Институт за књижевност и уметност

The Institute For Literature And Art

Београд, Краља Милана 2

Научно одељење „Српска књижевност и културна самосвест“

Научни скуп

ПЕСНИЦИ КАО ЕСЕЈИСТИ:

КУЛТУРНИ КОНТЕКСТИ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XX ВЕКА

У Библиотеци Института, 23. маја 2024.

Многи знаменити светски и српски песници оглашавају се и као врсни есејисти,

показујући да су песнички и есејистички рад, у доба модерности, узајамни. Књижевне
есеје, као есеје о књижевности, уметности и култури писали су неки од водећих српских
песника XX века. У првој половини минулог столећа огледи наших аутора, попут
Станислава Винавера, Милоша Црњанског, Растка Петровића, поред програмских
текстова и манифеста, у своме епохалном оквиру, често су пресудно утицали на правац
кретања целокупне књижевности и културе, макар и накнадно.
Културни изазови које је донело раздобље после Другог светског рата, са
променама друштвених и поетичких парадигми (соцреализам, естетизам, формализам,
авангардизам, постмодернизам итд), условили су и нове видове есејистичког исказа,
прилагођеног насталим друштвеним и духовним потребама. Водећи српски песници,
попут Оскара Давича, Миодрага Павловића, Јована Христића, Бранка Миљковића, Ивана
В. Лалића, Стевана Раичковића, Борислава Радовића, Милована Данојлића итд.
оглашавају се и као истакнути есејисти.
После пада Берлинског зида и рата за југословенско наслеђе, са променом
државноправног оквира, мењао се и културни контекст, духовна и идеолошка клима, што
се одразило на тематске преокупације есејистике представника како старијих, тако и
млађих генерација песника и песникиња. У песничком есеју промовисани су или
преиспитивани наступајући поетички модели и културне политике, на глобалном и
локалном нивоу, али су, исто тако, дошлa до гласа и становишта доскора непожељна у
тоталитарном идеолошком амбијенту.
Аутори захватају специфичне теме проистекле из тадашњег књижевног живота,
односа књижевности и друштва, модерности и традиције, као и универзалне проблеме
стваралаштва, његових књижевноисторијских, естетичких и аксиолошких координата.
Њихови радови отуда представљају својеврсно огледало поетичких, друштвених,
културних, духовних, али и политичких захтева и премиса властите епохе.
Замисао овог скупа је у томе да се, са одговарајуће дистанце, постави епохални
хоризонт есејистичке књижевности коју су писали српски песници у другој половини
XX века, управо зато што је поље поезије најосетљивије за сваки облик друштвеног
покрета и заокрета, али и зато што је форма метапоетичког промишљања.
Теме излагања на научном скупу требало би најпре да укажу на идеје које су се
пројавиле и реализовале кроз есеје српских песника, да анализирају околности смене
поетичких и културних образаца, иманентну и ширу културну позадину укидања,
наследовања или оживљавања запостављених традицијских токова, као и видове
ангажмана српских песника који се препознају у њиховој есејистици.

Подтеме:

 одлике есејистичког начина мишљења и писања у српској књижевности

друге половине XX века;
 културноисторијска класификација тематских усмерења, сродности и
дивергенција есејистике српских песника;
 идентитетска питања;
 српски песници о светској књижевности и култури;
 условљеност идеологије и поетике;
 есеј као тумачење епохе и превредновање културне и књижевне историје;
 есеј као облик мапирања епохалних феномена унутар културног поља;
 полемички аспекти;
 есеј и културни модели;
 културална залеђина модерног метапоетичког и аутопоетичког есеја;
 песничке праксе у огледалу есеја;
 модерни и савремени есејистички дискурси;
 традиција и индивидуални есеј: наслеђе у модерној књижевности

Замолилe бисмо Вас да спремност за учешће на научном скупу начелно потврдите

до 27. јануара 2024. године, а тему излагања можете послати до 1. марта 2024, на имејл
адресу: pesnicikaoesejisti2024@gmail.com

Радови за зборник, до 40.000 словних места (са размацима), написани према

упутству које ћемо Вам накнадно доставити, требало би да буду послати до 1. јула 2024,
како би зборник био објављен током јесени.

Надамо се Вашем одзиву.

Уреднице научног скупа

др Јана Алексић, виши научни сарадник

др Милица Ћуковић, научни сарадник