Himena stoji sama nasred scene, trese se I iscekuje ishod bitke njena 2 viteza.

Dolazi na scenu Don Sancho;

HIMENA

Prikaz tvoje svojstvene figure dira nerve u meni,

Odsustvo tvoga suparnika niz pitanja postavlja;
Da li me oči varaju, pa i moj prorok nadam se – laž
Reci svoje vesti i to brzo, dok još imam svoj dah.

DON SANČO

Moja pojava i nedostatak tudje tebi budi strah – znam,

Ali mojoj ljubavi ka tebi moram biti iskren, i reći ti sad;
Rodrigo je umro pod mojim mačem – da
Ali zahtev je bio njegov, dozvoli da ti kažem sad.

HIMENA

Izbutane misli se viju u meni, svet mi se preokrenu;

Šta to zboriš gavrane crni, umrljanu poruku dostavljaš;
Zar da časan vitez kukavički umre drugom rukom od moje,
Ili pak kuješ neku paklenu laž, pa da se oprostiš svega sad.

DON SANČO

Istina je, srca mi mojeg časno što kuca sa vas, tačno je

Znao je svoju sudbinu od samog početka dvoboja našeg,
I neustrašivo u nju kročio, padajući na moj mač olako
Legajući na njegovu oštrinu nalik najmekšem jastuku.

HIMENA

Ne, želim da ne verujem i da poludim, ali tvoje oči ne lažu

Muka mi je premotavati u glavi sliku nevidjenu, i pitati se;
Zašto, kako takva čast koja se graniči sa bezumljem,
Da se kultiviše i dovede do beskranje patnje moje silne.

DON SANČO

Okej ali sad kao pošto on više nije tu jel si ti slobodna ili…-

HIMENA

Makni mi se sa vidika besramniče teški.

2. Scena

Infantkinja stoji sama na sceni, prilazi joj Himena.

INFANTKINJA

Bojim se da crte tvog lica otkrivaju meni tvoje tajne razne.

HIMENA

Da me olik moje duše pri izrazu portreta ekspozira - istina je, da;
A bojim se I da će moje reči potvrditi svakakve deluzije vaše;
Tresući se, kroz niz izujedajućih emocija ja ću vam jedva reći;
Moj Rodrigo je danas umro, a sa njim, I neki lepi deo mene.

INFANTKINJA

Vidim vašu patnju večitu, čujem zamucaj i mokrena sam suzama tim
Zato prostite što u momentu graničnosti ja vas moram pitat;
Da li vas opet prevara krhkog srca hvata, nalik putima prošlim da
Da li je odraz vaš krojen po istini Božijoj, ili po putnom skretanju srca ta.

HIMENA

Oprostite mi ako gnev obuzme dušu moju u stanju nalik ovom,

Ali razumem vaše pitanje, njen cilj I brigu za mene I dušu moju, ali;
Povrh Don Sančovih suznih I iskrenih očiju što me gledaše beše tad-
Ja na maču njegovom, popreko skorele krvi oca mog, videh svežu plavu.

INFANTKINJA

Moje biće plače za vas i izvinjava se za svaku pogrešku načinjenu,

Istina je vidim, no još nešto nad mojom logikom smisla ne zbori,
Pod čijom li to sudbinom jedan hrabar vitez, Sid, heroj pada;
Zar da mi kognicija prepozna Sančo Dona kao iskusnijeg od časti te?

HIMENA

Istu pesmu sam i ja pevala, kad je melodija entropije dirigovala start,

No istina je mnogo teža no bilo sve pretpostavke razuma i doslednosti,
On je časno kročio u moralno nepobedivu bitku, njegova hrabrost ta
Izbezumila suparnika, nad čijim mačem on beše olako se nabo – znam.

INFANTKINJA

Da se ne bori za vašu čast, da preuzima kukavičnost kao štit od sudbine,

Zar je to bilo radi vašeg spokoja i neke nebeske pravednosti, il pak-
Je on samo bio depresivan? Jer mislim, otac mu jeste bio naporan I sve,
Mogu tipa da razumem da je hteo da se ubije, mislim ne daj Bože ali-

HIMENA

Ne ne razumem te, kao stvarno u nekim momentima je više delovalo kao da

Je hteo da umre, i onda samo koristio tu neku tipa „čast“ kao izgovor…
Pa mislim bukvalno je došao kod mene kući s mačem i tražio da ga ubijem.
INFANTKINJA

Da i to nakon što vam je ubio oca, kao bukvalno nema emotivnu konekciju,
Bukvalno se graniči sa apatetijom…

HIMENA

To je previše dobro za njega, mislim da je samo bio glup.

INFANTKINJA

Dobro sad kad smo to prevazišle imam tajnu jednu da ti kažem-

HIMENA

I ti si njega volela? E a baš sam šokirana, nije se uopšte videlo svaki put
Kad pričas o njemu, nisi toliko tajanstvena kao što misliš-

INFANTKINJA

Pa što nisi ništa preduzela?

HIMENA

Pa šta da preduzmem kad ni ti nisi mogla ništa da preduzmeš.

(Prolazi neka pauza, dok udje Don Sančo na scenu)

DON SANČO

Uplakane dame nebeske noći, dajte da ublažim tu sudbinsku bol,

Ruke da vam milim, srce da vam grejem – vaš sam sluga, vi moj-

INFANTKINJA

Sančo ajde izadji molim te.

DON SANČO

A-ali-

INFANTKINJA

Nema ali, ćao.

HIMENA

(kroz šapat, dok Sančo izlazi sa scene) Piši mi Sančo!

INFANTKINJA

Himena, stvarno?

(Oboje padaju u iskren I jak smeh obasjane suzama radosnim)

INFANTKINJA

Hoćemo li na café con leche?

KRAJ