UAS Predavanja 2015 NV

GLAVA 1.
Grupoidi
1.1. Osnovne definicije i osobine
Definicija 1.1.1. Neka je G neprazan skup i n prirodan broj. Za preslikavanje f : Gn → G

kažemo da je operacija dužine n (n-arna operacija) na skupu G (skupa G). Operaciju f dužine 1
zovemo još unarna operacija, a ukoliko je n = 2, za f kažemo da je binarna operacija.
Primer 1.1.1. Primeri unarnih operacija.

(1) f : Z → Z definisano sa f (z) = −z, z ∈ Z, je unarna operacija skupa celih brojeva.
(2) f : Q \ {0} → Q \ {0} definisano sa f (a) = a1 , a ∈ Q \ {0}, je unarna operacija skupa nenula
racionalnih brojeva.
(3) f : C → C, f (z) = z̄, z ∈ C, (z̄ je konjugovani broj komleksnog broja z) je unarna operacija
skupa kompleksnih brojeva.
(4) Neka je X neprazan skup i P(X) partitivni skup skupa X. f : P(X) → P(X) definisano sa
f (A) = Ac , A ∈ P(X), (Ac je komplement skupa A) je unarna operacija skupa P(X). ♦
Primer 1.1.2. Primeri binarnih operacija.

(1) Aritmetičke operacije sabiranje i množenje prirodnih (celih, racionalnih, realnih, kompleksnih)
brojeva su binarne operacije skupa prirodnih (celih, racionalnih, realnih, kompleksnih) brojeva.
(2) Aritmetička operacija oduzimanje celih (racionalnih, realnih, kompleksnih) brojeva je binarna
operacija skupa celih (racionalnih, realnih, kompleksnih) brojeva.
(3) Operacije sabiranje i množenje polinoma sa celim (racionalnim, realnim, kompleksnim) koefi-
cijentima su binarne operacije skupa Z[x] (Q[x], R[x], C[x]).
(4) Neka je X neprazan skup. Operacije presek, unija, simetrična razlika su primeri binarnih
operacija skupa P(X).
(5) Neka je A neprazan skup i AA = {f : A → A} skup svih preslikavanja iz A u A. Slaganje
(kompozicija) preslikavanja je binarna operacija skupa AA .
(6) Neka je n prirodan broj. Operacije +n i ·n , sabiranje i množenje po modulu n, su binarne
operacije skupa Zn = {0, 1, 2, ..., n − 1}.
(7) Neka je Mm×n (R) skup matrica tipa m × n nad skupom realnih brojeva. Operacije + i −,
sabiranje i oduzimanje matrica su binarne operacije skupa Mm×n (R).
(8) Množenje matrica je binarna operacija skupa Mn×n (R).
(9) Neka je A neprazan skup i W (A) = {a1 a2 ...an | ai ∈ A, 1 ≤ i ≤ n, n ∈ N} skup svih reči
(konačnih nizova simbola) nad A. Preslikavanje f : W (A) × W (A) → W (A) definisano sa
1
2 Uvod u algebarske strukture
(∀(a1 a2 ...an , b1 b2 ...bm ) ∈ W (A) × W (A)) (f ((a1 a2 ...an , b1 b2 ...bm )) = a1 a2 ...an b1 b2 ...bm )
je binarna operacija skupa W (A). Za operaciju f kažemo da je dopisivanje (nadovezivanje, konkate-
nacija). ♦
Primer 1.1.3. Preslikavanje f : Z3 → Z, definisano sa: f ((x, y, z)) = x3 − 2y + z, (x, y, z) ∈ Z3 ,

je jedna 3-arna (ternarna) operacija skupa celih brojeva. ♦
2
Teorema 1.1.1. Ako je A konačan skup sa m elemenata, onda postoji mm binarnih operacija
skupa A.
2
Dokaz. Broj binarnih operacija skupa A jednak je broju elemenata skupa AA = {f : A2 → A}.
2
Neka je f ∈ AA proizvoljan element. Elementima skupa A2 , ima ih m2 , f pridružuje elemente
skupa A, njih m. Dakle, m elemenata skupa A treba rasporediti na m2 mesta. Time se problem
2
odred̄ivanja broja elemenata skupa AA svodi na odred̄ivanje broja varijacija od m elemenata klase
2 2
m2 , pa je | AA | = mm . ¨
Definicija 1.1.2. Ako je G neprazan skup i f binarna operacija na skupu G, za ured̄en par
(G, f ) kažemo da je (binarni) grupoid. Skup G je domen (nosač) grupoida G.
Napomena 1. Umesto oznake f ((a, b)), za (a, b) ∈ G2 , koristi se oznaka af b, a za označavanje
binarnih operacija, najčešće se koriste simboli: ·, +, ◦, ∗, •.
Primer 1.1.4. Primeri grupoida.

(1) (N, +), (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (N, ·), (Z, ·), (Q, ·), (R, ·), (C, ·).
(3) (Z, −), (Q, −), (R, −), (C, −).
(4) (Q \ {0}, :), (R \ {0}, :), (C \ {0}, :).
(5) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +).
(6) (Z[x], ·), (Q[x], ·), (R[x], ·), (C[x], ·).
(7) (P(X), ∩), (P(X), ∪), (P(X), M).
(8) (AA , ◦).
(9) (Zn , +n ), (Zn , ·n ).
(10) (Mm×n (R), +), (Mm×n (R), −).
(11) (Mn×n (R), ·).
(12) (W (A), ·), · je operacija dopisivanja. ♦
2
Posledica 1.1.2. Neka je A konačan skup sa m elemenata. Postoji mm grupoida čiji je domen
skup A.
Dokaz. Tvrd̄enje je neposredna posledica Teoreme 1.1.1., jer je broj grupoida sa domenom A
jednak broju binarnih operacija skupa A. ¨
Grupoidi 3
Definicija 1.1.3. Red grupoida G, u oznaci |G|, je kardinalni broj skupa G, ako je on konačan.
Tada, za G kažemo da je konačan grupoid. U suprotnom, kažemo da je red grupoida G beskonačan,
odnosno, G beskonačan grupoid.
Konačni grupoidi se mogu zadati tablicom. Ako skup G ima n elemenata, formira se tablica
formata n × n koja se popunjava elementima skupa G. Neka je, recimo, G = {a1 , a2 , ..., an } i
G = (G, ·) grupoid. U preseku i-te vrste i j-te kolone, 1 ≤ i, j ≤ n, je element ai · aj . Kažemo da
je grupoid G zadat Kejlijevom tablicom.
Definicija 1.1.4. Grupoid G = (G, ·) je komutativan ako i samo ako je · komutativna operacija,
tj. ako i samo ako važi
(∀a, b ∈ G)(a · b = b · a).
Primer 1.1.5. Primeri komutativnih grupoida.

(1) (N, +), (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (N, ·), (Z, ·), (Q, ·), (R, ·), (C, ·).
(3) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +).
(4) (Z[x], ·), (Q[x], ·), (R[x], ·), (C[x], ·).
(5) (P(X), ∩), (P(X), ∪), (P(X), M).
(6) (Zn , +n ), (Zn , ·n ).
(7) (Mm×n (R), +). ♦
Definicija 1.1.5. Grupoid G = (G, ·) je asocijativan ako i samo ako je · asocijativna operacija,
tj. ako i samo ako važi
(∀a, b, c ∈ G)((a · b) · c = a · (b · c)).
Primer 1.1.6. Primeri asocijativnih grupoida.

(1) (N, +), (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (N, ·), (Z, ·), (Q, ·), (R, ·), (C, ·).
(3) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +).
(4) (Z[x], ·), (Q[x], ·), (R[x], ·), (C[x], ·).
(5) (P(X), ∩), (P(X), ∪), (P(X), M).
(6) (AA , ◦).
(7) (Zn , +n ), (Zn , ·n ).
(8) (Mm×n (R), +).
(9) (Mn×n (R), ·).
(10) (W (A), ·), ·. ♦
Komentar. Za asocijativan grupoid kažemo još da je polugrupa (semigrupa).

Definicija 1.1.6. Neka je G = (G, ·) grupoid, g ∈ G, A i B neprazni podskupovi skupa G.

Proizvodi g · A, B · g, A · B i B · A su podskupovi skupa G odred̄eni sa:
g · A = {g · a | a ∈ A},
B · g = {b · g | b ∈ B},
A · B = {a · b | a ∈ A, b ∈ B},
B · A = {b · a | b ∈ B, a ∈ A}.
Primetimo da se u ovoj definiciji ne radi o množenju skupova, već je to samo oznaka za odred̄eni
skup. Pisaćemo kraće: gA, Bg, AB, BA.
Definicija 1.1.7. Element a je skrativ ako i samo ako je levo i desno skrativ. Za grupod G
kažemo da je grupoid sa levim (desnim) kraćenjem ako i samo ako je svaki njegov element levo
(desno) skrativ. Grupoid G je grupoid sa kraćenjem ako i samo ako je grupoid sa levim i desnim
kraćenjem.
Primer 1.1.7. Primeri grupoida sa kraćenjem.

(1) (N, +), (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (N, ·), (Z \ {0}, ·), (Q \ {0 ·), (R \ {0 ·), (C \ {0 ·).
(3) (Z, −), (Q, −), (R, −), (C, −).
(4) (Q \ {0}, :), (R \ {0}, :), (C \ {0}, :).
(5) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +).
(6) (Z[x] \ {0}, ·), (Q[x] \ {0}, ·), (R[x] \ {0}, ·), (C[x] \ {0}, ·). ♦
Definicija 1.1.8. Neka je G = (G, ·) grupoid i a ∈ G. Preslikavanje λa : G → G (δa : G → G)

definisano sa
(∀a ∈ G)(λa (g) = a · g) ((∀a ∈ G)(δa (g) = g · a))
je leva (desna) translacija grupoida G.
Teorema 1.1.3. Element a grupoida G je levo (desno) skrativ ako i samo ako je λa (δa ) 1–1
preslikavanje.
Dokaz. Dokazaćemo samo jedan deo tvrd̄enja: ”Element a grupoida G je levo skrativ ako i samo
ako je λa 1–1 preslikavanje”. Drugi deo tvrd̄enja se dokazuje analogno.
Neka je a je levo skrativ element grupoida G, i b, c ∈ G takvi da je λa (b) = λa (c). Iz definicije
preslikavanja λa sledi da je a · b = a · c a, iz činjenice da je a levo skrativ element, da je b = c. Prema
tome, λa je 1–1 preslikavanje.
Obratno, neka je λa 1–1 preslikavanje i neka su b, c ∈ G takvi da je a · b = a · c. Tada je, na osnovu
definicije preslikavanja λa , λa (b) = λa (c), a odavde, na osnovu injektivnosti preslikavanja λa , sledi
da je b = c. ¨
Teorema 1.1.4. Neka je A skup sa bar dva elementa i f : A → A.

Grupoidi 5
(1) f je levo skrativ u (AA , ◦) ako i samo ako je preslikavanje na.

(2) f je desno skrativ u (AA , ◦) ako i samo ako je 1–1 preslikavanje .
Dokaz. (1) Pretpostavimo da je f levo skrativ u (AA , ◦). Dokazaćemo da je f preslikavanje na.
Pretpostavimo suprotno, da postoji c ∈ A koji nije slika nijednog elementa iz A. Dakle, c ∈
/ f (A).
A
Neka je d ∈ A, takav da je d 6= c, i neka su g, h ∈ A odred̄eni sa:
½
x, x 6= c
(∀x ∈ A) (g(x) = x) ∧ h(x) =
d, x = c.
Neka je a ∈ A proizvoljan element. Kako je c 6= f (a), jer c ∈ / f (A), to je g(f (a)) = h(f (a)), tj.
(f ◦g)(a) = (f ◦h)(a). Dakle, f ◦g = f ◦h, ali je g 6= h, pa f nije levo skrativ. Dobijena kontradikcija
dokazuje da je f preslikavanje na.
Obratno, neka je f preslikavanje na i neka su g, h ∈ AA takvi da je f ◦ g = f ◦ h. Dokazaćemo
da je g = h, tj. da je, za svaki a ∈ A, g(a) = h(a). Neka je a ∈ A proivoljan element. Kako je f
preslikavanje na, postoji b ∈ A takav da je a = f (b). Tada je:
g(a) = g(f (b)) = (f ◦ g)(b) = (f ◦ h)(b) = h(f (b)) = h(a).
(2) Neka je f desno skrativ element u polugrupi (AA , ◦). Dokazaćemo da je f 1–1 preslikavanje.
Pretpostavimo suprotno, da postoje a, b ∈ A takvi da je a 6= b i f (a) = f (b). Neka su g, h ∈ AA
preslikavanja definisana sa:
(∀x ∈ A) (g(x) = a ∧ h(x) = b).
Tada je, za svaki x ∈ A, (g ◦ f )(x) = f (g(x)) = f (a) = f (b) = f (h(x)) = (h ◦ f )(x). Dakle,
g ◦ f = h ◦ f i g 6= h, pa f nije desno skrativ.
Obratno, pretpostavimo da je f 1–1 preslikavanje. Dokazaćemo da je desno skrativ element u
polugrupi (AA , ◦). Neka su g, h ∈ AA preslikavanja, takva da je g ◦ f = h ◦ f . Dakle, za svaki x ∈ A,
važi: (g ◦ f )(x) = (h ◦ f )(x), tj. f (g(x)) = f (h(x)), odnosno, zbog injektivnosti preslikavanja f ,
g(x) = h(x). Dakle, g = h. ¨
Definicija 1.1.9. Grupoid G = (G, ·) ima levu (desnu) jedinicu (levi (desni ) neutral ) ako i
samo ako važi
(∃e ∈ G)(∀a ∈ G)(e · a = a) ((∃e ∈ G)(∀a ∈ G)(a · e = a)).
½µ ¶¯ ¾
a b ¯
Primer 1.1.8. U grupoidu S = (S, ·), gde je S = ¯ a, b ∈ R , · množenje matrica,
µ ¶ 0 0
1 x
svaka matrica , x ∈ R, je leva jedinica. ♦
0 0
·| a b c
a| a b c
Primer 1.1.9. Neka je grupoid G = (G, ·) zadat tablicom
b| a b c
c| a b c.
Svaki element grupoida G je leva jedinica. ♦
Primer 1.1.10. (Z, −), (Q, −), (R, −), (C, −) su grupoidi sa desnom jedinicom 0. ♦
Primer 1.1.11. U grupoidima (Q \ {0}, :), (R \ {0}, :), (C \ {0}, :) 1 je desna jedinica. ♦
½µ ¶¯ ¾
a 0 ¯
Primer 1.1.12. U grupoidu T = (T, ·), gde je T = ¯ a, b ∈ R , · množenje matrica,
µ ¶ b 0
1 0
svaka matrica , x ∈ R, je desna jedinica. ♦
x 0
·| a b c
a| a a a
Primer 1.1.13. U grupoidu G = (G, ·) zadatom tablicom
b| b b b
c| c c c,
svaki element je desna jedinica. ♦
Teorema 1.1.5. Ako grupoid ima i levu i desnu jedinicu, onda su one jednake.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupoid i neka su el i ed , redom, leva i desna jedinica grupoida G. Iz
definicije leve i desne jedinice, neposredno, sledi
ed = el · ed ∧ el = el · ed ,
a, na osnovu simetrije i tranzitivnosti jednakosti, je el = ed . ¨
Definicija 1.1.10. Neka je G grupoid i e ∈ G. Element e je jedinica (neutral, neutralni element )

grupoida G ako i samo ako je i leva i desna jedinica grupoida G. Ako grupoid G ima jedinicu, kažemo
da je grupoid sa jedinicom.
Primer 1.1.14. Primeri grupoida sa jedinicom.

(1) (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +); jedinica je 0.
(2) (N, ·), (Z, ·), (Q, ·), (R, ·), (C, ·); jedinica je 1.
(3) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +); jedinica je nula polinom, 0.
(4) (Z[x], ·), (Q[x], ·), (R[x], ·), (C[x], ·); jedinica je polinom 1.
(5) (P(X), ∩), sa jedinicom X, (P(X), ∪), sa jedinicom ∅, (P(X), M) sa jedinicom ∅.
(6) (AA , ◦, ) sa jedinicom 1A .
(7) (Zn , +n ), n ∈ N, sa jedinicom 0.
(8) (Zn , ·n ), n ∈ N \ {1}, sa jedinicom 1.
(9) (Mm×n (R), +), jedinica je nula matrica.
(10) (Mn×n (R), ·), jedinica je jedinična matrica. ♦
·| a b c
a| a b c
Primer 1.1.15. U grupoidu G = (G, ·) zadatom tablicom , a je jedinica. ♦
b| b b b
c| c c c.
Posledica 1.1.6. U grupoidu je jedinica, ako postoji, jedinstvena.

Grupoidi 7
Dokaz. Tvrd̄enje je neposredna posledica Teoreme 1.1.5., jer je jedinica grupoida, istovremeno, i
leva i desna jedinica. ¨
Definicija 1.1.11. Neka je G = (G, ·) grupoid sa jedinicom e. Element a ∈ G je levo (desno)

invertibilan ako i samo ako postoji element b ∈ G (c ∈ G) takav da je
b·a=e (a · c = e).
Za element b (c) kažemo da je levi (desni) inverz za a. Element a je invertibilan ako i samo ako je i
levo i desno invertibilan.
Primer 1.1.16. Svaki element grupoida (Z, +), (Q, +), (R, +), i (C, +) je invertibilan. ♦
Primer 1.1.17. U grupoidima (Q, ·), (R, ·), i (C, ·) svaki nenula element je invertibilan, dok su
1 i −1 jedini invertibilni elementi u grupoidu (Z, ·). ♦
Definicija 1.1.12. Neka je G = (G, ·) grupoid i a ∈ G. Element a je idempotentan ako i samo

ako je a · a = a.
Primer 1.1.18. U grupoidu (Z, +), 0 je jedini idempotentan element. U grupoidima (P(X), ∩)
i (P(X), ∪) svaki element je idempotentan ♦
1.2. Podgrupoidi
Definicija 1.2.1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup skupa G. Podskup H

odred̄uje podgrupoid grupoida G = (G, ·) ako i samo ako važi:
(∀a, b ∈ H) (a · b ∈ H).
Kažemo da je podskup H zatvoren za operaciju ·. H < G je oznaka da skup H odred̄uje podgrupoid

grupoida G = (G, ·).
Napomena 1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup domena G, koji odred̄uje

podgrupoid grupoida G. Dakle, za svaki (a, b) ∈ H 2 , · ¹H×H ((a, b)) ∈ H. Neka je ·H : H 2 → H
preslikavanje indukovano preslikavanjem · ¹H×H : ·H ((a, b)) = · ¹H×H ((a, b)), (a, b) ∈ H 2 . Dakle,
podgrupoid H je ured̄en par: H = (H, ·H ).
Primer 1.2.1. Primeri podgrupoida.

(1) (N, +) < (Z, +) < (Q, +) < (R, +) < (C, +).
(2) (N, ·) < (Z, ·) < (Q, ·) < (R, ·) < (C, ·).
(3) (Z, −) < (Q, −) < (R, −) < (C, −).
(4) (Q \ {0}, :) < (R \ {0}, :) < (C \ {0}, :).

(5) (Z[x], +) < (Q[x], +) < (R[x], +) < (C[x], +).
(6) (Z[x], ·) < (Q[x], ·) < (R[x], ·) < (C[x], ·).
(7) Neka je Y ⊆ X. Tada je (P(Y ), ∩) < (P(X), ∩), (P(Y ), ∪) < (P(X), ∪), (P(Y ), M) <
(P(X), M).
(8) (Sym(A), ◦) < (AA , ◦), gde je Sym(A) skup svih permutacija skupa A.
(9) ({0, 2, 4}, +6 ) < (Z6 , +6 ), ({0, 5}, ·10 ) < (Z10 , ·10 ).
½µ ¶¯ ¾
a b ¯
(10) Neka je S = ¯ a, b ∈ R . Grupoid (S, +) je podgrupoid grupoida (M2×2 (R), +),
0 0
a (S, ·) podgrupoidi grupoida (M2×2 (R), ·). ♦
Teorema 1.2.1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup skupa G. Podskup H

odred̄uje podgrupoid grupoida G ako i samo ako je H = (H, ·H ) grupoid.
Dokaz. Pretpostavimo da podskup H odred̄uje podgrupoid grupoida G. Neka su a, b ∈ H
proizvoljni elementi. Tada, a · b ∈ H, pa je a ·H b = a · b ∈ H, dakle, ·H operacija na H, tj. (H, ·H )
je grupoid.
Obratno, neka je (H, ·H ) grupoid. To znači da je ·H : H 2 → H operacija na skupu H. Kako je,
za svaki (a, b) ∈ H 2 , a ·H b = a · b, to, za svaki (a, b) ∈ H 2 , a · b ∈ H. ¨
Napomena 2. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup skupa G koji odred̄uje pod-
grupoid grupoida G. Nadalje, nećemo praviti razliku izmed̄u operacije ·H i · ¹H×H , kao i ·H i ·.
Koristićemo oznaku ·H samo kada želimo da istaknemo svojstva podgrupoida H.
Teorema 1.2.2. Podgrupoid komutativnog (asocijativnog) grupoida je komutativan (asocijati-

van) grupoid.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupoid i H = (H, ·H ) podgrupoid grupoida G. Dokazaćemo samo
tvrd̄enje: ”Ako je grupoid G komutativan, onda je i H komutativan grupoid”. Drugo tvrd̄enje se
dokazuje analogno.
Pretpostavimo da je G = (G, ·) komutativan grupoid. Neka su a, b ∈ H proizvoljni elementi.
Tada je: a ·H b = a · b = b · a = b ·H b. Dakle, H = (H, ·H ) je komutativan grupoid. ¨
Definicija 1.2.2. Podgrupoid polugrupe (asocijativnog grupoida) zovemo potpolugrupa.
Napomena 3. Podgrupoid grupoida sa jedinicom ne mora biti grupoid sa jedinicom. Zaista,

podgrupoid (N, +) grupoida (Z, +) nema jedinicu. Takod̄e, podgrupoidi (S, ·) i (T, ·) grupoida
(M2×2 (R), ·) nemaju jedinicu.
Grupoidi 9
1.3. Homomorfizmi
Homomorfizmi su preslikavanja koja uspostavljaju vezu izmed̄u grupoida. Od posebnog interesa

su homomorfizmi koji su preslikavanja na ili bijekcije.
Definicija 1.3.1. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupoidi. Preslikavanje h : G → S je

homomorfizam iz grupoida G u grupoid S ako i samo ako važi
(∀a, b ∈ G)(h(a · b) = h(a) ∗ h(b)).
Pišemo h : G → S. Skup svih homomorfizama iz grupoida G u grupoid S označavamo sa Hom(G, S).
Primer 1.3.1. Primeri homomorfizama.

(1) h : Z → Z definisano sa h(z) = 2z, z ∈ Z, je homomorfizam iz grupoida (Z, +) u grupoid
(Z, +).
(2) Neka je n ∈ N. h : Z → Zn definisano sa h(z) = restn (z), z ∈ Z, je homomorfizam iz grupoida
(Z, +) u grupoid (Zn , +n ).
(3) h : R+ → R definisano sa h(r) = ln r, r ∈ R, je homomorfizam iz grupoida (R+ , ·) u grupoid
(R, +).
(4) h : C → C definisano sa h(z) = z̄, z ∈ C, je homomorfizam iz grupoida (C, +) u grupoid
(C, +). ♦
Definicija 1.3.2. Neka su G = (G, ·), S = (S, ∗) grupoidi i h : G → S homomorfizam. Homo-

morfizam h je:
(1) utapanje (monomorfizam) ako i samo ako je h preslikavanje 1–1.
(2) epimorfizam (homomorfizam na) ako i samo ako je h preslikavanje na.
(3) izomorfizam ako i samo ako je h bijekcija.
(4) endomorfizam (unutrašnji homomorfizam) ako i samo ako je G = S. (Kažemo da je h endo-
morfizam grupoida G.)
(5) automorfizam ako i samo ako je G = S i h je bijekcija. (Kažemo da je h automorfizam
grupoida G.)
Primer 1.3.2.
(1) h : Z → Z definisano sa h(z) = 2z, z ∈ Z, je monomorfizam iz (Z, +) u (Z, +).
(2) h : Z → Zn definisano sa h(z) = restn (z), z ∈ Z, je epimorfizam iz (Z, +) u (Zn , +n ).
(3) h : R+ → R definisano sa h(r) = ln r, r ∈ R, je izomorfizam iz (R+ , ·) u (R, +).
(4) h : C → C definisano sa h(z) = z̄, z ∈ C, je automorfizam grupoida (C, +). ♦
Napomena 3.1. Skup svih endomorfizama grupoida G označavaćemo sa End(G), a skup svih
automorfizama sa Aut(G).
Definicija 1.3.3. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Ako je h epimorfizam,

kažemo da je grupoid S homomorfna slika grupoida G. Ako je h izomorfizam za grupoide G i S
kažemo da su izomorfni grupoidi i označavamo sa G ∼
= S.
Teorema 1.3.1. Neka su G, S i T grupoidi, f : G → S i g : S → T homomorfizmi. Tada:

(1) Preslikavanje h = f ◦ g je homomorfizam iz grupoida G u grupoid T.
(2) Ako su f i g monomorfizmi, onda je i h monomorfizam.
(3) Ako su f i g epimorfizmi, onda je i h epimorfizam.
(4) Ako su f i g izomorfizmi, onda je i h izomorfizam.
(5) Ako je f izomorfizam, onda je f −1 izomorfizam iz grupoida S u grupoid G.
Dokaz. (1) Neka su grupoidi G = (G, ·), S = (S, ∗), T = (T, •) i neka su a, b ∈ G proizvoljni
elementi. Tada je:
h(a · b) = (f ◦ g)(a · b) = g(f (a · b)) = g(f (a) ∗ f (b)) = g(f (a)) • g(f (b))
= (f ◦ g)(a) • (f ◦ g)(b) = h(a) • h(b).
Dakle, h je homomorfizam iz grupoida G u grupoid T.

(2)–(4) Dokaz ovih tvrd̄enja je neposredna posledica prethodnog tvrd̄enja i poznatog rezultata,
da je kompozicija 1–1 preslikavanja (preslikavanja na, bijekcija) 1–1 preslikavanje (preslikavanje na,
bijekcija).
(5) Kako je f : G → S izomorfizam, dakle, homomorfizam i bijekcija, to je f −1 : S → G
bijekcija. Ostaje da dokažemo da je f −1 homomorfizam iz grupoida S u grupoid G. Neka su
c, d ∈ S proizvoljni elementi. Preslikavanje f je bijekcija, dakle, i preslikavanje na, pa postoje
a, b ∈ G takvi da je c = f (a) i d = f (b). Tada je:
f −1 (c ∗ d) = f −1 (f (a) ∗ f (b)) = f −1 (f (a · b))

= (f ◦ f −1 )(a · b) = 1G (a · b) = a · b
= f −1 (c) · f −1 (d).
Dakle, f −1 je homomorfizam iz grupoida S u grupoid G. ¨
Teorema 1.3.2. Neka su G i S grupoidi, h : G → S homomorfizam i H podgrupoid grupoida

G. Tada:
(1) f = h ¹H je homomorfizam iz grupoida H u grupoid S.
(2) Ako je h monomorfizam, onda je i f monomorfizam.
Dokaz. (1) Neka su grupoidi G = (G, ·), S = (S, ∗) i neka su a, b ∈ H proizvoljni elementi. Iz
činjenice da je H podgrupoid grupoida G, dakle, a · b ∈ H, definicije preslikavanja f, i činjenice da
je h homomorfizam iz grupoida G u grupoid S, neposredno, sledi:
f (a · b) = h(a · b) = h(a) ∗ h(b) = f (a) ∗ f (b).

Grupoidi 11
Dakle, f je homomorfizam iz grupoida H u grupoid S.

(2) Neka je h monomorfizam, odnosno, homomorfizam i 1–1 preslikavanje. Prema prethodnom,
f je homomorfizam. Ostaje da dokažemo da je f 1–1 preslikavanje. Neka su a, b ∈ H proizvoljni
elementi. Tada iz
f (a) = f (b) ⇒ h(a) = h(b) ⇒ a = b.
Dakle, i f je preslikavanje 1–1, tj. monomorfizam iz grupoida H u grupoid S. ¨
Teorema 1.3.3. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Tada;

(1) Ako je H podgrupoid grupoida G, onda skup h(H) odred̄uje podgrupoid grupoida S.
(2) Ako je T podgrupoid grupoida S i skup h−1 (T ) 6= ∅, onda skup h−1 (T ) odred̄uje podgrupoid
grupoida G.
Dokaz. Neka su grupoidi G = (G, ·) i S = (S, ∗).
(1) Neka su c, d ∈ h(H) proizvoljni elementi. Dokazaćemo da c ∗ d ∈ h(H). Kako je skup
h(H) = {h(x) | x ∈ H}, to postoje a, b ∈ H takvi da je c = h(a) i d = h(b). Tada je
c ∗ d = h(a) ∗ h(b)(h je homomorfizam)

= h(a · b) ∈ h(H)(jer a · b ∈ H).
(2) Skup h−1 (T ) = {x ∈ G | h(x) ∈ T }. Neka su a, b ∈ h−1 (T ) proizvoljni elementi. Dokazaćemo

da a · b ∈ h−1 (T ), odnosno, da h(a · b) ∈ T . Kako je
h(a · b) = h(a) ∗ h(b),
h(a), h(b) ∈ T i T podgrupoid grupoida S, to h(a) ∗ h(b) ∈ T . Dakle, h(a · b) ∈ T . ¨
Posledica 1.3.4. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Tada, skup Im(h)

odred̄uje podgrupoid grupoida S.
Dokaz. Im(h) = h(G), G je podgrupoid sebe samog, pa prema prethodnom tvrd̄enju, h(G)
odred̄uje podgrupoid grupoida S. ¨
Teorema 1.3.5. Homomorfna slika komutativnog grupoida (asocijativnog grupoida, grupoida sa

jedinicom) je komutativan grupoid (asocijativan grupoid, grupoid sa jedinicom).
Dokaz. Neka su G = (G, ·), S = (S, ∗) grupoidi i h : G → S epimorfizam.
(1) Pretpostavimo da je G komutativan grupoid. Dokazaćemo da je i S komutativan grupoid.
Neka su c, d ∈ S proizvoljni elementi. Preslikavanje h je na, pa postoje a, b ∈ G takvi da je c = h(a)
i d = h(b). Tada je:
c ∗ d =h(a) ∗ h(b) = h(a · b)

=h(b · a) = h(b) ∗ h(a) = d ∗ c.
Dakle, S je komutativan grupoid.

(2) Ako je G asocijativan grupoid, slično kao u (1), se dokazuje da je i grupoid S asocijativan.
(3) Pretpostavimo da je G grupoid sa jedinicom. Neka je e jedinica grupoida G. Dokazaćemo da
je h(e) jedinica grupoida S. Neka je c ∈ S proizvoljan element; h je na, pa postoji a ∈ G takav da
je c = h(a). Tada je:
c ∗ h(e) = h(a) ∗ h(e) = h(a · e) = h(a) = c,

h(e) ∗ c = h(e) ∗ h(a) = h(e · a) = h(a) = c.
Dakle, h(e) je desna i leva jedinica grupoida S, pa je jedinica grupoida S. ¨
1.4. Direktan proizvod grupoida
Definicija 1.4.1. Neka su G1 = (G1 , ∗1 ) i G2 = (G2 , ∗2 ) grupoidi. Direktan (Dekartov) proizvod

grupoida G1 i G2 je grupoid (G1 × G2 , ∗) odred̄en sa:
(i) G1 × G2 = {(a1 , a2 ) | a1 ∈ G1 , a2 ∈ G2 },
(ii) (∀(a1 , a2 ), (b1 , b2 ) ∈ G1 × G2 )((a1 , a2 ) ∗ (b1 , b2 ) = (a1 ∗1 b1 , a2 ∗2 b2 )).
Direktan proizvod grupoida G1 i G2 označavamo sa G1 × G2 .
Primer 1.4.1. Direktan proizvod grupoida (Z4 , +4 ) i (Z6 , ·6 ) je grupoid (Z4 × Z6 , ∗) odred̄en sa
(∀(a, b), (c, d) ∈ Z4 × Z6 ) ((a, b) ∗ (c, d) = (a +4 c , b ·6 d)). ♦
Teorema 1.4.1. Direktan proizvod komutativnih grupoida (asocijativnih grupoida, grupoida sa

jedinicom) je komutativan grupoid (asocijativan grupoid, grupoid sa jedinicom).
Dokaz. (1) Neka su G1 = (G1 , ∗1 ) i G2 = (G2 , ∗2 ) komutativni grupoidi. Dokazaćemo da je
grupoid G1 × G2 komutativan. Neka su (a1 , a2 ), (b1 , b2 ) ∈ G1 × G2 proizvoljni elementi. Tada je:
(a1 , a2 ) ∗ (b1 , b2 ) = (a1 ∗1 b1 , a2 ∗2 b2 )

= (b1 ∗1 a1 , b2 ∗2 a2 )
= (b1 , b2 ) ∗ (a1 , a2 ),
dakle, G1 × G2 komutativan grupoid.

(2) Ako su G1 = (G1 , ∗1 ) i G2 = (G2 , ∗2 ) asocijativni grupoidi, slično kao u (1), se dokazuje da
je i G1 × G2 asocijativan grupoid.
(3) Neka su e1 i e2 , redom, jedinice grupoida G1 = (G1 , ∗1 ) i G2 = (G2 , ∗2 ). Dokazaćemo da je
(e1 , e2 ) ∈ G1 × G2 jedinica grupoida G1 × G2 . Neka je (a1 , a2 ) ∈ G1 × G2 proizvoljan element. Iz
(a1 , a2 ) ∗ (e1 , e2 ) = (a1 ∗1 e1 , a2 ∗2 e2 ) = (a1 , a2 ),

(e1 , e2 ) ∗ (a1 , a2 ) = (e1 ∗1 a1 , e2 ∗2 a2 ) = (a1 , a2 ),
Grupoidi 13
sledi da je (e1 , e2 ) desna i leva jedinica grupoida G1 × G2 , odnosno, jedinica grupoida G1 × G2 . ¨
Teorema 1.4.2. Neka su G1 i G2 grupoidi. Projekcija π1 (π2 ) je epimorfizam iz grupoida

G1 × G2 u grupoid G1 (G2 ).
Dokaz. Dokazaćemo da je π1 epimorfizam iz grupoida G1 × G2 u grupoid G1 . Slično se dokazuje
da je π2 epimorfizam iz grupoida G1 × G2 u grupoid G2 .
Neka je a1 ∈ G1 proizvoljan element. Skup G2 je neprazan, pa postoji a2 ∈ G2 . Tada, element
(a1 , a2 ) ∈ G1 × G2 i π1 ((a1 , a2 )) = a1 . Dakle, π1 je preslikavanje na iz skupa G1 × G2 u skup
G1 . Ostaje da dokažemo da je π1 homomorfizam iz grupoida G1 × G2 u grupoid G1 . Neka su
(a1 , a2 ), (b1 , b2 ) ∈ G1 × G2 proizvoljni elementi. Iz
π1 ((a1 , a2 ) ∗ (b1 , b2 )) = π1 ((a1 ∗1 b1 , a2 ∗2 b2 ))

= a1 ∗1 b1
= π1 ((a1 , a2 )) ∗1 π1 ((b1 , b2 )),
sledi da je π1 homomorfizam iz grupoida G1 × G2 u grupoid G1 . ¨
Teorema 1.4.3. Neka je grupoid G1 × G2 direktan proizvod grupoida G1 i G2 . Ako je grupoid

G1 × G2 komutativan (asocijativan, sa jedinicom), onda odgovarajuću osobinu imaju i grupoidi G1
i G2 .
Dokaz. Grupoidi G1 i G2 su, prema prethodnom tvrd̄enju, homomorfne slike grupoida G1 × G2 .
Tada, prema Teoremi 1.3.5., ako je grupoid G1 × G2 komutativan (asocijativan, sa jedinicom), onda
odgovarajuću osobinu imaju i grupoidi G1 i G2 . ¨
Definicija 1.4.2. Ako je G1 = G2 , za grupoid G1 × G2 kažemo da je drugi stepen grupoida G1

(G2 ) i označavamo ga sa G21 .
Slično se može definisati i proizvod proizvoljne familije grupoida.
Definicija 1.4.3. Neka je {Gi = (Gi , ∗i ) | i ∈ I} familija grupoida. Uopšten direktan proizvod
Q Q
grupoida Gi , i ∈ I, označen sa Gi , je grupoid ( Gi , ∗) odred̄en sa:
i∈I i∈I
Q S
(i) Gi = {f : I → i∈I Gi | (∀i ∈ I)f (i) ∈ Gi },
i∈I
Q
(ii) (∀f, g ∈ Gi ) ((f ∗ g)(i) = f (i) ∗i g(i), i ∈ I).
i∈I
Q
Ako je, za svaki i ∈ I, grupoid Gi jednak grupoidu G, onda za grupoid Gi kažemo da je I-ti
i∈I
stepen grupoida G i obeležavamo ga sa GI .
Q Q
Primer 1.4.2. Neka je Zn = (Zn , +n ), n ∈ N. Domen grupoida Zn = ( Zn , +) je skup
S Q n∈N n∈N
{f : N → Zn | (∀n ∈ N) f (n) ∈ Zn }. Za svaki f, g ∈ Zn zbir je ored̄en sa:
n∈N n∈N
(∀n ∈ N) (f + g)(n) = f (n) +n g(n)). ♦

Primer 1.4.3. Neka je R skup realnih brojeva i N skup prirodnih brojeva. N-ti stepen grupoida
(R, +) je grupoid realnih nizova, (RN , +), odred̄en na sledeći način. Za svaki f, g ∈ RN zbir je
odred̄en sa:
(∀n ∈ N) ((f + g)(n) = f (n) + g(n)). ♦
Teorema 1.4.4. Uopšten direktan proizvod komutativnih grupoida (asocijativnih grupoida,

grupoida sa jedinicom) je komutativan grupoid (asocijativan grupoid, grupoid sa jedinicom).
Dokaz. Neka je {Gi = (Gi , ∗i ) | i ∈ I} familija grupoida. Ako je svaki grupoid Gi = (Gi , ∗i ) ko-
mutativan (asocijativan, grupoid sa jedinicom), dokazaćemo da odgovarajuću osobinu ima i grupoid
Q Q
Gi = ( Gi , ∗).
i∈I i∈I
(1) Pretpostavimo da je, za svaki i ∈ I, grupoid Gi = (Gi , ∗i ) komutativan. Dokazaćemo da je
Q Q Q
grupoid Gi = ( Gi , ∗) komutativan, tj. da je za svaki svaki f, g ∈ Gi , f ∗ g = g ∗ f , odnosno,
i∈I i∈I Q i∈I
za svaki i ∈ I, (f ∗ g)(i) = (g ∗ f )(i). Neka su i ∈ I i f, g ∈ Gi proizvoljni elementi.
i∈I
(f ∗ g)(i) = f (i) ∗i g(i) = g(i) ∗i f (i) = (g ∗ f )(i).
(2) Pretpostavimo da je, za svaki i ∈ I, grupoid Gi = (Gi , ∗i ) asocijativan. Dokazaćemo da je

Q Q Q
grupoid Gi = ( Gi , ∗) asocijativan, tj. za svaki f, g, h ∈ Gi , (f ∗ g) ∗ h = f ∗ (g ∗ h), odnosno,
i∈I i∈I i∈I Q
za svaki i ∈ I, ((f ∗ g) ∗ h)(i) = (f ∗ (g ∗ h))(i). Neka su i ∈ I i f, g, h ∈ Gi proizvoljni elementi.
i∈I
((f ∗ g) ∗ h)(i) = (f ∗ g)(i) ∗i h(i) = (f (i) ∗i g(i)) ∗i h(i)

= f (i) ∗i (g(i) ∗i h(i)) = f (i) ∗i (g ∗ h)(i)
= (f ∗ (g ∗ h))(i).
(3) Pretpostavimo da je, za svaki i ∈ I, Gi = (Gi , ∗i ) grupoid sa jedinicom. Neka je ei jedinica

S
grupoida Gi = (Gi , ∗i ), i ∈ I. Označimo sa ε preslikavanje iz skupa I u i∈I Gi definisano sa:
(∀i ∈ I) (ε(i) = ei ).
Q Q Q
Dokazaćemo da je ε jedinica grupoida Gi = ( Gi , ∗), tj. da je za svaki f ∈ Gi ,
i∈I i∈I i∈I Q
f ∗ ε = ε ∗ f = f , odnosno, za svaki i ∈ I, (f ∗ ε)(i) = (ε ∗ f )(i) = f (i). Neka su i ∈ I i f ∈ Gi
i∈I
proizvoljni elementi. Tada je
(f ∗ ε)(i) = f (i) ∗i ε(i) = f (i) ∗i ei = f (i)

(ε ∗ f )(i) = ε(i) ∗i f (i) = ei ∗i f (i) = f (i). ¨
Q
Teorema 1.4.5. Neka je {Gi = (Gi , ∗i ) | i ∈ I} familija grupoida, j ∈ I i πj : Gi → Gj
i∈I
preslikavanje definisano sa: Y
(∀f ∈ Gi ) (πj (f ) = f (j)).
i∈I
Grupoidi 15
Q
Preslikavanje πj , j ∈ I, je epimorfizam iz grupoida Gi u grupoid Gj .
i∈I
Dokaz. Neka je j ∈ I proizvoljan element. Dokazaćemo, najpre, da je πj preslikavanje na iz

Q
skupa Gi u skup Gj . Neka je bj ∈ Gj proizvoljan element. Kako je svaki od skupova Gi , i ∈ I,
i∈I Q
neprazan to postoji ai ∈ Gi , i ∈ I \ {j}. Neka je f ∈ Gi preslikavanje definisano sa:
i∈I
½
bj , i = j
f (i) =
ai , i =
6 j.
Tada je πj (f ) = f (j) = bj , dakle, πj preslikavanje na. Ostaje da dokažemo da je πj homomorfizam,

Q Q
tj. da je, za svaki f, g ∈ Gi , πj (f ∗ g) = πj (f ) ∗j πj (g). Neka su f, g ∈ Gi proizvoljni elementi.
i∈I i∈I
πj (f ∗ g) = (f ∗ g)(j) = f (j) ∗j g(j) = πj (f ) ∗j πj (g). ¨
Q
Teorema 1.4.6. Neka je Gi uopšten direktan proizvod familije grupoida {Gi | i ∈ I}. Ako je
Q i∈I
grupoid Gi komutativan (asocijativan, sa jedinicom), onda odgovarajuću osobinu imaju i grupoidi
i∈I
Gj , j ∈ I.
Q
Dokaz. Prema prethodnom tvrd̄enju, svaki od grupoida Gj je homomorfna slika grupoida Gi ,
Q i∈I
pa ako je grupoid Gi komutativan (asocijativan, sa jedinicom), onda odgovarajuću osobinu, prema
i∈I
Teoremi 1.3.5., imaju i grupoidi Gj , j ∈ I. ¨
Teorema 1.4.7. Neka su G1 , G2 , ..., Gn grupoidi i I = {1, 2, ..., n}. Direktni proizvodi ovih
Q
grupoida, G1 × G2 × ... × Gn i Gi , su izomorfni grupoidi.
i∈I
Q Q
Dokaz. Neka je Gi = (Gi , ∗i ), i ∈ I, G1 ×G2 ×...×Gn = (G1 ×G2 ×...×Gn , ∗), Gi = ( Gi , ?)
Q i∈I i∈I
i α : G1 × G2 × ... × Gn → Gi preslikavanje definisano sa:
i∈I
µ ¶
1 2. n . .
α((a1 , a2 , ..., an )) = f gde je f (i) = ai , i ∈ {1, 2, ..., n}, tj. f = .
a1 a2
. an . .
Q
Neka su (a1 , a2 , ..., an ), (b1 , b2 , ..., bn ) ∈ G1 ×G2 ×... ×Gn proizvoljni elementi i f, g ∈ Gi odred̄eni
i∈I
sa f = α((a1 , a2 , ..., an )) i g = α((b1 , b2 , ..., bn )), tj.
µ ¶ µ ¶
1 2 . . . n 1 2 . . . n
f= , g= .
a1 a2 . . . an b1 b2 . . . bn
Iz
(a1 , a2 , ..., an ) = (b1 , b2 , ..., bn ) ⇔ a1 = b1 , a2 = b2 , ..., an = bn

⇔ (∀i ∈ {1, 2, ..., n}) (f (i) = g(i)) ⇔ f = g
⇔ α((a1 , a2 , ..., an )) = α((b1 , b2 , ..., bn )),
Q
sledi dobra definisanost i injektivnost preslikavanja α. Neka je θ ∈ Gi proizvoljan element.
i∈I
Tada,
µ ured̄ena n-torka (θ(1), ¶ θ(2), ..., θ(n)) ∈ G1 × G2 × ... × Gn i α((θ(1), θ(2), ..., θ(n)) =
1 2 . . . n
= θ, pa je α i preslikavanje na, dakle, bijekcija. Ostaje da dokažemo
θ(1) θ(2) . . . θ(n)
da je α homomorfizam.
Q
Neka su (a1 , a2 , ..., an ), (b1 , b2 , ..., bn ) ∈ G1 × G2 × ... × Gn proizvoljni elementi i f, g ∈ Gi
i∈I
odred̄eni sa f = α((a1 , a2 , ..., an )) i g = α((b1 , b2 , ..., bn )), tj. f (i) = ai , g(i) = bi , i ∈ I, odnosno,
µ ¶ µ ¶
1 2 . . . n 1 2 . . . n
f= , g= .
a1 a2 . . . an b1 b2 . . . bn
Tada je
α((a1 , a2 , ..., an ) ∗ (b1 , b2 , ..., bn )) = α((a1 ∗1 b1 , a2 ∗2 b2 , ..., an ∗n bn ))

µ ¶
1 2 . . . n
= ,
a1 ∗1 b1 a2 ∗2 b2 . . . an ∗n bn
α((a1 , a2 , ..., an )) ? α((b1 , b2 , ..., bn )) = f ? g

µ ¶
1 2 . . . n
=
f (1) ∗1 g(1) f (2) ∗2 g(2) . . . f (n) ∗n g(n)
µ ¶
1 2 . . . n
= ,
a1 ∗1 b1 a2 ∗2 b2 . . . an ∗n bn
pa je α((a1 , a2 , ..., an ) ∗ (b1 , b2 , ..., bn )) = α((a1 , a2 , ..., an )) ? α((b1 , b2 , ..., bn )), tj. α homomorfizam.¨
1.5. Kongruencije i količnički grupoidi
Pored stepena grupoida, količnički grupoid je još jedan način konstrukcije novog grupoida od
nekog datog grupoida. U definiciji količničkog grupoida, od posebnog je značaja relacija kongruencije.
Definicija 1.5.1. Neka je G = (G, ·) grupoid i ρ relacija ekvivalencije skupa G. ρ je relacija

kongruencije (kongruencija) grupoida G ako i samo ako zadovoljava sledeći uslov:
(∗) (∀a1 , a2 , b1 , b2 ∈ G) (a1 ρa2 ∧ b1 ρb2 ⇒ a1 · b1 ρ a2 · b2 ),
tj. ako i samo ako je saglasna sa operacijom · grupoida G. Familiju svih kongruencija grupoida G
označavaćemo sa Con(G).
Primer 1.5.1. Neka je G grupoid. Relacije ekvivalencije MG i OG su kongruencije grupoida G.♦

Grupoidi 17
Primer 1.5.2. Relacija ≡m , m ∈ N, je kongruencija grupoida (Z, +) i grupoida (Z, ·). ♦
Teorema 1.5.1. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Jezgro preslikavanja h,
ker(h) = {(a, b) ∈ G2 | h(a) = h(b)},
je kongruencija grupoida G.
Dokaz. Neka su grupoidi G = (G, ·) i S = (S, ∗). Iz osobina jednakosti, neposredno, sledi da je
ker(h) relacija ekvivalencije skupa G. Neka su a1 , a2 , b1 , b2 ∈ G takvi da je a1 ker(h)a2 i b1 ker(h)b2 .
Tada, iz
a1 ker(h)a2 ∧ b1 ker(h)b2 ⇒ h(a1 ) = h(a2 ) ∧ h(b1 ) = h(b2 )

⇒ h(a1 ) ∗ h(b1 ) = h(a2 ) ∗ h(b2 )
⇒ h(a1 · b1 ) = h(a2 · b2 )
⇒ a1 · b1 ker(h)a2 · b2 ,
pa je ker(h) kongruencija grupoida G. ¨
Definicija 1.5.2. Neka su oznake kao u prethodnom tvrd̄enju. Za kongrenciju ker(h) kažemo
da je jezgro homomorfizma h.
Teorema 1.5.2. Neka je G = (G, ·) grupoid i ρ relacija ekvivalencije skupa G. ρ je kongruencija

grupoida G ako i samo ako važi
(∗∗) (∀a, b ∈ G) (aρb ⇒ (∀c ∈ G)(c · a ρ c · b ∧ a · c ρ b · c)).
Dokaz. Neka je ρ je kongruencija grupoida G i a, b ∈ G takvi da je aρb. Neka je c ∈ G proizvoljan

element. Kako je ρ refleksivna relacija, to je cρc. Tada iz,
cρc ∧ aρb ⇒ c · a ρ c · b,
aρb ∧ cρc ⇒ a · c ρ b · c.
Dakle, važi uslov (∗∗).

Obratno, neka je zadovoljen uslov (∗∗). Dokazaćemo da je ρ je kongruencija grupoida G, tj. da
važi uslov (∗). Neka su a, b, c, d ∈ G takvi da je aρb i cρd. Tada iz,
aρb ∧ cρd ⇒ a · c ρ b · c ∧ b · c ρ b · d ⇒ a · c ρ b · d.
Dakle, važi uslov (∗). ¨
Definicija 1.5.3. Neka je G = (G, ·) grupoid i ρ relacija ekvivalencije skupa G. ρ je leva

kongruencija (desna kongruencija) grupoida G ako i samo ako važi
(∀a, b ∈ G) (aρb ⇒ (∀c ∈ G)(c · a ρ c · b)) ((∀a, b ∈ G) (aρb ⇒ (∀c ∈ G)(a · c ρ b · c))).
T
Teorema 1.5.3. Neka su ρi , i ∈ I, kongruencije grupoida G. Tada je i∈I ρi kongruencija
grupoida G.
T
Dokaz. Poznato je da je i∈I ρi relacija ekvivalencije skupa G. Ostaje da dokažemo da je saglasna
sa operacijom grupoida G. Neka je G = (G, ·) i a, b, c, d ∈ G takvi da je aρb i cρd. Tada je, za svaki
i ∈ I, aρi b i cρi d. Kako je ρi , i ∈ I, kongruencija grupoida G = (G, ·), to je
(∀i ∈ I) (a · cρi b · d) tj. a · c ρ b · d.
Dakle, ρ je kongruencija grupoida G. ¨
Primer 1.5.3. Neka su m, n ∈ N. ≡m ∩ ≡n = ≡[m,n] gde je [m, n] najmanji zajednički sadržalac

brojeva m i n. ♦
Teorema 1.5.4. Ako je ρ relacija ekvivalencije domena G grupoida G, onda postoji najmanja
kongruencija grupoida G koja sadrži relaciju ρ.
Dokaz. Neka je Kρ = {σ ∈ Con(G) | ρ ⊆ σ}. Familija Kρ 6= ∅ jer OG = G × G ∈ Kρ .
T
Neka je τ = σ∈Kρ σ. Očigledno, ρ ⊆ τ . Prema prethodnom tvrd̄enju, τ ∈ Con(G), pa je, zbog
osobina preseka, najmanja kongruencija grupoida G koja sadrži relaciju ρ, tj. τ je sadržana u svakoj
kongruenciji grupoida G koja sadrži relaciju ρ. Zaista, ako je α ∈ Con(G) takva da je ρ ⊆ α, onda
α ∈ Kρ , pa je τ ⊆ α. ¨
Relacija ekvivalencije ρ skupa G, na prirodan način, odred̄uje konstrukciju količničkog skupa G/ρ:
G/ρ = {a/ρ | a ∈ G}, gde je a/ρ = {b ∈ G | aρb}. Ako je G = (G, ·) grupoid i ρ kongruencija
grupoida G, dokazaćemo da kongruencija ρ, na prirodan način, odred̄uje konstrukciju količničkog
grupoida G/ρ. Sledeće tvrd̄enje obezbed̄uje korektnost definicije ovog pojma.
Teorema 1.5.5. Neka je G = (G, ·) grupoid i ρ kongruencija grupoida G. Tada,
(∗ ∗ ∗) (∀a1 , a2 , b1 , b2 ∈ G) (a1 /ρ = a2 /ρ ∧ b1 /ρ = b2 /ρ ⇒ a1 · b1 /ρ = a2 · b2 /ρ).
Dokaz. Neka su a1 , a2 , b1 , b2 ∈ G takvi da je a1 /ρ = a2 /ρ ∧ b1 /ρ = b2 /ρ. Iz
a1 /ρ = a2 /ρ ∧ b1 /ρ = b2 /ρ ⇒ a1 ρa2 ∧ b1 ρb2
⇒ a1 · b1 ρ a2 · b2 ⇒ a1 · b1 /ρ = a2 · b2 /ρ. ¨
Teorema 1.5.6. Neka je G = (G, ·) grupoid i ρ kongruencija grupoida G. Tada je ured̄en par
(G/ρ, ¯) odred̄en sa:
(i) G/ρ = {a/ρ | a ∈ G},
(ii) (∀ a/ρ , b/ρ ∈ G/ρ)(a/ρ ¯ b/ρ = a · b /ρ),
grupoid.
Grupoidi 19
Dokaz. Da bismo dokazali da je ured̄en par (G/ρ, ¯) grupoid, dovoljno je dokazati da je ¯

binarna operacija skupa G/ρ, tj. preslikavanje iz skupa G/ρ × G/ρ u skup G/ρ, odnosno, da za svaki
a1 /ρ, a2 /ρ, b1 /ρ, b2 /ρ ∈ G/ρ važi:
a1 /ρ = a2 /ρ ∧ b1 /ρ = b2 /ρ ⇒ a1 /ρ ¯ b1 /ρ = a2 /ρ ¯ b2 /ρ.
Neka su a1 /ρ, a2 /ρ, b1 /ρ, b2 /ρ ∈ G/ρ takvi da je a1 /ρ = a2 /ρ i b1 /ρ = b2 /ρ. Prema prethodnom

tvrd̄enju je
a1 · b1 /ρ = a2 · b2 /ρ,
a na osnovu definicije operacije ¯,
a1 /ρ ¯ b1 /ρ = a2 /ρ ¯ b2 /ρ. ¨
Definicija 1.5.4. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za grupoid (G/ρ, ¯) kažemo da je
količnički (faktor) grupoid grupoida G po kongruenciji ρ i označavamo ga sa G/ρ.
Primer 1.5.4. Posmatrajmo skup celih brojeva i relaciju ekvivalencije ≡4 . Klasu k/ ≡4 elementa
k, 0 ≤ k ≤ 3, označićemo sa [k]. Količnički grupoid (Z/ ≡4 , ⊕) grupoida (Z, +) po kongruenciji ≡4 ,
i količnički grupoid (Z/ ≡4 , ¯) grupoida (Z, ·) po kongruenciji ≡4 predstavićemo tablicom:
⊕ | [0] [1] [2] [3] ¯ | [0] [1] [2] [3]
[0] | [0] [1] [2] [3] [0] | [0] [0] [0] [0]
[1] | [1] [2] [3] [0] odnosno, [1] | [0] [1] [2] [3] . ♦
[2] | [2] [3] [0] [1] [2] | [0] [2] [0] [2]
[3] | [3] [0[ [1] [2] [3] | [0] [3] [2] [1]
Teorema 1.5.7. Neka je G grupoid i ρ kongruencija grupoida G. Ako je grupoid G komutativan

(asocijativan, sa jedinicom), onda odgovarajuću osobinu ima i količnički grupoid G/ρ.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) i G/ρ = (G/ρ, ¯).
(1) Pretpostavimo da je grupoid G = (G, ·) komutativan. Dokazaćemo da je i G/ρ = (G/ρ, ¯)
komutativan grupoid , tj. da za svaki a/ρ, b/ρ ∈ G/ρ važi: a/ρ ¯ b/ρ = b/ρ ¯ a/ρ.
Neka su a/ρ, b/ρ ∈ G/ρ proizvoljni elementi. Tada je:
a/ρ ¯ b/ρ = a · b/ρ = b · a/ρ = b/ρ ¯ a/ρ.
(2) Slično se dokazuje da, ako je grupoid G = (G, ·) asocijativan, da je onda i G/ρ = (G/ρ, ¯)
asocijativan grupoid.
(3) Neka je G = (G, ·) grupoid sa jedinicom e. Tada je e/ρ ∈ G/ρ jedinica količničkog grupoida
G/ρ = (G/ρ, ¯). Zaista, neka je a/ρ ∈ G/ρ proizvoljan element. Tada iz,
a/ρ ¯ e/ρ = a · e/ρ = a/ρ,

e/ρ ¯ a/ρ = e · a/ρ = a/ρ,
sledi da je e/ρ desna i leva jedinica grupoida G/ρ, dakle, jedinica. ¨

Teorema 1.5.8. Neka je G grupoid i ρ kongruencija grupoida G. Tada, prirodno preslikavanje

k : G → G/ρ je epimorfizam iz grupoida G u grupoid G/ρ sa jezgrom ρ.
Dokaz. Neka su grupoidi G = (G, ·) i G/ρ = (G/ρ, ¯). Prirodno preslikavanje k : G → G/ρ je
definisano sa:
(∀a ∈ G) (k(a) = a/ρ).
Očigledno je k dobro definisano. Neka je b/ρ ∈ G/ρ proizvoljan element. Tada, b ∈ G a, po definiciji
preslikavanja k, je b/ρ = k(b), pa je k i preslikavanje na.
ker(k) = {(a, b) ∈ G2 | k(a) = k(b)} = {(a, b) ∈ G2 | a/ρ = b/ρ}

= {(a, b) ∈ G2 | (a, b) ∈ ρ} = G2 ∩ ρ = ρ.
Ostaje da dokažemo da je k homomorfizam iz grupoida G u grupoid G/ρ. Neka su a, b ∈ G

proizvoljni elementi.
k(a · b) = a · b/ρ = a/ρ ¯ b/ρ = k(a) ¯ k(b),
pa je k i homomorfizam, dakle, epimorfizam iz grupoida G u grupoid G/ρ. ¨
Teorema 1.5.9. (Teorema o izomorfizmu.) Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomor-

fizam. Tada:
(1) G/ker(h) ∼
= h(G).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je G/ker(h) ∼
= S.
Dokaz. Prema Teoremi 1.5.1., ker(h) je kongruencija grupoida G, pa postoji količnički grupoid
G/ ker(h), a prema Posledici 1.3.4., h(G) = Im(h) je podgrupoid grupoida S. Neka su grupoidi
G = (G, ·), S = (S, ∗) i G/ ker(h) = (G/ ker(h), ¯).
(1) Neka je h∗ : G/ ker(h) → S preslikavanje definisano sa:
(∀a/ker(h) ∈ G/ ker(h)) (h∗ (a/ker(h)) = h(a)).
Dokazaćemo da je h∗ izomorfizam iz grupoida G/ker(h) u grupoid h(G).

(1.1) Neka su a/ker(h), b/ker(h) ∈ G/ ker(h) proizvoljni elementi. Tada, iz
a/ker(h) = b/ker(h) ⇔ (a, b) ∈ ker(h) ⇔ h(a) = h(b)

⇔ h∗ (a/ker(h)) = h∗ (b/ker(h)),
sledi dobra definisanost i injektivnost preslikavanja h∗ .

(1.2) Neka je c ∈ h(G) proizvoljan element. Prema definiciji skupa h(G), postoji a ∈ G takav da
je c = h(a). Tada, a/ker(h) ∈ G/ker(h) i h∗ (a/ker(h)) = h(a) = c, pa je h∗ i preslikavanje na.
(1.3) Ostaje da dokažemo da je h∗ homomorfizam iz grupoida G/ker(h) u grupoid h(G). Neka
su a/ker(h), b/ker(h) ∈ G/ ker(h) proizvoljni elementi. Tada je:
h∗ (a/ker(h) ¯ b/ker(h)) = h∗ (a · b/ker(h)) = h(a · b)

= h(a) ∗ h(b) = h∗ (a/ker(h)) ∗ h∗ (b/ker(h)).
Grupoidi 21
Dakle, h∗ je homomorfizam iz grupoida G/ker(h) u grupoid h(G).

(2) Ako je h epimorfizam iz grupoida G u grupoid S, onda je S = h(G), pa je, prema (1), grupoid
G/ker(h) izomorfan grupoidu S. ¨
Teorema 1.5.10. (Teorema o razlaganju homomorfizma.) Neka su G i S grupoidi i

h : G → S homomorfizam. Tada:
(1) Prirodno preslikavanje k : G → G/ker(h) je epimorfizam iz grupoida G u grupoid G/ker(h).
(2) Inkluziono preslikavanje i : h(G) → S je monomorfizam iz grupoida h(G) u grupoid S.
(3) Postoji jedinstven izomorfizam h∗ iz grupoida G/ker(h) u grupoid h(G) takav da je
h = k ◦ h∗ ◦ i.
Dokaz. Neka su grupoidi G = (G, ·), S = (S, ∗) i G/ ker(h) = (G/ ker(h), ¯).
(1) Prema Teoremi 1.5.1., ker(h) je kongruencija grupoida G, pa postoji količnički grupoid
G/ ker(h). Takod̄e, prema Teoremi 1.5.8., prirodno preslikavanje k : G → G/ker(h) je epimorfizam
iz grupoida G u grupoid G/ker(h).
(2) Prema Posledici 1.3.4., h(G) = Im(h) je podgrupoid grupoida S. Inkluziono preslikavanje
i : h(G) → S je restrikcija identičkog preslikavanja 1S : S → S pa je, prema Teoremi 1.3.2.(2)., i
monomorfizam iz grupoida h(G) u grupoid S.
(3) Prema prethodnom tvrd̄enju, postoji izomorfizam h∗ iz grupoida G/ker(h) u grupoid h(G).
Dokazaćemo da za h∗ važi h = k ◦ h∗ ◦ i, i da je h∗ jedini izomorfizam iz grupoida G/ker(h) u
grupoid h(G) sa navedenom osobinom.
Neka je a ∈ G proizvoljan element. Tada je:
(k ◦ h∗ ◦ i)(a) = i(h∗ (k(a))) = i(h∗ (a/ker(h))) = i(h(a)) = h(a),
pa je k ◦ h∗ ◦ i = h. Neka je h0 : G/ker(h) → h(G) izomorfizam sa osobinom h = k ◦ h0 ◦ i.

Dokazaćemo da je h∗ = h0 . Neka je a/ker(h) ∈ G/ker(h) proizvoljan element. Tada je
h∗ (a/ker(h)) = h(a) = (k ◦ h0 ◦ i)(a) = i(h0 (a/ker(h))) = h0 (a/ker(h)),
pa je h∗ = h0 . ¨
Primer 1.5.5. Neka je n ∈ N i h : Z → Zn homomorfizam iz grupoida (Z, +) u grupoid (Zn , +n )

definisan sa: h(z) = restn (z), z ∈ Z. Tada je ker(h) = ≡n , h(Z) = Zn i h∗ (z/ ≡n ) = restn (z). ♦
GLAVA 2.
Polugrupe i kvazigrupe
Kao što smo već rekli, polugrupa je asocijativan grupoid. Poznato je, takod̄e, da je podgrupoid
polugrupe polugrupa, homomorfna slika polugrupe je polugrupa i direktan proizvod (uopšten direk-
tan proizvod) polugrupa je polugrupa. Primeri polugrupa su dati u prvom poglavlju.
Definicija 2.1.1. Polugrupa S = (S, ·) je komutativna ako i samo ako je grupoid (S, ·) komuta-
tivan. Polugrupa S = (S, ·) je polugrupa sa jedinicom ako i samo ako je grupoid (S, ·) grupoid sa
jedinicom. Polugrupu sa jedinicom zovemo monoid.
Definicija 2.1.2. Neka je S = (S, ·) polugrupa i n ∈ N. Za proizvoljne a1 , a2 , ..., an ∈ S

induktivno uvodimo oznaku a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an :
a1 = (a1 ),
a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an = (a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an−1 ) · an .
Teorema 2.1.1. (Opšti asocijativni zakon.) Neka je S polugrupa, n ∈ N i a1 , a2 , ..., an ∈ S.

Svi prozvodi elemenata a1 , a2 , ..., an u S, u istom poretku, su jednaki.
Dokaz. Neka je S = (S, ·). Posmatraćemo sve proizvode elemenata a1 , a2 , ..., an ∈ S u S, u
tom poretku. Dokazaćemo da je svaki takav proizvod jednak proizvodu a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an , odakle, na
osnovu osobina jednakosti, sledi da su svaka dva takva proizvoda jednaka. U dokazu ćemo koristiti
transfinitnu indukciju.
Za n = 1 tvrd̄enje je očigledno. Neka je n > 1 i pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za sve
proizvode elemenata iz S, u kojima učestvuje manje od n elemenata. Dokazaćemo da važi i za
proizvode elemenata a1 , a2 , ..., an , u tom poretku. Neka je u jedan takav proizvod. Reći ćemo da je
u dužine n i pisaćemo l(u) = n. Element u ∈ S možemo predstaviti u obliku
u = v · w, l(w) = 1 ∨ l(w) ≥ 2.
Posmatraćemo svaki slučaj posebno.

(1) Neka je l(w) = 1. Tada je u = v · an , a v je neki proizvod elemenata a1 , a2 , ..., an−1 , u tom
poretku. Dakle,
u = v · an
= (a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an−1 ) · an (prema induktivnoj pretpostavci, primenjenoj na element v)
= a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an−1 ∗ an (prema Definiciji 2.1.2.).
Polugrupe i kvazigrupe 23
(2) Neka je l(w) ≥ 2. U ovom slučaju, u = v · w, gde je v neki proizvod elemenata a1 , a2 , ..., ar a
w neki proizvod elemenata ar+1 , ar+2 , ..., an , u tom poretku, i n − r ≥ 2. Dakle,
u=v·w
= (a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ ar ) · (ar+1 ∗ ar+2 ∗ ... ∗ an ) (prema induktivnoj pretpostavci)
= (a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ ar ) · ((ar+1 ∗ ar+2 ∗ ... ∗ an−1 ) · an ) (prema Definiciji 2.1.2.)
= ((a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ ar ) · (ar+1 ∗ ar+2 ∗ ... ∗ an−1 )) · an (· je asocijativna operacija)
= (a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an−1 ) · an (prema induktivnoj pretpostavci)
= a1 ∗ a2 ∗ ... ∗ an−1 ∗ an (prema Definiciji 2.1.2.). ¨
Komentar. Drugim rečima, proizvod elemenata u polugrupi ne zavisi od rasporeda zagrada.
Definicija 2.1.3. Neka je S = (S, ·) polugrupa, n ∈ N i a ∈ S. Induktivno se definiše stepen

elementa a:
a1 = a,
an+1 = an · a.
Teorema 2.1.2. Neka je S = (S, ·) polugrupa. Tada za svaki a ∈ S, m, n ∈ N važi:

(1) am · an = am+n : ;
(2) (am )n = am·n .
Dokaz. Dokaz indukcijom po n.
(1) Za n = 1, tvrd̄enje je očigledno tačno: am · a1 = am · a = am+1 .
Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za n = k: am · ak = am+k .
Dokazaćemo da je tvrd̄enje tačno za n = k + 1.
am · ak+1 = am · (ak · a) (prema definiciji stepena)

= (am · ak ) · a (· je asocijativna operacija)
= am+k · a (prema induktivnoj pretpostavci)
= a(m+k)+1 (prema definiciji stepena)
= am+(k+1) ((Z, +)) je komutativan grupoid).
(2) Za n = 1, tvrd̄enje je očigledno tačno: (am )1 = am = am·1 .

Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za n = k: (am )k = am·k .
Dokazaćemo da je tvrd̄enje tačno za n = k + 1.
(am )k+1 = (am )k · am (prema definiciji stepena)

= am·k · am (prema induktivnoj pretpostavci)
= am·k+m (prema(1))
= am·(k+1) (prema levom distributivnom zakonu · prema +). ¨
Teorema 2.1.3. Neka je S = (S, ·) polugrupa i a ∈ S. Ako je a idempotentan element, onda je,
za svaki n ∈ N, an = a.
Dokaz. Dokaz indukcijom po n. Za n = 1, tvrd̄enje je očigledno tačno: a1 = a. Pretpostavimo
da je tvrd̄enje tačno za n = k: ak = a. Dokazaćemo da je tvrd̄enje tačno za n = k + 1.
ak+1 = ak · a (prema definiciji stepena)

= a · a (prema induktivnoj pretpostavci)
= a (a je idempotentan element). ¨
Teorema 2.1.4. Svaka polugrupa je izomorfna nekoj polugrupi preslikavanja.

Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa i D(S) skup svih desnih tanslacija skupa S:
D(S) = {δa | a ∈ S}, (∀s ∈ S) (δa (s) = s · a).
Neka su δa , δb ∈ D(S) proizvoljni elementi. Kako je, za svaki s ∈ S,
(δa ◦ δb )(s) = δb (δa (s)) = δb (s · a) = (s · a) · b = s · (a · b) = δa·b (s),
to je δa ◦ δb = δa·b ∈ D(S), pa je (D(S), ◦) grupoid. Operacija ◦, kompozicija preslikavanja, je

asocijativna, pa je (D(S), ◦) polugrupa.
(1) Pretpostavimo da je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom. Dokazaćemo da je polugrupa S
izomorfna polugrupi D(S) = (D(S), ◦).
Neka je e jedinica polugrupe S i h : S → D(S) preslikavanje definisano sa:
(∀a ∈ S) (h(a) = δa ).
Dokazaćemo da je h izomorfizam iz polugrupe S u polugrupu D(S).

(1.1) Dobra definisanost preslikavanja h sledi iz:
a = b ⇒ (∀s ∈ S) (s · a = s · b) ⇒ (∀s ∈ S) (δa (s) = δb (s))

⇒ δa = δb ⇒ h(a) = h(b).
(1.2) S druge strane, injektivnost preslikavanja h sledi iz:
h(a) = h(b) ⇒ δa = δb ⇒ (∀s ∈ S) (δa (s) = δb (s))

⇒ (∀s ∈ S) (s · a = s · b) ⇒ (za s = e) (e · a = e · b) ⇒ a = b.
(1.3) Neka je δa ∈ D(S) proizvoljan element; δa = h(a), a ∈ S, pa je h preslikavanje na.

(1.4) Ostaje da dokažemo da je h homomorfizam iz grupoida S u grupoid D(S). Neka su a, b ∈ S
proizvoljni elementi.
h(a · b) = δa·b = δa ◦ δb = h(a) ◦ h(b),
pa je h i homomorfizam, dakle, izomorfizam iz polugrupe S u polugrupu D(S).
(2) Pretpostavimo da polugrupa S nema jedinicu. Proširićemo skup S: S1 = S ∪ {e}, e ∈

/ S. Na
skupu S1 definišemo operaciju ∗ na sledeći način:

 x · y,
 x, y ∈ S
x∗y = x, y=e


y, x = e.
Dokazaćemo da je S1 = (S1 , ∗) polugrupa sa jedinicom e i da je polugrupa S = (S, ·) potpolugrupa

polugrupe S1 = (S1 , ∗).
(2.1) Neka su x, y, z ∈ S1 proizvoljni elementi.
(2.1.1) Ako su x, y, z ∈ S, onda je:
(x ∗ y) ∗ z = (x · y) ∗ z (x, y ∈ S)
= (x · y) · z (x · y, z ∈ S)
= x · (y · z) (· je asocijativna operacija)
= x ∗ (y · z) (x, y · z ∈ S)
= x ∗ (y ∗ z) (y, z ∈ S).
(2.1.2) Ako je jedan od elemenata x, y, z ∈ S1 jednak e, onda je svaki od proizvoda (x ∗ y) ∗ z i

x ∗ (y ∗ z) jednak proizvodu preostala dva elementa, pa je (x ∗ y) ∗ z = x ∗ (y ∗ z).
(2.1.3) Ako su dva elementa, od elemenata x, y, z ∈ S1 , jednaka e, onda je svaki od proizvoda
(x ∗ y) ∗ z i x ∗ (y ∗ z) jednak trećem elementu, pa je (x ∗ y) ∗ z = x ∗ (y ∗ z).
(2.1.4) x = y = z = e. Tada je (x ∗ y) ∗ z = e = x ∗ (y ∗ z).
Dakle, S1 = (S1 , ∗) je polugrupa. Iz definicije operacije ∗, neposredno, sledi da je e jedinica u
polugrupi S1 = (S1 , ∗).
(2.2) Takod̄e, iz definicije operacije ∗, očigledno je da je, operacija · restrikcija operacije ∗ na skup
S × S, pa je polugrupa S = (S, ·) potpolugrupa polugrupe S1 = (S1 , ∗).
(3) Prema (1), polugrupa S1 je izomorfna polugrupi D(S1 ). Neka je α izomorfizam iz polugrupe
S1 u polugrupu D(S1 ). Tada je α(S) potpolugrupa polugrupe D(S1 ) izomorfna sa polugrupom S.
Zaista, neka je β : S → α(S) preslikavanje definisano sa:
(∀a ∈ S) (β(a) = α(a)).
(3.1) Dobra definisanost i injektivnost preslikavanja β sledi iz:
a = b ⇔ α(a) = α(b) ⇔ β(a) = β(b).
(3.2) Neka je α(a) ∈ α(S) proizvoljan element; a ∈ S i, na osnovu definicije prelikavanja β, je

α(a) = β(a), pa je β i preslikavanje na.
(3.3) Za svaki a, b ∈ S je:
β(a · b) = α(a · b) = α(a) ◦ α(b) = β(a) ◦ β(b).

Dakle, β je i homomorfizam, pa je izomorfizam iz polugrupe S u polugrupu α(S). ¨
2.2. Invertibilni elementi
Teorema 2.2.1. Neka je S polugrupa sa jedinicom i a ∈ S. Ako element a ima levi inverz b i
desni inverz c, onda je b = c.
Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom e. Iz definicije levog i desnog inverza sledi:
b · a = e i a · c = e. Tada je:
b = b · e = b · (a · c) = (b · a) · c = e · c = c. ¨
Posledica 2.2.2. Neka je S polugrupa sa jedinicom i a ∈ S. Ako element a ima inverz, onda je
on jedinstven.
Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom e i b, c ∈ S inverzi za a. Na isti način, kao u
prethodnom tvrd̄enju, se dokazuje da je b = c. ¨
Teorema 2.2.3. U polugrupi sa jedinicom, skup ivertibilnih elemenata odred̄uje potpolugrupu.

Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom e i I ⊆ S skup invertibilnih elemenata. Kako
je e ∈ I, dakle, I 6= ∅, dovoljno je dokazati da I odred̄uje podgrupoid grupoida S, tj. da za svaki
a, b ∈ I, a · b ∈ I.
Neka su a, b ∈ I proizvoljni elementi, c, d ∈ S takvi da je c inverz za a i d inverz za b. Tada je:
(a · b) · (d · c) = ((a · b) · d) · c = (a · (b · d)) · c = (a · e) · c = a · c = e
(d · c) · (a · b) = d · (c · (a · b)) = d · ((c · a) · b) = d · (e · b) = d · b = e.
Dakle, d · c je inverz za element a · b, pa a · b ∈ I. ¨
Teorema 2.2.4. Neka je S polugrupa sa jedinicom i a ∈ S. Element a je levo (desno) invertibilan

ako i samo ako δa (λa ) preslikavane na.
Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom e. Dokazaćemo da je a ∈ S levo invertibilan
ako i samo ako je δa preslikavanje na. Slično se dokazuje da je a ∈ S desno invertibilan ako i samo
ako je λa preslikavanje na.
Pretpostavimo da je a ∈ S levo invertibilan element. Dakle, postoji b ∈ S takav da je b · a = e.
Neka je c ∈ S proizvoljan element. Tada je
c = c · e = c · (b · a) = (c · b) · a = δa (c · b),
tj. c je slika elementa c · b ∈ S preslikavanjem δa , pa je δa preslikavanje na.

Obratno, neka je δa preslikavanje na. Dakle, svaki element iz S je slika nekog elementa iz S
preslikavanjem δa , pa to važi i za jedinicu e. Znači, postoji b ∈ S takav da je e = δa (b), tj. postoji
b ∈ S takav da je e = b · a. Dakle, element a je levo invertibilan. ¨
Teorema 2.2.5. Neka je S polugrupa sa jedinicom. Svaki invertibilan element u S je skrativ.

Ako je S konačna polugrupa, svaki skrativ element je invertibilan.
Dokaz. Neka je S = (S, ·) polugrupa sa jedinicom e i a ∈ S invertibilan element. Dakle, postoji
b ∈ S takav da je a · b = b · a = e. Dokazaćemo da je a skrativ element. Za s, t ∈ S iz:
a · s = a · t ⇒ b · (a · s) = b · (a · t) ⇒ (b · a) · s = (b · a) · t ⇒ e · s = e · t ⇒ s = t,
s · a = t · a ⇒ (s · a) · b = (t · a) · b ⇒ s · (a · b) = t · (a · b) ⇒ s · e = t · e ⇒ s = t.
Dakle, a je levo i desno skrativ, odnosno, skrativ element.

Pretpostavimo da je S konačna polugrupa. Dokazaćemo da je svaki skrativ element u S invert-
ibilan.
Neka je a ∈ S skrativ element. Dakle, a je levo skrativ i desno skrativ element. Tada su, prema
Teoremi 1.1.3., λa i δa 1–1 preslikavanja. Polugrupa S je konačna, pa su λa i δa preslikavanja na.
Tada je, prema prethodnom tvrd̄enju, element a desno i levo invertibilan, dakle, invertibilan. ¨
2.3. Kvazigrupe
Definicija 2.3.1. Grupoid G = (G, ·) je kvazigrupa ako i samo ako su, za svaki a, b ∈ G,
jednačine a · x = b i x · a = b jednoznačno rešive po x u G, tj. ako i samo ako za svaki a, b ∈ G
postoje jedinstveni c, d ∈ G takvi da je a · c = b i d · a = b.
Primer 2.3.1. Primeri kvazigrupa.

(1) (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (Q \ {0}, ·), (R \ {0}, ·), (C \ {0}, ·).
(3) (Z, −), (Q, −), (R, −), (C, −).
(4) (Q \ {0}, :), (R \ {0}, :), (C \ {0}, :).
·| a b c
a| a b c
(5) Grupoid G = (G, ·) zadat tablicom , je kvazigrupa. ♦
b| c a b
c| b c a
Teorema 2.3.1. Svaka kvazigrupa je grupoid sa kraćenjem.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) kvazigrupa. Dokazaćemo da je svaki element kvazigrupe G skrativ.
Neka je a ∈ G proizvoljan element. Dokazaćemo da je a levo skrativ element. Slično se dokazuje da
je a desno skrativ element.
Neka su b, c ∈ G takvi da je a · b = a · c. Označimo oba proizvoda sa d. Dakle, jednačina a · x = d

ima dva rešenja b i c u G. Kako je G kvazigrupa, to je b = c. ¨
Teorema 2.3.2. Konačan grupoid je kvazigrupa ako i samo ako se svaki element grupoida
pojavljuje jednom i samo jednom u svakom redu i svakoj koloni njegove tablice.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) konačan grupoid.
(1) Pretpostavimo da je grupoid G kvazigrupa. Neka je a ∈ G proizvoljan element. Dokazaćemo
da se element a pojavljuje u svakom redu i svakoj koloni tablice grupoida G = (G, ·) i da je njegovo
pojavljivanje jedinstveno.
Neka je b ∈ G proizvoljan element. Posmatrajmo b-ti red i b-tu kolonu tablice grupoida G. Kako
je G kvazigrupa, to postoje jedinstveni c, d ∈ G takvi da je b·c = a i d·b = a. A odavde, neposredno,
zaključujemo da se element a javlja u b-tom redu (b · c = a) i b-toj koloni (d · b = a) tablice grupoida
G. Jedinstvenost njegovog pojavljivanja sledi iz jedinstvenosti elemenata c i d.
(2) Obratno, pretpostavimo da grupoid G zadovoljava naveden uslov: svaki njegov element se
pojavljuje jednom i samo jednom u svakom redu i svakoj koloni njegove tablice. Dokazaćemo da je
grupoid G kvazigrupa.
Neka su a, b ∈ G proizvoljni elementi. Kako se element b pojavljuje jednom i samo jednom u
a-tom redu i a-toj koloni tablice grupoida G, to postoje jedinstveni c, d ∈ G takvi da je a · c = b i
d · a = b. Dakle, grupoid G je kvazigrupa. ¨
Grupe 29
GLAVA 3.
Grupe
Definicija 3.1.1. Neka je grupoid G = (G, ·) polugrupa sa jedinicom. Polugrupa G je grupa ako
i samo ako je svaki njen element invertibilan.
Komentar. Neka je grupoid G = (G, ·) grupa. Kako je u grupi G svaki element invertibilan,
tj. ima levi i desni inverz a, prema Teoremi 2.2.1., su oni jednaki, tj. svaki element grupe G
ima jedinstven inverz, možemo da definišemo unarnu operaciju invertovanja (operaciju inverznog
elementa) −1 : G → G, koja svakom elementu a ∈ G pridružuje njegov iverz. Pišemo: −1 (a) =
a−1 , a ∈ G. U slučaju aditivne oznake binarne operacije (+), tj. ako je grupoid G = (G, +) grupa,
operacija invertovanja se označava sa −, a inverz elementa a ∈ G sa −a.
Primer 3.1.1. Primeri grupa.

(1) (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +). Jedinica je 0, a inverz za a ∈ Z (Q, R, C) je suprotan broj −a.
(2) (Q \ {0}, ·), (R \ {0}, ·), (C \ {0}, ·). Jedinica je 1, a inverzni element za broj a ∈ Q \ {0}
(R \ {0}, C \ {0}) je a1 .
(3) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +). Jedinica je nula polinom 0, a inverzni element za
polinom f (x) ∈ Z[x] (Q[x], R[x], C[x]) je suprotan polinom (−f )(x).
(4) (P(X), M). Jedinica je ∅, a svaki element je sam sebi inverzan.
(5) (Sym(A), ◦). Jedinica je 1A , a inverzni element za f ∈ Sym(A) je inverzno preslikavanje f −1 .
(6) (Zn , +n ). Jedinica je 0, a inverzni za k ∈ Zn je n − k ∈ Zn .
(7) (Mm×n (R), +). Jedinica je nula matrica, a inverzni element za A ∈ Mm×n (R) je suprotna
matrica −A. ♦
Teorema 3.1.1. Neka je G = (G, ·) polugrupa. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:

(1) G je grupa;
(2) G ima levu jedinicu i svaki element ima levi inverz u odnosu na tu levu jedinicu;
(3) G ima desnu jedinicu i svaki element ima desni inverz u odnosu na tu desnu jedinicu;
(4) (∀a, b ∈ G)(∃c, d ∈ G)( a · c = b ∧ d · a = b ).
Dokaz. Dokazaćemo da (1)⇒(2)⇒(3)⇒(4)⇒(1). Odavde, na osnovu tranzitivnosti implikacija,
sledi ekvivalentnost svaka dva tvrd̄enja.
(1)⇒(2). Pretpostavka je, dakle, da je polugrupa G = (G, ·) grupa, pa ima jedinicu (e) i svaki
njen element je invertibilan. Očigledno, G ima levu jedinicu (e) i svaki njen element ima levi inverz
u odnosu na tu levu jedinicu, tj. važi (2).
(2)⇒(3). Pretpostavka je da polugrupa G ima levu jedinicu i svaki njen element ima levi inverz
u odnosu na tu levu jedinicu. Neka je e ∈ G leva jedinica, a ∈ G proizvoljan element i b ∈ G levi
inverz za a u odnosu na e. Dakle, važi:
e·a=a ∧ b · a = e.
Dokazaćemo da je b desni inverz za a i e desna jedinica u G. Neka je c ∈ G levi inverz za b u odnosu

na e. Iz:
a · b = (e · a) · b = ((c · b) · a) · b = (c · (b · a)) · b = (c · e) · b = c · (e · b) = c · b = e,
a · e = a · (b · a) = (a · b) · a = e · a = a,
sledi da je b desni inverz za a u odnosu na e i e desna jedinica u G.

(3)⇒(4). Prema (3), G je polugrupa sa desnom jedinicom u kojoj je svaki element desno
invertibilan u odnosu na tu desnu jedinicu. Neka je e ta desna jedinica. Kao u prethodnom koraku,
dokazujemo da je svaki element iz G levo invertibilan u odnosu na e i da je e leva jedinica. Tvrd̄enje
(4) se sada lako dokazuje. Zaista, neka su a, b ∈ G proizvoljni elementi i a−1 i b−1 , redom, njihovi
inverzi. Rešenja jednačina a · x = b i x · a = b su elementi c = a−1 · b i d = b · a−1 iz G, jer je:
a · c = a · (a−1 · b) = (a · a−1 ) · b = e · b = b,
d · a = (b · a−1 ) · a = b · (a−1 · a) = b · e = b.
(4)⇒(1). Dakle, G je polugrupa u kojoj su, za svaki a, b ∈ G, rešive jednačine a · x = b i x · a = b.

Dokazaćemo da G ima jedinicu i da svaki njen element ima inverz.
Neka je a ∈ G proizvoljan element i e1 , e2 ∈ G takvi da je a · e1 = a i e2 · a = a. Dokazaćemo
da je e1 desna, a e2 leva jedinica u polugrupi G. Neka je b ∈ G proizvoljan element. Prema (4),
postoje c, d ∈ G takvi da je a · c = b i d · a = b. Kako je
b · e1 = (d · a) · e1 = d · (a · e1 ) = d · a = b,
e2 · b = e2 · (a · c) = (e2 · a) · c = a · c = b,
to je e1 desna, a e2 leva jedinica u G. Tada je e1 = e2 (= e) jedinica u G. Za e ∈ G i b ∈ G postoje,

prema (4), b0 , b00 ∈ G takvi da je b · b0 = e i b00 · b = e. Dakle, b ima desni inverz b0 i levi inverz b00 ,
pa je invertibilan u G. Pritom je, b0 = b00 inverz za b. ¨
Teorema 3.1.2. Neka je G polugrupa. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:

(1) G je grupa;
(2) G je kvazigrupa.
Dokaz. (1)⇒(2). Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa −1 .
Prema prethodnom tvrd̄enju, u grupi G, prema (4), za svaka dva elementa a, b ∈ G postoje c, d ∈ G
takvi da je a · c = b i d · a = b (c = a−1 · b, d = b · a−1 ). Dokazaćemo da su c i d jedinstveni takvi
elementi. Neka su c1 , d1 ∈ G takvi da je a · c1 = b i d1 · a = b. Tada iz
a · c = a · c1 ⇒ a−1 · (a · c) = a−1 · (a · c1 ) ⇒ (a−1 · a) · c = (a−1 · a) · c1 ⇒ e · c = e · c1 ⇒ c = c1 ,

d · a = d1 · a ⇒ (d · a) · a−1 = (d1 · a) · a−1 ⇒ d · (a · a−1 ) = d1 · (a · a−1 ) ⇒ d · e = d1 · e ⇒ d = d1 .
Grupe 31
(2)⇒(1). Prema (2), G je polugrupa i kvazigrupa pa je, prema prethodnoj teoremi, na osnovu
ekvivalentnosti tvrd̄enja (4) i (1), i grupa. ¨
Teorema 3.1.3. Svaka grupa je grupoid sa kraćenjem.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa. Prema prethodnom tvrd̄enju, G je kvazigrupa a, prema
Teoremi 2.3.1., grupoid sa kraćenjem. ¨
Teorema 3.1.4. Jedini idempotentan element u grupi je jedinica.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i a ∈ G idempotentan element. Kako je e · e = e,
to je i e idempotentan element. Dokazaćemo da je a = e. Iz
a·a=a⇒a·a=a·e
⇒ a = e (a je skrativ element). ¨
−1
Teorema 3.1.5. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa .
Za svaki a, b, a1 , a2 , ..., an ∈ G, n ∈ N važi:
(1) (a−1 )−1 = a;
(2) (a · b)−1 = b−1 · a−1 ;
(3) (a1 · a2 · ... · an )−1 = an−1 · ... · a−1 −1
2 · a1 .
Dokaz. (1) Iz a · a−1 = a−1 · a = e sledi, prema definiciji inverznog elementa, da je a levi i desni
inverz za element a−1 , pa je (a−1 )−1 = a.
(2) Na osnovu definicije inverznog elementa i asocijativnosti operacije · je:
(b−1 · a−1 ) · (a · b) = b−1 · (a−1 · a) · b = b−1 · e · b = b−1 · b = e,

(a · b) · (b−1 · a−1 ) = a · (b · b−1 ) · a−1 = a · e · a−1 = a · a−1 = e.
Dakle, element b−1 · a−1 je levi i desni inverz za a·b, pa je i inverz za element a·b, tj. (a·b)−1 = b−1 ·a−1 .
(3) Indukcijom po n. Za n = 1, tvrd̄enje je očigledno: (a−1 1 )
−1
= a1 . Pretpostavimo da je
−1 −1 −1 −1
tvrd̄enje tačno za n = k: (a1 · a2 · ... · ak ) = ak · ... · a2 · a1 . Dokazaćemo da je tačno za
n = k + 1.
(a1 · a2 · ... · ak · ak+1 )−1 = a−1

k+1 · (a1 · a2 · ... · ak )
−1
= a−1 −1 −1 −1
k+1 · (ak · ... · a2 · a1 )
= a−1 −1 −1 −1
k+1 · ak · ... · a2 · a1 .
Definicija 3.1.2. Red grupe G = (G, ·) je red grupoida (G, ·).
Definicija 3.1.3. Grupa G = (G, ·) je komutativna (Abelova) ako i samo ako je grupoid (G, ·)
komutativan.
Primer 3.1.2. Primeri komutativnih grupa.

(1) (Z, +), (Q, +), (R, +), (C, +).
(2) (Q \ {0}, ·), (R \ {0}, ·), (C \ {0}, ·).
(3) (Z[x], +), (Q[x], +), (R[x], +), (C[x], +).
(4) (P(X), M).
(5) (Zn , +n ).
(6) (Mm×n (R), +).
(7) Klajnova grupa G = (G, ·), gde je G = {e, a, b, c}, a operacija · definisana na sledeći način:
·| e a b c
e| e a b c
a| a e c b ♦
b| b c e a
c | c b a e.
Primer 3.1.3. Primeri nekomutativnih grupa.

(1) Grupa S3 = (S3 , ◦) gde je S3 skup permutacija skupa {1, 2, 3}. ♦
(2) Grupa kvaterniona K = (K, ·), gde je K = {1, −1, i, −i, j, −j, k, −k}, i2 = j 2 = k 2 = −1 i
operacija · definisana sa:
1 · x = x · 1 = x, x ∈ K,
(−1) · x = x · (−1) = −x, x ∈ K,
i · j = k, j · k = i, k · i = j,
j · i = −k, k · j = −i, i · k = −j. ♦
(3) Dijedarska grupa D3 = (D3 , ◦), gde je D3 skup izometrijskih transformacija ravni koje dati
trougao preslikavaju u sebe samog. Dakle,
D3 = {id, ρ, ρ2 , σ1 , σ2 , σ3 },
gde je id identičko preslikavanje, ρ rotacija trougla za 120◦ oko centra kruga, opisanog oko trougla,
i σi simetrija u odnosu na osu si (simetrala ugla trougla), 1 ≤ i ≤ 3, .
(D3 , ◦) je grupoid jer je kompozicija izometrijskih transformacija jednakostraničnog trougla opet
izometrijska transformacija tog trougla. Kako je kompozicija preslikavanja asocijativna operacija,
(D3 , ◦) je polugrupa. Očigledno je id jedinica u (D3 , ◦). Elementi id, σ1 , σ2 , σ3 su sami sebi inverzni,
a inverzni za ρ je ρ2 , i dualno, inverzni za ρ2 je ρ. Dakle, (D3 , ◦) je grupa. Predstavićemo je tablicom:
◦ | id ρ ρ2 σ1 σ2 σ3
id | id ρ ρ2 σ1 σ2 σ3
ρ | ρ ρ2 id σ2 σ3 σ1
ρ2 | ρ2 id ρ σ3 σ1 σ2
σ1 | σ1 σ3 σ2 id ρ2 ρ
σ2 | σ2 σ1 σ3 ρ id ρ2
σ3 | σ3 σ2 σ1 ρ2 ρ id .
Grupa D3 , nije komutativna: ρ ◦ σ1 = σ2 , a σ1 ◦ ρ = σ3 . Primetimo, ρ2 ◦ σ1 = σ3 . Dakle,
svaki element grupe D3 se može predstaviti u obliku ρi σ1j , i ∈ {0, 1, 2}, j ∈ {0, 1}. Tablica grupe
Grupe 33
D3 se može dobiti iz sledeće tri jednakosti: ρ3 = id, σ12 = id, σ1 ◦ ρ = ρ2 ◦ σ1 . Za ove jednakosti
kažemo da su strukturne jednakosti. Stavimo σ = σ1 . Dakle, D3 = {id, ρ, ρ2 , σ, ρ ◦ σ, ρ2 ◦ σ} ,
a strukturne jednakosti su: ρ3 = id, σ 2 = id, σ ◦ ρ = ρ2 ◦ σ. Koristićemo
® sledeći kraći zapis za
3 2 2
predstavljanje grupe D3 : D3 = ρ, σ | ρ = id, σ = id, σ ◦ ρ = ρ ◦ σ . ♦
Napomena 1. Slično se, za svako n ≥ 3, definiše grupa Dn = (Dn , ◦) kao grupa izometrijskih
transformacija pravilnog n-tougla:
Dn = {ρi | 0 ≤ i ≤ n − 1} ∪ {ρi ◦ σ | 0 ≤ i ≤ n − 1},
{ρn = id, σ 2 = id, σ ◦ ρ = ρn−1 ◦ σ} je skup strukturnih jednakosti.
®
Grupu Dn možemo kraće predstaviti u obliku: Dn = ρ, σ | ρn = id, σ 2 = id, σ ◦ ρ = ρn−1 ◦ σ .
Komentar. Najmanja nekomutativna grupa ima 6 elemenata, a najmanja nekomutativna grupa

neparnog reda je grupa reda 21.
Definicija 3.1.4. Centar grupe G, u oznaci C(G), je skup svih elemenata grupe G koji komutiraju
sa svim elementima grupe G, tj.
C(G) = {c ∈ G | (∀g ∈ G) cg = gc}.
Definicija 3.1.5. Neka je S neprazan podskup grupe G. Normalizator N (S) podskupa S u G je

skup svih elemenata grupe G koji ”komutiraju sa skupom S”, tj.
N (S) = {g ∈ G | gS = Sg}.
Ako je S = {s}, skup N ({s}) označavamo kraće sa N (s) i kažemo da je normalizator (centralizator
elementa) s. Dakle, N (s) je skup svih elemenata grupe G koji komutiraju sa s, tj.
N (s) = C(s) = {g ∈ G | sg = gs}.
−1
Definicija 3.1.6. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e, operacijom inverznog elementa ,
a ∈ G i m ∈ Z. Stepen am se definiše u grupi G na sledeći način:
 m
a ,
 m>0
m
a = e, m=0

 −m −1
(a ) , m < 0.
−1
Teorema 3.1.6. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa .
Za svaki a ∈ G i m, n ∈ Z važi:
(1) a−m = (am )−1 = (a−1 )m ;
(2) am · an = am+n ;
(3) (am )n = am·n .
Dokaz. (1) Za m = 0 tvrd̄enje je očigledno: a−0 = a0 = e, (a0 )−1 = e−1 = e, (a−1 )0 = e, pa je
a = (a0 )−1 = (a−1 )0 = e.
−0
Ako je m > 0, onda je, prema Teoremi 3.1.5.(3), (a1 = a2 = ... = am = a), (am )−1 = (a−1 )m .
Prema definiciji stepena je a−m = (am )−1 . Dakle, a−m = (am )−1 = (a−1 )m .
Neka je m < 0. Tada je −m > 0 pa je, prema definiciji stepena, am = (a−m )−1 . Iz jednakosti ele-
menata am i (a−m )−1 sledi jednakost njihovih inverznih elemenata. Dakle, (am )−1 = ((a−m )−1 )−1 ,
tj. (am )−1 = a−m . Takod̄e, (a−m )−1 = (a−1 )−m (Teorema 3.1.5.(3)), pa je i ((a−m )−1 )−1 =
((a−1 )−m )−1 , odnosno, a−m = (a−1 )m . Dakle, a−m = (am )−1 = (a−1 )m .
(2) m, n ∈ {0} ∪ Z+ ∪ Z− . Posmatraćemo sve slučajeve.

(2.1) m = 0 ∨ n = 0.
Neka je, recimo, m = 0. Tada je a0 · an = e · an = an = a0+n . Slično za n = 0 i m = n = 0.
(2.2) m > 0 ∧ n > 0.
Za m > 0 ∧ n > 0, tvrd̄enje am · an = am+n važi u svakoj polugrupi, pa važi i u grupi G.
(2.3) m > 0 ∧ n < 0. Tada je −n > 0. Posmatraćemo sledeće slučajeve: m ≥ −n ili m < −n.
(2.3.1) m ≥ −n, tj. m = −n + k za neki k ∈ N0 .
Tada je k = m + n. Kako je k ≥ 0, to je
am · an = a−n+k · an = ak+(−n) · an = ak · a−n · an

= ak · (an )−1 · an = ak · e = ak = am+n .
(2.3.2) m < −n, tj. −n = t + m za neki t ∈ N.
am · an = am · (a−n )−1 = am · (at+m )−1

= am · (at · am )−1 = am · (am )−1 · (at )−1
= e · (at )−1 = (at )−1 = (a−m−n )−1 = a−(−m−n) = am+n .
(2.4) m < 0 ∧ n < 0. Tada je −m > 0 i −n > 0, pa je:
am · an = (a−m )−1 · (a−n )−1 = (a−n · a−m )−1 = (a−n−m )−1 = a−(−n−m) = am+n .
(2.5) m < 0 ∧ n > 0.

Kako je u proizvodu an · a−m−n eksponent prvog stepena veći od nule, to je, prema ranije
dokazanim tvrd̄enjima, an ·a−m−n = an+(−m)+(−n) = a−m . Množenjem jednakosti an ·a−m−n = a−m
sa leve strane sa am , a sa desne strane sa am+n , dobijamo:
am · an · a−m−n · am+n = am · a−m · am+n ⇒ am · an · a−m−n · am+n = am+n .
Odavde, i iz
am · an · a−m−n · am+n = am · an · (am+n )−1 · am+n = am · an · e = am · an ,
sledi, am · an = am+n .
(3) Razmatraćemo sve slučajeve, kao i u prethodnom delu tvrd̄enja.
Grupe 35
(3.1) m = 0 ∨ n = 0.
Ako je m = 0, onda je (a0 )n = en = e0·n . Slično, za n = 0 i m = n = 0.
(3.2) m > 0 ∧ n > 0.
U ovom slučaju, tvrd̄enje važi u svakoj polugrupi, pa važi i u grupi G.
(3.3) m > 0 ∧ n < 0.
(am )n = ((am )−n )−1 = (am·(−n) )−1 = (a−(m·n) )−1 = am·n .
(3.4) m < 0 ∧ n > 0.
(am )n = ((a−m )−1 )n = ((a−m )n )−1 = (a(−m)·n )−1 = (a−(m·n) )−1 = am·n .
(3.5) m < 0 ∧ n < 0.
(am )n = ((am )−n )−1 = (am·(−n) )−1 = (a−(m·n) )−1 = am·n . ¨
Napomena 2. Neka je G = (G, +) grupa sa jedinicom 0, operacijom inverznog elementa −,

a ∈ G i m ∈ Z. Stepen ma u grupi G se definiše na sledeći način:

 ma,
 m>0
ma = 0, m=0


−((−m)a), m < 0.
3.2. Podgrupe
Definicija 3.2.1. Neka je G = (G, ·) grupa i ∅ 6= H ⊆ G. Podskup H odred̄uje podgrupu grupe G

ako i samo ako je H = (H, · ¹ H × H) grupa. Pišemo H < G i čitamo ”H je podgrupa grupe G”.
Primer 3.2.1. Primeri podgrupa.

(1) (Z, +) < (Q, +) < (R, +) < (C, +).
(2) (Q \ {0}, ·) < (R \ {0}, ·) < (C \ {0}, ·).
(3) (Z[x], +) < (Q[x], +) < (R[x], +) < (C[x], +).
(4) (nZ, +) < (Z, +), n ∈ N0 , nZ = {nz | z ∈ Z}.
(5) ({0, 2, 4}, +6 ) < (Z6 , +6 ).
(6) ({1, −1, i, −i}, ·) < (K, ·).
(7) ({id, ρ, ρ2 }, ◦) < (D3 , ◦).
½µ ¶¯ ¾
a b ¯
(8) (S, +) < (M2×2 (R), +), gde je S = ¯ a, b ∈ R .
0 0
(9) Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e. E = ({e}, ·) i G su podgrupe grupe G. ♦
Definicija 3.2.2. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e. Za podgrupu E = ({e}, ·) grupe

G = (G, ·) kažemo da je trivijalna (jedinična) podgrupa grupe G. Podgrupa H grupe G je prava
(prava netrivijalna) podgrupa ako i samo ako je H 6= G (E 6= H 6= G).
−1
Teorema 3.2.1. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e, operacijom inverznog elementa i
∅ 6= H ⊆ G. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:
(1) H odred̄uje podgrupu grupe G ;
−1
(2) H je zatvoren za operacije · i i e ∈ H:
(3) (∀a, b ∈ H) (a · b−1 ∈ H).
Dokaz. Dokazaćemo da (1)⇒(2)⇒(3)⇒(1), odakle, na osnovu tranzitivnosti implikacije, sledi
ekvivalentnost svaka dva tvrd̄enja. Označimo sa ·H restrikciju operacije · na skup H × H.
(1)⇒(2). Neka je operacija ·H indukovana restrikcijom operacije · na skup H ×H. Pretpostavimo
da je H = (H, ·H ) grupa sa neutralom eH i operacijom inverznog elementa −1H . Dokazaćemo da za
svaki a, b ∈ H: a · b ∈ H, e ∈ H i a−1 ∈ H.
Neka su a, b ∈ H proizvoljni elementi. Kako je a · b = a ·H b, a H = (H, ·H ) grupa, to a · b ∈ H.
Iz eH ·H eH = eH i eH ·H eH = eH · eH sledi da je eH · eH = eH , tj. eH idempotentan element u
grupi G = (G, ·). Kako je jedini idempotentan element u grupi G neutral e, to je eH = e, pa e ∈ H.
Ostaje da dokažemo da je skup H zatvoren za operaciju −1 . Neka je a ∈ H i a−1H njegov inverz
u grupi H. Dakle, a−1H ·H a = a ·H a−1H = e. Kako je a−1H ·H a = a−1H · a i a ·H a−1H = a · a−1H to
je a−1H · a = a · a−1H = e, pa je a−1H inverz za a u grupi G. Iz jedinstvenosti inverznog elementa,
sledi da je a−1H = a−1 , pa a−1 ∈ H.
(2)⇒(3). Neka su a, b ∈ H proizvoljni elementi. Prema (2), a, b−1 ∈ H pa i a · b−1 ∈ H.
(3)⇒(1). Kako je H neprazan skup, to postoji bar jedan element a ∈ H. Prema (3), a · a−1 ∈ H,
pa e ∈ H. Neka su b, c ∈ H proizvoljni elementi. Iz
b ∈ H ⇒ e, b ∈ H ⇒ e · b−1 ∈ H ⇒ b−1 ∈ H.
Tada,
b, c ∈ H ⇒ b, c−1 ∈ H ⇒ b · (c−1 )−1 ∈ H ⇒ b · c ∈ H.
Dakle, skup H odred̄uje podgrupoid grupoida (G, ·), ima jedinicu i svaki njegov element ima inverz.
Kako je (H, ·) podgrupoid asocijativnog grupoida (G, ·), to je i (H, ·) asocijativan grupoid, pa je
grupa. Dakle, skup H odred̄uje podgrupu grupe G. ¨
Teorema 3.2.2. Neka je G = (G, ·) grupa i H podgrupa grupe G. Tada, za svaki a ∈ H i

m ∈ Z, am ∈ H.
Dokaz. Ako je m = 0, onda je a0 = e. Kako je H = (H, ·) podgrupa grupe G, to e ∈ H. Dakle,
0
a ∈ H.
Neka je m > 0. Tvrd̄enje dokazujemo indukcijom po m. Za m = 1, tvrd̄enje je očigledno:
a1 = a ∈ H. Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za m = k: ak ∈ H. Dokazaćemo da je tačno i za
m = k + 1, tj. da ak+1 ∈ H. Na osnovu definicije stepena je ak+1 = ak · a. Kako ak , a ∈ H, a (H, ·)
je grupoid, to i ak+1 ∈ H.
Neka je m < 0. Na osnovu definicije stepena je, am = (a−m )−1 . Kako a−m ∈ H jer je −m > 0, a
prema prethodnom tvrd̄enju, (a−m )−1 ∈ H jer je (H, ·) podgrupa grupe G, to i am ∈ H. ¨
Grupe 37
Teorema 3.2.3. Presek proizvoljne familije podgrupa jedne grupe je podgrupa te grupe.
−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e, operacijom inverznog elementa , {Hi | i ∈ I}
familija podgrupa grupe G i H = ∩i∈I Hi .
Kako je, za svaki i ∈ I, e ∈ Hi , to e ∈ H pa je H 6= ∅. Dokazaćemo da podskup H odred̄uje
podgrupu grupe G, koristeći Teoremu 3.2.1.(3).
Neka su a, b ∈ H proizvoljni elementi. Tada, za svaki i ∈ I, a, b ∈ Hi pa, s obzirom na to da je
Hi podgrupa grupe G, a · b−1 ∈ Hi , i ∈ I. Dakle, a · b−1 ∈ ∩i∈I Hi , tj. a · b−1 ∈ H. ¨
Primer 3.2.2. Neka su m, n ∈ N i Z = (Z, +). mZ ∩ nZ = [m, n]Z. ♦
Teorema 3.2.4. Neka je G grupa, H i K podgrupe grupe G. Unija podgrupa H i K je podgrupa

grupe G ako i samo ako je H podgrupa grupe K ili je K podgrupa grupe H.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e i operacijom inverznog elementa −1 . Tvrd̄enje je
očigledno ako je H podgrupa grupe K ili je K podgrupa grupe H. U prvom slučaju unija podgrupa
H i K je K, a u drugom slučaju unija podgrupa H i K je H. Dakle, unija podgrupa H i K je
podgrupa grupe G.
Obratno, pretpostavimo da je unija podgrupa H i K podgrupa grupe G i da H nije podgrupa
grupe K i K nije podgrupa grupe H. Tada, postoje a, b ∈ H ∪ K takvi da a ∈ H \ K, a b ∈ K \ H.
Unija podgrupa H i K je podgrupa grupe G, pa postoji c ∈ H ∪ K, takav da je a · c = b. Ako c ∈ H,
tada zbog a ∈ H, i b ∈ H, što je netačno. Ako je c ∈ K, onda je a = b · c−1 ∈ K, što je, takod̄e,
netačno. Dakle, ako je unija podgrupa H i K podgrupa grupe G, onda je H podgrupa grupe K ili
je K podgrupa grupe H. ¨
−1
Teorema 3.2.5. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e, operacijom inverznog elementa i
H podgrupa grupe G. Tada, za svaki a ∈ G, skup aHa−1 odred̄uje podgrupu grupe G.
Dokaz. Iz e ∈ H sledi e = a · e · a−1 ∈ aHa−1 , pa je skup aHa−1 6= ∅. Neka su u, v ∈ aHa−1
proizvoljni elementi. Dokazaćemo da u · v −1 ∈ aHa−1 . Na osnovu definicije skupa aHa−1 , postoje
b, c ∈ H takvi da je u = a · b · a−1 i v = a · c · a−1 . Tada je:
u · v −1 = a · b · a−1 · (a · c · a−1 )−1 = a · b · a−1 · (a−1 )−1 · c−1 · a−1 = a · b · c−1 · a−1 .
Kako je b · c−1 ∈ H, to a · (b · c−1 ) · a−1 ∈ aHa−1 . Dakle, u · v −1 ∈ aHa−1 . ¨
Definicija 3.2.3. Neka su oznake kao u prethodnom tvrd̄enju. Kažemo da je podgrupa aHa−1
konjugovana sa H.
Teorema 3.2.6. Neka je G grupa.

(1) Centar grupe G odred̄uje podgrupu grupe G.
(2) Centar grupe G je komutativna podgrupa grupe G.
−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e i operacijom inverznog elementa .
(1) Skup C(G) 6= ∅ jer e ∈ C(G). Neka su c1 , c2 ∈ C(G) i a ∈ G proizvoljni elementi. Dakle,
a · c1 = c1 · a i a · c2 = c2 · a, pa je c−1 −1 −1 −1 −1 −1
2 · a · c2 · c2 = c2 · c2 · a · c2 , dakle, c2 · a = a · c2 . Znači,
−1
c2 ∈ C(G), pa je:
a · (c1 · c−1 −1 −1
2 ) = (a · c1 ) · c2 = (c1 · a) · c2
= c1 · (a · c−1 −1
2 ) = c1 · (c2 · a)
= (c1 · c−1
2 ) · a.
Dakle, c1 · c−1
2 ∈ C(G), pa je prema Teoremi 3.2.1.(3), (C(G), ·) podgrupa grupe G.
(2) Za proizvoljne c1 , c2 ∈ C(G) je: c1 · c2 = c2 · c1 . Dakle, grupa (C(G), ·) je komutativna. ¨
Teorema 3.2.7. Neka je G grupa i ∅ 6= S ⊆ G. Normalizator skupa S, N (S), odred̄uje podgrupu

grupe G.
−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e i operacijom inverznog elementa . Skup
N (S) 6= ∅ jer e ∈ N (S):
eS = {e · s | s ∈ S} = {s | s ∈ S} = {s · e | s ∈ S} = Se.
Neka su a, b ∈ N (S) proizvoljni elementi. Dokazaćemo da a · b−1 ∈ N (S). Iz
bS = Sb ⇒ {b · s | s ∈ S} = {s · b | s ∈ S}
⇒ b−1 {b · s | s ∈ S}b−1 = b−1 {s · b | s ∈ S}b−1
⇒ {b−1 · b · s · b−1 | s ∈ S} = {b−1 · s · b · b−1 | s ∈ S}
⇒ {s · b−1 | s ∈ S} = {b−1 · s | s ∈ S}
⇒ Sb−1 = b−1 S,
pa b−1 ∈ N (S). Tada je,
a · b−1 S ={(a · b−1 ) · s | s ∈ S} = {a · (b−1 · s) | s ∈ S}

={a · (b−1 · s) | b−1 · s ∈ b−1 S}
=a(b−1 S) = a(Sb−1 )
={a · (s · b−1 ) | s · b−1 ∈ Sb−1 }
={(a · s) · b−1 | a · s ∈ aS}
=(aS)b−1 = (Sa)b−1
={(s · a) · b−1 | s · a ∈ Sa}
={s · (a · b−1 ) | s ∈ S}
=Sa · b−1 ,
pa a · b−1 ∈ N (S) ¨
Grupe 39
3.3. Podgrupe generisane skupom
Definicija 3.3.1. Neka je G grupa i K ⊆ G. Podgrupa grupe G generisana skupom K je

najmanja podgrupa grupe G koja sadrži skup K. Označavamo je sa hKiG . Ako je K = {a}, umesto
h{a}iG pišemo haiG .
Primer 3.3.1. Neka je Z = (Z, +) i n ∈ N0 . hniZ = nZ = (nZ, +). Dakle, Z = h1iZ = h−1iZ . ♦
Primer 3.3.2. Neka je Z = (Z, +) i m, n ∈ N. h{m, n}iZ = (m, n)Z. ♦
Primer 3.3.3. Neka je K grupa kvaterniona. hiiK = ({1, −1, i, −i}, ·). ♦
Teorema 3.3.1. Neka je G grupa. Za svaki podskup K domena G postoji hKiG .

Dokaz. Neka je FK = {H < G | K ⊆ H} familija podgrupa grupe G koje sadrže skup K. FK 6= ∅
T
jer G ∈ FK . Neka je P = H∈FK H. Prema Teoremi 3.2.3., P je podgrupa grupe G. Za svaki
H ∈ FK , K ⊆ H, pa je K ⊆ P . Neka je L podgrupa grupe G takva da je K ⊆ L. Tada, L ∈ FK
pa je, prema definiciji preseka, P podgrupa grupe L. Dakle, P je najmanja podgrupa grupe G koja
sadrži skup K, pa je P = hKiG . ¨
−1
∅ 6= K ⊆ G.
hKiG = {aα α2 αn
1 · a2 · ... · an |ai ∈ K, αi ∈ Z, n ∈ N,
1
aα
i 6= e, 1 ≤ i ≤ n, aj 6= aj+1 , 1 ≤ j ≤ n − 1} ∪ {e}.
i
(1)
Dokaz. Označimo sa M skup na desnoj strani jednakosti (1), a sa • restrikciju operacije · na skup
M × M . Dokazaćemo da skup M odred̄uje podgrupu grupe G, da sadrži skup K odakle, na osnovu
definicije podgrupe hKiG , sledi da je hKiG podgrupa grupe M.
Skup M 6= ∅ jer e ∈ M . Neka su u, v ∈ M proizvoljni elementi. Dokazaćemo da u · v ∈ M .
Ako je u = e ili v = e, onda je u · v = e · v = v ili u · v = u · e = u, pa u · v ∈ M .
β1 β2
Neka je u 6= e i v 6= e: u = aα α2 αn βm
1 · a2 · ... · an , v = b1 · b2 · ... · bm . Tada je
1
 α β1 β2

 a1 1 · aα 2 αn βm αn
2 · ... · an · b1 · b2 · ... · bm , an · bβ1 1 6= e


 e, aα n
· bβ1 1 = e, n = 1, m = 1
n
u·v =


β
b2 2 · ... · bβmm , aα n
· bβ1 1 = e, n = 1, m > 1,

 n
 α1 α2 α
a1 · a2 · ... · ann−1 , aα
n
n
· bβ1 1 = e, n > 1, m = 1,
pa, prema definiciji skupa M , u · v ∈ M . Za n > 1 i m > 1, opisani postupak primenjujemo na

αn−1
element aα α2
1 · a2 · ... · an
1
• bβ2 2 · ... · bβmm . Nadalje, nećemo praviti razliku izmed̄u operacija · i •.
Dakle, (M, ·) je grupoid sa jedinicom e. Kao podgrupoid asocijativnog grupoida (G, ·), i grupoid
(M, ·) je asocijativan. Ostaje da dokažemo da je skup M zatvoren za operaciju −1 , tj. da za svaki
u ∈ M i u−1 ∈ M . Neka je u = aα α2 αn
1 · a2 · ... · an . Tada je
1
u−1 = (aα α2 αn −1
1 · a2 · ... · an )
1
= (aα n −1
n ) · ... · (aα2 −1
2 ) · (aα1 −1
1 ) = a−α
n
n
· ... · a−α
2
2
· a−α
1
1
,
pri čemu je a−α

i
i
6= e, jer je aα
i 6= e, 1 ≤ i ≤ n, i osnove susednih stepena su različite. Dakle,
i
u−1 ∈ M . Na osnovu svega dokazanog, sledi da je (M, ·) podgrupa grupe G. Neka je a ∈ K

proizvoljan element. Ako je a = e, onda na osnovu definicije skupa M , a ∈ M . Neka je a 6= e. Tada
je a = a1 6= e pa je, na osnovu definicije skupa M , a ∈ M . Dakle, K ⊆ M , pa je hKiG podgrupa
grupe (M, ·).
Ostaje da dokažemo da je grupa (M, ·) podgrupa grupe hKiG . Neka je u = aα α2 αn
1 · a2 · ... · an ∈ M
1
proizvoljan element.
Iz a1 , a2 , ..., an ∈ K sledi da aα α2 αn
1 , a2 , ..., an
1
∈ hKiG , pa i u = aα 1 α2 αn
1 · a2 · ... · an ∈ hKiG .
Dakle, M je podskup domena grupe hKiG , pa je (M, ·) podgrupa grupe hKiG . Iz hKiG < (M, ·) i
(M, ·) < hKiG sledi hKiG = (M, ·). ¨
Posledica 3.3.3. Neka je G = (G, +) Abelova grupa sa jedinicom 0, operacijom inverznog

elementa − i ∅ 6= K ⊆ G.
hKiG = {α1 a1 + α2 a2 + ... + αn an |ai ∈ K, αi ∈ Z, n ∈ N,

αi ai 6= 0, 1 ≤ i ≤ n, ai 6= aj , 1 ≤ i 6= j ≤ n} ∪ {0}.
Dokaz. Na osnovu prethodne teoreme, uz aditivnu oznaku operacije i odgovarajuću oznaku ste-
pena, kao posledicu komutativnosti operacije + i osobina stepena, dobijamo da je
hKiG = {α1 a1 + α2 a2 + ... + αn an |ai ∈ K, αi ∈ Z, n ∈ N,

αi ai 6= 0, 1 ≤ i ≤ n, ai 6= aj , 1 ≤ i 6= j ≤ n} ∪ {0}. ¨
−1
Posledica 3.3.4. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e, operacijom inverznog elementa i
a ∈ G.
haiG = {aα | α ∈ Z}.
Dokaz. Tvrd̄enje je neposredna posledica Teoreme 3.3.2. Kako je K = {a}, to je
haiG = {aα | α ∈ Z, aα 6= e} ∪ {e}

= {aα | α ∈ Z, aα 6= e} ∪ {aα | α ∈ Z, aα = e}
= {aα | α ∈ Z}. ¨
Definicija 3.3.2. Neka je G grupa i a ∈ G. Za podgrupu haiG kažemo da je ciklična podgrupa

grupe G generisana elementom a. Element a je generator (generatorni element) podgrupe haiG .
Grupe 41
3.4. Red elementa
Posmatrajmo grupu Z6 = (Z6 , +6 ) i njenu podgrupu h2iZ6 . h2iZ6 = {α2 | α ∈ Z}. Med̄u
elementima ove podgrupe ima jednakih: α2 = 0 za α ≡3 0, α2 = 2 za α ≡3 1 i α2 = 4 za
α ≡3 2. Dakle, h2iZ6 = ({0, 2, 4}, +6 ).
S druge strane, u podgrupi h2iZ grupe Z = (Z, +), h2iZ = {α2 | α ∈ Z}, svi elementi su različiti.
U ovom delu našeg izlaganja pokazaćemo kako je moguće, u podgrupi generisanoj jednim elemen-
tom, napraviti listu njenih elemenata bez ponavljanja.
Definicija 3.4.1. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i a ∈ G. Red elementa a označavamo

sa r(a) i definišemo na sledeći način:
½
min{k ∈ N | ak = e}, {k ∈ N | ak = e} 6= ∅
r(a) =
∞, {k ∈ N | ak = e} = ∅.
Primer 3.4.1. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e. r(e) = 1. ♦
Primer 3.4.2. U grupi Z6 = (Z6 , +6 ) je r(2) = 3, dok u grupi Z = (Z, +) je r(2) = ∞. ♦
Primer 3.4.3. U dijedarskoj grupi D3 je: r(ρ) = r(ρ2 ) = 3, r(σ) = r(ρ ◦ σ) = r(ρ2 ◦ σ) = 2. ♦
Primer 3.4.4. U grupi kvaterniona je: r(±i) = r(±j) = r(±k) = 4, r(−1) = 2. ♦
−1
a ∈ G.
(1) Ako je r(a) = n, onda je haiG = {ak | 0 ≤ k ≤ n−1}, gde je ai 6= aj za svako 0 ≤ i 6= j ≤ n−1.
Zato je | haiG | = n.
(2) Ako je r(a) = ∞, onda je haiG = {ak | k ∈ Z}, gde je ai 6= aj za svako i 6= j. Zato je haiG
beskonačan prebrojiv skup.
Dokaz. (1) Kako je haiG = {aα | α ∈ Z}, to je očigledno, {ak | 0 ≤ k ≤ n − 1} ⊆ haiG .
Dokazaćemo da je i haiG ⊆ {ak | 0 ≤ k ≤ n − 1}, dakle, haiG = {ak | 0 ≤ k ≤ n − 1}.
Neka je am ∈ haiG proizvoljan element. Postoje jedinstveni q, r ∈ Z takvi da je m = q · n + r i
0 ≤ r ≤ n − 1. Tada je:
am = aq·n+r = aq·n · ar = (an )q · ar = eq · ar = e · ar = ar , 0 ≤ r ≤ n − 1.
Dakle, am = ar ∈ {ak | 0 ≤ k ≤ n − 1}. Ostaje da dokažemo da je, za svaka dva različita

i, j ∈ {0, 1, ..., n − 1}, ai 6= aj , odakle sledi da je red grupe haiG jednak n. Kako je i 6= j, to je i > j
ili je i < j. Neka je, recimo, i > j. Pretpostavimo da je ai = aj . Tada,
ai = aj ⇒ ai · (aj )−1 = aj · (aj )−1 ⇒ ai · a−j = e ⇒ ai−j = e,

pri čemu je 0 < i − j < n. Dakle, postoji manji prirodan broj (i − j) od reda elementa a (n), takav
da je ai−j = e. Dobijena kontradikcija ukazuje na netačnost pretpostavke ai = aj za i 6= j. Prema
tome, ai 6= aj za i 6= j.
(2) Prvi deo tvrd̄enja, haiG = {ak | k ∈ Z}, je tačan na osnovu Posledice 3.3.4. Ostaje da
dokažemo da je, za svaka dva različita cela broja i i j, ai 6= aj . Red elementa a je beskonačan, dakle,
za svaki k ∈ N, je ak =6 e. Neka je, recimo, i > j. Dakle, i − j ∈ N. Pretpostavimo da je ai = aj .
Tada,
ai = aj ⇒ ai · (aj )−1 = aj · (aj )−1 ⇒ ai · a−j = e ⇒ ai−j = e,
pri čemu je i − j > 0. Dakle, postoji prirodan broj i − j takav da je ai−j = e. Dobijena kontradikcija
ukazuje na netačnost pretpostavke ai = aj za i = 6 j. Prema tome, i 6= j povlači ai 6= aj . ¨
Teorema 3.4.2. Neka je G konačna grupa i a ∈ G. Tada, r(a) je konačan i r(a) ≤ | G |.

Dokaz. Prema prethodnoj teoremi, r(a) = | haiG |. Kako je G konačna grupa, to je i njena
podgrupa haiG konačna i | haiG | ≤ | G |. Dakle, r(a) je konačan i r(a) ≤ | G |. ¨
Teorema 3.4.3. Neka je G grupa sa jedinicom e i a ∈ G konačnog reda. Za svaki m ∈ Z važi:
am = e ⇔ r(a) | m.
Dokaz. Neka je r(a) = n i m ∈ Z proizvoljan. Pretpostavimo da je am = e. Dokazaćemo da n

deli m. Neka su q, r ∈ Z takvi da je m = q · n + r, 0 ≤ r ≤ n − 1. Tada, iz
e = am = aq·n+r = aq·n · ar = (an )q · ar = eq · ar = e · ar = ar , 0 ≤ r ≤ n − 1,
i činjenice da je r(a) = n, sledi da je r = 0. Dakle, n deli m.

Obratno, pretpostavimo da n deli m. Neka je k ∈ Z takav da je m = n · k. Tada je
am = an·k = (an )k = ek = e. ¨
3.5. Teorema Lagranža
Teorema Lagranža predstavlja važan rezultat u teoriji konačnih grupa. Pre same formulacije
teoreme navešćemo neke osnovne definicije i tvrd̄enja.
Definicija 3.5.1. Levi (desni) pomeraj (koset, suskup, kompleks) podgrupe H grupe G = (G, ·)
je svaki skup oblika:
aH = {a · h | h ∈ H} (Ha = {h · a | h ∈ H}), a ∈ G.
Grupe 43
Primetimo da je aH = λa (H) (Ha = δa (H)), a ∈ G. Skup svih levih (desnih) pomeraja H u G

označavaćemo sa Hl (Hd ). Element a zovemo predstavnikom pomeraja aH (Ha).
−1
Teorema 3.5.1. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e, operacijom inverznog elementa ,H
podgrupa grupe G, ∼LH i ∼DH relacije na skupu G definisane sa:
(∀a, b ∈ G) (a ∼LH b ⇔ a−1 · b ∈ H, a ∼DH b ⇔ b · a−1 ∈ H).
Tada:
(1) ∼LH i ∼DH su relacije ekvivalencije skupa G.
(2) Za svaki a ∈ G je a/ ∼LH = aH i a/ ∼DH = Ha.
(3) Za svaki a ∈ G je | aH | = | H | = | Ha |.
Dokaz. (1) Dokazaćemo da je ∼LH relacija ekvivalencije skupa G. Slično se dokazuje da je ∼DH
relacija ekvivalencije skupa G.
Neka je a ∈ G proizvoljan element. Kako je
a ∼LH a ⇔ a−1 · a ∈ H ⇔ e ∈ H,
i e ∈ H tačan iskaz, jer je (H, ·) podgrupa grupe G, to je ∼LH refleksivna relacija.

Simetričnost relacije ∼LH je neposredna posledica definicije relacije, zatvorenosti skupa H u
odnosu na operaciju −1 i osobine inverznog elementa. Zaista, za proizvoljne a, b ∈ G, iz
a ∼LH b ⇒ a−1 · b ∈ H
⇒ (a−1 · b)−1 ∈ H ⇒ b−1 · (a−1 )−1 ∈ H
⇒ b−1 · a ∈ H ⇒ b ∼LH a.
I na kraju, neka su a, b, c ∈ G takvi da je a ∼LH b i b ∼LH c. Tada:
a ∼LH b ∧ b ∼LH c ⇒ a−1 · b ∈ H ∧ b−1 · c ∈ H

⇒ a−1 · b · b−1 · c ∈ H ⇒ a−1 · c ∈ H ⇒ a ∼LH c.
Dakle, ∼LH je tranzitivna relacija.

(2) Neka je a ∈ G proizvoljan element. Dokazaćemo da je a/ ∼LH = aH. Slično se dokazuje da
je a/ ∼DH = Ha.
Neka je b ∈ a/ ∼LH proizvoljan element. Kako je
b ∈ a/ ∼LH ⇔ a ∼LH b ⇔ a−1 · b ∈ H ⇔ b ∈ aH,
to je, na osnovu definicije jednakosti skupova, a/ ∼LH = aH.
(3) Neka je a ∈ G proizvoljan element i f : H → aH preslikavanje definisano sa:
(∀h ∈ H) (f (h) = ah).

Neka su h1 , h2 ∈ H proizvoljni elementi. Iz
h1 = h2 ⇔ a · h1 = a · h2 ⇔ f (h1 ) = f (h2 ),
sledi dobra definisanost i injektivnost preslikavanja f . Neka je b ∈ aH proizvoljan element. Tada,

postoji h ∈ H takav da je b = a·h. Prema definiciji preslikavanja f je b = f (h), pa je f i preslikavanje
na, odnosno, bijekcija iz skupa H u skup aH. Dakle, | H | = | aH |. Slično se dokazuje da je, za
svaki a ∈ G, | H | = | Ha |. Dakle, za svaki a ∈ G, je | aH | = | H | = | Ha |. ¨
Teorema 3.5.2. (Teorema Lagranža.) Neka je G konačna grupa i H podgrupa grupe G. Red
podgrupe H deli red grupe G.
Dokaz. Prema prethodnoj teoremi, ∼LH je relacija ekvivalencije skupa G, pa je količnički skup
G/ ∼LH particija skupa G. Neka je T transverzala skupa G/ ∼LH . Iz
G = ∪a∈T a/ ∼LH , | T | = | G/ ∼LH |,

a/ ∼LH ∩ b/ ∼LH = ∅, a, b ∈ T,
a/ ∼LH = aH, | aH | = | H |, a ∈ T,
sledi
X
| G | = | ∪a∈T a/ ∼LH | = | a/ ∼LH |
a∈T
X
= | aH | = | T | · | aH |
a∈T
= |T | · |H |
= | G/ ∼LH | · | H |.
Dakle, | H | deli | G |, tj. red podgrupe H deli red grupe G. ¨
Posledica 3.5.3. Neka je G konačna grupa i a ∈ G. Red elementa a deli red grupe G.
Dokaz. Prema Teoremi 3.4.1., r(a) = | haiG |. Grupa G je konačna pa, prema Teoremi Lagranža,
| haiG | deli red grupe G. Dakle, r(a) deli red grupe G. ¨
Posledica 3.5.4. Neka je G konačna grupa sa neutralom e i a ∈ G. Tada je a|G| = e.

Dokaz. Prema prethodnoj teoremi, r(a) deli red grupe G. Neka je r(a) = n i k ∈ N takav da je
| G | = n · k. Tada je,
a|G| = an·k = (an )k = ek = e. ¨
Definicija 3.5.2. Neka je G grupa i H podgrupa grupe G. Indeks podgrupe H u grupi G

označavamo sa (G : H) i definišemo na sledeći način:
½
| G/ ∼LH |, ako je G/ ∼LH konačan skup
(G : H) =
∞, ako je G/ ∼LH beskonačan skup.
Grupe 45
Primer 3.5.1. Indeks podgrupe nZ = (nZ, +) u grupi Z = (Z, +) , n ∈ N, je n jer je
Z/ ∼LnZ = {nZ, 1 + nZ, 2 + nZ, ..., n − 1 + nZ}.
Indeks trivijalne podgrupe 0 = ({0}, +) je ∞ jer je
Z/ ∼L{0} = {{a} | a ∈ Z}. ♦
Posledica 3.5.5. Ako je G konačna grupa i H podgrupa grupe G, onda je
|G|
(G : H) = .
|H|
Dokaz. Dokaz tvrd̄enja je neposredna posledica Teoreme Lagranža. Kako je
| G | = | G/ ∼LH | · | H |
| G/ ∼LH | = (G : H), jer je G konačna grupa,
|G|
to je | G | = (G : H) · | H |, dakle, (G : H) = . ¨
|H|
Teorema 3.5.6. Neka je G grupa i H podgrupa grupe G. | G/ ∼LH | = | G/ ∼DH |.

−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa operacijom inverznog elementa i α : G/ ∼LH → G/ ∼DH
preslikavanje definisano sa:
¡ ¢
(∀a/ ∼LH ∈ G/ ∼LH ) α(a/ ∼LH ) = a−1 / ∼DH .
Dokazaćemo da je α bijekcija iz skupa G/ ∼LH u skup G/ ∼DH .

Neka su a/ ∼LH , b/ ∼LH ∈ G/ ∼LH proizvoljni elementi. Iz
a/ ∼LH = b/ ∼LH ⇔ (a, b) ∈∼LH ⇔ a−1 · b ∈ H

⇔ (a−1 · b)−1 ∈ H ⇔ b−1 · a ∈ H
⇔ (a−1 , b−1 ) ∈∼DH ⇔ a−1 / ∼DH = b−1 / ∼DH
⇔ α(a/ ∼LH ) = α(b/ ∼LH ),
sledi dobra definisanost i injektivnost preslikavanja α.

Proizvoljan c/ ∼DH ∈ G/ ∼DH je slika elementa c−1 / ∼LH ∈ G/ ∼LH preslikavanjem α, pa je α i
preslikavanje na, dakle, bijekcija iz skupa G/ ∼LH u skup G/ ∼DH . Zaista,
α(c−1 / ∼LH ) = (c−1 )−1 / ∼DH = c/ ∼DH .

3.6. Homomorfizmi
Definicija 3.6.1. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe. Homomorfizam grupa G i S je svaki

homomorfizam grupoida (G, ·) i (S, ∗).
Primer 3.6.1. Primeri grupa i homomorfizama.

(1) h : Z → Z definisano sa h(z) = 2z, z ∈ Z, je monomorfizam iz grupe (Z, +) u grupu (Z, +).
(2) Neka je n ∈ N. h : Z → Zn definisano sa h(z) = restn (z), z ∈ Z, je epimorfizam iz grupe
(Z, +) u grupu ostataka po modulu n, (Zn , +n ).
(3) h : R+ → R definisano sa h(r) = ln r, r ∈ R, je izomorfizam iz multiplikativne grupe pozitivnih
realnih brojeva (R+ , ·) u aditivnu grupu realnih brojeva (R, +).
(4) h : C → C definisano sa h(z) = z̄, z ∈ C, je automorfizam aditivne grupe kompleksnih brojeva
(C, +).
(5) Skup endomorfizama aditivne grupe celih brojeva Z = (Z, +) je odred̄en sa:
End(Z) = {fa | a ∈ Z}, gde je:

fa (1) = a,
(∀z ∈ Z) (fa (z) = za) (za je stepen elementa a eksponenta z u grupi (Z, +)).
−1
(6) Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa . Preslikavanje
ϕa : G → G definisano sa
ϕa = λa−1 ◦ δa , tj. (∀x ∈ G) (ϕa (x) = a−1 · x · a)
je automorfizam grupe G. (Za ϕa kažemo da je unutrašnji automorfizam grupe G.) ♦
Teorema 3.6.1. Neka je G = (G, ·) grupa, S = (S, ∗) grupoid i h : G → S epimorfizam iz

grupoida (G, ·) u grupoid (S, ∗). Tada je i grupoid S grupa.
Dokaz. Grupoid S je homomorfna slika grupoida G, pa je asocijativan grupoid i ima jedinicu.
Neka je e jedinica u G. Tada je h(e) jedinica u S. Ostaje da dokažemo da svaki element iz S ima
inverz u S.
Neka je s ∈ S proizvoljan element. Kako je h preslikavanje na, to postoji a ∈ G takav da je
s = h(a). Neka je b ∈ G inverz za a u G. Dokazaćemo da je h(b) inverz za s u S. Zaista,
h(b) ∗ s = h(b) ∗ h(a) = h(b · a) = h(e),

s ∗ h(b) = h(a) ∗ h(b) = h(a · b) = h(e),
pa je h(b) levi i desni inverz za s, odnosno, inverz za s u S. ¨
Teorema 3.6.2. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe sa jedinicama eG i eS , operacijama

inverznog elementa −1G i −1S , redom, a ∈ G, m ∈ Z i h : G → S homomorfizam. Tada:
(1) h(eG ) = eS .
Grupe 47
(2) h(a−1G ) = (h(a))−1S .

(3) h(am ) = (h(a))m .
(4) Im(h) odred̄uje podgrupu grupe S.
(5) Ako je r(a) konačan, onda je i r(h(a)) konačan i r(h(a)) deli r(a).
(6) Ako je h monomorfizam, onda je r(a) = r(h(a)).
Dokaz. (1) Iz h(eG ) = h(eG · eG ) = h(eG ) ∗ h(eG ), i činjenice da je u grupi jedinica te grupe
jedini idempotentan element, sledi h(eG ) = eS .
(2) Kako je
h(a−1G ) ∗ h(a) = h(a−1G · a) = h(eG ) = eS ,

h(a) ∗ h(a−1G ) = h(a · a−1G ) = h(eG ) = eS ,
−1S
to je, prema definiciji inverznog elementa i definiciji operacije , h(a−1G ) = (h(a))−1S .
(3) Neka je m > 0. Tvrd̄enje dokazujemo indukcijom po m.

Za m = 1, tvrd̄enje je očigledno: h(a1 ) = h(a) = (h(a))1 .
Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za m = k: h(ak ) = (h(a))k .
Dokazaćemo da je tvrd̄enje tačno za m = k + 1.
h(ak+1 ) = h(ak · a) = h(ak ) ∗ h(a) = (h(a))k ∗ h(a) = (h(a))k+1 .
Ako je m = 0, na osnovu definicije stepena i dela tvrd̄enja pod (1), dobijamo:
h(a0 ) = h(eG ) = eS = (h(a))0 .
Neka je m < 0. Tada je:
h(am ) = h((a−m )−1G ) (prema definiciji stepena sa negativnim izložiocem)

= (h(a−m ))−1S (prema (2))
= ((h(a))−m )−1S (jer je −m > 0, a važi za stepene sa pozitivnim izložiocem)
= (h(a))m (prema definiciji stepena sa negativnim izložiocem).
(4) Prema Posledici 1.3.4., Im(h) = h(G) je podgrupoid grupoida S. Kao podgrupoid asocija-
tivnog grupoida S, i grupoid h(G) je asocijativan. Prema (1) je eS = h(eG ), pa eS ∈ h(G). Neka je
b ∈ h(G) proizvoljan element. Postoji a ∈ G takav da je b = h(a). Iz
b−1S = (h(a))−1S = h(a−1G ), a−1G ∈ G,
sledi da b−1S ∈ h(G). Dakle, h(G) je podgrupa grupe S.

(5) Neka je r(a) = n. Dakle, an = eG . Prema (3) i (1) je:
(h(a))n = h(an ) = h(eG ) = eS .

Dakle, r(h(a)) < ∞, a prema Teoremi 3.4.3., r(h(a)) deli n.
(6) Ako je a element konačnog reda n, onda je prema (5), r(h(a)) konačan i delitelj broja n.
Neka je r(h(a)) = m. Dakle, m deli n. Iz
(h(a))m = eS ∧ eS = h(eG ) ⇒
h(am ) = eS ∧ h(am ) = h(eG ) ⇒
am = eG (jer je h monomorfizam).
Odavde, i iz činjenice da je r(a) = n, sledi da n deli m. Dakle, n = m, tj. r(a) = r(h(a)).

Neka je r(a) = ∞. Dokazaćemo da je i r(h(a)) = ∞. Pretpostavimo suprotno, r(h(a)) = m < ∞.
Tada iz
eS = (h(a))m = h(am ) ∧ eS = h(eG ) ⇒ h(am ) = h(eG ).
Kako je h monomorfizam, to je am = eG , što je netačno jer je r(a) = ∞. Dakle, r(h(a)) = ∞. ¨
Napomena 1. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Umesto (h(a))m i (h(a))−1S pisaćemo
h(a)m i h(a)−1S .
Teorema 3.6.3. Neka su G i S grupe i h : G → S homomorfizam. Tada:

(1) Ako je H podgrupa grupe G, onda skup h(H) odred̄uje podgrupu grupe S.
(2) Ako je T podgrupa grupe S, onda skup h−1 (T ) odred̄uje podgrupu grupe G.
Dokaz. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe sa jedinicama eG i eS i operacijama inverznog
elementa −1G i −1S , redom.
(1) Prema Teoremi 1.3.3., skup h(H) odred̄uje podgrupoid grupoida (S, ∗). Kao podgrupoid
asocijativnog grupoida (S, ∗), i grupoid (h(H), ∗) je asocijativan. Iz eG ∈ H i, prema prethodnoj
teoremi, eS = h(eG ) sledi da eS ∈ h(H). Neka je b ∈ h(H) proizvoljan element. Prema definiciji
skupa h(H), postoji a ∈ H takav da je b = h(a). Iz a−1G ∈ H i, prema prethodnoj teoremi,
h(a)−1S = h(a−1G ) sledi da b−1S ∈ h(H). Dakle, skup h(H) odred̄uje podgrupu grupe (S, ∗).
(2) Kako je h(eG ) = eS , eS ∈ T jer je T podgrupa grupe S, to eG ∈ h−1 (T ). Dakle, h−1 (T ) 6= ∅
pa, prema Teoremi 1.3.3., skup h−1 (T ) odred̄uje podgrupoid grupoida (G, ·). Kao podgrupoid
asocijativnog grupoida (G, ·), i grupoid (h−1 (T ), ·) je asocijativan. Neka je g ∈ h−1 (T ) proizvoljan
element. Prema definiciji skupa h−1 (T ), h(g) ∈ T . Iz h(g)−1S ∈ T i, prema prethodnoj teoremi,
h(g)−1S = h(g −1G ) sledi da g −1G ∈ h−1 (T ). Dakle, skup h−1 (T ) odred̄uje podgrupu grupe (G, ·). ¨
Teorema 3.6.4. (Kejlijeva teorema.) Svaka grupa je izomorfna nekoj grupi permutacija.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa. Dakle, grupoid (G, ·) je polugrupa sa jedinicom pa je, prema
Teoremi 2.1.4., izomorfna polugrupi desnih translacija (D(G), ◦). Dokazaćemo da je, za svaki a ∈ G,
δa permutacija skupa G i da je (D(G), ◦) grupa, odakle zaključak tvrd̄enja sledi neposredno.
Neka je a ∈ G proizvoljan element. Kako je a invertibilan element i skrativ, dakle i levo invertibilan
i desno skrativ, to je δa preslikavanje na i 1–1, dakle, bijekcija skupa G.
Grupe 49
Neka je h izomorfizam iz polugrupe (G, ·) u polugrupu (D(G), ◦). Samim tim, h je epimorfizam iz
grupoida (G, ·) u grupoid (D(G), ◦). Prema tome, grupoid (D(G), ◦) je homomorfna slika grupoida
(G, ·). Kako je grupoid (G, ·) grupa, prema Teoremi 3.6.1., i grupoid (D(G), ◦) je grupa. ¨
3.7. Proizvod grupa
Teorema 3.7.1. Direktan proizvod grupa je grupa.

Dokaz. Neka su G1 = (G1 , ·1 ) i G2 = (G2 , ·2 ) grupe sa jedinicama e1 i e2 i operacijama inverznog
elementa −11 i −12 , redom. Prema Teoremi 1.4.1., direktan proizvod G1 × G2 = (G1 × G2 , ·) je
polugrupa sa jedinicom (e1 , e2 ). Ostaje da dokažemo da je svaki element iz G1 × G2 invertibilan u
G1 × G2 . Neka je (a1 , a2 ) ∈ G1 × G2 proizvoljan element. Dokazaćemo da je (a−1 1
1
, a−1
2
2
) ∈ G1 × G2
inverz za (a1 , a2 ) u G1 × G2 . Iz
(a−1
1
1
, a−1
2
2
) · (a1 , a2 ) = (a−1
1
1
·1 a1 , a−1
2
2
·2 a2 ) = (e1 , e2 ),
(a1 , a2 ) · (a−1
1
1
, a−1
2
2
) = (a1 ·1 a−1
1
1
, a2 ·2 a−1
2
2
) = (e1 , e2 ),
sledi da je (a−1
1
1
, a−1
2
2
) inverz za (a1 , a2 ). ¨
Teorema 3.7.2. Uopšten direktan proizvod grupa je grupa.

Dokaz. Neka je {Gi = (Gi , ·i ) | i ∈ I} familija grupa sa jedinicama ei , operacijama inverznog
Q Q Q
elementa −1i , redom, i Gi = ( Gi , ·) njihov direktan proizvod. Prema Teoremi 1.4.4., Gi je
i∈I i∈I S i∈I
polugrupa sa jedinicom ε, gde je ε : I → i∈I Gi preslikavanje definisano sa:
(∀i ∈ I) (ε(i) = ei ).
Q Q
Ostaje da dokažemo da je svaki element iz Gi invertibilan u Gi .
i∈I i∈I
Q S
Neka je f ∈ Gi proizvoljan element i f ∗ : I → i∈I Gi prelikavanje definisano sa:
i∈I
(∀i ∈ I) (f ∗ (i) = f (i)−1i ).

Q
Dokazaćemo da je f ∗ inverz za f u Gi , tj. da važi f ∗ · f = f · f ∗ = ε, odnosno, da je, za svaki
i∈I
i ∈ I, (f ∗ · f )(i) = (f · f ∗ )(i) = ε(i). Neka je i ∈ I proizvoljan element. Na osnovu definicije
operacije · i preslikavanja f ∗ je:
(f ∗ · f )(i) = f ∗ (i) ·i f (i) = f (i)−1i ·i f (i) = ei = ε(i),

(f · f ∗ )(i) = f (i) ·i f ∗ (i) = f (i) ·i f (i)−1i = ei = ε(i). ¨
Teorema 3.7.3. Neka su G1 i G2 grupe. Preslikavanje π1 : G1 × G2 → G1 (π2 : G1 × G2 → G2 )

je epimorfizam iz grupe G1 × G2 u grupu G1 (G2 ).
Dokaz. Neka su G1 = (G1 , ·1 ) i G2 = (G2 , ·2 ) grupe i G1 × G2 = (G1 × G2 , ·) njihov direktan

proizvod. Preslikavanje π1 : G1 × G2 → G1 (π2 : G1 × G2 → G2 ) je epimorfizam iz grupe G1 × G2
u grupu G1 (G2 ), ako i samo ako je epimorfizam iz grupoida G1 × G2 u grupoid (G1 , ·1 ) ((G2 , ·2 )).
Dakle, dokaz tvrd̄enja je isti kao dokaz Teoreme 1.4.2. ¨
Q
Teorema 3.7.4. Neka je{Gi | i ∈ I} familija grupa. Preslikavanje πj : Gi → Gj , j ∈ I, je
Q i∈I
epimorfizam iz grupe Gi u grupu Gj .
i∈I
Q Q
Dokaz. Neka je {Gi = (Gi , ·i ) | i ∈ I} familija grupa i Gi = ( Gi , ·) njihov direktan
Q i∈I i∈IQ
proizvod. Preslikavanje πj : Gi → Gj , j ∈ I, je epimorfizam iz grupe Gi u grupu Gj ako
i∈I Q i∈I
i samo ako je epimorfizam iz grupoida ( Gi , ·) u grupoid (Gj , ·j ). Dakle, dokaz tvrd̄enja se svodi
i∈I
na dokaz Teoreme 1.4.5. ¨
Teorema 3.7.5. Ako je direktan proizvod grupoida G1 i G2 grupa, onda su i grupoidi G1 i G2

grupe.
Dokaz. Neka je G1 × G2 direktan proizvod grupoida G1 i G2 . Prema Teoremi 3.7.3., grupoidi

G1 i G2 su homomorfne slike grupe G1 × G2 pa su, prema Teoremi 3.6.1., grupe. ¨
Q
Teorema 3.7.6. Neka je {Gi | i ∈ I} familija grupoida. Ako je Gi grupa, onda je, za svaki
i∈I
i ∈ I, Gi grupa.
Q
Dokaz. Prema Teoremi 3.7.4., grupoid Gi , i ∈ I, je homomorfna slika grupe Gi pa je, prema
i∈I
Teoremi 3.6.1., grupa. ¨
3.8. Kongruencije i količničke grupe
Definicija 3.8.1. Neka je G grupa i ρ ⊆ G2 . ρ je relacija kongruencije (kongruencija) grupe G

ako i samo ako je relacija kongruencije (kongruencija) grupoida (G, ·). Familiju svih kongruencija
grupe G označavćemo sa Con(G).
Primer 3.8.1. Neka je G grupa. Relacije ekvivalencije MG i OG su kongruencije grupe G.
Primer 3.8.2. Relacija ≡m , m ∈ N, je kongruencija grupe (Z, +).
Teorema 3.8.1. Neka su G i S grupe i h : G → S homomorfizam. Jezgro preslikavanja h,

ker(h) = {(a, b) ∈ G2 | aρb}, je kongruencija grupe G.
Grupe 51
Dokaz. Neka je grupa G = (G, ·). Da bismo dokazali da je ker(h) ⊆ G2 kongruencija grupe G,
dovoljno je da dokažemo da je ker(h) ⊆ G2 kongruencija grupoida (G, ·). Prema tome, dokaz ovog
tvrd̄enja je isti kao dokaz Teoreme 1.5.1. ¨
Teorema 3.8.2. Ako je G grupa i ρ kongruencija na G, onda je količnički grupoid G/ρ grupa.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa −1 . Prema
Teoremi 1.5.7., grupoid G/ρ = (G/ρ, ¯) je polugrupa sa jedinicom e/ρ. Ostaje da dokažemo da je
svaki element iz G/ρ invertibilan u G/ρ.
Neka je a/ρ ∈ G/ρ proizvoljan element i b ∈ G inverz za a ∈ G u G. Dokazaćemo da je b/ρ ∈ G/ρ
inverz za a/ρ u G/ρ. Iz
b/ρ ¯ a/ρ = b · a/ρ = e/ρ,

a/ρ ¯ b/ρ = a · b/ρ = e/ρ,
sledi da je b/ρ inverz za a/ρ u G/ρ. ¨
Definicija 3.8.2. Neka su oznake iste kao u prethodnoj teoremi. Za grupu G/ρ kažemo da je
količnička grupa (faktor grupa) grupe G po kongruenciji ρ.
Teorema 3.8.3. Neka je G grupa i ρ kongruencija grupe G. Ako je grupa G komutativna, onda
je i količnička grupa G/ρ komutativna.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) i G/ρ = (G/ρ, ¯). Po definiciji, grupa G/ρ je komutativna ako i
samo ako je grupoid (G/ρ, ¯) komutativan. Kako je grupa G komutativna, dakle, grupoid (G, ·)
komutativan, to je prema Teoremi 1.5.7., i grupoid (G/ρ, ¯) komutativan. ¨
Teorema 3.8.4. Neka je G grupa i ρ kongruencija grupe G. Prirodno preslikavanje k : G → G/ρ

je epimorfizam iz grupe G u grupu G/ρ sa jezgrom ρ.
Dokaz. Neka je G = (G, ·) i G/ρ = (G/ρ, ¯). Prirodno preslikavanje k : G → G/ρ je epimorfizam
iz grupe G u grupu G/ρ sa jezgrom ρ, ako i samo ako je k epimorfizam iz grupoida (G, ·) u grupoid
(G/ρ, ¯) i ker(k) = ρ. Dakle, dokaz ovog tvrd̄enja je isti kao dokaz Teoreme 1.5.8. ¨
Teorema 3.8.5. (Teorema o izomorfizmu.) Neka su G i S grupe i h : G → S homomorfizam.

Tada:
(1) Grupa G/ker(h) je izomorfna grupi h(G).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je grupa G/ker(h) izomorfna grupi S.
Dokaz. Neka je G = (G, ·), S = (S, ∗) i G/ker(h) = (G/ker(h), ¯).
(1) Da bismo dokazali da su grupe G/ker(h) i h(G) izomorfne, dovoljno je da dokažemo da su
grupoidi (G/ker(h), ¯) i (h(G), ∗) izomorfni, pa je dokaz ovog tvrd̄enja isti kao dokaz Teoreme 1.5.9.
(2) Ako je h epimorfizam, onda je h(G) = S, pa je grupa G/ker(h) izomorfna grupi S. ¨
Teorema 3.8.6. (Teorema o razlaganju homomorfizma.) Neka su G i S grupe i h : G → S

homomorfizam. Tada:
(1) Prirodno preslikavanje k : G → G/ker(h) je epimorfizam iz grupe G u grupu G/ker(h).
(2) Inkluziono preslikavanje i : h(G) → S je monomorfizam iz grupe h(G) u grupu S.
(3) Postoji jedinstven izomorfizam h∗ iz grupe G/ker(h) u grupu h(G) takav da je
h = k ◦ h? ◦ i.
Dokaz. Neka su grupe G = (G, ·), S = (S, ∗) i G/ ker(h) = (G/ ker(h), ¯).
(1) Prema Teoremi 3.8.1., ker(h) je kongruencija grupe G, pa postoji količnička grupa G/ ker(h).
Takod̄e, prema Teoremi 3.8.4., prirodno preslikavanje k : G → G/ker(h) je epimorfizam iz grupe G
u grupu G/ker(h).
(2) Prema Teoremi 3.6.2.(4), h(G) = Im(h) je podgrupa grupe S. Inkluziono preslikavanje
i : h(G) → S je restrikcija identičkog preslikavanja 1S : S → S pa je, prema Teoremi 1.3.2.(2)., i
monomorfizam iz grupoida h(G) u grupoid S, dakle, i monomorfizam iz grupe h(G) u grupu S.
(3) Prema prethodnom tvrd̄enju, postoji izomorfizam h∗ iz grupe G/ker(h) u grupu h(G). Na
isti način, kao u dokazu Teoreme 1.5.10. se dokazuje da za h∗ važi h = k ◦ h∗ ◦ i, i da je h∗ jedini
izomorfizam iz grupe G/ker(h) u grupu h(G) sa navedenom osobinom. ¨
3.9. Normalne podgrupe
3.9.1. Osnovne definicije i osobine
Definicija 3.9.1.1. Za podgrupu H grupe G kažemo da je normalna podgrupa grupe G (nor-

malna u G) ako i samo ako je
(∀g ∈ G)( gH = Hg).
Pišemo: H / G.
Primer 3.9.1.1. Primeri grupa i normalnih podgrupa.
(1) Neka je G grupa. Jedinična podgrupa, i sama grupa G su normalne podgrupe grupe G.
(2) hρiD3 je normalna podgrupa dijedarske grupe D3 .
¿µ ¶À
1 2 3
(3) je normalna podgrupa grupe S3 .
2 3 1 S3
(4) Sve podgrupe grupe kvaterniona su normalne.
Teorema 3.9.1.1. Svaka podgrupa komutativne grupe je normalna podgrupa te grupe.

Grupe 53
Dokaz. Neka je G = (G, ·) komutativna grupa, H podgrupa grupe G i g ∈ G proizvoljan element.

Iz
gH = {g · h | h ∈ H} = {h · g | h ∈ H} = Hg,
sledi da je H normalna podgrupa grupe G. ¨
Teorema 3.9.1.2. Centar grupe je normalna podgrupa te grupe.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa. Centar grupe G je podgrupa C(G) = (C(G), ·), gde je
C(G) = {c ∈ G | (∀a ∈ G) c · a = a · c}. Tada je, za proizvoljni g ∈ G,
gC(G) = {g · c | c ∈ C(G)} = {c · g | c ∈ C(G)} = C(G)g.
Dakle, centar grupe G je normalna podgrupa grupe G. ¨
Definicija 3.9.1.2. Grupa G je jednostavna (prosta) ako i samo ako ne sadrži pravu netrivijalnu
normalnu podgrupu, tj. ako i samo ako su jedinična podgrupa i G njene jedine normalne podgrupe.
Teorema 3.9.1.3. Svaka grupa prostog reda je jednostavna.

Dokaz. Neka je G grupa prostog reda p i H njena normalna podgrupa. Prema Teoremi Lagranža,
red podgrupe H deli p. Dakle, | H | = 1 ili | H | = p, odnosno, H je jedinična podgrupa ili je H = G.
Prema tome, G je prosta grupa. ¨
Teorema 3.9.1.4. Neka su H i K podgrupe grupe G i H ⊆ K. Ako je H normalna u G, tada

je H normalna u K.
Dokaz. Iz H ⊆ K i činjenice da je H grupa, sledi da je H podgrupa grupe K. Neka je k ∈ K
proizvoljan element. K je podgrupa grupe G, pa k ∈ G. Kako je H normalna podgrupa grupe G,
to je kH = Hk. Dakle, H je normalna podgrupa grupe K. ¨
−1
Teorema 3.9.1.5. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e, operacijom inverznog elementa i
H podgrupa grupe G. Sledeća tvrd̄enja su ekvivalentna:
(1) H je normalna podgrupa grupe G;
(2) (∀g ∈ G)( g −1 Hg = H);
(3) (∀g ∈ G)( g −1 Hg ⊆ H);
(4) (∀g ∈ G)( Hg ⊆ gH);
(5) (∀g ∈ G)( gH ⊆ Hg);
(6) ∼LH =∼DH ;
(7) ∼LH i ∼DH su kongruencije grupe G.
Dokaz. Dokazaćemo da (1) ⇒ (2) ⇒ (3) ⇒ (4) ⇒ (5) ⇒ (6) ⇒ (7) ⇒ (1) odakle, na osnovu
tranzitivnosti implikacije, sledi ekvivalentnost svaka dva tvrd̄enja.
(1)⇒(2). Neka je g ∈ G proizvoljan element. Iz Hg = gH, množenjem sa g −1 sa leve strane,

dobijamo traženu jednakost. Zaista,
Hg = gH ⇒ g −1 Hg = g −1 gH ⇒ g −1 Hg = H.
(2)⇒(3). Očigledno. Skupovi g −1 Hg i H su jednaki, pa važi i g −1 Hg ⊆ H.

(3)⇒(4). Neka je g ∈ G proizvoljan element. Tada,
g −1 Hg ⊆ H ⇒ gg −1 Hg ⊆ gH ⇒ Hg ⊆ gH.
(4)⇒(5). Neka je g ∈ G proizvoljan element. Kako je i g −1 ∈ G, prema (4) je Hg −1 ⊆ g −1 H.

Neka je g · h ∈ gH proizvoljan element. Iz
g · h = g · h · e = g · h · g −1 · g = g · g −1 · h∗ · g = e · h∗ · g = h∗ · g,
jer je h · g −1 = g −1 · h∗ zbog Hg −1 ⊆ g −1 H. Dakle, g · h ∈ Hg, pa je gH ⊆ Hg.

(5)⇒(6). Slično, kao u prethodnom koraku, može se dokazati da za svaki g ∈ G iz gH ⊆ Hg sledi
da je Hg ⊆ gH. Dakle, za svaki g ∈ G važi gH = Hg. Neka je (a, b) ∈∼LH proizvoljan element.
(a, b) ∈∼LH ⇔ a/ ∼LH = b/ ∼LH ⇔ aH = bH

⇔ Ha = Hb ⇔ a/ ∼DH = b/ ∼DH ⇔ (a, b) ∈∼DH .
Dakle, ∼LH =∼DH .

(6)⇒(7). Prema Teoremi 3.5.1., relacije ∼LH i ∼DH su relacije ekvivalencije skupa G. Ostaje
da dokažemo da su saglasne sa operacijom ·. Dokazaćemo za relaciju ∼LH . Slično se dokazuje za
relaciju ∼DH .
Dokazaćemo da je ∼LH leva i desna kongruencija grupoida (G, ·), tj. da iz (a, b) ∈∼LH sledi, za
svaki c ∈ G, (c · a, c · b) ∈∼LH i (a · c, b · c) ∈∼LH .
(a, b) ∈∼LH ⇒ a/ ∼LH = b/ ∼LH ⇒ aH = bH

⇒ caH = cbH ⇒ c · a/ ∼LH = c · b/ ∼LH ⇒ (c · a, c · b) ∈∼LH ,
(a, b) ∈∼LH ⇒ (a, b) ∈∼DH ⇒ a/ ∼DH = b/ ∼DH ⇒ Ha = Hb

⇒ Hac = Hbc ⇒ a · c/ ∼DH = b · c/ ∼DH ⇒ (a · c, b · c) ∈∼DH ⇒ (a · c, b · c) ∈∼LH .
(7)⇒(1). Neka je g ∈ G proizvoljan element. Dokazaćemo da je gH = Hg. Neka je a ∈ gH

proizvoljan element. Iz
a ∈ gH ⇔ g −1 · a ∈ H ⇔ (g, a) ∈∼LH
⇔ (g · g −1 , a · g −1 ) ∈∼LH ⇔ (e, a · g −1 ) ∈∼LH
⇔ a · g −1 ∈ H ⇔ a ∈ Hg,
sledi da je gH = Hg.
Grupe 55
Napomena 1. Ako je H normalna podgrupa grupe G (dakle, važi ∼LH =∼DH ), kongruenciju
∼LH (∼DH ) označavaćemo sa ∼H .
Definicija 3.9.1.3. Normalna podgrupa H grupe G je maksimalna ako i samo ako ne postoji
prava normalna podgrupa K grupe G, različita od H, koja sadrži H, tj.
H < K < G ⇒ H = K ili K = G.
Teorema 3.9.1.6. Neka su H i K podgrupe grupe G.

(1) Ako je H normalna podgrupa grupe G, onda skup HK odred̄uje podgrupu grupe G.
(2) Ako su H i K normalne podgrupe grupe G, onda je i HK normalna podgrupa grupe G.
−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa jedinicom e i operacijom inverznog elementa .
(1) Skup HK 6= ∅ jer e = e · e ∈ HK. Neka su h1 · k1 , h2 · k2 ∈ HK proizvoljni elementi. Tada iz
h1 · k1 · (h2 · k2 )−1 = h1 · k1 · k2−1 · h−1

2
= h1 · h∗ · k1 · k2−1 (jerje k1 · k2−1 H = Hk1 · k2−1 ),
sledi da h1 · k1 , h2 · k2 ∈ HK (h1 · h∗ ∈ H, k1 · k2−1 ∈ K), pa skup HK odred̄uje podgrupu grupe G.

(2) Neka je g ∈ G proizvoljan element. H i K su normalne podgrupe grupe G, pa je
gHK = HgK = HKg,
dakle, HK normalna podgrupa grupe G. ¨
Teorema 3.9.1.7. Ako je {Hi | i ∈ I} familija normalnih podgrupa grupe G, tada je i H = ∩ Hi

i∈I
normalna podgrupa grupe G.
Dokaz. Znamo da je H podgrupa grupe G. Ostaje da dokažemo da je normalna podgrupa grupe
G. Neka je G = (G, ·) grupa sa operacijom inverznog elementa −1 , g ∈ G i a ∈ H proizvoljni
elementi. Dokazaćemo da element g −1 · a · g ∈ H. Kako je H = ∩ Hi , to je a ∈ Hi za svaki i ∈ I.
i∈I
Svaka podgrupa Hi , i ∈ I, je normalna podgrupa grupe G, pa g −1 · a · g ∈ Hi , i ∈ I. Dakle,
g −1 · a · g ∈ ∩ Hi , tj. g −1 · a · g ∈ H. ¨
i∈I
Teorema 3.9.1.8. Ako je H podgrupa grupe G, indeksa 2 u G, onda je H normalna podgrupa

grupe G.
Dokaz. Dokazaćemo da su relacije ∼LH i ∼DH jednake, odakle, na osnovu Teoreme 3.9.1.5., sledi
da je H normalna podgrupa grupe G. Indeks podgrupe H u grupi G je 2, pa je | G/ ∼LH | =
| G/ ∼DH | = 2. Dokazaćemo da relacije ∼LH i ∼DH odred̄uju jednake particije skupa G.
Iz | G/ ∼LH | = 2 sledi da je G/ ∼LH = {e/ ∼LH , a/ ∼LH }, e/ ∼LH ∩a/ ∼LH = ∅, tj. a ∈
/ e/ ∼LH .
Prema Teoremi 3.5.1.(2) je: e/ ∼LH = eH, a/ ∼LH = aH, H ∩ aH = ∅. Dakle, G/ ∼LH = {H, aH},
pri čemu a ∈/ H. Tada je G = H ∪ aH, H ∩ aH = ∅, pa je aH = G \ H, tj. G/ ∼LH = {H, G \ H}.
Slično se dokazuje da je G/ ∼DH = {H, G \ H}. Dakle, G/ ∼LH = G/ ∼DH , pa je ∼LH =∼DH . ¨
Teorema 3.9.1.9. Neka je H normalna podgrupa grupe G. Ured̄en par G/H = (G/H, ¯)
odred̄en sa:
(i) G/H = {gH | g ∈ G},
(ii) (∀g1 H, g2 H) (g1 H ¯ g2 H = g1 · g2 H),
je grupa.
−1
Dokaz. Neka je G = (G, ·) grupa sa neutralom e i operacijom inverznog elementa .
Dokazaćemo, najpre, da je operacija ¯ dobro definisana, tj. da iz a1 H = b1 H i a2 H = b2 H sledi
da je a1 H ¯ a2 H = b1 H ¯ b2 H, odnosno, a1 · a2 H = b1 · b2 H.
H je normalna podgrupa grupe G, pa je ∼LH =∼DH =∼H kongruencija na grupi G. Tada je
(G/ ∼H , ¯) grupoid, gde je ¯ operacija na G/ ∼H odred̄ena sa: a/ ∼H ¯b/ ∼H = a · b/ ∼H ,
a/ ∼H , b/ ∼H ∈ G/ ∼H . Kako je g/ ∼H = gH, g ∈ G, to iz a1 H = b1 H, a2 H = b2 H sledi da je
a1 / ∼H = b1 / ∼H , a2 / ∼H = b2 / ∼H , dakle, a1 · a2 H = a1 · a2 / ∼H = b1 · b2 / ∼H = b1 · b2 H, pa je
(G/H, ¯) grupoid (jednak grupoidu (G/ ∼H , ¯)).
Grupoid (G/ ∼H , ¯) je grupa sa neutralom e/ ∼H . Za a/ ∼H ∈ G/ ∼H inverz je a−1 / ∼H .
Prema tome, i grupoid (G/H, ¯) je grupa. Neutral u G/H je H (=eH). Inverz za aH ∈ G/H je
element a−1 H. ¨
Definicija 3.9.1.4. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za grupu G/H = (G/H, ¯)
kažemo da je količnička (faktor) grupa grupe G po normalnoj podgrupi H.
Teorema 3.9.1.10. Neka je G grupa i H normalna podgrupa grupe G. Ako je grupa G

komutativna, onda je i količnička grupa G/H komutativna.
Dokaz. Tvrd̄enje je neposredna posledica Teoreme 3.8.3. Grupa G/ ∼H = (G/ ∼H , ¯) je ko-
mutativna grupa. Kako su grupoidi (G/ ∼H , ¯) i (G/H, ¯) jednaki, to je i G/H = (G/H, ¯)
komutativna grupa. ¨
3.9.2. Normalne podgrupe i homomorfizmi
Teorema 3.9.2.1. Neka je h : G → S homomorfizam iz grupe G u grupu S, H podgrupa grupe

G i T podgrupa grupe S. Tada:
(1) Ako je H normalna podgrupa grupe G i h epimorfizam, onda je h(H) normalna podgrupa
grupe S.
(2) Ako je T normalna podgrupa grupe S, onda je h−1 (T) normalna podgrupa grupe G.
Dokaz. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe sa jedinicama eG i eS i operacijama inverznog
elementa −1G i −1S , redom.
(1) Prema Teoremi 3.6.3., h(H) je podgrupa grupe S. Ostaje da dokažemo da je normalna
podgrupa grupe S. Neka su s ∈ S i b ∈ h(H) proizvoljni elementi. Prema definiciji skupa h(H)
Grupe 57
postoji a ∈ H takav da je b = h(a). Preslikavanje h je epimorfizam, pa postoji g ∈ G takav da je

s = h(g). Iz
s−1S ∗ b ∗ s = h(g)−1S ∗ h(a) ∗ h(g) = h(g −1G ) ∗ h(a) ∗ h(g) = h(g −1G · a · g)
i činjenice da g −1G · a · g ∈ H, jer je H normalna podgrupa grupe G, sledi da s−1 ∗ b ∗ s ∈ h(H).

Dakle, h(H) je normalna podgrupa grupe S.
(2) Prema Teoremi 3.6.3., i h−1 (T) je podgrupa grupe G. Dokazaćemo da za svaki g ∈ G i svaki
a ∈ h−1 (T) element g −1G · a · g ∈ h−1 (T), tj. h(g −1G · a · g) ∈ T . Element
h(g −1G · a · g) = h(g −1G ) ∗ h(a) ∗ h(g) = h(g)−1S ∗ h(a) ∗ h(g), h(a) ∈ T,
jer je T normalna podgrupa grupe S, pa h(g −1 · a · g) ∈ T . Dakle, h−1 (T) je normalna podgrupa
grupe G. ¨
Posledica 3.9.2.2. Neka su G i S grupe, eS jedinica u S i h : G → S homomorfizam. Tada,

skup h−1 ({eS }) = {a ∈ G | h(a) = es } odred̄uje normalnu podgrupu grupe G.
Dokaz. Neka je grupa S = (S, ∗). Trivijalna podgrupa ES = ({eS }, ∗) je normalna podgrupa
grupe S = (S, ∗) pa je, prema prethodnoj teoremi, h−1 (ES ) normalna podgrupa grupe G. ¨
Definicija 3.9.2.1. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Skup h−1 ({eS }) označavamo sa
Ker(h) i zovemo jezgro homomorfizma h.
Teorema 3.9.2.3. Neka je H normalna podgrupa grupe G. Tada, prirodno preslikavanje

ϕ : G → G/H definisano sa
(∀a ∈ G) (ϕ(a) = aH),
je epimorfizam iz grupe G u količničku grupu G/H i Ker(ϕ) = H.
Dokaz. Neka su grupe G = (G, ·) i G/H = (G/H, ¯). Iz a = b ⇒ aH = bH ⇒ ϕ(a) = ϕ(b) sledi
dobra definisanost preslikavanja ϕ. Neka je aH ∈ G/H proizvoljan element; a ∈ G, aH = ϕ(a), pa
je ϕ i preslikavanje na. Za proizvoljne a, b ∈ G je
ϕ(a · b) = a · bH = aH ¯ bH = ϕ(a) ¯ ϕ(b),
dakle, ϕ homomorfizam iz grupe G u grupu G/H.
Ker(ϕ) = {a ∈ G | ϕ(a) = eG/H } = {a ∈ G | aH = H} = {a ∈ G | a ∈ H} = G ∩ H = H. ¨
Definicija 3.9.2.2. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za preslikavanje ϕ kažemo da je

prirodni epimorfizam iz grupe G u količničku grupu G/H.
Teorema 3.9.2.4. (Prva teorema o izomorfizmu.) Neka su G i S grupe i h : G → S

homomorfizam. Tada:
(1) Grupa G/Ker(h) je izomorfna grupi h(G).

(2) Ako je h epimorfizam, onda je grupa G/Ker(h) izomorfna grupi S.
Dokaz. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe sa jedinicama eG i eS , redom, operacijom inverznog
elementa −1 i G/Ker(h) = (G/Ker(h), ¯).
(1) Neka je h∗ : G/Ker(h) → h(G) preslikavanje definisano sa:
(∀aKer(h) ∈ G/Ker(h)) (h∗ (aKer(h)) = h(a)).
Dokazaćemo da je h∗ izomorfizam iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G).

(1.1) Neka su aKer(h), bKer(h) ∈ G/Ker(h) proizvoljni elementi. Iz
aKer(h) = bKer(h) ⇔ b−1 · aKer(h) = Ker(h) ⇔ b−1 · a ∈ Ker(h)

⇔ h(b−1 · a) = eS ⇔ h(b−1 ) ∗ h(a) = eS ⇔ h(b)−1 ∗ h(a) = eS
⇔ h(a) = h(b) ⇔ h∗ (aKer(h)) = h∗ (bKer(h)),

(1.2) Neka je t ∈ h(G) proizvoljan element. Prema definiciji skupa h(G), postoji a ∈ G takav da
je t = h(a), a prema definiciji preskikavanja h∗ , je t = h(a) = h∗ (aKer(h)), aKer(h) ∈ G/Ker(h).
Dakle, h∗ je preslikavanje na.
(1.3) Za svaka dva elementa aKer(h), bKer(h) ∈ G/Ker(h) je
h∗ (aKer(h) ¯ bKer(h)) = h∗ (a · bKer(h)) = h(a · b) = h(a) ∗ h(b) = h∗ (aKer(h)) ∗ h∗ (aKer(h)),
dakle, h∗ homomorfizam iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G). Iz (1.1)-(1.3) sledi da je h∗ izomorfizam

iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je h(G) = S, pa je prema (1), G/Ker(h) ∼
= S. ¨
Teorema 3.9.2.5. (Teorema o razlaganju homomorfizma.) Neka su G i S grupe i

h : G → S homomorfizam. Tada:
(1) Prirodno preslikavnje ϕ : G → G/Ker(h) je epimorfizam iz grupe G u grupu G/Ker(h).
(2) Inkluziono preslikavanje i : h(G) → S je monomorfizam iz grupe h(G) u grupu S.
(2) Postoji jedinstven izomorfizam h∗ iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G) takav da je h = ϕ◦h∗ ◦i.
Dokaz. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupe sa jedinicama eG i eS , redom, operacijom inverznog
elementa −1 i G/Ker(h) = (G/Ker(h), ¯).
(1) Prema Posledici 3.9.2.2., Ker(h) odred̄uje normalnu podgrupu grupe G, pa postoji količnička
grupa G/Ker(h). Prema Teoremi 3.9.2.3., prirodno preslikavanje ϕ : G → G/Ker(h) je epimorfizam
iz grupe G u grupu G/Ker(h).
(2) Dovoljno je dokazati da je i monomorfizam iz grupoida (h(G), ∗) u grupoid (S, ∗), a zaključak
sledi na osnovu Teoreme 1.3.2., jer je (h(G), ∗) podgrupoid grupoida (S, ∗).
Grupe 59
(3) Prema prethodnoj teoremi postoji izomorfizam h∗ iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G), definisan
sa:
(∀aKer(h) ∈ G/Ker(h)) (h∗ (aKer(h)) = h(a)).
Dokazaćemo da je h = ϕ ◦ h∗ ◦ i i da je h∗ jedinstven izomorfizam iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G)
sa tom osobinom.
(3.1) Neka je a ∈ G proizvoljan element. Tada je:
(ϕ ◦ h∗ ◦ i)(a) = i(h∗ (ϕ(a))) = i(h∗ (aKer(h))) = i(h(a)) = h(a).
Odavde i iz činjenice da h, ϕ ◦ h∗ ◦ i : G → S sledi h = ϕ ◦ h∗ ◦ i.

(3.2) Pretpostavimo da postoji izomorfizam h∼ iz grupe G/Ker(h) u grupu h(G) sa osobinom:
h = ϕ ◦ h∼ ◦ i. Neka je aKer(h) ∈ G/Ker(h) proizvoljan element. Iz
h∗ (aKer(h)) = h(a) = (ϕ ◦ h∼ ◦ i)(a) = i(h∼ (ϕ(a))) = i(h∼ (aKer(h))) = h∼ (aKer(h))
i činjenice da preslikavanja h∗ i h∼ imaju isti domen i kodomen, sledi h∗ = h∼ . ¨
Teorema 3.9.2.6. (Druga teorema o izomorfizmu.) Neka je G grupa, H i K podgrupe

grupe G i H normalna podgrupa grupe G. Tada:
(1) H ∩ K je normalna podgrupa grupe K.
(2) HK je podgrupa grupe G i H je normalna podgrupa grupe HK.
(3) K/H ∩ K ∼
= HK/H.
−1
(1) Prema Teoremi 3.2.3., H ∩ K je podgrupa grupe G. Dakle, H ∩ K je grupa pa, iz činjenice da
je H ∩ K ⊆ K, sledi da je H ∩ K podgrupa grupe K. Ostaje da dokažemo da je normalna podgrupa
grupe K. Neka su k ∈ K i a ∈ H ∩ K proizvoljni elementi. Posmatraćemo element k −1 · a · k.
k −1 · a · k ∈ H, jer a ∈ H, k ∈ K ⊆ G, H / G,
−1
k · a · k ∈ K, jer a ∈ K, k, k −1 ∈ K,
pa k −1 · a · k ∈ H ∩ K. Dakle, H ∩ K je normalna podgrupa grupe K.

(2) Prema Teoremi 3.9.1.6.(1), HK je podgrupa grupe G. Iz H = He ⊆ HK sledi da je H
podgrupa grupe HK. Ostaje da dokažemo da je normalna podgrupa grupe HK. Kako je H normalna
podgrupa grupe G, HK podgrupa grupe G i H podgrupa grupe HK to je, prema Teoremi 3.9.1.4.,
H normalna podgrupa grupe HK.
(3) Neka je f : K → HK/H preslikavanje definisano sa:
(∀k ∈ K) (f (k) = kH).
Dokazaćemo da je f epimorfizam iz grupe K u grupu HK/H sa jezgrom H ∩ K odakle je, prema

Prvoj teoremi o izomorfizmu, grupa K/Ker(f ), tj. K/H ∩ K, izomorfna grupi HK/H.
(3.1) Dokazaćemo da je f dobro definisano preslikavanje, što uključuje dokaz da f (k) ∈ HK/H i
da, za proizvoljne k1 , k2 ∈ K, iz k1 = k2 sledi da je f (k1 ) = f (k2 ). Zaista,
f (k) = kH = ekH ∈ HK/H, jer e ∈ H,

k1 = k2 ⇒ k1 H = k2 H ⇒ f (k1 ) = f (k2 ).
(3.2) Neka je hkH ∈ HK/H proizvoljan element. Iz
hkH = hHk = Hk = kH = f (k),
sledi da je f preslikavanje na.

(3.3) Za proizvoljne k1 , k2 ∈ K je
f (k1 · k2 ) = k1 · k2 H = k1 H ¯ k2 H = f (k1 ) ¯ f (k2 ).
Dakle, f je i homomorfizam, pa je epimorfizam iz grupe K u grupu HK/H.

(3.4) Ker(f ) = {k ∈ K | f (k) = eHK/H } = {k ∈ K | kH = H} = {k ∈ K | k ∈ H} = K ∩ H. ¨
Primer 3.9.2.1. Posmatrajmo grupu Z = (Z, +) i njene podgrupe 4Z i 6Z. Odredićemo odgo-
varajuće podgrupe grupe (Z, +) i količničke grupe.
4Z ∩ 6Z = [4, 6]Z = 12Z,

4Z + 6Z = ({α4 + β6 | α, β ∈ Z}, +) = (4, 6)Z = 2Z,
4Z/(4Z ∩ 6Z) = 4Z/12Z = ({12Z, 4 + 12Z, 8 + 12Z}, +),
(4Z + 6Z)/6Z = 2Z/6Z = ({6Z, 2 + 6Z, 4 + 6Z}, +)
ili (jer su sve podgrupe grupe (Z, +) normalne)
6Z/(4Z ∩ 6Z) = 6Z/12Z = ({12Z, 6 + 12Z}, +)
(4Z + 6Z)/4Z = 2Z/4Z = ({4Z, 2 + 4Z}, +). ♦
Teorema 3.9.2.7. (Treća teorema o izomorfizmu.) Neka su H i K normalne podgrupe

grupe G i H podgrupa grupe K. Tada:
(1) H je normalna podgrupa grupe K.
(2) K/H je normalna podgrupa grupe G/H.
(3) (G/H)/(K/H) ∼= G/K.
−1
(1) Prema Teoremi 3.9.1.4., H je normalna podgrupa grupe K.
(2) Činjenica da je H normalna podgrupa grupe K obezbed̄uje egzistenciju grupe K/H. Iz
K/H ⊆ G/H sledi da je K/H podgrupa grupe G/H. Ostaje da dokažemo da je normalna podgrupa
grupe G/H. Neka su gH ∈ G/H i kH ∈ K/H proizvoljni elementi. Iz
g −1 H ¯ kH ¯ gH = g −1 · k · gH ∈ K/H, jer je K / G, pa g −1 · k · g ∈ K,
Grupe 61
sledi da je K/H normalna podgrupa grupe G/H.

(3) Neka je f : G/H → G/K preslikavanje definisano sa:
(∀gH ∈ G/H) (f (gH) = gK).
Dokazaćemo da je f epimorfizam iz grupe G/H u grupu G/K sa jezgrom K/H odakle je, prema
Prvoj teoremi o izomorfizmu, grupa G/H/Ker(f ), tj. (G/H)/(K/H), izomorfna grupi G/K.
(3.1) Iz
g1 H = g2 H ⇒ g2−1 · g1 H = H ⇒ g2−1 · g1 ∈ H
⇒ g2−1 · g1 ∈ K (jer je H ⊆ K) ⇒ g2−1 · g1 K = K
⇒ g1 K = g2 K ⇒ f (g1 H) = f (g2 H),
sledi dobra definisanost preslikavanja f .

(3.2) Očigledno je f preslikavanje na. Zaista, proizvoljan gK ∈ G/K je slika elementa gH ∈ G/H,
g ∈ G, jer je, prema definiciji preslikavanja f , gK = f (gH).
(3.3) Za proizvoljne g1 H, g2 H ∈ G/H je
f (g1 H ¯ g2 H) = f (g1 · g2 H) = g1 · g2 K = g1 K ¯ g2 K = f (g1 H) ¯ f (g2 H),
pa je f i homomorfizam.
(3.4) Ker(f ) = {gH ∈ G/H | f (gH) = eG/K } = {gH ∈ G/H | gK = K}
= {gH ∈ G/H | g ∈ K} = K/H. ¨
Primer 3.9.2.2. Posmatrajmo grupu Z = (Z, +) i njene podgrupe 3Z i 6Z. Odredićemo odgo-
varajuće količničke grupe.
Z/6Z = ({6Z, 1 + 6Z, 2 + 6Z, 3 + 6Z, 4 + 6Z, 5 + 6Z}, +),

Z/3Z = ({3Z, 1 + 3Z, 2 + 3Z}, +),
3Z/6Z = ({6Z , 3 + 6Z}, +, ·),
(Z/6Z)/(3Z/6Z) = ({{6Z, 3 + 6Z}, {1 + 6Z, 4 + 6Z}, {2 + 6Z, 5 + 6Z}}, +). ♦
3.9.3. Normalne podgrupe i kongruencije
Teorema 3.9.3.1. Neka je G grupa sa jedinicom e.

(1) Ako je N normalna podgrupa grupe G, onda je ∼N kongruencija grupe G.
(2) Ako je ρ kongruencija grupe G, onda je e/ρ normalna podgrupa grupe G.
−1
(1) Prema Teoremi 3.9.1.5.(7), ∼N je kongruencija grupe G.
(2) Zbog refleksivnosti relacije ρ, e ∈ e/ρ, pa je e/ρ 6= ∅. Neka su a, b ∈ e/ρ proizvoljni elementi.
Iz
a, b ∈ e/ρ ⇒ aρe ∧ bρe ⇒ aρe ∧ b−1 · b ρ b−1 · e ⇒ aρe ∧ eρb−1

⇒ aρe ∧ b−1 ρe ⇒ a · b−1 ρ e · e ⇒ a · b−1 ρe ⇒ a · b−1 ∈ e/ρ,
pa je e/ρ podgrupa grupe G. Takod̄e, za proizvoljne a ∈ e/ρ i g ∈ G, iz
a ∈ e/ρ ⇒ aρe ⇒ g −1 · a · gρg −1 · e · g ⇒ g −1 · a · g ρ e ⇒ g −1 · a · g ∈ e/ρ.
Dakle, e/ρ je normalna podgrupa grupe G. ¨
Teorema 3.9.3.2. Neka je G grupa.

(1) Postoji bijekcija α iz familije NG , svih normalnih podgrupa grupe G, u familiju Con(G).
(2) Ako je N ∈ NG i ρ = α(N), onda je:
(2.1) (∀a ∈ G) (aN = a/ρ).
(2.2) G/N = G/ρ.
−1
(1) Neka je α : NG → Con(G) preslikavanje definisano sa :
(∀N ∈ NG ) (α(N) =∼N ).
(1.1) Neka su N1 , N2 ∈ NG takvi da je N1 = N2 i (a, b) ∈∼N1 proizvoljan element. Iz
(a, b) ∈∼N1 ⇔ a−1 · b ∈ N1 ⇔ a−1 · b ∈ N2 ⇔ (a, b) ∈∼N2 ,
sledi ∼N1 =∼N2 , odnosno, α(N1 ) = α(N2 ). Dakle, α je dobro definisano preslikavanje.
(1.2) Neka su N1 , N2 ∈ NG takvi da je α(N1 ) = α(N2 ), tj. ∼N1 =∼N2 i a ∈ N1 proizvoljan
element. Iz
a ∈ N1 ⇔ e−1 · a ∈ N1 ⇔ (e, a) ∈∼N1

⇔ (e, a) ∈∼N2 ⇔ e−1 · a ∈ N2 ⇔ a ∈ N2 ,
Grupe 63
sledi N1 = N2 , pa je α i 1–1 preslikavanje.

(1.3) Neka je ρ ∈ Con(G) proizvoljan element. Prema prethodnoj teoremi, e/ρ je normalna
podgrupa grupe G. Označimo je sa N. Dokazaćemo da je α(N) = ρ, dakle, α preslikavanje na.
Kako je, prema definiciji α, α(N) =∼N , dovoljno je dokazati da je ∼N = ρ. Neka je (a, b) ∈∼N
proizvoljan element. Tada je
(a, b) ∈∼N ⇔ a−1 · b ∈ N ⇔ (a−1 · b, e) ∈ ρ ⇔ (a · a−1 · b, a · e) ∈ ρ ⇔ (b, a) ∈ ρ ⇔ (a, b) ∈ ρ,
dakle, ∼N = ρ. Iz (1.1)–(1.3) sledi da je α bijekcija iz familije NG u familiju Con(G).
(2) Neka je N ∈ NG i ρ = α(N), tj. ρ =∼N .

(2.1) Neka je a ∈ G proizvoljan element. Prema Teoremi 3.5.1.(2), je aN = a/ ∼LN . N je
normalna podgrupa grupe G, pa je ∼LN =∼N , dakle, aN = a/ ∼N = a/ρ.
(2.2) G/N = {gN | g ∈ G} = {g/ ∼N | g ∈ G} = {g/ρ | g ∈ G} = G/ρ. ¨
3.10. Ciklične grupe
Definicija 3.10.1. Grupa G je ciklična grupa ako i samo ako postoji a ∈ G takav da G = h a iG .
Za element a kažemo da je generator ciklične grupe G.
Napomena 1. Neka su oznake kao u prethodnoj definiciji. Kada je jasno o kojoj je grupi reč,
odnosno, kada ne postoji opasnost od zabune, pisaćemo h a i umesto h a iG .
Primer 3.10.1. Aditivna grupa celih brojeva Z = (Z, +) je ciklična grupa: Z = h 1 iZ = h−1iZ .
Primer 3.10.2. Neka je n ∈ N0 . Grupa nZ = (nZ, +) je ciklična: nZ = h n inZ .
Primer 3.10.3. Neka je n prirodan broj veći od 1. Grupa Zn = (Zn , +n ), ostataka po modulu
n, je ciklična generisana brojem 1.
Teorema 3.10.1. Neka je G konačna grupa.

(1) Grupa G je ciklična ako i samo ako postoji a ∈ G takav da je r(a) = | G |.
(2) Element b ∈ G je generator ciklične grupe G ako i samo ako je r(b) = | G |.
Dokaz. (1) Pretpostavimo da je G ciklična grupa. Dakle, postoji a ∈ G takav da je G = h a i.
Tada je | G | = | h a i |, a prema Teoremi 3.4.1.(1), je r(a) = | h a i |. Dakle, r(a) = | G |.
Obratno, pretpostavimo da postoji a ∈ G takav da je r(a) = | G |. Kako je r(a) = | h a i |, to je
| h a i | = | G |. Odavde, i iz činjenice da je h a i podgrupa grupe G i G konačna grupa, sledi da je
G = h a i. Dakle, G je ciklična grupa.
(2) Ako je b ∈ G generator grupe G, onda je G = h b i pa je, prema (1), r(b) = | G |. Obratno,
ako je r(b) = | G |, onda je prema (1), G = h b i, dakle, G ciklična grupa sa generatorom b. ¨
Napomena. Konačnu cikličnu grupu reda n označavaćemo sa Cn .
Teorema 3.10.2. Svaka grupa prostog reda je ciklična.

Dokaz. Neka je G grupa sa neutralom e, prostog reda p i a ∈ G \ {e} proizvoljan element. Prema
Teoremi Lagranža, red podgrupe h a i deli red grupe G, pa je | h a i | = 1 ili | h a i | = p. Ako je
| h a i | = 1, onda je a = e, što je netačno. Dakle, | h a i | = p pa je, prema prethodnoj teoremi, G
ciklična grupa sa generatorom a. ¨
Teorema 3.10.3. Svaka ciklična grupa je komutativna.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) ciklična grupa sa generatorom a i b, c ∈ G proizvoljni elementi. Prema
definiciji ciklične grupe, postoje α, β ∈ Z takvi da je b = aα i c = aβ . Tada je
b · c = aα · aβ = aα+β = aβ+α = aβ · aα = c · b.
Dakle, G je komutativna grupa. ¨
Teorema 3.10.4. Neka je G ciklična grupa.

(1) Ako je G konačna ciklična grupa reda n, onda je G izomorfna grupi ostataka po modulu n.
(2) Ako je G beskonačna ciklična grupa, onda je G izomorfna aditivnoj grupi celih brojeva.
Dokaz. (1) Neka je G = h a | an = ei ciklična grupa sa generatorom a, reda n i sa neutralom e.
Definisaćemo preslikavanje h : Zn → G na sledeći način:
(∀i ∈ Zn ) (h(i) = ai ).
Dokazaćemo da je h izomorfizam iz grupe Zn = (Zn , +n ) u grupu G = (G, ·).
(1.1) Očigledno je h dobro definisano preslikavanje. Zaista, iz i = j sledi ai = aj , tj. h(i) = h(j).
Zatim, ako je i 6= j, 0 ≤ i, j ≤ n − 1, onda je prema Teoremi 3.4.1.(1), ai 6= aj . Dakle, i 6= j povlači
h(i) 6= h(j), pa je h i 1–1 preslikavanje.
(1.2) Neka je ai ∈ G proizvoljan element; i ∈ {0, 1, ..., n − 1}, tj. i ∈ Zn i h(i) = ai . Dakle, h je
preslikavanje na.
(1.3) Za proizvoljne i, j ∈ Zn je:
½
h(i + j), 0≤i+j ≤n−1
h(i +n j) =
h(i + j − n), n ≤ i + j ≤ 2n − 2
½ i+j
a , 0≤i+j ≤n−1
= i+j−n
a , n ≤ i + j ≤ 2n − 2
½ i j
a ·a , 0≤i+j ≤n−1
= i j −n
a · a · a , n ≤ i + j ≤ 2n − 2
½ i j
a ·a , 0≤i+j ≤n−1
= i j n −1
a · a · (a ) , n ≤ i + j ≤ 2n − 2
½ i j
a ·a , 0≤i+j ≤n−1
= i j
a · a · e, n ≤ i + j ≤ 2n − 2
= ai · aj = h(i) · h(j).
Grupe 65
Dakle, h je i homomorfizam iz grupe Zn u grupu G pa je, na osnovu (1.1)–(1.3), izomorfizam.

(2) Neka je G = h a i beskonačna ciklična grupa i h : Z → G preslikavanje definisano sa:
(∀i ∈ Z) (h(i) = ai ).
Dokazaćemo da je h izomorfizam iz grupe Z = (Z, +) u grupu G = (G, ·).

(2.1) Očigledno je h dobro definisano preslikavanje. Zaista, iz i = j sledi ai = aj , tj. h(i) = h(j).
Zatim, ako je i 6= j, i, j ∈ Z, onda je prema Teoremi 3.4.1.(2), ai 6= aj . Dakle, i 6= j povlači
h(i) 6= h(j), pa je h i 1–1 preslikavanje.
(2.2) Neka je ai ∈ G proizvoljan element; i ∈ Z, i h(i) = ai . Dakle, h je preslikavanje na.
(2.3) Za proizvoljne i, j ∈ Z je:
h(i + j) = ai+j = ai · aj = h(i) · h(j).
Dakle, h je i homomorfizam iz grupe Z u grupu G pa je, na osnovu (2.1)–(2.3), izomorfizam.
Teorema 3.10.5. Podgrupa ciklične grupe je ciklična grupa.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) ciklična grupa sa generatorom a, neutralom e i H podgrupa grupe
G. Ako je H = E, onda je H = h e i, pa je H cikilična grupa. Pretpostavimo da je H 6= E. Dakle,
postoji ai ∈ G \ {e} takav da ai ∈ H. Tada i (ai )−1 = a−i ∈ H, pa je skup {k ∈ N | ak ∈ H} 6= ∅.
Neka je
m = min{k ∈ N | ak ∈ H}.
Dokazaćemo da je H = h am i.
Iz am ∈ H, h am i = {(am )α | α ∈ Z}, sledi da je h am i ⊆ H. Neka je b ∈ H proizvoljan element.
Kako je H ⊆ G, G = h a i, to postoji n ∈ Z takav da je b = an . Prema Teoremi o deljenju celih
brojeva, postoje jedinstveni q, r ∈ Z takvi da je n = qm + r, 0 ≤ r ≤ n − 1. Tada, iz
b = an = aqm+r = aqm · ar
sledi da
ar = b · (aqm )−1 ∈ H.
Odavde, i iz 0 ≤ r ≤ n − 1, na osnovu izbora broja m, dobijamo da je r = 0. Dakle, n = qm, pa je
b = aqm = (am )q ∈ h am i,
odnosno, H ⊆ h am i. Dakle, H = h am i. ¨
Primer 3.10.1. Neka je Z = (Z, +) grupa celih brojeva i F familija podgrupa grupe (Z, +).
Grupa (Z, +) je ciklična, pa je prema prethodnom tvrd̄enju, F = {hniZ | n ∈ N0 }. Sve podgrupe
grupe Z su normalne. Prema Teoremi 3.9.3.2., postoji bijekcija iz familije F u familiju Con(Z), pa
je Con(Z) = 4Z ∪ {≡n | n ∈ N}.
Zaista, ako je ρ ∈ Con(Z), onda 0/ρ ∈ F, pa postoji n ∈ N ∪ {0} takav da je 0/ρ = nZ. Tada je
ρ =∼nZ = {(a, b) ∈ Z2 | a − b ∈ nZ}.
Ako je n = 0, onda je ρ = {(a, b) ∈ Z2 | a − b ∈ {0}} = {(a, b) ∈ Z2 | a = b} = 4Z .
Ako je n > 0, onda je ρ = {(a, b) ∈ Z2 | a − b ∈ nZ} = {(a, b) ∈ Z2 | n | a − b} =≡n . ♦
Teorema 3.10.6. Homomorfna slika ciklične grupe je ciklična grupa.

Dokaz. Neka je G = (G, ·) ciklična grupa sa generatorom a i grupa S = (S, ∗) homomorfna slika
grupe G. Dakle, postoji epimorfizam h iz grupe G u grupu S. Dokazaćemo da je S ciklična grupa
sa generatorom h(a), tj. S = h h(a) i.
Prema definiciji, h h(a) i je podgrupa grupe S. Neka je s ∈ S proizvoljan element. Kako je h
epimorfizam, dakle, preslikavanje na, to postoji g ∈ G takav da je s = h(g). Grupa G je ciklična
sa generatorom a, pa postoji k ∈ Z takav da je g = ak . Tada je s = h(g) = h(ak ) = (h(a))k , pa
s ∈ h h(a) i. Dakle, S je podgrupa grupe h h(a) i, pa je S = h h(a) i. ¨
Teorema 3.10.7. Neka je G = h a i konačna ciklična grupa reda n sa jedinicom e i b ∈ G.

(1) Postoji k ∈ {0, 1, 2, ..., n − 1} takav da je b = ak .
(2) Element b je generator grupe G ako i samo ako je (k, n) = 1.
Dokaz. Neka je G = (G, ·).
(1) Prema Teoremi 3.4.1.(1), G = {ai | 0 ≤ i ≤ n − 1}. Dakle, očigledno, za b ∈ G postoji
k ∈ {0, 1, 2, ..., n − 1} takav da je b = ak .
(2) Prema Teoremi 3.10.1., element b ∈ G je generator grupe G ako i samo ako je r(b) = n.
(2.1) Pretpostavimo da je b = ak ∈ G generator grupe G. Dokazaćemo da je (k, n) = 1.
Neka je (k, n) = d > 1 i n = n1 d, k = k1 d. Tada je
bn1 = (ak )n1 = (ak1 d )n1 = ak1 dn1 = (an1 d )k1 = (an )k1 = ek1 = e.
Ovo je nemoguće jer je r(e) = n, a n1 < n. Dakle, (k, n) = d = 1.

(2.2) Neka za b = ak ∈ G važi: (k, n) = 1. Dokazaćemo da je b generator grupe G, tj. r(b) = n.
Pretpostavimo da je r(b) = m. Prema Posledici 3.5.3., m deli n. Kako je
e = bm = (ak )m = akm
i r(a) = n, to n deli km. Odavde, i iz (n, k) = 1 sledi da n deli m. Iz m deli n i n deli m, na osnovu
antisimertičnosti relacije deli u skupu N, sledi da je m = n. ¨
Posledica 3.10.8. Neka je G konačna ciklična grupa reda n. Broj generatora grupe G jednak
je ϕ(n).1
Dokaz. Neka je grupa G = (G, ·) sa neutralom e, generisana elementom a. Dakle,
1ϕ je Ojlerova funkcija.
Grupe 67
G = ha | an = ei = ({ak | 0 ≤ k ≤ n − 1}, ·). Prema prethodnom tvrd̄enju, G = hak i ako i samo

ako je (k, n) = 1. Označimo sa Gen(G) skup generatora grupe G. Tada je
| Gen(G) | = | {k ∈ {0, 1, ..., n − 1} | (k, n) = 1} | = | Φn | = ϕ(n). ¨
Teorema 3.10.9. Neka su G1 i G2 konačne ciklične grupe reda m i n, redom. Direktan proizvod
G1 × G2 , grupa G1 i G2 , je ciklična grupa ako i samo ako je (m, n) = 1.
Dokaz. Neka su G1 = (G1 , ·) i G2 = (G2 , ·) ciklične grupe sa generatorima a1 i a2 i jedinicama
e1 i e2 , redom. Direktan proizvod G1 × G2 je grupa reda mn.
(1) Pretpostavimo da je grupa G1 × G2 ciklična. Neka je (c1 , c2 ) ∈ G1 × G2 generator grupe
G1 × G2 . Dokazaćemo da je (m, n) = 1.
Prema Teoremi 3.10.1., r((c1 , c2 )) = mn. Pretpostavimo da je (m, n) = d > 1. Neka je m = m1 d
i n = n1 d. Tada je
(c1 , c2 )m1 n1 d = (c1m1 n1 d , c2m1 n1 d ) = ((cm

1
1 d n1
) , (cn2 1 d )m1 )
= ((cm n1 n m1
1 ) , (c2 ) ) = (en1 1 , em
2 ) = (e1 , e2 ),
1
što je nemoguće jer je r((c1 , c2 )) = mn, a m1 n1 d < mn.

(2) Obratno, pretpostavimo da je (m, n) = 1. Dokazaćemo da je G1 ×G2 ciklična grupa. Dovoljno
je da dokažemo da je r((a1 , a2 )) = mn, jer je tada r((a1 , a2 )) = |G1 × G2 | pa je, prema Teoremi
3.10.1., (a1 , a2 ) generator grupe G1 × G2 .
Pretpostavimo da je r((a1 , a2 )) = s. Prema Posledici 3.5.3., s deli mn. Iz
(e1 , e2 ) = (a1 , a2 )s = (as1 , as2 ) ⇒ e1 = as1 , e2 = as2 .
Kako je r(a1 ) = m, r(a2 ) = n to m deli s i n deli s. Po pretpostavci, brojevi m i n su uzajamno

prosti pa mn deli s. Dakle, s = mn. ¨
Teorema 3.10.10. Neka je G konačna ciklična grupa reda n. Za svaki delitelj d broja n postoji
jedinstvena podgrupa H grupe G takva da je | H |= d.
n
Dokaz. Neka je G = (G, ·) ciklična grupa sa generatorom a, jedinicom e i H = h a d i. Dokazaćemo
da je H jedinstvena podgrupa grupe G reda d.
Dokazaćemo, najpre, da je |H| = d. Pretpostavimo da je |H| = s. Prema Teoremi 3.4.1.(1),
n n n n
|H| = r(a d ). Dakle, r(a d ) = s, pa je (a d )s = e, tj. a d s = e. Prema Teoremi 3.4.3., n = r(a) deli
n n n
d d
d s. Dakle, d deli s. S druge strane, (a ) = e, pa s = r(a ) deli d. Dakle, s = d.
d
Ostaje da dokažemo da je H jedinstvena podgrupa grupe G reda d. Pretpostavimo da postoji

podgrupa K grupe G reda d. Dokazaćemo da je H = K.
Prema Teoremi 3.10.5., K je ciklična grupa. Neka je K = h am i, 0 < m < n. Tada je r(am ) = d,
pa je e = (am )d , tj. e = amd . Prema Teoremi 3.4.3., n = r(a) deli md. Dakle, nd deli m. Neka
n n
je m = q nd . Tada je am = aq d = (a d )q , pa am ∈ H. Iz definicije podgrupe h am i, sledi da je
K = h am i podgrupa grupe H. Odavde, i iz |K| = |H| = d < ∞, sledi da je K = H. ¨
Posledica 3.10.11. Neka je G ciklična grupa reda n. Broj podgrupa grupe G jednak je τ (n).2
Dokaz. Neka je D(n) skup prirodnih delitelja broja n, GG familija podgrupa grupe G i preslika-
vanje α : GG → D(n) definisano sa:
(∀ H ∈ GG ) (α(H)) = | H |).
Ako je H podgrupa grupe G, onda, prema Teoremi Lagranža, red podgrupe H deli n. Dakle,
| H | ∈ D(n). Iz H = K sledi | H | = | K |, pa je α dobro definisano preslikavanje. Neka je d ∈ D(n)
proizvoljan element. Prema prethodnom tvrd̄enju, postoji jedinstvena podgrupa Hd grupe G reda
d. Kako je α(Hd ) = d, to je α preslikavanje na i 1 − 1, dakle, bijekcija, pa je | GG | = | D(n) |. Prema
tome, broj podgrupa ciklične grupe G, reda n, jednak je τ (n). ¨
Primer 3.10.2. Direktan proizvod cikličnih grupa C21 i C40 , C21 × C40 , je ciklična grupa
reda 21 · 40, jer su brojevi 21 i 40 uzajamno prosti. Dakle, broj podgrupa (broj generatora) grupe
C21 ×C40 jednak je broju podgrupa (broju generatora) grupe C21·40 , odnosno, τ (21 · 40) (ϕ(21 ·40)).
τ (21 · 40) = τ (3 · 7 · 23 · 5) = (1 + 1) · (1 + 1) · (3 + 1) · (1 + 1) = 25 = 32.
ϕ(21 · 40) = ϕ(3) · ϕ(7) · ϕ(23 ) · ϕ(5) = 2 · 6 · 4 · 4 = 192. ♦
3.11. Grupe permutacija
Teorema 3.11.1.1. Neka je A neprazan skup i Sym(A) skup svih permutacija skupa A. Tada
je SA = (Sym(A), ◦) grupa.
Dokaz. Permutacija skupa A je svaka bijekcija iz A u A. Kako je kompozicija bijekcija bijek-
cija, to je kompozicija permutacija skupa A permutacija skupa A. Dakle, (Sym(A), ◦) je grupoid.
Kompozicija preslikavanja je asocijativna operacija, pa je grupoid (Sym(A), ◦) polugrupa. Identično
preslikavanje 1A je neutral u polugrupi (Sym(A), ◦). Neka je f ∈ Sym(A) proizvoljan element. Tada
je, inverzno preslikavanje f −1 permutacija skupa A i inverz za f u polugrupi (Sym(A), ◦). Dakle,
(Sym(A), ◦) je grupa. ¨
Definicija 3.11.1.1. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za grupu SA kažemo da je grupa
permutacija (simetrična grupa) skupa A.
Napomena 1. Za α, β ∈ Sym(A) umesto α ◦ β pisaćemo, često, αβ.
Definicija 3.11.1.2. Neka je α permutacija skupa A. Za a ∈ A takav da je α(a) = a, kažemo

da je fiksni (nepokretni) element, a u suprotnom, pokretni element za α. Ako svi pokretni elementi
2 Funkcija τ prebrojava prirodne delitelje broja n.
Grupe 69
permutacije α obrazuju ciklus, kažemo da je α ciklična permutacija. Pri tome, ako je ciklus konačan,
može se predstaviti u obliku
α = (ai1 ai2 ...aik ), k ≥ 2,
gde je
α(ai1 ) = ai2 , α(ai2 ) = ai3 , ..., α(aik ) = ai1 , α(x) = x za x 6= aij , 1 ≤ j ≤ k.
Identično preslikavanje označavamo sa (1). Red permutacije α skupa A je njen red kao elementa
simetrične grupe SA .
Teorema 3.11.1.2. Red ciklične permutacije jednak je dužini ciklusa. ¨
Definicija 3.11.1.3. Za permutacije α i β skupa A kažemo da su disjunktne ako i samo ako

zadovoljavaju sledeći uslov:
(∀a, b ∈ A)( α(a) 6= a ⇒ β(a) = a, β(b) 6= b ⇒ α(b) = b).
Teorema 3.11.1.3. Ako su α i β disjunktne permutacije, tada je αβ = βα. Ciklusi permutacije

αβ sa više od jednog elementa (tj. netrivijalni ciklusi) su odgovarajući ciklusi permutacija α i β. ¨
Teorema 3.11.1.4. Permutacija α je proizvod disjunktnih cikličnih permutacija, α = α1 α2 ...αn ,

ako i samo ako ima konačno mnogo netrivijalnih ciklusa. Predstavljanje je jedinstveno do na raspored
činilaca. ¨
Teorema 3.11.1.5. Ako je permutacija α konačan proizvod disjunktnih cikličnih permutacija,

njen red je najmanji zajednički sadržalac dužina tih ciklusa. ¨
Teorema 3.11.1.6. Neka je permutacija α proizvod ciklusa, a β proizvoljna permutacija. Ako

u ciklusima koji čine α sve simbole zamenimo onako kako to propisuje permutacija β, dobijena
permutacija je jednaka permutaciji β −1 αβ. ¨
3.11.2. Permutacije konačnih skupova
Neka je A = {1, 2, ..., n}. U ovom slučaju, grupu permutacija SA skupa A označavamo sa Sn .
Primer 3.11.2.1. Neka je A = {1, 2, 3}. S3 = {(1), (12), (13), (23), (123), (132)}. Grupa S3
je nekomutativna grupa reda 6: (12)(13) = (123), a (13)(12) = (132). Podgrupe grupe S3 su:
E = ({(1)}, ◦), S3 , tri podgrupe reda 2 i jedinstvena reda 3.
Podgrupe reda 2 su:
H1 = h (12) i = ({(1), (12)}, ◦),

H2 = h (13) i = ({(1), (13)}, ◦),
H3 = h (23) i = ({(1), (23)}, ◦).
Podgrupa reda 3 je
K = h (123) i = ({(1), (123), (132)}, ◦).
Podgrupa K je indeksa 2 u grupi S3 , pa je normalna podgrupa grupe S3 . Nijedna podgrupa reda

2 nije normalna podgrupa grupe S3 . Na primer,
(13)H1 = {(13)(1), (13)(12)} = {(13), (132)},

H1 (13) = {(1)(13), (12)(13)} = {(13), (123)}.
Dakle, (13)H1 6= H1 (13), pa H1 nije normalna podgrupa grupe S3 . Slično se proverava i za podgrupe
H2 i H3 . ♦
Definicija 3.11.2.1. Neka je α permutacija skupa A. Kažemo da elementi α(i) i α(j) prave
inverziju ako i samo ako je α(i) > α(j) za i < j. Permutacija α je parna ako i samo ako ima paran
broj inverzija, a neparna u suprotnom slučaju. Sa An označavamo skup svih parnih permutacija
skupa od n elemenata. Ako je α ∈ Sn data permutacija, sa α(ij) označavamo permutaciju koja se
dobija iz α kada α(i) i α(j) zamene mesta.
Teorema 3.11.2.1. Permutacija α je parna ako i samo ako je α(ij) neparna permutacija. ¨
Definicija 3.11.2.2. Neka je α = (ij) ciklična permutacija dužine 2, tj. α(i) = j, α(j) = i i
α(k) = k za k 6= i, j . Za permutaciju α kažemo da je transpozicija.
Teorema 3.11.2.2. Ciklična permutacija α = (i1 i2 ...ik ) ∈ Sn je konačan proizvod transpozicija:
α = (i1 i2 )...(i1 ik−1 )(i1 ik ). ¨
Teorema 3.11.2.3. Ciklična permutacija je parna ako i samo ako je neparne dužine. ¨
Teorema 3.11.2.4. Svaka permutacija grupe Sn se može predstaviti kao kompozicija konačnog
broja transpozicija. ¨
n!
Teorema 3.11.2.5. An odred̄uje podgrupu grupe Sn reda . ¨
2
Primer 3.11.2.2. Neka je A = {1, 2, 3}. S3 = ({(1), (12), (13), (23), (123), (132)}, ◦).
A3 = ({(1), (123), (132)}, ◦). ♦
Primer 3.11.2.3. Neka je A = {1, 2, 3, 4}.

S4 = ({(1), (12), (13), (14), (23), (24), (34), (123), (132), (124), (142), (134), (143), (234), (243),
(12)(34), (13)(24), (14)(23), (1234), (1243), (1324), (1342), (1423), (1432)}, ◦).
A4 = ({(1), (123), (132), (124), (142), (134), (143), (234), (243), (12)(34), (13)(24), (14)(23)}, ◦). ♦
Grupe 71
Grupa A4 je reda 12, a ne sadrži podgrupu reda 6. Podgrupe grupe A4 su: E = ({(1)}, ◦), A4 ,
tri podgrupe reda 2, četiri podgrupe reda 3 i jedinstvena podgrupa reda 4.
Podgrupe reda 2 su:
H1 = h (12)(34) i = ({(1), (12)(34)}, ◦),
H2 = h (13)(24) i = ({(1), (13)(24)}, ◦),
H3 = h (14)(23) i = ({(1), (14)(23)}, ◦).
Podgrupe reda 3 su:
K1 = h (123) i = ({(1), (123), (132)}, ◦),
K2 = h (124) i = ({(1), (124), (142)}, ◦),
K3 = h (134) i = ({(1), (134)}, (143)◦),
K4 = h (234) i = ({(1), (234)}, (243)◦).
Podgrupa reda 4 je
L = ({(1), (12)(34), (13)(24), (14)(23)}, ◦).
Teorema 3.11.2.6. Skup {(1 2) , (1 3) , ... , (1 n)} generiše grupu Sn .

Dokaz. Neka je (a b) ∈ Sn , a, b 6= 1, proizvoljna transpozicija. Iz
(a b) = (1 b)(1 a)(1 b),
sledi da se svaka transpozicija može prikazati pomoću datih. Odavde, i iz činjenice da se svaka
permutacija grupe Sn može predstaviti u obliku proizvoda transpozicija, sledi da transpozicije (1 2),
(1 3), ..., (1 n), generišu grupu Sn . ¨
Teorema 3.11.2.7. Neka je α = (2 3 . . . n) i β = (1 2). Dvočlani skup {α, β} generiše grupu Sn .

Dokaz. Prema Teoremi 3.11.1.6.,
α−1 βα = (1 3) ,
α−2 βα2 = α−1 (α−1 βα)α = (1 4) ,
. . . . . . . . . . . . . . . . .
α−(n−2) βαn−2 = (1 n) .
Odavde, na osnovu prethodnog tvrd̄enja, sledi da permutacije α i β generišu grupu Sn . ¨
Teorema 3.11.2.8. Permutacija α ∈ Sn je parna ako i samo ako se može predstaviti kao proizvod
ciklusa dužine tri.
Dokaz. Kako je ciklus neparne dužine parna permutacija, to će svaka permutacija, koja je proizvod
ciklusa dužine 3, biti parna.
Obratno, neka je α = (a1 b1 )...(a2k−1 b2k−1 )(a2k b2k ) parna permutacija. Iz
(a b)(c d) = (a b c)(a d c), (a b)(b c) = (a c b),
gde su a, b, c, d različiti elementi skupa {1, 2, ..., n}, sledi da je proizvod dve transpozicije
(a2i−1 b2i−1 )(a2i b2i ) ili proizvod dva ciklusa dužine 3 ili je, pak, jedan takav ciklus. Dakle, α je
proizvod ciklusa dužine 3. ¨
GLAVA 4.
Prsteni i polja
Definicija 4.1.1. Neka je R neprazan skup, a + i · binarne operacije na R. Ured̄ena trojka

R = (R, + , ·) je prsten ako i samo ako zadovoljava sledeće uslove:
(i) (R, +) je komutativna grupa;
(ii) (R, ·) je polugrupa;
(iii) važe distributivni zakoni operacije · prema +, tj.
(∀a, b, c ∈ R) (a · (b + c) = (a · b) + (a · c) ∧ (a + b) · c = (a · c) + (b · c)).
Napomena 1. Operacija · je višeg ranga u odnosu na operaciju +, pa ćemo umesto (x · y) + (x · z)

pisati x · y + x · z, x, y, z ∈ R. Takod̄e, umesto x + (−y) pisaćemo x − y, x, y ∈ R.
Primer 4.1.1. Primeri prstena.

(1) Brojevni prsteni (Z, + , ·), (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·).
(2) Prsteni polinoma (Z[x], + , ·), (Q[x], + , ·), (R[x], + , ·), (C[x], + , ·).
(3) (P(X), M, ∩).
(4) Prsteni ostataka po modulu n (Zn , +n , ·n ), n ∈ N.
(5) nZ = (nZ, + , ·), n ∈ N0 .
(6) Prsten matrica nad skupom realnih brojeva tipa n × n, (Mn×n (R), + , ·).
(7) Neka je A = (A, +) komutativna grupa. Prsten endomorfizama grupe A je ured̄ena trojka
(End(A), + , ·), gde su + i · binarne operacije skupa End(A) odred̄ene sa:
(∀a ∈ A) ( (f + g)(a) = f (a) + g(a) ∧ (f · g)(a) = g(f (a)) ).
(8) Neka je R = (R, + , ·) prsten i S neprazan skup. Tada je ured̄ena trojka (RS , + , ·) prsten,
gde je RS = {f : S → R}, a + i · binarne operacije skupa RS definisane na sledeći način :
(∀s ∈ S) ( (f + g)(s) = f (s) + g(s) ∧ (f · g)(s) = f (s) · g(s)).
(9) Neka je A = (A, +) komutativna grupa. Ako na skupu A definišemo binarnu operaciju · sa
(∀a, b ∈ A) (a · b = 0),
ured̄ena trojka (A, + , ·) je prsten. Ovaj primer pokazuje da je svaka komutativna grupa aditivna
grupa nekog prstena.
Definicija 4.1.2. Prsten R = (R, +, ·) je prsten sa jedinicom ako i samo ako polugrupa (R, ·)
ima jedinicu.
Prsteni i polja 73
Teorema 4.1.1. Jedinica prstena, ako postoji, je jedinstvena.

Dokaz. Dokaz je isti kao dokaz Posledice 1.1.6. ¨
Primer 4.1.2. Primeri prstena sa jedinicom.

(1) (Z, + , ·), (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·) sa jedinicom 1.
(2) (Z[x], + , ·), (Q[x], + , ·), (R[x], + , ·), (C[x], + , ·) sa jedinicom 1.
(3) (P(X), M, ∩) sa jedinicom X.
(4) (Zn , +n , ·n ), n ∈ N \ {1} sa jedinicom 1.
(5) (Mn×n (R), + , ·). Jedinica je jedinična matrica.
(6) Prsten (End(A), + , ·), gde je A komutativna grupa. Jedinica je 1A . ♦
Komentar. Neka je R = (R, + , ·) prsten i S neprazan skup. Prsten (RS , + , ·) je prsten sa
jedinicom ako i samo ako je R prsten sa jedinicom.
Definicija 4.1.3. Prsten R = (R, +, ·) je komutativan ako i samo ako je polugrupa (R, ·) komu-
tativna.
Primer 4.1.3. Primeri komutativnih prstena.

(1) (Z, + , ·), (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·).
(2) (Z[x], + , ·), (Q[x], + , ·), (R[x], + , ·), (C[x], + , ·).
(3) (P(X), M, ∩).
(4) (Zn , +n , ·n ), n ∈ N.
(5) nZ = (nZ, + , ·), n ∈ N0 .
Teorema 4.1.2. U prstenu R za svaki a, b, c ∈ R i svaki m ∈ Z važi:

(1) a · 0 = 0 · a = 0 ;
(2) a · (−b) = (−a) · b = −(a · b) ;
(3) (−a) · (−b) = a · b ;
(4) a · (b − c) = a · b − a · c ;
(5) (ma) · b = a · (mb) = m(a · b) .
Dokaz. (1) Iz a · 0 = a · (0 + 0) = a · 0 + a · 0 i činjenice da je 0, neutral u grupi (R, +), jedini
idempotentan element u grupi (R, +), sledi da je a · 0 = 0. Slično se dokazuje da je 0 · a = 0. Dakle,
a · 0 = 0 · a = 0.
(2) Kako je
a · (−b) + a · b = a · (−b + b) = a · 0 = 0, a · b + a · (−b) = a · (−b) + a · b = 0,

(−a) · b + a · b = (−a + a) · b = 0 · b = 0, a · b + (−a) · b = (−a) · b + a · b = 0,
to su elementi a · (−b) i (−a) · b inverzi za a · b u grupi (R, +), pa je a · (−b) = (−a) · b = −(a · b).
(3) (−a) · (−b) = −(a · (−b)) = −(−(a · b)) = a · b.

(4) a · (b − c) = a · (b + (−c)) = a · b + a · (−c) = a · b + (−(a · c)) = a · b − a · c.
(5) Posmatraćemo sledeće slučajeve: m > 0, m = 0 i m < 0.
(5.1) Neka je m > 0. Tvrd̄enje dokazujemo indukcijom po m. Za m = 1, tvrd̄enje je očigledno:
1(a · b) = a · b = (1a) · b = a · (1b).
Pretpostavimo da je tvrd̄enje tačno za m = k: k(a · b) = (ka) · b = a · (kb).
Dokazaćemo da je tačno za m = k + 1.
(k + 1)(a · b) = k(a · b) + a · b = (ka) · b + a · b = (ka + a) · b = ((k + 1)a) · b,

(k + 1)(a · b) = k(a · b) + a · b = a · (kb) + a · b = a · (kb + b) = a · ((k + 1)b.
Dakle, (k + 1)(a · b) = ((k + 1)a) · b = a · ((k + 1)b).

(5.2) Za m = 0 je: 0(a · b) = 0 = (0a) · b = a · (0b).
(5.3) Neka je m < 0. Tada je
m(a · b) = −((−m)(a · b)) = −(((−m)a) · b) = (−((−m)a)) · b = (ma) · b,

m(a · b) = −((−m)(a · b)) = −(a · ((−m)b)) = a · (−((−m)b)) = a · (mb).
Dakle, (ma) · b = a · (mb) = m(a · b). ¨
Definicija 4.1.4. Jedinicu 0 aditivne grupe (R, +), prstena R = (R, +, ·), zovemo nula prstena.
Definicija 4.1.5. Element a 6= 0 prstena R = (R, +, ·) je levi (desni) delitelj nule ako i samo ako
postoji b ∈ R takav da je b 6= 0 i a · b = 0 (b · a = 0). Za element prstena koji je i levi i desni delitelj
nule kažemo da je delitelj nule. Prsten R je bez delitelja nule ako i samo ako za svaki x, y ∈ R iz
x · y = 0 sledi x = 0 ili y = 0.
Primer 4.1.4. Primeri prstena bez delitelja nule.

(1) (Z, + , ·), (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·).
(2) (Z[x], + , ·), (Q[x], + , ·), (R[x], + , ·), (C[x], + , ·).
(3) (Zn , +n , ·n ), n ∈ N \ {1}, n je prost broj.
(4) nZ = (nZ, + , ·), n ∈ N.
Primer 4.1.5. Primeri prstena sa deliteljima nule.

(1) (Zn , +n , ·n ), n je složen broj. Iz n = r · s, 1 < r, s < n sledi r ·n s = 0
(2) Neka je (R, + , ·) prsten realnih brojeva. Posmatrajmo prsten (RR , + , ·). Elementi f, g ∈ RR
definisani sa
½ ½
0, x 6= 1 x, x 6= 1
f (x) = ∧ g(x) =
1, x = 1 0, x = 1
Prsteni i polja 75
su nenula elementi prstena RR , a njihov proizvod je nula, tj. za svaki x ∈ R je (f · g)(x) = 0.

µ ¶ µ ¶
1 0 0 0
(3) U prstenu M2×2 (R) matrica nad skupom realnih brojeva matrice i su
0 0 1 0
nenula matrice, a njihov proizvod je nula matrica.
Definicija 4.1.6. Za komutativan prsten sa jedinicom bez delitelja nule kažemo da je integralni
domen.
Primer 4.1.6. Primeri integralnih domena.

(1) (Z, + , ·), (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·).
(2) (Z[x], + , ·), (Q[x], + , ·), (R[x], + , ·), (C[x], + , ·).
Definicija 4.1.7. Prsten R = (R, +, ·) je kvazi polje (telo) ako i samo ako je (R \ {0}, ·) grupa.
Primer 4.1.7. Neka je R skup realnih brojeva, i, j, i k elementi grupe kvaterniona. Prsten
K = (K, + , ·) odred̄en sa:
(i) K = {a + bi + cj + dk | a, b, c, d ∈ R},
(ii) (a1 +b1 i+c1 j +d1 k) + (a2 +b2 i+c2 j +d2 k) = a1 +a2 +(b1 +b2 )i+(c1 +c2 )j +(d1 +d2 )k,
(iii) (a1 + b1 i + c1 j + d1 k) · (a2 + b2 i + c2 j + d2 k) = a1 · a2 − b1 · b2 − c1 · c2 − d1 · d2 +
(a1 · b2 + b1 · a2 + c1 · d2 − d1 · c2 )i + (a1 · c2 − b1 · d2 + c1 · a2 + d1 · b2 )j +
(a1 · d2 + b1 · c2 − c1 · b2 + d1 · a2 )k,
je telo. Za K kažemo da je telo kvaterniona. Nula i jedinica ovog prstena su, redom, 0 = 0+0i+0j+0k
i 1 = 1 + 0i + 0j + 0k. Za a + bi + cj + dk ∈ K \ {0} inverzni element je oblika
a b c d
− 2 i− 2 j − 2 k.
a2 + b2 2
+c +d 2 2 2
a +b +c +d 2 2 2
a +b +c +d 2 a + b + c2 + d2
2
Definicija 4.1.8. Prsten R = (R, +, ·) je polje ako i samo ako je (R \ {0}, ·) komutativna grupa.
Primer 4.1.8. Primeri polja.

(1) (Q, + , ·), (R, + , ·), (C, + , ·).
Teorema 4.1.3. Svaki nenula element integralnog domena je skrativ.

Dokaz. Neka je D = (D, +, ·) integralni domen i a ∈ D \ {0} proizvoljan element. Zbog komuta-
tivnosti operacije ·, dovoljno je da dokažemo da je element a levo skrativ. Neka su b, c ∈ D takvi da
je a · b = a · c. Iz
a · b = a · c ⇔ a · (b − c) = 0,
činjenice da je a 6= 0 i D prsten bez delitelja nule, sledi da je b − c = 0, dakle, b = c. ¨
Teorema 4.1.4. Svako polje je integralni domen.

Dokaz. Neka je F = (F, +, ·) polje sa jedinicom 1. Kako je F komutativan prsten sa jedinicom,
da bi bio integralni domen, dovoljno je da dokažemo da je prsten bez delitelja nule. Posmatrajmo,
zato, elemente a, b ∈ F takve da je a · b = 0 i, recimo, a 6= 0. Dakle, element a ∈ F \ {0}, pa ima
inverz u grupi (F \ {0}, ·). Neka je to element a−1 ∈ F \ {0}. Tada,
a · b = 0 ⇒ a−1 · (a · b) = a−1 · 0 ⇒ (a−1 · a) · b = 0 ⇒ 1 · b = 0 ⇒ b = 0.
Dakle, F je prsten bez delitelja nule. ¨
Teorema 4.1.5. Konačan integralni domen je polje.

Dokaz. Neka je D = (D, +, ·) konačan integralni domen sa jedinicom 1. Iz činjenice da je D
prsten bez delitelja, sledi da je proizvod svaka dva nenula elementa iz D, takod̄e, nenula element.
Dakle, (D\{0}, ·) je grupoid, pa je i komutativna polugrupa, kao podgrupoid komutativne polugrupe
(D, ·). Jedinica 1 6= 0, pa je 1 jedinica i grupoida (D \ {0}, ·).
Da bi integralni domen D bio polje, grupoid (D \{0}, ·) treba da bude komutativna grupa. Prema
prethodnom, (D \ {0}, ·) je komutativna polugrupa sa jedinicom 1. Dakle, ostaje da dokažemo da
je svaki element iz D \ {0} invertibilan u (D \ {0}, ·). Kako je (D \ {0}, ·) konačna polugrupa, na
osnovu Teoreme 2.2.5., dovoljno je dokazati da je svaki element iz D \ {0} skrativ u (D \ {0}, ·). Neka
je a ∈ D \ {0} proizvoljan element. Element a je, prema prethodnom tvrd̄enju, skrativ u polugrupi
(D, ·), pa je skrativ i u polugrupi (D \ {0}, ·). ¨
Teorema 4.1.6. Prsten Zn = (Zn , +n , ·n ) je polje ako i samo ako je n prost broj.
Dokaz. Pretpostavimo, najpre, da je prsten Zn = (Zn , +n , ·n ) polje. Dokazaćemo da je n prost
broj. Pretpostavimo suprotno. Dakle, postoje brojevi r i s takvi da je 1 < r, s < n i n = r · s,
odnosno, postoje brojevi r, s ∈ Zn \ {0} takvi da je
r ·n s = restn (r · s) = restn (n) = 0.
Odavde sledi da polje Zn ima delitelje nule što je, prema Teoremi 4.1.4., nemoguće. Dakle, n je
prost broj.
Obratno, neka je n prost broj. Dokazaćemo da je Zn polje. Prema prethodnom tvrd̄enju, dovoljno
je dokazati da je Zn integralni domen. Kako je Zn konačan, komutativan prsten sa jedinicom, ostaje
da dokažemo da je prsten bez delitelja nule. Pretpostavimo da postoje brojevi k, l ∈ Zn takvi da je
k ·n l = 0. Iz
k ·n l = 0 ⇒ n | k · l
⇒ n | k ∨ n | l (jer je n prost broj)
⇒ k = 0 ∨ l = 0 (jer k, l ∈ {0, 1, 2, ..., n − 1}).
Dakle, Zn je prsten bez delitelja nule. ¨

Prsteni i polja 77
4.2. Potprsteni
Definicija 4.2.1. Neka je R = (R, +, ·) prsten i ∅ 6= P ⊆ R. Podskup P odred̄uje potprsten

prstena R ako i samo ako je (P, + ¹P ×P , · ¹P ×P ) prsten. Pišemo P < R i čitamo ”prsten P je
potprsten prstena R.”
Primer 4.2.1. Primeri potprstena.

(1) (Z, + , ·) < (Q, + , ·) < (R, + , ·) < (C, + , ·).
(2) (Z[x], + , ·) < (Q[x], + , ·) < (R[x], + , ·) < (C[x], + , ·).
(3) (P(Y ), M, ∩) < (P(X), M, ∩), Y ⊆ X.
(4) ({0, 2, 4}, +6 , ·6 ) < (Z6 , +6 , ·6 ).
(5) (nZ, + , ·) < (Z, + , ·), n ∈ N0 .
½µ ¶¯ ¾
a b ¯
(6) (S, + , ·) < (M2×2 (R), + , ·), gde je S = ¯ a, b ∈ R .
0 0
Teorema 4.2.1. Neka je R prsten. Skupovi {0} i R odred̄uju potprstene prstena R. ¨
Teorema 4.2.2. Neka je R prsten i ∅ 6= P ⊆ R. Podskup P odred̄uje potprsten prstena R ako

i samo ako važi:
(i) (∀a, b ∈ P ) ( a − b ∈ P ),
(ii) (∀a, b ∈ P ) ( a · b ∈ P ).
Dokaz. Neka je R = (R, +, ·) i + ¹P ×P = +P , · ¹P ×P = ·P .
Pretpostavimo, najpre, da podskup P odred̄uje potprsten prstena R. Tada je, prema definiciji,
(P, +P , ·P ) prsten. Dakle, (P, +P ) je podgrupa grupe (R, +), (P, ·P ) je potpolugrupa polugrupe
(R, ·), pa važe (i) i (ii).
Obratno, pretpostavimo da su zadovoljeni uslovi (i) i (ii). Tada, zbog (i), skup P , prema Teoremi
3.2.1.(3), odred̄uje podgrupu grupe (R, +), a, zbog (ii), prema definiciji podgrupoida, odred̄uje
podgrupoid grupoida (R, ·). Kako je svaki podgrupoid asocijativnog grupoida asocijativan grupoid,
to je (P, ·P ) potpolugrupa polugrupe (R, ·). Dokazaćemo da važe distributivni zakoni operacije ·P
prema operaciji +P . Neka su a, b, c ∈ P proizvoljni elementi:
a ·P (b +P c) = a · (b + c) = a · b + a · c = a ·P b +P a ·P c,
(a +P b) ·P c = (a + b) · c = a · c + b · c = a ·P c +P b ·P c. ¨
Teorema 4.2.3. Potprsten komutativnog prstena (prstena bez delitelja nule) je komutativan
prsten (prsten bez delitelja nule).
Dokaz. Dokaz sledi neposredno iz definicija komutativnog prstena, prstena bez delitelja nule kao
i definicije potprstena. Zaista, neka je R = (R, +, ·) prsten i P = (P, +P , ·P ) potprsten prstena R.
Ako je R komutativan prsten, onda za svaka dva elementa a, b ∈ P važi
a ·P b = a · b = b · a = b ·P b,
pa je P komutativan prsten.
Slično, neka je R prsten bez delitelja nule i a, b ∈ P takvi da je a ·P b = 0. Tada, iz
a ·P b = 0 ⇒ a · b = 0 ⇒ a = 0 ∨ b = 0,
jer je P ⊆ R i R prsten bez delitelja nule. Dakle, i P je prsten bez delitelja nule. ¨
Napomena 1. Neka je R = (R, +, ·) prsten i P neprazan podskup skupa R koji odred̄uje

potprsten prstena R. Nadalje, nećemo praviti razliku izmed̄u operacija + i + ¹P ×P , (+P ), kao i · i
· ¹P ×P (·P ). Koristićemo oznake +P i ·P samo kada želimo da istaknemo svojstva potprstena P.
Teorema 4.2.4. Potprsten P integralnog domena D je integralni domen ako i samo ako jedinica
1 domena D pripada P .
Dokaz. Neka je D = (D, +, ·) i P = (P, +, ·).
Pretpostavimo, najpre, da je P integralni domen. Neka je e ∈ P jedinica domena P. Iz
0 = e − e = e · e − e · 1 = e · (e − 1), e 6= 0,
i činjenice da je D prsten bez delitelja nule sledi da je e − 1 = 0, tj. e = 1. Dakle, 1 ∈ P .

Obratno, pretpostavimo da 1 ∈ P . Dakle, P je komutativan prsten, bez delitelja nule, sa jedinicom
1 pa je integralni domen. ¨
Teorema 4.2.5. Neka je F = (F, +, ·) polje i P ⊆ F sa bar dva elementa. Podskup P odred̄uje
potpolje polja F ako i samo ako važi:
(i) (∀a, b ∈ P ) ( a − b ∈ P, a · b ∈ P ),
(ii) (∀c ∈ P \ {0}) ( c−1 ∈ P \ {0}).
Dokaz. Pretpostavimo da podskup P odred̄uje potpolje polja F. Tada je P = (P, +, ·) polje,
dakle, prsten, potprsten prstena F, pa prema Teoremi 4.2.2., važi (i). Kako je (P \ {0}, ·) grupa,
očigledno važi i (ii).
Obratno, pretpostavimo da važe uslovi (i) i (ii). Iz (i) sledi da je P = (P, +, ·) potprsten prstena
F (Teorema 4.2.2.) a, prema Teoremi 4.2.3., P je komutativan prsten. Ostaje da dokažemo da je
(P \ {0}, ·) grupa. Skup P ima bar dva elementa, pa je P \ {0} 6= ∅. Neka su c, d ∈ P \ {0} proizvoljni
elementi. Prema uslovu (ii), d−1 ∈ P \ {0}, pa c · d−1 ∈ P . Kako je P ⊆ F , a F polje, dakle, prsten
bez delitelja nule, to je c · d−1 6= 0, tj. c · d−1 ∈ P \ {0}. Dakle, (P \ {0}, ·) je grupa. ¨
Teorema 4.2.6. Presek proizvoljne familije potprstena prstena R je potprsten prstena R.

Dokaz. Dokaz sledi neposredno iz definicije preseka i Teoreme 4.2.2. ¨
Prsteni i polja 79
4.3. Homomorfizmi
Definicija 4.3.1. Neka su R = (R, + , ·) i S = (S, ∗ , ◦) prsteni. Preslikavanje h : R → S je

homomorfizam prstena R i S ako i samo ako za svaki a, b ∈ R važi
h(a + b) = h(a) ∗ h(b) ∧ h(a · b) = h(a) ◦ h(b),
tj. ako i samo ako je h homomorfizam grupoida (R, +) i (S, ∗) i grupoida (R, ·) i (S, ◦).
Primer 4.3.1. Primeri homomorfizama.

(1) Preslikavanje h : Z → Zn definisano sa h(z) = restn (z), z ∈ Z, je epimorfizam iz prstena
(Z, + , ·) u prsten (Zn , +n , ·n ).
(2) Preslikavanje h : C → C definisano sa h(z) = z̄, z ∈ C, je automorfizam polja kompleksnih
brojeva (C, + , ·).
(3) Neka su R = (R, + , ·) i S = (S, ∗ , ◦) prsteni i 0S nula prtena S. Preslikavanje h : R → S
definisano sa
(∀r ∈ R) (h(r) = 0S ),
je homomorfizam iz prstena R u prsten S.
Definicija 4.3.2. Neka su oznake kao u Primeru 4.3.1.(3). Za homomorfizam h kažemo da je

nula homomorfizam.
Napomena 1. Skup svih endomorfizama prstena R označavamo sa End(R), a skup svih auto-
morfizama sa Aut(R).
Teorema 4.3.1. Neka su R i S prsteni i h : R → S homomorfizam.

(1) Ako je P potprsten prstena R, onda skup h(P ) odred̄uje potprsten prstena S.
(2) Ako je T potprsten prstena S, onda skup h−1 (T ) odred̄uje potprsten prstena R.
Dokaz. Neka su R = (R, + , ·) i S = (S, + , ·) prsteni. Za dokaz tvrd̄enja (1) i (2) koristićemo
Teoremu 4.2.2.
(1) Neka su u, v ∈ h(P ) proizvoljni elementi. Prema definiciji skupa h(P ), postoje a, b ∈ P takvi
da je u = h(a) i v = h(b). Tada,
u − v = h(a) − h(b) = h(a) + (−h(b)) = h(a) + h(−b) = h(a − b) ∈ h(P ), jer a − b ∈ P,

u · v = h(a) · h(b) = h(a · b) ∈ h(P ), jer a · b ∈ P,
pa, prema Teoremi 4.2.2., h(P ) odred̄uje potprsten prstena S.

(2) Kako je h(0R ) = 0S , 0S ∈ T jer je T potprsten prstena S, to 0R ∈ h−1 (T ) pa je h−1 (T ) 6= ∅.
Neka su a, b ∈ h−1 (T ) proizvoljni elementi. Elementi a − b, a · b ∈ h−1 (T ) ako i samo ako, prema
definiciji skupa h−1 (T ), h(a − b), h(a · b) ∈ T . Iz činjenice da h(a), h(b) ∈ T i da je T potprsten
prstena S sledi:
h(a − b) = h(a + (−b)) = h(a) + h(−b) = h(a) + (−h(b)) = h(a) − h(b) ∈ T,

h(a · b) = h(a) · h(b) ∈ T.
Dakle, a − b, a · b ∈ h−1 (T ), pa skup h−1 (T ) odred̄uje potprsten prstena R. ¨
Posledica 4.3.2. Neka su R i S prsteni, 0S nula prstena S i h : R → S homomorfizam.

(1) Im(h) odred̄uje potprsten prstena S.
(2) h−1 ({0S }) odred̄uje potprsten prstena R.
Dokaz. Neka je R = (R, + , ·) i S = (S, + , ·).
(1) Iz činjenice da je Im(h) = h(R), R potprsten prstena R, prema prethodnoj teoremi, Im(h)
odred̄uje potprsten prstena S.
(2) 0S = ({0S }, +, ·) je potprsten prstena S pa, prema prethodnoj teoremi, h−1 ({0S }) odred̄uje
potprsten prstena R. ¨
Definicija 4.3.3. Neka su oznake kao u prethodnom tvrd̄enju. Za potprsten h−1 ({0S }) prstena
R kažemo da je jezgro homomorfizma h i označavamo ga sa Ker(h). Dakle,
Ker(h) = {a ∈ R | h(a) = 0S }.
4.4. Kongruencije i količnički prsteni
Definicija 4.4.1. Neka je R = (R, + , ·) prsten i ρ ⊆ R2 . Relacija ρ je kongruencija (relacija

kongruencije) prstena R ako i samo ako je relacija ekvivalencije skupa R i kongruencija grupoida
(R, +) i (R, ·), tj. ako i samo ako je saglasna sa operacijama + i · prstena R. Sa Con(R) označavamo
familiju svih kongruecija prstena R.
Teorema 4.4.1. Relacija ekvivalencije ρ skupa R je kongruencija prstena R = (R, + , ·) ako i

samo ako za svaki a, b ∈ R važi:
(i) aρb ⇒ (∀c ∈ R) (c + a ρ c + b ∧ a + c ρ b + c),
(ii) aρb ⇒ (∀c ∈ R) (c · a ρ c · b ∧ a · c ρ b · c).
Dokaz. Dokaz je neposredna posledica definicije kongruencije prstena i Teoreme 1.5.2., uz ko-
mentar da je, zbog komutativnosti operacije +, dovoljno dokazati da za svaki a, b ∈ R važi:
aρb ⇒ (∀c ∈ R) (c + a ρ c + b ∨ a + c ρ b + c). ¨
Primer 4.4.1. Neka je R prsten. Relacije ekvivalencije MR i OR su kongruencije prstena R.

Prsteni i polja 81
Primer 4.4.2. Relacija ≡m , m ∈ N, je kongruencija prstena (Z, + , ·).
Teorema 4.4.2. Neka su R i S prsteni i h : G → S homomorfizam. Jezgro preslikavanja h,

ker(h) = {(a, b) ∈ R2 | h(a) = h(b)}, je kongruencija prstena R.
Dokaz. Isto, kao u Teoremi 1.5.1., se dokazuje da je ker(h) ⊆ R2 relacija ekvivalencije skupa R
saglasna sa operacijama + i · . ¨
Teorema 4.4.3. Neka je R = (R, + , ·) prsten i ρ kongruencija prstena R. Tada je ured̄ena

trojka R/ρ = (R/ρ, ⊕, ¯) odred̄ena sa:
(i) R/ρ = {a/ρ | a ∈ R},
(ii) (∀a/ρ, b/ρ ∈ R/ρ )( a/ρ ⊕ b/ρ = a + b /ρ),
(iii) (∀a/ρ, b/ρ ∈ R/ρ )( a/ρ ¯ b/ρ = a · b /ρ),
prsten.
Dokaz. Isto, kao u Teoremi 1.5.6., se dokazuje da su ⊕ i ¯ operacije na R/ρ. Dakle, (R/ρ, ¯) je
grupoid. Prema Teoremi 1.5.7., (R/ρ, ¯) je asocijativan grupoid jer je grupoid (R, ·) asocijativan.
Grupoid (R, +) je komutativna grupa pa je, prema Teoremi 3.8.2., i grupoid (R/ρ, ⊕) grupa, a prema
Teoremi 3.8.3., komutativna grupa. Ostaje da dokažemo da važe distributivni zakoni operacije ¯
prema ⊕. Neka su a/ρ, b/ρ, c/ρ ∈ R/ρ proizvoljni elementi. Tada je
a/ρ ¯ (b/ρ ⊕ c/ρ) = a/ρ ¯ (b + c)/ρ = a · (b + c)/ρ = (a · b + a · c)/ρ

= a · b/ρ ⊕ a · c/ρ = a/ρ ¯ b/ρ ⊕ a/ρ ¯ c/ρ.
Dakle, važi levi distributivni zakon operacije ¯ prema ⊕. Slično se dokazuje da važi i desni distribu-
tivni zakon operacije ¯ prema ⊕. Prema tome, R/ρ = (R/ρ, ⊕, ¯) je prsten. ¨
Definicija 4.4.2. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za prsten R/ρ kažemo da je
količnički (faktor ) prsten prstena R po kongruenciji ρ.
Teorema 4.4.4. Neka je R prsten i ρ kongruencija prstena R. Ako je prsten R komutativan (sa
jedinicom), onda odgovarajuću osobinu ima i količnički prsten R/ρ.
Dokaz. Neka je R = (R, +, ·). Treba dokazati da ako je grupoid (R, ·) komutativan (sa jedinicom),
da onda i odgovarajuću osobinu ima i grupoid (R/ρ, ¯). Dokaz je isti kao i dokaz Teoreme 1.5.7. ¨
Teorema 4.4.5. Neka je R prsten i ρ kongruencija prstena R. Tada, prirodno preslikavanje

k : R → R/ρ je epimorfizam iz prstena R u prsten R/ρ sa jezgrom ρ.
Dokaz. Neka su prsteni R = (R, +, ·) i R/ρ = (R/ρ, ⊕, ¯). Slično, kao u Teoremi 1.5.8., se
dokazuje da je k preslikavanje na iz skupa R u skup R/ρ, ker(k) = ρ, a zatim, da je k homomorfizam
iz grupoida (R, +) u grupoid (R/ρ, ⊕) i iz grupoida (R, ·) u grupoid (R/ρ, ¯). Dakle, k je epimorfizam
iz prstena R u prsten R/ρ sa jezgrom ρ. ¨
Teorema 4.4.6. (Teorema o izomorfizmu.) Neka su R i S prsteni i h : R → S homomorfizam.

Tada:
(1) Prsten R/ker(h) je izomorfan prstenu h(R).

(2) Ako je h epimorfizam, onda je prsten R/ker(h) izomorfan prstenu S.
Dokaz. Neka su prsteni R = (R, +, ·) i S = (S, +, ·).
(1) Neka je h∗ : R/ ker(h) → h(R) preslikavanje definisano sa:
(∀a/ ker(h) ∈ R/ ker(h)) (h∗ (a/ ker(h)) = h(a) ).
Na isti način, kao u Teoremi 1.5.9., se dokazuje da je h∗ bijekcija iz skupa R/ ker(h) u skup h(R)
i da je homomorfizam iz grupoida (R/ ker(h), ⊕) u grupoid (h(R), +), i iz grupoida (R/ ker(h), ¯) u
grupoid (h(R), ·). Dakle, h∗ je izomorfizam iz prstena (R/ ker(h), ⊕, ¯) u prsten (h(R), +, ·).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je h(R) = S pa je, prema (1), R/ker(h) ∼
= S. ¨
Teorema 4.4.7. (Teorema o razlaganju homomorfizma.) Neka su R i S prsteni i h : R → S

homomorfizam. Tada:
(1) Prirodno preslikavanje k : R → R/ker(h) je epimorfizam iz prstena R u prsten R/ker(h).
(2) Inkluziono preslikavanje i : h(R) → S je monomorfizam iz prstena h(R) u prsten S.
(3) Postoji jedinstven izomorfizam h∗ iz prstena R/ker(h) u prsten h(R) takav da je h = k◦h∗ ◦i.
Dokaz. Neka su prsteni R = (R, +, ·), S = (S, +, ·) i R/ ker(h) = (R/ ker(h), ⊕, ¯).
(1) Prema Teoremi 4.4.2., ker(h) je kongruencija prstena R, pa postoji količnički prsten
R/ ker(h). Prema Teoremi 4.4.5., prirodno preslikavanje k : R → R/ker(h) je epimorfizam iz
prstena R u prsten R/ker(h).
(2) Prema Teoremi 4.3.2.(1), h(R) = Im(h) je potprsten prstena S. Inkluziono preslikavanje
i : h(R) → S je restrikcija identičkog preslikavanja 1S : S → S, 1S je automorfizam prstena S, pa je
prema Teoremi 1.3.2.(2)., i monomorfizam iz grupoida (h(R), +) u grupoid (S, +), kao i iz grupoida
(h(R), ·) u grupoid (S, ·). Dakle, i je monomorfizam iz prstena h(R) u prsten S.
(3) Prema prethodnom tvrd̄enju, postoji izomorfizam h∗ iz prstena R/ker(h) u prsten h(R). Na
isti način, kao u dokazu Teoreme 1.5.10., se dokazuje da je h = k ◦ h∗ ◦ i, i da je h∗ jedini izomorfizam
iz prstena R/ker(h) u prsten h(R) sa navedenom osobinom. ¨
Primer 4.4.5. Neka je n ∈ N i h : Z → Zn homomorfizam iz prstena (Z, +, ·) u prsten

(Zn , +n , ·n ) definisan sa: h(z) = restn (z), z ∈ Z. Tada je:
ker(h) = ≡n , h(Z) = Zn , h∗ (z/ ≡n ) = restn (z). ♦

Prsteni i polja 83
4.5. Ideali
Ulogu koju kod grupa imaju normalne podgrupe kod prstena imaju posebni potprsteni, ideali.
Definicija 4.5.1.1. Neka je R = (R, + , ·) prsten i I potprsten prstena R. I je levi (desni) ideal
prstena R ako i samo ako važi
(∀r ∈ R)(∀a ∈ I) (r · a ∈ I) ((∀r ∈ R)(∀a ∈ I)(a · r ∈ I)).
I je ideal u R ako i samo ako je i levi i desni ideal.
Primer 4.5.1.1. (nZ, + , ·), n ∈ N0 , su ideali prstena (Z, + , ·).
1
Primer 4.5.1.2. (Z, + , ·) je potprsten prstena (Q, + , ·), ali nije ideal; 2 ∈ Z, 3 ∈ Q, a 2 · 13 ∈
/ Z.
Teorema 4.5.1.1. Neka je R = (R, + , ·) prsten. Potprsteni 0 = ({0}, + , ·) i R su ideali u R. ¨
Definicija 4.5.1.2. Ideal I prstena R je netrivijalan ideal u R ako i samo ako je I = 6 0, a

pravi ideal u R ako i samo ako je I 6= R. Za prsten čiji su jedini ideali 0 i R kažemo da je prost
(jednostavan) prsten.
Teorema 4.5.1.2. Neka je R prsten i ∅ 6= I ⊆ R. Skup I odred̄uje ideal prstena R ako i samo
ako važi:
(i) (∀a, b ∈ I) ( a − b ∈ I),
(ii) (∀r ∈ R)(∀a ∈ I) ( r · a, a · r ∈ I).
Dokaz. Pretpostavimo da skup I odred̄uje ideal prstena R. Tada, prema definiciji ideala, važi
uslov (ii). Prema Teoremi 4.2.2., zadovoljen je i uslov (i).
Obratno, pretpostavimo da su zadovoljeni uslovi (i) i (ii). Prema Teoremi 4.2.2., I odred̄uje
potprsten prstena R ako i samo ako za svaki a, b ∈ I važi: a − b, a · b ∈ I. Posmatrajmo zato dva
proizvoljna elementa a, b ∈ I. Prema (i), a − b ∈ I. Prema (ii), a · b ∈ I, jer bilo koji od elemenata a
i b možemo da posmatramo kao element iz R. Dakle, I odred̄uje potprsten prstena R. Prema (ii),
I je ideal u R. ¨
Teorema 4.5.1.3. Presek proizvoljne familije ideala prstena R je ideal prstena R.

Dokaz. Neka je F = {Ai | i ∈ I} familija ideala prstena R = (R, +, ·) i P = ∩i∈I Ai . Zbog 0 ∈ Ai
za svaki i ∈ I, 0 ∈ P , pa je P 6= ∅. Iskoristićemo prethodno tvrd̄enje da dokažemo da P odred̄uje
ideal prstena R. Neka su a, b ∈ P i r ∈ R proizvoljni elementi.
a, b ∈ P ⇒ (∀i ∈ I)(a, b ∈ Ai ) ⇒ (∀i ∈ I)(a − b ∈ Ai ) ⇒ a − b ∈ ∩i∈I Ai ⇒ a − b ∈ P,

r ∈ R, a ∈ P ⇒ r ∈ R, (∀i ∈ I)(a ∈ Ai ) ⇒ (∀i ∈ I)(r · a, a · r ∈ Ai ) ⇒ r · a, a · r ∈ ∩i∈I Ai ⇒
r · a, a · r ∈ P .
Dakle, P zadovoljava uslove (i) i (ii) prethodne teoreme, pa odred̄uje ideal prstena R. ¨
Teorema 4.5.1.4. Neka je R = (R, + , ·) prsten i I i J ideali u R. Tada, skupovi:

(1) I + J = {a + b | a ∈ I, b ∈ J},
(1) I · J = {a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn | ai ∈ I, bi ∈ J, 1 ≤ i ≤ n, n ∈ N}
odred̄uju ideale prstena R.
Dokaz. I za dokaz ovog tvrd̄enja koristićemo Teoremu 4.5.1.2.
(1) Zbog 0 = 0 + 0 ∈ I + J, 0 ∈ I i 0 ∈ J, skup I + J 6= ∅. Neka su u, v ∈ I + J i r ∈ R proizvoljni
elementi. Dokazaćemo da u − v, r · u, u · r ∈ I + J. Neka je u = a + b, v = c + d, a, c ∈ I, b, d ∈ J.
Tada je:
u − v = a + b − (c + d) = a + b − d − c = a − c + b − d ∈ I + J, jer a − c ∈ I, b − d ∈ J
r · u = r · (a + b) = r · a + r · b ∈ I + J jer r · a ∈ I, r · b ∈ J
u · r = (a + b) · r = a · r + b · r ∈ I + J jer a · r ∈ I, b · r ∈ J.
(2) Skup I · J 6= ∅ jer 0 = 0 · 0 ∈ I · J, 0 ∈ I i 0 ∈ J. Neka su u, v ∈ I · J i r ∈ R proizvoljni

elementi. Elementi u i v su oblika: u = a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn , v = c1 · d1 + c2 · d2 + ... + cm · dm ,
ai , cj ∈ I, bi , dj ∈ J, 1 ≤ i ≤ n, 1 ≤ j ≤ m. Iz čnjenice da su I i J ideali u R sledi:
u − v = a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn − (c1 · d1 + c2 · d2 + ... + cm · dm )

= a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn − (c1 · d1 ) − (c2 · d2 ) − ... − (cm · dm )
= a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn + (−c1 ) · d1 + (−c2 ) · d2 + ... + (−cm ) · dm ∈ I · J,
r · u = r · (a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn ) = r · (a1 · b1 ) + r · (a2 · b2 ) + ... + r · (an · bn )

= (r · a1 ) · b1 + (r · a2 ) · b2 + ... + (r · an ) · bn ∈ I · J,
u · r = (a1 · b1 + a2 · b2 + ... + an · bn ) · r = (a1 · b1 ) · r + (a2 · b2 ) · r + ... + (an · bn ) · r

= a1 · (b1 · r) + a2 · (b2 · r) + ... + an · (bn · r) ∈ I · J.
Dakle, skup I · J odred̄uju ideal prstena R. ¨
Definicija 4.5.1.3. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za ideale I + J i I · J kažemo da

su zbir i proizvod ideala I i J.
4.5.2. Ideali i homomorfizmi

Prsteni i polja 85
Teorema 4.5.2.1. Neka su R i S prsteni i h : R → S homomorfizam.

(1) Ako je I ideal u R i h epimorfizam, onda skup h(I) odred̄uje ideal u S.
(2) Ako je T ideal u S, onda skup h−1 (T ) odred̄uje ideal u R.
Dokaz. Neka je R = (R, +, ·) i S = (S, +, ·).
(1) Prema Teoremi 4.3.1.(1), skup h(I) odred̄uje potprsten prstena S. Ostaje da dokažemo da za
svaki s ∈ S i svaki u ∈ h(I), s · u, u · s ∈ h(I). Neka su s ∈ S i u ∈ h(I) proizvoljni elementi. Prema
definiciji skupa h(I), postoji a ∈ I takav da je u = h(a), a s obzirom na to što je h epimorfizam,
dakle, preslikavanje na, postoji r ∈ R takav da je s = h(r). Tada :
s · u = h(r) · h(a) = h(r · a) ∈ h(I), jer r · a ∈ I,

u · s = h(a) · h(r) = h(a · r) ∈ h(I), jer a · r ∈ I.
(2) Prema Teoremi 4.3.1.(2), skup h−1 (T ) odred̄uje potprsten prstena R. Dokazaćemo da za
svaki r ∈ R i svaki a ∈ h−1 (T ), r · a, a · r ∈ h−1 (T ), tj. h(r · a), h(a · r) ∈ T . Neka su r ∈ R i
a ∈ h−1 (T ) proizvoljni elementi. Prema definiciji skupa h−1 (T ), h(a) ∈ T . Tada :
h(r · a) = h(r) · h(a) ∈ T,

h(a · r) = h(a) · h(r) ∈ T,
jer je T ideal u S. Dakle, h−1 (T ) odred̄uje ideal u R. ¨
Posledica 4.5.2.2. Neka su R i S prsteni, 0S nula prstena S i h : R → S homomorfizam. Skup

−1
h ({0S }) odred̄uje ideal u R.
Dokaz. Iskoristićemo prethodno tvrd̄enje. Prsten 0S = ({0S }, +, ·) je ideal prstena S pa, prema
prethodnoj teoremi, skup h−1 ({0S }) odred̄uje ideal prstena R. ¨
Komentar. Neka su R i S prsteni, 0S nula prstena S i h : R → S homomorfizam. Definici-

jom 4.3.3., uveden je potprsten h−1 ({0S } = Ker(h) = {a ∈ R | h(a) = 0S }, koji zovemo jezgro
homomorfizma h. Prema prethodnom tvrd̄enju, ovaj potprsten je i ideal prstena R.
4.5.3. Ideali i kongruencije
Teorema 4.5.3.1. Neka je R = (R, +, ·) prsten sa nulom 0.

(1) Ako je I ideal u R, onda je relacija ∼I skupa R odred̄ena sa
(∀a, b ∈ R) (a ∼I b ⇔ a − b ∈ I)
kongruencija prstena R.
(2) Ako je ρ kongruencija prstena R, onda je 0/ρ ideal u R.
Dokaz. (1) Neka je a ∈ R proizvoljan element. Kako je
a ∼I a ⇔ a − a ∈ I ⇔ 0 ∈ I,
a 0 ∈ I tačan iskaz jer je (I, +) podgrupa grupe (R, +), to je ∼I refleksivna relacija.
Simetričnost relacije ∼I je neposredna posledica definicije relacije i zatvorenosti skupa I u odnosu
na operaciju −. Zaista, za proizvoljne a, b ∈ R, iz
a ∼I b ⇒ a − b ∈ I ⇒ −(a − b) ∈ I ⇒ −(−b) − a ∈ I ⇒ b − a ∈ I ⇒ b ∼I a.
Neka su a, b, c ∈ R proizvoljni elementi takvi da je a ∼I b i b ∼I c. Tada:
a ∼I b ∧ b ∼I c ⇒ a − b ∈ I ∧ b − c ∈ I ⇒ a − b + b − c ∈ I ⇒ a − c ∈ I ⇒ a ∼I c.
Dakle, ∼I je i tranzitivna relacija, pa je relacija ekvivalencije skupa R. Ostaje da dokažemo da je

saglasna sa operacijama + i ·.
Neka su a, b, c, d ∈ R takvi da je a ∼I b i c ∼I d. Iz
a ∼I b ∧ c ∼I d ⇒ a − b ∈ I ∧ c − d ∈ I
⇒ a − b + c − d ∈ I ⇒ a + c − (b + d) ∈ I
⇒ a + c ∼I b + d.
Takod̄e,
a ∼I b ∧ c ∼I d ⇒ a − b ∈ I ∧ c − d ∈ I ⇒ (a − b) · c ∈ I ∧ b · (c − d) ∈ I
⇒a·c−b·c∈I ∧b·c−b·d∈I
⇒a·c−b·c+b·c−b·d∈I ⇒a·c−b·d∈I
⇒ a · c ∼I b · d.
(2) Skup 0/ρ 6= ∅ jer 0 ∈ 0/ρ. Neka su a, b ∈ 0/ρ i r ∈ R proizvoljni elementi. Dokazaćemo da
a − b ∈ 0/ρ i r · a, a · r ∈ 0/ρ, odakle, na osnovu Teoreme 4.5.1.2., sledi da skup 0/ρ odred̄uje ideal
prstena R.
a, b ∈ 0/ρ ⇒ aρ0 ∧ bρ0 ⇒ (a − b)ρ(0 − b) ∧ (b − b)ρ(0 − b)

⇒ (a − b)ρ(−b) ∧ 0ρ(−b) ⇒ (a − b)ρ(−b) ∧ (−b)ρ0 ⇒ (a − b)ρ0 ⇒ a − b ∈ 0/ρ,
a ∈ 0/ρ ⇒ aρ0 ⇒ r · aρr · 0 ⇒ r · aρ0 ⇒ r · a ∈ 0/ρ,

a ∈ 0/ρ ⇒ aρ0 ⇒ a · rρ0 · r ⇒ a · rρ0 ⇒ a · r ∈ 0/ρ. ¨
Teorema 4.5.3.2. Neka je R = (R, +, ·) prsten i IR familija svih ideala prstena R.

(1) Postoji bijekcija α iz familije IR u familiju Con(R).
(2) Ako je I ∈ IR i ρ = α(I), onda je:
Prsteni i polja 87
(2.1) (∀r ∈ R) (r + I = r/ρ);

(2.2) R/I = R/ρ.
Dokaz. (1) Neka je α : IR → Con(R) preslikavanje definisano sa :
(∀I ∈ IR ) (α(I) =∼I ).
(1.1) Neka su I1 , I2 ∈ IR takvi da je I1 = I2 i (a, b) ∈∼I1 proizvoljan element. Iz
(a, b) ∈∼I1 ⇔ a − b ∈ I1 ⇔ a − b ∈ I2 ⇔ (a, b) ∈∼I2 ,
sledi ∼I1 =∼I2 , odnosno, α(I1 ) = α(I2 ). Dakle, α je dobro definisano preslikavanje.
(1.2) Neka su I1 , I2 ∈ IR takvi da je α(I1 ) = α(I2 ), tj. ∼I1 =∼I2 i a ∈ I1 proizvoljan element. Iz
a ∈ I1 ⇔ a − 0 ∈ I1 ⇔ (a, 0) ∈∼I1
⇔ (a, 0) ∈∼I2 ⇔ a − 0 ∈ I2 ⇔ a ∈ I2 ,
sledi I1 = I2 , tj. I1 = I2 , pa je α i 1–1 preslikavanje.

(1.3) Neka je ρ ∈ Con(R) proizvoljan element. Prema prethodnoj teoremi, 0/ρ je ideal prstena R.
Označimo ga sa I. Dokazaćemo da je α(I) = ρ, dakle, α preslikavanje na. Kako je, prema definiciji
α, α(I) =∼I , dovoljno je dokazati da je ∼I = ρ. Neka je (a, b) ∈∼I proizvoljan element. Tada je
(a, b) ∈∼I ⇔ a − b ∈ I ⇔ a − b ∈ 0/ρ ⇔ (a − b, 0) ∈ ρ ⇔ (a − b + b, 0 + b) ∈ ρ ⇔ (a, b) ∈ ρ,
dakle, ∼I = ρ. Iz (1.1)–(1.3) sledi da je α bijekcija iz familije IR u familiju Con(R).
(2) Neka je I ∈ IR i ρ = α(I), tj. ρ =∼I .

(2.1) Neka su r ∈ R i a ∈ r + I proizvoljni elementi. Iz
a ∈ r + I ⇔ (∃b ∈ I)a = r + b ⇔ (∃b ∈ I)a − r = b ⇔ a − r ∈ I ⇔ (a, r) ∈∼I ⇔ a ∈ r/ ∼I ,
sledi r + I = r/ ∼I .
(2.2) R/I = {r + I | r ∈ R} = {r/ ∼I | r ∈ R} = R/ ∼I . ¨
4.5.4. Ideali i količnički prsteni
Teorema 4.5.4.1. Neka je R = (R, + , ·) prsten i I ideal u R. Tada je ured̄ena trojka

R/I = (R/I, ⊕, ¯) odred̄ena sa:
(i) R/I = {r + I | r ∈ R},
(ii) (∀r + I, s + I ∈ R/I )( r + I ⊕ s + I = r + s + I),
(iii) (∀r + I, s + I ∈ R/I )( r + I ¯ s + I = r · s + I),
prsten.
Dokaz. Dokazaćemo, najpre, da su operacije ⊕ i ¯ dobro definisane, tj. da iz a1 + I = b1 + I i
a2 + I = b2 + I sledi da je a1 + I ⊕ a2 + I = b1 + I ⊕ b2 + I i a1 + I ¯ a2 + I = b1 + I ¯ b2 + I,
odnosno, a1 + a2 + I = b1 + b2 + I i a1 · a2 + I = b1 · b2 + I.
I je ideal prstena R, pa je ∼I kongruencija prstena R. Tada su (R/ ∼I , ⊕) i (R/ ∼I , ¯) grupoidi,
gde su ⊕ i ¯ operacije na R/ ∼I odred̄ene sa: a/ ∼I ⊕b/ ∼I = a + b/ ∼I i a/ ∼I ¯b/ ∼I = a · b/ ∼I ,
a/ ∼I , b/ ∼I ∈ R/ ∼I .
Kako je r/ ∼I = r + I, r ∈ R, to iz a1 + I = b1 + I, a2 + I = b2 + I sledi da je a1 / ∼I = b1 / ∼I ,
a2 / ∼I = b2 / ∼I . Dakle, a1 + a2 + I = a1 + a2 / ∼I = b1 + b2 / ∼I = b1 + b2 + I, pa je (R/I, ⊕) grupoid.
Slično se dokazuje da je operacija ¯ dobro definisana, odnosno da je (R/I, ¯) grupoid.
Iz definicija operacija ⊕ i ¯ i osobina operacija + i ·, neposredno, sledi da je grupoid (R/I, ⊕)
komutativna polugrupa, a grupoid (R/I, ¯) polugrupa. Neutral u polugrupi (R/I, ⊕) je 0 + I = I.
Inverz za a + I ∈ R/I je element −a + I. Dakle, grupoid (R/I, ⊕) je komutativna grupa.
Dokazaćemo da važe distributivni zakoni operacije ¯ prema ⊕. Neka su a + I, b + I, c + I ∈ R/I
proizvoljni elementi. Tada je
a + I ¯ (b + I ⊕ c + I) = a + I ¯ b + c + I = a · (b + c) + I = (a · b + a · c) + I
= a · b + I ⊕ a · c + I = a + I ¯ b + I ⊕ a + I ¯ c + I.
Dakle, važi levi distributivni zakon operacije ¯ prema ⊕. Slično se dokazuje da važi i desni distribu-
tivni zakon operacije ¯ prema ⊕. Prema tome, R/I = (R/I, ⊕, ¯) je prsten. ¨
Definicija 4.5.4.1. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za prsten R/I kažemo da je
količnički (faktor) prsten prstena R po idealu I.
Teorema 4.5.4.2. Neka je R prsten i I ideal u R. Ako je prsten R komutativan (sa jedinicom),
onda odgovarajuću osobinu ima i količnički prsten R/I.
Dokaz. Pretpostavimo da je prsten R = (R, +, ·) komutativan. Dakle, (R, ·) je komutativan
grupoid. Dokazaćemo da je i grupoid (R/I, ¯) komutativan, odakle sledi da je količnički prsten
R/I = (R/I, ⊕, ¯) komutativan. Neka su a + I, b + I ∈ R/I proizvoljni elementi. Tada je:
a + I ¯ b + I = a · b + I = b · a + I = b + I ¯ a + I.
Pretpostavimo, zatim, da je R prsten sa jedinicom 1. Dokazaćemo da je 1 + I ∈ R/I jedinica

količničkog prstena R/I. Neka je a + I ∈ R/I proizvoljan element. Tada je
1 + I ¯ a + I = 1 · a + I = a + I,
a + I ¯ 1 + I = a · 1 + I = a + I.
Dakle, 1 + I je jedinica grupoida (R/I, ¯), odnosno, jedinica prstena R/I. ¨
Teorema 4.5.4.3. Neka je R prsten i I ideal u R. Prirodno preslikavanje ϕ : R → R/I definisano

sa
(∀r ∈ R)( ϕ(r) = r + I)
Prsteni i polja 89
je epimorfizam iz prstena R u prsten R/I i Ker(ϕ) = I.

Dokaz. Neka su a, b ∈ R takvi da je a = b. Iz a = b sledi a + I = b + I, tj. ϕ(a) = ϕ(b), pa je
ϕ dobro definisano preslikavanje. Neka je r + I ∈ R/I proizvoljan element; r + I je slika elementa
r ∈ R, pa je ϕ preslikavanje na. Za proizvoljne r, s ∈ R važi:
ϕ(r + s) = r + s + I = r + I ⊕ s + I = ϕ(r) ⊕ ϕ(s)

ϕ(r · s) = r · s + I = r + I ¯ s + I = ϕ(r) ¯ ϕ(s).
Dakle, ϕ je i homomorfizam, pa je epimorfizam iz prstena R u prsten R/I. I, na kraju,
Ker(ϕ) = {r ∈ R | ϕ(r) = 0R/I } = {r ∈ R | r + I = I} = {r ∈ R | r ∈ I} = R ∩ I = I. ¨
Definicija 4.5.4.2. Neka su oznake kao u prethodnoj teoremi. Za ϕ kažemo da je prirodni

epimorfizam iz prstena R u količnički prsten R/I.
Teorema 4.5.4.4. (Prva teorema o izomorfizmu.) Neka su R i S prsteni i h : R → S

homomorfizam. Tada:
(1) Prsten R/Ker(h) je izomorfan prstenu h(R).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je prsten R/Ker(h) izomorfan prstenu S.
Dokaz. Neka su R = (R, +, ·) i S = (S, +, ·) prsteni sa nulama 0R i 0S i prsten R/Ker(h) =
(R/Ker(h), ⊕, ¯).
(1) Neka je h∗ : R/Ker(h) → h(R) preslikavanje definisano sa:
(∀a + Ker(h) ∈ R/Ker(h)) (h∗ (a + Ker(h)) = h(a)).
Dokazaćemo da je h∗ izomorfizam iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R).

(1.1) Neka su a + Ker(h), b + Ker(h) ∈ R/Ker(h) proizvoljni elementi. Iz
a + Ker(h) = b + Ker(h) ⇔ −b + a + Ker(h) = Ker(h) ⇔ −b + a ∈ Ker(h)

⇔ h(−b + a) = 0S ⇔ h(−b) + h(a) = 0S ⇔ −h(b) + h(a) = 0S
⇔ h(a) = h(b) ⇔ h∗ (a + Ker(h)) = h∗ (b + Ker(h)),

(1.2) Neka je t ∈ h(R) proizvoljan element. Prema definiciji skupa h(R), postoji a ∈ R takav da je
t = h(a), a prema definiciji preskikavanja h∗ , je t = h(a) = h∗ (a + Ker(h)), a + Ker(h) ∈ R/Ker(h).
Dakle, h∗ je preslikavanje na.
(1.3) Za svaka dva elementa a + Ker(h), b + Ker(h) ∈ R/Ker(h) je:
h∗ (a + Ker(h) ⊕ b + Ker(h)) = h∗ (a + b + Ker(h)) = h(a + b)

= h(a) + h(b) = h∗ (a + Ker(h)) + h∗ (b + Ker(h)),
h∗ (a + Ker(h) ¯ b + Ker(h)) = h∗ (a · b + Ker(h)) = h(a · b)

= h(a) · h(b) = h∗ (a + Ker(h)) · h∗ (b + Ker(h)).
Dakle, h∗ je homomorfizam iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R). Iz (1.1)-(1.3) sledi da je h∗ izomor-

fizam iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R).
(2) Ako je h epimorfizam, onda je h(R) = S, pa je prema (1), R/Ker(h) ∼
= S. ¨
Teorema 4.5.4.5. (Teorema o razlaganju homomorfizma.) Neka su R i S prsteni i

h : R → S homomorfizam. Tada:
(1) Prirodno preslikavanje ϕ : R → R/Ker(h) je epimorfizam iz prstena R u prsten R/Ker(h).
(2) Inkluziono preslikavanje i : h(R) → S je monomorfizam iz prstena h(R) u prsten S.
(3) Postoji jedinstven izomorfizam h∗ iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R) takav da je h = ϕ◦h∗ ◦i.
Dokaz. Neka su R = (R, +, ·) i S = (S, +, ·) prsteni sa nulama 0R i 0S i prsten R/Ker(h) =
(R/Ker(h), ⊕, ¯).
(1) Prema Posledici 4.5.2.2., Ker(h) odred̄uje ideal prstena R, pa postoji količnički prsten
R/Ker(h). Prema Teoremi 4.5.4.3., prirodno preslikavanje ϕ : R → R/Ker(h) je epimorfizam
iz prstena R u prsten R/Ker(h).
(2) Preslikavanje i je restrikcija preslikavanja 1S , pa je 1–1 preslikavanje. Da bismo dokazali da
je monomorfizam iz prstena h(R) u prsten S, dovoljno je dokazati da je homomorfizam iz grupoida
(h(G), +) u grupoid (S, +) i homomorfizam iz grupoida (h(G), ·) u grupoid (S, ·), a zaključak sledi na
osnovu Teoreme 1.3.2., jer je (h(G), +) podgrupoid grupoida (S, +) i (h(G), ·) podgrupoid grupoida
(S, ·).
(3) Prema prethodnoj teoremi postoji izomorfizam h∗ iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R), defin-
isan sa:
(∀a + Ker(h) ∈ R/Ker(h)) (h∗ (a + Ker(h)) = h(a)).
Dokazaćemo da je h = ϕ ◦ h∗ ◦ i i da je h∗ jedinstven izomorfizam iz prstena R/Ker(h) u prsten
h(R) sa tom osobinom.
(3.1) Neka je a ∈ R proizvoljan element. Tada je:
(ϕ ◦ h∗ ◦ i)(a) = i(h∗ (ϕ(a))) = i(h∗ (a + Ker(h))) = i(h(a)) = h(a).
Odavde i iz činjenice da h, ϕ ◦ h∗ ◦ i : R → S sledi h = ϕ ◦ h∗ ◦ i.

(3.2) Pretpostavimo da postoji izomorfizam h∼ iz prstena R/Ker(h) u prsten h(R) sa osobinom:
h = ϕ ◦ h∼ ◦ i. Neka je a + Ker(h) ∈ R/Ker(h) proizvoljan element. Iz
h∗ (a + Ker(h)) = h(a) = (ϕ ◦ h∼ ◦ i)(a) = i(h∼ (ϕ(a))) = i(h∼ (a + Ker(h))) = h∼ (a + Ker(h)),
i činjenice da preslikavanja h∗ i h∼ imaju isti domen i kodomen, sledi h∗ = h∼ . ¨
Teorema 4.5.4.6. (Druga teorema o izomorfizmu.) Neka je R prsten, I ideal u R i S

potprsten prstena R. Tada:
Prsteni i polja 91
(1) I ∩ S je ideal u S.
(2) I + S je potprsten od R i I je ideal u I + S.
(3) I + S /I ∼
= S /I ∩ S.
Dokaz. Neka je R = (R, +, ·) prsten sa nulom 0.
(1) Prema Teoremi 4.2.6., I ∩ S je potprsten prstena R. Dakle, I ∩ S je prsten pa, iz činjenice da
je I ∩ S ⊆ S, sledi da je I ∩ S potprsten prstena S. Ostaje da dokažemo da je idelal u S. Neka su
s ∈ S i a ∈ I ∩ S proizvoljni elementi. Posmatraćemo elemente s · a i a · s.
s · a ∈ I, jer a ∈ I, s ∈ S ⊆ R, I je ideal u R,
a · s ∈ S, jer a ∈ S, s ∈ S,
pa s · a, a · s ∈ I ∩ S. Dakle, I ∩ S je ideal prstena S.

(2) Iz 0 = 0 + 0 ∈ I + S, sledi da je ∅ 6= I + S ⊆ R. Iskoristićemo Teoremu 4.2.2. da dokažemo
da I + S odred̄uje potprsten prstena R. Neka su u, v ∈ I + S proizvoljni elementi. Postoje a, b ∈ I
i s, t ∈ S takvi da je u = a + s i v = b + t. Tada,
u − v = a + s − (b + t) = a + s − b − t = a − b + s − t ∈ I + S,
u · v = (a + s) · (b + t) = a · b + a · t + s · b + s · t ∈ I + S,
pa I + S odred̄uje potprsten prstena R.

Za svaki a ∈ I je a = a + 0, 0 ∈ S, pa je I ⊆ I + S. Dakle, I je potprsten prstena I + S. Ostaje
da dokažemo da je I ideal u I + S. Kako je I ideal u R i svaki u ∈ I + S element skupa R, to za
svaki a ∈ I elementi u · a, a · u ∈ I. Dakle, I je ideal u I + S.
(3) Neka je f : S → I + S/I preslikavanje definisano sa:
(∀s ∈ S) (f (s) = s + I).
Dokazaćemo da je f epimorfizam iz prstena S u prsten I + S/I sa jezgrom I ∩ S odakle je, prema

Prvoj teoremi o izomorfizmu, prsten S/Ker(f ), tj. S/I ∩ S, izomorfan prstenu I + S/I.
(3.1) Dokazaćemo da je f dobro definisano preslikavanje, što uključuje dokaz da f (s) ∈ I + S/I i
da, za proizvoljne s1 , s2 ∈ S, iz s1 = s2 sledi da je f (s1 ) = f (s2 ). Zaista,
f (s) = s + I = 0 + s + I ∈ I + S/I, jer 0 ∈ I,

s1 = s2 ⇒ s1 + I = s2 + I ⇒ f (s1 ) = f (s2 ).
(3.2) Neka je a + s + I ∈ I + S/I proizvoljan element; a ∈ I, s ∈ S. Iz
a + s + I = a + I + s =(a+I=I) I + s = s + I = f (s),
sledi da je f preslikavanje na.

(3.3) Za proizvoljne s1 , s2 ∈ S je
f (s1 + s2 ) = s1 + s2 + I = s1 + I ⊕ s2 + I = f (s1 ) ⊕ f (s2 ),

f (s1 · s2 ) = s1 · s2 + I = s1 + I ¯ s2 + I = f (s1 ) ¯ f (s2 ),
pa je f i homomorfizam.
(3.4) Ker(f ) = {s ∈ S | f (s) = 0I+S/I } = {s ∈ S | s + I = I} = {s ∈ S | s ∈ I} = I ∩ S. ¨
Primer 4.5.4.1. Posmatrajmo prsten Z = (Z, +, ·) i njegove ideale 4Z i 6Z. Slično kao u primeru
za Drugu teoremu o izomorfizmu za grupe, se odred̄uju odgovarajući potprsteni.
4Z ∩ 6Z = [4, 6]Z = 12Z,

4Z + 6Z = ({α4 + β6 | α, β ∈ Z}, +, ·) = (4, 6)Z = 2Z,
4Z/(4Z ∩ 6Z) = 4Z/12Z = ({12Z, 4 + 12Z, 8 + 12Z}, +, ·),
(4Z + 6Z)/6Z = 2Z/6Z = ({6Z, 2 + 6Z, 4 + 6Z}, +, ·)
ili (jer su svi potprsteni prstena (Z, +, ·) ideali)
6Z/(4Z ∩ 6Z) = 6Z/12Z = ({12Z, 6 + 12Z}, +, ·)
(4Z + 6Z)/4Z = 2Z/4Z = ({4Z, 2 + 4Z}, +, ·). ♦
Teorema 4.5.4.7. (Treća teorema o izomorfizmu.) Neka je R prsten, I i J ideali u R i I

potprsten prstena J. Tada:
(1) I je ideal u J.
(2) J/I je ideal u R/I.
(3) (R/I)/(J/I) ∼ = R/J.
Dokaz. Neka je R = (R, +, ·) prsten sa nulom 0.
(1) Prema pretpostavci tvrd̄enja, I je potprsten prstena J. Iz činjenice da je I ideal u R i J ⊆ R
sledi da, za svaki a ∈ I i svaki u ∈ J, elementi u · a, a · u ∈ I, pa je I ideal u J.
(2) Činjenica da je I ideal u J obezbed̄uje egzistenciju prstena J/I. Iz J/I ⊆ R/I sledi da je
J/I potprsten prstena R/I. Ostaje da dokažemo da je J/I ideal u R/I. Neka su r + I ∈ R/I i
u + I ∈ J/I proizvoljni elementi. Iz
r + I ¯ u + I = r · u + I ∈ J/I, jer je J ideal u R, pa r · u ∈ J,

u + I ¯ r + I = u · r + I ∈ J/I, jer i u · r ∈ J,
sledi da je J/I ideal prstena R/I.

(3) Neka je f : R/I → R/J preslikavanje definisano sa:
(∀r + I ∈ R/I) (f (r + I) = r + J).

Prsteni i polja 93
Dokazaćemo da je f epimorfizam iz prstena R/I u prsten R/J sa jezgrom J/I odakle je, prema
Prvoj teoremi o izomorfizmu, prsten R/I/Ker(f ), tj. (R/I)/(J/I), izomorfan prstenu R/J.
(3.1) Neka su r1 + I, r2 + I ∈ R/I takvi da je r1 + I = r2 + I. Iz
r1 + I = r2 + I ⇒ −r2 + r1 + I = I ⇒ −r2 + r1 ∈ I
⇒ −r2 + r1 ∈ J (jer je I ⊆ J) ⇒ −r2 + r1 + J = J
⇒ r1 + J = r2 + J ⇒ f (r1 + I) = f (r2 + I),
sledi dobra definisanost preslikavanja f .

(3.2) Očigledno je f preslikavanje na. Zaista, proizvoljan r+J ∈ R/J je slika elementa r+I ∈ R/I,
r ∈ R, jer je, prema definiciji preslikavanja f , r + J = f (r + I).
(3.3) Za proizvoljne r1 + I, r2 + I ∈ R/I je
f (r1 + I ⊕ r2 + I) = f (r1 + r2 + I) = r1 + r2 + J = r1 + J ⊕ r2 + J = f (r1 + I) ⊕ f (r2 + I),

f (r1 + I ¯ r2 + I) = f (r1 · r2 + I) = r1 · r2 + J = r1 + J ¯ r2 + J = f (r1 + I) ¯ f (r2 + I).
Dakle, f je i homomorfizam.
(3.4) Ostaje da dokažemo da je Ker(f ) = J/I.
Ker(f ) = {r + I ∈ R/I | f (r + I) = 0R/J } = {r + I ∈ R/I | r + J = J}
= {r + I ∈ R/I | r ∈ J} = J/I. ¨
Primer 4.5.4.2. Posmatrajmo prsten Z = (Z, +, ·) i njegove ideale 3Z i 6Z. I ovde, slično kao u
primeru za Treću teoremu o izomorfizmu za grupe, se odred̄uju odgovarajući potprsteni.
Z/6Z = ({6Z, 1 + 6Z, 2 + 6Z, 3 + 6Z, 4 + 6Z, 5 + 6Z}, +, ·),

Z/3Z = ({3Z, 1 + 3Z, 2 + 3Z}, +, ·),
3Z/6Z = ({6Z , 3 + 6Z}, +, ·),
(Z/6Z)/(3Z/6Z) = ({{6Z, 3 + 6Z}, {1 + 6Z, 4 + 6Z}, {2 + 6Z, 5 + 6Z}}, +, ·). ♦
4.6. Prsteni glavnih ideala
Definicija 4.6.1. Neka je R prsten i K ⊆ R. Sa (K)R označavamo najmanji ideal prstena R

koji sadrži skup K. Za (K)R kažemo da je ideal generisan skupom K. Ako je K = {a}, onda umesto
({a})R pišemo (a)R i za ideal (a)R kažemo da je glavni ideal generisan elementom a. Prsten R je
prsten glavnih ideala ako i samo ako je svaki njegov ideal glavni.
Teorema 4.6.1. Neka je R prsten. Za svaki K ⊆ R postoji (K)R .

Dokaz. Neka je FK = {I < R | K ⊆ I} familija ideala prstena R koji sadrže skup K. FK 6= ∅ jer
T
R ∈ FK . Neka je P = I∈FK I. Prema Teoremi 4.5.1.3., P je ideal prstena R. Za svaki I ∈ FK ,
K ⊆ I, pa je K ⊆ P . Neka je L ideal prstena R takav da je K ⊆ L. Tada, L ∈ FK pa je, prema
definiciji preseka, P potprsten prstena L. Dakle, P je najmanji ideal prstena R koja sadrži skup K,
pa je P = hKiR . ¨
Teorema 4.6.2. Ako je R = (R, + , ·) komutativan prsten sa jedinicom i a ∈ R, onda je
(a)R = {a · r | r ∈ R}.
Dokaz. Neka je 1 ∈ R jedinica prstena R i aR = {a · r | r ∈ R}. Iz a = a · 1 sledi da a ∈ aR.

Dakle, aR je neprazan skup i sadrži element a. Dokazaćemo da aR odred̄uje ideal prstena R i da je
najmanji ideal u R koji sadrži element a, odakle sledi da je (a)R = {a · r | r ∈ R}.
Neka su a · r1 , a · r2 ∈ aR i s ∈ R prozvoljni elementi. Tada,
a · r1 − a · r2 = a · (r1 − r2 ) ∈ aR,
s · (a · r1 ) = (a · r1 ) · s = a · (r1 · s) ∈ aR,
(a · r1 ) · s = a · (r1 · s) ∈ aR,
pa prema Teoremi 4.5.1.2., skup aR odred̄uje ideal prstena R. Ostaje da dokažemo da je (aR, +, ·)
najmanji ideal u R koji sadrži element a. Neka je I ideal prstena R takav da sadrži element a.
Dokazaćemo da je aR ⊆ I. Neka je a · r ∈ aR proizvoljan element. S obzirom na to da a ∈ I i da je
I ideal u R, a · r ∈ I. Dakle, aR ⊆ I. ¨
Teorema 4.6.3. Prsten celih brojeva i prsten polinoma sa realnim3 koeficijentima su prsteni
glavnih ideala.
Dokaz. Neka je A ideal prstena Z = (Z, +, ·) celih brojeva. Aditivna grupa (A, +) je podgrupa
ciklične grupe (Z, +), pa je ciklična grupa. Dakle, (A, +) = hniZ , tj. (A, +) = (nZ, +) (A = nZ), za
neki n ∈ N0 . Neka su nz ∈ nZ i k ∈ Z proizvoljni elementi. Tada,
nz · k = n(z · k) ∈ nZ,
k · nz = nz · k = n(z · k) ∈ nZ.
Dakle, (nZ, +, ·) je ideal prstena Z, pa je A = (nZ, +, ·) = (n)Z .

Dokazaćemo da je prsten polinoma sa realnim koeficijentima, R[x] = (R[x], +, ·), prsten glavnih
ideala.4 Neka je I ideal u R[x]. Ako je I = 0, onda je I = (0)R[x] . Neka je I netrivijalan ideal i
m(x) ∈ I \ {0} polinom najmanjeg stepena med̄u svim nenula polinomima iz I. Dokazaćemo da
je I = (m(x))R[x] . Prsten R[x] = (R[x], +, ·) je komutativan sa jedinicom pa je, prema prethodnoj
teoremi, dovoljno da dokažemo da je I = m(x)R[x].
3 Isto važi i za prsten polinoma sa racionalnim ili kompleksnim koeficijentima.
4 Slično se dokazuje za prstene polinoma (Q[x], +, ·) i (C[x], +, ·).
Prsteni i polja 95
Iz definicije ideala sledi, neposredno, da je m(x)R[x] ⊆ I. Neka je u(x) ∈ I proizvoljan element.

Prema Teoremi o deljenju polinoma, postoje jednoznačno odred̄eni polinomi q(x), r(x) ∈ R[x] takvi
da je
u(x) = q(x)m(x) + r(x), st(r(x)) < stm(x).
Kako je r(x) = u(x) − q(x)m(x) ∈ I, to iz izbora polinoma m(x) ∈ I \ {0} sledi da je r(x) = 0, tj.
u(x) = q(x)m(x), pa je I ⊆ (m(x))R[x] . Dakle, I = m(x)R[x]. ¨
Primer 4.6.1. Neka je Z = (Z, +, ·) prsten celih brojeva i I familija ideala prstena (Z, +, ·).
Prema prethodnom tvrd̄enju, I = {(n)Z | n ∈ N0 } = {(nZ, +, ·) | n ∈ N0 }. Slično, kao u teoriji
grupa, se dokazuje da je Con(Z) = 4Z ∪ {≡n | n ∈ N}. ♦
Teorema 4.6.4. Svako polje je jednostavan prsten.

Dokaz. Neka je F = (F, +, ·) polje sa jedinicom 1. Dokazaćemo da su 0 = ({0}, +, ·) i F jedini
ideali polja F. Neka je I netrivijalan ideal polja F, tj. I 6= 0. Dakle, postoji a ∈ I \ {0}. Neka je
a−1 ∈ F \ {0} inverz za element a u multiplikativnoj grupi (F \ {0}, ·) polja F. Tada, a · a−1 ∈ I jer
a ∈ I, a I je ideal polja F. Kako je a · a−1 = 1, to 1 ∈ I. Neka je u ∈ F proizvoljan element. Tada,
iz
u = u · 1 ∈ I,
jer 1 ∈ I i I je ideal polja F, sledi da je F ⊆ I. Kako je i I ⊆ F , to je I = F . Dakle, ideal I = F. ¨
Teorema 4.6.5. Svako polje je prsten glavnih ideala.

Dokaz. Neka je F = (F, +, ·) polje sa jedinicom 1. Prema prethodnom tvrd̄enju, F je prost prsten.
Njegovi jedini ideali su 0 i F. Iz
{0} = 0F,
F = 1F,
sledi da je 0 = (0)F i F = (1)F . Dakle, ideali polja F su glavni, pa je F prsten glavnih ideala. ¨

UAS Predavanja 2015 NV

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

UAS Predavanja 2015 NV

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GLAVA 1.

1.1. Osnovne definicije i osobine

Definicija 1.1.1. Neka je G neprazan skup i n prirodan broj. Za preslikavanje f : Gn → G

Primer 1.1.1. Primeri unarnih operacija.

Primer 1.1.2. Primeri binarnih operacija.

Primer 1.1.3. Preslikavanje f : Z3 → Z, definisano sa: f ((x, y, z)) = x3 − 2y + z, (x, y, z) ∈ Z3 ,

Primer 1.1.4. Primeri grupoida.

Primer 1.1.5. Primeri komutativnih grupoida.

Primer 1.1.6. Primeri asocijativnih grupoida.

Komentar. Za asocijativan grupoid kažemo još da je polugrupa (semigrupa).

Definicija 1.1.6. Neka je G = (G, ·) grupoid, g ∈ G, A i B neprazni podskupovi skupa G.

Primer 1.1.7. Primeri grupoida sa kraćenjem.

Definicija 1.1.8. Neka je G = (G, ·) grupoid i a ∈ G. Preslikavanje λa : G → G (δa : G → G)

Teorema 1.1.4. Neka je A skup sa bar dva elementa i f : A → A.

(1) f je levo skrativ u (AA , ◦) ako i samo ako je preslikavanje na.

a, na osnovu simetrije i tranzitivnosti jednakosti, je el = ed . ¨

Definicija 1.1.10. Neka je G grupoid i e ∈ G. Element e je jedinica (neutral, neutralni element )

Primer 1.1.14. Primeri grupoida sa jedinicom.

Posledica 1.1.6. U grupoidu je jedinica, ako postoji, jedinstvena.

Definicija 1.1.11. Neka je G = (G, ·) grupoid sa jedinicom e. Element a ∈ G je levo (desno)

Definicija 1.1.12. Neka je G = (G, ·) grupoid i a ∈ G. Element a je idempotentan ako i samo

Definicija 1.2.1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup skupa G. Podskup H

Kažemo da je podskup H zatvoren za operaciju ·. H < G je oznaka da skup H odred̄uje podgrupoid

Napomena 1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup domena G, koji odred̄uje

Primer 1.2.1. Primeri podgrupoida.

(4) (Q \ {0}, :) < (R \ {0}, :) < (C \ {0}, :).

Teorema 1.2.1. Neka je G = (G, ·) grupoid i H neprazan podskup skupa G. Podskup H

Teorema 1.2.2. Podgrupoid komutativnog (asocijativnog) grupoida je komutativan (asocijati-

Definicija 1.2.2. Podgrupoid polugrupe (asocijativnog grupoida) zovemo potpolugrupa.

Napomena 3. Podgrupoid grupoida sa jedinicom ne mora biti grupoid sa jedinicom. Zaista,

Homomorfizmi su preslikavanja koja uspostavljaju vezu izmed̄u grupoida. Od posebnog interesa

Definicija 1.3.1. Neka su G = (G, ·) i S = (S, ∗) grupoidi. Preslikavanje h : G → S je

(∀a, b ∈ G)(h(a · b) = h(a) ∗ h(b)).

Pišemo h : G → S. Skup svih homomorfizama iz grupoida G u grupoid S označavamo sa Hom(G, S).

Primer 1.3.1. Primeri homomorfizama.

Definicija 1.3.2. Neka su G = (G, ·), S = (S, ∗) grupoidi i h : G → S homomorfizam. Homo-

Definicija 1.3.3. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Ako je h epimorfizam,

Teorema 1.3.1. Neka su G, S i T grupoidi, f : G → S i g : S → T homomorfizmi. Tada:

Dakle, h je homomorfizam iz grupoida G u grupoid T.

f −1 (c ∗ d) = f −1 (f (a) ∗ f (b)) = f −1 (f (a · b))

Dakle, f −1 je homomorfizam iz grupoida S u grupoid G. ¨

Teorema 1.3.2. Neka su G i S grupoidi, h : G → S homomorfizam i H podgrupoid grupoida

f (a · b) = h(a · b) = h(a) ∗ h(b) = f (a) ∗ f (b).

Dakle, f je homomorfizam iz grupoida H u grupoid S.

Teorema 1.3.3. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Tada;

c ∗ d = h(a) ∗ h(b)(h je homomorfizam)

(2) Skup h−1 (T ) = {x ∈ G | h(x) ∈ T }. Neka su a, b ∈ h−1 (T ) proizvoljni elementi. Dokazaćemo

h(a · b) = h(a) ∗ h(b),

h(a), h(b) ∈ T i T podgrupoid grupoida S, to h(a) ∗ h(b) ∈ T . Dakle, h(a · b) ∈ T . ¨

Posledica 1.3.4. Neka su G i S grupoidi i h : G → S homomorfizam. Tada, skup Im(h)

Teorema 1.3.5. Homomorfna slika komutativnog grupoida (asocijativnog grupoida, grupoida sa

c ∗ d =h(a) ∗ h(b) = h(a · b)

Dakle, S je komutativan grupoid.

c ∗ h(e) = h(a) ∗ h(e) = h(a · e) = h(a) = c,

Dakle, h(e) je desna i leva jedinica grupoida S, pa je jedinica grupoida S. ¨

1.4. Direktan proizvod grupoida

Definicija 1.4.1. Neka su G1 = (G1 , ∗1 ) i G2 = (G2 , ∗2 ) grupoidi. Direktan (Dekartov) proizvod

(∀(a, b), (c, d) ∈ Z4 × Z6 ) ((a, b) ∗ (c, d) = (a +4 c , b ·6 d)). ♦

Teorema 1.4.1. Direktan proizvod komutativnih grupoida (asocijativnih grupoida, grupoida sa

(a1 , a2 ) ∗ (b1 , b2 ) = (a1 ∗1 b1 , a2 ∗2 b2 )

dakle, G1 × G2 komutativan grupoid.

(a1 , a2 ) ∗ (e1 , e2 ) = (a1 ∗1 e1 , a2 ∗2 e2 ) = (a1 , a2 ),

sledi da je (e1 , e2 ) desna i leva jedinica grupoida G1 × G2 , odnosno, jedinica grupoida G1 × G2 . ¨