Biblioteka
MISLILO
KNJIGA 12

K A KO B I T I P R I JAT E L J
Marko Tulije Ciceron
 

KAKO BITI PRIJATELJ

Drevni vodič za pravo prijateljstvo

Kako odneti pobedu u Kako biti slobodan

raspravi Drevni vodič za stoički
Drevni vodič za umetnost životvođe
ubeđivanja Epiktet
Ciceron
Kako razmišljati o ratu
Kako razmišljati o Bogu Drevni vodič za spoljnu
Drevni vodič za vernike i politiku
nevernike Tukidid
Ciceron
Kako biti kreativan
Kako davati Drevni vodič za inovativno
Drevni vodič za davanje i razmišljanje
primanje Aristotel
Seneka
Kako ostariti
Kako ostati pribran Drevna mudrost za drugu
Drevni vodič za kontrolu besa polovinu života
Seneka Ciceron
Kako umreti Kako biti otvorenog uma
Drevni vodič za kraj života Drevni vodič za stoičko
Seneka razmišljanje
Sekst Empirik
Kako biti vođa
Drevni vodič za mudre vođe
Plutarh
 

Marko Tulije Ciceron

KAKO BITI
PRIJATELJ
Drevni vodič
za pravo prijateljstvo

Preveo i napisao uvod

Filip Friman

2022.
 

HOW TO BE A FRIEND / Marcus Tullius Cicero

Copyright © 2018 by Philip Freeman

Izdavač
Miba books, DOO
Dušana Vukasovića 33, Beograd

Za izdavača
Miloš Seferović

Urednik
Žana Jevtić

Prevod
Ivana Maksimović

Lektura i korektura
Ivana Stijović

Priprema za štampu
Aleksandar Petrović

Plasman za Srbiju
011/713-80-36
065/2783-448

Tiraž
1.000 primeraka

Štampa
Neven, Beograd
www.mibabooks.rs
 

Sadržaj

UVOD 7
LAELIUS DE AMICITIA 18
KAKO BITI PRIJATELJ 19
BELEŠKE 183

 UVOD

Najbolji prijatelj Marka Tulija Cicerona se

zvao Atikus.
Njegovo pravo ime je bilo Tit Pomponi-
je, ali mu je dodao Atikus zbog svoje ljubavi
prema Grčkoj, posebno gradu Atini u atič-
koj regiji, gde je proveo mnogo godina svog
života. On i Ciceron su kao mladići postali
dobri prijatelji i to se čvrsto prijateljstvo odr-
žalo do kraja njihovih dugih života. Ciceron
je bio odan rimskoj politici i većinu svog
života je proveo u tom turbulentnom gradu
tokom prvog veka pre nove ere, vremenu ve-
likih prevrata i građanskog rata. Atikus je, sa
druge strane, rimsku politiku posmatrao sa
bezbedne udaljenosti, iz Atine, ostajući pri
tom u bliskom kontaktu sa vodećim figura-
ma obe strane sukoba u Rimu. Iako su često
bili razdvojeni, Ciceron i Atikus su tokom

7
 UVOD

godina razmenjivali pisma koja otkrivaju

njihovu retku posvećenost i naklonjenost.
Godine 44. pre nove ere, Ciceron je bio u
svojim šezdesetim, prema rimskim standar-
dima starac, i živeo je na svom imanju van
Rima, udaljen od političke moći diktaturom
Julija Cezara. Okrenuo se pisanju kako bi
ublažio bol zbog izgnanstva i gubitka voljene
kćeri nešto pre toga. Za svega nekoliko me-
seci, iz njegovog pera su proistekli neki od
najčitljivijih i najuticajnijih eseja ikada napi-
sanih na razne teme – od prirode bogova i
ispravne uloge vlade pa do radosti starenja i
pronalaženja sreće u životu. Među ovim ra-
dovima se nalazio i kratak esej o prijateljstvu,
posvećen Atikusu.
Kako biti prijatelj ili u originalu De amici-
tia je, može se reći, najbolja knjiga ikada na-
pisana na tu temu. Srdačni saveti koje daje su
iskreni i dirljivi na način na koji malo rado-
va antičkog vremena jeste. Neki Rimljani su
prijateljstvo posmatrali najviše na praktičan

8
 UVOD

način, kao odnos između ljudi koji se stva-

ra i održava na obostranu korist. Ciceron ne
poriče da je takva vrsta prijateljstva važna,
ali on seže iza koristi kako bi hvalio dublju
vrstu prijateljstva u kom dvoje ljudi jedno u
drugom nalaze sami sebe i ne traže korist ili
neku prednost jedno od drugog.
Grčki filozofi kao što su Platon i Aristo-
tel su o prijateljstvu pisali stotinama godina
pre toga i na Cicerona su ova pisanija sva-
kako imala uticaj, ali Ciceron odlazi dalje od
svojih prethodnika i u ovom kratkom radu
daje ubedljiv vodič za to kako da pronađemo,
zadržimo i cenimo one ljude u svom životu
koji nam vrede ne zbog toga šta mogu da
nam daju već zbog toga što u njima nalazimo
srodnu dušu.
Fiktivno okruženje knjige je razgovor koji
se dešava u bašti mnogo godina ranije, 129.
godine pre nove ere, između Gaja Lelija i
njegova dva mlađa zeta, Gaja Fanija i Kvinta
Mucija Scevole. Lelije je u žalosti jer je svega

9
 UVOD

nekoliko dana pre toga izgubio svog najbo-

ljeg prijatelja, Scipiona Afrikanca. Dva mlađa
čoveka mole Lelija da im kaže šta su on i Sci-
pion naučili o pravom prijateljstvu tokom či-
tavog života prijateljstva što, nakon protesta
u početku, stariji čovek i čini. Ciceron kaže
da mu je Scevola decenijama kasnije otkrio
šta je naučio tog dana. U to vreme, Ciceron je
bio tek mladić koji uči uz Scevolu, koji je do
tada bio postariji državnik i uvaženi advokat.
Ciceron tada za svog prijatelja Atikusa i sve
čitaoce narednih vekova beleži Lelijeve reči
– mada su to zapravo njegove sopstvene – o
prirodi prijateljstva.
Kako biti prijatelj daje bezvremene savete
o prijateljstvu. Među najboljima su:

1. Postoje različite vrste prijateljstva: Ciceron

priznaje da postoje mnogi dobri ljudi sa
kojima dođemo u kontakt tokom života i
koje nazivamo prijateljima, bilo da su oni
poslovni saradnici, susedi ili na bilo koji

10
 UVOD

način poznanici. No, on ključnu razliku

pravi između ovih običnih i sasvim kori-
snih prijateljstava i onih retkih prijatelja
za koje se vežemo na daleko dubljem ni-
vou. Ova posebna prijateljstva su naročito
retka zato što zahtevaju dosta vremena
i ulaganja sebe, ali ovo su prijatelji koji
istinski menjaju naše živote, kao što mi
menjamo njihove.
2. Samo dobri ljudi mogu biti istinski pri-
jatelji: Ljudi slabog moralnog karaktera
mogu imati prijatelje, ali oni mogu biti
prijatelji samo na osnovu koristi koja od
njih postoji iz prostog razloga što pravo
prijateljstvo zahteva poverenje, mudrost i
osnovnu dobrotu. Tirani i hulje mogu da
koriste jedno drugo, baš kao što koriste
dobre ljude, ali loši ljudi nikada ne mogu
da nađu istinsko prijateljstvo u životu.
3. Trebalo bi pažljivo da biramo prijatelje:
Moramo razmišljati pre sklapanja prija-
teljstava, ako ne iz nekog drugog razloga,

11
 UVOD

a onda zbog toga što može biti vrlo nepri-

jatno i bolno okončati ih kada se ispostavi
da neka osoba nije ono što smo mislili da
jeste. Trebalo bi da odvojimo vremena, da
idemo polako i pre nego što uložimo sebe
onako kako pravo prijateljstvo to zahteva,
otkrijemo tačno šta je u srcu te osobe.
4. Prijatelji vas čine boljom osobom: Niko ne
cveta odvojen od svega. Ostavljeni sami,
stagniraćemo i nećemo biti u stanju da sa-
gledamo sebe kakvi zaista jesmo. Istinski
prijatelj će postavljati pred vas izazov da po-
stanete bolji jer ceni potencijal unutar vas.
5. Stvarajte nove prijatelje, ali zadržavajte
stare: Niko nije draži prijatelj od onog koji
je sa vama od samog početka. Ali ne ogra-
ničavajte sebe na družbenike iz mladosti,
sa kojima je prijateljstvo sklopljeno na
osnovu interesovanja koja više ne delite.
Uvek budite otvoreni ka novim prijatelj-
stvima, uključujući one sa mlađim ljudi-
ma. To će obogatiti i vas i njih.

12
 UVOD

6. Prijatelji su iskreni jedno sa drugim: Pri-

jatelji će vam uvek reći ono što vam je
potrebno da čujete, ne ono što vi želite da
vam kažu. Postoji dosta ljudi na ovom sve-
tu koji će vam laskati za sopstvenu dobit,
ali će samo pravi prijatelj (ili neprijatelj)
rizikovati vaš bes govoreći vam istinu. A
ako ste i sami dobra osoba, trebalo bi da
slušate svoje prijatelje i rado prihvatate
ono što imaju da vam kažu.
7. Nagrada prijateljstva je sâmo prijateljstvo:
Ciceron priznaje da prijateljstvo nosi sa
sobom praktične prednosti – savet, druš-
tvo, podršku u teškim vremenima – ali
srce pravog prijateljstva nije poslovni
odnos. Ne traži da se uzvraća i ne beleži
poene.
8. Prijatelj nikada ne traži od svog prijatelja
da učini nešto loše: Prijatelj će za prijate-
lja rizikovati mnogo šta, ali nikada čast.
Ukoliko prijatelj od vas traži da lažete,
varate ili učinite nešto sramno, pažljivo

13
 UVOD

razmislite o tome da li je ta osoba zaista

onakva kakva ste mislili da jeste. Kako se
prijateljstvo zasniva na dobroti, ne može
postojati kada se od njega traži zlo.
9. Prijateljstva se vremenom menjaju: Pri-
jateljstvo iz mladosti neće biti isto u
starosti, niti bi trebalo da bude. Život
nas sve vremenom menja, ali suštinske
vrednosti i kvaliteti koji su nas privu-
kli prijateljima u narednim godinama
mogu da prođu test vremena. I kao
dobro vino, najbolja su prijateljstva sve
bolja kako godine idu.
10. Bez prijatelja, život nije vredan življenja:
Ili kako Ciceron kaže: „Recimo da vas
neki bog prenese daleko, na neko mesto
gde vam se u izobilju pruža svega što do-
bra priroda poželeti može, ali da nikada
više ne vidite ljudsko biće. Zar ne bi kao
tuč bilo teško izdržati takav život? Zar ne
biste, sami samciti, izgubili svaku sposob-
nost za radost i zadovoljstvo?“

14
 UVOD

Ciceronova mala knjiga o prijateljstvu je

imala ogroman uticaj na pisce narednih raz-
doblja, od Svetog Avgustina do italijanskog
pesnika Dantea, pa i dalje, i bila je jedna od
prvih knjiga prevedenih i štampanih na en-
gleskom jeziku. Ni danas nije manje vredna.
U moderno doba tehnologije i nemilosrdnog
fokusa na sebe koji prete samoj ideji istinskih
i dugotrajnih prijateljstava, Ciceron ima da
nam kaže više nego ikada.

15
KAKO BITI PRIJATELJ
 Laelius de Amicitia

I. Quintus Mucius augur multa narrare de

Gaio Laelio socero suo memoriter et iu-
cunde solebat, nec dubitare illum in omni
sermone appellare sapientem. Ego autem
a patre ita eram deductus ad Scaevolam
sumpta virili toga, ut, quoad possem et li-
ceret, a senis latere numquam discederem.
Itaque multa ab eo prudenter disputata,
multa etiam breviter et commode dicta
memoriae mandabam, fierique studebam
eius prudentia doctior. Quo mortuo me
ad pontificem Scaevolam contuli, quem
unum nostrae civitatis et ingenio et iustitia

18
 Kako biti prijatelj

I. Kvint Mucije Scevola1, augur2, često je i rado

pričao priče o svom tastu, Gaju Leliju3, kog ni-
kada nije oklevao da naziva po nadimku Mu-
dri. Kada sam obukao togu muškosti4, otac me
je odveo Scevoli kako bih, koliko god mogu i
koliko mi je dozvoljeno, sedeo uz njega. Željan
sam bio da se okoristim njegovim dobrim pro-
suđivanjem, pa sam se potrudio da zapamtim
mnoge od njegovih učenih rasprava, kao i nje-
gove kratke, korisne izreke. Nakon što je umro,
vezao sam se za njegovog rođaka Scevolu5,
pontifeksa6, koji je, usuđujem se reći, imao više
integriteta i sposobnosti nego bilo koji čovek

19
 Laelius de Amicitia

praestantissimum audeo dicere. Sed de hoc

alias; nunc redeo ad augurem.

2. Cum saepe multa, tum memini domi in

hemicyclio sedentem, ut solebat, cum et ego
essem una et pauci admodum familiares, in
eum sermonem illum incidere, qui tum fere
multis erat in ore. Meministi enim profecto,
Attice, et eo magis, quod Publio Sulpicio ute-
bare multum, cum is tribunus plebis capitali
odio a Quinto Pompeio qui tum erat consul
dissideret, quocum coniunctissime et aman-
tissime vixerat, quanta esset hominum vel
admiratio vel querela.

3. Itaque tum Scaevola, cum in eam ipsam

mentionem incidisset, exposuit nobis sermo-
nem Laeli de amicitia, habitum ab illo secum

20