanu tokom perioda za
objekta u kojem će biti obezbeđen prostor za korisnike zagrevanje ili za vreme utakmice.
invalidskih kolica i prilagođena sedišta za navijače sa
Obaveštenja i oznake: Usklađen pristup obaveštavanju
invaliditetom, kao i audio komentari za slabovide i slepe
i označavanju uključuje rezervaciju karata za osobe sa
posetioce. Konsultant za pristup i projektantski tim će
invaliditetom, sadržaje na dan utakmice, raspored mesta
pripremiti program pristupačnosti i biznis plan, koji će
u gledalištu i propratne sadržaje. Pristupačni komentar i
biti usaglašavani i procenjivani tokom svih faza izgradnje
program utakmica. Postoji plan obezbeđenja i evakuacije.
i razvoja novog stadiona. U saradnji sa savetodavnim
Osoblje obučeno (na temu invalidnosti i pristupačnosti).
telom za pristup, biće dogovorena kontrolna lista procene
pristupačnosti kako bi se evidentirao i pratio čitav tok
PRAKTIČNI PRIMERI
PRAKTIČNI PRIMERI

Sedišta za gledaoce sa invaliditetom:

Mesta za korisnike invalidskih kolica: 42 (1400 mm²)
Prilagođena sedišta: 42* (min. 500 mm x 760 mm)
*Fleksibilni kapaciteti, moguće ih je povećati
Raspored mesta za korisnike invalidskih kolica:
Zapadna tribina: 20 na gornjem nivou i 10 pored terena
(fleksibilna mesta)
Južna tribina: 6 kraj terena
Severna tribina: 6 kraj terena
UKUPNO (sa sedištima za pratioce): 42
• Prilagođena mesta za sedenje nalaze se na zapadnoj
tribini.
Praktični primer br.2 (nije u razmeri)*
• Klupe za igrače i trenere u zoni gledališta, zapadna
tribina.
• Sva mesta za korisnike invalidskih kolica da budu
planirana tako da imaju jasan vidik i kad okolni navijači
stoje. C-vrednost: 90.

108
N :3
PRAKTIČNI PRIMER 3 Postojeći kapaciteti:
Mesta za korisnike invalidskih kolica: 100 (nedostaje
Pristup objektu: Biće određeni namenski ulazi sa
pristupom u nivou.

Opis: Postojeći stadion kapaciteta 22 500 mesta (sva 65) Prolaz i kretanje posetilaca: Pristupačni liftovi, rampe i
za sedenje) sagrađen 1993. U planu je tribina (jug) sa stepenice.
Prilagođena sedišta: 165 (neodgovarajućeg kvaliteta)
5000 mesta koja bi zamenila postojeću od 2500 mesta. Prateći sadržaji: U okvir sveukupne adaptacije i
Stadion se nalazi u urbanom delu velikog grada sa Predloženo:
modernizacije objekta ulaze i dodatni pristupačni toaleti i
dobrom železničkom mrežom (2 kilometra), ali zagušenim Mesta za korisnike invalidskih kolica, sa sedištima za prostor za osveženje.
i preopterećenim lokalnim saobraćajnicama. Postoji pratioce: 165 (poboljšanih i novih)
značajan nagib zemljišta (5 metara) u pravcu jug – sever. Gledalište: Nakon konsultacija sa klubom navijača sa
Stadion ima ograničen broj parking mesta (120 vozila), u Prilagođena sedišta: 165 (poboljšanih) invaliditetom, ustanovljeno je da su postojeći uslovi
neposrednoj blizini postoji javni parking prostor. Parkiranje nedovoljni i da postoje građevinska ograničenja pa je
Prevoz i parkiranje: Klub će organizovati uslugu
u ulici nije dozvoljeno na dan utakmice (samo stanari ulice dogovoreno da će se projektom nove tribine dodeliti
pristupačnog razvoza od javnog parking prostora do
imaju pravo na parking). više prostora gledaocima sa invaliditetom a da će se
stadiona a takođe će obezbediti dodatna parking mesta za
na postojećim tribinama radovi odvijati sukcesivno, po
Plan i pregled pristupa: Politika kluba je da obezbeđuje osobe sa invaliditetom u okolnim ulicama na dane utakmica.
fazama. Biće obezbeđeni adekvatni uslovi za gledaoce sa
svojim navijačima sa invaliditetom (uključujući korisnike Postojaće i prihvatni punkt za putnike sa invaliditetom. Već
invaliditetom koji dolaze u pratnji psa vodiča.
invalidskih kolica i prilagođena/lako dostupna sedišta) postoji 15 parking mesta za osobe sa invaliditetom.
ravnopravan pristup mestima u gledalištu; klub takođe Obaveštenja i oznake: Biće postavljen pristupačan veb
Raspored mesta za Postojeća Planirana sajt a sistem rezervacija za gledaoce sa invaliditetom
blisko sarađuje sa klubom navijača sa invaliditetom.
korisnike invalidskih
Starost postojećeg objekta, sagrađenog 1993, i potreba kolica i sedišta za pratioce: poboljšan; primeniće se ujednačen pristupačan sistem
za dodatnim sedištima podstakla je klub da obavi reviziju Zapadna tribina Gornji nivo 35 45 obaveštavanja, obeležavanja i usmeravanja posetilaca.
pristupa kako bi se sagledale sve obaveze kluba, kao Kraj terena 10 15 Poboljšaće se obučenost osoblja o pitanjima invalidnosti
poslodavca i pružaoca usluga, u vezi sa pristupom. Istočna tribina Sredina 20 18 i pristupačnosti.
Kraj terena 10 15 Prilagođena sedišta: Fleksibilan plan sedenja za 165
Provera pristupa: Glavni problemi i nedostaci su uočeni
Južna tribina Gornji nivo Nema 35 osoba sa invaliditetom, broj sedišta se može povećati,
na pristupnim putanjama i ulazima, oznake i obaveštenja
(nova tribina) Sredina 7 10 ali će se nalaziti samo u određenim zonama. Osim toga,
su loši, toaleti i prostor za osveženje predaleko, loš vidik u
Kraj terena 4 6 porodična sedišta će se nalaziti iza zone gledališta kraj
nekim zonama, nedovoljno mesta za korisnike invalidskih
Severna tribina Sredina 10 15 terena, na istočnoj i zapadnoj tribini.
kolica i nedovoljan broj prilagođenih sedišta za navijače sa
Kraj terena 4 6
invaliditetom, otežano kretanje do viših nivoa.
UKUPNO 100 165

109 PRAKTIČNI PRIMERI

PRAKTIČNI PRIMERI

N :4
• Klupe za igrače i trenere premeštaju se u zonu sedišta
na zapadnoj tribini. PRAKTIČNI PRIMER 4
• Sva mesta za korisnike invalidskih kolica treba postaviti Opis: Postojeći stadion kapaciteta 25 000 mesta, sa
tako da imaju jasan vidik i kad okolni gledaoci ustanu. zonama za sedenje, sagrađen 1998. Predložena izgradnja
C vrednost: 90. natkrivene južne tribine za 2500 gledalaca koja bi zamenila
• Zbog izmena postojećih tribina biće potrebne izdignute staru, izgrađenu 1985. Nalazi se u velikom gradu, u
zone gledališta. zoni koja je u fazi regeneracije zahvaljujući kombinaciji
stambenog i poslovnog prostora, malim preduzećima i
velikom supermarketu. Planirana je nova železnička veza,
kao i pojačane autobuske linije iz ostalih delova grada.
Objekat ima parking prostor za 300 vozila. Poboljšanja
obuhvataju modernizovanje nekih delova postojećeg
objekta i izgradnju novih tribina.
Praktični primer br.3 (nije u razmeri) * Plan i pregled pristupa: Klub podržava osnivanje
kluba navijača sa invaliditetom, koji će učestvovati u
projektu zajedno sa upravom, konsultantom za pristup i
projektantskim timom. Klub je organizovao reviziju pristupa
postojećih objekata i pripremio biznis plan pristupa. Ovaj
biznis plan će se usklađivati i procenjivati tokom radova na
modernizaciji i izgradnji.
Provera pristupa: Proverom pristupa ustanovljeno je da
su prilazne putanje oko stadiona ograničene, da nema
dovoljno toaleta i prostora za osveženje u blizini sedišta,
da su oznake i obaveštenja loši i da postoji potreba za
povećanjem broja mesta za korisnike invalidskih kolica i
broja prilagođenih i lako dostupnih sedišta za gledaoce sa
invaliditetom.

110
Postojeći kapaciteti: Obaveštenja i oznake: Pristupačnost veb sajtu će biti
Raspored mesta za korisnike Postojeća Planirana poboljšana i primenjen usklađen pristup pristupačnom
Mesta za korisnike invalidskih kolica, sa mestima za invalidskih kolica
obaveštavanju i označavanju. Mesta za pse vodiče.
pratioce: 110 (nedostaje 58) i sedišta za pratioce:
Zapadna tribina Gornji nivo 30 40
Prilagođena sedišta: 120 (nedostaje 48)
Kraj terena 20 15
• Pored toga, porodična zona sedišta će biti poboljšana i Istočna tribina Sredina 30 38
locirana na zapadnoj tribini, iza zone gledališta kraj Kraj terena 20 15
terena. Broj prilagođenih i lako dostupnih sedišta za Južna tribina Gornji nivo Nema 20
gledaoce sa invaliditetom biće povećan sa 120 na 150 Kraj terena Nema 8
mesta (dimenzija najmanje 500 mm x 760 mm); ta
Severna tribina Gornji nivo Nema 25
mesta će biti fleksibilno raspoređena.
Kraj terena 10 7
• Sva mesta u gledalištu biće postavljena tako da UKUPNO 110 168
obezbede neometan vidik i kad okolni gledaoci stoje.
C-vrednost: 90.
Prevoz i parkiranje: Nepoznat rok završetka radova na
novoj železničkoj vezi, klub se složio da obezbedi dodatna
parking mesta na postojećem parkingu za gledaoce sa
invaliditetom, kao i da poboljša prihvatni punkt za putnike
sa invaliditetom koji stižu kolima i autobusom.
Pristup objektu: Prilaz u nivou i podloga prilaza biće
poboljšani.
Prolaz i kretanje posetilaca: Pristupačne rampe i liftovi
će opsluživati gornje nivoe zapadne i istočne tribine.
Prateći sadržaji: Dodatni pristupačni toaleti (za osobe
sa invaliditetom) i prostor za osveženje nalaziće se na
zapadnoj tribini i u uglovima južne tribine.
Gledalište: Poboljšanje i povećanje broja izdignutih mesta
u gledalištu na zapadnoj tribini. Praktični primer br. 4 (nije u razmeri) *

111 PRAKTIČNI PRIMERI

PRAKTIČNI PRIMERI

N :5
PRAKTIČNI PRIMER 5
Opis: Postojeći stadion kapaciteta 15 000 mesta
(sedenje), sagrađen 1995. Nema planova za proširenje Postojeći raspored mesta za korisnike invalidskih kolica i Predloženi raspored mesta za korisnike invalidskih kolica i
sedišta za pratioce: sedišta za pratioce:
ili modernizaciju, nalazi se blizu autoputeva, nekoliko
većih gradova u krugu od 50 kilometara. U blizini se grade Zapadna tribina Gornji nivo 35 (loš vidik) Zapadna tribina Gornji nivo 35
velike poslovne zgrade, postoji robna kuća sa opremom Kraj terena 15 Kraj terena 10
i alatom („uradi sam“). Najbliža železnička linija je na 8 Istočna tribina Gornji nivo 20 (loš vidik) Istočna tribina Gornji nivo 35
kilometara, autobusi saobraćaju do stadiona. Sam stadion Kraj terena 15 Kraj terena 10
je na pretežno ravnom terenu, ali je parking za automobile Južna tribina Gornji nivo 10 Južna tribina Gornji nivo 10
i autobuse (300 mesta) na uzbrdici.
Kraj terena 10 Kraj terena 6
Plan i pregled pristupa: Klub je primio pritužbe gledalaca UKUPNO 105 (nedostaje 20) Severna tribina Gornji nivo 13
sa invaliditetom koje se tiču različitih problema sa Prilagođena sedišta (za gostujuće Kraj terena 6
pristupom; problemi su parking, prilaz stadionu i ograničen
Istočna i zapadna tribina 90 ((nedostaje 35) navijače)
broj pristupačnih mesta u gledalištu. Imajući na umu svoj
program i obavezu obezbeđivanja pristupačnih objekata UKUPNO 125
i usluga, klub je omogućio reviziju pristupa. Provera
će obuhvatiti objekte, usluge i klupsku politiku prema
oznake i tako dalje. Ova publikacija je korišćena kao sa invaliditetom i autobuse kojima se prevoze.
gledaocima sa invaliditetom, zaposlenima (i volonterima)
smernica preporučljive prakse a najvažniji problemi i fizičke
i mušterijama, kako na dan utakmice tako i u drugim Pristup objektu: Podlogu prilazne staze (od šljunka) sa
prepreke su navedeni u nastavku:
prilikama. Revizor pristupa će predložiti biznis plan pristupa parkinga, zameniti glatkim materijalom i dodati nove prilaze
u kojem će okvirno biti naznačena planirana poboljšanja i Prevoz: Uvesti uslugu prevoza pristupačnim mini u nivou, pristupačne rampe i stepenike.
radovi koje treba sprovesti radi modernizacije. busevima od najbliže železničke stanice do stadiona u
dane utakmica. Prolaz i kretanje: Uvesti dodatne pristupačne liftove na
Provera pristupa: Naručilac posla (i arhitekte) ponudili zapadnoj i istočnoj tribini za kretanje do srednjih i gornjih
su projekat adaptacije i modernizacije, uključujući plan Parkiranje: Obezbediti dodatna parking mesta za osobe zona gledališta. Treba poboljšati podloge, staze i rukohvate
situacije zemljišta i instalacija, horizontalni i vertikalni sa invaliditetom blizu ulaza. Postojeći broj mesta (10) za u nekim zonama, dodati prozirne ploče na određenim
presek. Revizija je obavljena po principu šetnje „od osobe sa invaliditetom biće povećan na 18 mesta (6% od vratima.
ulaska do izlaska“, prikupljene su mere, opisi i fotografije 300 = 18), poboljšati prilaz preko pristupačnih rampi sa
relevantnih elemenata, kao što su rampe (i njihov nagib), parkinga. Postaviti natkriven prihvatni punkt za gledaoce Prateći sadržaji: Prilagoditi postojeće zone za osveženje
staze, propratni sadržaji, mesta za sedenje i vidljivost, tako da se omogući pristupačnost. Obezbediti dodatne

112
pristupačne toalete blizu gledališta na zapadnoj i istočnoj • Nakon konsultacija sa klubom navijača sa invaliditetom
tribini. i udruženjima invalida dogovoren je prihvatljiv raspored
mesta za korisnike invalidskih kolica. Biće dostupna
Obaveštenja i oznake: Veb sajt kluba i procedura
dodatna mesta kraj terena i poboljšana izdignuta
rezervacije ulaznica treba da budu pristupačniji. Širom
mesta na gornjim nivoima zapadne, istočne i južne
stadiona dodati usklađene pristupačne oznake i putokaze.
tribine; gostujućim navijačima biće namenjena nova
Korisnici invalidskih kolica: Gledaoci sa invaliditetom mesta na gornjem nivou severne tribine. Radovi će se
najviše su se žalili na zone za korisnike invalidskih kolica. sukcesivno odvijati tri godine. Biće dodatnih prilagođenih
Osnovna zamerka se odnosila na mali broj dostupnih mesta sedišta za gledaoce sa invaliditetom (dimenzija
i loš vidik (posebno kada okolni navijači ustanu u ključnim najmanje 500 mm x 760 mm).
trenucima igre, kada je postignut pogodak). Razmatrano je
• Prilagođena sedišta na zapadnoj, istočnoj i severnoj
više mogućnosti i rešenja.
tribini imaće prostor predviđen za pse vodiče.
• Sva sedišta treba da budu postavljena tako da se
omogući neometan vidik i kada okolni gledaoci stoje.
C-vrednost: 90.
• Plan poboljšanja biće sproveden u etapama, tokom tri
godine.

Brojčani podaci u praktičnim primerima 1-5 uzeti su i

prilagođeni iz Vodiča za pristupačne stadione (Accessible
Stadia Guide), posebno se zahvaljujemo Upravi za
fudbalsko licenciranje (Football Licencing Authority) i
Fondu za poboljšanje fudbalskih stadiona (Football Stadia
Improvement Fund).

Praktični primer br. 5 (nije u razmeri) *

113 PRAKTIČNI PRIMERI

Rečnik pojmova
Alternativni oblici informisanja: Štampane publikacije,
veb sajtovi i dokumenti u kojima nije korišćen standardni
izgled teksta. Neki od primera alternativnih oblika
informisanja su tekstualni fajlovi na CD-u, upotreba
krupnog fonta, audio knjige na traci ili u MP3 formatu,
Brajovo pismo itd.
Dobar pristup: Obezbeđivanje okruženja bez prepreka
i odgovarajuće izmene politike, procedura ili samog
izgrađenog okruženja kako bi sve osobe mogle da ih
koriste i učestvuju u svim aktivnostima i događajima.
Društveni model invalidnosti: Shvatanje po kojem
invalidnost pre svega znači izloženost ograničenjima u
okruženju i barijerama koje je postavilo društvo. Kada se te
prepreke uklone, osobe sa invaliditetom stiču mogućnost
da pokažu svoju samostalnost i da ravnopravno i u
potpunosti učestvuju u životu društva.
Fizičke prepreke: Fizičke barijere koje mogu osobi
sa invaliditetom onemogućiti pristup zgradama, javnim
mestima i uslugama. Ove prepreke mogu biti strme rampe,
stepenice i druge trajne, privremene ili prolazne prepreke.
Inkluzija: Aktivno uključivanje osoba sa invaliditetom u sve
sfere društvenog života. Samo puko prisustvo osoba sa
invaliditetom ne znači da su uključene tj. da je primenjena
inkluzija. Organizacija, program, usluga ili objekat je
istinski inkluzivan kada se osobama sa invaliditetom
114
omogući da budu ravnopravni nosioci društvenih uloga
(članovi organizacija, samostalno organizovani, zaposleni
i/ili mušterije) i da se osećaju kao zaslužni, cenjeni i
prihvaćeni.
Intelektualne prepreke: Prepreke koje osobi sa
invaliditetom mogu otežati razumevanje okoline i
usluga. Komplikovana uputstva, loše oznake ili konfuzne
informacije o pravcu kretanja neki su od primera ove vrste
prepreka.
Izgrađeno okruženje: Prostori, infrastruktura i objekti koji
su izgrađeni ili prilagođeni tako da ljudi u njima mogu živeti,
raditi i družiti se. U izgrađeno okruženje spadaju zgrade,
javni prostor, prevozna sredstva, prostor za parkiranje,
ulice, spomenici, stadioni i sl.
Lako dostupna sedišta: Sedišta smeštena u zonama
gledališta do kojih je lakše stići, kao što su krajevi reda ili
manje stepenika koje treba preći. Ovih sedišta treba bude
širom stadiona, moraju biti jasno označena na blagajnama
i dostupna na zahtev kupca.
Lični pomoćnik ili pratilac: Osoba tj. pratilac koji
svojim delovanjem omogućava osobi sa invaliditetom da
samostalno živi u svom stambenom prostoru i društvenoj
zajednici. Bez podrške pratioca, život osobe sa invaliditetom
bi bio limitiran fizičkim, senzornim, intelektualnim ili
psihološkim barijerama. Lični pomoćnik tj. pratilac može
pomagati osobi sa invaliditetom da vodi svakodnevni život,
brine se o sebi, kreće i bude nezavisna.
Medicinski model invalidnosti: Medicinska definicija
invalidnosti, u kojoj je pažnja usmerena isključivo na osobu
i koja polazi od pretpostavke da sva ograničenja potiču od
pojedinačne medicinske dijagnoze tj. patologije. Pristalice
društvenog modela invalidnosti smatraju da medicinski
model ne uzima u obzir uticaj spoljnih, društveno stvorenih
prepreka koje ograničavaju mogućnost ljudi da učestvuju u
socijalno „predodređenim“ ulogama.
Nepristupačan: Bilo koji objekat, aktivnost, usluga,
politika ili događaj kojima osobe sa invaliditetom ne mogu
pristupiti ili su isključene iz učešća jer postoji jedna ili više
ograničavajućih prepreka.
Nezavisan život: Pristup istim pravima i šansama, iste
mogućnosti i kontrola u ličnom životu i u ulozi potrošača,
sticanje nezavisnosti, uklopljenost i učestvovanje u
društvenom životu.
Ograničenja zbog predrasuda: Stavovi, strah,
predrasude i nagađanja koja onemogućavaju istinsku,
ravnopravnu komunikaciju između osobe sa invaliditetom i
osobe bez invaliditeta.
Organizacija za zaštitu i zastupanje prava osoba sa
invaliditetom: Nacionalno ili lokalno udruženje osoba
sa invaliditetom koje zastupa i štiti sopstvena prava.
Ovakva udruženja postoje širom Evrope i kroz svoj rad
omogućavaju osobama sa posebnim potrebama da sve
češće učestvuju u procesu samoudruživanja i podsticanju
ravnopravnog i inkluzivnog pristupa.
Pomoćni slušni uređaj: Uređaj koji koriste osobe
oštećenog sluha kako bi popravile prijem zvuka, pojačale
ga ili izoštrile, i koji u nekim slučajevima blokira sve okolne
zvuke i smetnje.
Pratilac: Videti lični pomoćnik
Prilagođena sedišta: Mesta za sedenje sa dodatnim
prostorom za noge ispred i pored sedišta kako bi ih mogle
koristiti osobe u pratnji psa vodiča ili osobe koje koriste
pomagala za kretanje kao što su štake i sl. Sedišta mogu
dodatno imati i naslone za ruke. Prilagođena sedišta treba
obezbediti kao dodatak mestima za korisnike invalidskih
kolica, treba da budu raspoređena po celom stadionu, na
krajevima redova. Ova sedišta su takođe odgovarajuća za
trudnice i vanredno krupne osobe.
Pristupačno izgrađeno okruženje: „Izgrađeno“ ili fizičko
okruženje koje je uređeno tj. prilagođeno kako bi svi ljudi
mogli da mu pristupe, kreću se u njemu i napuste ga.
Pristupačno projektovanje: Pristup projektovanju
zgrada, sistema prevoza i spoljnog okruženja, zahvaljujući
kojem osobe sa invaliditetom mogu samostalno i bezbedno
da ih koriste i da imaju jednak izbor kao i svi ostali (videti
univerzalno projektovanje).
Privremene/prolazne prepreke: Pokretne prepreke u
„izgrađenom“ ili fizičkom okruženju koje mogu ometati
osobe sa invaliditetom. To mogu biti predmeti poput
115
nameštaja, parkiranih vozila, žardinjera ili sličnih prepreka
koje se lako daju ukloniti.
Psihološke prepreke: Prepreke koje mogu sprečiti osobu
sa invaliditetom da se oseća bezbedno u svom okruženju
ili pri korišćenju usluga. To mogu biti stroga pravila i
procedure, skučen prostor i nefleksibilne usluge.
Segregacija: Isključivanje osoba sa invaliditetom iz
društva tako što ih ostali izoluju, odvajaju ili tretiraju kao
drugačije zato što su „invalidi“. Segregacija tj. odvajanje
je u nekim slučajevima nemaštovit i neinkluzivan način
da se reše postojeće fizičke, senzorne, intelektualne ili
psihološke barijere. Većina osoba sa invaliditetom smatra
da je segregacija deo medicinskog modela invalidnosti i da
se njome ograničava i ukida pravo izbora.
Senzorne prepreke: Prepreke koje mogu sprečiti osobe
sa invaliditetom da dođu do informacija o svom okruženju
i uslugama. Primeri ove vrste prepreka su isključivo zvučni
alarmi ili uputstva ili pak oznake i šeme ponuđene samo u
pisanoj formi.
Softver za glasovno prepoznavanje: Pomoćna
programska tehnologija koja omogućava osobama da
pišu i upotrebljavaju opremu pomoću glasovnih komandi
umesto pomoću ruku.
Telefonski relej: Usluga koja omogućava telefonsku
komunikaciju preko operatera ili prevodilaca, između
osoba koje čuju s jedne i gluvih, osoba oštećenog sluha ili
s govornim poremećajima ili gluvo-slepih s druge strane.
Titlovi u realnom vremenu: Postupak u kojem daktilograf
prekucava, na određenom uređaju i/ili stenografski,
izgovorene reči koje se potom pojavljuju na kompjuterskom,
TV ili video ekranu ili na nekom drugom audio-vizuelnom
uređaju za osobe oštećenog sluha i gluve.
Tumač: Ovlašćen tj. obučen pojedinac koji omogućava
komunikaciju između ljudi koji nisu u stanju da govore,
da čuju ili ne razumeju isti jezik. Može se raditi o prevodu
sa engleskog na francuski ili pak sa govornog na jezik
znakova za gluve ili osobe oštećenog sluha.
Univerzalno pristupačno: Podjednako pristupačno za
sve ljude. Može se misliti na dostupne objekte, usluge,
poslovnu politiku ili stavove.
Univerzalno projektovanje: Prošireno shvatanje
pristupačnog projektovanja, namera je da se zadovolje
potrebe svih članova društva, uključujući decu i starije
osobe,kako bi se stvorilo istinski inkluzivno i ravnopravno
okruženje.
Vređanje i zloupotreba osoba sa invaliditetom i zločin
iz mržnje: Svaki slučaj vređanja ili zloupotrebe čiji motiv
žrtva ili druga osoba vide kao posledicu neprijateljstva ili
predrasude prema invalidnosti ili osobi sa invaliditetom.
Zvučni opisi: Komentar uz dodatne informacije za osobe
koje ne mogu da vide opisane događaje. Sastoje se od
dodatnih opisa svih važnih vizuelnih utisaka kao što su
govor tela, izraz lica, izgled scene, pokreti, odeća, boje i
sve drugo što je važno kako bi se zamislila slika, objekat,
utakmica, događaj ili ambijent.
Rečnik pojmova
LITERATURA

LITERATURA
1. Tehnički izveštaj CEN/TR 15913:2009 Prostor 5. Veb sajt Evropskog foruma za pitanja invalidnosti
za gledaoce – Kriterijumi raspoređivanja sedišta za (European Disability Forum) (www.edf-feph.org )
gledaoce sa posebnim potrebama, Evropski komitet za
6. Pristupačni stadioni: Vodič preporuka za projektovanje
standardizaciju (CEN), Avgust, 2009. (Technical report
objekata koji će zadovoljiti potrebe gledalaca sa
CEN/TR 15913:2009 Spectator facilities –Layout criteria for
invaliditetom i ostalih korisnika, koji je 2003. objavio Fond
viewing area for spectators with special needs published
za unapređenje fudbalskih stadiona i Komisija za fudbalsko
by the European Committee for Standardization (CEN))
licenciranje, Velika Britanija (Accessible Stadia: A good
Ovaj tehnički izveštaj, koji je CEN odobrio 13.jula 2009,
practice guide to the design of facilities to meet the needs
sastavio je tehnički komitet CEN/TC 315. Članovi CEN-a
of disabled spectators and other users, published in 2003
su nacionalni odbori za standardizaciju iz Austrije, Belgije,
by the Football Stadia Improvement Fund and the Football
Bugarske, Češke, Danske, Estonije, Finske, Francuske,
Licensing Authority)
Grčke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipra, Letonije,
Litvanije, Luksemburga, Mađarske, Malte, Nemačke, 7. Vodič za bezbednost na sportskim terenima (Guide to
Norveške, Poljske, Portugalije, Rumunije, Slovačke, Safety at Sports Grounds), peto izdanje, štampano 2008.
Slovenije, Španije, Švajcarske, Švedske i Velike Britanije. Odsek za kulturu, medije i sport, Velika Britanija
2. CAFE Informator br.1 na veb sajtu: www.cafefootball.eu 8. Tehnički priručnik o pristupačnosti: Inkluzivni pristup
na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama (Technical
3. Priručnik - gradnja za sve – Dobre namere nisu dovoljne:
Manual on Accessibility: An Inclusive Approach to the
Vodič za primenu principa pristupačnosti u izgrađenom
Olympic&Paralympic Games), izdao Internacionalni
okruženju putem javnih nabavki (The Build-For-All Reference
paraolimpijski komitet, 2009.
Manual-Good Intentions Are Not Enough: A guide to the
implementation of accessibility to the built environment 9. UEFA vodič za kvalitetne stadione (UEFA Guide to Quality
through Public Procurement). Za najnovije podatke posetite Stadiums), 2011.
www.build-for-all.net
4. 2010: Svima dostupna Evropa (2010: A Europe Accessible
for All), izveštaj ekspertske grupe koju je Evropska komisija
oformila u oktobru 2003.

116
 Proizvodnja: Objavila Unija Štampa: UEFA, Getty Images,
evropskih fudbalskih saveza empics, SPORTSFILE, PA Archive
(UEFA), Nion, Švajcarska

Urednici: CAFE (Joyce Cook),

Ben Veenbrink, Ged Poynton,
John Beattie, Marc Timmer

Prevod: Libero Language Lab

Materijal u ovom vodiču može se koristiti samo u informativne svrhe, UEFA nije odgovorna niti garantuje za tačnost i pouzdanost podataka. UEFA se neće smatrati odgovornom za bilo kakve štete prouzrokovane korišćenjem ovog priručnika. Imena osoba i slike pripadaju
svojim vlasnicima. UEFA ne preuzima bilo kakvu odgovornost za neovlašćeno kopiranje i/ili korišćenje ovog materijala od strane trećih lica.
117 LITERATURA
UEFA
Route de Genève 46
CH-1260 Nyon 2 Union des associations
Switzerland européennes de football
Telephone +41 848 00 27 27
Telefax +41 848 01 27 27

© UEFA 2011 All rights reserved.