Tehnička škola

Bečej

Završni rad
IZRADA ČEKIĆA

Mentor: Učenik:
Kačić Milojka, prof Tašković Rudolf
Grujić Zoran, prof

Bečej, jun 2012. god.

SADRŽAJ
Strana
1 Uvod – uopšteno o čekiću..............................................................................................2

0
2. Ocrtavanje..........................................................................................................................3
3 Glodanje i obrada glodanjem......................................................................................4
3.1 Obrada glodanjem....................................................................................................4
3.2. Vrste i oblici glodala...............................................................................................6
3.3. Mašine u obradi glodanjem.................................................................................8
4. Bušilica i obrada bušilicom........................................................................................10
4.1 Mašine u obradi bušenjem.................................................................................11
5. Turpijanje i postupak obrade turpijanjem.............................................................12
6. Termička obrada čelika................................................................................................13
7. Antikorozivna zaštita....................................................................................................14
6. Postupak izrade praktičnog rada.............................................................................15
7. Kalkulacija cena.............................................................................................................16
Literatura...................................................................................................................................17

1
1 UVOD – UOPŠTENO O ČEKIĆU
Čekić je alat predviđen da, jakim udarcima, deformiše ili pomera
predmete. Najčešće se upotrebljava za zakucavanje eksera i razbijanje.
Često se prave čekići za specijalne namene, pa stoga postoje i varijacije u
konstrukciji samog čekića.
Čekić je osnovni ručni alat koji se svakodnevno koristi radi stvaranja
udarnog dejstva na materjal koji se obrađuje. Čekić se najčešće pri
savijanju, ravnjanju i zakivanju. Kombinuje se sa obeleživačem, probojcem
itd.
Postoje različite vrste čekića. Najviše se koristi bravarski čekić koji je
prikazan na slici 1. Sastoji se od vrha (1), šiljka ili oštrice (2) i sredine sa
otvorom za dršku. Čelo i vrh čekića služe kao udarna površina. Udarna
površina čekića je uglačana, a ostale obojena crnim lakom .

Slika1 Bravarski čekić

Na slici 2 je prikazan čekić koji može biti od bakra ili aluminijuma. Za
rad na vrlo osetljivim delovima, naročito pri montaži, upotrebljavaju se
čekići od drveta, gume ili plastične mase. Na slici 3 je prikazan čekić od
drveta koji se koristi za obradu limova.

Slika 2 Bakarni čekić

Osim ovih imamo i čekić sa uloškom (slika 4). Ovaj čekić se sastoji iz
kućišta (1) od livenog čelika, u koji je sa obe strane stavljen uložak (2) od
drveta, plastične mase, tvrde gume i slično.

Slika 3 Drveni čekić Slika 4 Čekić sa uloškom

Izrada čekića Tašković Rudolf

2. OCRTAVANJE
Ocrtavanje je postupak u kojem svaku pojedinu poziciju s
radioničkog crteža precrtamo na površinu materijala u njenoj prirodnoj
veličini. Ta veličina je iskazana kotnim brojevima na radioničkom crtežu.
Ocrtane pozicije na materijalu se ne kotiraju. Alat za ocrtavanje je prikazan
na Slici 5.

Slika 5 Igle i šestar za ocrtavanje

Izbor alata za ocrtavanje uslovljen je vrstom materijalom na koji

vršimo ocrtavanje odnosno obeleževanje a zavisi od toga da li će nam u
gotovom delu smetati crte izvedene čeličnom iglom. Ako nam to u kom
slučaju smeta u tom slučaju ćemo koristiti mesinganu ili bakarnu žicu.
Najbolji način za ocrtavanje je da periferni oblik crtamo čeličnom iglom a
ostale linije bakarnom ili mesinganom. Ubodnikom – tačkašem
obeležavamo gde treba da bušimo rupe.
Načini obeležavanje su:
1. Spoljašnje obrise pozicija ( pokazuju oblik ) crtamo punom
crtom.
2. Središta kruga radi bušenja označavamo sa dve kratke
okomite pune crte.
3. Mesta presavijanja označavamo isprekidanim crtama.

3
Izrada čekića Tašković Rudolf

3 GLODANJE I OBRADA GLODANJEM

3.1 Obrada glodanjem

Obrada glodanjem je postupak obrade ravnih površina, žljebova,
profilisanih (fazonskih) kontura, površina specijalnog i složenog oblika.
Glavno kretanje je obrtno kretanje alata definisano brzinom rezanja V,
m/min.
Pomoćno kretanje je:
 pravolinijsko kretanje predmeta obrade i/ili alata i određeno je
brzinom pomoćnog kretanja (Vp = n·S, mm/min - aksijalnim
pomeranjem u jedinici vremena),
 može biti definisano korakom po zubu (S1, mm/z - aksijalnim
pomeranjem za jedan zub alata) i korakom (S, mm/o - aksijalnim
pomeranjem za jedan obrt alata).

Slika 6 Univerzalna horizontalna glodalica

4
Izrada čekića Tašković Rudolf

Prema smeru međusobnih kretanja alata i predmeta obrade razlikuju

se dva postupka obrade glodanjem i to obrada:
1. Istosmernim glodanjem
2. Suprotno smernim glodanjem.

Prema rasporedu reznih elemenata alata razlikuju se dva postupka obrade

glodanjem:
1. obimno glodanje
2. čeono glodanje.

5
Izrada čekića Tašković Rudolf

Osnovne operacije u obradi glodanjem su obrada:

1. ravnih površina,
2. krivolinijskih kontura,
3. površina specijalnog oblika i
4. površina složenog oblika.

Obrada ravnih površina je obrada horizontalnih, vertikalnih ili

nagnutih površina, izrada kanala i žljebova na ravnim i cilindričnim
površinama (žljebova za klin), usecanje i odsecanje, obrada stepenastih
površina i sl.
Neke proizvodne operacije obrade ravnih površina glodanjem.

Obrada krivolinijskih kontura je obrada profilisanih površina,

ispupčenja, udubljenja, zaobljenja, zavojnih žljebova, složenih kontura i sl.

Izrada i obrada površina specijalnog oblika glodanjem je izrada

T - žljebova, profila prizmi, žljebova u vidu ″lastinog repa″, površina sa
većim brojem stepenica, pravolinijskih i krivolinijskih žljebova itd.

Izrada i obrada površina složenog oblika glodanjem je izrada

zupčanika, navoja, ožljebljenih vratila, gravura alata za kovanje, livenje u
kokilama, presovanje itd.

3.2. Vrste i oblici glodala

Proizvodne operacije obrade glodanjem se često razvrstavaju i prema

vrsti i obliku glodala koje se koristi pri obradi na glodanje:
1. valjkastim glodalima,
2. čeonim glodalima,

6
Izrada čekića Tašković Rudolf

3. vretenastim glodalima,
4. koturastim glodalima itd.

Slika 7 Vrste glodala

Podela glodala se može izvršiti na više načina:

Po načinu izrade razlikuju se:

• glodala sa glodanim zubima
• glodala sa podstruganim - podbrušenim zubima
• glodala sa umetnutim zubima
Prema obliku glodala se mogu svrstati u tri grupe:

1. glodala sa drškom
• vretenasta glodala
• glodala za žlebove
2. glodala sa otvorom
• valjkasta
• koturasta
• testerasta
• čeona valjkasta
• ugaona
• profilna i dr.
3. Glodačke glave
Prema obliku zuba glodala mogu biti:

7
Izrada čekića Tašković Rudolf

• sa pravim zubima
• sa ukrštenim zubima
• glodala sa zavojnim zubima
Po smeru obrtanja u radu glodala mogu biti:
• desnorezna
• levorezna
Po materijalu koji se koristi za rezni deo glodala mogu biti:
• od brzoreznog čelika
• sa pločicama od tvrdog metala

3.3. Mašine u obradi glodanjem

Mašine u obradi glodanjem ili glodalice se, prema konstruktivnom

rešenju, dele na:
1. konzolne (horizontalne, vertikalne i univerzalne),
2. bezkonzolne (posteljne) - horizontalne, vertikalne i univerzalne,
3. glodalice specijalne namene (alatne, kopirne, agregatne,
programske,odvalne, glodalice za navoj i sl.).
Kod konzolnih glodalica kretanja u uzdužnom, poprečnom i vertikalnom
pravcu (pravcu osa X, Y i Z) izvodi radni sto.
Osnovni elementi horizontalnih konzolnih glodalica su:
1. radno vreteno (1),
2. radni sto (2),
3. jedinica za glavno kretanje (pogonski elektromotor i prenosnik
glavnog kretanja - 3),
4. jedinica za pomoćno kretanje (pogonski elektromotor, prenosnik
pomoćnog kretanja i sistem prenosnika tipa navojno vreteno -
navrtka, 4), postolje (5),
5. sistem upravljanja (komandna tabla, ručice, poluge i sl.), sistem za
podmazivanje, sistem za hlađenje i podmazivanje i sl.

Slika 8 Horizontalna konzolna glodalica

Bezkonzolne (posteljne) glodalice

1. obezbeđuju visoku krutost i stabilnost radnog stola,

8
Izrada čekića Tašković Rudolf

2. izvodi dva kretanja (u uzdužnom i poprečnom ili vertikalnom pravcu,

pravcu osa Y i X ili Z),
3. nosač alata izvodi jedno kretanja u vertikalnom ili poprečnom
pravcu, pravcu ose Z ili X.
Najnoviji tipovi glodalica se izrađuju sa jednim kretanjem radnog stola,
uzdužnim kretanjem, dok ostala dva kretanja izvodi nosač alata.

Slika 9 Bezkonzolne (posteljne) glodalice

9
Izrada čekića Tašković Rudolf

4. BUŠILICA I OBRADA BUŠILICOM

Bušenje je veoma značajan i često korišćen postupak pri mehaničkoj
obradi. Pod obradom bušenjem podrazumevamo izradu odnosno rezanjem
okruglih rupa u punom materjalu pomoću naročitog alata burgije. Postoji
mnogo vrsta bušilica.
Pored osnovnih operacija (bušenja, proširivanja, upuštanja i
razvrtanja) bušenjem se mogu realizovati i druge operacije izrade i obrade
otvora i rupa kao što su: zabušivanje, bušenje dubokih otvora (duboko
bušenje) i izrada navoja.
Bušenje otvora i rupa se izvodi u punom materijalu jednim alatom ili,
kod većih prečnika, stepenasto u nekoliko faza, burgijama različitog
prečnika

Bušenje otvora spiralnim burgijama je efikasno kod otvora manje

dubine (odnosa dubine i prečnika otvora l/D ≤ 5). Za otvore veće dubine
primenjuje se postupak dubokog bušenja, korišćenjem burgija za duboko
bušenje (topovske burgije).
Naknadna i konačna obrada otvora ostvaruje se operacijama
proširivanja i razvrtanja, koje obezbeđuju ostvarenje zadatih dimenzija
otvora i propisanog kvaliteta površina.
Za bušenje otvora i rupa koriste se burgije, zabušivači i burgije za
duboko bušenje.
Burgije se dele na ravne i spiralne (sa cilindričnom i koničnom
drškom), specijalne i sl.
U specijalne burgije spadaju spiralne burgije sa kanalima za
dovođenje SHP, produžene spiralne burgije, burgije za duboko bušenje i sl.
Prema vrsti alatnog materijala burgije se dele na burgije od brzoreznog
čelika i sa pločicama od tvrdog metala, prema postupku izrade na burgije
izrađene glodanjem, valjanjem i brušenjem.
Izbor koraka u proizvodnim operacijama obrade bušenjem obuhvata:
1. proučavanje proizvodne operacije,
2. izbor preporučene vrednosti koraka i
3. proveru i konačni izbor koraka.

10
Izrada čekića Tašković Rudolf

Preporučena vrednost koraka bira se u zavisnosti od prečnika

burgije, materijala predmeta obrade i alata i drugih parametara, na osnovu
preporuka proizvođača alata za bušenje ili iz drugih literaturnih izvora
(priručnici, fabrički normativi i sl.).
Provera koraka se izvodi obzirom na:
1. otpornost spiralne burgije,
2. mogućnost odvođenja strugotine i
3. vrednost kinematskog leđnog ugla.

4.1 Mašine u obradi bušenjem

Mašine u obradi bušenjem - bušilice se mogu razvrstati na različite

načine.
Prema položaju glavnog vretena na: horizontalne i vertikalne bušilice,a
prema broju glavnih vretena na:
1. jednovretene i
2. viševretene bušilice.
Jednovretene bušilice su namenjene pojedinačnoj i serijskoj proizvodnji.
U ovu grupu bušilica spadaju: stone, stubne, radijalne, univerzalne
radijalne i koordinatne bušilice.

Slika 10 Stona bušilica Slika 11 Stubna bušilica

11
Izrada čekića Tašković Rudolf

5. TURPIJANJE I POSTUPAK OBRADE TURPIJANJEM

Pod turpijanjem se podrazumeva ručna ili mašinska obrada delova
skidanjem strugotine pomoću alata koji se naziva turpija. Nekad je ručno
turpijanje predstavljalo osnovnu operaciju pri oblikovanju i izradi
jednostavnijih i složenijih delova. Danas je u stvari ručno turpijanje
zamenjeno mašinskim. Danas se ručno turpijanje koristi kao jedan vid
dorade.
Ručna turpija je osnovni alat za turpijanje na kome se nalazi veliki
broj zubaca. Turpije se izrađuju od čelika, i to ugljeničnog i legiranog.
Turpija je prikazana na slici 12. Elementi turpije jesu telo (1), na kome su
izrađeni zubi i usadni deo (2) , koji služi za nasađivanje drške.

Slika 12 Turpija
Kao nazivna dužina uzima se dužina tela. Zubi turpije mogu biti
izrađeni utiskivanjem ili rezanjem tj skidanjem strugotine. Telo turpije mora
biti kaljeno, tako da zubi posle termičke obrade imaju dovoljnu tvrdoću.
Telo turpije može imati različite preseke koji se biraju u zavisnosti od
oblika obradive površine. Na slici 13 su prikazani različiti bravarskih
turpija: pravolinijski ili pljosnati (1), kvadratni (2), trouglasti ( 3), okrugli
(4), poluokrugli (5), pljosnati polukružni (6), sabljasti (7), polusabljasti (8),
nožasti (9), ovalni (10) i srčasti (11). Kod većine turpija poprečni presek se
smanjuje prema vrhu.

12
Izrada čekića Tašković Rudolf

Slika 13 Razne vrste turpija

13
Izrada čekića Tašković Rudolf

6. TERMIČKA OBRADA ČELIKA

Termička obrada je tehnološki proces koji se sastoji iz zagrevanja
metala do odredjene temperature, zadržavanja na toj temperaturi i
hladjenja do sobne temperature.
Cilj termičke obrade metala i legura jeste da se promene neke
njihove mehaničke i fizičko-hemijske osobine, pre svega faznim i
strukturnim promenama u čvrstom stanju; te su promene uglavnom
funkcija temperature, vremena.
U postupke obične termičke obrade spadaju:
1. Žarenje (difuziono, normalizaciono, meko, potpuno,
rekristalizaciono, za otklanjanje napona);
2. Kaljenje (zapreminsko ili potpuno, površinsko);
3. Otpuštanje (nisko, srednje, visoko).
Žarenje je vid termičke obrade u toku koje se čelični delovi
zagrevaju do odredjenih povišenih temperatura, drže izvesno vreme na tim
temperaturama i zatim lagano hlade. Time se postiže uspostavljanje
strukturne ravnoteže koja je poremećena nekim prethodnim postupkom
termičke ili mehaničke obrade. Posle žarenja se dobija perlitno-feritna,
perlitna, ili perlitno-cementitna struktura (zavisno od sastava čelika).
Cilj žarenja je da se popravi obradljivost čelika, da se homogenizuje
neujednačena struktura, uklone unutrašnji naponi, smanji tvrdoća, poveća
plastičnost i žilavost itd.

Kaljenje čelika je termička obrada koja se izvodi zagrevanjem

radnog predmeta iznad određene temperature, za određene vrste čelika,
progrevanjem na toj temperaturi i hladjenjem brzinom većom od kritične.
Kaljenje može biti zapreminsko i površinsko.
Kaljenjem se smanjuju unutrašnji naponi, deformacije i mogućnost
pojave prslina.
Uvek se posle kaljenja, izvodi naknadno zagrevanje i sporo hladjenje
- otpuštanje. Ako se okaljeni (zakaljen) čelik zagreva, aktivira se difuzija
atoma, posebno ugljenika utoliko više, ukoliko je temperatura zagrevanja
viša i duže vreme držanja na toj temperaturi. Ovakav proces termičke
obrade, tj. Naknadnog zagrevanja do ispod kritične temperature, držanja
kraće vreme na toj temperaturi i zatim laganog hladjenja (na primer, na
mirnom vazduhu), naziva se otpuštanje.

14
Izrada čekića Tašković Rudolf

7. ANTIKOROZIVNA ZAŠTITA
Koroziju definišemo kao fizičko-hemijsku reakciju između materijala i
njegove sredine koja prouzrokuje promene u svojstvima tog materijala i
često štetno utiče na njegovo dalje delovanje. Generalno metali u prirodi
teže ka tome da pređu u stabilnije oblike, koji su za većinu njihovi oksidi,
sulfidi i slična jedinjenja. Upravo ta težnja predstavlja pokretačku snagu
korozije: metal prelazi u svoj stabilniji oblik, pri čemu se sam rastvara
odnosno korodira. Kod gvožđa dolazi do pojave rđe.
Bez obzira na to da li se korozija javlja na metalima ili legurama
izloženim vodi, vazduhu ili zemlji, moramo biti svesni da se u osnovi radi o
elektrohemijskom procesu i da, dakle, dolazi do pojave elektrohemijske
struje od jednog metala prema drugom preko elektrolita.
Najviše proizvoda je napravljeno od čelika koji je podložan koroziji.
Toplo cinkovanje, zaštita gvožđa i čelika cinkom, verovatno je ekološki
najprihvatljiviji i najekonomičniji postupak antikorozivne zaštite. Prema
ocenama, na koroziju se u SAD potroši oko 4 % BDP. Dobra antikorozivna
zaštita je efikasno sredstvo za smanjivanje energetskih potreba zgrada i
konstrukcija. Svakih 90 sekundi u čitavom svetu jedna tona čelika pretvara
se u rđu, a na svake dve proizvedene tone čelika jedna zamenjuje rđu.
Upotrebom toplog cinkovanja za zaštitu od rđe po svakoj toni zaštićenog
čelika uštedimo toliko energije da zadovoljimo energetske potrebe
prosečne porodice za nekoliko nedelja.
Toplo cinkovanje (upotreba cinka za zaštitu čelika) je dugoročno
efikasno. Reč je o uštedi energije i prirodnih izvora uz minimalan uticaj na
sredinu. Toplo cinkovanje decenijama štiti čelične konstrukcije i smanjuje
održavanje na minimum.
Čelik moramo prevući tankom metalnom ili nemetalnom prevlakom
koja ga štiti od dalje korozije. Najvažnije kod svake zaštite je da površina
metala mora biti dobro očišćena i odmašćena, jer se u suprotnom zaštitni
sloj neće uhvatiti za podlogu.
Još jedan od načina zaštite je korišćenje antikorozivnog temelja.
Glavne karakteristike ovog premaza su brzo sušenje, dugotrajna zaštita od
korozije i mogućnost nanošenja u sistemu sa Emajlom za drvo i metal kao i
brzosušivim emajlima. Za nanošenje četkom, valjkom ili špricanjem mora
se razrediti sa 10-15% Nitro razređivača. Antikorozivni temelj je suv na
dodir nakon 2 sata, a potpuno suv nakon 24 sata.

15
Izrada čekića Tašković Rudolf

6. POSTUPAK IZRADE PRAKTIČNOG RADA

Za izradu čekića dobio sam šipkasti materijal 40x40. Na materijal
sam naneo dužinu čekića pa sam odsekao ručnom testerom. Na stranu
materijala sam nacrtao izgled čekića. Ocrtavanje sam izvršio uz pomoć
središnje linije koju sam povukao na materijalu. Prvo sam naneo samo
profilni izgled čekića. Kad sam to uradio sledila je obrada na glodalici.
Prilikom hvatanja materijal u glodalicu sam morao da pazim da linija bude
paralelna sa čeljustima mašinske stege. Radio sam valjkastim glodalom
tako da sam trebao sto od glodalice da pomeram na prema gore i uzdužno.
Na stranu nisam trebao da pomeram pošto je glodalo bilo šire od
materijala koji sam obrađivao. Glodalicom sam morao da radim sporo sa
zahvatima od 1mm. Tako sam radio kod svake linije koju sam ocrtao. Kada
sam dobio izgled čekića onda sam sa gornje strane naneo mere
unutrašnjeg otvora koji služi kao držalje čekiča. To ocrtavanje sam opet
vršio pomoću središnje linije. Iscrtao sam spoljašnje linije otvora tako da
sam trebao da odmerim od ivica otvora 8mm i obeležim tačkašem pošto
sam bušio burgijom 16 mm. Bušenje sam vršio na stubnoj bušilici, zato što
sa tako debelom burgijom ne možemo bušiti na drugoj vrsti bušilica.
Bušilicu sam stavio na mali broj obrtaja, pošto je prečnik burgije veliki.
Kada sam izbušio obe rupe na bušilici pristupio sam turpijanju otvora sa
okruglom turpijom. Višak materijala sam odstranio turpijom i morao sam
da pazim da ne pređem ocrtane linije. Posle toga sam prešao na spoljašnje
turpijanje. Tu sam kao prvo oborio sve oštre ivice na čekiću a posle sam za
zaoblio površine na nosu i čelu čekića. Za termičku obradu sam uradio
kaljenje, zato što sam imao uslove samo za to. Kaljenje sam vršio uz
pomoć kovačke vatre i to sledećim redosledom... Pored kovačke vatre sam
pripremio jednu posudu sa vodom i jednu posudu sa uljem. Kada sam
upalio kovačku vatru stavio sam čekić da se greje, kada je postigao boju
zrele trešnje(750 °C-850 °C) izvadio sam ga iz kovačke vatre i naglo
ohladio u vodi. Kada se potpuno ohladio opet sam ga stavio u kovačku
vatru i zagrejao do plavkaste boje (220 °C -330 °C) i ohladio ali ovaj put u
ulju. Ovaj postupak se zove otpuštanje. To moramo izvršiti pošto je kaljeni
čelik veoma krt i moramo ga malo opustiti. Nakon termičke obrade sam
očistio čekić žičanom četkom i šmirglom. Kada sam dobio čistu površinu
prvo sam je ofarbao temeljnom bojom a zatim sa dva sloja završnom
farbom.

16
Izrada čekića Tašković Rudolf

7. KALKULACIJA CENA

Naziv robe ili usluge Količina Cena po jedinici mere Ukupna cena
1. Šipkasti čelik 1,5 kg 135din/kg 202,50 din
2. Utrošeno vreme 2h 100 h 200,00 din
3. Temeljna boja za metal 0,1kg 3885din/kg 38,85 din
4. Farba za metal 0,1l 500din/l 50,00 din
PDV(18%) 88,44 din
UKUPNO 579,79 din

17
Izrada čekića Tašković Rudolf

LITERATURA

1. Ivan Ispas, Mladi tehničar priručnik za obradu metala ,Centar za

unapređenje tehničkog vaspitanja , Beograd, 1963.
2. http://www.scribd.com/doc/29502027/Prirucnik-Za-Obradu-Metala
3. http://www.mfkg.kg.ac.rs/index2.php?
option=com_docman&task=doc_view&gid=842&Itemid=27
4. http://www.metalcinkara.co.rs/sr/predstavljanje-antikorozivne-
zastite/korozija-i-zastita-od-nje
5. http://www.tehnickaue.edu.rs/srp/cas/?conid=425
6. http://www.zvezda-helios.rs/page.php?id=21
7. http://www.tehskolasabac.edu.rs/index.php?
option=com_rokdownloads&view=file&task=download&id=80%3A8
-mainski-runi-alat&Itemid=80n

18