1. INT.

DNEVNA SOBA - DAN

Crni ekran se polako sklanja, čuje se blaga đez muzika dok
kamera prelazi preko niskog stola - zapaljeni incens širi
svoj dim, mrtve kožne ćelije plešu po toplom sunčevom zraku.

U kadar ulazi šoljica čaja, kamera zastaje, ruka galantno

prilazi da je pokupi, prateći šolju kamerom srećemo blago
lice koje tiho srče napitak.

IVAN nežno spušta šolju, okreće šuštavi list knjige u svojoj

desnoj ruci, širi se osmeh na njegovom licu dok prati
štampane reči - izložen najkrasnijem spokoju i prijatnosti.

"G-G-GIGAMAXX CRNI PETAK - NE PROPUSTITE OVE SJAJNE PONUDE"

Ivan se štreca, trza naglo telo od straha i utim prosipa čaj

preko svojih pantalona, knjige, tepiha i zapaljenog incensa.
"SVE SAM PROBALA, ALI SAMO VENOGEL JE POMOGAO MOJIM TEGOBAMA"

Usred jecajućeg gneva opekotina, Ivan grubo prevrće kauč-

"ŠTARK ARENA - ACA LUKAS - PRODAJA KARATA - NOVI SUMMER HITS"

Negde u ponoru nameštaja on upeca daljinski - i nalik

magičnom štapu ga uperi na televizor, stiska veliko crveno
dugme - ali TV se ne isključuje.
Odjednom on primeti čajem umokrenu elektroniku, varnice
struje iskaču naokolo.

2. EXT. PIONIRSKI PARK - DAN

Široki kadar, sa strane stoji veliko listopadno drvo.

Ivan hrli sa suprotne strane ka drvetu, knjiga pod mišku,
seda u hlad velike krošnje, otvara knjigu i čita.

Tihi pirkajući vetar, zvuk dečije graje iz daljine, zvuci

dobronamerne prirode... Tišina.
Ivan se topi u korenje drveta, njegove oči klize po šumećim
stranicama knjige, od reči do reči, slovo po slovo...

U pozadinu se polako šunja neki prigušen zvuk, koji se

pojačava, isprva nije toliko primetan, ali dodje mera do koje
je više nemoguće ignorisati ga.
Ivan gubi fokus, njegove zenice se smanjuju i iritantno
vrpolje nagore dok spušta knjigu kako bi video izvor zvuka.

Avion iz daljine koji sleće - čiji mlaz je tako glasan da bi

čovek pomislio da je iznad njegove glave.

Ivan frustrirano ustaje, hoda unaokolo pomahnitalo - zatim

 2.

Ivan frustrirano ustaje, hoda unaokolo pomahnitalo - zatim

baca knjigu na drvo i gnevno korača van kadra. Pauza.

Ivan se vraća u kadar, uzima knjigu, sklanja prljavštinu sa

nje mahom dlana, i opet izlazi iz kadra.

3. INT. ISPRED IVANOVOG STANA

Otključava vrata svog stana - i u trenu sterilna tišina

hodnika je zamenjena glasnim reklamama na TV-u, koji nalik
vetru ga oduvaju od ulaza.

4. INT. DNEVNA SOBA

Ivan isključuje televizor iz struje.

Opet uzima svoju knjigu, klupča se na pod nalik bebi u

materici, klacka - pokušavajaći da smiri sebe, neuspeva.

Malo-malo čita, pa podiže glavu okolo, strahujući od

vrebajuće buke. Malo-malo čita, pa podigne glavu - pa opet.

Uveren da je konačno stigao mir, on se udobno opruži i uroni

u svet fikcije.

Čuje se naracija profesorkine knjige "Zašto je nauka kul".

Na ekranu igraju razne formule, eksperimenti, neverovatan

svet nauke i njenog doprinosa - čarobna galantna muzika...

Odjednom se u taj svet ušunja trčanje, dranje, glasna muzika,

glasna muzika, glasn-

Ivan se budi iz književnog transa, gleda oko sebe i čuje

mufliran zvuk neke IDJ Videos pesme - komšija.
IVAN
Pa dobro bre-

5. INT. ISPRED KOMŠIJINOG STANA

Ivan kuca na vrata, umereno. Nema odgovora. Opet kuca, jače.

Nema odgovora. Krene da puca vrata svojom pesnic-

KOMŠIJA
Evo, evo!

Čuje se gužva hrpe ljudi, muzika odjekuje kroz zidove, miris

pijanstva prodire kroz ključaonicu. Otvaraju se vrata;

KOMŠIJA
-E brate gledaj nemam sitno, nego
kaži mi jel tu velika peperona-

Komšija odjednom primećuje Ivana, pogled mu govori da nije

 3.

Komšija odjednom primećuje Ivana, pogled mu govori da nije

njega očekivao na ulazu.

KOMŠIJA
Čekaj ti nisi dostavljač pice?

IVAN
Ne.

KOMŠIJA
Pa šta 'oćeš onda?

IVAN
Preglasni ste, kršite pravila
kućnog reda!

KOMŠIJA
I dobro šta sad?

IVAN
Pa- pa ugasi muziku, smanji!

KOMŠIJA
Ha! Ne-

Komšija zalupljuje vrata Ivanu, i kako on prazno gleda u

vrata, muzika, ko iz inata - se pojačala.

Ivan udara čelom o vrata, klizi nizdole crvenim uplakanim

licom - muka mu je od svega, ne može više.

6. INT. ORFILD LABORATORIJE, ANEHOIČNA KOMORA

Velika soba sa zidovima prekrivenim penastim klinovima.

Izvan otvorenih vrata čujemo razgovor;

IVAN
Dakle uopšte nema buke?

???
Tako je gospodine.
IVAN
Potpuna tišina?

???
Naša anehoična komora apsorbuje
99.9% zvuka.

IVAN
To je to-

Ivan ulazi u komoru, čuje se zujanje plafonskog svetla, odjek

njegovih koraka i sveopšti šum.

Seda za stolicom nasred sobe, zabacuje glavu i prekriva je

 4.

Seda za stolicom nasred sobe, zabacuje glavu i prekriva je

knjigom. Konačno - mir.

Vrata se zatvaraju, svetlo se gasi - nastupa poptuna tišina.

Barem na kratko. Udah, izdah, udah, izdah - krv teče kroz
njegove vene, tečnosti u grkljanu pulsiraju - stranice knjige
se vrpolje i hrskavo čuju nalik mlazu aviona.

Ivan čuje ritam svog srca, svako vrpoljenje mišića, gužvanje

svoje odeće, samo što ne čuje atome kako se udaraju jedan o
drugo-

IVAN
AAAAAAAAAAAA-

Prekida se snimak i zvuk, zamrznuta slika.

NARATOR
Da li vam se ovo ikada desilo?
Vidimo crno-belu montažu Ivanove tragedije;

NARATOR
Pokušavate da uživate u vašem danu,
ali vam mira ne daje BUKA.

Kako on kaže "buka" odjekuje se eho - "buka, buka, buka..."

NARATOR
Evo kako vaši problemi mogu biti
rešeni, i postati deo prošlosti!
-Izlazi na ekran Predavač A, iza njega na zelenom ekranu se
prikazuju slike svakog pojma koji on spominje;
Govori o 1. Problemu buke - Glasne reklame. Zašto su reklame
glasne, zašto to nije samo zbog onoga što mislimo da jeste,
kako se razlikuju objektivna jačina zvuka i subjektivna, kako
se proizvodjači reklama vade jer "tehnički" njihove reklame
su na prihvatljivom nivou glasnoće, frekvencija zvuka, ton
zvuka... (Poslaću onome ko radi ovaj deo video o ovoj temi
kada budemo podelili uloge)
-Izlazi na ekran Predavač B, govori o 2. Problemu buke - mlaz
aviona.
Predavač uopšteno govori o problemu glasnih aktivnosti -
gradilišta, prometnih ulica, aerodroma - u blizini naselja.
Spominje specifičan slučaj iz pravog života, gde je na
kreativan i zanimljiv način rešen ovaj problem, i usput
napravljena i velika umetnička skulptura (Poslaću video)
-Izlazi na ekran Predavač C, govori o 3. Problemu buke -
Poštavanje, tojest nepoštovanje, kućnog reda.

Ovde je već sa zakonske strane, šta nalaže zakon kad sme i ne

 5.

Ovde je već sa zakonske strane, šta nalaže zakon kad sme i ne

sme da se pravi buka u zgradama, ali i psihološka strana -
kako to utiče na ljude, i da li je moguće naći finu liniju
izmedju ograničenja buke koje smeta, a da se ne ograniči ona
koja je potrebna za zdrav život. Solucija. (ima medju onim
dokumentima i videima što poslala dunja nešto o ovome)

-Izlazi na ekran Predavač D, govori o 4. Problemu buke -

Odsustvo zvuka.

Profesorka je spomenula da buka ne mora da znači da je nešto

glasno, nego da prosto smeta. Ima puno zanimljivih stvari o
tihoj sobi u Orfildu, od toga kako kako ona postiže taj
efekat, do toga kako utiče na ljude, i zašto može ljudima da
smeta - do toga da je mnogima muka unutar, iako bi svi inače
pomislili da bi jedan dan bez buke bio divota i raj na
zemlji.

I onda preko toga, predavač govori o tome kako pošto je i

odsustvo zvuka loše, a i preterana količina zvuka loša,
postoji neka medjulinija ka kojoj moramo ciljati.
Govoru su pridružuju svi predavači, i video se završava na
lepoj pouci kako zajedno treba da se trudimo da svet učinimo
prijatnijim zvučnim mestom, da imamo saosećanje jedni za
druge, putem psihologije, zakona, nauke, i opšte ljudske
empatije. Nakon toga;

7. INT. DNEVNA SOBA

Ivan sedi za kaučom, opet drži knjigu i pije čaj, mirno i

spokojno uživa u tišini - nema više buke.