Stefan Kahrimanovic IV3

Ovaj tekst Paskala na mene je ostavio utisak. Ono sto trenutno osećam je identifikacija sa piscem i
privlačnost ka nepoznatom, koja u isto vreme uliva strah i radoznalost da se dalje zalazi u ove tunele za
koje iskreno mislim da ljudi nikad nisu ni trebali da otkriju. Znam ove misli pisca, znam osećanja koja
ona donose. Kakve posledice donose. Jako su mi dobro poznate. O ovakvim stvarima ne može da
razmislja i raspravlja glup čovek. Nema svrhe. On jednostavno uzima sve zdravo za gotovo
prihvatajući sve bez postavljanja pitanja. Najgore od svega je to što su glupi ljudi neophodni da bi ova
naša „civilizovana“ planeta nastavila da funkcioniše. U drugu ruku kada pametan čovek postavlja sebi
pitanja kao što je Paskal postavljao, ta pitanja vode do cepanja, dubokog cepanja prvo ega pa onda i
duše. Pokušaj da se shvati ono što je za nas ne shvatljivo, a očigledno ga je neko mnogo pre nas
razumeo i tu stavio, je kobno za dušu pametnog čoveka. Dolazi se u začarani krug pokušaja shvatanja.
Što je najgore mi koji se o ovome pitamo svesni smo da se vrtimo u krug ali jednostavno ne možemo
da prestanemo. Čoveka ovo izjeda, ruši ga iznutra konstantno. Tako živite ceo vaš zivot, odgovarajući
na ono a šta se ovde nemože zasiguro tačno odovoriti, dok će vas krda glupih posmatrati i verovatno
vas proglasiti za čudaka i ludaka. Odseći će te se od društva kompletno, ali svaki pokušaj da se na
nešto ovako da odgovor dovodi do duhovnog uzdizanja osobe. Kada se pogledate u odnosu na druge
postali ste zdraviji iznutra odstupili ste od onoga što se ovde smatra „normalnim“ a to društvo ne voli.
Ovo je mač sa dve oštrice koji seče duboko i precizno, ili će te biti ubijeni od strane vašeg ne znanja
koja neće moći da se ovde promeni, ili će te prihvatiti da na zapravo većinu stvari i pitanja našeg
postojanja i uma nikada nećete saznati odgovor. Ova pitanja su vrlo radijoaktivna za ljude koji shvataju
više. Ne sme im se previše izlagati.