Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • 26 4

    Uploaded by

    Nigel Bucks
    15 views18 pages
    Baza i nadgradnja

    Original Title

    26_4

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Baza i nadgradnja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    15 views18 pages

    26 4

    Uploaded by

    Nigel Bucks
    Baza i nadgradnja

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 18
    REIMOND VILLJAMS BAZA | NADCRADNJA U MARKSISTICKOJ TEORII KULTURE* ‘Svaki moderan pristup marksisticko} teorifi kul ture mora poteti od stava da baza determinise nadgradnju. Sa strogo teorljskog_stanovista, o- datle ne bismo, uw stvari, morali da podero. Nino- ostruko bi bilo Kkorisnije pot! od stava ‘oft Je U potetky bio centralan, podjednako autentican ~ a druttveno bice determinise drustven svest ‘To ne 2nati da ova dva.stava negiraju jedan drug, niti da su Kontradiktorni. Medutim, stav © bazi i, nadgradnii, sa svojom figurativnoscu 1 nagovestajem Konaénih i utvrdenth prostornih fodnosa, predstavija — bar Kod nekih ‘autora velo specijalizovanu 1 na momente neprihvatlji- vu verziju drugog stava. Ipak, u Tazvoju glavalh Tokova marksistiéke mislt stav da. baza deter minige nadgradnju obiéno je smatran. kiuenim ‘a morksisticku analiau kulture, Vatno Je kada pokuSavamo da raielanimo 19) stav da imamo u vidu kolike je odaos (deter minige") sadrian w njemu i lingvistithi 1'stvar~ no slofen. Jezik determinaciJe, a jo8 vise deter- ‘minizma, nasieden je od Idealistickib | naxotito teolofldly Koncepelja sveta 4 govelea. Znataino Je da Marks u jedno} of svojih poznatih Inversija, fade se suprotstavlja. opsteprinvacenim stavovi- ma, Koristh izraz ydetermisise". On se suprot- Mavija.shvatanjima Koja su. stavljala. akeenat faa dejstvo odredenih sila van coveka, illu Svetovnoj versiji na neku apstraktnu, deter ‘miniSueu svest, Marksov stay to eksplicitno od- Bacuje | porekio delerminactje vidi u Govekove} + eviaican teket predavania odvtanog v Montreal, SoMiRS? obit n'a Wea reer a ove: a detatnosti, Ipsk, posebna istorija 1 opstalane fovog termina treba da nas upozore da. su mo- uta potpuno razlidta ‘anagenja i implilearije ret} ,determinise” u wobigajeno} upotrebl — sto ‘vali Za vetinu glavaih evropskih jeaika. S Jedne Strane, ta ret iz teolotkog nasleda sade Ideju © spoljasnjem uzroka koji potpuno uoblieava ‘hi predskazuje, pa time { potpuno kontrolise de~ athost Koja siedi. S druge strane, u Iskustva drustvene prakse sadrdana je i idea 0 detertai~ ‘aciji kao postavlJanju grantea, vréenju pritiska, ‘Jasna je razltka tzmedu process _postavijanja raniea § vefenia pritiska, bilo da se radi 0 sPo~ {Etsso lt it’ nutratnjem eaxonima poses og razvoja, 4 ono, drugog procesa U kome je Fadvéaj ‘Koji sledt wu suitiniunapred. wobliéen, predviden i Kontrolisan nekom odranije posto: Jetom silom. Ipake treba priznati da se” cesto termin ‘determinacije oristi wu ovom drugom znatenju pretiguraelfe, predikelje t kontrole — ‘impogim primeoama’ harks teore NADGRADNJA: ODREDNICE I DOPUNE Relacion! elemenat Je, prema tome, prva stvar ‘kofu treba Ispitati u ovo sudu, ali to mozemo ‘utiniti jedino ukoliko razmotrimo I termine ux Kijuéene uta) odnos. .Nadgradnja” u najveto} meri privladi paznju. Obitno se gover! o ynad- gradnji" — premda je, Sto Je interesaning, pr Nobjtno, Marks koristio termina u mnozini. Dru- Bi govore o zazlieitim oblicima delatnosti unt far nadgradnje ill nedgradnjl. Vee | kod sa mog ‘Marksa, tu mjegovo} kasnifo} prepisel sa Engelsom, a i Kashije u marksisticko) literaturi, pposebnije Je odredivan Karakter izvesnih oblika Selatnosti nadgradnje, Prva vrsta takvih odres Genja odnosi se na. vremensieu odlozenost. ‘Na)~ Jednostavnije shvatanie nadgradnie, koje jo8 al- Je potpuno odbateno, bilo Je. sadriano “U idejt © manje ili vise direktnom odrazu, imitacifi i Feprodukei}i stvarnost! baze ‘a nadgradn}i. Pe llivisttke ideje odrazu i reprodukel}t pred stavijale su direkinu potporu ovakvim shvata- rjima. Medutim, posto u vetini kulturnih delat- hosti takav odnos ne mote da se nado, ii bar ‘he bez utieania, pa tak | nasilja nad materija~ Yom ill praksom koli se proutavaju, uvedena je deja o vremensio} odlozenst, 0 famoznim pre- Jamanjima, 0 raznoraznim tehnickim komplika~ cijama 1'0 posrednostl, pa su po tam shvatanju favesne rete delatnosif iz oblast! Kulture — f= lozofija, ra primer — smeftene na veéu razda- {iin od ‘primarnih ekonomekih delatnost. To je blo. prvi stadijum odredivanja ideje 0 nad Bradnji! i stvari, operacionalna odredba. Drugi Stadijum bio ye usko povezan g ovim, all maogo fundamentalniji, gde je sam proces sadréan w ‘odnasu (determinacije — prim. prev) bio osnov= ‘si prodmet analize. To je bila Jedna vrsta pre- Ispltivanja koje Je dovelo do nastanka moderne Ideje 0. ,medijacii", po kojo} se odvija nesto Sto nije prostl odraz’ill reprodukelja — u stvart, neito radikalno razlitito i od odraza i od repro: Gukelje. ‘Kasnije. se pojavila ideja o homolog him strukturama", po Kojo] ne mora’ postojati Girexina ill lako wotljiva sliénost, a svakako nl- Sta elleno refleksiji Ml reprodukeli, iamedu pro- ccesa nadgradnje 1 stvarnosti baze; po tom shva- {anju posto}i suitinska homologija ili Korespon- dencija struktura, Koja ‘se moze otkriti anali- zom. To nije isto’ Sto { Ideja 0 ,medijacii", all Je ista vrsta dopune, bez obzira na to Sto se ne retpostavija da Je odnos izmedu.baze 1 nad~ Bradnje direktan, prosto operaclonalno podlozan prelamanjima, komplikacijama 1 posrednosti, jer ’Po svojo} prirodi nlje direkina reprodukeija. Ova odredenja i dopune su vatnl. All, ment se Gini da sa podjedaakom painjom nije razmatra- nna | ideja 9 bazi, A ja sam spreman da tvrdim a je baza valnii! pojam ukoliko zelimo da ra- zumemo sivarnost Kullumih procesa. U mnogim lupotrebama teze 0 bazi 1 nadgradnji, po neka~ vo} verbalno} navicl ,baza” se uzima kao ob- Jekt, it uw manje grubim slutajevima razmatra se kao netto uniformno,. statitno, stvarna socljaina egzistencija toveks Gine sivarn| proievodni odnosi koji edgdvaraju razvoju malerijalnih proizvodnih snaga. Baza" Je natin proizvodnie na odrafenor.stadijumu Tazvoja. Mi konstruigemo f ponavljamo stavove ove viste, ali Je natin na koji Koristimo termin sybaza” daleko od Marksovog insistiranja na pro Eevodnim delatnostima sa posebnim struktural- nm odnosima, koje konstituisu osnovu svih dru- igih delatnost Jer, iako poseban stadijum proiz= Yoanje mote da se otkrije i preelano anallzira, 4 praksi on nikada nije uniforman niti statitan. Jedna od osnovnih tera Marksovog shvatania Istorije jeste da postoje duboke protivretnosti iumedu protzvodnih odnosa 1 drusiventh odnosa ‘koji iz njth nastaju, Prema tome, postoli kont- uirana moguénost dinamike varilacije th sna ‘ga. Sta vite, Kada se razmatraju te shage, Kako th je Marks uvex tumatio, one. znate’ nesto mnogo aktivnije, slotenije 1 mnogo vise protiv- etna. nego sto je bilo koja metaforiéna ideja 0 sbazi" ustanju da nam omoguél da shvalimo. BAZA I PROIZVODNE SNAGE Otud moramo reli da govoreti o baz!” mi go- vorimo procesu, a neo stanju. Ni tom proces he motemo pripisati neke stalne osobine kako Bismo Kasnije dedukovali varijable procesa nad gradnje. Mnogi koji su Zeleli da uobitajen stav ‘eine razumaijim usredsredil! su se nz proti- Séavanje Ideje o nadgradn)i. All, ja ath rekao ds svakielemenat stava treba da dude ponovo ra2~ motren, ito w odredencm smera. Moramo da Yemmattamo ,leteresinaciju" prema postavljand granica i veierju pritiska, a ne prema predvi- Senor, uoblibenom, kontroiisanom sadrzaju, Mo- yamo razmatratiynadgradnju” prema poveza ‘hom. sklopu kultumnin. delainostl, ane" prema ‘odredenom, reprodukovanom. ili 'specifiéng 2a~ Visnom sadr#aju. I, iznad svega, moramo razma- trati vbaru” nesavisno od idele 0 fiksho} eko- nomsio} Ili tehnolosko} apstrakeiji, — prema Specifi¢nim delatnostima coveka u stvarnim dru Hvenim tekonomskim odnosima Koil. sadrée ‘Csnovne protivretnasti | varijaclje, pa su, prema tome, uvek u stanju dinami¢kog procesa Vredno je razmotriti i drugu imptikactju sadr~ gant wobleajenim definieijama. Narotito u favesnim shvatanjima XX veka, ,baza" je sa- driavala 1 Jak | ograniéavajuti sialsao Baziéne Iindustrije. Stavljanje akeenta na tesku indu- striju igralo je i izvesny kullumu wlogu. Ato je dovelo do opstiieg problema, jer smo se nafli ‘suotent sa ponovnim prelspliivanjem ideje 0 nprozvodnim snagama”. Jasno je da ono 8to is Bitujemo u bazt Jesu primarne proizvodne ena- Be. Potrebno Je, medutim, napraviti jo8 eka Suitinska razgranitenja, Tatno je da je u evo- Jo) analizi kapitalistitke protzvodnje Marks u- Zimao ,produlttivnl rad° u vrlo pasebnom 1 spe- eljalizovanom smislu dovodati ga u vezu sana Sinom proizvodnje. Postoji jedan tezale pasus Grundrisse x kome on tvrdi da dok je Covel ko- i proizvodi xlavir g pravor smisiy produktiy- ‘i radnik, pitanie Je da li Je 1-onaj koji prodaje Klavir lakede produktivni radnil; on to vero: vatno jeste, poste doprinosi.ostvarenju. vitka ‘vrednosti. Ali, kada dode do Coveka Koji svira na Klaviru, bilo za sebe, bilo za druge, onde ema pitanja: on uopSte nije produktivni rad nike, Prema tome, majstor Hojt pravi Klavir je baza, a pijanist nadgradnja. Kao jedan od na Gina’ razmatranja kulture delatnostt ovakvo tumagenje Je nedvosmislent Corsokak. lk Je 22 teorljsko ragjatnjenje bitno uotiti da je Marks Dio usredsreden na analizu posebnih vista pro- izvodnje — kapitalistitke robne proizvodnie. U okviru te svoje analize Marks Je dao Ideji 0 produktivaom radu" { yproiavodnim snagama poseban smicao produktivnog rada u materijalu PU oblikit robe. To je, medutim, izuzetno sudeno {za leulturn! kontekst yrio Stetno, 20 rezk od nfegove eentralne ideje 0 proizvodnim snagama bo Kojo) Je, da samo ukrstko podsetimo, najvaz- ila sivar koju je tadnik ikada proizveo — on Sam, proizvod sopstvenog rada, ill Hire, Hudi ko- HI proizvode sebe 1 svoju istorijz. Sada, kada 70 ESMOND VILUAMS fovorimo o bol | o peimarnim proizwodnim sna gama, veoma je vazno da li imamo u vidu, kao Sto Je u nokim 1olim interpretactjama ove’ teze postalo uobi¢ajeno, primarau produketju w smi Siu kapltalisti¢kih’ ekonomslih ednosa, i pri- marnu produkelju samog druftva t samih judi, ‘materijainu produkeiju 1 reprodukellu stvarnog Zivota. Ukoliko prihvatimo sirt smisao proievod- nih snaga, na celo pHtanje gledamo u osnovi raz~ {itite, t manje smo siioni ds z2nemarimo kao clemente nadgradaje —a a tom gmisiu | kao potpuno sekundame — izvesne vitaine proizvod- ne drustvene odnose koji su bili prisutnl w fi em Poimanju proizvodsih snaga od samogpo- celia (ego osnovnd) IDEJE © TOTALITETU bog tetkota sadréanih u_uobitajenom stavu o baci t nadgradnii nastao je altematival 1 vrlo anatajan razvo), prvensiveno povezivan sa Lu- eaters, o drusivenom ,fotalitetu". Totalitet dru- Stvene prakse suprotstavijen Je ideji o baz i konsekvenino} nadgradnji. Taj totalitet prakse Kompatibilan je sa idefom o drustvenom bicu Koje odreduje ‘svest, ali se ne podrazumeva ta} proces U smisiu Daze 1 nadgradnje. Seda je ter~ minologija totaliteta postala opSteprihvaena, 1 zaista Je mnogo prihvatijiviia od ideje 0 bax Lnadgredaji, Al, uz jednu veoma zatajnu 0: Gradu. Velo je lako da se iz Sustinskog sadr7a}s {deje 0 totalitetu izostavi originalna Marksova teza, Jer, ako kazemo da je drustvo sastevjeno od mnogostruke druStvene prakse loja oblikaie Gdrustvenu celinu, 1 ako svakom obliku”prakse pridamo lzvestan’ poseban mata}, dodajuci Jed ostavno da su prakse u interakeljl, povezane 1 Kombinovane na veoma.sloiene naéine, — ni Jednom nivou mi mnogo ofiglednije govorimo 0 Stvarnosti, ali se zato na drugom nivou povlatl- mo od tvrdnje da tu postojl bilokakav’ proces determinacije. A\Ja nikako ‘ne bin 2eleo di bu dem ona) koji to’ Gini. U stvari, Kijueno pltanje vedi sa idejom o fotalitetu w teoriji kulture Jeste: da li ideja o totalitetu ukljutuje ideju liju (notion of intention). Jer ako je totalitet Jednostavno konkretan, ako je prosto prepozna~ Yanjevelike raznollkosti meSovitih.praks® koje u Jednom vremenu postoje, onda ‘wu to} ide}i Jednostavno ne postoj! sadr#aj Koi Bl se mogao hhazvatl marksisti¢kim, Cilj, ideja o eilju obnav- a kljutno pitange, il pre, kijutaj aspekt. Jer taéno Je da Je svako druttvo slotena celina ‘ak- vih praksS, ali je isto tako tatno da svako dra- Sivo' ima posebnu organizaclju, posebnu struk- tury, ida Se na principe organizactje | strakure ‘mozé gledati kao na direkiao povezane sa izves~ fim drastvenim ciljevima, sa ciljevima Kojima fodredujemo drustvo, ciljevima koji su u celo~ n ‘kupnom naiem iskusteu bill pravilo pojedine posebae drustvene klase, Jedna od neotekivanih osledica grubosti modeia baza/nadgradnja bila Je olake prihvatanje na. iagled manje grubin modela —‘modela totaliteta i sfozene celine — Koil Iskijufuju Einjenicu drustvenog cilja, Klas nog Keraktera odredenog drustva, i sliéno. 1 fakro nas samo podseCa na to kelike gubimo ako odbacimo svako isticanje nadgradnje. Tako je ent veoma tetko da sagledam procese umet~ hosti { midijenja Keo nadgradnju.u smistu for~ mule, kako Je Cesto bivao slutaj. Ali ako u mno- sim oblastima drustvene { politike misit — i- Yesno} vrstt teorije, Invesnoj visti zakona, iz~ vesnim ‘vrstama.jnstitucija, koje su na._kraju Kxrajeva u Marksovim originalnim formulacijama u dobro} merl bile deo nadgradnje, — ako w svim tim vrstama drustvenog aparata, 5 u pre ‘sudno} oblasti polltitke | ideclaske aktivaosti i zgradnje, ako zaborevimo da 1 tu sagledamo elemenat’zadgradnie, uopite netemo uspetl nt dq sagledamo. sivarnost, T) zakoni, ustavi, teo- Tile, ideologife, 2a KoJe se tvrdl da su pritodni, i; da imaju univerzalni anata) i vatnost, jedno- stavno se moraju sagledati kao izraz | potvrds Gominacije odredene Klase, U stvarl, tetkoca da Se izmeni formula o bazi i nadgradnil tesno Je Povezana sa gledanjem najborbeniiih. grupa Aa fakve institucije, — grupa koje su morale da se bore protiv th instituelja i shvatanja, upore- do sa borbom protiv povtojeéih ekonomskih od- hnoea, — Jer Kada se te instituclje 1 njlhove 1de— ologije ne bi posmatrale 1 u tom svellu, kada se njjhove pretenzije na univerzalnu vaznost 1 Zasnovanost ae i osporavale, onda bi se ote Jolo uvidanje Klasne prizode drustva. Ato Je 1 Proisteklo iz neki. verzija.totaliteta kao’ mo~ dela za oplsivanje Kulturnih fenomena. Ja, u stvarl, mislim da motema ispravno Koristiti po= Jam 6 totaliteta samo ako ga Kombinujemo. sa arugim kijuénim pajmom wy markslzmu — sa pojmom hegemonile". SLOZENOST POJMA HEGEMONIA Gramfijev veliki doprinos predstaviia fsticanle poima hegemonije, Koll Je on razumevao — ka- Ko se ment fin sa rethom gubinom, Jer he- gemonije za nega podrazimeva postojanje ne Eega, Ho Je istinski totalne, Sto nije prosto $e Kuundarno Ill nadgradeno ko ideologiia u sirem smisla, ali So se. prouivilava sa takvom dubl nom, #0 natapa drusivo do takvih razmera da ipo Gramsijevim resima — take { Konstituise ranlee zdravog razuma za yetiny Wjudh. Tako Ga polam hegemonije odgovara stvarnost dru- Stenog Iskustva mnogo Jasnije nego bilo Koji ‘od pojmova izvedenih. iz pojmova baze 1 nad- gradnje. Jer, ada bi ideologija ‘ila prosto Je~ 71 dno nametnuto apstraktno, shvatanjo, kada_bi nate druftvene, polititke 1 kultarne ideje, pret- Postavke, i navike bile. prosto ishod.specifiene ‘manipulaelje zasnovane ha neko) vrsti dresure, fonda ‘bi bilo mnogo lake pokrenuti drusivo na romenu nego sto Je to tkada u praksl bio slu- fa). Ova) pojam hegemonije koja dubolco natspa vest drusiva izgieda da Je temeljni pojam. A hhegemonija ima prednost u odnosu na opiti po~ Jam tolaliteta jer Istovremeno istice einjenieu dominacle. pak, dogada se da slulam diskusije hegemo- niji | osetam kako Je I ona kao pojam srozana ‘ha nivo relativno prostog, uniformnog i statit- og shvatanja, na kojem se 1 pojam ynadgrad- jaw svakodnevno} upotrebi nalazi,"Ustvari, Ja misim da hegemoniju moramo smatratl ve- oma slozenom kad god govorimo o neko} stvar- 0} drusiveno} formaciji. Iznad svega, moramo fa} pojam tako odrediti da omoguél sivarnu ine prekidnu promenu svih elemenata, Moramo istaél Ga hegemonifa nije lz jednog komada; w stvari hnjene unutraénje strukture su. visoko slofene i moraju se neprekidno obnavijati, branity 1 po= novo stvaratl; il, drugim retima, one se mogu heprekidno osporavati iu lzvesnom smisiu mo- aifikovatl. Bto zbog tega bih ja predlozio da lumesto prostog termina ,hegemonija” koristime Jedan ‘model Koji dozvoljava. takve unutratnje Varljacije 1 suprotstavijanja, ot sadr2i skupo- ve altemativa | prati odvijanje procesa promene, Bvidentno Je u_nekim od najboljih marksistit- kkih- analiza kulture dase autor! mnogo bolje snalaze u onome sto bismo mogli nazvati epo- alnim pitanjima nego u pitanjima koja se mo- raju odrediti kao fstorijeka. Drugim retima, te fanalize su obiéno mnogo uspeinije uw razliko- vanju.krupnih erta_pojedinih. druStventh epoha ieao, na. primer, feudalizma 4 kapltallama, ne- go razlikovanju pojedinih faza uw razvoju {Stog. drustva 1 pojedinin. momenata unutar tin faza — dakle, pravi Istorijski proces. z3- hhteva mnogo. vecu precianast i finotu anallze rego So je sla} sa analizom epohe, Koja se ‘move zadovoljitl 1 najupadijivijim optim er- tama I obele?}ima. Sada bih mogao da sklciram teorlfski model ojim pokufavam da se sluzim. Prvo bih rekso dau svakom drustvy, u_svakom pojedinom perfodu, postoli jedan centralnl sistem prakse, Enatenja 1 vrednosti, Koji modemo opravdano fazvati dominantnim { vazetim. Ovim se nb Sa ne Implicira 0. vrednostt tog sistema. Jedi no Bto kazemo © njemu jeste da je to ceniralnt sistem, U stvari, ja bin ga nazvao integrisa- fim sistemom, ali bi to moglo dovesti do zbr~ Key jer Grami korislt lurazjintegrisani” da B omati subordinirane nasuprot opétim i dorai- nantnim clementima hegemonije. U_svakom slutaju, ono sto ja imam ma umu jeste cen fralni, ‘vatee\ 1 dominantat sistem zaatenjaj vrednosti koje nisu proste apstrakelje, vet su ‘organzovane 1 po njima se 2ivi. Elo zbog Cexa hegemoniju ne trebe shvatiti samo _na_nivou mifljenja i manipulacije. Ona predstavija ¢i- fav sistem prakse i ofekivanja, naSih raspode- Ja eneruije, naieg yobitajenog_shvatanja. pri- rode Coveka f-njegovog sveta, ‘To je slup ani fenja i vrednostl Koje se medusobno potvrduju ‘kroz. praksu u svakodnevnom iskustvu. Na taj natin. hegemonija stvara oseéaj stvarnosti, 2a Vetinu Slanova druftva, oseéaj apsoluta, jer je va veéinu tlanova druftva, uvetint sfera nil hhovog divota veoma teiko da odu dalje od do- Rivijene stvarnostl. Ali, ovo nije niu kom smi sly statitkt sistem, ‘sem za. trenutak, dok se vsti ‘apstraktna analiza, Ba? naprotiv, mimo Yemo razume jedny vazeéu 1 dominantnu kul- tun simo alo fazumemo stvaral drustveni pro- gesiod sig ona stviat— misiim na pres i tegracige. Forme Integracije imaju veliki dru- Stvent anata}, a sluéajno u nasem tipa drusiva imaju i zamaine ekonomske konsekvence, Obra- zovne jostituclje su. obléng glavnl posrednici uw prenogenju vaiete dominantne kulture, a ta de- Tatnost Je danas postala, pored kulturne, 1 jedna ‘od glavnih ekonomskih delatnosti_ wu drastvu. U stvari, obrazovanje je i Jedno 1 drugo istovre- meno. Siavite, na filozofskom nivou, na. zivou istinske teorije 1 na nivou istorje razltitih ti pova prakse, posteji jedan proces Koji Ja nazi- vam selekéivnom tradicijom. To je ono 80 se. sa stanovista vatete kulture, uvek prenosl kao Stradicija” ili w2natajna proilost”. Ali, uvek je Guiting uw selektivnost), uy nadiny na Kojt se iz Eitave proglosti 1 sadaMnjostl izdvajaju u centar pazaje samo odredena znatenja 1 sistem! prakse. ‘dok su druga zatenja | sistem| prakse zanema~ reni j odbateni. Sto Je joS vaznije, neka od ovih mnatenja gu relnterpretirana, retusirana fli for- ‘mulisane tako da budu saglasna (i da bar ne protivrets) drugim elementima unular iste do Minanine vazece Kulture, Mnoge stage su an- gazovane na neprekidnom swaranju 1 obaavlja- hnju vateée domantne kulture — proces obra- zovanya, procesi mnogo fireg drustvenog delo- Vanja w dkviru institucija kao Sto su. porodica, praktitne definiclje 1 orgenizacija rada, selck~ tuna tradiclja na Jednom inteleltualnom { teo- ‘som nlvou —{ na niima, onakvim kalevim th Gorivijavamo, Kako su ugradeni una’ aivol, potiva stvarnost. te leulture. Kada bi ono #0 Uutimo bilo prosto Jedna nametnuta ideologija, Hj kada bi to bill prosto Iadvojivi anatenja i prakse vladajuée klase ili nekog njenog segmen- fa, — Galde, nesto Sto nam je nametnuto, sto 1 zaurima samo povrSinski sloj naiih biéa — onda bbismo ge toga, na natu vellku radost, moglt lak ‘le oslobodlt Jer, nije stvar samo u dubinama do kojth. oval roces doseée, odabirajuéi, organizujudl i tu mateci nate fakustvo. Ova} proces je takode i neprekidno aktivan { prilagodljlv. On ne. donost Samo profiost, osudene Iusture ideotogije Kole mozemo ako’ odbaciti, U danatnjem slofenom Grativu takav ‘proces je mogué jedino uloliko Je ret o netemu sustinskijem { elastitnijem od nekakve nametnute apstrakine {deologije. Mo~ Fajul se priznall { alternativna znatenja i vred~ ost, allernativaa mifljenja i stavovi, €ak 1 ne~ Ka. alternativna videnjasveta ‘koja’ se moxu ulopiti I tolerisat] unutar Jedne poscbne vazete {dominantne kulture. Ovo Je u vellko} meri bilo poteenjeno u nafem shvatanju nadgradnje, pa fak 1 nekim shvatanjima hegemonile. “A evo poteenjivanje otvara put 2a skrivanje une kakvo} nedlferencirano} slozenost, U polities prakesi, na primer, postoje irvesnt istinsk inkor~ orirani oblicl onoga Sto se tpak, uz sve uslov- hosti, moze smatrati stvarnom opozicijom Kola se takvom dodivijava. Njeno postojanje unutar sistema prepoznatljivo je zbog Ginjenice da, ma eoltko vellki bio unutragnji-konfikt i unu- trainje rezlike, opoziclja u prakel nikada ne ide preko granica ‘centralnih vazetih i dominantnih Aefiniess, Ovo vazl, na primer, 2a praksu par Tamentarse politike, mada Je u njo} unutratnja ‘oporicija reaina. To vail 1 2a Gitay spektar po- Stupaka { argumenata u bilo kom stvarnom dru- Stvy, Koil se ne mogu ni na pod istu Ideoloska Kapu, all Ko} Adekvatno analizitati Kio nesto jategrisano, U fom smislu reti, ako pronademe da, uz avu ‘unutrainju protivretnest 1 varijacile, oni. ipak ne prelaze granice centralnih definicia All, ada ‘ako govorime, moramo ponovo da mislimo i na izvore onoga Sto. nile integrisano, na one prakse, iskustva, zacenja 1 vrednosti eoje nisi deo’ viadajuée dominantne kulture. ‘Ovo motemo izraziti na dva nating. Jasno Je da postoji nelto Sto motemo nazvati alternailvom Yaieéeg 'u dominanino| Kulturl, 2 postojl I ne lo drugo Sto mozemo nazvats opozicijom w Is fnskom smislu. Stepen u kojem postoje ave al- femativne | opozicione forme Je po sebi uslov- Ten neprekidnom istorijskom Varijacijom real- sh okolnostl, U odredenim drustvima mogueno Je naéi oblast! drustvenog 2ivota u kojima su prilitno ‘realne ‘alternative uw najmanju ruku Bar ostavijene na miru. (Da su utinjene dostup- rim, onda bi, aaravno, bile deo integrisane or- Esnizacije) Postojanje moguénost! opozicije, nie- fog artikullsanja, a 2atim 1 stepen njene otvore- Basti — sve to zavisi od vrlo odredenih dru Ky “Reno _VERDANE Avenih 1 politiékih snaga, Allernativne i opozi- clone forme, drustvenog Zivota 1 kulture w od- osu na vateéa { dominantnu kultura moraja se prihvatiti kao predmet istorijskih varijactja Mkgo nesto fio ima svoje znatajne izvore, Isto ‘onako kao sto th ima i dominantna kultura. OSTAC! PROSLIH KULTURA 1 KULTURE ‘U NASTASANSU Potrebno je da napravim Jo8 Jednu raztiku: i2- ‘medu reriduainih 1 nastajucih bike kulture, 1 famedu slternativnin | opoziclonih kultura. Pod srezidualnim” ja podrazumevam da noka isku- iva, znatenja } vrednostt doll se ne mogu ve Hflkovall alll farasils terminologijom dominan- tne kulture, ipa tive 1 primenjuju se na osnova ostataka — Kulturnih kao |-drustvenih — neke prethodne drutivene formacije. Stvarnl primer Yoga su neke religione vrednosti, uprkos_vrlo oligledno} integracist vetine religionnin znace- znja | vrednosti u dominantal sistem, Istl je slu- Ga}, w Kultur! kakva Je Dritanstea, 1/sa fevesnim polmovima izvedenim iz ruraine’ prostost, Koll Suu znatno} ner! popalarni. Rezidvaina kultura Je obiéno na lavesno} distancl of vazet©. domi fnantne kulture, ali se mora imati u vidu da, Stvarnim Kulidenim delatnostims, ‘mote biti | integrisana uv doninentnu kultury, "To je 2at0 Bo neki men deo, iit neka njenaveraija — a pposebno kada Je re8 o ostatku koji potite iz ne~ ‘og znatajnog perioda w proslosti moraju bi- AU dosta Gesto integrisani u dominantay kultura tukolike domMnantas kultura treba da osmisit ta oblast. Do integracije dolazi 1 zbog toga Hou favernim ta¢kama dominantna kultura ne moze da dozvoll previge takvin vrsta prakee 1 isku- ‘stova i2van svog delokruga, bar ne bez rizika. Prilisel Jesu sivarni, ali izvesna prava rezidual- nna znatenja 1 prakse w nekim vaaijim slutaje- vima opstalu. Pod ynastajuéim” ja. podrazume- vam, prvo. Cinjenlet da 3° neprekidno sivarajy nova zatenfa \ vrednosti, ove. prakse, nov! farazl | iskustva, All mnogo pre toga javi se! pokufa) da onl budu integrisani bat zato Bo 1 Jesu — 1 J08 uvek nisu — deo vaiete savremene Prakso. Zalsta je znatajno kako se w-ovom na- fem dobu taj poku8a} rano JavlJa, 1 koliko je Aominantna kultyra budna w odnosy na bilo #1 Sto bi moglo da se tumati kao nesto novo. Na fodnos dominantne Jelture prema rezidualnol ‘kulturi, § jedne strane, | prema kulturi u nasta~ janju, druge strane, treba gledati pre svega kao na. vremenski odnos (temporainu.relactiu). Ato matemo razumetl jedino ukliko smo U Stanju da pravimo razliku, 80 cbiéno zahteva vvrlopreciznu anglizu, lzmedu rezidualne inte- igrisane | reziduaine — neintegrisane kulture, i astajuée — integrisane | nastajule — neinte- 16 grisane kulture. Veoma Je znagajno za bilo ko- Je posebno drustvo to koliko ono doscte u celo- Kupan onseg Undske prakse | iskustva w pokt- Eaju do ih integrife, Za ranije faze burPoaskog drustva mogio BL se reti, na primer, da. st) po= ‘ojale Izvesne oblasti iskustva Kole je to dru- Hivo ostavijalo po strani, koje je bilo spremno a oznati kao sferu privatnog, iil umetnikog 2 vota, Kao netto fto nije stvar drustva ill dréave. ‘To Je I8lo uporedo sa izvesnim oblicima politicke. tolerancije, Cake 1 ako Je ta tolerancija znatila Hlonamern zanemarivanje. Medutim, ja sam si- guran da drusivo koje je nastalo pose rata, — Bbog razvaja drustvenog Raraktera vada, dru ftvenog karaktera komunikacija I drusivenog ‘karaktera odlutivania — progresivno dosese mnogo dalje { ad kapitalistitkog drutiva, do i2- vesnin dosad zanemarivani domena lskustva, prakse | znatenja. Otud se vateta odluka 0 to- ‘me da Il Je neka praksa alternativna ill opozi- ona sade Sesto donost sa mnogo manje toleran— Gije. Jednostavn Je leorisko razlikovanje alter nativnog od opozicionog, ednosno imedu nekoga ko prosto otkrije drukéiji natin 2ivijenja 1 %elt da bude ostavijen na miru, i nekoga ko otkrije Gruktiji nadin Hivijenja 1 deli da proment dru- Stvo u tom smisla, To Je obléno i raziika izmedy relenja druStvene krize koja nude pojedinet it male grupe, { rofenja Koja nudl polititka, 1 ko- nnagno revolucionarna praksa. U- stvarnosti_Je medutim, vrlo tanana granica izmedu alterna. live 1 opozicije, Neko znatenje il praksa moga se tolerisati Kao devijacija, a da se ipak na njib gieda kao ng jedan od nating Zivijenja. Alj, Kenko se domen vadece dominacije &ri, tata prak= sa il anatenje mogu biti sagledani’od strane Gominanine Kulture ne kao zanemarajuéi ill 28 preziranje, vee | kao ugrotavajuel. Za svaku marksisti¢ky teoriju kulture Je bitno da 8 adckvaino objasnjenje ievora prakse i zatenja, Mi mozemo razumeti, iz uobiéajene Istoriiske perspektive, bar neke od izvora rezi- duainih znagenja { prakse. Ret je o znatenjima { vrednostima nastalim kao rezultat ranijih dru- Stvenih formacija. U pojedinim fazama razvoja dominantne Kulture dolazt do posezanja za o- ‘nim rezidualnim znatenjima i vrednostima ola fzgleda da jo8 uve imaju neki smisao za do~ minaniau Kultury. All posto ta znateni2 repre zentuju domene Iudskog iskustva, aspiracija 1 Gostignuéa koje dominantna kultura potcenjule {li im se suprotstavija, pa tak ne uspeva ni da ih prepozna, — oni opstaju kao rezidualni, ne- integrisanl, Teorljski je, medutim, najteti 2ada- tak da. pronademo ne-metafiziéka | ne-subjek- tivistitka objafnienja nastajuce kulture. prak- se, Stavife, deo nageg odgovora na ovo pitanje odnosi se’ na proces opstajanja rezidualne rakse. 1 KLASA I LIUDSKA PRAKSA U stvarl, jedan takav l2vor prolzlazi iz osnov- nih tera’ markalstitie teorije. ‘To je formiranie ‘ove klase I formiranje avesti te klase 0 s0P~ slvenom postojanju. "Taj izvor_ je, bez kakve Sumaje, of centraine vaznostl, Naravno, po se~ Di, ta} proces formiranja usloinjava svaki prost tmodel baze I nadgradnje. A uslozniava 1 neke Uobiéajene verzije hegemonije, iako je Gramil- Jev cil} bio da sagleda | organizuje hegemoniju proleterskog tipa koja Je u stanju da se suprot- Stavi bur?oasko} hegemonijl. Prema. tome, ima- ‘mo jedan centralni lzvor nove prakse u nasta- Jani nove klase, All moramo biti svesni I dru~ ‘gin vesta iavora, jer su u kulturno} praksi meld fd niin veoma vazni. Rekao bih da 1h mozemo Tazaznati na osnova ove tvrdnje: da nijedan hatin proizvodnje, te prema tome nijedno do- inantno drusivo' il drustveni poredak, pa tt Ko'ni dominantns kultura, w stvarnost! ne iscrp— Hulu Hudsku praksu, Wodsku energiju, iudske clljeve, Men! se zaista tini da to isticanje nije Drosta negativna tvrdnja koja nam omoguéuie Sa govorimo 0 neklm sivarima koje su se de- pile yan dominantnog modela. Naprotiv, radi © tome da si modeli dominacije t koji tine se~ lekeliy pa tako1 ne obuhvataju potpun! opseg Ijuidske prakse, Tetkoée na koje nailazi Yudska praksa u odnosu na dominantni model su, na- Favno, stvame. To a vellko} merl zavisi od toga da Ii Je ret domenti 22 Ko}t su dominantna Klasa 1 dominantaa kultura ekonomski i inate zainterecovane. Ukoliko su interest eksplicitn, ige posegnuto za mnogom novom praksom, u: Koliko je moguée ona ée bill integrisan, ii sko- enjena sa izizetnom destinom, “All u lavesnim Gomezima pastojace l2vesni periods Wada su nO- va praksa Il znatenja ostavijenl na miru. Po- stojaée doment prakse 1 matenja koje, gotove po odredenju. sopstvene ogranitencsti, il po Sopstveno} "krajajo} determinaciji, dominantna kultura nije u stanju dau pravom smislu reti prencena. Tako mofemo da sagledamo uotijiva auliku lamedu, na primer, prakse prema pisc!- ma u kapltalistitkim zemijama 1 u zemlji Kak a Je danas Sovjetski Saver. Pofto Je u celo- Kupno} marksistitho} tradielji lenjizevnost sma- wana vamnom delatnosés, u_stvari krdelJalnom, Sovjetski Savez Je mnogo oftril u preispltiv ‘ju domena u Kojima se pokutavaju | lzrazavaja rarlitite forme te delatnosti, razlitita zaéenja {vrednosti. U kapitalisti¢ko} praks, ukoliico ne= ka stvar ne donosi profit, if Ukoliko nije isu- vibe Biroko rasprostranjena, ona se moze 2a iz- vesno vreme previdati, bar dotle dokle pred- stavija alternativu, Kada postane opoziciona na ekeplicitan natin, potne, naravao, da jo} se pO- Klanja odgovarajuga patnja, ili biva napadntta. 8 RenionD viLITAS Ono Ho Zelim da kadem este da je dominantny ‘model t odnosu prema celokupno} Ijudsko) prak= SI sveana selekelja i organizacija. ‘Svesna bar fonda ‘kada Je pofpuno formirana, Medutim, a= wok postoie l2vorl stvare Ijudske prakse koje domninantn! model zanemaraje {it iskijueuie. A font mogu bili kvalitativno raZligit! od nagove~ Htonin { artikulisanih jnteresa Klase u nastaja- fu, Ont mogu da ukljute, na primer, slterna- tivno opw@anje ‘drugih wu’ nepesrednim. liénim odnosima, ii nova sagledavanja materijala ‘medija a umetnosti { naucl, a u fvesnim grant cama ta nova opatanja mogu ee oristitt iu Draksi, Odnost izmeda dve vrste izvora — Kklase 4 zapostavijene oblastt Iudske prakse — sva- kako gu nuino w protivretnosti. Bovremeno mo ‘gu biti veoma blizu Jedan drugom, @ od odnosa femedu “niin zavisl mnogo. toga’ w ‘polititka) praksi, Kulturalno i teorijski oni se ipak mogu ‘smatrat) rezi(itim, Ake se sada vratimo uobitajenom pitanja kul- ture “kaki su odnos! tzmedu umetnosti i dru iva, iit knjidevnosti 1 drustva? — i sagiedamo gt w svetlu dosadainjeg. razmatranja, prvo. sto oramo reti Jeste da ne postoje nilakvi aps- frakini odnosi izmedu knjizevnosti i druitva Knjevnost pastoji od samog potetka kao prak- sa M druftvu, Dok god knjidevnost { drug ob- Iiel dfustvene prakse isu prisutn{, za. drustvo se ne mote reti da Je potpuno forhirano. Dru Stvo ne mote biti podvrgnuto analiz\ dokie god unjemu nije prisutan svaki oblik za niega ka~ Takleristi¢ne. prakse, Ukoliko Selimo dao. tom fednosy. govorimo Keo 0 netem posebnom, mo- Fame onda istaél i drugu stranu: da ne mozemo f2dvajati knjizevuost 1 umetnost iz drugih ob ka drustvene pralse i podvoditi th pod potpu- no posebne i ‘razlitite zakone. Knjizevnost. ‘umetnost_mogu mati sasvim specifiéne odlike Keao oblici prakse, ali se ne mogu izdvoliti iz opsteg drustvenog procesa. Jedan od natina da se 0 tom odnosu gavori kao o netem posebnom Jeste da insistiramo da knjidevnost nije ogrant= Gena ns bilo koi! od sektora o Kojima sam fo- vorio kada sam opisivao ova) model. Blo bl 1s ko reéi, — to Jef uobieajena fraza, — da knji- Jevnost dejstvuje u selorima kulture w nasta- janJu, da reprezentuje nova osefanja, nova zna- Genja, nove vrednosti. U to bismo mogli da se teorilski ubedujemo apstraktnim argumentima, all pratesi knjizevaost u svim njenim vidovima, bez’ olakog nazivanja Knjizevno8éu. samo ono Sto sadrajiavesna znatenja i vrednostl na od- redenom intenzitetu, primorant smo da priznamo a se tin pisania, prakea raspravijanja w piste hu i govorenju, pravijenje novela I poema, po- zoriénih komada | teorija, — da se celokupna ta elatnost odvija u svim oblastima kulture. 9 Knjievnost se ni u kom sluvaju ne Javlja samo uw onim domenima koji oznatavaju kultura nasiajanju; to Je U stvari veoma redak slutal Veéina Ienjizevnih tekstova je rezidualnog tipa, Ho je posebno tatno. za englesku njizevnost paslednjih §0 godina. Neka od osnovnih znavenja P'vrednostt pripadali su kulturnim dostignueima Gavno proslih stadijuma u razvoju drustva. Ta Einjenica Je tollko rasprostranjena, kao 1 navike uha na Kojima je zasnovana, da u mnogim gla vama ,knjizevnost” 1 ,proslost” skoro da nage jedno ‘sto, pa se tako. kaze da danas t nema knjizevnostj: da_sva.slava pripada proslostl, A pak Je dobar deo onoga to se_pisalo, 0 bilo ‘kom periody da je reé, ukijutujuét 1 ovaj w ko~ me mi Zivimo, blo oblik doprinosa vazeCo} do- fminantno} ulturl, U stvarl, mnogi specifi¢ni Kvaliteti knjtzevndsti, njena' sposobnost da. u- RUjuci | artikulige iavesna znatenja 1 vrednost, Ll'da stwori posebne natine koji bi inate ostali ra nivou op8tih isting, —omoguéuju Jo} da tu fankejuuticanja obavija_sa_velikom, snagom. Naravno, knjizevnosti moramo.prikljutitl | vi- zueinu umetnost | muaikey, a uvnasem drustvu Umotne umetnosti ‘filma f radio 1 TV-aifuzie Medutim, op8ti teorijskt stav treba da bude Ja- gan. Kada ‘ragamo za odnosom izmedy knjic Zevnosti 1 drustva, ne motemo i2dvajsti neki od oblika prakse iz formiranog biez prakse, nit ‘motemo, posto smo Identifixovali neku poseb- nu praksa, dovestl tu praksu u neki uniform, statiént i neistorijeki odnos prema neko) aps trakino} druBtveno} formacii. Umetnost pis aja, | umetnost stvaranja | izvodenja U gvim ob- licima, delovi su kulturnog procesau svim nje- govim’ raznovrmim oblieima 1 sektorima, koje Sam pokusevao da opisem, Oni doprinose vale €o} domizantno) kulturi i centralna su njena artikulacija. Oni uldjuguju reridualna zatenja 1 vrednosti, od kojih svi nisu integrisani, 1ako ranogi Jesu. Onl lzralavaja u.znaajno) meri 1 praksu i maéenja u nastajanfiy od kosin nek ‘mogu bit! integrisan! ukolike dospeiu do. judi Taspeju da ih pokrenu. ‘Talo Je 60-tih godin bilo ofigledno da dominanina kultura poseie 22 nekim oblicima umetnosti uw nastajanju, ne. bi Ii ih iemenila U tom se procesu, naravno, 1 sa ma dominantna kultura menja, ne u svojo} cen- tralno} formactii, vet u mnogim od svojih arti= ullsanih odiika. Ona seu modernom drusiva tuvek' mora menjati na ta) natin, ukoliko ted a ostane dominantna, uRoliko je 1 dalje treba seéati na mnoge stvarne naéine centralnom usvim nasim mnogobrojnim delatnostima jin teresiima, KRITIKA TEORIJA POTROSNIE. Kakve su implikacije ove opSte analize 2a Hiau pojedinih umetnitiih “dels? "To Je pitanie ome Je izgleda okrenuta veGina diskustja o te- oni kulture: otkrivanje metode, motda tak 1 tpetodologije, kojom bi se pojedino umetniéko elo mogio Tazumett | opisati. Ja se ne bih slo~ ig da Je to osnovna namena teorlje kulture, ali Fezmotrimo | to pitanje za trenutak, Ono sto me veoma umemiruje jeste da su gotovo svi oblict savremene teorije kulture — teorije.potrosnje. Naime, sve sa te teorije usredsredene na natin ra koji neki objekt moge biti Korisno i tatno Koneumiran, Najranifi stadijum teorija potros~ nje predstavifala Je teorija 0 wukusu”, ade Je veza'trmed prakse i teorije bila lizraena die Poking kao metafora. Na osnovu ukusa se izvodl tunvigenii pojam ,senzibiliteta”, po kome je sen~ Hibilitet 2a fevesno uvigena dela 1 dela koja predstavijajunoviny, smatran osnovaim pri Eltaniu, a kritike Je bila u funkeifi tog sencibi- Liteta. Postojale sa i razvijenije teorije, 20-tih godina kod Ritardsa (Richards) { kasnije kod Nove kritike (New Criticism), u Kojima su po- sledice ‘potrotnje direkino proutavane. Jezik ‘umetnitiih dela izblo je vite na povrsinu, .Ka~ av Je ullea} ovog dela (,poame”, kako se prvo- bitho govorilo) na mene?”, Ml: ykako je to de- lovalo'na mene?", — Sto je kainije mnogo te- 36e upotrebliavano u studijama o potroinjl. Pri- eno prirodno, ideja/o.umetni¢kom delu kao objektu, kao tekstu, kao izolovanom artefaktu, postala je centralna u svim kesnijim teorijama potroinje. Tako, ne samo da je praksa proiz- vodnje ostala zanemarens, veé je {a} stav bio ppraéen 1 shvatanjem da ono So je najvrednije tb knjizevnasti poti¢e Jz proslosti. Stvarni dru- Stveni uslovi proizvodnje' su u svakom slutaju zanemarivani, jer je smatrano da su od sckun- Garnog mnataja, Pravi odnos uvek Je trazen iz medu ukusa. senzibliteta il seobrezenosti cia oca i izofovanog umetnitkog dela, objekts ,ona- kkvog kakav on sivarno jeste” — kako vetina Yadi obiéno gover. Medutim, ideja da je umet~ niéko delo objekt nosi u sebi Sire teorijske po- Sledice. Ako se postave pitania t veri st neki ‘umetnigkim delom koje se smatra_ objektom, onda ta pitanja povlate i pitanja o Komponen tama tog dela. 1, kao So se i detava, Koristl s0 E formula 0 bazt i nadgradnji, Koja je vrlo pri- Kladna. Komponente umetni¢kog dela su stvarne delatnosti baze, pa je potrebno proufavati ob- Sekt Kako bi s¢ oikrile te komponente. Ponekad se €ak proutavaiu: komponente, pa se na osno- ‘vu toga projektuje objekt. U svakom sluéaju je ‘odnos 2a kojim se traga odnos izmedu objekta 1 njogovih komponenti. Ovo se ne odnosi samo nna marksisticke analize baze | nadgradale, vet vvadl | 7a razne vrste psiholoskih teorija, bilo da Je reé 0 arhetipovima ii o slikama kolektivnog esvesnog, o mitovima ill simbolima, koji se tumate Kao komponente pojedinog umeini¢kog 1 dela, Th, u biografilama, pstho-biografijama i slignim ‘pokutajima, gde’ se izdvajaju Rompo- nente tovekovog Zivols, pa seu umetnickom delu ofkrivaju te vrste Komponenti. Cale tu ne~ kim rigorozim formama Nove kritike { struk- furalisti¢ke krittke ta guStinska procedura gle- @snja na umetnitko delo kao na objekt Koil Je otrebno redukovati na njegove komponenie, Sak 1 ead se ostavljaju moguénosti da delo nak ‘aadno bude rekonstruisano, — 1 dalje trae, OBJEKTI 1 PRAKSA Po mom shvatanju, prava kriza teorije Kulture danas postoll izmedu koneepelje umetniskox de- Ja kao objekta, | alternativnog shvatanja umet- nosti kao prakse, Svakako da se odmah moze Prigovariti Kako umetnieko delo jeste objekt: Fazna umetnitika dela nadzivela su proslost, po~ Jedine slike, skulpture, zgrade 1 Jesu_objekt. To fe, naravno, tatno, ali, na isth nacin se mi Si io delima Koja nemaja takvu speciti¢na materijainy egzistenciju. Ne postole Hamlet, ni Brae Karamazovi, nj Orkanskj Visovi u o- fhom smisiu u Kom postoji neka sitka, Ne postoji Pets sinfonija, ili bilo koje drugo delo uw mu- 2itkoj umetnostl, Ist! ill lavodenju, KkoJe bismo ogi uporedivati sa delima vizuelnih umetno~ SU koja su opstala. A navika da takva dela ‘Smatramo objeklima 1 dalje postoji, Jer to Je fosnoyna teorijska 1 praktiena.preipostavka. U Rnjigevnosti, medutim, posebao u drami, muc aie) iw ogrommo} oblast zvodackih umetnosti the ostoje objekti, vee sistent znakova (nota- Hong), ‘Ta dela. treba Interpretiratl kao akelju, uu skladu sa odredenim konveneljama. A to vazi ¥ 2a mnogo iru oblast nd ove. Odass izmedu stvaranja nekog umetnitkog dela i dolivijava- ‘ja tog dela uvek Je aktivan, podlozan konven- Gama Koje su po sebl obliel Gruftvene organt- vacije | druftvenih odnosa, a to se radikalno zlikuje od proizvodaie ¢ potrosnje ackog ob- jekta, Umetaitko delo jet stvariaktivnost 1 raksa, — jako kod nekih umetnosti dobila ka- Fakter’ materijalnog predmeta, ono Je dostupao famo. kroz. aktivatl pereepeija 1_interpretacij, ‘Ato tini da umetnicko delo, a umetnostima kao Sto su knjevnost, drama {' muzika, predstavija sumo poseban sluta) mnogo. opstije istine. Ta} pojam’o praksi i unallal Ukazije nam da mora ‘mo da odbacimo ideju 0 izolovanom objektu { © otkrivanju njegovih komponenti.. Naprotiv, ‘moramo da otkrivamo prirodu prakse, a zatim Husiove prakse. Ova dva procesa testo mogtt ‘da podseéaju jedan na dragi, ali su mnogo te- Se potpuno razlléite viste, I ja bib zakljuéio sa razmatranjem vez lzmedu ovakevog razliko- Vanja | tradiclonalnog marksisti¢kog tumatenja 82 ——nionp vies odnosa fzmedu primarne ekonomske { drustvene rake, i Kulture prakse. Ukoliko pretpostavi= mo da ono sto se protzvodi u kulturi jeste se ja objekats, preti Como | na otkrivanje njiho- vin komponenti, fo Je i uobitajeno u tekuto) soctologistitko} iritiel. Sa marksisti¢kog stano~ vista, fe Komponente e se traziti u onome sto po navel nazivaiso bazom. Trolovaéemo lzvesne Erte koje magemo, tako da katemo, da razazna- mo keo sastavne delove, ill €emo tragatl za pro cesima transformacije i medijacije kroz koje Su profle te komponente pre nego 3to su do~ stigle to stanje u kome su nam. dostupne, A Ja smatram da treba da tragamo ne za komponen- fama prolavoda, vet za uslovima prakse. Kada se nademo pred odredenim delom, ili pred gru- pom umetniékih dela, 1 uotimo njihova sustin- Sku sliémost, Kao 1 nesvodivu posebnost, prvo Ho treba uaditl jeste da se sagleda stvarnost nnjinove prakse 1 uslovi pod keojima se ta prakea cdvijala, A time, Ja mislim, postavijamo sustin- skI razligito pitanje. Uzmimo, na primer, nagin tha koji Je u oFtodoksno} Kritiel povezan’objekt Sa Zanrom (lako seu nekim varijantama mark- fistitke kritike ni to ne tinl, vee se pretpostay- [ja da Je anr permanentna kategorija dun). Bleda' Ga taj postupak nije neophodan. Uota- VanJe odnosa lzmedu asjednitke forme 1 pojedi- hhatnog Projekta — a to su jedine kategorije od Kojin s© moze poteti — znati uotavanje dve viste prakse koje su medusobno povezane. Dru- fim retima, nesvodivl pojedinatn! projekti koje predstavijaju posebaa dela, mogu prillkom do- Hivijavanja ili analize Ispoljavath slitnostl koje pam dozvoljavaju da ih grupigemo u kolektivne forme. To nikako nisu uvek Zanrovi, ‘To mogu Dili slignosti unuter Zanra ili medu Zanrovima, ‘To moze biti praksa jedne grupe u okviru periods Dre nego praksa éitave faze u okviru Zanra, ll, ada olkrijemo prirodu jedne posebne praise 1 priredu odnosa {zmedu pojedinatnog projekta 1 ajednicke forme, mi postajemo svesni dau stvarl analizirame kao dva oblika Istog process Tnjegova stvarau kompoziciju I ustove pod kojl= mma Je ta komporieija nastala, — sto Je u oba sit aja splet stvarnih { slozenih odnosa, Ovo, narav= ‘no, znatj da ne raspolazemo ni sa kakvom ugra~ ehom procedurom koja se podrazumeva kada Je ret o objektu fisiranog karaktera. Ono sa tim Faspolazemo Jesu nacela odnosa medu.praksa ‘ma, unutar organizacije ti} elljevi se mogu ra- zaznati, kao I dostupne hipoteze 0 dominantnom, Fexidualnom {-nastajucem, All, ono famu aktiv- no tezimo Jeste istinska praksa koja se otudila 1 objekt, 1Istinski uslov! prakse — bilo kao ferarne konvencije ll kao drustveni odnosl — koji su bill otudeni u komponente ill sastojke, HE presto u pozadinu objekta. Kao opéta postav= ka ‘ovo Je samo jedan naglasak, ali izgleda mi 83 a pruta moguénas! Istovremeno | 2a raskid

    You might also like