АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДСЕК ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Радна терапија у реуматологији
НАЗИВ ТЕМЕ: Радна терапија код остеопорозе

ПРОФЕСОР: КАНДИДАТ:
Прим мр сц. мед. др Жељко Кањух Ивона Девић рт21/21

Београд, мај 2023.

 САДРЖАЈ

1. УВОД
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА.....................................................2
2.1. Циљ израде семинарског рада...............................................................................2
3. УЗРОЦИ НАСТАНКА ОСТЕОПОРОЗЕ............................................................................2
4. КЛИНИЧКА СЛИКА
5. ДИЈАГНОЗА
6. ПРЕВЕНЦИЈА ОСТЕОПОРОЗЕ
7. ЛЕЧЕЊЕ
8. ЗАШТИТНИ ПОЛОЖАЈИ И ВЕЖБЕ КОД ОСТЕОПОРОЗЕ0
9. РАДНА ТЕРАПИЈА КОД ОСТЕОПОРОЗЕ....................................................................13
9.1. Функционална процена у радној терапији........................................................13
9.2. Технике радне терапије.......................................................................................13
9.3. .Циљеви и задаци радне терапиј.........................................................................14
9. ЗАКЉУЧАК
10. ЛИТЕРАТУРА
 1. УВОД

Тема коју сам изабрала за семинарски рад је „Радна терапија код остеопорозе“.
Остеопороза је метаболичка болест костију, која настаје смањењем густине и
поремећајем коштане структуре, што за последицу има висок ризик oд честих
микрофрактура. Најзначајнији фактор ризика за остеопорозу је старост. Често је
обољење код жена које су ушле у менопаузу. Пре 45. године су у великом ризику и
најмање напада мушкарце. За њу се каже да не боли, док се не догоди прелом. Код
пацијената најчешћи су преломи кичмених пршљенова, кука, подлактице... Циљ
семинарског рада је дефинисати проблеме пацијената који се с њом сусрећу, помоћи им
на адекватан начин и прилагодити да самостално обављају своје активности
свакодневног живота.
 2. МЕТОДОЛОГИЈА ИЗРАДЕ СЕМИНАРСКОГ РАДА

Основни извори коришћени за израду овог семинарског рада на тему ; Радна

терапија код остеопорозе; су књига у писаној форми под називом „Клиничка радна
терапија“. Практикум са терапеутским медицинским подсетником, књига;
„Окупациона радна терапија“; Швраке Е., Авдић Д. и Хасанбеговић Е. Садржаји
који су преузети из електронске форме су коришћени за допуну садржаја
поднаслова превенција остеопорозе, као и активности свакодневног живота код
остеопорозе:

2.1. Циљ израде семинарског рада

Циљ израде семинарског рада је увид у значај радне терапије код пацијената са
остеопорозом, прилагођавање третмана пацијентима, организација техника радне
терапије, као и превенције. Превенција код остеопорозе има велики значај пре
настанка болести, ради спречавања настанка, а након настанка има за циљ
превенцију пада и прелома у чијем спровођењу има улогу радни терапеут.

3. УЗРОЦИ НАСТАНКА ОСТЕОПОРОЗЕ

Три главна типа остеопорозе:

 идиопатска (непознат узрок), која је присутна код деце и адолесцената,
 постменопаузална (тип I) која се јавља обично између 50. и 75. године,
последица је престанак функције оварија (шест је пута чешћа код жена);
 сенилна или инволуцијска (тип II), која се јавља углавном код старијих од 70
година и два пута је чешћа код жена.

Примарна остеопороза као и сенилна остеопороза спада у постменопаузалну

остеопорозу и чини више од 95% случајева остеопорозе.
Секундарну остеопорозу налазимо након дуже имобилизације, у трудноћи, код
ендокриних поремећаја, шећерне болести, појачаног рада штитне жлезде, реналних или
хепатичних обољења, неких болести органа за варење (малапсорпциони синдром,
Кронова болест), као и одређене неуропсихијатријске болести, реуматоидног артритиса
и аменореје (изостанак менструације дуже од 6 месеци због било којих узрока) или због
менопаузе настале пре 45. године живота или овариектомије (одстрањење оварија у
репродуктивном периоду).

Слика 1.

4. КЛИНИЧКА СЛИКА

Клинички, остеопороза може циркулисати без симптома или с боловима у костима,

мишићима, посебно у подручју леђа. Особе могу оболети од остеопорозе, а да годинама
немају симптома, јер ова болест симптоме даје веома касно, односно када се симптоми
јаве обољење је већ у одмаклој фази.

Болна симптоматологија се не разликује од оне изазване другим узроцима. Прелом

кичме, обично узрокован минималном траумом при обављању свакодневних животних
активности, праћен је акутним болом који се смирује унутар неколико месеци.
Повремени бол у грудној или слабинској кичми, некад изузетно јак и изненада настао
може указивати на компресивни прелом пршљена. Такође, настајање прелома врата
бутне кости, костију подлакта или ребара у историји болести може указати на стварање
остеопорозе.

Значајне су промене изгледа тела и последице тих промена као што су: кифоза
(грбавост у грудном делу кичме), губитак висине, протрузија (избоченост) абдомена,
езофагеални рефлуx, те смањење плућног капацитета.

С временом, преломи узрокују леђну кифозу

с вратном лордозом и хронични бол у леђима,
посебно у доњем делу. Болна осетљивост се
често налази уздуж ребарне ивице одговарајућег
спиналног нерва. Плућни капацитет се смањује,
због смањења грудног простора као последице
прелома грудних пршљенова, што доводи до
честих упала плућа. Напретком болести,
Слика 2.
епизоде прелома пршљена се понављају, висина особе се смањује, нестаје физиолошки
облик кичме, док се грудна фисура толико продубљује да ребра налегну на илијачну
кост карлице. Остале врсте прелома обично не настају спонтано, већ као резултат
механичке повреде, попут пада с мање висине („стојеће висине”).

5. ДИЈАГНОЗА

Како је остеопороза тиха болест, често је неопажена, непрепозната, и дијагностикована

је тек по настанку прелома кости. Рана дијагноза остеопорозе је значајна због
масовности обољења, ради спречавања озбиљних последица и компликација као што су
преломи пршљена, врата бутне кости, или онеспособљења. Дијагностика и праћење
терапијских ефеката остеопорозе поставља се на основу историје болести, клиничког
прегледа, додатних лабораторијских и физичких испитивања.
Информацијом о болу у кичми, посебно у грудном и слабинском делу, или видљивим
преломима пршљена, бутне кости у пределу кука, ручног зглоба и надлакатне кости
започиње клинички преглед. Ови преломи се манифестују локалним болом,
деформитетом и скраћењем на месту прелома, због чега ове особе прво долазе код
ортопеда. Ортопедски хирург треба објаснити стање прелома и упутити на дијагнозу
остеопорозе.

Данас се дијагноза остеопорозе поставља веома једноставно, апаратима који мере

густину коштане масе. Постоје различите методе мерења коштане густине и најчешће
се користи ултразвучни скрининг пете и двострука енергетска X-зрак апсорциометрија
(DEXA). Такође се користи анализа RTG снимка, CT снимак, сцинтиграфија и коштана
биопсија.

За дијагнозу, у току лечења и праћења неопходно је, неинванзивним методама

лабораторијских и биохемијских претрага контролисати налазе крви и мокраће: SE ,
крвна слика, трансаминазе, креатинин, Ca у серуму крви и у мокраћи, P, Mg,
минералограм, протеини и алкална фосфатаза, остеокалцин, beta crosslaps
електрофореза протеина. Ако постоји клиничка индикација раде се додатне претраге:
E2 , FSH, TSH, и PTH, 25 OH D3 , кортизол/24-сатни урин, имуноелектрофореза,
коштана AP, Mg, биљези преградње кости, преглед коштане сржи, биопсија кости с
хистоморфометријом, сцинтиграфија кости.

Рентгенска дијагностика је корисна тек у каснијим фазама болести, кад се изгуби

више од 30% коштаног ткива. Рентгенограм грудно слабинске кичме се ради код сумње
на остеопоротични прелом, код смањења телесне висине, код појаве акутног бола или
клиничке сумње на остеопорозу.

Ултразвучни скрининг пете, односно преглед на ултразвучном остеодензитометру је

релативно брз (неколико секунди) и комфоран (није потребно скидање), а мери се на
петној кости. Ултразвучном дензитометријом мери се периферна коштана густоћа (УЗВ
пете) те може упозорити на већи ризик од прелома. У случајевима јако изражене
остеопорозе (доказане на ултразвучном остеодензитометру) која је праћена преломом
врши се и DEXA верификација.
 Слика 3. Ултразвучни апарат за мерење периферне коштане густине и Апарат за
дензитометрију (DEXA dual energy X ray absorptiometry)

Препорука је да се ултразвучни преглед на остеопорозу уради:

 женама у менопаузи (прве године по престанку менструације највећи је губитак

коштане масе) с једним од фактора ризика;
 особама код којих је на Rtg снимку постављена сумња на остеопорозу (само
узнапредовали стадијуми се виде на рентгену);
 особама са спонтаним преломом кости;
 особама чија се висина смањила за 2,5 цм;
 особама на терапији кортикостероидима дужој од три месеца.

Према препорукама Светске здравствене организације као „златни стандард” у

дијагностици остеопорозе препоручује се ДЕXА преглед. Дензитометријским (DEXA)
налазом се може проценити коштана густина слабинске кичме, кука, или целог скелета.

Налаз показује густину минерала у кости израчунату у грамима на квадратни

центиметар. Уређај за дензитометрију повезан је с компјутером, који региструје и
тумачи информације. За дензитометрију нису потребне никакве претходне припреме
пацијента, потпуно је безболна, приликом снимања пацијент је обућен, а доза зрачења
је занемарива.
DEXA налаз може бити и с лажно негативним резултатима, који могу настати ако особа
има дегенеративне промене (промене трошења, присутне код особа након педесете
године живота) или калцификацију трбушне аорте. Резултат снимања указује на ризик
од прелома у односу на здраве особе. DEXA резултат Т = –2.5 - указује на то да особа
има четири пута већи ризик да направи прелом од особе истог животног доба која има
Т= +1.0, или резултат Т = -4.0 указује на 16 пута већи ризик за настанак прелома.
Резултати мерења могу се изразити на три начина:
 као апсолутна вредност БМД у g/cm2
 као Т-вредност (одступање измјерене вриједности БМД од најквалитетније
коштане масе младих особа истог спола изражено у стандардним девијацијама)
и
 као З-вредност (одступање измјерене вриједности БМД од просечне коштане
масе особа исте доби и пола изражено у стандардним девијацијама).
На основу Т-вредности поставља се дијагноза остеопорозе. Смањење Т-вредности за 1
повећава ризик прелома пршљена за 1,4 до 1,6 пута.
Дензитометрију морају урадити:
 жене старије од 55 година,
 мушкарци старији од 65 година,
 жене у менопаузи које имају најмање један фактор ризика за
 настанак остеопорозе,
 жене које су ушле у менопаузу пре 45. године живота,
 особе с хормоналним поремећајима,
 особе с вишеструким факторима ризика,
 особе с преломом кости узроковане с малом енергијом,
 особе са спонтаним преломом кости,
 жене којима је урађена хистеректомија или овариектомија,
 особе чија се висина смањила за најмање 2,5cm,
 особе којима је на основу класичне радиографије постављена сумња да се ради о
остеопорози,
 особе које су на терапији глукокортикодима (кортикостероидима –7,5 мг дневно
3 месеца).
Трајање прегледа износи мање од 5 минута, доза зрачења је минимална <7 µSv (20 пута
мање од дозе која се апсорбује стандардном Ртг плућа), односно једнака дневној
изложености зрачења околине. Дензитометрију се препоручује урадити једном
годишње код особа с потврђеном остеопорозом, а код здравих особа сваких 4-5 година.
 6. ПРЕВЕНЦИЈА ОСТЕОПОРОЗЕ

Животни век жене је у просеку повећан на 75 година. Потребно је на време утицати на

квалитет живота. У свету сваких 20 секунди једна жена доживи прелом бедрене кости,
а предвиђа се да ће се половином овог века то догађати сваке 2 секунде. Код старијих
особа падови се догађају често при најобичнијим радњама попут устајања са столице
или из кревета. За лом кичме није чак потребан пад, довољан је мали напор, трзај тела,
сагињање, подизање терета или обична промена положаја.
Ради спречавања падова, проводи се цели низ мера, посебно код старијих особа: удобна
обућа по кући и на улици која чврсто фиксира стопало(не папуче!), добро осветљена
просторија, уклањање стаза и малих тепиха који могу бити узрок саплитања, ношење
спужвастих омотача кукова који би ублажили ударац кукова приликом пада.
Особе с факторима ризика требало би да правовременом контролом густине коштане
масе, као и адекватном превенцијом, односно терапијом, предупреде или спрече развој
и напредовање остеопорозе.
Умерена физичка активност, у складу с годинама, одржава мишиће, најважније
“сараднике” костију. Исхрана намирницама богатим калцијумом или калциј-препарат
као додатак исхрани, смањује губитак коштане масе и спречава њено даље пропадање.
Да би се калцијум максимално ресорбовао, важно је да буде органски везан, најбоље у
облику лактата, глуконата, а да би се осигурало његово оптимално искоришћење,
неопходан је витамин Д, холекалциферол. У превенцији и лечењу остеопорозе, дакле,
препарати с пажљиво избалансираним садржајем калцијума и витамина Д имају
посебну улогу.
Превенција остеопорозе почиње у детињству, правилном исхраном и вежбама. У
менопаузи, естроген је најважнији лек за превенцију остеопорозе. Данас су на
располагању многе фармаколошке опције за третман остеопорозе. Оне укључују:
естрогене, селективне модулаторе естрогенских рецептора, бисфосфонате, калцитонин,
паратиреоидни хормон.
Лекови немају ефекта ако нема довољног уноса калцијума, вежби и правилне исхране.
Препоручују се шетње, као и индивидуално испланиране телесне активности, а код
болова укључење у програме физикалне терапије, као најбољи избор за стимулацију
изградње кости и јачање мишића који помажу потпору кости. Мишић производи снагу
која покреће кости, а покрети штите кост од разградње.
Најчешће вежбе које се користе и за превенцију остеопорозе и за терапију су:
1. вежбе с оптерећењем властитом тежином,
2. вежбе снаге,
3. вежбе истезања,
4. вежбе за баланс и координацију,
5. вежбе за унапређење кардио-пулмоналног система (аеробне вежбе)

7. ЛЕЧЕЊЕ

Лечење остеопорозе је усмерено према узроцима обољења и последицама. У лечењу

остеопорозе, поред превентивне активности у ризичним групама значајно место има
нефармаколошко лечење:

 правилна исхрана (уз узимање повећане количине калцијума и витамина Д у

прехрани),
 вежбе и
 превенција падова.

Протокол лечења постменопаузалне остеопорозе укључује идентификацију

потенцијалних ризика за остеопорозу и остеопоротски прелом праћен мерама
усмереним према редукцији ризикофактора кроз промену животног стила и
медикаментозну терапију.
Циљеви лечења су:
• превенција прелома,
• стабилизација и повећање густине коштане масе,
• уклањање симптома прелома и деформитета кости,
• унапређење и очување функционалне способности.
Када се заврши мерење и постави дијагноза, даље лечење зависи од нивоа згрушавања
коштаних структура (остеопенија или остеопороза). Уколико је згрушавање мање,
вршимо супституцију калцијума и Д витамина (бољи су препарати калцијума у
комбинацији с природним Д витамином, који је неопходан за ресорпцију калција из
пробавног тракта).
Терапија витамином Д, калцијум, калцитонином,
алендронатима, надомести хормонска терапија и
СЕРМ (ралоxифен) се у литератури препоручују
као ефикасно средство за смањење учесталости
остеопоротичних прелома. Терапија остеопорозе
подразумева узимање лекова који успоравају
разградњу кости и зависи од животне доби жене
(естрогени, калцитонин, бисфосфонати), или лекова
који потичу стварање нове кости (флуориди, анаболни Слика 4.
стероиди, паратхормон, калцитриол).

8. ЗАШТИТНИ ПОЛОЖАЈИ И ВЕЖБЕ КОД ОСТЕОПОРОЗЕ

Слика 5. Положај за лежање и спавање Слика 5а) Положај на леђима

- Положај за лежање и спавање: предлаже

се лежење и спавање на боку са савијеним
коленима између којих се постави јастук,
или на леђима с јастуком испод савијених
колена.
- Устајање из кревета: При устајању
потребно је активирати мишиће трупа и леђа.
Колена савити до висине кукова и окренути
се на бок стране, на којој се устаје. Одупире
се рукама од кревет, подизати труп у усправан
положај уз истовремено спуштање преко ивице Слика 6. Устајање из кревета
кревета. Обрнутим поступком се враћа у кревет.
 - Облачење и обување: Водити рачуна да
сетруп не савија, него то урадити у стојећем
положају, леђима ослоњеним о зид. Стајати
на једној нози, а другу ногу подићи и савити
у колену како би се обукла одећа или обућа за
доњи део тела.
- Подизање и спуштање предмета: Краткотрајно
агињање са или без подизања терета мора пратити
задржавање дисања док се радња обави. Слика 7.

- Ношење терета: Тежи предмети се носе

наслоњени на тело ( без нагињања уназад)
или неизменично ( на једном или другом
рамену). Терет се распоређује на обе руке.

Слика 8. Ношење терета

ВЕЖБЕ
- Почетни положај на леђима:
1. Горе-доле стопала,
2. Табан према табану,
3. Кружење стопалима,
4. Затезати бутне мишиће,
5. Затезати мишиће задњице,
6. Затезати трбушне мишиће,
7. Пет тачака ослонца (притисак на подлогу главом, рукама и петама),
8. Подизати наизменицно испружену ногу,
9. Испружена нога у страну и вратити,
10. Кружити опруженом ногом,
11. Лагано подизање руку,
12. Наизменично подизање руку,
13. Савити лактове и опружити.
 - Положај на боку:
1. Подићи и спустити испружену ногу
- Почетни положај на стомаку
1. Руке су опружене изнад главе, наизменично се подиже рука и супротна нога
2. Надлактице и подлактице су под углом од 900. Одиже се горњи део тела
3. Прсти преплетени на леђима,одиже се труп
4. Савити руке у лакту до угла од 450
- Четвороножни положај:
1. Наизменично испружање руку напред,
2. Испружање руку у страну,
3. Одизање руке и супротне ноге,
4. Вежба „љубим руке“,
5. Ослонац на лактове и наизменично подизање руку.
- Седећи положај:
1. Затезати бутне мишиће
2. Затезати мишиће врата
- Стојећи положај:
1. Одизање на прсте и пете
2. Руке су испред тела и спуштање у получучањ
3. Одизање и спуштање руке уз правилно дисање
4. Одићи опружене руке у страну до висине рамена и вратити
5. Руке опружене напред длан о длан (притисак)
6. Руке ослоњене о бутине, притисак на натколенице
7. Пет тачака ослонца (пацијент стоји уза зид главом, ледјима и рукама притиска зид).
 9. РАДНА ТЕРАПИЈА КОД ОСТЕОПОРОЗЕ

9.1. Функционална процена у радној терапији

Кроз холистички присутп:

 Превенција патолошке фрактуре

 Статичка и динамичка постура
 Процена активне покретљивости
 Процена трофике мускулатуре
 Коришћење помагала, адекватност коришћења
 Самосталност у активностима свакодневног живота и активностима
 самозбрињавања

9.2. Технике радне терапије

Бављење уметничким активностима може пружити различите предности за пацијенте
са остеопорозом, укључујући промовисање креативности, смањење стреса, побољшање
когнитивних функција и побољшање општег благостања.

 Цртање и скицирање: Цртање и скицирање омогућава пацијентима да изразе

своју креативност и упусте се у смирујућу активност. Од материјала могу се
користити оловке, угаљ или пастеле. Пацијенти могу почети са једноставним
предметима као што су објекти мртве природе или да напредују до сложенијих
композиција како се њихове вештине развијају.
 Сликање: Сликање је погодна терапеутска активност за пацијенте са
остеопорозом. Могу се користити технике сликања акварелом, акрилом или
уљем. Пацијенти могу да истражују различите теме, као што су пејзажи
портрети или апстрактна уметност. Сликање пружа излаз за самоизражавање и
може бити опуштајуће и стимулативно
 Колаж и мозаик: Колаж подразумева склапање различитих материјала, као што
су папир, тканина и пронађени предмети, како би се створило кохезивно
уметничко дело. Пацијенти могу да исеку слике из часописа или да користе
сопствене цртеже и комбинују их да би направили колаж. Технике мешовитих
медија омогућавају интеграцију различитих материјала и текстура, пружајући
могућности за експериментисање и креативно изражавање.
 Вајање: Рад са глином или другим материјалима за вајање је корисно тактилно
искуство. Пацијенти могу да креирају тродимензионалне скулптуре користећи
своје руке или алате за вајање. Вајање поспешује координацију око-рука,
моторичке вештине и може бити облик радне терапије за снагу руку и прстију.
  Графика: Технике штампања, као што су линорез или моноштампа, повољне су
за пацијенте са остеопорозом. Ове технике укључују креирање дизајна на
површини, преношење дизајна на папир или тканину помоћу мастила или боје и
понављање процеса да би се направило више отисака. Штампа омогућава
експериментисање са различитим текстурама и шарама.
Пре спровођења ових техника неопходно је да терапеут изврши процену пацијента са
остеопорозом, узимајући у обзир физичка ограничења и одреди технику која је
најбезбеднија и одговарајућа индивидуално за сваког пацијента. Технике треба
модификовати у складу са планом лечења за сваког пацијента обраћајући пажњу на
мере предострожности.
9.3.Циљеви и задаци радне терапиј

 Мотивисање и активирање оболеле особе

 Превенција патолошке фрактуре током терапије
 Дозирана активност
 Одржавање и повећање обима покрета
 Одржавање и повећање еластичности пекторалне мускулатуре
 Кординација покрета
 Побољшање трофике мускулатуре
 Побољшање равнотеже и сналажење у простору
 Активности свакодневног живота са акцентом на самозбрињавању
 Помагала
 Адаптације и модификације у окружењу у циљу превенције патолошке фрактуре
(превенција пада- клизаве површине, простирке, осветљење, ударања о
намештај, столице, вц са рукохватима, да нису ниски, мекана вц даска, држачи
поред каде и др)
 Едукација
 9. ЗАКЉУЧАК

Резултати до којих сам дошла у семинарском раду на тему „Радна терапија код
остеопорозе“, указују на примарну остеопорозу која заједно са сенилном спада у
постменупаузалну остеопорозу и чини више од 95% случајева. Старост издвајамо као
најзначајнији фактор ризика, а обољење се најчешће јавља код жена које су ушле у
менопаузу. Треба истаћи и то да особе често могу оболети од остеопорозе, а да
годинама немају симптоме. Ова болест симптоме даје веома касно, а када се симптоми
јаве, обољење је већ у одмаклој фази. У лечењу остеопорозе, поред превентивне
активности у ризичним групама, значајно место има нефармаколошко лечење, као нпр.
правилна исхрана, вежбе и превенција падова. У раду су такође представљени
заштитни положаји, као и вежбе са почетним положајем на леђима.
 10. ЛИТЕРАТУРА

Књиге:
1. Вучић Р., Марковић П., Савковић Н. (2001): Клиничка радна терапија,
практикум са медицинским подсетником, НИБ Алтернатива, Београд.
2. Шврака Е., Авдић Д., Хасанбеговић-Анић Е. (2012): Окупациона терапија,
Универзитет у Сарајеву, Факултет здравствених студија, Сарајево.

Извори с интернета:
1. URL=https://radonnb.co.rs/lat/kineziterapija-vezbe/vezbe-za-osteoporozu/
(22.04.2022.)
2. URL=https://prezi.com/p/bdklmpurmixi/radna-terapija-kod-osteoporoze/
(05.05.2022.)