Fjodor Mihajlovid Dostojevski - Mladid

Nikad nedu sesti da piem autobiografiju, pa ma iveo i sto godina. Mora ovek biti ba odvratno
zaljubljen u sebe, pa da bez stida pie sam o sebi.

Razmiljanja de, moda, biti ak i vrlo banalnih jer je lako mogude da ono to ovek sam ceni nema
nikakve vrednosti za druge.

Otkud to da je u pametna oveka ono to je izrazio mnogo gluplje nego ono to je ostalo u njemu?

Ne moe nas svako uvrediti... Nije svako dostojan da na njega obradamo panju.

Veruj, ivot svake ene, ma ta ona inae govori, sastoji se u venom traenju da se kome potini. Tako
da kaem, elja za potinjavanjem. I zapamti, bez izuzetka.

Cher, bide teta ako na kraju ivota bude morao kao ja redi: znam sve, ali ne znam nita to je dobro.
Prosto ne znam zato sam iveo na ovom svetu.

Tajna svest o snazi je nepodnoljivo prijatnija od javne vlasti.

U dui ostaje beskrajno vie od onoga to se izrazi reima. Vaa misao, i kad je glupa, dok je u vama
unutra - uvek je dublja, a reena - smenija je i runija. Sasvim obrnuto biva samo kod pokvarenih ljudi.
Oni neprestano lau, te im je lako; a ja se trudim da napiem istinu a to je uasno teko!

Nisu sve prirode jednake; kod mnogih se logiki zakljuak pretvara u najsilnije osedanje koje zahvati celo
bide, i koje je teko oterati ili preraditi. Da se izlei takav ovek, potrebno je u takvom sluaju izmeniti i
samo to osedanje to je mogude samo ako se zameni drugim koje je isto tako snano. To je uvek teko, a
u mnogim sluajevima nemogude.
Nita nije tee nego odgovoriti na pitanje: "Zato je neophodno biti plemenit?" Ima tri vrste podlaca na
svetu: prvo naivni podlaci, to jest oni koji su uvereni da je njihova podlost najveda plemenitost; zatim
podlaci koji se stide sopstvene podlosti, ali je ipak ne naputaju; i najzad prosto podlaci, istokrvni
podlaci.

Dopustite mi da ja znam ta je moj interes: to vie vredi. ta me se tie ta de biti kroz hiljadu godina s
tim vaim oveanstvom, ako za sve to po vaem kodeksu ne budem imao ni ljubavi, ni bududeg ivota,
ni priznanja za moje podvige?

Mnogi vrlo ponosni ljudi vole da veruju u boga, naroito oni koji malo preziru ostale. Mnogi jaki ljudi
imaju, izgleda, neku prirodnu potrebu da nau koga bilo ili ta bilo emu de se klanjati. Jakom oveku
esto je vrlo teko da podnosi svoju snagu. Uzrok je jasan: oni izaberu boga, da se ne bi klanjali ljudima;
pokloniti se bogu, to nije toliko ponienje.

Svi bolji ljudi sad su sumanuti. Jako se istiu samo mediokriteti i nitavila.

Moda je i bolje to ljudi vreaju: bar vas spasavaju od nevolje da ih volite.

... a sve to je vrlo prosto, shvata se tek na kraju, poto je ovek oprobao sve to je nerazumljivije ili
gluplje.

... usamljena i spokojna svest o snazi! Ovo je najpunija definicija slobode oko koje se svet toliko mui!

Gospodo, zar vam je toliko teka nezavisna misao, makar bila i najmanja? Blago onome koji ima ideal
lepote, makar i pogrean.

Jevtine, lake ideje usvajaju se neobino brzo; neizostavno ih usvaja i masa, neizostavno cela ulica; ne
samo to, smatraju ih najvedima i najgenijalnijima, ali samo onoga dana kada se pojave. Ono to je
jevtino, nije trajno. Brzo shvatanje dokazuje samo banalnost onog to se shvati. an ak Ruso u svojoj
ispovesti priznaje da je, dok je bio mladid, voleo da se sakrije iza kakvog ugla i da izvadi delove tela koji
se obino dre skriveni, i tako da eka ene koje bi prolazile.

Najvie vole nerad ba ljudi iz naroda koji veito rade!
A, i ti ponekad trpi to misao nije nala oblik u reima! To je plemenit bol, i imaju ga samo izabrani;
budala je uvek zadovoljna s onim to kae, i , uz to, uvek kae vie nego to je potrebno; voli da ima
zalihu.

udno je koliko mnogo sporednih misli moe da proe kroz glavu ba onda kad je ovek sam potresen
kakvom znaajnom vedu, koja bi, u stvari, morala uguiti ostala osedanja, i razagnati sve sporedne misli,
naroito sitne, a sitne naprotiv ba onda najvie i nadiru.

Poslednje misli esto su vrlo nitavne. Jedan samoubica se ali, u istom takvom dnevniku to mu u
takvom vanom asu ba nijedna "via misao" ne nailazi, nego, naprotiv, sve neke sitne i beznaajne.

U jednom trenutku je sveta istina, a u drugom je la.

Voleti ljude takvi kakvu su, to je nemogude. A ipak se mora. I zato, kad im ini dobro, stegni srce, zapui
nos i zatvori oi (ovo poslednje je neophodno). Podnosi zlo od njih, ne ljuti se na njih ako moe, "seti se
da si i ti ovek". Naravno mora s njima biti strog, ako ti je dato da bude iole pametniji od osrednjeg.
LJudi su po prirodi niski i spremni su da vole iz straha; ne daj se takvoj ljubavi, i ne prestani da prezire.
Naui da ljude prezire ak i kad su dobri, jer su tada najede ravi. Ko iole nije glup, taj ne moe da ivi
a da sebe ne prezire, bio estit ili ne bio, svejedno. LJubiti blinjeg svoga, a ne prezirati ga - to nije
mogude. I "ljubav prema oveanstvu" treba shvatiti jedino kao ljubav prema onome oveanstvu koje si
sam stvorio u svojoj dui; drugim reima, sam sebe si stvorio, te i ljubav prema sebi samom - i koga,
prema tome, nikad nede ni biti u stvari.

Svi ti unapred davani spasonosni saveti su samo uvlaenje u tuu savest na tu raun. Dosta sam
upadao u savest drugih ljudi i, na kraju dobijao samo uvrede i podsmeh. Naravno, na podsmeh i uvrede
ostajem ravnoduan, ali je glavno to da na taj nain nita ne postie, niko te ne slua... a svi te omrznu.

I poto sam sav bio sastavljen iz tuih misli, odakle sam mogao uzeti svoje kad su mi bile potrebne za
samostalne odluke. Kad Rus samo malo izie izvan utvrenog koloseka, ozakonjenog obiajima, odmah
ne zna ta treba da radi.

To je bilo ono to biva uvek: koga najvie voli, najvie ga i vrea.

Ako elite da prozrete oveka i da upoznate njegovu duu, ne posmatrajte kako duti ili kako govori, ili
kako plae. ili kako se uzbuuje plemenitim idejama, nego bolje da pogledate kako se smeje. Ako se
dobro smeje, znajte da je dobar ovek.

Postoji prostodunost koja ima poverenja u sve i svata, i koja ne sluti podsmevanje. Takvi su ljudi uvek
ogranieni, jer su spremni da iz srca iznesu pred prvoga koga sretnu i ono to im je najdragocenije.

Nemogude je da ima oveka koji se neem ne klanja; takav ovek ne bi sebe mogao podneti i nijedan
ovek ne bi mogao. Ako odbaci boga, on se klanja idolu, drvenom ili zlatnom, ili zamiljenom. To su sve
idolopoklonici, a ne bezbonici.

Hiljadu puta sam se udio toj sposobnosti ljudi (koja, izgleda, postoji naroito kod Rusa) da neguju u
svojoj dui najvii ideal uporedo s najvedom podlodu, i sve to potpuno iskreno. Pitanje je da li je to
irina svojstvena Rusima, koja de ih daleko odvesti, ili prosto podlost.

Ima sluajeva kad pobedilac ne moe da se ne stidi pobeenoga, ba zato to ga je nadvladao.

Advokat je najmljena savest.

Osobina prostog naroda: nije zadovoljan optom idejom, ako ga je stvar zainteresovala, nego bezuslovno
trai najpouzdanije i najtanije pojedinosti.

Inae, ene nisu sredne u oceni muke pameti ako im se ovek dopada, i vrlo rado smatraju paradokse
strogo logikim zakljucima, ako su samo saglasni s njihovim linim eljama.

Mukarac je u nesumnjivom moralnom ropstvu ene; naroito kad je velikoduan! ena je kadra da
velikodunog oveka uveri u sve to joj je volja.

ovek je tako sloena maina, da ga u izvesnim sluajevima nikako nije mogude razumeti, naroito ako je
taj ovek - ena. Za lupeke poslove potrebni su estiti ljudi vie nego ma gde!

Fotografski snimci retko kad ispadnu slini, i to je pojmljivo; i sam original, to jest svi mi, retko kad smo
slini sebi. Samo u retkim trenucima ljudsko lice izraava svoje glavne crte, svoju glavnu crtu. Umetnik
prouava lice i pogaa tu glavnu misao mada u trenutku dok slika nje uopte i nema. A fotograf snima
oveka onako kakav je, i sasvim je mogude da Napoleon u jednom trenutku ispadne glup, a Bizmark
nean.

A usrediti bezuslovno makar jedno bide za svoga ivota, i to praktiki, to jest stvarno, postavio bih za
pravilo svakog inteligentnog oveka; kao to bih postavio pravilo ili dunost svakom seljaku da zasadi bar
jedno drvo u svom ivotu.

Vii ovek, umno razvijen ovek, koji ide za viom idejom, esto se sasvim odvoji od stvarnosti, postaje
smean, dudljiv i hladan, ak, mogu da ti kaem, i glup; i ne samo u praktinom ivotu, nego, na kraju,
glup i u svojim teorijama.

Ima bolnih uspomena, koje priinjavaju istinsku bol; njih ima gotovo svaki ovek, samo ih ljudi
zaboravljaju; ali se deava da ih se najedanput sete, makar samo u jednoj jedinoj crti, i posle ne mogu da
je se oslobode.
Ti to vreaju, jo u detinjstvu, jo u porodici se od matera svojih naue da vreaju.
ovek koji ne veruje u uda je, ak najvie sklon predrasudama.
Grattez le Russe, et vous verrez le Tartare. (Zagrebi Rusa i nadi de Tatarina)