IZ RATNE PROSLOSTI NASIH NARODA KNJIGA CETRDESET DRUGA -/ » REDOVNA IZDANJA DVADESET CETVRTA | UREDIVACKI ODBOR PETAR BRAJOVIC, MILINKO BUROVIC, VELIKO KOVACEVIC, VIKTOR KUCAN, NIKOLA LIUBICIC, PETAR MATIC, BRANKO PEROVIC, MILOS ZEKIC, MILISAV PEROVIC — odgovorni urednik VOSNOIZDAVACKI ZAVOD JNA »VOJNO DELO« Dr GLIGOR STANOJEVIC DALMACIJA DOBA MOREJSKOG RATA 1684-1699 BEOGRAD 196208417 SB McLennan Stanojevic, Gligor Dalmacija u doba rata, 1684-1699 71856071 morejskog DALMACIJA IZMEDU DVA RATA OPSTE PRILIKE U DALMACIJI POSLIJE KANDIJSKOG RATA U dugom i mutnom dvadesetpetogodisnjem kandij- skom ratu (1645 — 1669) izmedu Venecije i Turske, Mle- %ani su uspieli da odbrane svoje posjede u Dalmaciji, ali ne i da oslobode dalmatinske gradove neposredne turske opasnosti. Razgranigenjem izmedu Turske i Venecije u Dalmaciji u oktobru 1671, Republika je dobila Klis i ne- koliko sela u okolini Zadra i Sibenika. Turci su zadréalii Obrovac, Skradin, Poljica, Makarsku i Primorje. U nepo- srednoj blizini Zadra Turci su jo8 dréali: Vranu i Zemunik. Tako su mletatki posjedi u Dalmaciji na kopnu i dalje ostali svedeni na nekoliko gradova i kaitela ispred kojih se nalazila turska teritorija. Dalmacija je i poslije kandij- skog rata i dalje faktiéki bila mletatki mostobran na tur- skoj_ teritoriji. Taj uski, krSoviti i siromagni pojas kopna u Dalmaciji imao je veliki strategijski, trgovatki i saobra¢ajni znaéaj za Veneciju. Mletatki predstavnici u_Dalmaciji odliéno su shvatili njen znaéaj za Veneciju. Generalni providur za Dalmaciju, Zorzi Morozini, s pravom je pisao 1673. go- dine, da je Dalmacija predzide Venecije »i jedini oslonac njenog apsolutnog gospodarstva na Jadranux. Ako je Dalmacija imala veliki znataj za Veneciju u isto vrijeme predstavljala je izvor testih sukoba Repub- like sa Turskom. JoS prije razgraniéenja u Dalmaciji mle- taéki ambasador u Carigradu, Molin, ‘pisao je 9. avgusta * Archivio di Stato Venezia (— A. S. V). Colleggio V Rela- zioni b. 67. Relazione di Dalmatia del prov. gen. Zorzi Morosini, 19 settembre 1673. 545672—_ 1670. yodine: »Dalmacija ée biti uvijek kamen spoticanja i uvijek ée biti potrebno zlato ili gvo%de u ruci«, da bi se odrzala* Ove rijeti su se prorotanski ispunile. Samo Ve- necija je uvijek vise voljela da drii zlato u ruci nego avorde, Kandijski rat doveo je do ekonomskog propadanja Dalmacije. Trgovina od koje su Zivieli dalmatinski grado- vi, a u prvom redu Zadar i Split bila je u toku rata pot- puno prekinuta. Uslovi za zemljoradnju na kopnu u Dal- maciji, izuzev okoline Zadra, nijesu bili povoljni. Stalne borbe u toku rata prouzrokovale su rugenje niza naselja ili dovela do potpunog posvetivanja ljudi ratu. Jedino su dalmatinska ostrva u kandijskom ratu ostala poStedena od teSkih ratnih nedaéa, pa i poslije rata, bila u najpo- volinijem ekonomskom polozaju, Dalmacija sa ostrvima poslije rata imala je oko 65.000 stanovnika da bi do po- tetka morejskog rata dostigla preko 70.000. Najbogatiji i najnaseljeniji kraj Dalmacije bio je Za- dar sa okolinom, gdje je Zivjelo blizu 12.000 stanovnika. Inate, svi dalmatinski gradovi poslije rata bili su siro- magni. Ni jedan dalmatinski grad na kopnu nije bio dobro utvrden niti imao plodno zalede. PoSto su svi gradovi i kaSteli lezali na moru, to je njihova bezbjednost vise zavi- sila od pomorskih nego kopnenih snaga Venecije, koja je u prvom redu bila pomorska sila. Zavr8etkom kandijskog rata trgovina je potela da se obnavlja. Split je bio najznatajniji trgovaéki centar. Do- bijanjem Klisa grad je imao potrebno zalede. Za unapre- denje trgovine podignuti su lazareti u Splitu i 1682. go- dine kroz splitsku luku prolazilo je oko 15.000 kdla razne robe. Tako je Split u ovom periodu izmedu dva rata bio u povolinijem polozaju nego drugi dalmatinski gradovi. U najteZem polozaju nalazio se Sibenik, koji je u toku kan- dijskog rata teSko stradao. Okolina grada bila je vrlo romasna i nije prelazila vise od pet milja. Tu je bilo svega pet sela. Najvise prihoda Sibenik je imao od susjednih ostrva, a u prvom redu sa Murtera. Od ostalih gradova u ® Dores Levi-Weiss, Le relazioni fra Venezia e la Turchia dal 1670 al 1684 e 1a formazione della sacra lega, Archivio veneto tridentino, vol. VIE Venezia 1925, s. 10, 6 Dalmaciji, Veneciji je jo pripadao i Trogir, koji u vrije~ me rata nije mnogo stradao. U blizini Trogira bilo je vise aStela nego sela. Od znavajnijih kaitela tu je joS Novi- grad, Starigrad i Nin. Na tom uskom pojasu u Dalmaciji ve¢i dio stanov- niStva bavio se zemljoradnjom i stoéarstvom, iako su uslovi za razvoj ovih privrednih grana bili krajnje nepovoljni. Jedan dio mletaékih podanika Morlaka bio se ukljudio u trgovinu, ali to nije mijenialo opstu sliku seoskog stanov- ni8tva Dalmacije.’ Na tom uskom prostoru na kopnu Dal- macije nije bilo dovoljno zemlje za obradivanje i pasnjaka za stoku. Nedostatak obradive povrSine i paSnjaka, prouzroko- van malim prostorom i dolaskom novih podanika Mo! a u vrijeme kandijskog rata, primorao je narod da uzima zemlju u zakup kod turskih pograniénih begova koji su drZali najbolje zemlje na kopnu u Dalmaciji. Cijeli kra- jevi pod mletaékom vlaééu bili su ekonomski w potpunoj zavisnosti od Turaka. Morlaci su drzali u zakup 16 sela iza brda kod Trogira i plaéali desetinu Turcima. U okolini Zadra vei dio mletatkih podanika drZao je pod zakup zemlje turskih aga. Ljeti je najveéi dio mletatkih poda- nika sa kopna izgonio stoku na turske planine. Tako je stanje na mletaéko-turskoj granici u Dalmaciji poslije kandijskog rata u mnogome bilo jednako predratnom sta- nju. Dobar dio mleta¢kih podanika bio je doveden u direkt- nu ekonomsku zavisnost od Turaka. Osim toga, Turci su putem zakupa izvla znatnu novéanu svotu od mletaékih podanika i na taj naéin slabili ekonomske i polititke po- zicije i ugled Venecije u Dalmaciji. Po proraéunu general- nog providura Dalmacije, Dirolama Kornara, Turci su u * A. S. V, Collegio V Relazioni b, 67. Relazioni 19 settembre 1673; 24 agosto 1678; 1 agosto 1682, Rije Morlak potiée od latinske rijeti Morovlachi, sto znadi erni Viasi. ‘To su vecinom bili stofari i pod tim imenom Mletani su podrazumijevali sve seljake, turske podanike, pravoslavne i ka~ tolike, koji su Zivjeli izvan miletatkia posjeda’u Dalmaciji prije ‘kkandijskog rata (1645—1669). Za Mletane Morlaci su bili: Crno- gorcl, Hercegovei, Bosanel, Litani itd A. S. V. Collegio V, Relazione de Gerolamo Cornaro 1 otto- bre 1689. Cekin je mletaékj zlatni (24 karata) novac; te¥io je 3,52 grama,vidu zakupa uzimali oko 30.000 cekina godiénje To je bila vrlo velika suma, Uzimanje zemalja i panjaka tur- skih aga pod zakup smatrao se kao privatno-pravni odnos izmedu zakupea i viasnika zemlje. Medutim, taj pravni polozaj izlazio je iz okvira privatnih odnosa i postajao medudrzavni odnos izmedu Turske i Venecije. Uzimanje turskih zemalja pod zakup, kao Sto smo ka- zali, bilo je posljedica nedostatka obradive povrsine, ali ne i jedini razlog. Selja3tvo pod mletatkom vlaséu plaéalo ie veéu feudalnu rentu nego pod Turskom. Na zemlje u okolini Klisa koje je Venecija dobila poslije rata, selia~ Stvo je plaéalo éetvrtinu od poljoprivrednih prihoda viasnicima zemalja®, Sto je bila uobi¢ajna renta na mle- tatkoj teritoriji. Mletatki podanici koji su uzimali tursku zemlju u zakup davali su samo desetinu, Sto je bilo mnogo manje nego na mletatkoj teritoriji, I pored toga Sto je feudalna renta pod Turcima nomi- nalno bila manja, hri8éansko stanovni8tvo se nalazilo u tezem polozaju nego nas narod pod mietatkom viaséu. ‘Tursku je veé uveliko zahvatila anarhija, koja se u gra- niénim krajevima manifestuje u jo8 grublioj formi. Turci kao ugnjetaéi i vladajuéa klasa’ nemilosrdno. terorigu i eksploatiSu pokoreni narod. Ta klasna suprotnost jo3 se Pojagavala vjerskom pripadnoSéu. Pokorena i obesprav- ljena raja, pravoslavni i katolici, rado su bjezali na terito— riju Venecije koja je jo8 bila i hriianska dréava. Zatim, bio je u pitanju i jedan psiholoski momenat koji se uvijek javlia kod pograniénog stanovnistva da se moze lako preéi u susjednu dréavu. Zato je poslije kandijskog rata znatan broj turskih podanika presao u mletatku Dalmaciju. U jesen 1672. godine 230 porodica iz Makarske i Primorja sa oko 1.200 lica preselilo se u Dalmaciju. Generalni pro- vidur Morozini naselio ih je na ostrvima: Hvaru, Bratu i Korduli i podijelio im zemlju za obradu* Ovo je bila najbrojnija seoba turskih podanika u Dalmaciju izmedu dya rata. Mletani su rado primali turske podanike, ali zbog nedostatka zemlje nijesu mooli primiti sve one koji 5 Isto, Relazione de Zorzi Morosini, 19 settembre 1673. * AS. V. Prov. gen. in Daim, et Alb. f, 505 Zara 1 novembre 1672, 8 su namjeravali da predu u Dalmaciju. Osim toga, pogra- niéni turski komandanti uvijek su pravili pitanje od toga, tako da je to bio jedan od izvora mletaéko-turskih sukoba u Dalmaciji.’ Odmah poslije rata mletatke viasti u Dalmaciji na- stojale su da planiraju naseljavanie niza napustenih sela u Dalmaciji, narogito u okolini Zadra. Krajem 1671. go- dine u napuiteno selo Dratevac naseljeno je oko 20 poro- dica.* Nekoliko mjeseci kasnije generalni providur naselio je bukovatke Morlake po kotarskim selima.® PoSto su Morlaci Zivjeli razbacano po raznim mjestima u okolini Zadra, generalni providur Morozini naredio je potetkom marta 1672. godine, da se svi Morlaci sa porodicama nasele u kotarska sela i svima zabranio da izvan granice obraduju zemlju, napasaju stoku i da Turcima ne daju povoda da se tuze i da s njima Zive u dobrim susjedskim odnosima. Kada je doila Zetva, providur Morozini zabranio ie Mor- Jacima da kupe Zetvu preko granice, iako su oni to zasi- it ee ao Sto vidimo, predstavnici mletaékih vlasti u Dal- maciji, da bi odrZali dobre odnose sa Turcima i ofuvali mir, donosili su naredenja koja su bila suprotna intere- sima naroda. Kasnije mletaéki funkcioneri nijesu branili Morlacima da uzimaju zemlju u zakup od turskih begova i da siju i napasaju stoku na turskoj teritoriji. To je bio nuzan izlaz za Zivot mnogobrojnih Morlaka. Mleéani su morali shvatiti tu nuznost i dozvoliti svojim podanicima da rade turske zemlje. Nedostatak zemlje primorao je mnoge koji su do8li u Dalmaciju_poslije kandijskog rata da se vrate nazad u Tursku."* Mlegani su uvijek nastojali da ih povrate, ali u tome nijesu mnogo uspijevali. Istina, kada se 1677. godine vratilo u Tursku oko 20 morlaékih porodica, zauzimanjem TA, S. V. Collegio V b, 67, Relasione di Pietro Civran, 24 agosto 1678 eet Bo’ko Desnica, Istorija kotarskih uskoka knj. I, Beograd 1980, 5,161 sto, 5 162 4 Isto, 8. 163. 4 A.S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb, f. 505 Spalato 6 luglio 1672. * B. Desniea, Itorija I, s. 166.starog i uglednog glavara Bole Zupanoviéa, ponovo do- dose u Mletatku Dalmaciju.! Zavréetkom rata nije nastupio potpuni mir. Istina, svijet nije ginuo na frontu, ali ubistva i pliatka bile su svakodnevna pojava. Puni vijek na mletaéko-turskoj gra- nici u Dalmaciji nije bilo mira. Dvadesetpetogodignji rat — u kome su odrasle i vaspitane éitave generacije, u kome su pliatka, ubistvo, roblienje i prodaja roblja bile nor- malne pojave — uticao je na stvaranje jednog heroiskog shvatanja Zivota. Ubiti i oplja¢kati ne samo Turtina, nego trgovea, zanatliju, pa i seljaka, nije se smatralo kao kri- minal. Naravno, i tu postoji jedno ustaljeno etiko mjerilo koje ne prihvata svaku pliaéku i ubistvo. Ubiti Turdina i opliatkati ga nije se u ovome kraju, ni ranije, ni sada, smatralo negasnim djelom. Ubistva i uzajamne pliatke jzmedu mletaékih i turskih podanika postaju glavni ka- men spoticanja u mletatko-turskim odnosima u Dalmaciji Osim toga, Senjani (nasliednici senjskih uskoka) texc upadaju u Tursku preko mletatke teritorije i tako raspi- Tuju strasti mletatkih i turskih podanika koji im se rado pridruzuju u svim napadima i pljaékanju. U pliatkanjima vise uéestvuju mietatki nego turski Podanici. Potetkom oktobra 1671. godine, Morlaci zajedno sa Senjanima i turskim podanicima ubige neke Turke dva- naest milja od Zadra i uzeSe im preko 8.000 cekina.! U Tjeto iduée godine, Morlaci opliacka’e turske trgovee u Sumama Bukovice i dvojicu ubige. Zbog toga se hadzi- Mehmed tuzio na Porti trazeéi da se Mletani primoraju da plate ostetu za otetu stoku i druge stvari u visini od 300 reala.'’ Potetkom novembra 1673. godine mletatki po- danici opljaékase jedan turski karavan kod Klisa. Ovaj put Mleéani pohvataie sve utesnike i okovage ih na gali- jama." Trgovatki karavani kao i turska teritorija vise su stradali od napada Senjana nego mletaékih podanika 3 A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 511. Zara 23 decem- bre 1677, “ B, Desnica, Istorija I, s. 160 * A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 505 Spalato 17 giugno 1672, Real je srebrni novae; tezio je okd 36 grams. B, Desniea, Istorija I, s. 164—165. 10 U ljeto 1673. godirie Senjani opljaékaSe jedan turski karavan iznad Obrovea. Tom prilikom ubijeno je sedam Turaka i zaplijenjeno 20 konia sa raznom robom. Prili- kom povratka Senjani na Pagu ote’e jednu barku kako bi prenijeli plijen.” Zbog napada Senjana Turci su pro- testovali kod Mle%ana jer su preSli preko njihove terito- rije® Senj je postao stjeciste svih onih koje je privlatila borba i avantura. U proljeée 1674. godine iz Pule je pre- Slo u Senj deset hajduékih porodica. Zbog destih napada Senjana Mle¢ani organizovase straze na kopnu i moru u Dalmaciji."® Ali i ovaj put kao u vrijeme djelovania sen; skih uskoka, Senjanima su se redovno pridruzivali mle- tatki podaniei u pohodu na tursku teritoriju, ili sami pod njihovim imenom napadali turska sela i pliatkali narod. Potetkom avgusta 1675. godine Muhamed Durakbegovié, kréki sandzak-beg, pisao je generalnom providuru Marinu zi da su njegovi liudi uhvatili jednog Senjanina, »koji priga da su ovi bijednici iz vaiih sela i da sa dozvolom i znanjem ljudi sa vasih granica cine svako zlo i Stetuc. Durakbegovié jo tvrdi kako su mletatki podanici iz Ko- tara zapalili tursko selo Hrastovié.2” Optuzbe i protesti turskih sandZak-begova na mile- tatke podanike postaju sve éeSéi i oStriji. U avgustu 167: godine Durakbegovié se ponovo tuzi generalnom providuru na mletatke podanike iz biogradskog kraja »da tine zelo i gveroe i trazi od providura da povuée sve svoie podanike Koji obraduju turske zemlje van granica Republike. Nedjeliu dana kasnije Durakbegovié u pismu providuru nabraja sve povrede turske teritorije od strane mletatkih podanika i dodaje: »Poslije toza vasi ljudi dovedose Se~ njane i ubiSe Tbrahim Catiba sa sinom i odnijese im sve stvari koje su imalie. Sandéak-beg navodi jo8 nekoliko primjera saradnje Senjana i mletaékih podanika” 17 A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb, f. 506 Liesena 2 giugno wn A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 507, Spalato 5 agosto 3, * 1” A. S, V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 507 Zara 13 aprile 1074 * B, Desnica Istorija I s. 169. 4 Isto, s 170—171. ® A.V. Prov. den. in Dalm. et Alb. f. 509 Zara 19 agosto 1675. uwarr Zbog napada Senjana pograniéni Turci pozalise se Carigradu. U Zalbi je posebno navedeno da se neki turski podanici koje su uhvatili Senjani nalaze kao roblje u Zadru. Veliki vezir trazio je objainjenje od baila povodom ove tuzbe. Bailo je odmah javio generalnom providuru da se robovi pronadu i predadu muselimu Livna.® Zalbe Tu- raka u Carigradu na mletatke podanike ponavijaju se i iduée godine. Zbog toga bailo Morozini preporuéuje pro- Viduru da nade natina da umiri mletaéke podanike, inate Turei bi mogli preduzeti nezgodne mjere.4 Sukobi izmedu Venecije i Turske javljaju se i zbog pasista. Mletacki podanici koristili su za ispaiu jedan dio planine na koju su polagali pravo liéki Turci i smatrali su da zakup imaju da plaéaju njima, Da bi primorao Morlake da plate ispasu, koju su veé bili platili drugim Turcima, udbinski kapetan uputio je ljude koji Morlacima zaplije- nie neSto stoke. Morlaci uhvatige dvojicu napadaéa koje nijesu htjeli da puste dok im se ne vrati stoka. Dva dana kasnije Turci zaplijeniSe veéi broj stoke Morlacima. Zatim u Vrani Turci ubige dva brata iz PakoS¢ana. Morlaci iz osvete ubiSe dva Turgina iz Vrane. Atmosfera je bila vrlo napeta. Generalni providur Grimani zbog tursitih n pada i pliaéki zabranio je izvoz soli iz Obrovea u Tursku2* Zatvaranje skele u Obroveu pogodilo je Turke i Mu- slivefendi deftedar Bosne poéetkom septembra 1676. go- dine obratio se generalnom providuru, trazeéi otvaranje skele koja je zatvorena zbog pliatke udbinskih Turaka’ i obeéaje da ée ih umiriti. Providur Grimani je odgovorio: »Bezobzirnosti Turaka iz Udbine kao i samog stanovnigtva Obrovea, bili su razlog da se ukine ona skelac. Skela ¢e @ ponovo otvoriti »kada vi nadete nadina da se vise ne ‘ine nasilja protiv naSih podanika, a naroéito u planini«. Dalje Morozini ka%e »da Morlaci, stanovnici Sesnaest sela iza brda Trogira, triput daju viasnicima onih zemaljae i da desetinu predaju Turcima preko splitskog emina. * A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f, 509 Zara 30 agosto 1675. Prilog’ od 22 juna. * A. S. V. Prov. gen. in Dalm, et Alb, f, 610 Da Sebenico 12 agosto 1676. Prilog: Vigne di Pera 30 giugno 1676. % Isto, Da Sebenico 16 luglio 1676. * Isto, Da Spalato, 22 settembre 1676. Prilog: pismo deftedara Primljeno 7. i odgovor ‘providura od 9, septembra 12 Zbog napada i pliatke Turaka, Mleéani preduzeSe od- luénije korake i ulozise protest u Carigrad. Sredinom maja 1677. godine sultan je uputio dva fermana za bosan- skog pa’u i deftedara. U jednom fermanu isti¢e se da kréki sandZak-beg, sin Durakbegovita, stalno uznemirava mletatke podanike i nareduje se da se sandéak-begu za- brani da nanosi neprilike i nasilja Mleéanima, Sto je u su- protnosti sa dobrim pograniénim odnosima. Drugim fer- manom nareduje se, da se mletatkim podanicima vrati zaplijenjena stoka i oduzeti novac i da se ubuduée spri- jete sliéna nasilja, »pazeci da se ne dogodi kakav akt suprotan dobrom miru«.? Sultanovi fermani nijesu mogli izmijeniti jedno uko- rijenjeno stanje na mletatko-turskoj granici u Dalmaciji, niti sprijetiti_medusobne pljatke i otimaéine turskih i mletaékih podanika. Mnogobrojni sukobi, ubistva i pljatke na granici u Dalmaciji zahtijevali su radikalnija sredstva koja nijesu mogli upotrijebiti ni Turei ni Mleéani. Prazna prepiska i uzajamne optuzbe izmedu mletaékih i turskih predstavnika u Dalmaciji i dalje se nastavijaju. Krajem septembra 1677. godine Muhamed-beg Durakbegovié obra- tio se generalnom providuru Grimaniju tvrdeéi da na gra- nici nema mira zbog pliatke, paljevina i roblienja koje &ine mletaéki podanici i moli ga da bar vrati roblje i robu. Dalje Durakbegovié navodi kako su Morlaci iz Vinjerca ubili trideset i pet turskih podanika bez ikakve krivice. Grimani je odgovorio da su se oni iz Vinjerca samo branili od napada Turaka i da ée opljatkanu robu turskih poda- nika vratiti2® > Mletaéke vlasti u Dalmaciji pokuSavale su sprijetiti Morlake da ne pljatkaju i da ne ubijaju turske podanike, ali to je bilo uzaludno. Kada su se veé dogodili sukobi, Mleéani su nastojali da zataskuju stvari mitom, ili da sve odgovurnost svale na turske podanike. Kada jé potetkom februara 1678. godine bosanski vezir Ahmet-paSa stigao u * A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f, 511. Da Cattaro 20 agosto 1677. Prilozi: dva sultanova fermana: Data in Costantinopoli sotto la mietta della luna di rebiul quel 'anno 1088, cioe cia li 15 maggio 1677. * A. S. V. Prov. gen. in Dalm, et Alb. f, 511. Zara 21 settem- bre 1677. Prilozi: pismo Muhamed-bega, primljeno 22, septembra i odgovor providura, 13.: | : : Livno, uputio je jedno pismo providuru Grimaniju navo- deéi: »Kad sam doSao na ovaj polozaj uo sam o mnogim nezgodama koje su se dogodile« j nabraja niz prekrSaja koje su izvrsili mletatki podanici*® Mleéani su smatrali da su uzrok svih ovih nereda u Dalmaciji Senjani. Jedan mletatki pukovnik tvrdio je potetkom aprila 1678. godine sledece: »Iznad svega da bi se utvrdio potreban mir na onoj strani (Podgorju), potrebno je da nasi podanici ne udestvuju s onima iz Senja, jer ujedinjeni s ovima idu i Gine Stete u_turskoj zemlji i poslije svaljuju krivicu na Senjane«.** Ovo je sasvim tatno, ali je isto toliko taéno da su mletatki podanici i bez Senjana upadali na tursku tei toriju. Da bi sprijetio prolaz Senjana morem i dodir Mor- jaka s njima, generalni providur Valijer uputio je u Mor- laéki_kanal (danas Velebitski kanal) jednu galeotu.* Uskoro se dogodio jedan incident koji je jo3 vise rasplamsao strasti, Turska straza, zvani serezani, ubige tri Morlaka iz Turanja koji su na vjeru poli u tursko mjesto Tinj. Kada se éulo za ubistvo, odmah se skupilo 70 Mor- laka i iz osvete ubi’e jednoga Turéina iz Knina. Durak- begovié je javio providuru »kako su se vaée i nage strake potukle« i da su va’i ubili jednoga Turéina iz Knina. Providur Valijer je odgovorio da su Turci ubili tri mle- tatka podanika »i mir je ugroZen ne samo na teritoriji Zadra, nego uopite u cijeloj pokrajini.«? U cilju smirivanja stanja na granici generalni provi- dur odrzao je sastanak sa kapetanom Obrovea. Ali, bas tih dana oko 500 turskih konjanika i pjeSaka napadoge mle- taéke tobane iznad Morlatke planine. Oko 30 Cobana pruzilo je otpor Turcima. U borbi su ranjena trojica i isto toliko je zarobljeno, dok su Turci imali Sest mrtvih. Turci zaplijenige 3.000 komada sitne stoke i toliko konja i vo- lova.** Ovaj incident jo3 je vise uticao na raspirivanje neprijateljstva izmedu mletatkih podanika i Turaka. * A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 512 Zara 10 febraro 1678. Prilog: pismo Ahmet-page od 7. febru- % B, Desnica, Istorija I, s. 199. % Isto, s, 201 * A. 8. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 513. Sebenico 16 giugno 1678 i prilozi pisama Durakbegoviéa i pro- vidura. ® Isto, Spalato 6 ottobre 1678, 14 Uskoro je iskrslo jedno novo pitanje koje je mletacke viasti, viSe zabrinjavalo nego medusobna ubistva turskih i mletaékih podanika. Krajem 1678. godine pronijele su se vijesti da ée bosanski pasa obnoviti neko utvrdenje na granici i u njemu smjestiti posadu. Osim toga, Turei su nastojali, a narogito Durakbegovi¢, da na zemlje koje su obradivali mletaéki Morlaci nasele turske podanike. Veé u maju 1680. godine providur je saznao da je bosanski pasa naredio bratu Durakbegoviéa da u Nadin naseli 200 lica."* Ta kolonizacija izvriena je tek idu¢e godine sa Morlacima iz Perusiéa Koji su tegko stradali od Senjana. Oko 80 po- rodica naselilo se u Nadinu, gdje su dobili zemlju. To je dovelo do novih sukoba izmedu mletaékih Morlaka i Tu- raka, Durak-beg je insistirao da mletaéki podanici koji su do tada obradivali tu zemlju, imaju da se povuku na mletaéku teritoriju ili postanu turski podanici. Providur je odmah uputio jednog svog tovjeka Durakbegovieu da mu objasni da su to samo zakupnici koji su uzeli zemlju pod zakup i posjeduju uredne isprave o zakupu.** Durak- begovié je nastojao da naseli jo neka napustena kotarska sela, ali nije naSao podrsku ostalih Turaka.* Ovih godina Senjani pokazuju vise aktivnosti, ali to su bile-manje grupe koje nijesu nanosile mnogo Stete Tur- cima. Takode je bilo dosta sukoba izmedu mletaékih i tur- skih podanika u Kojima je bilo Zrtava s obje strane. UNICKT POKOLS Dogadaj koji je bacio u zasjenak mletatko-turske su- kobe i doveo u pitanje mir izmedu Turske i Venecije, bio ie zemunitki pokolj Turaka u septembru 1682. godine. Kao Sto smo kazali, Turci su naselili Nadin i nastojali da nasele Zemunik, gdje su Morlaci, mletatki podanici, dr- 2ali zemlje pod zakup i na ime zakupa plaéali 573 cekina godisnje, 0 cemu su imali uredne isprave, izdate od tur- * A. S. V, Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 515 Zara, 29 maggio. 1680 * AL'S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. £516 Spalato 14 luglio 1681 i Zara 17 decembre 1681 ° ® "© B. Desnica, Istorija I, s. 277278, 15skih kadija.’ Turski plan naseljavanja Zemunika pogodio bi veliki broj Morlaka mletaékih podanika, koji su dréali u zakup zemlje oko Zemunika. Naseljavanje Zemunika namjeravao je da izvede Ha- san-beg, brat Durakbegoviéa, koji se tada nalazio u Bosni. Cetrnaestog septembra 1682. godine Hasan-beg, u pratnji velikog broja liudi sa razvijenim zastavama, muzikom i pucanjem iz pugaka, uSao je u Zemunik. To je bila sve- éanost koja je nagovjeStavala naseljavanje Zemunika. Mletatki Morlaci time su bili Zestoko pogodeni. Hasan- beg ih je jo8 vise izazvao maltretiranjem, napadanjem na njihove Zene i ubistvom Luke Vukasine, starog mletackog podanika. Morlaci se odmah iskupiie i, zbog uvreda i ubistva, sjutradan napadose Turke. Rasrdeni Morlaci u dvovasovnoj borbi ubise Hasan-agu i svu njegovu prat- nju. Ni jedan Turéin se nije spasio. U sukobu je poginulo 117 Turaka,** dok su Morlaci imali desetak mrtvh i ra- njenih.” Vijest o pogibiji Turaka u Zemuniku odmah se pro- éula na mletatko-turskoj graniei u Dalmaciji. Atmosfera je bila viSe nego napeta i moglo se otekivati sve. Gene- ralni providur Dalmacije Dona odmah se vratio iz Sibeni. ka u Zadar. Posto su poubijali i opljaékali Turke, uéesni se skloniSe u Sumu boje¢i se turske osvete i mletatkih miera. Providur Dona odmah je uputio u Kotare kneza Posedarskog, Sopea i serdara Smoljana Smiljaniéa s nalo- gom da sprijete prelazenje Morlaka na tursku teritoriju ida pokupe sve oruzje, konje i robu Sto su Morlaci oteli Turcima u Zemuniku. Takode im je naredeno da od Mor- laka pokupe sve ugovore o zakupu.* Isti dan providur je obavijestio baila u Carigradu o zemuniékom pokolju. Mletanima je bilo jasno da zbog ovoga dogadaja moze doéi do te&kih posljedica. Zato preduzeSe sve mjere za zaStitu svoje teritorije od eventualnih napada Turaka. Mleéani u Dalmaciji su sasvim mimo primili dogadaj i ® A. S, V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 518. Zara 11 luglio 1683. A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 517. Zara 13 decembre 1682. Prilog bez datuma. Isto, Zara 18 settembre. Prilog. Malapaga 15 settembre 1682. © B. Desnica, Istorija Ts, 240, 16 nijesu_pokuSavali da odgovornost svaljuju na Morlake, svoje podanike. Prva nedjelja poslije pokolja prosla je u i8¢ekivanju i strasti su se malo stiSale. Izbjegnuta je spon- tana i neposredna reakcija Turaka, sto je moglo samo otezati situaciju i uni8titi sve izglede na mirno rjesenje sukoba. Mletaéki Morlaci bili su spremni da dovekaju Turke u slutaju napada. Sami Turci nijesu bili jedinstveni u pogledu preduzimanja mjera. Ugledniji Turci bili su za smirenje i éekanje na odluke odgovornijih liénosti. Turci iz Krbave, Like i Knina namjeravali su da se svete, ali Zena Durakbegoviéa, njegov sin Ali-beg i Gehaia kara Ha- sana uspjeSe da odvrate Turke da ne preduzimaju nikakve mjere dok se ne vrati Durak-beg.' Tako je krititna situ- acija_prebrodena. Prema obavjestenju Mleéana, pograniéni Turci u Dal~ rijeSili su da se tuze u Carigrad. Tako je sukob upuéen na diplomatski kolosijek i izbjegnuto niegovo pro- Sirenje, Sto bi lako moglo dovesti i do rata, Gega su se Mleéani najvige plagili, Generalni providur Dona odmah je angazovao neke Turke koji su bili dosta naklonjeni Mleéanima iu cijelom dogadaju drzali se ravnodusno. Dona je poslao Zeni Durakbegoviéa na poklon raznu ga- lanterijsku robu, eminu Splita jednog svog povjerenika da se zalozi kod svoga brata deftedara Bosne. Zategnu- tost je toliko popustila da je providur dozvolio Morlacima da kupe ljetinu pod uslovom da ne prelaze na tursku te- ritoriju. Pograniéni Turci pomirili su se sa Ginjenicom da se na Porti raspravi cijela stvar. Morlatki glavari Smiljanié i drugi pokupili su svu robu i oruzje, otetu Turcima u Zemuniku. Oni su i dalje boravili u Kotarima da bi odr- zali red i mir. Uskoro se Durakbegovié vratio na granicu i odmah pisao generalnom providuru tvrde¢i da su mle- taéki podanici ubili 200 Turaka u sultanovom gradu bez ikakve krivice. Durak-beg navodi da se dogadaj ovakvih razmera ne dogada ni u ratu i da su to znaci otvorenog rata. Na ovo pismo odgovorio je providur Dona izrazava- juéi Zaljenje, Sto je u vrijeme zemunitkog pokolia Durak- “ A. S. V. Prov. gen. in Dalm, et Alb. £. 517, Zara 25 settembre 1682. 2 Dalmacija uw doba Moreiskog vata "W| : beg bio odsutan sa granice. Providur podvlaéi da se doga- daj zbio u njegovom odsustvu, ali, tim se vratio u Zadar, naredio je svim mletaékim podanicima da ne prelaze na tursku teritoriju i da ne gine Stete Turcima, Do sada nije se dogodila nikakva neprilika. Mletaéke viasti u i&éekivanju dogadaja pribrale su dokumentaciju o placenoj desetini na zakupljene turske zemlje i naredili da se zaostala desetina isplati. Vijest zemunitkom pokolju stigla je i:na divan bosanskog pase. Paia je odrZao jedno savjetovanje u Sarajevu na kome su prisustvovali pet kadija, komandanti Obrovca i Skra- dina i muselim Livna. U isto vrijeme bosanski pa’a upu- tio je jednog kapidzibasu u Knin sa zadatkom da ispita dogadaj u Zemuniku i podnese izvjestaj. Mleéani odmah preduzeSe mjere da onemoguée kapi- dzibaSu da prikupi objektivne podatke nego da izvjestaj napravi lignost njima naklonjena. Krajem oktobra_knez Frantesko Posedarski obratio se Fatimi, Zeni Durakbego- vi¢a, kao kumi i liénom prijatelju. Posedarski piSe Fatimi da kapidzi koji nije sa ovih granica i neée podnijeti taéne podatke o dogadaju. Dalje Posedarski izlaze da je Hasan- beg bez odobrenja starijih doSao u Zemunik i da je on svoiim postupkom izazvao Morlake, od kojih je mnogo poginulo i da oni zbog sramote preéutkuju stvarne gubit- ke, Uvelitavajuéi gubitke Morlaka, Posedarsii u isto vri- jeme umanjuje turske Zrtve tvrde¢i da je medu njima bilo mnogo Cigana i Morlaka. Posedarski moli Fatimu da se izviestaj napravi u tome smishu i da uputi jednog éo- vieka sa pismom kapidzibasi. »Zlo se dogodilo i tu vi nema lijeka, nego ga je potrebno sreditic, kaze Posedar- ski. On jo8 predlaze da ée diskretno dati njenom muzu iz viesnu sumu novea samo da se izveStaj ne Salje u Cari. grad. Dva dana kasnije Posedarski se na sliéan naéin obraéa Durakbegu, samo mnogo uvijenije, napominjuéi da je bolie da on uziva ono Sto bi drugi nepravedno mogli prisvojiti i da je on jedina lignost na granici kadra da obezbijedi mir.!® Isto, Zara 1 ottobre 1682, Prilog Zara 30 settembre. 4 Isto, Zara 1 novembre 1682. «Isto, Zara 1 novembre 1692. Prilog: pisma Posedarskog od 29. oktobra! “© Isto Prilog: pisma Posedarskog od 31. oktobra 1682. 18 Zena Durak-bega odgovorila je Posedarskom da je pisala muzu da ne dozvoli da se izvjestaj uputi u Carigrad i moli ga da niko ne zna o sadréaju ovoga pisma i da joi se ubuduée obraéa preko jednog nienog povierljivog &o- vieka. Durak-beg je bio sklon da pregovara i da iz toga izvute litnu korist. On je morao da isplati znatnu sumu novea bosanskom pagi posto nije poao u pohod. Mletani su polagali velike nade u njega, jer su postojali svi uslovi da se Durak-beg podmiti i zauzme za Mletane. U medu- vremenu smijenjen je bosanski paga i Mletani nijesu znali kakav ée stav zauzeti novi pasa. Kzajem novembra 1682. godine Durak-beg je doSao u Plavno i providur mu je odmah uputio u sretanje dva éovieka. Durakbegovié je pisao providuru navodeéi da je njegov brat Hasan-beg dosao u Zemunik samo da prenoéi, ali dode mletatka vojska iz Zadra i ubi Hasan-bega sa 200 Yiudi, dok su drugi mletatki podanici zapalili Nadin.? Ipak Durak-beg je uputio svoga ¢ehaju na sastanak sa generalnim providurom koji se odrZao 30. novembra 1682. godine u Svetom Marku. Providur je sa paznjom primio échaju i obdario ga. Providur Dona se interesovao da novi bosanski paSa ne'uzme stvar u svoje ruke i ne zaobide Durakbegovica. Cehaja ga je uvjerio da sandéakbeg mora uéestvovati u ovim pregovorima./* Poslije pregovora generalni providur odgovorio je Durakbegovicu istiéuéi stari argumenat da je Hasan-beg odgovoran za cio dogadaj i da niko iz Zadra nije izaSao, nego su to uradili Morlaci iz Zemunika. Sto se tite pa- lenja Nadina, providur tvrdi da su to uradili turski po- danici.# Dok se providur nalazio na sastanku sa éehajom Du- rakbegoviéa, dobio je pismo od bosanskog deftedara i ka makana. Ahmet deftedar obavjeStava providura da ée po naredenju bosanskog pase Kazira u Dalmaciju doéi jedan aga da ispita dogadaj i da uputi liude koji ée prisustvovati §° Kajmakan pige providuru da je po naredenju Isto, Zara 3 decembre 1682, Prilog bez datuma. * Isto, Pismo Durak-bega, primljeno u Zadar 1. decembra 1682, * Isto, @ Isto, Prilog: pismo providura od 1. decembra 1682, % Isto, Priloy ” 19velikog vezira bosanski paSa uputio jednog agu u Dalma- ciju, koji ée u saradnji sa ramim kadijama izvrsiti istragu i poslije izvie8taj uputiti na Portu.%! Providur je odgovo- rio deftedaru izraavajuéi nadu da ée aga i kadije izvrsiti paSino naredenje »sa potpunom strogoscu bez uveliava- nja dogadaja u Zemuniku«.%* Dolazak turske komisije koja je formirana po nare- denju s Porte, MleZani su ofekivali sa dosta neizvjesnosti, jer nijesu znali da li ée moéi da utiéu na pojedine élanove komisije i u kolikoj mjeri. Oko 10. decembra 1682. godine u Zemunik je dose kapidzi u pratnji kapetana: Knina, Skradina, Obrovea, sandzak-bega Durakbegoviéa, svi glavnijih aga sa granice i 300 konjanika. Jo8 prije dolaska turske komisije providur Dona uputio je u Gornje Kotare Stojana Jankovica sa zadatkom da sve mletatke podanike vrati u granice i ne dozvoli prelaz na tursku teritoriju dok komisija ne zavr8i rad. U ime Mletana providur je uputio na sastanak kneza Posedarskog i Dovani Pontea i dao im instrukcije koje su se svodile na veé poznate mle- tatke argumente da je Hasan-beg odgovoran za cio do- gadaj. ‘Mletaékim delegatima nije bilo lako da na toliko broj- nom sastanku pobijaju turske argumente, koji su bili vrlo snazni. Oni su poéeli sa ve¢ dobro poznatom mletatkom tezom 0 odgovornosti Hasan-bega i da se cio dogadaj odi- grao sudbonosno. Turei su tvrdili da su inicijatori pokolia bile morlatke starjeSine: Smiljanié, Milkovié, Uskok i Ple- tikosa. Posedarski i Ponte nastojali su da umanje broj ubijenih Turaka, ali prisutne maike, udovice i sestre po- ginulih bile su suvige rjetit argument koji mletaéki_ de- Tegati nijesu mogli opovréi. Tu je napravijen zvanitni iz~ vieStaj Koji nije bio povolian za Mleéane, pa su éak uveli- %ani turski_ gubici na 305 Ijudi i joS znatan broj Cigana i Morlaka. U izvjestaj je uSlo da je poginulo samo 40 mle- tavkih podanika. Cifre su teSko optuzivale Mletane Ovim lainim izvje8tajem kapidzi je postigao odre- deni cilj. Javno pred Turcima izviestai im je dao punu 8 Isto, Prilog: pismo primljeno 1. decembra 1682. 5 Isto, Prilog: pismo od 2. decembra 1682 9 B. Desnica, Istorija T, s. 245. H Isto, s. 245—246. 20 satisfakciju, ali je mletatkim delegatima stavio do znanja da se moze razgovarati u wZem drustvu, Sto su ovi rado prihvatili i rosli u Vranu za turskim komesarima, Tu su ponovo poteli pregovori gdje je prisustvovalo oko tetrde- set Turaka. Koruptivni Turci su odmah pristali da pro- dadu krv svojih sugradana { jo8 je trebalo utvrditi cijenu. Turei su zahtijevali samo za kapidzibasu i jedanaest ugled- nih Turaka 6.000 cekina. Mletatki delegati odgovorise da ne raspolazu tolikom -svotom, ali ako uspije stvar, moze se razgovarati o visini nagrade. Mletaéki delegati su tra~ 2ili_ da se napravi takav izvjeStaj koji bi bio potpuno po- volian za Veneciju i da cijelu stvar wzme u ruke bosanski pasa. Turci nijesu prihvatili ovaj predlog jer nijesu dobili dosta cekina. Mletatki delegati podiielie samo 500 dukata od kojih je kapidzibaSa dobio 200. Kapidzi je nastojao da okonéa stvar oko mita i pozvao mletatke delegate u Skra- din na dalje pregovore u uzem krugu. Tu je kapidzibaga predlozio da je, ako Zele da bosanski paSa sam reSava stvar i ne Salje izviestai na Portu, samo za njega potrebno 30.000 cekina. Mletatki delegati nijesu odbili predlog, ali izjavise da je najbolje da litno pregovaraju sa pasom. Tako je kapidziba’a sastavio povoljan izviestaj za Mleéane, ali jo8 uvijek je sve zavisilo od bosanskog pase. Vijest 0 zemunitkom pokolju stigla je u Carigrad tek kra- jem novembra, a potetkom januara veliki vezir primio je izviestaj starog bosanskog pase o pokoliu Turaka u Ze- muniku.® Poto su sa Porte htjeli da provjere tatnost navodenja bivSeg bosanskog pase, to je novome paéi na- redeno da ispita dogadaj i podnese izvjestaj.” Mletatki ambasador u Carigradu uputio je drago- mana Karlia u Sarajevo da se obavijesti o dogadajima i utige na bosanskog pasu, ali jo8 sredinom februara 1683. godine dragoman nije tamo stigao.* Iz Venecije su insi- stirali da generalni providur uputi jednog tovjeka kod bosanskog pase. Sredinom februara 1683. godine providur Lorenco Dona uputio je u Sarajevo Nikoleta Markoviéa kao whodu da ispita da li je bosanski paia izmijenio izvie~ % A. S. V. Prov. gen. in Daim, et Alb. f. 517 Zara 13 decem- bre 1682 1 prilog bez datuma. © Dores Levi-Welss, n.d. s. 38. & A. S. V. Prov. gen. in Dali. et Alb. f. Zara 15 genaro 1683. 8 Isto, Zara 10 febraro 1683. 21Staj o zemunitkom pokolju.” PaSa je veé bio uputio po- voljan izvjeStai u Drinopolie. Sredinom februara 1683, godine Kizir-pa3a je uputio jednog agu sa pismom generalnom providuru. U pismu se paga Zali da su mletaéki podanici poslije zemunitkog po- kolja ubili oko 20 sultanovih podanika.” Providur Dona je odgovorio da mletatki podanici nijesu nanijeli nikakve Stete Turcima, nego da to uglavnom éine turski podanici. ili Senjani i da su Turei ubili i opliatkali mnoge turske podanike. Providur je s paznjom primio agu koji se vra~ tio nezadovoljan jer nije dobio dvije kese koliko je trazio i obeéao je da ée uputiti jednog svog éovjeka kod bosan- skog pase. Sukobi na mletaéko-turskoj granici u Dalmaciji po- stajali su sve éeS¢i i veéi. Sredinom marta 1683. godine Durakbegovié piSe providuru da su Biogradani zapalili tursko selo KoZulovac i u Karinu ubili jednog Turéina i zarobili dviie Zene i da su drugi mletaéki podanici pot nili_ slitna nasilja. Providur Dona je odluéno pobijao tvrdnje Durakbegoviéa, ali je nekoliko dana Kasnije upu- tio kneza Posedarskog, Stojana Jankoviéa i Simuna Bor- tolacia u Kotare i Primorje da sprijeée Morlake da prelaze na tursku teritoriju i nanose Stete Turcima i nji- hovim podanicima da ne bi dali povoda za razne Zalbe.* Tek krajem marta providur Dona je rije3io da Do- vania Sopea uputi u Sarajevo sa poklonima za pasu. Bo- sanski pasa je nastojao da ne pode na pohod u Madarsku s motivacijom da su na granici u Dalmaciji veliki neredi ida je potrebno da zaStiti i utvrdi granicu od Mleéana. Bilo je sve viSe sukoba izmedu mletatkih i turskih poda- nika. Krajem marta Morlaci iz Budina upadoSe na tur- sku teritoriju. Tamo je odmah upuéen Stojan Jankovié da pohvata razbojnike i pljatkage. Potetkom aprila oko 500 B. Desnica, Istorija I s. 247249. & A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 517. fepreZit2 26 febrero 168%. Prilog pabinog pisma, primljenog 20. 4 Isto, Prilog: pismo od 21. februara 1683. Isto, Zara 14 marzo 1683. Prilog: pisma Durak-bega, © B. Desniea, Istoriia I, s. 249, “A. 8. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f, 517 Zara 26 marzo 1683. \'B, Desnica, Istorfja T, s. 249—250. 22 liékih Turaka dodose u Morlaéku planinu gdje seljaci Ra- Zanaca drie stoku i napado3e éobane. Dvojicu ubise, 11 zarobise, zaplijeniSe 300 grla krupne i 1.000 komada sitne stoke. Cim se éulo za pliatku, odmah se skupi 130 Ijudi iz Ravanaca i dadoée se u potjeru za Turcima. Kako ne pro- nadose otmigare, upadose na tursku teritoriju i zaplije- nie 5.000 gria sitne i 200 krupne stoke, vlasnitvo udbin- skih Turaka.** Zbog ove pliacke providur Dona tuzio se Omer-agi, zamjeniku krékog sandzakbega, i trazio da se krivei kazne, a roblje i stoka povrati.” Providur je tako- de pisao kapetanu Udbine zahtijevajuci da se pusti roblje i stoka, pa ée tek onda povratiti stoku koju su zaplijenili seljaci iz Razanaca."* Stanje na mletaéko-turskoj granici u Dalmaciji stalno se pogorSavalo i Mleéani su sve vise bili podozriviji prema Turcima. Kada se sredinom aprila pronijela vijest da ée bosanski paSa s vojskom’ doti na granicu, providur Dona uputio ie Stojana Jankoviéa u Kotare s naredenjem da sve mletatke podanike vrati na svoju teritoriju i da im zabrani da daju_utodiste turskim podanicima koji bi us- kotili. Bosanski pasa navratio je samo do Livna gdje je od stanovnistva pokurio danak od 1.200 reala i sa voj- skom produzio za Osijek gdje je bio odreden za guvanje mosta.”™ U Veneciji su smatrali da je najbolje sve Morlake naseliti u blizini dalmatinskih gradova i tako izbjeti ée- ste sukobe sa Turcima i u tom smislu upucene su instruk- cijé generalnom providuru. On je odgovorio da je to ne- izvodliivo, jer cijela sela drze pod zakup turske zemlje od Zega Zive. Morlaci ne bi nikada pristali da napuste te plodne zemlje i da se nasele na neplodno zemljiste u bli- zini dalmatinskih gradova.”* Uskoro je u Vranu stigao novi sandzak-beg Krke Ahmet, onaj isti koji je u svojstvu kapidzibase bosansko- “ A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 517. Zara 9 aprile 1683, "Isto, Prilog: pismo providura od 7. aprila 1688. Isto, Prilog: pismo od 9. aprila 1688. © B Desnica, Istorija I, s. 250. * A. S, V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f, 617 Zara 24 decem- bre 1683. 1 Isto. 23ga vezira sastavljao izvjestaj o zemunitkom pokolju. Ah- met-beg je protestovao kod generalnag providura zbog toga Sto Morlaci obraduju zemlju na turskoj teritoriji, Providur je odgovorio da njemu o tome nije nista poznato i zatrazio od sandak-bega da svoju tvrdnju potkrijepi pozitivnim dokazima.”® ‘Tih dana stigli su sultanovi fer- mani kojima je likvidiran sukob zbog zemunitkog pokolja. Cim se na Porti saznalo o pokolju Turaka u Zemuni ku, veliki vezir i ostale turske pase nastojali su da doga- daj iskoriste ucjenjujuéi Veneciju za dobru paru. Sredi- nom januara 1683. godine carigradski kaimakan pozvao ie baila i saopitio mu da Venecija ima da preda 224 gov- ieka, koliko je ubijenih Turaka u Zemuniku, koji ée biti pogubljeni u Carigradu ili u Dalmaciji pred turskom voj- skom. U protivnom Porta ¢e zaratiti protiv Venecije.”* Poéetkom februara kajmakan je ponovo pozvao baila i kazao mu da veliki vezir insistira na postavijenom za- htievu. Prijetnja je bila opasna i bailo Dona bez odo- brenja Senata pristao je da spor poravna davanjem 175.000 reala od kojih je veliki vezir dobio 25.000 reala.* Ovo je bilo veliko ponizenje Venecije i teSka novéana kontribucija. S kojim je ogoréenjem Venecija primila ovu uejenu; dovolino je ukazati da je kasnije u ratnoj objavi Venecije Turskoj, Senat pored ostalih razloga naveo i ovu plja’ku.% Poslije poravnanja sukoba sultan je izdao ferman kojim se zabranjuje svim turskim podanicima da za ze- munitki dogadaj »ni na jedan natin ne nanose uvrede, neprilike bailima komandantima i mletatkim podanici- ma«. Drugi ferman upuéen je bosanskom pagi. Sultan zabranjuje da. potomei ubijenih ili ma ko, nanosi Stetu mletatkim podanicima nego da se Zivi u dobro susjedskim odnosima.” Mletaéke vlasti u Dalmaciji vratile su robu 7 A. S, V. Prov. gen. in Dalm, et Alb. f, 518 Zara 20 magaio 1683 i prilozi pisama. % Dores Levi-Weiss, n.d. s. 29. * Isto, 8. 40 # Isto, s. 41 u nap. 40, * A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 518 Zara 20 maggio 1683. Prilog fermana, * Isto. Prilog: ferman, Data in Adrianopoli sotto la metta della luna di sefer Tanno 1094, cio’ circa Ii 20 febraro 1683, 24 i oruzje ubijenih Turaka. Roba nije predstavljala veéu vrijednost jer je sve bilo umrljano krvlju.* Tako je uz velike novéane izdatke Venecija uspjela da likvidira spor oko zemuniékog pokolja. Turci su vise prijetili ratom Veneciji nego Sto su ozbilino mislili. Takva straina prijetnia bila im je potrebna da bi postigli ono Sto su Zeljeli. Bailo je suvise ozbiljno shvatio tursku pri- jetnju i prije vremena i gire otvorio kesu nego Sto je trebalo. POBUNA MORLAKA. Poslije likvidacije spora oko zemuniékog pokolja na- stupio je jedan kratak predah sa uobigaienim stanjem na mletatko-turskoj granici u Dalmaciji da bi zavrsio sa jed- nom te’kom krizom koja je produbila tursko-mletaéke su- protnosti i ubrzala ulazak Venecije u rat. Turski pohod na Bet 1683. godine bio je posljednji prodor Turaka u sredniu Evropu i rrvi ozbiliniji udarac hriSéanske Evrope Osmanskom carstvu. To je bio veliki preokret koji ée sudbonosno uticati na istorijski razvoj srednioevropskih naroda i jednog dijela Balkana. Ulazak Turske u rat protiv Austriie, bio je naiveéi voini pothvat Turske u Evropi. To je zahtijevalo naprezanje snaga koje su prevazilazile ekonomsku moé Turske. Rat je produbio krizu Osmanskog carstva u samom potetku. Ta kriza osje~ fila se joS dublie na granici turskih posieda u Dalmaciji gdje je narod bio uyijek prkosan i buntovan. Kada je u maiu 1683. godine novi kréki sandzak-beg stigao u_svoje siedi8te Vranu, odmah je pokuiao da Sto vie iscijedi iz svoiih nodanika. Narod je odbio neumje- rene sandzak-begove zahtieve. Odmah se skupilo oko 400 Tiudi iz Vrane i okolnih mjesta i stavili na znanje san- déak-beeu da se povuée rrema Kninu, inate ée unotrije- biti silu.” Uskoro sandzak-bes se rovukao u Knin odakle je pisaé knezu Posedarskom da Morlaci niemu plate za- kup za zemlje koje obraduju na turskoi teritoriji, Na ovaj ® A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 518, Zara 3 giugno 1683. Prilog. A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 516. Zara 3 giugno 1688. 25zahtiev odgovorio je providur da zemlje pripadaju def- tedaru Bosne, Durakbegoviéu, Atlagiéu i drugima i Mor- laci ée platiti danak vlasnicima zemlje. Pritisak turskih aga i begova na hrigéansko stanovni- Stvo u pograniénim krajevima Dalmacije bio je takav da su dvadeset knezova sa granice bili kod sultana da se tuze na razna nasilja i nepravde turskih komandanata. Sultan ie uputio u Livno jednog kapidzibagu sa zadatkom da is- pita navode knezova. Mnogi ugledni Turci sklonige se iz svoiih miesta i kapidzibaga se vratio bez stvarnih rezul- tata." Osim toga, pronosile su se nairaznovrsnije vijesti © uspjesima i namjerama Turaka. Dok je turska vojska marsirala kroz zapadnu Ugarsku bez ikakvog otpora, rato- bornost Turaka porasla ic toliko da su otvoreno govorili da ée poslije osvajanja Dota napasti Zadar i Kotor, jer ‘Veneciia nije isplatila novac za zemuniéki pokolj Turaka.® Ali »rod Betom je burak rosrnuo«, kako je Njegos to sjajno formulisao. Saveznitka austrijsko-poliska voiska do nogu je potukla Turke 12. septembra 1683. godine. Poliski kralj Jan Sobjeski koji je predvodio poljsku voj- sku, parafrazirajuéi Cezara kazao je: »Veni, vidi, deus vi- cit!« Vijest o turskom porazu odjeknula je i medu Tur- cima i medu svim naSim narodima pod njihovom vlas¢u, @ narotito u pogranitnim krajevima prema austrijskim i mietatkim posjedima. Poraz ie doao kao grom iz vedra neba. Od Budima do Carigrada, od Zadra do Sofije, opsta potistenost zahvatila je Turke, Iz Carigrada sekretar mle- tatke ambasade Kapelo risao je: »Turei su ovdje tako Potisteni da se to ne moze izreéi. Udar je 2a njih bio neobiéno velik i osje¢aju ga u dugi«.® Kada je u pograniéne krajeve Dalmacije stigla vijest 0 turskom porazu pod Beéom, Turci su odmah roéeli da se sklanjaju u utvrdena mijesta. Kréki sandak-beg se sklonio u Livno, a Zena Durakbegoviéa sa svim stvarima Isto, Zara 23 giugno 1683, " Isto, Spalato 23 agosto 1683. '* Isto, Spalato 23 agosto 1683. Prilog. Iz sasluSanja Dakoma Bjankinija ‘od 22. avgusta 1689. © Isto, Zara 19 decembre 1689, Prilog: Pera di Constantinopolt 4 novembre 1683. se 26 preéla je u Plavno.** Strah je prerastao u paniku koju je najbolje okarakterisao paroh Zagorja, Petar Tinti¢, na sasluganju u Zadru. On je kazao da se poslije turskog poraza pod Betom »sva turska zemlja nalazi u najvecoj prestravljenosti i Turci predvidaju da je dosao kraj nji- hovom carstvu«. Sve se pobunilo i medu Turcima je pre- ovladalo migljenje da je pobuna djelo bozieg providenja.™ Paniku je pojatavalo rasulo turske vojske koja se de- moralisana vraéala ispod Beta. Gomile prestravljenih, izgladnielih i nenaoruzanih vojnika svakodnevno su pro- lazile kroz Beograd bjeze¢i kuéama. Niko vise nije mislio na nastavljanje borbe. Veliki vezir obavijestio je sultana © porazu i ponudio da plati sve troskove. Kada je sultan dobio viiest 0 porazu, po svome siliktaru uputio je veli- kom veziru sabliu i odjeéu od zebelina. To je bila cijena vezirove glave.® Opta_klonulost i potistenost zahvatila je Turke na Balkanu. U pograniénim kraievima Dalmacije, gdje se uvijek gusarilo, haidukovalo, pliatkalo i ubijalo, vijest 0 turskom porazu pod Betom bila je signal za jedan op3ti ustanak Morlaka i pod mletatkom i pod turskom vlas¢u. Senjani i haiduci pojata’e svoje akcije. Sva zagorska Dal- macija uskomeSala se ili ustala. To je bio jedan opiti i spontani ustanak diji je polititki cili bio oslobodenje od ‘Turaka s osloncem na Veneciju. Republika, kao neutralna driava, nastojala je da sprije&i pokret svojih podanika i utiée na smirivanje turskih. Medutim, pokret je uzeo ta~ kve razmjere da je Venecija bila potpuno nemotna da spriieti ustanak svojih podanika: Turci u Dalmaciji bili su toliko prestravljeni da su samo mislili na spasavanje svojih glava. Pokret je izbio spontano, ali organizator ustanka bio je Hija Jankovié, kojega su Mleéani jo8 1682. godine osu- dili na smrt. Niegov brat serdar Stojan Jankovié interni- ran je u Veneciju s ciljem da se na niegovog brata Tiju utige.” lija je doprinjeo dizanju i turskih podanika Sire¢i ™ B, Desnica, Istorija I, s. 255. ® A. S. V. Prov. gen. in Daim. et Alb. f. Zara 2 novem- bre 1683. Prilog od 2 novembra. Isto, Prilog: pismo sultanova Ijekara Andela Tomi, pisano iz Beograda 7. oktobra 1683. 'B. Desnica, Istorija I s. 257-258. 21Vilesti da e Venecija uskoro uéi_u rat protiv Turske. Turski rodanici digli su se na oruzje i poteli da protje. raju Turke iz manjih miesta oduzimajuéi im imoviiv Turei su morali da se sklone u veéa mjesta: Knin, Skra, din i Obrovac, Mletatkim vlastima u Dalmaciji bilo je jasno da »Morlaci turski podanici neée da ostanu pod turskom viaséu i ako ih uavisena Republika ne primi a ne misle da idu u sluzbu caru«,%* ‘okret na mletackoj teritoriji najprije j Kotarima da bi se uskoro profirio | w osallin trees, Generalni providur uputio je u Kotare kneza Posedar. skog sa konjicom da smiri narod. On je naigao na pot- punu nevoslusnost. Knez pise: »Nemoguée je Vagoj uzvi- Senosti da referisem o formi saveza seljaka i Morlaka iz ovih sela, koji vjerujuéi da je otvoreni rat, uzajamno se sokoleéi vitu: »Zivio Hristos, zivio Hristos« Narod je ot- kazao svaku poslusnost, ne poStuje nikakve -naredbe, pa Zak otvoreno prijeti mletackoj koniici, pie dalje knez »Morldci su postavili politiéki cilj da hoée da dozive istu ae kao i Morlaci turski podanici«.*? a tren oka pala je jedna granica koja ijelil avije dréave i razdvojila jedan narod. Morlact A ieee ko-turskoj granici u Dalmaciji osjeéali su se jedinstveni, shvatili da je njihova sudbina nedieljiva i da jedinstvo mogu ostvariti pod mletaékom vlaSéu. Zato se pograniénc stanovnistve pod turskom viaséu obraca Mleganima i Salje svoie glavare kod providura s molbom da ih prime Pazeti da se ne zamjere Turcima i odrie pot) neutralnost Mleéani_odbij: primanje turskih podanika, Generalni providur Dona naredio je mletatkim predstav- nicima u Sibeniku, Trogiru, Splitu i Klisu da zabrane miletatkim podanicima da prelaze preko Sranice i nanose Stete Turcima, niti da primaju i pomazu turske podanike, 29, da Be, frude da na granici odrze mir i prijateljstvo “Isto, s. 258260, © Isto, s, 260~261 & Isto, s. 256; 257256, A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb, f. 518. Zara 2 nover. bre 1683. Prilog: Zara 23 ottobre 1683. ~ 28 Generalni providur izrazio je Zaljenje Ahmet-begu, krékom sandZakbegu, dizdaru Knina i kapetanima Ob- rovea i Skradina povodom pokreta Morlaka i obavijestio ih o mierama koje je preduzeo za smirenje mletatkih po- danika i odriavanje mira.” Golim naredenjima nije se mogao sprijetiti jedan pokret koji je postaiao sve ma- sovniji i organizovaniji. Turci zbunjeni i neaktivni votese da napuétaju i veéa mjesta. Vranski Turci boje¢i se na- pada Morlaka predadoge utvrdenje knezovima Dordu De- kiéu i Iliji Knedeviéu koji ih uz nagradu ispratise do Plavna. U Vranu se odmah naseli oko 600 Morlaka, tur- kih podanika. Takode Turci napustiSe Ostrovicu, Peru- 5i¢ i Benkovac.* Mletatki Morlaci sve aktivnije uéestvuju u pokretu i zajedno sa turskim Morlacima nanadaiu i rliiene Turke. Turci su bez ikakvog otpora bjeZali u utvrdena mjesta, Sto je podiglo moral i samopouzdanje svih Morlaka. Kada je krajem oktobra Posedarski ponovo upuéen u Kotare da obuzda mletatke podanike, u svim selima kuda je prosao naigao je na prazne kuée jer su svi Hiudi posli u akeiju, pa éak i popovi. Prema izvieStaiu Posedarskog u Kota- Tima je bilo 800 ustanika dok je turske raje bilo ustalo oko 1.000 Ijudi. Morlaci su veé bili organizovani pod ko- mandom svojih starjedina i spremali se da napadnu Skra- din i Gornji i Donji Obrovac. Posedarski je pozvao mle- tatke podanike da se vrate kuéama, ali roziv nije imao efekta. On je shvatio da je pokret uSao u fazu kada ga je vise nemoguée uguiiti. Posedarski piSe generalnom providuru: »Uzvigeni gospodine, nema vise lijeka koji bi umirio niihove duhove, jer su rodstaknuti od strane Mor- laka, turskih podanika, koji svakodnevno vode vrlo velike pljenove stoke: sada nema nikoga ko moze odolieti nji- hovim snagama, kao da vise nema Turaka na svijetu.* Planirani napad na Skradin izveden je 28. oktobra. Oko 200 konjanika i 600 pieSaka napadose utvrdenie gdje se nalazilo samo retnaest Turaka. Polovina uteée u Sibe- nik, a ostalo Morlaci sasjeko3e. Poslije toga Morlaci na- ® Isto, Zara 27 ottobre 1683. Prilog: Zara 25 ottobre. % B, Desnica, Istorija 1, s. 258, 257, Isto, s. 268269. % A. S. V. Prov. gen. in Dalm. et Alb. f. 518 Zara 2 nover- bre 1683, Prilog: Sebenico 28 ottobre 1688. 29