АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Активности свакодневног живота
НАЗИВ ТЕМЕ: Израда плана увежбавања АСЖ према степену функционалног
опоравка болесника са хемиплегијом

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:
Прим мр сц. мед. др Жељко Кањух Ивона Девић рт 21/21

Београд, мај 2023.

 САДРЖАЈ

1. УВОД.....................................................................................................................................1
2. РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПАЦИЈЕНТА СА ХЕМИПЛЕГИЈОМ..........................................2
3. ФАЗЕ КОЈЕ ВОДЕ ПРЕМА ПОКРЕТЉИВОСТИ И КРЕТАЊУ....................................3
4. ПОМОЋНО СРЕДСТВО......................................................................................................4
5. ЗАДАТАК РАДНОГ ТЕРАПЕУТА.....................................................................................5
6. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................9
7. ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................10
 УВОД

Тема коју сам изабрала за семинарски рад је: „Израда плана увежбавања АСЖ према
степену функционалног опоравка болесника са хемиплегијом“. Хемиплегија је потпуна
одузетост (парализа) једне половине тела. Хемиплегија може бити: органска због
повреде пирамидног пута на било ком месту: повреде великог мозга, централних
ганглија, можданог стабла, малог мозга, кичмене мождине, и функционална
(хистеричка, токсичка, уремичка). Главни узроци хемиплегије су: цереброваскуларни
инзулт, тумор-абсцес, мултипла склероза, повреда и хируршке процедуре.
Најозбиљнија је неуролошка болест треће животне доби, одмах иза кардиолошких и
малигних обољења. Водећи је узрок смртности и главни узрок онеспособљења
одраслих у Европи. Циљ семинарског рада је упознавање са проблелом функционалног
опоравка болесника са хемиплегијом.
 1. РЕХАБИЛИТАЦИЈА ПАЦИЈЕНТА СА ХЕМИПЛЕГИЈОМ

Циљеви рехабилитације особа с хемиплегијом су вишеструки:

 спречити и кориговати сваки деформитет који се појави, односно не дозволити

да се појави,
 научити болесника да поново хода, самостално или помоћу неког помагала,
 научити болесника да горњи екстремитет максимално користи у свакодневним
активностима,
 научити болесника да сам извршава активности које су неопходне у
свакодневном животу.

Прва фаза рехабилитације (рана рехабилитација) се у високо развијеним земљама

одвија у “јединицама за мождани удар” (stroke units) и она укључује негу пацијента,
функционални тренинг и кинезитерапију. Постојање тих јединица доказано редуцира
смртност у акутној фази, редуцира смртност од пулмоналних инфекција, и унапређује
дугорочну функционалну прогнозу.

Друга фаза рехабилитације или касна рехабилитација се спроводи у институцијама за

рехабилитацију. Програм медицинске рехабилитације садржи већи број процедура:
негу пацијента, функционални тренинг, кинезитерапију,електротерапију,
термотерапију, бригу о пацијентовом психичком здрављу и окупациону терапију.

Окупациона терапија је транзициони мост према трећој фази рехабилитације, која

укључује реинтеграцију пацијента у друштво, породицу, и радно окружење. Ова фаза
рехабилитације се спроводи у пацијентовом дому, и улога породице у овој фази је
витална.

Треба радити у складу с основним принципима рехабилитације “највише

употребљавати оно што је пацијенту преостало”. Код хемиплегије под овим се
подразумева незахваћена половина тела, чак када се не врате покрети, односно
функција у парализованим екстремитетима, пацијент с хемиплегијом је потенцијално
способан да се окреће у кревету, да се премешта с кревета на колицу, на столицу и
тоалет и да се креће независно. Треба знати да окретање у кревету тражи већу снагу и
напор него премештање с места на место и кретање тј. ходање.
 2. ФАЗЕ КОЈЕ ВОДЕ ПРЕМА ПОКРЕТЉИВОСТИ И КРЕТАЊУ

Пацијент код употребе доњих екстремитета пролази кроз четири фазе:

 фаза растерећења – креветна фаза,

 фаза једностраног оптерећења – фаза устајања,
 фаза обостраног оптерећења – фаза хода и
 фаза ходања са штапом.

- Фаза растерећења – креветна фаза

Креветна фаза представља иницијални период неге. Код пацијената с хемиплегијом без
компликација траје најмање 1-3 дана.

Покривачи треба да су подигнути наслоном за ноге. Придржачи са стране и један до

два трапеза изнад главе дају пацијенту потпору да се може ухватити здравом,
незахваћеном руком. Најбоље је имати кревет који се може подизати на разне висине.
Скочни зглоб се обично рефлексно позиционира у плантарну флексију и унутрашњу
ротацију (инверзију), што се коригује апаратом. Вежбе у кревету се деле на три групе:
почетне вежбе, интермедијарне – средње вежбе и узнапредовале вежбе.

- Фаза устајања
Опрема за вежбе устајања: столица за седење и стабилни предмет (објекат) да се
пацијент може ухватити. Почетна висина столице може бити 45-50 цм. Уколико изводи
лако десет устајања, седиште треба спустити за 3-5 цм. Потребно је најмање шест
серија вежби устајања дневно. Програм је да пацијент седи у столици 3 пута дневно (уз
оброке) и да врши вежбе пре и после јела. Десет устајања, два устајања за минуту,
довољни су за сваку серију вежби. Способношћу преласка с кревета на столицу поред
кревета и на столицу за нужду, повећава се досег активности самозбрињавања. Време
седења на столици треба да буде ограничено на највише један сат, јер је пацијент у
столици више непокретан него у кревету. Способност трансфера даје му могућност
кориштења колица.
- Фаза обостраног оптерећења – Фаза хода

Ходање је низак ниво вежби у поређењу с вежбама устајања. Након недељу или две
вежби устајања, највећи део пацијената с комплетном резидуалном хемиплегијом
развије довољан спазам екстензора у захваћеној нози да се може прихватити тежина.
Они пацијенти код којих се још није развио спазам треба да користе апарат за ногу са
задњом кочницом од 90 степени, да се превенира плантарна флексија, спољни каиш у
облику Т да се превенира инверзија стопала. Мањи број пацијената код којих се није
развио спазам екстензора унутар након две или три недеље треба бити обезбеђен дугим
апаратом за ноге, пре свега за увежбавање ходања (Hessing – ov aparat).

- Фаза ходања са штапом

После комплетирања фазе ходања на степеницама, многи пацијенти с непотпуном
хемиплегијом биће способни одмах ходати уз употребу штапа, без посебних
инструкција. Фазе хода са штапом: штап, незахваћена нога, захваћена нога.

3. ПОМОЋНО СРЕДСТВО

Слика 1. Помоћни систем за функционалну електричну стимулацију (Walk Aide)

Обољења или повреде ЦНС могу да доведу до значајне дисфункције хода. Висеће
стопало (Foot Drop) је обично присутно код пацијената с хемипарезом, мултиплом
склерозом, трауматском повредом мозга, инкомплетном спиналном повредом и
церебралном парализом. Пад стопала ограничава покретљивост, повећава ризик од
пада, смањује квалитет хода и повећава енергетску потрошњу доводећи до замарања
пацијента.
Нови ФЕС помоћни систем стимулише n. peroneus ради изазивања активне
дорзифлексије стопала за време фазе замаха хода. Може се користити на степеницама и
неравном терену. Обезбеђује комплетну слободу у односу на обућу, укључујући и
ношење на босу ногу, што повећава флексибилност у обављању активности дневног
живота. Процес опоравка пацијент обично постиже за 18-24 месеци.

4. ЗАДАТАК РАДНОГ ТЕРАПЕУТА

Примарни задатак радног терапеута је да помогну људима да би достигли или задржали

њихове капацитете за функционисање у активностима свакодневног живота.

Радни терапеут евалуира пацијентов текући ниво функционисања и планира терапијске

активности у програму са другим члановима тима за рехабилитацију. Главна намера
овог третмана је физички и ментални опоравак, односно њихово убрзање, и развијање
вештина и способности које ће бити корисне после фазе опоравка.

Свака особа мора извести, укључујуће активности бриге о себи (једење, облачење,
лична хигијена, самоуређивање и одржавање објеката), радне активности (веза са
школом, кућне активности и запошљавање), слободне активности (игра,спорт, хоби и
друштвене активности).

Радни терапеут евалуира функционални капацитет и утврђује дефицит, бира задатке

или активности, према потребама, олакшава и утиче на пацијентову партиципацију;
евалуира пацијентов одговор, утврђујући биланс нађеног и правећи одговарајуће
предлоге. Терапеут мора бити способан да анализира провођење активности дневног
живова и да одреди шта се захтева за успешно обављање ових задатака.
Програм активности може бити тако састављен да развије:

 функционалне способности (употреба ортоза, протеза, рестаурација мишићне

снаге, координација, обим покрета итд., кроз дозиране активности) и
 вештине дневног живљења (самобрига-нега),
 рекреативна знања (индивидуална, групна, кућни послови),
 едукативна знања (писање, читање, тренинг перцепције),
 креативна знања (уметност, музика),
 мануелна знања (занати, индустријска знања и вештине) или
 то може бити терапијски кућни програм који развија непрофесионалне интересе
као начин прилагођавања преосталим способностима.

Слика 2. Функционално помагало за рад за компјутером.

- Третман моторичких проблема

 Побољшати, одржавати или успоставити симетрију тела и стабилност трупа

правилним позиционирањем,
 Нормализовати мишићни тонус захваћене стране,
 Смањити синергијске и стереотипне обрасце покрета побољшавањем увежбаних
покрета,
 Побољшати постуралну контролу, равнотежу и баланс,
 Побољшати билатералну интеграцију две стране тела.
Почињати активности билатералним покретима обе руке радећи исте активности.
Захваћену руку или шаку придржавати незахваћеном или причврстити за ручку.
Следеће активности изводити једнострано захваћеном руком или шаком. Унилатералне
активности могу почети држањем предмета док се тежином ослања на длан, да
незахваћена рука може да манипулише; затим држање предмета стезањем захваћене
шаке тако да незахваћена шака може да манипулише и на крају дозволити пацијенту да
манипулише (дохвата,стеже и отпушта) предмете захваћеном шаком, без помоћи здраве
шаке. Завршне активности се изводе паралелно с обе шаке (дохватање, стезање,
отпуштање с обе шаке) или наизменично (лева-десна, десна-лева).

 Побољшати праксију и моторно планирање: Познати предмети који се могу

раставити и саставити су одлични за вежбу моторног планирања. На пример:
млин за месо, сецкалица за поврће, машина за кафу. Припремање и сервирање
јела пружа различите могућности моторног планирања.
 Смањити едем и знојење: Позиционирати руку у положај елевације. Користити
одмор или сплинтове.
- Третман сензорних проблема
 Повећати тактилну свесност, дискриминацију и стереогнозију: изабрати
различите тактилне сензације (тврдо, меко, влажно, суво, глатко, храпаво).
Тактилну реедукацију је најбоље комбиновати с моторичким активностима,
посебно билатералном интеграцијом и активностима бриге о себи, као што је
прање и сушење захваћене стране. Могу се додати игре ”Пуна торба” или ”Шта
је у кутији?”.
 Повећати проприоцептивну и кинестетичку свесност положаја делова тела и
међусобног односа. Користити игре, као: ”Колико далеко је ово?”.
- Третман когнитивних проблема:

Од когнитивних проблема особа може имати умањен степен свести, може бити
дезорјентисана и конфузна, смањеног памћења, може имати потешкоће у учењу нових
информација. Особа може имати слабу процену сигурности.

Ако особа има губитак памћења, потребно је исправити чињенице или информације
које су погрешно запамћене; пружити чињенице или информације које не може
запамтити.

Ако особа има смањену пажњу потребно је померити или избацити из окружења
стимулусе који ометају; поделити активности на једноставне, кратке кораке; радити на
новим задацима кад се особа одмори; наћи мотивацију или награду за постизање
задатка.

Ако особа има слабо процењивање или резоновање потребно је заштитити особу од
физичког или психичког повређивања; за постизање задатака поставити реалне циљеве;
пружати једноставна, рационална објашњења зашто се нешто ради на тај начин.

- Третман проблема у подручју бриге о себи

Обично су присутне потешкоће у извођењу дневних активности (храњења, облачења,

самопослуживања и тоалете). Особа може бити дисконтинентна и имати поремећај
гутања.

- Активности у подручју бриге о себи интегрисати с моторичким и сензорним

реедукационим програмом. За фацилитацију функције користити функционална
помагала као што је универзална ”наруквица” за држање нпр. кашике код слабе
вештине држања, повећати ручке ради бољег хвата, две ручке на шољама и чашама
да би подржали кориштење обе шаке.
- Проблеми у подручју радних активности:

Особа можда неће моћи да користи шаку. Многи проблеми зависе од тога да ли је
захваћена лева или десна страна тела.

- Третман у подручју радних активности

За терапијски програм могу се користити кућни задаци као што је прање судова
(користити оне који се не могу поломити), спремање намирница, сортирање веша,
брисање и гланцање, постављање или распремање стола и пеглање.

Радни задаци који су корисни за терапију укључују сортирање и рачунање, слагање

полица, пресавијање писама и стављање у коверту, паковање пакета.

- Третман проблема у подручју слободних активности:

Многе вештине се могу адаптирати, нпр. држање четке за бојење с две руке. Играчке
могу бити адаптиране повећавањем величине делова пузли, кориштење ручки може
повећати површину за хватање и држање.
 5. ЗАКЉУЧАК

У семинарском раду на тему „Израда плана увежбавања АСЖ према степену

функционалног опоравка болесника са хемиплегијом“ закључујемо да су циљеви
рехабилитације особа с хемиплегијом вишеструки. Примарни задатак радног терапеута
је да помогне људима да би достигли или задржали њихове капацитете за
функционисање у активностима свакодневног живота. Закључујемо такође да су главни
узроци хемиплегије цереброваскуларни инзулт, тумор-абсцес, мултипла склероза,
повреда и хируршке процедуре. Пацијент код употребе доњих екстремитета пролази
кроз већ поменуте четири фазе које воде према покретљивости и кретању и које су
неизоставне за опоравак болесника са хемиплегијом.
 6. ЛИТЕРАТУРА

Књиге:

1. Вучић Р., Марковић П., Савковић Н. (2001): Клиничка радна терапија,

практикум са медицинским подсетником, НИБ Алтернатива, Београд.
2. Шврака Е., Авдић Д., Хасанбеговић-Анић Е. (2012): Окупациона терапија,
Универзитет у Сарајеву, Факултет здравствених студија, Сарајево.