Viteski Redovi U Dubici

---
-··
-�
MATERIJALNI TRAGOV I NAZOČNOSTI V ITEŠKIH REDOVA

TEMPLARA I IVANOVA CA NA
" POD
" RUČ JU
SREDNJOV JEKOVNE D UBICKE ZUPANIJE
Dr. Juraj Bela}, Institut za arheologiju, Zagreb
'l
Sažetak
Uvodna poglavlja rada upoznaju čitatelja s viteškim redovima, templarima i ivanovcima, s razlo
zima njihova dolaska u hrvatske krajeve te posljedicama koje je njihova nazočnost uzrokovala. Oso
bita se pozornost posvećuje dubičkomu kraju pa se sumarna prikazuju spoznaje o životu vitezo
va-redovnika prisutna u historiografiji. Osnovni dio rada daje pregled odabranih nalaza s područja
Dubičke županije iz vremena dok su u njoj bili nazočni templari i ivanovci, koje je u svojemu više
desetljetnom obilaženju terena prikupio Božo Radoš. Rad se stoga, temelji na odabranim slučajnim na
lazima, uglavnom iz zbirke Bože Radoša, poput pređica pojasnih kopči, novca, kamenih gotičkih
profilacija, vrhova strelica i koplja, viteškog mačeva, pečatnjaka te kamenih nadgrobnih spomenika.
I Budući da nalazi ne potječu iz arheoloških iskopavanja, arheološki su im konteksti su im nepoznati.
Da bi se ublažio taj nedostatak, nalazi se opisuju te ih se komparativnom metodom pokušava smje
stiti u širu sliku. Oni svojom brojnošću upućuju na bogat život ovoga kraja, a mjestima pronalaska daju
l naslutiti njegovu arheološku topograftju kraja. U radu se razmatraju i mogući položaji objekata vite
ških redova, kao i njihova moguća obilježja, te se predlaže primjena arheoloških metoda u sklopu ši
rega međunarodnoga programa te u suradnji s drugim srodnim znanstvenim disciplinama.
Ključne riječi: Dubica, templari, ivanovci, viteški redovi, slučajni nalazi, pečatnjak, stećci
***
UVOD
•
Viteški redovi, templari i ivanovci, bili su nazočni u Dubici i dubičkom kraju barem stoljeće i pol, od
l
1239. do 1386. godine, ako ne i dulje, sve do pada Dubice 1538. gocline. Bili su važni čimbenici srednjo
vjekovnoga društva i zasigurno su iza sebe ostavili i brojne materijalne tragove. Povijesni izvori toliko su ma
lobrojni i šturi da nam ne govore gotovo ništa o njihovu načinu života u ovom kraju. Prema tome, arheologija
je jedina koja bi nam mogla pružiti više podataka o tome. Nažalost, do sada njihovi lokaliteti nisu arheolo
ški istraživani kako bi ti tragovi bili pronađeni, znanstveno proučeni i interpretirani, predočeni znanstvenoj
i kulturnoj javnosti te time upotpunili naša znanja o životu na dubičkom prostom u tima davnima vremenima.
Srećom, zahvaljujući višedesetljetnom marljivom obilaženju terena Bože Radoša mi danas, čak i
bez iskopavanja, raspolažemo sve brojnijim vrlo zanimljivim materijalnim tragovima života, među
ostalim, i vitezova templara i ivanovaca.
Ovaj se rad temelji na odabranim tzv. slučajnim nalazima uglavnom iz zbirke Bože Radoša.1 Premda
se nalazi koji ne potječu iz arheoloških istraživanja tako nazivaju, do njih Božo Radoš nikako nije
došao slučajno, nego nakon detaljnog proučavanja literature, karata i obilježja krajobraza svog zavi
čaja te razgovora s ljudima na terenu. Iako ti nalazi ne potječu iz arheoloških iskopavanja pa im kon
teksti ostaju nepoznati, svojom brojnošću upućuju na bogat život ovoga kraja, a mjestima pronalaska
daju naslutiti arheološku topografiju kraja. Valja napomenuti da je ovo tek preliminarno promišljanje,
a detaljnija će analiza, nadam se, uslijediti.
O NALAZIMA STARIJIH RAZDOBLJA

Prije nego što prijeđemo na temu istaknutu u naslovu, čini nam se zgodnim, ali i potrebnim spo
menuti i pojedine prikupljene nalaze koji potječu iz starijih razdoblja. Oni ne samo da svjedoče o kon-
1 Zahvaljujem Boži Radošu na iskazanom povjerenju i pozivu na suradnju pri analizi i interpretaciji prikupljenih nalaza.
265
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednjem vijeku i ajegovi tragovi kroz kasnija sto 'ljec,a
tinuitetu nastanjivanja promatranoga podrudj a,ve1 nam pomaZu bolje sagledatiirarumjeti geostrate-
Ska obiljeZjaprostora, a time irazloge zbog kojih su viteski redovi odabrali pojedine mikrolokacije za
izgr adnju svoj ih obj ekata.
Od prikupljenih sludajnlh nalaza s podrudja Dubice najstariji pripadaju prapovijesnim dobima,
poput kasnobrondanodobonogmada, Leljeznodobnog brondanograzvodnika - dijela konjske opreme
te, naravno, mno5tva ulomaka keramidkog posuda i utega zatkanje. Osobito su brojni nalazi iz anti-
dkoga doba, od kojih moZemo izdvojiti brojne kovanice, fibule, kljudeve, kot1i6, ulomke keramidkih
te staklenih posuda kao i opeke i tegule. Iz vremena velike seobe naroda istidu se pojedine kopde, po-
neke ukra5ene tau5iranj em.lz starohrvatskog doba osobitu pozornost plijeni karolin5ki mad - dini se
da je rijed o tipu,,Ko'. Mad djeluje prilidno dobro oduvan, no naZalost, nedostaje mu donji dio o5trice.
Mnoge binalaze, a osobito potonji, prije iscrpnije znanstvete analize valjalo strudno konzervirati.
O VITESKIM REDOVIMA
Tijekorn kriZarskih ratova, koje su pape i europski vladari poduzimali ne bi li povratili Svetu zem-
lju zaposjednutu od muslimana. nastajali su - pod izravnim ili neizravnim udecajem klera - viteSki re-
dor.i. Kao glarni zadertak postar ili su si cur.anje svetih lokaliteta u Svetoj zemlji, za5titu hododasnika
te njegu ranjenih r bolesnih. kako u sarnoj Svetoj Zenljt. tako i na putovima koji su do nje vodili. Bilo
je to vnjeure posebnoga rjerskog poleta u Europi, koji je ojadao po5to su Turci SeldZuci, prodrijevSi
na Srednji istok, osvojili Jeruzalem 1065. godine, Sto je populama hododa5ia udinilo iznimno opasnima
za kr5iane sa Zapada. Ono 5to je vite5ke redove dinilo osobitima bio je spoj redovni5tva i vitestva.
Naime, ugledaju6i se na crkvene redove, dlanovi su polagali zavjete i podvrgavali se pojedinim pra-
vilima (regulama) redowidko ga Liv ota; obvezali
o;:::-] su se naposlu5nost, disto6u i siroma5tvo. S druge
strane, dio njih bili su dobro uvjeZbani ratnici.
aGiog6vnic6
zdor4,..L1hd,n-&ea
Glavni su vite5ki redovi bili templari, ivanovci i
oa:.:i.
njemadki red, teutonci. Templari (milites Tem-
.uora
Fr...<r.
t Nd'ice
.poilro
pli, vitezovi Hrama) i ivanovci (Red Hospitala
aHrssno .Drbica Jeruzalemskoga, Red Hospitala svetog Ivana Je-
! r:':"r':'r!
.i$e.l)
ruzalemskoga ili krate, hospitalci, kasnije -
prema svojim sjedi5tima - nazivani Rodskim,
odnosima Malte5kim vitezovima) djelovali su i
S:eci5:3 c:eceoic.a:a napodrudju dana5nje Hrvatske, ali i Dubice koja
. b: s.. :en'Dr3aa
:
je ve6im dijelom srednjega vijeka bila u sastavu
Hrvatskog Kraljevsfva, dok su teutonci bili pri-
sutni na njezinim zapadnim grxicama (sl. 1).
Ve6 na samom podetku svojega djelovanja, sredinom prve polovice 12. stolje6a, viteski su redovi
do5li na dobar glas diljem kr56anskog Zapadate su ubrzo podeli dobivati razne donacije, ukljuduju6i
i posjede. IJtirzo su sluZbeno uvr5teni u Crkvu i to - Sto je vrlo valno - odgovorni izravno papi, izl-
zeti od lokalnih biskupskih ovlasti. Njihov je ugled, potom bogatstvo, a time i mo6, rapidno raslo. S
wemenom su se dobro organizirali, grupirali svoje posjede u provincije diljem Europe, nararmo, svaki
red prema svojim interesima i mogu6nostima. Na delu svake pokrajine (npr. Ugarske i Hrvatske) bio
je njezin zapovjednik, u podetku magistar, a poslije, uglarrnom nakon Sto su ivanovci preuzeli tem-
plarske posjede, prior. On je imao poloZaj feudalnoga gospodara i bio je ovla5ten dodjeljivati zemlje
Reda u zakup predijalcima. Posjedi unutar pokrajina bili su grupirani oko njihovih sjedi5ta, domusa
(ku6a), u preceptorate ili komanderije (kastelanate, bajulije) kojima su na delu bili preceptor, odnosno
komandatori ili kastelani.
266
2 :au_,J. S -
D,: Juraj Bela), Institut za arheologiju, Zagreb: lvfaterijalni tragovi nazočnosti viteških redova templara i ivanovaca...
Njihovi su posjedi u Europi uglavnom imali zemljoradnički karakter i služili su im za stjecanje do
bara za njihove aktivnosti u Svetoj zemlji. Tek su iznimno, u ratovima ugroženim područjima poput,
primjerice Iberskog poluotoka ili Baltika, njihova europska sjedišta imala izraženiji obrambeni ka
rakter. To je i stoga što su svojoj prvotnoj zadaći - zaštiti kršćanskih hodočasnika u Svetoj zemlji - s
vremenom pridodali i borbu protiv nekršćana. Slične su se borbe, već prema potrebi, vodile i protiv
,,loših kršćana". Primjer za to poznati je Četvrti križarski rat usmjeren protiv tada oslabljenoga Bizanta,
kao i borbe protiv albigenza.
Početci templara i ivanovaca u nas izgubljeni su s dokumentima, što nije samo naša specifičnost.
S prvim se pisanim tragovima susrećemo u drugoj polovici 12. stoljeća, u vrijeme između Drugog
(1147. -1149.) i Trećeg (1189. -1192.) križarskog rata, kad je Kraljevina Hrvatske, Slavonije i Dal
macije već bila u državnoj zajednici s Kraljevinom Ugarskom
Viteški su redovi imali svoje vlastite razloge za dolazak na ove prostore. Najvažniji među njima je
- osobito u početku - zasigurno bila kontrola hodočasničkih i križarskih pravaca prema Svetoj zem
lji te izgradnja svojevrsnih postaja duž tih komunikacija.
S vremenom su se i u našim krajevima množili posjedi kojima su viteški redovi bili obdarivani od
kraljeva, hercega, banova i drugoga plemstva, premda je intenzitet tih darivanja, kao i naklonost ugar
sko-hrvatskih kraljeva, bio promjenljiv. Zanimljivo da su se templari prvo pozicionirali uz jadransku
obalu, a tek poslije stjecali su posjede i u unutrašnjosti Ugarsko-Hrvatskog kraljevstva, dok je kod
ivanovaca proces tekao suprotnim smjerom.2 Do kraja prve trećine 13. stoljeća uspostavili su svoje te
ritorijalne strukture.3 Dobivene su posjede organizirali u preceptorate ili kastelanate. Takvom organi
zacijskom jedinicom upravljao je preceptor (nalogodavac odnosno zapovjednik) ili kaštelan (ako je
bila riječ o utvrđenom gradu kao, na primjer, u slučaju Bele, Pakraca i Moštanice) koji je redovi.to bo
ravio u sjedištu preceptorata, domusu (kući), odnosno kaštelu. Njegova je osnovna zadaća bila uprav
ljati posjedima radi stjecanja što većih prihoda za potrebe vitezova u Svetoj zemlji. No, osobita
promjena nastupa potkraj 13. stoljeća, kada je Sveta zemlja za Zapad izgubljena (posljednja je pala
utvrda Akko 1291. godine) te kada se i sama potreba za postojanjem viteških redova počela dovoditi
u pitanje. Naravno, propitivala se i njihovo bogatstvo, osobito templarska. Templari, koji se očito
novim prilikama - nakon gubitka Svete zemlje i svoje izvorne funkcije - nisu dovoljno prilagodili,
uskoro su raspušteni. Kao i drugdje u Europi, tako su i kod nas, templarske kuće bile u godinama od
1312. do 1314. ukinute, a posjedi predani ivanovcima. Tako su u kasnome srednjem vijeku ivanovci
postali jedni od najvećih zemljoposjednika u Ugarsko-Hrvatskom Kraljevstvu. Prior vranski bio je po
položaju i privilegijama jednak biskupima. Imao je stalno mjesto u kraljevskome vijeću i parlamentu.
Više je vranskih priora obnašala bansku funkciju. U tom kontekstu valja spomenuti, primjerice, Ivana
od Paližne (1378.-1391.) koji je bio hrvatski ban, a poznat je i kao vatreni vitez i borac protiv osman
lijskih trupa koje su krenule preko Balkana prema srednjoj Europi te kao predvodnik svojih četa u
bitci na Kosovu polju 1389. godine.
Premda je kontrola pravaca na putovima prema Svetoj zemlji bila prvotna zadaća viteških redova,
pogled na kartu njihovih sjedišta ne odaje sasvim taj dojam te se čini da su oni s vremenom, kako su
se okolnosti mijenjale, s jedne strane ostali bez pojedinih postaja na tim pravcima,4 dok su, s druge
strane, dobivali posjede i podalje od pretpostavljenih osnovnih komunikacija.
Čini se da su im se interesi isprepleli s onima ugarsko-hrvatskih vladara te su, poput nekih crkve
nih redova, prihvatili ulogu eksponenta kraljevske politike u južnim dijelovima kraljevstva. 5
2
Hunyadi 2011: 184-185, 197.
3
Hunyadi 2011: 183.
4
Primjeri za to su možda Varaždin (Belaj 2007b), Ludbreg (Belaj 2003) pa i sam Senj.
5 Marković, Karlo 2014: 581.
267
Dubidki arhidakonat u ran'ijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeia
Tako u izvorima nailazimo i na borbu protiv lcrstjana u Bosni i Slavoniji kao razlog njihova do-
vodenja.6 Bilo je to vrijeme nastojanja ugarsko-hrvatskih kraljeva da ojadaju svoj utjecaj na podrudju
Bosne, a dini se da su vite5ki redovi bili jedan od instrumenata ugarske kontrole ovih prostora.
Svoje vojnidke vje5tine vite5ki su redovi pokazali i u obrani Ugarsko-Hrvatskog Kraljevstva u vri-
jeme mongolske invazije. Osim toga, dini se da su zbog strateskog smje5tajau blizini granice s Nje-
madkim Carstvom templari i ivanovci na zapadnom dijelu belskog preceptoratakastelanata i u Beloj
Krajini bili neposredno u sluZbi ugarsko-hrvatskoga fualja,te da im je jedna od funkcija vjerojatno bila
duvanje zapadne granice kraljevstva. S druge su se strane nalazlle utvrde Njemadkoga vitelkoga reda,
teutonaca.T
Zbog svih tihrazlogane treba nas duditi da njihovi objekti na hrvatskim prostorima desto imaju i
obrambene funkcije, za razlku od - kako smo naveli - vedine europskih.
PribliZavanjem osmanlijske opasnosti ivanovadka (templaratada vi5e nema) vojna dtmenzijau
na5im je krajevima morala jadati, no dogodilo se upravo suprotno i zbog raznlh razloga, o kojima ie
jo5 biti rijedi, ,,pravi" vitezovi ivanovci postupno nestaju s na5ih podrudja.
VITESKI REDOVI U DUBICKOⅣ I:KRAJU

IZ pOVijCSnih dOkumCnata dOZnajCmO pOnCSt0 0街 C10Vattu tCmplara iiVanOVaCa u dubiこ kOn■ C krttu・
Tcmpl証 su 1269.gOdhc Odhaua Bele IV.u zamgcnu za ScⅢ zemue u G“ ka dobili Dubicu i Du―
k:umpattusasvllnpravhaiprihodimakф suprlり cp五padalahaliu.Dobili supovrh toga i"1500 ma―
Ыこ
翅ka dobrogこ istog i zakonitog srcbra“ .8
U toj ispravi dctaUnO Su OpiSane graniCC OVOga nOVOg VClikOg pOtteda.Te Su raniCC OpiSali IVan
Kuku」 evi6 Sakcinskii S」 epan PⅣ iこ i6.9 0pisi su dosta rttlititi.DobЮ ni610 prenosi Paviこ i6cv tckst:
Zθ クガ′ θSグθSη θS′rα びηθあツ滋 οソακοZα κ Sルgα Jρ ο tt Rα わ νたθJラリ iSbν θ4α JSわ脇 ′劉 α―
“ “ `ο jあ
′αt tjο ″ θνθPο Sα ソJ“ あ rグ凌 Pα tt J′οわ肋 E″ θ4J“ グリブ滋あ 4αぎ″滋 ″ ω″ Mα ttα J ν 7α 滋
4α Sα ν J.Jπ gοZα pα ttα 翻 αb″ JSイげ ′ο″ οεJユタ θ働ガCα JS′rJgθ να,′ οんげリノθ′ααα″ 傷磁笏・対
“ "JF″
′ κ′ αzJ′α わグκοS′ ψ θ JΨ οグら潮 α 閉淑 α Z′ οわた力 S″θbJ働 ′物 rた笏 J Pπ Sれ ,JZり θ θわグレー
J“ ′ ノ
JルタJど θ乃た石θ.び ′
baグ α ttα ′JJα 4α Sα ソγ Jグοカソα′ αZJル
J“ Sθ grα ガ εα α 4グθ κα′ Kο S`″ ″ εα 4α ′グθνげ
“
S′rα ″JじηθSα ′θグ″πウ θ ,α S2Jわ Zθ ″ クだた γ ゴイ.Jゴ 5.Sl,λ αθ JSaげ θグην Kο θgονJ42 2 f3・
Sソげ J“ JZ・
“ α4グ笏 “
,′ αεttα ″ λα′
s′。 λαグ ν σzbJごたz ttβ ・
Iakojc Leua DobroniC,naboba hrvttska poznavatcttca pov」 esti viteも量h rcdova,kojajc prcdlo―
Й
ila l kartu Dubiこ kc 211panttc(sl.2),sma"ala da ove granice ne trebarattag可 avtti,one ipak nisu poト
punOjaSnC.BCZ uVida u dCtattnttC kaie i iStraをiVatte na SamOm terenu uZ Originalni OpiS,tegkO bi Se
mOg10 re6i Vtte O tim graniCama,■ O tO iOnakO n」 e Zadatak OVOga rada.
Sto se Kostttnice tite,vaЙ anje kapitulivanovaca oと労

an u Dubici 1361.godinc.Tomjc prigodom
prior Baudon Comuti d鉗ovao Brokunu,sinu Alcksan“ a Golanskog,uz uobiこ可ene uvJCte za predi―
κα
jalni od■ os,posjed zυ s′ηηcttα Jげをηα ″グJDπ わたJ.1l Dobroni6 jc smatrala da sc iza toga
"4α
imena skriva pottcd Kostttnica.12 PⅣ iё i6,kako jc vc6 naveden。 ,smatra da sc Kostanica njc nala―
6 Bilogrivi6 1 998:245i SanJek 1975;:Dob■ oni6 2002:39,46-47,130;Butllrac 2004:15-17

7 Bcl句 2007bi 478.
8 c〕
I)vi 510,doc.975;1)obroni6 2002:53-54.
9 Kukuljcvi6 1886a1 27‐ 28;Paviё i6 1 945:5.
1(' I)obroni6 1984b:69.
1l CD XIII:153,doc.103.
12 Dobroni`1984a:122.
・ :60610q2zS Iτ
0シ
・
69:qシ 861,Iuolqo(1 0て
・・
98:ε τ:29881'IAЭ「In可 11】 :9ι 00pò8:AI CЭ 61
・19:99881'IAЭ 町11可 11)81
・ 00p`gシ ′
ヽX (I〔 ) ι
6τ T :マン861,IuOIqO(I:06・
:ノ
・
l
9シ :q9881 91AO「 Inln】 91

・
99-S9:Oτ 61 0q2zS sI
・
6τ :q9881 91AO「InlnΣ ,I
・
S:Sシ 61,I'IAOdi cI
ourelels tepVortJ 'ecrusel1 ellutez

'eAeS po
rlqyqqn otzeleu €qp€U41 petsod ss ep 4r2n[1>Iez ourcVour'uloleftus rutulordns otueuoJ{ o>N rc'DlDz
-a1 afiuodn? ay?tqnp an$ nzqq oLh D)tusafil a{ op 'rtrtstutod ou,tD.tol,u op 'rftuodnV [ut?lqnp n ulp0l
-o7tg tuopafsod os nza,tos u,touulol n {rtrcdnV tolqeTod n ectusef1 psisod e[up 'eurpo?
'etZt zr rrrerdsr
erue.rd'rpoluu oqezs 'ecrusef1 alynez leVolod oellprl]n eiepe; 'e;orzeleueflutez el es eh8 ru oru€uz
s51'rpletqor,r{e{r \tzeleu:d;ytez ioleuesnsep e>Ieuzeverueu n]o^zrtuoueln?es Slorlfumdn4 folptq
-np n [n romp€1ru U nugpegal] urpeletr i nlytrez I II€tq eurpo8 '6ztl op urereg ueldurel ns ?zp ele4eus
s[ gruorqog I 6,'eur,toEscJeH r eusog eurrroleftp umupedez unfu;euep ousoupo '[ot1s1oat17 !ot1s.m1
n rl€rln peldulel ns 1fo>l petsod o€I rpoleu grnel1n4ny e[ge 'nurpelry eu Elrzetpo eqpo8eu ul es o>l31
onueurods eftyq'a;opodud mfu o{uorur ofot1 'oc1so1g t nrusatT po nuuasap nuaMLD nns rtoldwat a1tq
-op ruoqpo&ou u,toÔ 'n&acaza1{tuodnV totlptqnp n aqpzlry t totl;aVod n [ec1qe51 r]acrusat7 po npa[sod
anaolod Soqz orpo.r. ss rodg 'uroloueg uodnlsrq urr4sfnped perd eurpo? 'etZt eueluolo) spol
-fo,r I ereldulel sluarrurod rpo,reu 9rrref1ru1n; 'epsfsod e>leu ns ITeIur ns uafol n'nfer1 oluolo n Iu]ns
-pd Ulq ns uelduel 'nftrmdn4rq?rqng r ncrqnq ez e11ra1 1 efueg auaftiez r eupoE '6991 sftrd t 'o51
'oefo]sod oqefo"re ft. plo lqo
q
eiae>;u>1eu ou ',,c€JoAp r4pe,rouem" oelo]sod HqW n elolerzod rueu efr1tr 'effodoml eu19do eupoqols
elrueureld uo1sftp umnelses uqop ns ouo n (e1ury e{lle1) e{€lntr e1s[1odorn1 'o51 'ceroap Pt?eôu€Î
?o^ I
oqquos r{eltrN n ?unpefu una.o8a[u eurer6 ,,'n[1odom1n Iryml o ?e[r es ep o€4elus ouqe-6od el?lôlirDl
-n;q ,,'er,.erdsr e>lou eupoE 'VLEI oryZI'rmdry Pl?lqnp I qsl€^4{ r n4sre8n ez rc,rc18od Flôqr^ 'e1uouro1
Jeg ep pmulkg nles e[uro1n 'y\es su e>lely{ olas r elolnueruods elruednT e>l?Iqnq ecxrcfr nqdo n
'Bloper r{plie}1,r iplelqo p{€{l rltzalev{1wez fol eu es Ig €p Erywp
-od otrleurelq 'e[uedn7 r€]rum efpErup olp8eu l\TzeqvelSour ellanez e1 es Iq ud elprupod e8o,ro tuofilp
Bso? olr 'oup;1s 111 luo4soyl?olqZ\ ruopolzr runuodol ns ep ueluiuode51
'oupelEzr s[ru pe.rE rues ez oU
'epet? e8oueurolsr rurzrTq n ouleforelrr'ncrulelso;tr nfpuez rulou ITelopelsod trtopsJ DIFa]IA ns ep ruI?
es e8errs zl nr'1{luodnV {o4sfurcnq n uq,tory 'a"g o 'toqsLnMH n DSDf, ! Dlouq 'DuQFoqolS 'D?;lp -DrD
′
`ο
イSν ∂″ η7‐ つυン
こγηご
`η グηノじ
Y`υ θ′9η σ `υ θ
′ν′♭′s
―θ
牙 `υ ν′ 4ογυル οg:υ 卜 Jqセ uセや可 `2fI12Ш I?ISWI
¨0口 d OAS O1701υ Z Щ O■ SIFz I10導
N IЧll■ 0「 υp O霙 Id
・
IЧ tt IIOAI∝ 町
舵 Itt I;UO爾 OFdOrpqOuOШ O込 ZI
noluい SO】 0聾 1:WO翡 91AO「IЧnΣ md18Ш ⊂ 01u gI・
ö町 Ш old pOr Э 「 Эや I ηWIOIuS21A Ш In101q npOШ ￨ヽ｀ヽ

′
OAOpOJ釧貸011A IpOttU Ou ttd OttZs,I・「η III?WSo
po nIIη lqo υz υ III1llq ηlη JOIId ηuIIAOp2J8

t【
00110A08 0ulp08・ s9シ IЭ「 8pη 可 (00“ 澤 1(1 0η j町

…2d`■ olqnc z■
)■ oluレ lSO】 OU 1 01SIW uIAJO】ヽ
Oflw囚 12,0「 Op 01 00AOJ01A・ 801Su?JA η υJ ′
-OIId IIIOpO18 02J10WS,IA0111■ ■xO「 nOIUレ lSO】

ヽ
61・ IwIInQη l n陣 ■212UZ`■ 90101S・ sI I・シIn`pO■ 10可
―Od OS Op IIη `01112d籠町 21qnc?tuυ OIIIセ爵 n ηIIZ
… ′ 輩軍∫暉
ο∂密移霧ア ε♂ ルア7:`c
θ″雛ノ彎がo4`∂ ァ織留鯵プ″聟 F∂′ 鯵 η θZ′ ″ fAθ 8″ ″ ′ 4:″ ″″ 免 r?a.プ 8移z`′ ジ 8ο ノ
′ `/移
:ι ′
"ス
`膨 ``4f′
￢ ■
Dubiiki arhidakonat u ranijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stolje6a
Dobroni6 je slutila dabi zamjena Dubice za Senj i Gacku mogla biti samo potvrda starijega stanja,
odnosno pro5irenje templarskih pray1posjeda i prihoda u Dubidkoj Lupaniji.22 Njome im je, naime,
darovana ditava L:upanija,bili su rzuzeti od vlasti banskog i Zupanijskog suca, dobili su sve da6e, ku-
novinu i bansku zalazninu, dok je krall zadrLao samo dohotke prikupljane za komorske pla1e.23 Ona
istide, ba5 kao i Bilogrivi6 jo5 1925. godine u svojoj disertaciji, tiskanoj tek 1998. godine,2a da je za
podetak veze templara s Dubicom najvaZnija dinjenica da je vet, 1240. godine (dakle 29 godina prije
navedene zamjene, a samo godinu nakon spomenaposjeda Mladine u dubiikoj Zupaniji) u Dubici bo-
ravio poglavar templarau Ugarskoj i Hrvatskoj Jakob de Monte Regali, kojom je prilikom izdao po-
tvrdu o kupoprodaji neke zemlje na Uni izmedu dvaju plemi6a.2s
Ona smatra da je to dokazda su ve6 tada templari u Dubici imali svoje sjedi5te,26 jer da je potvrda
navedene kupoprodaj e znakda je magistar templara bio ovdje feudalni gospodar.2T Vrlo je zanimljivo
primijetiti da u ovo wijeme u Dubicu dolaze i drugi crkveni redovi, Dominikanci svoj samostan grade
najvjerojatntJe L235. Godine,28 dok pavlini svoj samostan u Dubici osnivaju 1244. godine.ze
Ve6 se u to wijeme templari susre6u s brojnim problemima u Senju. Godine 1239. on bio je zau-
zet i spaljen, a 1241. godine bili su prisiljeni bjeLati rz njega pred navalom Mongola.30
Dodatni argument za templarsku prisutnost u Dubici prije spomenute zamjene jest i dinjenica da su
1263. godrne tri puta ,,kriZnici iz Dubice (cruciferi de Dubza, Dobza)" navedeni kao meda5i neke
zemlje u dubidkoj Lupanlji,3la ti su cruciferi, prema svemu sude6i, morali biti upravo templari.
Iako su templari ispravom kralja Bele IV. od 1269. godine izgubili vaLanpololaj u najbliZoj sre-
dozemnoj luci, u kojoj su od pristiglih lada ubirali ludku pristojbu arboraticum,32 dini se da su blli za-
dovoljni tesko izborenom zamjenom. Kao prvo, parnica koja se vodila oko grada Senja i Gacke zanjih
je iziskivala veliki troSak.33 Osim toga, mnogo vedi dubidki posjed nalazio se u susjedstvu njihovih ze-
malja Ljesnice i RadeSe te zemlje u Vodidevu koju su posjedovali jo5 od 1210. godine.3a U blizini se
nalazio i njihov veliki posjed u Gorskoj Lupanlji.3s Osim toga, otprije, barem od 1239. godine, imali
su i posjed Mladinu (Maladin) u Dubidkoj Zupanrji. Ni poloZaj u Senju vi5e im nije bio dvrst, gradani
su im otkazivali poslu5nost, a kralj Bela IV. je ionako ve6 darovao grad Senj pa poslije i upravu iupe
gadske krdkim i modruSkim knezovima zapomo1 pruZenu u vrijeme mongolske provale.36 Templari
su ih zbog togafiLili papi. Spor j e trajao godinama pa je navedena zamjena zapravo bila kompromi-
sno rje5enje. Op5irnije je o tom sludaju, kao i o uvjetima zamjene,pisao Kuku1jevi6.37 No, razlog spo-
menute zamrjene mogao bi se kriti i u novim potrebama Templarskoga reda, odnosno smanjenja
njihova geostrateSkog interesa zasam Senj te pove6anje interesa za dubidki kraj. U to je vrijeme sta-
nje u Svetoj zemlji za viteske redove bivalo sve gore. Jeruzalem je odavno izgubljen, a sada su gubili
i zadnja upori5ta. Valjalo je tragati za novim razlozima postojanja. Osim toga, Dubica se nalazila na
22 1)。 broni6 2002:53-54.

23 1)。 broni6 2002:53-54.
24 :Bilogrivi6 1998:244.
I)I、 /: 121,doc.111:I)obroni6 2002:47,96-97.
25 (〕
26 1)。
broni6 1984b:69;II)obroni6 2002,47-48.
2, Dobroni6 1984a:71:I)obroni6 2002,48.
28 Tkalё i6 1877:142:SanJck 1967:717;o tolnc su na skupu govorili Slavko SliSkovi6 i Dolllinik Stefuli6
29 Tkalё i6 1877:142;Sclkuli6 1989:28-29.
30 1)。
broni6 2002:51.
31 cI)、 /:264,doc.76311E)obroni6,2002,48,54.
32 1)。 broni62002:51-52.
33 [)obroni6 2002:53.
34 1)。 broni0 1984b:57.
35 1)。 broni6 1984b:74-77.
36 1)。 br。 1.i61984b:68.
37 Kukuljcvi6 1886a1 26-27.
270
叱
I`τ
・ lq° (1 61
991 :τ 00τ
61τ t9,I:,9::こ 007・ ■ OJ00G:[p08■ 98T OZ]801つ Op・ 6SI:IIIX GЭ :[p08・ 09[12Z]乙 981 KSZOD 8,
':u°
・
61τ `691-ζ 91 :τ 00τ ,Iuo■ qo(1 1,
・・
S,I:τ 00τ ,IuO■ qO(II 196乙 00p`6SE:IIA CIЭ 9,
・ l10(1)001qnG OAlSuOdl17 1 111pЭ
(191:τ ooτ ,IuⅢ iISPu 21BIdtu01 pO nS 10AOUOAI s,
・
9レ I― gシ I:τ 00τ ,IuoJqo(1 ,,
・ :乙
sι ooτ ,IuOIqOcr t,
・つOptgε :IIIA CЭ
96τ こ
,
・
61乙 :乙
00τ ,IIIO■ qo(I I,
―
■6セ 00τ ■シシ :2シ 86T,μ OIqOG:8τ ι乙 :セ 9881,IAO「 11lln】 loシ τ :IA(lЭ O,
■6■ Iq: :ι OIτ 211Z°
・ ' 6C
6ι I :866 1 'I・
91Qll110.L sE
'etrrlzra[uDl rurl€u n ewe?tul od e[ud ogq ef ql o1q o8eu €celou€Ar forq ;fueur eu efn9ndn epVour erreiod
etep elewrus e[ ?ruoJqoq 'e[^p Ju]ed ? 'p1 od ]€uoCI r ouuelrnC 'ur1ap el1rr.uqo qI ulueqlv :eftcryng
eupelpo eqrrr nlellrreqo rcrusou?np rEouur ep e[ onrllurrJaz 6n',,e?erq e8n-rp" I ecIFBN Jo]docerd 'urpreu
-ngi(oum3 orc71) eroAq Eorro5l roldecerd 'pumuleg i(eurrr.o>1e[7og) eqUery Solerrg t ecrurr.oSolg
roldecsrd etr eleg u€letse>l 'zkrc11y ourrolrng ie;epeg ;oldece;d r (ouot1 8o1aag n opo"rB &a;ou) ecer1
-€d uelols€>l 'retod inqnuntg nleroldecerd uroleuzodeu r nAoFerX '(tqy) npe;8org ruoqols n e?ru1
roldecerd * '1euoq .roudecr.t r qol rupozeu Uq - uuryeqlv e:$tql e.roud zn - ns np11de1 €N 'rliluo3
uopn€groudeieE oetzes 'lclqnq nnsnruop tuo>l?elou€,unplrdel elueVtpo 'I9EI eurpog'errerdsr
grlo lsouzeêrruilrrzt euelu;elzur plq nper n e9 eft1so4 et'lroC r (uordog 'peur) nluordog 'lclqnq n €ro]
-decerd ouqopotsr et ocruelior\tr euelelse>l oe{ eurueqlv e}erq epoleu 'I9tI I 'OgEl zI pueurrulo(
r?€."op Hlerr"r,r?,;Hn",XdTi,fi,r'ltl.tffi:1:i5,j,l;:r'3ii.Ji&;;::,:;:;i;ir';,;:T:l[
eclqnq rotdscsrd ege[1o1s 'rI uourporg ,r'rfruednq folptqnp n 'rusog foute,rels n (o,reprpon) eueqp
-on nfprupod eu e9;og pelsod rulled nclefrperd oep o]e{oT rulsr8eur uropo8r.rd ef urol 'eleroldecerd
eqlpefs ueurods ueln?€s ehu repo1e1u;e1due1 eqop zr nruefo1eu epelsod 8o>ls.reldurel e8eiu;upeleu
'euse.4l roldecerd uuelelD e1eJoC roldecerd ue,r.1 'ecrqnq etues roldecerd efrpuV:eleroldecerd qru
1o1o uoldece.rd t qe,rolslpns ns tulue]s€s e51 ro'uedn7 H?lqnp I oupofn e1{tuortrclg 1 [ot1s,ro82 n3o4swa1
-ozrua1 DUDAJ 8o4atg o1o71dso11 opa,t "ru1nZoru 'olanol orleroq 'VIEI e11lryo 'LZ ?e^ ef plqnq 61
,r'rcturtoSolC n I eftuteforefzrleue18eVo4 '(ruurolefiog) nqUel ruo]els 'rpe6 'eureclp€N n

I oJo{sn e 'nuserg 'uog n ecrrelurud 'otalsnutop urrlsrelduro} epe{eu uu8rup n r oppoSop es ou?rls
'lclqng fo>lsreldurel epe>leu n leroldecerd mou r1etzl:'rcErc nuerueJl eruo{}€Dl o{€} n rclou€Ar ns ep
oEeu 'ozrq o1m eueilrreqo eueftuord e[ ep al elru1efo.relA st'lll?n1s eftrd r ns uurrlo4 n eunle.roldece.ld
Iuluo n e;>1rrelso lsougnSour 1>1ep ed'€oelouelr petfi1ezelerd uegn8oruo olrq tftdrqstq lon1eqefieT
n ef euueldurel 'erureN 'lclqnq n leroldacerd rluur rreldruel r ns €p ru1,te1sod1erd e[npr,,r1od or44er
-IpuI repo{€l ,r'oqctqnq D"qsou outop ur aurpo? 'VIEI gal nfururods 1nd rrud efrpuy eclqn( roldec
-erd r4pe,toIreAI es ep ecruefurQ *'eu]po8 '98tI op '?ItI po elnd lseerulap 'o1se2 orrlr]eler nfunuods
eldiiltoLzt n l.roldocerd es rrroqr[51 'IcAou€Ar n[erutznerd ncrqn( uper eSolsruldurel e?nupln uo>l€N
'eurelurr o] n rcrqnq n e?rDI eloqrlu r
4e 'ere1due1
npelEn o r"rorro8 oI 0r'rulslelJg r nls.re8n ez emldr;uel uorlsr8eur 'urop.rereg ruoluJq pe.ld o1 r 'euelu
-er,r e8ol lftellqo eqepnoJ eu?oru I e>llle^ eltap 'ece,roEursrg r e?ruogeg oluo.nur ez eurpo? 'gLZl errerq
-Bpo uclqnq e4sreldur4 o,rerdn'ecueftuud'a[o1e1 'ermdnVeSo>12rqnp nln]p I rTrsou ns yfol'n1s1ea41r
rulsre8n ez emldanel perrelSod ruAoqJA rTrleJoq elnd sqr,t Iclqn61 n ns ep ecrusluip 1se['oupe18n olrl
oleficez o1 r 'elqrpels ouepoJn {eurr ou}elorefn e[p,to ruo ns ep lp1eze4o4 'eue7e[1rqez ele$o eftu efic
->1urg erro8elu eures ru e 'tcrqnq n eroldsca.rd 8o>lsreldruel atur oupelru oleuzodefru ueu etouztzl
e{elFl6tl olsuoued r olsrourud oeleds af lfol nlnd ousoupo ,r'n9e1q

-e7 'pn1 foue fu I Iuer1 eruerd 'nun rgele;d 'e [1ep ecruse 11 r eIe?€U o>1erd orpol e>1sreE61 zr e I r [o>1 nlnd
"D)Dôu',2N r o"to1dwa1 oôpai qppailt usaupomn no3o4 luyt{1"o1oyy :qatZo7 'nfi&o1oaq.to az flXgsul '{t;yag fuaq tg
￢■■
Dubiこ ki arhidakon“ u raハ 7増 inoir sredrricL vijek,-l i njegovi tragovi kroz kasnija stolje6a
一
j
ｎ
\akrrn Lelje Dobronrc i Zsolt Hunyadi donosi popis dubidkih preceptora s izvorima.sr On navodi
ｂ
. rr-k: c:r".re -- ptr.red:nint duZnosnicima:Albertin je postao preceptor u prosincu 1360. i obnaSao je
ｈ
:,- l*z:..rs: >,,3 cr i,168. godine, a u dokumentima se pojavljuje i kao preceptor Stolnog Biograda
::..,: >::..:s;ere:r ar) i zamjenik priora za Ugarsku do 1371. godine.52U zimi s 1374. na 1375. go-
r. * 1.:::.-n >e r.ratio u Dubicu (u njegovoj odsutnosti preceptor je bio Arnold lArlandusi od Beau-
Ｖ ‘ ０わｐ ⋮ Ｆ
r--. -:..: \1e poznaro kako je dugo Albertin bio preceptor, no poznato je da ga je, nakon njegove smrti,
-: -: sc,tlilre nasir_jedio Jacopo de Leone,53 pnja5nji ivanovadki zapovjednik
r u Smirni (dana5nji Yzmir
.- T;rskot. na obali Egejskog mora).sa Preceptor Dubice u svibnju 1384. godine postaje Riccardo Ca-
ric-Cio[]. No uskoro ga mijenja ponovno Arnold od Beaumonta. Najkasnije u travnju 1385. godine
preceptor j e bio stanovi ti Lucas, prista5a Ivana od PaliZne. G6rard Cornuti dobiva precepturu u srpnju
1336. godine.55 Hunyadi nagla5ava kako su dak detvorica ivanovaca imenovana preceptorima unutar
santo tri gotlne. neke je od njih na to mjesto postavio magistar, a druge (o turbulencijama u vrhu reda
Ｓ
rnalo kasnij e ) anti-ma-eistar ivanovaca.56
ｂ
Zanimljir.o je da je kralj Ludovik 1359. godine, na poticaj priora Baudona Cornutija, a zbog nje-
ｄ
Irrr ih problema s dubiikim plemenita5ima koji su se poku5avali oteti sudbenoj vlasti ivanovaca, po-
Ｃ
:r3r io pitanje o pravnom poloZaju tih plemenita5a prema ivanovcima Pitanje je postavio trima
i:ptolima koji su, nakon sto su njihovi predstavnici ispitali plemi6e i ostale na terenu, svi potvrdno
.;q,,rr orili: 1359. godine zagrebadki kaptol. a 1360. dazmanski i poZe5ki.sT Plemiti su, naime, izjavili
ｌ
.i.; :ir rjihovi djedovi i pradjedovi, otkada je dubiika iupanija zamjenom pripala templarima i zatim
Ｖ
i.,,inot'c:irna, potpadali pod sudbenost priora reda i njegovog preceptora u Dubici i njima platali ku-
ｉＺ
,trtt irtu i druga podavanja.5s
ｎ
Nakon 1386. godine nemamo viSe saduvanih spomena dubidkih vitezova-redovnika. Dobroni6 je
ｊ
ｉ
smatrala moguiim da su dokumenti stradali zajedno s njihovim sjedi5tem i crkvom u Dubici, kada su
ｂ
;e 1538. godine osvojili Osmanlije, premda je vjerovala da su je ivanovci napustili i prije.se Pitanje je
Ｓｋ
ｌ
nisu li ponijeli i arhiv sa sobom tamo kamo su iz Dubice oti5li. Prema tome, dok se eventualno ne pro-
nadu novi arhivski podatci, nakon 1386. godine ne moZemo utemeljeno govoriti o ivanovcima u Du-
ｎ
bici, premda je jasno da nisu nestali preko no6i.
Ｃ
Odredene pote5koce pravi dinjenica da se s formalnopravnoga gledi5ta pojam ivanovadkog priorata
Ｏ
p {-igarskoj i Hrvatskoj (zvana vranskim prioratom) rastegnuo mnogo dulje kroz povijest nego Sto je
Ｔ上
on u znadenjskome smislu doista postojao, pa naslov vranski prior postaje titula koja se podjeljuje po-
redinim zasluLnimplemi6ima (dak s kancelarijom koja funkcionira i ubire neke da6e) jo5 dugo nakon
Ｓ
ito su ivanovci zauvijek napustili hrvatske prostore. eini se da je ve6 od oko 1380. godine, na podetku
ｎ
r elikoga papinskog raskola (shizme), kralj postavljao priore te je tako pomalo nastajao samostalan
ｄ
red. koji vi5e nije imao mnogo zajednidkoga s ostatkom Ivanovadkog reda sa sjedi5tem na otoku Rodu.
ｒ
ｌＪ
I sam je Red ivanovaca od 1383. do 1395. godine imao dva velika magistra.60 No, nije to bio jedini
・
r azlog postupnog nestanka ivanovaca iz na5ih kraj eva. KriZarski su ratovi prestali, osmanlij ska j e pri-
ｎ
.retnja bila sve realnija ibliLa, primjerice 1352. Osmanlije prelaze Dardanele, 1371. pobjeduju u bitci
ｌＫ
: Dobroni6 2002:219.
ｖ
' Hunyadi 2010: 143-144.

'':r Hunyadi2010:143.
一６
\jegova je titula glaslla preceptor preceptotie seu baiulie seu comitatus Dubice (Dobroni6 2002: 219' ona navodi da
１２
te tako zabiljeLeno 1382. godine).

６
:- Hunl'adi 2010: 143.

“ ６
'i Bio je ujedno i preceptor domusa u Gori (Dobroni6 2002:219).

４ “ ６
HLrnyadi 2010: 1 43-144.

' Brlogrivi6 1998:246; Dobroni6 2002: 163-164.
６
D ,hlonic 1984b: 70.

６
７
l.'br.rnic 1984b: 70
“
:r_qe i 1001: 291; Belaj 2001a: 165-166.
｀う
gLτ
・
8S‐ SS:9661ミ I10'日 :-lSInJ 89
・
18:τ 00τ 91001qo(I ι 9
・
8S‐ ιS i乙 00乙 9130■ qO(1 99
・
8レ :τ 00乙
■シ 00τ ,IuO■ qOG 19ι つOp`08ÀI(IЭ
:τ 'IIIOIqo(I s9
,9
8S i09881,IAO町 Ч 】 c9l■
・
600乙陀IOg こ 9
691-891 :τ 00τ ,IuOIqO(11861-ι EI :2シ 861,IIIOIqoCI 19
a[oue?e[ua61 't$Zttleleaqnlod es ns >1eftm 'ls r euus]sec 'ouuulsour 'eulJec euzett ele4zpeu >1e[,t
-flnu
-npo os eumo84 ?3o1 ursg 'elolsoru I e,ropd nfupe$ r nlouqo e.telrurnzurpod eEem efud - eftce4runruo>1
eloluo{ -eryuz ea-rd e,roqr[u r eaefeq eleu n elopeJ rlpllel^ >IezEIop ezEolzvt Ilrlouso qnueurodg
'rclouelr onerdn qalruop errefe-r4 oq€u n nfutls rulsdomeou
-re,tels n1 ns ep oupno ollq Iq e51rr'elurrrs e4sdorneourerrels r e?eruop urafueTp>1rDIe[A urefupers n e[
€lelseu - elums e4s[1odorn1 - ot1f1odotry y'n[1odom1 n n]elotdecerd uro4sue?I? uro>lelepeir n o^]srelur
r sfuerref1eseu 'erunq efuo?Dl egerr rlepodez rclouelr 'ecrralurud 'ns [o4slezrrH O zs'eryI[puez oup
-o1d n efuere,rlerd eanzolu r (sre.re61 e1 orperd) ruWdn erel?oru efuerrr;nsr Eo>lsreldurel reltuud elluu
-zod '€^lsrecols r eperludolyod ntpn-rpod eu r uefepevz l\qoeroru fece[in el,roqr[51 ee'lu€r1 1 ,rnfueg
n ereldurel eu osoupo olez uelutud es rJqop e '1sou1e1e[p o12e,toE4 enoqrlu r.eleazod 'ef.repo>1e1
,e'orqeJsil! IWIZ'rgeuord rTeADIo?o rueJ€q II\[Ven eruecrpeN r rcrusef1

evmllanezeu ueldurel ns ep 'euneu'el oleuzod 'epru r ot4ulorafrr'(lorqs[1e1rper8) el+ r euerual npeJqo
r nlrce1eo1ds>le eu rlecslln eutrftieuz un[o,r.s ns ep llyrelsodlerd otueToru ouuprre.rdo ou ooerrolrpo luc
-e[n [4 eurrlpn'rpod els es qfo{ rttwvz ou?ol orue?oru eu'1soye7u51 'errlsrepodso8 e8oqe4ollottzet
eu r t1ecefln rloper pllet$ esouud gl] efu€?eôd rper ns ep e[ oupr8ol ,e'oqos ez ryrqopud ql ]q o{e>I
'erur[14rqo ruDlpe]ruerusyd unlrugorufeu qerrep eftperd ns pe>lle>Io4 'oEoucu ;eq oIIq eftu epe4ru 'es
rurp 'eunlefer4 rur;eu n etoze]rl qlu€4s r{Iues rs[ rr[o>1s1ea-rg loupedezorerrefs n €leuele]s€>1 Eo>1s1eq
nlprupod eu ecuolurud 'eleroldece-rd qr,roqrlu elprupod q1uqru euerqo eyqBolzu e[ r8ruq 'e,ropsr qrf
-ols lsouleptp ez elelspeJs elt,r oll rlrdruprd flefie? ul?eu ns [e1eu - epo.rud e{stuouo{o epq'ounereu
aledqsod qra{€} ef eqr,,rg 'eleroldecsrd Eo>lprqnp elprupod s r rleuzod r,refeqnls weu ns rn>lul '(erulcpf
-lperQ srurcru?olpod turqelol urrlo,ts dn4ez n r1€^€p (etrperd) epelsod efueur eurpslod ns ep ou€uz
'r1elrpeJqo rru€s nstu ql olt ol eu eilzqo zeq 'oures epoqud r etull e 'eturlu €u lsoulrDlnpord r1e9en
-od olrq nsoJetu n ef un €p oul€r€u 'rllutez [o1e,rg n Bsoul4>le eaoqrfu uz epoqqd e[ueffdqpd rpe; r
9oa rqlolsrrd qr4perro84 rezetodeluerrqn rper orues euruTetrpq rpefsod ruelrqop rur ns €p I?npng
'ql[u po o{ou €u os oruo? }ruu^so
'erreleq eleu n 'eytetols r qe 'epedez €s €ullou W]pIZ€J rflelrsouop grq'rcruel1esop frup ruzeJ r rlop
-eJ rue^{Jc Frup t o€>I Eeq'noper ns DIQe}rA'apu.trlord qH?luod r qe 'qrlsrozeuolefrrs,r4ord etueq
-Joq n elJilctuzel\es urmoqrlu r erueded goruod €{rTeA qrq 'ournErsez'euJevplof^ urr4prulorr urrlorrs
e 'euuAolnd eu e4ruse?opoq rlsou:nErs [o9s,r qs[ruoprrd efe1sod qrlorrs erJJeVerut ns o]! e3o1 urrsg
Yr,rlr^[fYDr rNrsYN n Yôcf,u HDrFflrrA rrsot{?ozvN flf,r(Iflffsod

'eleueletrse>l Eol2e.t ouerrr
e1q1pe[s
oepraln e>l?elouulrepze1eu>1ed es rcru€]Iory n '1e"ro1decerd qprqnp uetzotd [ofu od orq efed
Iclqnq n s1;rpe[s ef oeu4 ]e.ro]docerd Dl?elorrelr urotod rysreldure] uepel 'n8op rrtrye^ ouunuzr 4erE
q
-rpo 'edorng weft1p ehErup r oe>l F€g'ns e1 efruednT e{?lgnq I o{u} ed e.t1;n-rp 8o4s1ea-rq eEouno>1efn
ewfel ns IIq eoelou€Ar r ereldurq elopeJ rlgqel1,r lcrupedud'opq o1o1 opg
-ofupe"rs ecllrle]ses
,r'orseEn es oundlod DIsuerA lerolrd

'gzil ell\qo{?eq
-oIAI uo>leN 'tulsg tuo o[1e.n1 nupedud e.rqop e4sleroud ep efe1sud eded 'SgVt e 'efr1ueurs6 ,r4o-ld oqroq
ez nrreqruo>lsussoq epefsod e4sleroud efep urrr-ro; efpulrri [Ie-q eurpo8 'vgvl 'orrQeuo) "'rcLr€IAi eu
￢ ■
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeia
Sljenje kako su i u ovim krajevima prometni kostur stvorili Rimljani na starijim, prapovijesnim temeljima.
Zapravo,mreZu putova stvaraju potrebe zanjima u doba kad je trgovina bllarazvljenrja bili su i putovi, a
tada je i njihova kontrola bila isplativa. Svakako je rimska tehnologija izgradnje cestal<roz dugo razdoblje
bilanajrazvijenija, pa je to razlog da su nam desto bolje poznate rimske ceste od praYaca kretanja u we-
menima koja su slijedila. Pnjebnpreko rijeka, putovi uz njih kao i oni po mokrijem terenu u srednjem su
vijeku bili delikatniji nego u rimsko doba, jer regulacija rijednih tokova nije bila razvljena. Te5ko je zarrti-
sliti financiranje i gradnju,,izdignutih cesta" (via levata) u doba kada su gospodarski i trgovinski procesi
bili na niskoj raziti. Logidno je da su se stoga i dalje rabili jo5 rimski prometni pravci, osobito u plavlje-
nim podrudjima. O tome desto imamo saduvane tragove i u izvorima. Ipak, vjerojatro stanje velike ve6ine
cesta u wijeme dolaska viteskih redova nije bilo mnogo bolje od dana5njih seoskih putova, a moramo
radunati i na rijedni promet kao jednostarmiji i jeftiniji nadin transporta tamo gdje je bio primjenjiv. Stoga
smijemo pretpostaviti da je doprinos iskusnih graditelja obnovi putova u wijeme pove6anogprometa bio
znatan. Takvu situaciju moZemo odekivati i u dubidkom kraju. Jedan od vaZnijih prometnih pravaca u sre-
dnjovjekol,nom Ugarsko-Ikvatskom Kraljevstr.u, kako smo ve6 istaknuli, bio je unski prometni koridor.
Osim toga, Dubica je, sigumo, bila povezana s utwdom u Mo5tanici. Logidno je pretpostaviti nekak'uu mo-
gu6nost prelaska preko Une na podrudju dana5nje Dubice. Je li to bio most ili skela? Je li postojalo vi5e pri-
jelaza? Na habsbur5kim kartama nema omadenog mosta u Dubi ci, zarazlk:u primjerice, od Kostajnice. Je
li tako bilo i ranije, u predosmanlijsko wijeme? Na neka od tih pitanja joS 6emo se watiti.
JoBve6i i uodljiviji utjecaj viteskih redova moZemo odekivati na podrudju graditeljstva. Naime,
kamo god su viteski redovi dolazili,gradili su svoja sjedi5ta (domuse,ponekad i utvrde) te crkve, kad-
Sto i na mjestima starijih objekata - primjerice u Gori, nazemlji sv. Martina kod Dugog Sela, u{vancu
* bilo zbog dotrajalosti bilo zbog neadekvatnosti stedenih crkava. Premda objekti rztoga vremena na
Sirem podrudju Dubice, naLalost, nisu ostali saduvani, znamo zanjih iz povijesnlh izvora. Rijed je o
sjedi5tu preceptorata, domusLt, u Dubici, te o utvrdi, ka5telu, u Mo5tanici. MoZda su imali jo5 svojih
objekata na podrudju Dubidke Zrpanlje, primjerice u Mlaki.
I. DUBICA
Ve6 dugo, naZalost, u Dubici nema vidljivih tragova srednjovjekovnih objekata, pa tako niti tem-
plarsko-ivanovadkih, a niti arheolo5ka istraZivanla nikada nisu poduzeta. Sre6om, raspolaZemo zapi-
sanim sje6anjima osobe koja je svjedodila otkri6u temelja u gradu potkraj 19. stolje6a te razliditim
grafidkim prikazima Dubice izl<raja 17. i 18. sto1je6a. Premda 6e se u ovom zborniku kartografskim
pikazimatemeljitije baviti Mithad Kozlidi6, red je da im i mi posvetimo malo vi5e pozornosti -barem
onima koji su nam bili na raspolaganju u vremenu pisanja ovoga rada.
O Dubici Szabo6eje pisao:

Danas nemq u Dubici nikakvoga grada, ali jer imamo tlocrt i nacrt grada, moZemo ga spomenuti.
(...) vidimo tlocrt grada: ietverokut, koji ima na uglu prema Uni ietverokutu kulu sa strijelnicama, a
na dva suprotna ugla dvije okrugle kule.
Szabo donosi nacrt Dubice prema Weigelovoj karti Karlovadkog mira iz 1699. godineT0 (s1. 3) te
sliku Dubice iz rukopisa bedke dvor. knjiZnice br. 865571 (s1. a). Szabo veli da ju je naslikao C. Schutz
oko 1788. godine, anakojoj se vidi da se stari grad nije puno promijenio, tek su se oko njega sagra-
dile moderne utvrde.1z
69 1920:66.
４４
４︲ ″
70 szab。 1920:63,
71 szab。
Ｄ
1920:64,
72 szab。
,1920:66.
73 szab。
,1920:66.
274
9 LT,
'Gt :fiA1 cr:e$) elaur.rl '.\s r,\IrJ €pzuleu es lbtbl 11 '( l-L :Vt6l cueg) our,r1-r3 eluqeuup nisoliu ur.t 'oupo \
-zru rrr1 I BJrqnC riuoq 1 jrrqng (.ISuesoB ou,tepcuop) e{srezo) alu;euep nlsolui eueIr.zEleLL es elol eclqng elulog
- corqnq eft,tp eletotsocl ru1 rleqo lousep eu ncellols 'ti n ns ep o,trlipr.,r. ^,eêrdst e;i,r" zt el ep tpo,reu ?LloS utlieH
'gg
r,
:0261'oqezs ,'
npolsodeu'rure]S eu DISUe{IrIru
sr'lolQng io!uro9 Lblt;epeleu n'ecrqn6 efuieuep po oupedszo8n['egue3
-op 'epe:,S iorues Lrr-.\zr eVZelBu euelsorues e1 es ns eqo 'e?IJeS erul!€H etrrIfu€At?BISI euoJd '3o>1sue>yunu
-op r e3o1sur1r.ecl 'euelsoures nlu,rp uror€g ;ol efueiolsod BLI I peun?el orrBJotu lslqnc lbuqopouo 3
'nftuedn7 n>1ptq
-nC lllqop etleq po ns pel rurulse>l r{stiuedn? n r1rlosord E}{olqo Selo,ts zr ueldrue} !o[os ns ep I]ull;Itllod
orua4olrr JapoIp.J ,r'ourpo8 'ggZ I olupuods as [o4'ot1nqt17 runusD)'urru1se>1 Hs[uedn? olq olo e[ep e
'upe.r8 nilrupod eu elp8rup eip8eu (snruop) fiefqo
ruepJ,qn ruelo,r.pzr rlerul Ic.\oue,tt tuolod t uuldurel
ns €p lsou?n8ou t riolso4 'e9n8our o1 t elupue-rd
'roru.toper-rlozolrl IIIpeJB npJqn ft\o ns €p uIpJAl
ourrTe? eu eI'Ur] 'oNI '3lp8ouod up4our ;ol r ncerl
-e6 r oulu lo;e l,t'nc,to11eJ'rueJA'nc;tper3'tTeB
:erilrlelrlu{oJ LTTDIS}8,Lrq tuDlou uu oiuzeluu oftcun}
-rs eu?rls 'EIrLl ?ruerq oul eôpor ql{lell^ eqop
n o,teJdn up?olu sleiseu 'epe:8 etflzel outelorei,t
euo el ep el qrlelso po elt"tuls elrul €ulruIoJolle?
轟
elup oesnuod es egeruuu'tsouop uo alol epe"r8 pc
一
-ol1 r nIrTS rcnle,tepno:d r }s1e}ôqezs I?nfB]If
'eusoli u3ou7ru1 e1n1 epe-i8 - u.r'1;ludo1 Boqz - e9e[1o1s e,tp
o,toio8 ?eA os epe{ ''gg9l uoleu el-rcol} 8olsey,L1ep e1n1 elep o8eu 'utuecl{s rulpn} eue:d orpe"r el9a.t
'ncrqnq orprl rlru aftu epe>pu tu€s Jolne ep urlrule[o.tei,r es ruIJ 'uloln>I trloiseul]e? ruoupsIru e 'LUIU
-7ru{ eruu} uurr.tolSn uu nuuJl{ueg e 'eu11 zI epol
€uepeôp e[-lio>t n olo{on uodoldo s olouso ouuc
-oll otselruloJl npJ^1n oe>i elnzelt;d ncrqnq relncrq
-nCI ez e{}rq nze)I;d tuoue;rzl}uuulor o pehr el ep
■Ч
os rurJ '(S 'ts) 'euerlonporder altuse>1u1nd eqt,t eruu.t ヽヽヽヽ一ヽ
-oued e[u;'eurpo8'ESgi erlle]ueJ'C ro]ns el tftq

'Sg9t zl zaroDiuq 'ze1ud rlrre]s lo! I al ]Buzod
r
ヽL
ヽ
■
●ＴｔｉＴ
' trf -f, I $*lff-

'3 otlo ououlorrr z! o4lls DtossDll t n)tqn(J a[hznlod ulDt D !apq a13nt:1o a[i^p DlSn
rt'6Zly
rstrlo.tc{tt"' Dlp DLt D 'ounlJrula[i.rls os nru1 nrulo,taA]a? lLtn otuatd n13n nu otul 1!bt1 'rulo,D9a) :opa.rii
tDoU olLnpt^'669t '3 po DttLu o3o:12orto1"rn/ U"tDl [oto1a3o11r {r :IpoABu ro]ns I}sI n}sle} n e[1eg
tlcotou*At t o.toldwax Dôpil qqrar!^ rqsoupozou yo8o.t1 luyt/!.tapyS :qa.8oy 'nl8opaqso DZ twgsul '/b1ag lrttnS t6
-il
Dubiiki arhidakonat u lazvijenom sred*jem vijeku i njegovi tragovi kroz kas*ija stoljeda
a pⅣlinsk naAlibttiCa Brdu,iznd Dubicc.76 sc五 6 spomlngc ramc LoraVane ndttC Sth 10kahC転 SjC¨
dtttcmtcmplarauDubicitakodcr sc nttvttc bⅣ io H.Seri6.Sma"aojcdajebioiz『 adenu druga po¨

lovici 13.stObcCa,pOsljc d01ninikanskogai pavlinskoga,1.nakonこ to su 1269.godinc tcinplari dobili
gad Dubicu i Dubiё ku ttpan」 u.77 s bm sc dttacttomne sla2c Dobroni6 k● ajc upozo五 la,kakojeve6
p五je navedeno,da su barem vc6 1240.gOdine oni ovtte imali sv● uたπ ご
"kadajc uDubici boravio vr―
hovni poglavar reda za ugarsku i Hrvatsku.78 se五 6 smiegtat巧 ,,samostan''u samo sredigte grada,bli_
zumosta naUni uKozarsktt Dubici,gttc sc danas nalazi hotel Zcp∝ r,izgradcn na osttcima star」 eg
hOtela Park,″ rα zJοgα Jわ S2た
P′αrJ,α λαSκ グθルαηθソεJ b″ JソルSガ εJ Dπ わたθJグνらだたθガν pα グθソ痣θ
′ “ θ Dπ ―
“
θグ25θ [sic!]gο ′ κα μ ο f52∂ り [SiC!]′ JわブθZα ″ θκ清 ′rJο κ λα ο g′ αソαr D励たθ Prα θCGρ わ r″
bッ ε
λ ′
′
α s″ 4。 να 。刀げν Jtt πD励たJ.79 vjerojatno jc ttclio rcci da je ovtt p。 1。 2巧 strateこ ki nabOui u
gradu.ё ini mi sc da bi prcma takvom razmittattu templan dobili zllpanijski kastrum kai bi onda
eventual■ o prilagodili svoJl■ l potrcba11■ a,Jer u suprotnonl teこ ko da bi raspolagali strategki naJVattni¨
jimp010透可 Cm k● ikOntr01irapretpOStaVUCni pttelaZpFekO Une.Drugova2110pitattejestgttcsubo―
ravili od oko 1240.do 1269.godinc.
Scri6 dObrO pOzntte OVtt k・萄
jCri Sam iZ ttCga pO」 eこ eぶ tO SC Vidi iZ ttegOVa raZmatratta:
Nα たこ f〃 ∂∂f Sα たげ θノθ ηθgオ θ Jz“ θ滅笏gθ″ f∂ 95-f9θ θ.λθpα κ たα θκ θグ λげ θgノ θ′ο″ g物 ′Zガ
θわル θ/ぎ S"′ σ α4-bθgα CCrだ α″ Иル bθ gοソα,4α ル 4J S露 ′ “θ′
銘 θクJツブ SJル ,Sα ν′′
ル θ′わ θ J η θ
協κοgο クZ漁方乃λοS″ ツ.N″α′
`α “ “
θS′,π οZο グοbα κグθκJι λο″ αθ″ J4′ θ″ SJ″α οSο be λげ θ bJJΨ J―
′α′θ′ο″ グθあ ′ θ Crわθ.助 Sθ σ″S′ たα Sν αル gοグ′ οbrα滅吹 ,α ′ `JS`rattθ
Jノ θJあ刀鰐 ′閉 α SJ″ οg物 θ〃 α,妨 θ
′οグθどθοグた θクα Crわ θ

“
・P″ α′召をし〃笏巖 ′ ZMθ 乃 θJα ぶθ/Jど α,んげ Jノ θ ο笏グ励 bλ″ S"″ S′,ο S″ ″
“
"“
Sν ノοJ″ θ″ た72笏“′ Jた θク οグた “
J′q″乃ブθααれた αたソθ″ ο“ グおわ λα′″ Zα Zα ′αグZ“
7´ JSPο グ〃 θgοツθ たZご θ β :d
f〃 θ90,α グ″ ´
agJ οグ“ Zgα ″ α θソθ ν ″ んο たこ f/695 Jf〃 θ9f.P“ οSわ 4α λ θZ S2 4α ttθ 4Jた ″ α
ノ ′ げ ′ 7´ ろげ
た rわ θ θ 段兜薄ο ′ κ λο ん “ ソθル κανθル κJブ οJ″ αα肋笏 J′θ θ れわ θツ θ Jた,あ S“ α″α ,あ ″
′
ク ,′ ′ ′ げ箸クらノ
′θZθ ク j“ “
′θグθあ Sα ο οグ θrわ θ,れ θgο J οグ κθ方乃グragJ力 grα ″ νJ″ α′ブ θИヮ α′ κθ Sα οS′α″α 姥綱 “ ″
′
ο lκ οsttο Jソα4ο ッαεα.∂ θ
“ “ “
`ダ
ノ
S druge Stranc"Seri6 napom最ゴe da bitu mogli b五 i ostttci αた、θsッ Sソ θ′
J力んα′
姿ζνk● a se spomi―
ljc u popisu Йupa iz 1334.godine.81
Godine 1538.Dubicu su osv● ili Osmanttc.Dobroni6 misli da su tom p五 likom razorili tcmplar―
sk。 _ivanovaこ k。可cdiも tc s crkvom.82 Mislim da biゎ ak trebalo razmi蒟威il o mogu6nosti da Osman―
1」 e nisu bag sasvim razmgili o可 chc kai su im eventualno kasnle mogli posluЙ iti,barem ne u ve6可
miC五 neg0 6tOje bi10 pOtreb■ O Za■ ihOVO CVCnmalnO zauzilnangc(akO ih Obrana njC VC6 prje napu―
Stila),VCC da Su ih p五 lagOdili Za VlaStitC pOtrCbe.
II. MOSTANICA
Ovo je jedan od lokaliteta vite5kih redova od kojih nam je ostalo najmanje tragova i o kojima je wlo
malo pisano.
Da je u Mo5tanici (ili Mo5denici, kako glasi S6akavski oblik imena) postojao ivanovadki kastrum,
utwdeni graA, domalemo samo po ve6 spomenutoj frr:rkciji brataAlbertina, koji se u dvjema ispravama na-
vodi istodobno i kao preceptor ku6a u Dubici, Sopronju i Gori i kao kastelan Mo5tanice (Mosthenycha).
76 scri6 1944:74-75.
77 scri6 1944:77.
78 1)。
broni6 1984b:69
79 scri`1944:77.
80 scri`1944:77.
81 Seri6 1944:77-78.
82 1)。 bron16 1984b:70
276
電_
“
／し
／レ
７︶
・
ι8-ク 8:シシ61,I■ OS ι 8
・
8ι :レ
8610● Jrlln8::τ gレ
:シ
シ61 021rtln〔 1 98
・ ‐ :qシ
τιOι 861,IuO■ qO(I ゞ 8
・
ι8-シ 8:レシ6T'IЛ Os ,8
・
OSτ :8661,IAI1801111 f8
'nliut.rdog I
!.to, 'plqne n D?rul (.roto131 to]dacaotd t (ozc{uaqco7tg) tctuol;o4 n Dl?Dôu
-o(\t LtDptsDl 'utl.taqlf'wrq 'tgf I ! 0gg 'po? a[uuLrods t,top.trtl as [o1p 'Dôptz qDlsuo]soruos tyupod
-oz pa.rod o,tn.tdrt or:tuo.rd a{ ![o/'a)tuDlrol\ ololod tuolnlop ruozolotd pDu tozpvu oz t ttltolsotuDs
ototlt[u tlLtDrqo D: Dlt;)tls D,\Dp.lg aI n1 't.tnp.t,v lot ntoSo.t] sDLtDp t Drut lLtlporg uN 'a)nruryow D"tllsou
-otu &afuqnuDp a;1.\ t:DlDLt as olbt1 'tutpDJt Du nttDptg nfos r nqa[1o1s IIX n afoorut o)DtouDN pay
'iltuDlsory
'uDut aNl,D afusouop oqo t[1awa1 ruDin?DS nfrrzotlod ot ol;
ooq 'o[rzuarutp tltr\oouo uDtsoutDs tltpotBns o7at ofq a[tu nruatu 1 [otlsyx-r11 od n[uotut m[!p^ n8n,tp 7
oDLu pil a[ lol '(ge S I-'e I € I) ourpo? 7ge po aqrt a[tuodn? auaturclst t iltqn(J tutpodso8 tllq ns Dôu
-DlJ 'rulatl ,,11X n afurutods as 1[ot1 'D)Dlouolt DpaJ Duo]soutDs po nlDlso ILUDS ulq n8oru tf1arua1 t1
'|J[Dill D3o1 po"rou lut?lsono"td ,ws t|tpq"t8
-os nfuo1s n on ?q au amtaputB auuto"tSo aûloJ ttptapp z1 Dluasop tOtS f ) Druulo]4{ 'uDru
'ona[o"o1
nuawods 8ot-td afud aruatt^ o4lD.q aI as oto4 'o[n.t outnlsoao.td DruDS urpol8ns o18otu nfiln nuils
-nw t ndarl olDlto t apo.r8z illlp^ o1o1 aI op 'aI acnSouraltr 'a^Dpr^t tf Dro^p D$tul rudod ns a1opa13z1
t auapo-tB oltfttsDw ol"tl utq a$pn otlo apo,r8z ns af)Joru 'of1arua1 qruotn?Ds oruofrzuarulp orua,td 'tu I
t1t[u..ro1nunpo o1s[tutt D 'tI aLyn po ns tuaf1opn ttlawal tfu.m1nup'Duawwl3op,u4 ol"t^ po ns opotBz
t11t 1[1arua1 'DfiU) DlsltDisoutDs DllzDlDLt tLupa"ts af as bfrp n 'ubloraua) alntoftrtcos apnt8z ns a1
'e tuatuol:pt 'tLrotlutaz pDu 'H t 'g a[tctldnlo op a^s afzDlou autnasn"t as ns
8gt-'6lgI
aftp 'opru8z ryu tl]Dtso tls Dp ')tl.aJLtD,rJ tpotDlt aflnpnry 'npn.t8z 'uDru qu po npuod t[1arual ruapatou Dp
'azwl )ha)LrntJ 'nunftla) t DtuDDuol tuDls.tt]sDltDru DltzDLt Jma)LtolJ a[ot1 'apn"tBz aAl,D ills"tusDuDut
ulo t1s ailq 'l'A '1 eqpaftur-rd - aurpo8 'VV6I ouesrdf n1o"r ruoô n uatflun ou1ofo.taft a{ {ul D 'a)ruols
-oW 'uotu pul olzDlou af as tfot1 'D)wa)UDAI 'S CI.uad nuorun8r po iltuotsol[ 'uotu nstdola[1 orua"t4
ills"tttsouow auaqs au?otz! ns t opru olsau D'aupodoz t auVn[os tuDln)DS
'aA-y"D
[1aruay ns U'w 0h'I Dqftqap D'g'7t (oun4s oupodoz l oupolzl out"n)''S'th a[ (oun"tls otuata[s t
ouVn{1 of1arua1 qtfutoytm out[1nq 'D)DAouDil DpaJ 'UA DuDlsoLuDS o[1arua1 nilitso tuof1rua2 pod ruouttal
as azolDu D,tUSDuout o3o1 aa:1"tc ulo 'illuol{otr[ o.tltsoutcru 3a[usouop nysafru nu aIory uD$owos DpDl
-oLtDAI 'D)DôuoAt Dpat Mouolsowos ns oupafoz ['g 't eqpefupd - rolesoiutog) nuncaa;ofutog nlas
n af oltq 'DlDrnJ po nrqn7 ofuatoaso ali.td ntupo8 7E owos aplDp ! I0g l z7 a!1dn4s1q atlpnqatSoz odnz
nsdod n npat od rysaoulsas ootl afutwods plpny n{ol (,,oztiua1so1,y ap snLtDqaldt,) o:ttuo1;o14 odnT
rs:ecrJes
'g efueiy;rur o.tg
e''ceJnlng r ege,tqrrd'eurpoE
'I0S zl nstdod n elnueruods'(ozttuatsol I ap snuDqald) ecruel;o141 ednT nftce>pqn e .r'cruorqoq
i ednz
t tsoue:d e1e,te-rdsr zeq efueilpru et? ,u'?Fo$ rurseH ol olq ecrue4ol/d celrzur1sr rftuler1uo>1 rgnpl
'uiyeurel zr qrpur8 oleqorl e,rs elep o8eu
'peisod rgnlepedr.rd r elrulopor qll?llole) epetBz euel;nduu oulorep ei ur ep aftupr8o1 el up u4erus
rei'9r,te[ope.r4 e;ed-ueseH ooln orrrelo oJapnlu{ euABISoAeJd elep ncruelurp eprlsr nlru7e.,rfuu ou>1 'o51
' ,,e>1slorr o{soqeu epo,tiorr 'lllor{lhl 'AS" BJrlseuuru Soulelsone;d oAIJO efu;euup
lrulolseu e[ o1 'rur1
-elso npol i 'ocruelpolN nirceryqn ez elueurnS;e elo,\s oruzr ef folu n ,r'eurpo8 '9661 {o} louellnelqo ou
'' SZ6l iouefuerqo tltcugestp lofo,ts n 9r,tr.r8opg eloIIN {ruo?els r -ruprusef.tod oesrd eI rcruelqoyg g
'lclqnq eurerd nlnd ruelons eu eJezo1 s elsnds elsec
es e[p8 ouel'>1o1od uelrqo oulr]eleJ rueuro]sr zn'ecrqnq po ouTnlur{ ZI o4o 'rpo;ud n nuuso eu os
IZeleN 'JIls€uBIIr loi rcnlepedrrd e1 elepuuqJv 'As BDIJo Bulelso,\eJd enzeu uocru€]Fotr\J es seuu6l
｀
′gι
…υθttθ ι
イス傷盈イ
∂夕撚 ″ ∂′4″ Sθ ttθZtt Zζ ,彩ィ r″ ′ θ,7妙蒻 ′
り4″ ″移 7′ 9a.が移z`″ 8θ′
′ 爾″∫呼 `々
"響袴 `7'1イ
σ
“ “ `夕
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeda
´
ル 1,θ セゞZ′ 五 ′
ルfiお ′ 7でノρ 清たθ777θ `SI・ 9.θ 7ブ α Dι ′
わた θ ″ 53∂ .ソノ′′″ θガグα ブρ′ヴθ ρ θ″νζJ′ ∴ α
S｀ θS′ α″Sたク
「「
gヽ Ògα “
″7θ S′ αηSた Zgrα グθρθた′θ″ノ
′J′ rα ―
θ″たソ″,た oブ αノ ′:/i′ ′
α ′ θぶ /5θ f.′ 物 ο Crたソα を ψ θ″7θ ζ 77′ 激 θ′α あ S復・
'α
/たqた・ `α ・あ
ア θ ttθ ″7α ″α5/7:rSル
ソθS′ αW7()′ ,7″ ″どα77S′ 丁ι Sι イ,7α Sα ′
〃ノι
′′θル αルソθ ブたり θ ぞ ″ グθ Z′ ρθ′
′ クανα′
`ル
たθ″αたピ .
・
J)″ α、
'θ ,s′ ″θ ″νε s′ ア
j5ν Sソ νごα 77`77り θgθ l'('″ 7メ
′
ι
0′ ,/α ′′′7グ θgθ ソノたα′
7・ νグ ′ づ.Zα ″′ノカたαゴθ,′,7´ θ′θ iθ
“
`7ソ `γ ・ '″
・
″プε′ 潔α Zgθ グ″α ″1ア θS′ α,`γ ρθηq′ 71)'ノ ζθ77α スαZθ アで77ク 1ノ ″αPι ζ′ ″
θηグθ 1
1′
jピ
C'「わZiど S′ グθごa・〔),7Fi SZイ θ ″,α tt ιι
`:ノ・ `″
Zα ごrbθ J Zα 7η α7,α S″に Pκb Sψ S″ ルあ ρα′
`ヽ
万―
`′
■.ぶ万″燿ノfご ″ツ ― θ′ ご″tSあ
`・
クル蒟ヴ″■α 力″1'(γ rSた θ たα′ rどれノ 7・
`'r此″
ルヵα f″ α′ √s″ θ肩クθゐ M,α ′ 河 s″ ′ ′α″sをル r″ 7α ″ 7,α ′ α θ7カ ζ′ α ノfθ クぶ′ ″ ''
'ノ
“
α九'α ―
.θ
I〕 ″iル ″,J`,.ァ ξた1'β 刑 ′J7´ αルイ0ぶ ′ 2Jcg sα grα グ
7´ θ71α わαζ71α ηゲθ S′ ιイεノ́たソθ、 'α ″
ヽ 2θ S′ α′7α ソJム 7でグ
`F'￨パ ``′
″(,ソ αεα,θ ′ Z′ 7θ Crた 1'￨・ ι
F'θ 7η α″ノ
θぶ′ ごたθ .
=ι
`:′ 'S′
[… ]
,= lμ ′ ・乃θναρ″ アCrα りαがsα

『をおた ′
7でわαθノθグα71s″ ί z′ ′́
だりαた″θわrθ ι 河ρκ″グ ′́,ノじ
α多′ ァたθ″ηノ
′
劇 rtだ α″
`′ “ “
7ピ ′′
αρ7'7■ κ′ `′
7´ .
`κ '「
こetrdesct godinaposlije Dob■ onid dodttC da se tragovi telllcba nekadaも町Cg sa11lostana,kasnijill ko―
ⅥCrqatnO nttSt冨苺
naka,razabim oko crkve salllo u obliCima terCna.BOljC Su VidljiVi na q Saё uVan■
htOgratti manastiraヽ snimljcnq 1882「 ]889.godinc(o範 avuena
loζ tanice u:Bosanska vila,god.
IV/1889:br.9、 str.133,llこ lanktl naslovljenom:Na」 jcdstvo,a ispod nasiova stqil POSrbiO B.S.StO―
parac)(sl.6).
Dobronid prenosi Seriievu skicu ternelja

oko crkve, izradenu na osnovi vidljive konfi-
、
キ・
guracijc terena 1sl. 7. )".

．
、
，
■一占■■
・姦，潔
一一一一
P‐ ￨、護 IⅢ ■‐
鶴 : 霧‐
饉鷲
=訂 `￨==
Na skici su oznadena tek dva kr,adratna plaita. bez

pregradnji.Ee Ovdie bi doista trebalo istraZir.ati. bat'en't
sondirati uglove zidova, vidjeti jesu li na uglovin:a
bile kule, provjeriti gdje su biie pregradnje i iz ko-
je-ea vremena. Danas bi takav zahvat, dodu5e, bilo
一一
teZe provesti nego ranije, jer je rnanastir nedavno ob-

novljen, pri demu je na pretpostavljenim starijim zi-
dovima podignr-rt novi zid oko manastira (s1. 8).
Valja se osvmuti i na spomenutu Gradinu. Serii je
uvjeren da su ivanovci tu tmali u XIV. stolletu i svo jtL
frritit\''u i dodaje kako je ana sluiila za obrarur ruji-
｀S Scri16 1944:85.
81' I)obroni6 1984bi 108
278
L___
6LZ
)l?llzo)
' :Ll0z?l?!tzo) \0
' -'Ll0z
:L I0Z ?!?!tzo) rr
'9 lllq'- \LI\Zot?rlzo)- 16
'trtlsouop elol eltepod otdrr ruou-re18n uper rues e3o1
4'(U1Z ?l?llzo)) oca[1o1s'11 o17a2od t'gI DLLtDttDl tutls{olB
-oa8 rutLo1s DLt tDuo)lDptLl.tD tj)tqne npel n ruppz n elsrlrrne,\S lseh.tod ez e1elpg s ?r?rlzo) peq]]W nlruoqz ruo,\o
n o;rd eftu1e1ap 'eirr-redn4 .lillll1cl alqn,rpod nlnzelud e[o1 e9ei1o1s 11 ellepod l'gl z\ eru€iJr]I rurlelso r r1e '[o,to g z6
'1, Is 'g :ggg7 iuleg :n nigerSolo; pelpr,r. ig6g7 leleg
16
'zL:qi86l Jruotqoc uo
,t:94e1 iouerlsu r orparud alnlol 'rJr?eur lo?npl eu i ell,\euod es o1; ,,u'zlma4sDyy t ozttusDtr4l oe{ 'e}nd
e,tp nuestdsl ot. I'llJrLretioN ourrzeleu'rftcauar1 n surpoS'Eggl orosseê^ oe{srl r orpoJrJd ef nfo>1
't1-tu1 lo,rosrLLezr-I louali.re.rdod ouprruolefp eu t e6'{e}asop gllu lat ouezelud rue{ uu eteuo{eprqr€
Solprqnp ulqrupod s erutuodol lefurlols po eiup euz os epe{ oftuze,t el;olecrue}Qotr\tr eiuepo,te5l
,u'au;at8od 7 tuolallp o 'au[o"tqoyttu ou^ttqil eltq ns ouo

e'n['nuzods tlwsln"Eoa8 ruosnpunlrumtzolodsnt opDt t1]suo{ UerSoue>I errJepeut unoqrfu lrd as ns rel
efuels eluels nlu,tuzu.tpo olseqod eueue;,t e3o1 oue>I Bp rrzqo n qezn eqor1 o1 sn 'ourpo8 'ggS 1 ecrqng eped
efud oSouru epep ,u'aurpo8 'gi Et III '0l gl ;of ppur oepod elrgul uu 'euo3o4sg edn-lsrqpuu ]f.ruh 'srueze1
ceJo^l ru,tel8 uel51 .u'euegel uttltusu{ ruDlou Bu r oe{ 'eluuoleprqru 8o>lprqnq efturuodol orp e^B?on
es utelol eu p€r rls3erSogu>1 Ueuzod 1!;re6feu el ot e 'eurpo8 'gzgl rupelslo8ul n louelsq atls"utZp tuny
eu ?o^ einll,telod (cztmausnn) n-Xtqo nuell,tulsr oleuod n'alur os ouelu 'erure51 'e,te[er1qu,o efueruznez
8o4sfqueuso elud euerueJl zr ocrue]Fotr [ r]sou
-?e^ e{[o^ fte1eze4od rraVeûepef polr[o1so4
'e1se[ru eSolerrs ]elmup
-rlo1 e t\eqe rpo or4e fore h €DIJo e lu;eueq' rclou
-e^r \eVtp ns nlol 'eftrsedn1 e{?rqnp r€}nun
rzeIEU ecru€liol I es €Ao 'B?iaf,q euesrd r our
-€rur nrue? o 'rrrrf1pra r1rq nuerueJl ulstufu;efud
n qe 'ruol1ruez pod ns seuuq 'e>le]€]so q1ulefiJe]
-eru eril n1 'o,r.rd oe;1 'efuepa.e.rdo sqrrr rlolsod
'?lre$ rpoleu 1[o>1 'fe7o1od [e,ro ez oN 'orylo{
-eu ql €rur oJoC rcrlo>lo fo4i. ocr.relulud'ulru
-orplq olrqoso 'ruruodol lsep e[ ecrue]iol J
,u'fo>1s1e,r
-.r11 foupedezorerrefs n euepes;ery feq eQFIpuJC €pJ^]n e>I?elou€Ar euqelel eVrud'oueseuzel uelur
logerr n euoptz zl efueure4 sf o>1e - rrrrf1pmeu oundlod ru1o rlelsod nSour o>lel o]sr qe 'euerq rhcum8g
-uo{ n lwilzeu n8our 'evteutprz tulloqap e4etu e^p op s 'ep.ra1n rc}elso DIou es o>1e4 refuruduepo?T
'ruoflurez pod ruerrnpes
1efrreleur tftr]ts r rlleurel ns ep ouecnlp1
-sr e[ru .re['eruepoleu ruDl;oloerlJe rll.relrrord
oleqo4 o{DI€^s [e7o1od let 1q ep ero.to8 euere]
efrcem8guo4 r ed leVopdrues r ou'eprzr eu esrzr
apJ ln rrroSurl es seuep 'elsroq '('o 'ts) eurpoS
'LIOZ rulfn7o n'n1e1qe1ol ruorues eu 4uelrrord
1q1 nfupr4 orus nJ ru'e,ro8e-4 ql,r>l€>l1u erueu
eqvr 'elurqeuoru nluenrze4eutetd 'urpe.rg eu ep
rpoleu eft1sod eurpo8 losop4e? 1ed gruo"rqoq
'tlDp"ttl [67 o,to&o"4 rurpeJg eu opq eurel
-ul o,to8afu n s[ep el nruDtsol I rcyolod ruour1
-op utozolo.td pou ,tozpDu Dz t ouDlsoulDs oioq
'oroôuo^t t o"toldwax oôpil qHtary ttsoucoznu mo&o,4 ,{apg tg

1up/!"o1o1tg :qat&o7'nf8oloatyo oz rugsq lotny
Dubiilri arlridal<or:at n razvijcnon: srednjcx l,ijek* i njegovi tlagr:vi kroz kasnija stoljeia
u Rimu 1559. godine, na kojoj se MoStanica ispisuje kao Masuitzo, Mastienitz, itojednom sjeverno,
a drugi puta julno od Dubice.eT Ovakvo, dvostruko pisanje Moitanice na nekim kartama ostaje nejasno.
Je li rijed o pogre5ci, o dvama toponimima slidnoga naziva ili pak o biljeZenju dvaju vaZnlh istoimenih
toponima, primjerice ivanovadkoga domusa i utvrdenoga grada? Pod imenom Mastiencza nalazimo
je i na karti WolfgxtgaLaziusaiz 1556. godine (s1. 10).e8
Na kasnijim se kartama Mo5tanica, dini se, viSe ne spominje, osim na karti Bussemachera tiskanoj
u Krilnu 1592. godinekao Mastreneza,ee Sto govori o njezinoj sve manjoj stratelkoj vaZnosti, arnoZda
i o ruSenju nekada5nje ivanovadke utvrde.
ZaKjudno, zbog navedenih indicija, anaj-
vi5e zbog materijalnih ostatakakoje navodi, pri-
klanjam se Seri6evoj ubikaciji ivanovadke
、 1
Mo5tanice. Sve to zajedno nedauro je osnaZeno
pronalaskom jednog pedatrjaka, no o tome nesto
kasnije.
￡れ
軒感:機
ゃ舞〆
ユ￨ご nて・`
“
O VAZNOSTIPLANIRANJA
ARHEOLOSKIE ISTRAZIVANJA
■ ヽ
´
Kada govorimo o tako dalckim paavama
ka0 6tO Su VitCこ ki rCdOVi,uVijCk Se OSlattamO
na dvije glarrne vrste izvora: povijesne te materijalne, arheolo5ke. NaZalost, i jedni i drugi su popri-
lidno oskudni. Dugotrajna nazodnost i djelovanje vite5kih redova u dubidkome kraju pikazana je u hi-
storiografiji (I. Kukuljevi6-Sakcinski, N. Bilo- grivi6, N. Seri6, L. Dobroni 6, Z.Hunyadi. . .), naravno,
u mjeri u kojoj su to omogu6ili ipak skromni poznati arhivski podatci. Djelomidno smo ih prikazalii
u ovome radu. S druge strane, arheolo5ka istraZivanja nikada nisu provedenaita dinjenica osobito do-
lazi do izrailajai, usudio bih se re6i, kodi napredak ostalih znanstvenih disciplina. Zbognavedene ma-
lobrojnosti izvorau velikoj se mjeri moramo oslanjati - barem za sada- na analogije s drugih, Dubici
slidnih i bliskih prostora, a koja su istraZivana, ili se istraZuju, arheoloBkim metodama.
Pri tom prije svega moramo swatiti pogled prema Gori pokraj Petrinje jer je iz dokumenata vi-
dljiva snaLnapovezanost ovih dvaju susjednih preceptorata, u viSe su navrata tijekom druge polovice
14. stolje6a imale zajednidkog preceptora, pa time i njihova usporedivost. U Gori se nalazilo trgovi-
lte (forum) barem ve6 potkraj 12. stolje6a, kada ga je templarima prepustio kralj Bela lII. (1172.-
1196.).100 Zajedno s trgovi5tem, templari su dobili i crkvu BlaZene Djevice Marije, koju su ubrzo
zamijenllinovom gradevinom. Tu su crkvu u prvoj polovici 13. stolje6a izgradlli majstori koji su do5li
iz Francuske, Sto se mole zakljuditi prema analognim templarskim crkvama u Francuskoj.lol
Crkva je u baroku, nakon oslobodenja ovoga kraja od Osmanlija, bila temeljito obnovljena, at 19.
stoljeiu i produZena.Takvaje stajala sve do Domovinskogrutau kojem je bila spaljena i minirana.
Tijekom ra5di56avanja ruSevine, otkriveni su, ispod baroknoga sloja opeke i Zbuke, ranogotidki kameni
arhitektonski elementi. Tako je iracionalna destmkcija nakon mnogih stolje6a ponovno na svjetlo dana
iznijela ostatke jedne od najstarijih "saiuvanih" crkava na podruiju iitave zagrebaike nadbisku-
pije.'o'
97 Kozliё i6 2017:
98 Markovi6 1993:51.
99 Kozliё i6 2017.
100 CII)III:85:I)obroni6 1984a:27-29;I)obroni6 2002:32‐ 33
101 Mileti6,Valjato Fabris 2014:58.
102 Milcti6 1996-1997:129.
つ々
ｏё
∩ｖ
覧_
I8Z
'il02 suqel olBllBn'?llol!N yor

'aI0Z f€leg'lI0Z leleg sor
'Lg-95 :VlyZ srrqeg o1el1e1 '?pellrr[ oo,
't002 e$EId 'Ieqag ct,toutzy i166 1
-966I ?pellhi :n r1elpr,r. epoêz 3o>1sro1urnu1se:3o1s1e,u11 eurlue,trTerlsr turiruer o:ZL1Z ecIAorIS 'ie1eg i1197 feleg ,0,
'ls) ??eqols 'tI eull

,0,'('tI-'II
-r le? e8rup 4 elqryecrlelq eue?elg efuoseuzn o^{rc [o1s plsrelduro] I[upe[^leu orrerdn u€rlrutrsuo{
-oJ 'esruoJduo>1 o{tio>lou zn .suqed o]efte1 oIJ€IAI r u?rlolll4 eEerq ruollspol pod 'a[ ou^€peN
s,r'ecelouu^l qllu uo>l"u r ereldurq 'uog n elopoJ IIHIo]1A ng;oulnsrrd s rlez

-errod oruo?oru o[o>1 erroqor8 evfizeleu s ezeJ efrnrllunuezleu al eumu ou 'oleledo>1od ou[e4o8np olu
o>lo r rDIJc n es ep r el ouepraln 'oA{Jc ptz tuz;nt eu o}truo>lo ez:ud es e[o>1 'e4our 7'1 euut; 'e,u1.tc po
ouTnfeuealDllo emIln4s 'olrqoso el oe,upc ruoprz urnusrrefs es oulelured epel lfo>l elodal eu?oqJe]rum
ueprlln lleurel lezr4rc ulEn u8ougolsro8nfpo ou?olsr eVud 'oso>1n oleurod'es 1fo>1e4errr I o{o euIJIq
[1sure1 ie,uyrc prz rurs,refs I 1u?o]s] zn sueper8ud emqn4s oulrseru r e>loJr! es n?r]sl 'efuperEop srrrly
-vtfirez e>lou r ns euooon !ed1 'oopc ecrlo{o BJr! euetr?erlsr olru 'e,rryc euoptz o>Io eAoAoJ e>loJrq ur
I uu €us?ruerSo r e:aqe;e18oq4qez eyqeftmttVe4sr ns €p l?npng 'e4efurodlod Eourps[od e8o4ens
olo{on e[1op eurerd e4I I €r1eru Z o>lo oupe[sord'ploqnp oururuzr ns r[1eure1 'rcelurodlodulrzpueanrc
-uesopl turqnerd r mD[rI3A 'rue,refudrys ru€An?es IIq ns rNIJc ?N ro,'e>lefuep;afd e,,ro1o1q qruusel{
ouurod po ouepe.r8 ef olq eôptz ec11 o1sfuen 'e1e1rde>1n1od Sefupars eEoryTe,r eurzet podsr tleêlu\ez
4e1rde4n1od yfueur '1u?oq ns €p o{e} uue.ndrcuo>1 ellqeuoz el euyelrde;1 'erurlopols tur}s?rqerou?iDl
eueporrserd 'euml e>1eupefpod pllo? euel1eftpod eunodnlsnlod ur4seluTarrs oleyrq eDIJc eurpJ od
'porq I oe4 upod eursrl r eurrr; elsr "u olrq e1qrlels oulnlo,rerd ef fof ref ruerorrp fol;e1yr ueqrls 'ue1
-n1o,rerd e[ fofpcoll e onpls uro>12r1oEou€r n euoperE ullq €NIrc u>lsreydtuq ef o4q ns qezalod efi:r-it
-lVel4;q l]€t1nzeg s,r'el{rc elsreldur4 e{t€}so ol^€4sl Dlqolooqre eurpo8 'U1Z op '8002 po nllqopzer
n'eper Eo,ro erolne tuollspol pod'elnft8olooril€ ez ln1rtsul oA{Jc elouqo eundlod eqe4od EoqZ
…η,η γη
`1年
躍考ごし鉾 ″ゞOη θZυ
″2√ 麟 θβa´ イマ2ゞ参′ 40ttν t tγ ′
″(プ ∂″ ″ ∫
?参′
慮 θz`"′ 8θ′ 舞 ″SZグ `r,fagルフィンc
ω ttθ 霧 ′
^θ "′
-t
-
Dubidki arhidakonat u razvijeaom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeda
U radu su ve6 vi5e puta spominjane Rade5a

(Racessa) i Ljesnica (Lesnissa),posjedi koje tem-
plari dobivaju od kralja Andrije II. 1210. go-
dine,107 i koji su takoder bili, kako smo vidjeli,
bliski Dubici. PoloZaj Rade5e dugo nije bio us-
pje5no ubiciran, sve do nedavnoga sustarmog re-
kognosciranja terena uz potok Ra5a5ku.108
Lokalitet Rade5a (pokraj sela Bobare) od 2012.
godine arheolo5ki istraZuje Gradski muzej Nova
Gradi5kau suradnji s Ministarstvom kulture RH i
Konzervatorskim odjelom u Slavonskom Bro-
du.10e Iako se u preliminarnoj objavi'barata termi-
nom ,,utvrda"llo tijekom obilaska terena u lipnju
2017. godine stekao sam dojam da je rijed o tem-
plarsko-ivanovadkom domusu u dijem se sastavu,
u jugoistodnom dijelu nalazi i crkva, odnosno ka-
pela pravilne orijentacij e.llt Domusje u neko wi-
jeme - dini se - bio utvrden sustavom opkopa i
nasipa. iitav je domus - sudedi prema konfigura-
ciji terena-velidine oko 36 x 18 m, a graden je od
klesanih blokova pj e5denj aka. Arhitektonski ele-
menti pronadeni na lokalitetu upu6uju na prvu po-
lovicu 13. stolje6a kao vrijeme gradnje.l12 U
prostoriji koja je - dini mi se - njezino svetiSte,
otkriveno je grobova, jedan od njih poklopljen
,,templarskom nadgrobnom plodom" izradenom od pje5denj aka, dimenzija 184 x 66 x 18 cm. Na vrhu
plode prikazara je ,,zastava s templarskim kriZem koji je prema tragovima boje bio obojen crvenom
bojom", a ispod nje ,,ruka koja drZi tordiranu baklju".113 Prema rijedima voditeljice istraZivanja Ma-
rije Mihaljevi6, ploda nije pronadena in situ,lra odnosno leLalaje na mladem grobu, sude6i prema
kopdicama za odje6u pronadenima uz pokojnika.l15 Odito je ovaj poloZaj sluZio za ukapanje i u idu6im
stolje6ima, o demu svjedode brojni do sada otkriveni grobovi u bliZoj i Siroj okolici crkve, na raz-
liditim razinama. Neki su od njih takoder bili pokriveni nadgrobnim plodama. S neskpljenjem odeku-
jemo nastavak arheolo5kih istraZivanja ovog, dini se, prvog u nas istraZivanog domusa vite5kih redova.
Na nedalekom, takoder ve6 spominjanom posjedu Ljesnici tijekom terenskih pregleda navedenih
institucija uoden je poloZaj visinske utvrde.116 Taj pololaj jo5 nije arheolo5ki istraZivan pa je teSko
re6i je li doista rijed o utvrdi iz istoga vremena te ima li obiljeZja prisutna i na drugim lokalitetima vi-
te5kih redova. Iz povijesnih mi izvora nije poznatniti jedan objekt vite5kih redova na ovom posjedu,
Sto ne znadi da ga nije blto. Za sada nisu pronadeni slidni pomno klesani blokovi poput onih s Rade5e.117
r07 CD III:97, doc. 80; Dobroni6 2002: 3E-39.

loE Ivanuiec, Mihaljevic 20i6: 81.
Ioe Ivanuiec, Mihaljevi6 20i6 :80-84.
1r0 Ivanu5ec, Mihaljevi6 2016; joi je i Szabo pisao o prioratskoj tvrdi u Radeii (Szabo 1 920: I I 6).
rlr lvanuSec, Mihaljevi6 2016: 82, sl. 3; sjever je na tlocrl krivo ucrtan, strelica pokazuje otprilike istokl
rrl Ivanuiec, Mihaljevi6 2016: 81,82.
rrr Ivanu5ec, Mihaljevi6 2016: 83, 85, si. 7.
ria Zahvaljujem se Mariji Mihaljevi6 na pruZenim podacima.
rr5 Ir,anuiec, Mihaljevii 2016: 83.
ir6 lvanu5ec, Mihaljevii 2016: 84-87.
1rr Ivanu5ec, Mihaljevi6 2016:86.
282
1
E8T,
'98: 9I0Z crêileqrlN'cesnuBÎ

srr
'oepedud etuelua. oueperpo n sluu ep ouetz r[o>1ez n]e1rlu>Iol eu ruepeuord nsr-u o1e 'euncruzroper-eunlozel
-r,r o,rerdn rppedud Izr;1rzuns lfo{ I?or o>l;e} olr^ o6e? e[epeur I'ru^4e>lrpur olr^ plqnSou !ed1 'e>1pnfp1
-ez ql?Ir ? elue;ouop ez ns rlruepmodsufeu r e4elepod efueurleu n!'ptd 'oup11s I elego eanzelu uoftzore
e1 eun e{of.u oanzet urefuepellod'elqruuoz urodo4sl urrmJrzp€ueu 'urelue,terozl IIFop ns nfol eu rmq.rrrod
?u ?eA ru$letruo{ ruo>lioloeqre n ruepeuord nsu r[o4 ruo eppp 'tzolou tufoprys't'zlep 4rsq8eu elorqen
VN=:因ⅡuAV00NVu工 V:AOud ZIIZVTVN

'aJ€Aouelr r eruldurel
elozelrl r 'rmlelso 11paru 'etur,Lo3erl rurulelueleru rur,trlyutuez op,t urftuloJq eAS ouepelodser 'efue,ted
-o{sl zeq t 1e1 'seuep ru'1se[r,nod nu,{ep ezuflortezerefle,\s uefueqeipq r euoJe} nfueTepqo uoarll-teru urou
1e[11esepeqr,t n,r.o8elu rgn[n[1e,tqu7 'eqop€U eTog efue,tolelp rlsouTel erruruzr op orurzelop epes n] I
'€t[IueIu
-eJA ulruAep ruq n eJolsord e8o>lprqnp el;SruAouels nlolr? o eftmuz u;uu qrundlodn eruq a1 qsou,tel lotuntln{
t loue.l4sueuz ruepope.td 'tuerqe:drelur r ruo?noJd oue.tlsueuz 'mopeuo-rd rpq r,to8eJ] p Iq o{e>I ruulr?e4sr
DI[oloeqJB nsru rlo]rle{o1 r,toqrlu epBS op ']sole?eN'rcuelrurruop r rurl,ted rlopoJ tuoopc ru1nsud ouq
-opolsl I oe>I ;eq 'e,to8e.q qrqulue1eu oSouu r rlrle]so oqes uzt 'ourn8rsez 'r,r.oper ns DIFo]lA 'opoloru eurz
-e[u r elrSoloeqre oru€s ItITrtd e?otu o+epod rueu aÎeJ 'ou?rTs r efue,tefrpo nur?uu 'lllqer ns e[o1npruo r
nl7ruo o'epet8z qple"rdod t DSnLuop'e,r.eryc q1,roq1!u npelSzr o - elopeJ gDIFo]rA nlolg rrroir\eupoIeAs o
rger e3o1 ostl tueu e? ep o>l;ol €uoruoJl eflolzt rluoLullJop 'ol.{ 'nisq eruolo n qrulnsud DlrulopeJ-€Aozo}
-1.t po 3o1eu eq II nurpo8 n-.ieuod;olqepop epzotu 'lselr.tod q?lqnp nuno>lel,toiupors eu o1]el,ts ouep
-op Uceq ec rlol lueun-1op qsuod ;olrceuo-rd epzour eleft,ts uroJi! elltpe qruzeruo8ur1e;d os e? ep I]epeu
otues os oule?ol4l 'qecahn oulezour ou eteuoiunlop qrusalr.tod qrue,tn?Bs n]e]rleol I lllolrlueol BN
eiTeiyrqo Bucrls qerur eiSoru lolqnq

n a{Jelouelr-o>1s"teydue} I al ep 4r,tu1sod1erd ouaToru narezoJ nuepeJpo zll 'nceDIBd I IFe?eU
e-t>IJO
'uog n eAeIJo Ilsou?Ils eusll,relsodle.rd ftrednls lilpr^ln ulue,tedolsr e9 e[u[1eg 'epe:8 e,toqrlu nlsu
-olp n eltzeleu es e[o4 eDIrJ o{?eôue^r elqrlo8 rc}u}so I}]Q rlSou o,to o,tetdn rq ep es rurq 'epes 9e,t
plpr^] ol; ollq ouu:e:d e[-o>1e1 'elprupod 8oue,u7ur1sr aurpoS olo uetzr azeleu eloprz ecry elslue,t e1
es :el oieuzodeu eletso epesez'u8ep Soqz I o11lo{ - ruellqepod ouprlserp nuorueJl ns ruo{ou n rloprz
rurpelbd rrtoJeg 'a1eftuod1od'ou1e[o;el,r.'rturd rlol l{os os B.{B?on eprzflouznleue4s elsfuurr S 'n?olt
-ols ,1IX II 'mX n uepu-r8 ep?ou plz of €p o] eu nlncndn r operzr aulaglul{ olrl l1s urulfu n rô>lolq
ppef o4 'epuos elgo;d Soupedez r 3ou7n[ znp es nle1rud rloprz ruelrll]o rurzel5l 'elns elols Solsret
-eulolp o,toto8 podsr ropo{B} 'el;rJoAp e8o>1spe.r8 nlsrpars n eI eue,tu>1]o Burloper8 e[r,trilurruez ;ol
'e8ruq '€p€r5l eze4udqrltrels qlleu s r r1e 'egelyols '02 elle?od 1 '61 e!e:>1zr ec€Dlud eper8 eSorels uftI
-er8o1o; qy$ryez es eleuzod u1n>l altueu BI 'e9elyo1s 'gI n rlerr]€p e18our oureururla;d es rq elo>1epns
-od qllprurero>l Butctlol e{IIo^ euepeuo:d sl e8e[o1 podsr 'epod Souepqep po ep?onr - elesep rc]e]so
ns ruepeuotd 'ul t o)io Isouzl reluo"td r[u:e1nun ]!l? 'eln>I n]lrpeJs n 'ru , o1o r{orr; rpq rurze-r lol
Bu IAopIZ ns I[? 'epoued Solsirlueusoperd T vueÎ 'AS oprl]n e>loelorelr 'eper8 e8o:e]s elq qru?nDl
po eupel IJI€]so t,rtllruruez ns olrqoso 'e1eft,L 8o,tou r Selupe:s zr uJu{ru}s qrueprz osrl ouoltJI}o
'eulqnp ut Zeu t peltelod 'eltleulqnp rurlr?rlzuJ eu elerurluB^r?eJ]sr fl '€ouDled eper8 nlirpoJs rilorues
t pn8 UCIls - )DrlDd €tolll€Ioi elue,trTe-t1sr u{!oloeqJe e,r.rd el oeloduz 'eper e8o,t o BJotne tuol}spoA
pod'nlrSoloeqmez ]nipsul 'ata[io1s nftusntl zo,t:l ttoSotl m,oBafu t m1afil, ruatupan ruouafitznt n ]DLtul
-DplLlrD pt?lqno ndnls euelueaelzr uoIBu oleLu el{Bp 'LI\z etud,rs 'g op efudrl 'zl po nllqopzer n
'rlnuJlso os ouro3;oIelrueuods auqor8peu oueQon otue] eN
8rr'epJA]n
po ou?olstore,tels ruVgZ uellepn'ei1qo:8 leTolod lsalurr,rrlpuruuz o]rqoso seu ezrur? eB oi; oug
'Dcuôuola t o.tr4dwal oôpa"t qpl{a4 Usou?oma mo3o.4 tulo[ua1oy41 :qa.tBoy 'nfi&o1oaq.m oz yttgsuJ '!o1ag ln.mS tg
L
-il
-
Dubiこ ki arhidakOna u raZVijCn011l SrCdttCtt VijCku i n』 CgOViな agOVi]COZ kaSnija StOlteё a
Drugobjestbimoistaknudjedamnogpredmetp五珂mcerttnatteUcznakovana ortta,nepromjcttcnh

Oblka廿可 u hOZIn■ Oga StOUeCai tte ihmOgll(5C pObliZe VremenSk O■ edtiよ 0」 Su prOnadena u tthCO―
1。 ζkom ko・ teLtu(1lpr.unekom siquilizapumkaasadrЙ avaui drugi,ぬ鯰bim matcnり al).Zbog bg raz―
1。 ga nema smisla u ovomc pregledu navodi tょ vc p五 1可 ere,premda zasigumO,m・ ogi od珂 mp五padau
upnvO prOmatral10m vremenu.No,to ne mo2emo dkako“ k銘面 .
NdaziprOnademnapodnttuDubiceiDlibiё kcmpattckttemottcmOdatttadu 13.114.stoueCemogli

bi danc p五 padati tcmpl狙 ma ili市 anovcimt ali biisb協 ko mogli b五 ostavも tma nekog dmgog crbenog
rcぬ ili pakp五珂dce,plcmswakaejeuv」 ekrado prihv“ alo modui nwosi ttrttliこ imhⅢ Va,OSObb
Onhkqmasu sctcttilip五 blЙdik● isu im bilina nck naこ hw∝ Mogh suこ ak ost前 iiza nckog sianca
k(ゴ ijC OVuぬ tek pr01厖 iO・ Ipよ ,pO Zよ Onu巧 CrOJamOst nCh Od prCdmeta k● e6emO SpOmenuti Ⅶ 10 Su
巧cnamO nck06 pripaぬ li"ravO vitczOvha tcmplttma iivanovcima.Kako ih budemo nabttdi,ta 6e

可erOJamOst svc宙も e懃並 .
Medutakvcndttemttemoubttiijednotteheprediccp● お1lh kopこ ipravoktlmh ob廿 a,slimemm

vttkOm i bCZ ttega,te dVOttClnu ttiinC伍 ё
nupredCu ttejC SrediSttaprCは aレbOこ CnhhtteVa,VangSka
je p010vica Okvra OvahOg,aunutattatrapezoid■ og oblka(sl.14.-17.).Izradcnc od su bvanog tteueza
ili brOntane lcgurc i hl巧 u saこ uvane trakaste tmove,kai se lagano suzuり u prema vrhu.
Inaこ c sutよveprdCCjCdanOdnajb珂珂 hllalttau kttmSl・ Cd可 0摯 kOⅦ im『 ObOVha,najこ e“Cu mu―
6khn,alii uttmskim(Osめお dvo衛chc)pai衝可im.Da士可uscodktta14.“ pⅣepolovice 16.stoueCa.119
・
≒FL酎 L
=「
L「
鴨選響
Ono Sto smo rekli zapredice, wijedi i za mnogobrojne novce pronadene na promatranom podrudju.
Od srednjovjekovnih primjeraka pronadeni su razliditi primjerci, od frzatika iz 12. stoljeda do salc-
bur5kih pfeniga iz 15. stoljeia. Metlu njima, naravno, i slavonski banovci. Banski lli zagrebadki de-
119 1:)elno 2007:74… 84.
284
■
g8Z
可 1021uOId ЧII,1108 niIOwA2uZOd Ш OuSIA`nwAJOH nA■ S,Oz uIOm「ドAIIゼ Z IZIり OdSIO?N ττ I
・
ιCI-981:IIOτ 砲108 1τ I
-6τ :6S61 001Buoヽ Oτ ]
`τ
e>lnl8o{srozold )iuuloln oaqap lur 8l I {orl; ulc S'rl op '{osr^ rrtc SV olo leô >lo} ue^n?es oe}so -
epes ez - euep eI qrleu op e.Dlrr e{?lqnp e{?r]o8 ede[r1 ep€{eu po 'nfepnls uo{e^s O 'oolrc e4prlo8
o>lQeloue,\r s e)inl Solsrozo:d Sousenl 3o>1eu n{}e}so o peh.r ledr epTotu elep ol eu eingntin elseleu
-ord olsaftu 'ese:>in - eraler4 nle.r>1 eu - 3o,r1e.lo allelrprueu oel eurl,ned Illlelsodlerd eftupr8ol opq
Bp7orrr Iq o)iel 'eorqnq ruirpeJs n nldaT elatoq 3o,r.ou u[1eue1 nlupe;?zr ezeueJel niuerredolsl BII €Aop
-er qrlisurâpe-r8 qruuardud n>IS€lIqo r"rd eurpo8 'L1OZ IopBU o?og oe;Buord el>leruon '(02 'ls) Iclq
-nq n rtsouinsr-rd eIQelouenr erueftr.t n ol{ep ..,'ecef1o1s 'gl rclôlod !o,t-rd 111 'yi rcr.tolod io8rup n
elrutelo:ai,rleueuepe:zl '€{nl Solqqo8 leruoln niuelld n elepu>1}}rq oruo?our riruepe;po oliou ?oA
'rpelerlod r,trpnlp1sr rurzelu rlrq nsru ou 'r1elruoprtd ouleuz o{e>le^s Iloper pllo}l^ ns fofol
rlsou?e.{ 'eurelu,r o} n ocrqn(I r}sou?€A lo1pe,r.o8r1 folrnouuls r r1e 'rpe.rlrrd loue2.r.ou loueltrrzeJ ?eA o
epope[,ts ruO 'oolouetrzn olrq e;eldrue] zn olrq onrqn[11sr qezetod oruo?oru au qI o>le>llu ,r,'uog [o1
-elepou n ecualruud 'e,toper ql{!e}l^ urur}e}rleloleu I waVeleuord Jopo{B} rclou ru?IIS ns €prueJd
1 ｀ヽ ..
ξ =
贅■■ .:
墨
:三 L= .・ .ξ
碗 ,三
'rorulo{ [o>1peqer8
-ezneveptztns a[QO 0.,'(g'€ 6I 'ls) ('OeU-'2t71) mulsrpel n[1en1e] (q'e gI 'ls) (ZAU-'OAZ)
n?Iuoqeg nuede[15 nuuq rlusrdud-eze4ud r r13rs 'esrdleu n[1aure1eu - otuezoru oruo?elud efger8olog
slrp scruerro;1 'elel11€,r>l e{osrl o1.rrr eforrs Eoqz rqerodn n rTrq ns eftep I ou 'e9el1o1s 'rI eurp lop elupez
op 'e.rqers eEo>1qtue;qers po es ns rl€Ao) 'nqet?eT r.'0gZT po e 'nce.r1e4 n err-rdsr 'eurpoE 'ggZI e:o4p
-oE o4o oqeforef,r 'efue;o1snd e8o>lsloEuoru uo{€u o8npeu !}€.ro4 es ns {o?od 'egdon epo;eu qDIsuoA
-€ls ec"AouWfiufefflerulfeu n1;o1ouqe1r qr;detlteu po erurupelr eunclou unurro>1efnolupo;s tuDlslelrg
ull;dellleu es nle4erus 'eurzev o9;sqieu rJnleJelrl n celou fet as o>1e1rclou€q Dlsuol€ls ousoupo 'ueu
"DooAoLrDN :qat8o7'nli&o1oaryr tntgsu{'lblag {b.tn; q1

1n"rc1dwa| Dôpa"t q?4satza $saLtcozr?u t,to*g.t1 1u7ol!.za1r:7y az
koji tako postaje snaZan simbol visokih civilizacijskih dosega, a time i nadina Livota u samoj Dubici
u kasnome srednjem 1,ljeku.
Osim ovog ulomka,BoLo Rado5 uodio je i druge ostatke -
kako je pretpostavio - dubidke utvrde. Medu njima je 33 cm
visok ulomak stupa promjera 13,5 cm (s1. 21.), vi5e klesanih
blokova iz lica zidina ili zidova pojedinih gradevina (sl. 22.-
26.), abilo je tamo velikih komada ispune rz zidina, koji su se
okamenili u jednu masu zbog vapna koje je sipano zajedno s
hrpama kamena izmedu vanjskih i unutarnjih lijepo ozidanih
zidova od bijeloga klesanog kamena (sL.27). Na sre6u, zabilje-
Zio ih je svojim fotografskim aparatom prije no Sto su skliznuli
prema Uni da ih ponese.
仄儘
”
鶴簸
・
・
８
・コ
■
４
コ
Kada na lokalitetima vite5kih redova naidemo na dijelove oruZja, te5ko se moZemo oteti dojmu da
su upravo oni bili protagonisti sukoba u kojima je ono upotrebljavano, ako ne ve6 i njegovi korisnici.
警饉.餃 .ちヽ千迂菫言遷彦汰簾
286
‐自由由 ‐‐ ‐ __暉 ‐ ￨‐ ‐ 轟 1鳳￨■1鷹1硯1嵐1慶￨■ ■ ■■ ■■ ■ L■
/
.『
ん8τ
曇
・
9“ :,loτ ,II"s,こ I
ι 十 :シ
Io乙 ,II■ sゞこ
・
I
“-06ζ
“τ6:100τ OllIЭ (I .こ
ゼS 、
￨
16τ :シ10τ ,I■「 ■

I
‐
Ｆ一〓●一
襲１
り ■● ● 一・
﹃ ●・一・ ●一
壼鶴・蛛，■髯〓ｒ一
￨ヽ十 ■ⅢI■■
１
︱● ●〓・一
`'ゞ
汎曖鼈綺雉
↑↑”Ｆ卜Ｆ〓”一
●
■●■
oue4el 'efplfoqn eunme;d n8op

,rr'efz;nso
n roqrlu epal'egs[1o1s '91eteq ap'Zl po urounelSn'e1eps[d
eqlo4sod euqesod el4slro>l es ns eurle4soru€S '('OZ 1s) aleis
-erd qruprquror'euolereA'ele4soures ecr1o4s e4przr euze[1e7
r orrrele?on sfuednA e>l?rqnp eiprupod s eurzeluu npery
(SZ 'ts) elnzns o8elq nqr.t eruerd es 1fo1ec[1nt Eousnuol 3o>1te.r1 oulrluler I e]ru1
-o4 SoueTnpzl rDIIIqo n uro>1lpp €s 5lnl ez ecrle4s 糧貯・
>luiJl 'ecusfrurr4 'euerueJl Boue4eutzet zr npel1
雫
-od ecrle4s e{!rl surpelod ep :urenauts '1ed1
IcIqo rupol rrroqrlu ru

Iupltzer rrefiu loufTolop n nsru - ecrle4s €>leQJA
tll{ou po>l oq - pe>pe>lod'euse I ue fru louflorrop n
nsru elereftuud qruerrnpo efrqoy po>1efo4 'rlsoupef
-pA e{folo4Lout euVet olJA ns nfrcelep ez 'eruru51
'rueln?o oJqop ru nsru 01 sn veleu epe4 rpef
-IJA OIIqOSO OI EzlrJeWL Olrzetzt ezelvv nlsJ^ rlô
ez el {o4'e1s1s1uo4 Eo4;oyoeq.re rre Lzuuepeuord
ns o{e I}€rl}ep o1e1 eftu efuruo elsrl e>leu oN
'ocoôua^l r o"toldutay oôpal qut7ail^ usou?ozzu zaoSoq y1nlltawyE :qa8o7 'nfi&o1oaq,n nz yu4wJ '{r4ag [otnS tq
￢
躍か
Dubま ёki arinidakOnat u razvijenolll sfcdttcln VtiCkじ i ttegOVi tFagOV:krOZ kaSnija StOttC6a
Ono $to je redeno za vr5ke strelica vrijedi i kada su u pitanju vrhovi kopalja. No, jedno se svojom
oduvano5du izdvaja- dini se da je rijed o Sijari6er,u tipu VII, koji karakterizira jako izdti,eni, pri dnu
Siroki list koplja kratkoga vrata (s1. 301.tzs NaZalost, taj je tip vrlo tesko datirati, ali Mirsad Sijari6 -
istraLiva(, hladnog oruZja ovoga vremena s podrudja Bosne i Hercegovine * pretpostavlja da ih je na
ovim prostorima najpravilnije smjestiti u drugu polovicu 15. stolje6a.126
Ne5to sigurniji pri atribuiranju talaza vite5kim redovima
moZemo biti kada su u pitanju tzv. viteski madevi, koji se i
inade pripisuju vitezovima kada su pronadeni u blizini njihovih
objekata, kao primjerice mad iz rijeke Bednje podno Be1e.i27
Ve6 i neki runr1i nalazi madeva izXI. stolje6a upu6uju na
prisutnost l<t'riara (ne i na pripadnike vitelkih redova!) u ovome
kraju, primjerice dvorezni romanidki madevi trpa alfa, s tau5i-
ranim kriZi6ima na listu. Jedan takav primjerak pronatlen je ne-
daleko, kod Jasenovca.128
Nama je, naravno, osobito zarumljiv mad pronaden pri ko-
panju Sljunka 4-5 km nizvodno od Dubice, na desnoj obali
Une, odnosno 3-4 km daleko od Crkvine, gdje se pre@ostav-
lja srednjovjekovni put prema Mo5tanici.
Mad je dvosjedans rukohvatom za

jednu rukul2e (s1. 31., 32.). NaZalost,
nisam ga uspio vidjeti u Zivo, vet ga
zrra{n samo preko fotografija, no
dobio sam neke njegove mjere: du-
lltnama(,a: 1086 mm; visina glavice:
60 mm; debljina glavice 54 mm; du-
ljina trna: 129 mm; Sirina trna kod
kriZnice: 23 mm; duljina kriZnice:
183 mm;visinakriZnice: 10 mm; du-
ljina o5trica: 887 mm; Sirina o5trice
kodkriZnice:43 mm. To ipaknije do-
voljno da sa sigurno56u utwdimo o
kojem je tipu o5trice rijed.
￨:
Glavica baldaka je Oakeshott trpal, diskolika, s jadom konidno izdignutom prednjom i straZnjom plo-
hom. Taj se tip pojavljuje uglar,nom od 1250. do 1425., ali i do 1450.11460. godine.130 Nasatlena je na trn
tako da on ne prolazil<roz gomji obod glavice pa na whu nema zakovicu. KriZnica je Oakeshott stila 2 *
vanjanta 3, koja se datira od 1350. godine.131 Vrlo je lagano pro5irenih krajeva i osmerokutnoga presjeka.
■ ＩＩ■ Ｊヨ菫ヨ〓Ｊヨ ■ ョョＪ
127 ′
Tcttak 1999b,63,kat.br.180 sa slikornI Bela,2009:279
128 Torniё i0 1998:170.
129 Tm mujc duttne 129 mm.
130 :Boζ
kovi6,]二 )。 raё i6 2009:42-43.
︵Ｚ
００
００
UO(/
'orovpos outzaru t,soltultsl aaotdsl psou?!ruaruD

l
-otah-o uo'zDu ol,ow o,opad o{1ap'n!oii
atiq odop
y:;::;xir':::;;;llinr?;1'*::ff::r? {tr;::n;ff:;r:^
-a'4 a{wofot1 o!1cour413a1 o'-4 o'v'1t
,rliroa rrl;;;r,
tsotlurst ! otltucoutound snrug uDzo'op-opq
'r'do fioa19 tloru,opaa-yiyig:ri,y)*n
acuruw 'aw{uto?adj 1op ,lonoralao ii11u t Dc^ôpoqpa.tou qttoa.s
- atid,l il,tr'u'ioqos DS tctu?oibund ns o)uo ,nlsana [.g
opDx '!?D^Dpzl ltaDs otltallt o 'ttostd-rcofp ryohntp n t,uafro opqaq naotdst a[
11in14r1to a\o2ad ns or1or1oi, ,o"ropidso| qtus:o1qi'i:,uotitDpcurul
oo7 'outrtfttrtla)uDl w,lstopr4t
2 'ofuota)ri\o orroupo;oyooaopLl *ijrlrra o*srd ou r, nao.tdst Da oo,Drstlo wDaA nt
as rucar
t'z:v .I,z,l :z.I,rcz_gzz,s ! I ,rq,vrc:vgil;fi -
::l
.
z,z - s r z cr, c r,ro4s gnn 'St:*r1::ryo1,
.rzlf i6002
: o r
?ur o o
6o0 u"19,
" ", il[?Iir"S :: I
.LZl_zzI :6002 ?l?eJoo.?rô{Fog

,gu.o1qog ,rr
?r?Broc ,r,
-eAouPAr otzeleu efru e;r,t o.,el os epel aue[r:,r n Errlêp .er{,p ,es .(e
In?r,rsepefsod*qopr,r^znezrncur^n?uvnpn;nilnrliria"lrr ?EI I €z- I € Z .:ZOOZ ?tuorqoq) rtruo,rqJiffi{#;
ns nô 'e1e:oldecerd elqlpefs IIeuI ns triornni 'eiefiirr.tJg," gfil"inr11e.eupo'.yJ7i etrrdFof*qopnrluez
i"r1oliiiup"rsodau n'ilrrnlnir'J*ru es r[o4 ,nuepr3
6y ,r,
Lv_gv :6002?l?roq .crno1$og
.
ii,
aN 8r'orqn8zr r ,u>lruegouroundo qmo8sfu
po oryeu r1r ,ures ouul e[uB oule[o:e!1 'uelotsel
-lV ef rfip rcruel;ohl nlel;e{ euerd orq uruoq
- efsuer1 .As uDIJc 2口 dnz ulprqnpoluop
―Aじ "l"loDl
lSOdlЭId OIZセ Iじ u OS Oや 8 outel' a umt1t
r lsoru rlsuru ruefl
aI o1 'e1se1euo:d
3 n[e7o1od eu ecrqnq po oupolzru e[e[o1e1nd
- Borels eserl
eno8elu 01SЭ ∫面 1 0UzOA OUШ .gI0Z uepuuord
IuZ1 0「 seu eZ'eurpoB ef >lufutepe4
rpoÊu e*eaerdsr n eurpo' reEr r ,rr,"::TffU#;';:;l',:;:;",#li,#''il,; -

'eulueqlv elerq uo{efuleped
ilJ:lT.}Xy
g ilso>11etrr e4rle^ o[ ol; .ruozeleu
rur6lel ozrerdn oureTulodser ecrq
-nq utpupod s r1e ,lluF n uuorro8 ,ornnrnu .oJ .-uro]l_tuol
le[nn no4oue,,rrTruelduel oupedud
-perd ef feao" :indod olsau olestd
n*.ru eu rq pe{ o*n*. nf", uo{lerr^ ruo>Jeu oupedr-rd ]eu
qSouleuperdrreuezoluslqepqllsFeuesturlol-els{oruo{Eo1;oloeqre eto4e4 lrrpr^}
stulu'peuord erutuo ollqoso Eouerc4eze1opuzo6ue,Zt
- sôpoJ tII{Qotr^ eurJl?lso urrqetrreleru
o uprrd eperrod es po6 epe;1
0s ol ecruArrdo; po1 rcrJepoF n ns €uapeuê^p ,r,'acruzrudo;1 eperE nfeznru n nlennc

uu?llserr.e{FrperD ore}S po{ rês n e1 (elrsfulrd
e{srs po{ 1dn; n ruap€u '(r,rdornE r r1e ,fo1s1e-H. e1p)
Iuepo^ Jepo{e} Iuo ns IAS 'IcAousAI ir"rpruord nn.f* nrrr"n u{rro^ I oe{)
J JIJquJ I{I ns 3p lsoucnEou et1,te1so as npurard .per ",,reu
olrqoso n?o^ rô??Iu es rDIsJ'eô{?DI rlsruldruel ez
rlFnp oryupetrrre?rll
-e13 qqrlolsp qlEnDIo eueqold JueJIInu} 1go{34 ruouepefru azeleueil^
eu as qrrol pol nurirrlsiod utrrels unoqr[u
enrf*umez atolrqosg
',fuo{ s 'ruo4elsod ecsrepn qprloqn arue,rcpez ez arevteFnry.fqo

,,,"fiJ;3,ff Hr"'
edtl ruoculso s rê?eru ns e??ul .(urul y,uvrynrl eu Iqroq n pefqe-r yIIIy
OZ t) urt I?BDI o1;eu poleur
euttlnp) 1od r ru1ru ez aevt olg ol ef ep uonoa lereftur-ld qeu e .(urur 1g 1 efnu eull
,,Perrurio aolsueplp eurl uurtlnp .urue1ru
eural,rp
-e[1qe4odn es e] urur
\tZ op s9l o{o po e}?^qo)Iru eurflnp n,rproi1y11tx eip Lorrrlpo s ezreperu s oe,r
{op 'oN r€r'n,ss,d lrsJsêq es ezulperd ufrcualruo,roro ony uz s[
.iovt' .OgEI
?,tu Dlsue?rs 't etuefr re' - z 3l4s roqso{Bo ruosru
,r,.eurpo8 l npeuzr etuerrlup
-so{?o *ocrrlQo s n?Bur o ef pefi6 7!r\ alr norl Doqrrrlng'*#rre13 ,y111y edq i10q
,r,'n[10dorn1 n rrrog ,Ttrrr po ouco]sr ,a2r3 eozet o10 rruqunil;
n uepuuord ?u.u IlnDIul" ott'e7o* n?e.,
nruoô rtrupylsteu l,i,i ,tlrlriio , *i,
'IuIsIA I Iqfinp fouefu 'ectu7ur1 n14s Iurfinp r or{ouop e
'ecrnelE ndrl 'rir* iuriln p) ellaryze4od nforq
ouo{rlo^ e{uerd
-ord zeq ozroro8od seuep euo ou ,u1u1eru
- Eouetoqo po ncr? n*r,unu;',iffi;;['ffiz*:J;T,s,$
-e{ DISn }nlilpl4 'OOH
III ODH :Blols euerraerEn-.oquls olrn ,;,rpop ,ns e,rrflprn e?eru
rcrrryo BN
… θ″ὺ1'′ 彼 ″ご″∂
"篠アИ Oρ ar qa sat h q sou co zou t ao8o4 ypt [1.ta1p7J qa,8n7 hf8opatlto
n: tryps-tq 'p1ag !'uttS:rg
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasaija stoljeia
moZemo znati kada se to toino dogodilo, no, prema ve6 iznesenim podatcima, znamo da je do gubi-
tkamoralo dodi srakako izmeduprosinca 1360. i 1383. godine.
Albertinov pecatnjak (sl. 33., 34.) spada medu manje, promjer mu je l9 mm, rzraden od bakrene
legure. okru-sla je oblika, njegov 2 mm tanki disk ima zaobljene rubove, a na poleclini se nalazi mala
u5ica koja je sluZila tomu da se pedatnjak lako mogao svezati za neki konopac ili lanac.
颯
釉籟・￨￨■ ￨■￨・
魃文立 _な文立戟巡哄卜
Pedatna se slika sastoji od pedatnog simbola, legende i ukrasa. Kao pedatni simbol bratAlbertin oda-
brao je grb s heraldidkim Stitom. Bodni rubovi Stita jade su ispupdeni, dok je gornji rub izrazitouvuden,
Stonam daje zapravo da pretpostavimo kako Albertin dolaziiz mediteranskog podneblja. powsina Stita
ukra5ena je urezanim mreZastim uzorkom.l3e U sredini Stitanalazi se latinski l<rli,laganopro5irenih i
tazmal<nutih zaw5etaka.lao Sve u svemu, rijed je o tipidnom grbu vitelkih redova.
SadrZaj legende srednjovjekovnih pedataukljuduje elementa: naznakudaje rijed o pedatu, ime vla-
snika pedata i vlasnikovu titule.lal Legenda dubidkog pedatnjaka pisana je gotidkom uncijalnom ma-
juskulom i zapodinje, uobidajeno, kriZem te glasi:
+! S NFRATRIS IALBERTIN
Pri tome je,,S"" kratica za SIGILLUM (latinski izrazzapedat), dok jeALBERTI skra6eno odAL-
BERTINUS. Na prvi pogled izgledakao da podetno slovo imena nije prisutno (Sto opet ne bi bio pre-
sedan na malim pedatima), no vjerujem da je zapisarro ligaturom zajedno sa slovom
,,L", no pedatnjak
je prilidno izlizan pa se to malo teZe uodava. Izlizanost se vidi i na drugim slovima, primjerice na
slovu ,,S", ali i sami zaobljeni rubovi upu6uju na to da je on odito bio dugo u uporabi. niieei su ra-
stavljene malenim cvjeti6ima.
Natpis, prema tome moZemo ditati kao: SIGILLUM FRATRIS ALBERIINUS, odnosno pEeAT
BRA.TAALBERTINA.
Na pedatu se zapaZalu i ukrasi. Kao prvo, to su dvije uobidajene koncentridne kruZnice izvedene s
pomo6u todkica koje uokviruju traku s legendom. Unutamja je dobro vidljiva, dokje vanjska zbog spo-
menute izlizanosti vidljiva samo mjestimidno, i to vrlo slabo. Drugi je ukras vegetabilan inalazi siuz
rubove Stita: iz sredine svakoga pojedinog rubaizlaze cvjeti6i izvedeni od po pit ot *gtih latica s vi-
13e
MreZasti se motiv desto nalazi na istodobnim prstenastim bro5evima s natpisima, tipu nalaza koji su izradivali isti
zla-
..^ tari-graveri koji su izradivali i pedatnjake, ali i kalupe za kovanje novca, pedatno prstenje i slidne preclmete.
To jos_ uvijek nije poznati ,,malteski kriZ", kakav se pojavliuje t"r oa t o. itoljeca.-
]i: I*9
"' vlasnika je ipak naibitniji dio legende,.jer ga tniaju fiafuilno svi peiati-sa legendom. (....') Lapictarnost legendo i
nlihova podloinost ustaljenim formulctma nisu dozvoljavale tla se na peiatnimlekstovinia ,oriyu bogatije
1:eziine
forme i sadriaii (Andelii 1970: t l3).
290
ゝ
16Z
・ 01SIH OMP1lno/mOIInO/SIOSwtu00・ u08κШ・瓜ふぬ//:d■ Ч ゞ

「 ιloこ s tτ )uttTptO10JI uI 心・
サ￨
シI IS`9ι 8｀シ00τ IP=Kul■ H ,サ 1
・・
61 IS`918`レ 00τ IPEKunII fサ 1
・
SOI:0161 9110puV て ,I
'alrrurado rlruler eqaltod ez aueper8es ':・ f

「 f・
':」
'e,tolsour alsuotnod auezu:1ud rlJlpr.\ outez
-ou ehlueruso elEpEI \ Luorrqllg 11s EpeI EuauI
Brlettlp. r a1 :za tl rq .ru lrluI :JSlnqsqELI
-eJ,\ zr
eE epruerci'a1alL o1a:cl zeiati:d r orzeleu aJIqnC
nlprupod eu es ep tsoucnSoru r ours rlnueuodg
'nug n-1eft-r orlerd
'eurllqopze: urftueJ n I IIe 'n r1s,te[1e-ry tuo{s}el
-rg-o>lsre8n ruou,tolef,n elupers n ece,rerd HIWaU
-ord qrhupe,t po uepelelep oleuzod eiorqog
ヽ
イ︰
一
彗
・
一
■■ヨ
一一
〓才
=義
〓
√
〆
〓
ぜ翼 ′・ ■ .
・
一
｀
．鯵
グ
■ｒ
，
一
．
'ls) nlpq n ?lr>l r{surtel Brur Ioqurs ruleqed oe>11fo1'urourpo8

,r,'(lt
'8
I E I euerllep 'urtu gZ olo erahuord 'erelouelr rll{srl eleped 8o1ru1so,tp eurpelod eiruprls ef Fof
,r,'('99 tyt; Dl?rplererl rur? loqlurs nu ruleped e 'SINNyHO1 [aUE]fVUC 'S+ npue8ey rsou 'ruou
1s)
-lpo8 '9tti ei ue;r1ep 'Luur 0Z rsouzr 1 1l1up11s oSouur reluro,rd el lIp '13ruC ,r,'('Sg '1s) e,to>1eq qruar
-r;ord ?lr-{ HarF loqlurs rule2ed oel € 'SINNVHOI UEJ11Ud 'gl npue8el etur rqes eu 'eurpo8 'LgEI
'e\il 4 eqaltod'tulu 0t ereluo;d'r,ud'eluo:dog 3o>lpe,touelr zreleced enp eu lsourozod ouo?ar{s 1
ou 'tqTpnreu euterd nlnperzr es urou,telSn r nlruplzer ouqosnpeu - ouprSol - rleqed es rel oupn?
eltu t o1; 'nlelulepad tueieu ehSoleue e,terd rlqeuord orusru Bpes oC 'edorng ruaft1p olseq euaful olo
n es nlnilnelod 'tuurls loluze,rls eu tuocrln al qru zn uosrdleu 'rurpers n ruolrll us rcefuleped l,r?lls
,r,'eruepue8ay n 4zal t oustd o{sut}el i elueleuz Souprloqurs e}irls euleqed zoDl eturle?ed eu es
einlrpo e 'euuleped uDISIrtnq r urlsuusoq urSoutu eu r Bqop o] n uelnsud'eur1e[c etun]lruleuqryrceds
oeI oelo{Ilqo ?eA Bqop ot n as tlol 'epedeT 8o>lsdorne rlecel1n ns upuerd'ncrqng n uoqos us oruop
uluoqlv lerq e[ uB up t npedeT eu elp8eu o€]seu leluleped el ep nr.te]sod]e-rd ouro?otu e8e.,ls z1
'!ofu n elue[1,tu1seJ tlo]euz-I?lial.tc t oe1 'epueSel rJrÎo r ns ruepelzr BuTBJDI?o] ur>leupef 'tuo{rui{el
ulolsl uepeAZI 1sr1 ruellnpzt uepel od es rzeluu e8o1e,ts po ousap r o.teh1 e 'eue1f1a1ed ur>1uu1 rul^lllp
Υ
υ 4θ ι
′猟ノr"%a2イ ∂アZ々 tοPaワ ″警 ∂′ ″ 2θ Z″ ″ ノ
ら 4ο 助暉 ′
ι′″ ′″ υ7「 9a.ィ 8″Z`″ 480′ て響 υ ZZτ ′
′ ″′″S14/`′ gル .″ 4r訪彙
lr
'1々 "ι '∂ 'r∂
“ `′
￢
L 静 ■
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljec
Nepostojanje dvrstos mosta. u ovo ratno doba ne treha nas duditi. No, kako je bilo prije. u I rijeme
viteSkih redova pa cak ijo5 prrle. u doba antike?
Na mogucnost da se blizu Crkvine nekoi naTazio most zidanih nosada, vjerojatno joS iz anttcko-e
doba upucuju ostatci neke strukture koje je BoZo RadoS uodio i fotografski dokumentirao 2006. go-
dine u vrijeme niskog vodostaja Une (s1. 38-43). eni se da je rijed o nosivim stupovima rnosta.
:輌中
・
■￨■ ￨
.●
￨■
・ ■
・￨・
le:;.:,
￨｀
`‐
￨.
“
・ ■■1■ ￨■ '
Rijed je o blokovima koji se u vi5e-manje urednom rasporedu pruiajt poprijeko rijeke.

Na pruZanje prilaznih putova pretpostavljenome mostu/prijelazu preko rijeke upu6uje i rasproska-
njenost pronadenih sludajnih nalaza, a to su pedatnjak brata Albertina, vitelki mad, srednjovjekovni
292
ヽ.
ε6τ
'(Eg :;ye i) esrdleu r
tlur.ur rqes eu ns rlo 1 'eurrueqnl115 n o] n rul^ryJ eu'eouelutrd 'eIqr o11o6 ,r,

(t8 :yy6 1) e.reso.rd po{ '(28 :y761) r,ro1slo1
'ece[1o1s 'g7 eurpoS q1-09 tlluer ns iuu]iJuoulep e3rud e1
rclelso '.,eu11" ere8nrl5 oe1 loteuzod oull rieqo lousep eu euelrd eqerlod ez r ohusel o]seu e 'elsre8n-orlsny eqelod
ez 'etuns etu3oq e1e;rtroldslc arezo) r errrlulpor\J er,rerd zr es Luolo4 'e8nrd ouperlo{sn po otlseu tnd el le1 'etiupo,t
-zru olieu orzcl?rr os 1[-o1 ruo]sour [rrue,up ruilu;epe>1eu r uelnd urnrAe,r urlu;uuep s I]ellq pqeJi eu e]nd 3o,to tlseJl o*1
° ・
(・ sシ `・
シシ IS)
OAЭ レ I≧ Ч:uセ「 lqOpOZ Ou2821て lII IISu:w11ltL10障 n ЭlÒAOql■ I Чlu,Oq lIIUO「 Iq02Z 0801q`21:lq0 801StuII可
・
1111:、 olpl?JЭ Ч t10SO圏 110「 Iや打 ll UOIitT21じ Z IpO「IJA 01lqOSO O■ IulnSIId O「1)AO IIIq― IJセ IdI∬ Э]lミ 0「セp70Щ
IIη
ÌЭ AOUη A1 030AS O「IJd― IAOpЭ I I1101:A nS■ Op UЭ「 IIA n 10「
Эモ IUOpO.IZ:ÒtLInSIiS OA0108`1lS IIIp010d
・0鸞 SOIご
10琵 ZO】じtu:Э uOIqOセ U`じ斃 J可セ801Qlqnp 2Ш IAOIЭ「 IP luI「 IUO,セ q2Z
‐
n IZ℃ Iゼ U° Jd Stuじ puゼ P11° 「 ЧI u° 7° 〔I二十 nuIIセ lS l190A BI IIOA19ndn nS OlÒAЭ fじ II Э1 0Z Ч :U
tt°
p° 1・
-0た
olqOn pO IIむ Jセ pnpO nS IЮ ■ 3・ 2UЭ ■01 011110SЧ IqO tulや AS IJd OIoOn O「 Эい ■ OAOuOIIBI OuqOISptu O可 II
―OAじ U OOA2JOZOdn,IJOs Щ ISじ HO「 10f・じてIIIセ Ш IA,OЩ ― lU:]I,IIZじユ 10dO― ηШ IUO平 jIInÒpOJq0 0UIQaII
セ「 IZUЭ Ш :p wlloIIZじ J`η WO「 10UЭ ЭSIIIWOI WIAOЧ I瞳可じd III ηЩ IЭ 901S IIIゼ WIЭ IUЭ Щ OdS Ш luqO■ 8pOu Ш luЭ Ш
QЭ 町u・ 2,0「101S080U■ U1010「 Olセ陀 I)(Ч I IttAOい :で pOU・ OuÒAOpOI ЧI)Iミ 011A ll「 lIIIO nセ 1020(Iじ Z Ю A
-2■ 00「
―Zじ Iや AS― 『セい ■ OZセ Iじ un「:J0801EI nllllI℃ 31Jlul 1 11_}IqOSO nupO「 lIIA21SO OWS″ :I可じZ
lul?じ pOS OS OIE■ ― Э
`じ pη J 80AO nШ 010Z ZЧ all「
luて A卜 ulゼ dl「 IuAIIIゼ I]じ孵 u OuAIl]uuOp可セ陣 10,Od AOUIり Эqlv O「 OpulЭ Jd
で
・ott12polouI■ IIIttO100Ч
―
Jじ OⅢ OS 1lnUlЭ UOSp0
21SOW OSIqゼ島可 1■10u08セ ZЭ 孵 lSO`010「 IA 80陶 pOIS tuO可 Э 「
11じ lSOW nAOuqO nUIOnl
―UЭ AOゼ Z IIIて nISOd― OAOdnlS ЭZOq OuOЩ 01-IЭ 口 lSO iA080陣 II nSOfゼ `lSOuI I可 SWII OIZO10u nレ 7010d
tLIOAOゼ U OS tp O「 09■ 80tu`Э :鋭じG9+「 ∂″′注ギ・たD ЭAOZ SOutp:OS Эや I nlSOlluセ u`セぬ UO■ I・ AS OAIJЭ セudn7
IZセ Iセ u lЭ IUセ ]oOlバ OluOId OlpOA Э Iい Iじ lnd 80UAO■ 0い 0“ pOIS 1 801SuIIIη 80UЭ lAマ lSOd
℃Io:qnpO"Op OS町『
-101d nSOユ l Zn iOtullЭ pOd・ OI:qI]lu Э
卜 ttu BZじ Iじ UЧ :`ヽ ■
01 ηp OA0108 0UpOAZn IOp.2陀 7010d80AO p0 0upOA
IJ 2U OIZOIη IIOJd FOp● IO「 n10耳 0■ OdO ЭISIIII1 9可 ηuIO111 2UIQIIO可 2■ IIOA I Oゼ可 `11lSOfuI
―Zlu nup O■ uOuo9「
OluOA0 2U Эun O可 ЭId OZセ IЭ「 :Jd lЭ ]InUIluOI Ou nい 9ndn IU0 0AOJdn・ 20η AOU Ч:IStuII OA]ミ OUuII IIBÌOAOu
…aχ たοι
Fm響舞 ″ b物 ′″ 勧tθPaヴ οaク η諺 ″ y″ Sな `″′̀
7′ ギF,率 ″まχF?θZθ ″′
4θ ぼ紗ィ ′
″′υね ″ ηπ r9attυ z`″ 48ο ′
,fルメκr yσ
￨■￨■￨ 4￢ ■
Dubidki arhitlakonat u razvijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeia
Svojom koncepcijom podsieca na grb prikazan na Alberlinovu pedatnnjaku, na neke prikaze

ivanovadkih -qrbor a. prirnlerice one na Rodu,la8 pa dak i na ,,templarski grb" pronaden na crkvi sv.
Martina pokraj .\a5ica. rr') ヨ
Nadglobne ploce koje moiemo pripisati templarima ili ivanovcima pronadene u Hrvatskoj ipak
pokazuju mnogo boliu kvalitetu izlade . Primjeri su za to su nadgrobna ploda pronadena u crkvi sv. Mar-
:
tina na r:jihcvu posjedu sv. Marlina (BoZjakovina kod Dugog Sela),150 (s1. 46.) te nadgrobna ploda iz
crkve pronarlene u sklopu, domusu u Rade5i, nedaleko od sela Babore (sl. 47.).15r
ヨ３ヨ
Uqecaj terr-rplara i ivanor,'aca na dornicilno sta-
novni5tvo svih druStvenih slojeva zasigurno je bio
znatan. U tom su smislu moZemo pretpostaviti i
da je ono opona5alo motive videne na vite5kim
objektima, i uokolo njih, pa tako i na njihovin-r na-
dgrobnicima. Smatram da je ve6ina ovdje prika-
zanih spomenika (sl. 48.-58.) nastala opona5a-
njem, Sto se prije svega vidi po slabijo.f , moZemo
reii provincijskoj obradi. Poneki su moZda nastali
dok su vitezovi ivanovci joS obitavali u ovim kra-
jevima (s1. 48), no sigurro je ta tradicija ostala jo5 dugo Ziva pa time ti spomenici reflektiraju sjeianje
na viteike redove.
Prema tome, smatram da je veiina tih spornenika nastala u vrijeme kada,,pravih" pripadnika vite-
Skih redova u na5im krajevirna viSe nije trilo premda se s nekim titulama - osobito onorn vranskoga
priora susreiemo joi neko i.rr.1eme. Riled je ipak o kontinuiranju odredenih oblika i motiva koje pri-
mjenjuju manje r,jesti klesari (..kor aca"). ito se vidi i po nespretnijoj i mstikalnijoj izvedbi. No vaZno
je naglasiti da ti, domaii majstori imitiraju videne motive, ono Sto su vidjeli u svojem kraju - gotovo
sigurno na crkvama u i oko crkava templara i ir-anovaca, u njima te oko njih.
ras Kasda.gii et al. 2007: 57, sl. 11. 59, sl. 12.
lae Dobronic 198,1a: 67-68; Horvat Z. 199(t:25, s]. l7
rio Bel4i 2007a: 98.
r5r lvanuicc. Mihaljevii 2016, 85.
S6τ
. ・ ●:、
.・
〓ｉ
・
手 ● ■ｆ■ ● ・
．一■
・・・
■
´■■■
一
■ ●Ｉ
■
〓
・
一一
:￨￨'￨ '￨=
．
ｒ一
ldtuat oôpal qq;al!^ ttsou?oznu hoSpg tulDfirapl l :qar8bz 'nftSoloaqto oz l?ttrlXsq'!o1ag lotn; :tg
■ ._ 可 ■■
Dubiё ki al・ hidakonat Cn01■ SrCdttCl途 VttCku i ttegOVi tragOVi kroZ kasnija stouc6a
‐■
‐ ■
296
ど
ん6τ
ι61:9g61・ V`10'｀ ■
OH ,ゞ :
てι:9661・ Z軍 OA■ OHゞゞ I
・ :η
シι ヤ861 91uolq(ヽ (:[ こ
ゞ I
Ш O可 ]IId■ 0「 nIIЭ Ou OÒIP IfIIoS uЭ 町 ouIゼ S,OA`ゼ Aη llQじ UOAnoOs O「 lu lsO10FaIセ uO・セ偽 znI1 80uSOfIA
_Od 8olswJH zIじ ,Old 2A■ Ш II12Z ηpOd■ IIOu lЭШ 2d ηu tOW:AЭ 7:J可 Ⅲ !UOSЭ l可 n S OIIUOWOdS ηШ IЭ lu10■
“ OIS「HUむ WSO pOd l 1011Э 1101η l nS tP 1lSOu9■ 80Ш 00Ш 2「lミ IШ OId IO⊂
IDAS IIじ ZIPod n,vIA Ш
―od Ш
・ηШ ℃pOIЭ Ш Щ IY0100Ч Iじ「

l裂 Jlsl ou Э lqOIS OAtt1 01Э
uOd OS IOp Ш O■ じq℃ Ш IЭ Qn「 IttZ Ш luttuO■ S IWZIq
q
Эu l uoZOIdO OIIA lユ Iqじ qO■ 口 d lЭ IIolЧ IIIq lqoS n OШ O「 IIA 07np O10u,OfllS IPnfIùIOISI Ou I1101d OuЭ
_7nls ns ott uoIじ uI平 ?.3sol wls。・Osnp iOf Ч じ「じ11｀ 98nJp 080utu l oo可 “ 可 101PUl ηAo o「
op Ш ?「 IAOIS
_。 dl。 .d odЧ Эs ЧlulpoЮ d:soucI.。
z12u I11セ un,2.。 qЭ Il η `080uЩ OIIq O「Iu ll可 1020d n o「 :IuowSOÒAJd
oo】・
uOpIA10d IOA08pO Э 「ゼp Ш OftuЭ「A ιⅢ O′｀じJdn Ⅲ O可 S「ll UOШ SO pOd° 10A17 0tuO「 IIA n OIIuOШ OdS
IIoslη Jd S IA21Stu OAttluAOU21S O可 oIIOlじ耳 ηp 09■ 80Ш OIIq I1 01:Э 町

211d OS 090Ш セN
ЧIA■ 2A00paZI
ouIIo9olS tu OAЭ てIIIマ Z2可 IId OU:10U OIIIマ 1
十ゞ 1・
「 Aじ zIЭ 卜 QIqo oJセ lS Oや AS I127Jp2Z

op II1lЭ llШ IJdイ [BA lOdI・ IIasolls Ю hl n Э 「
luOAセ Is of:Э ℃dn■ o OI´ UЭ 1■
ns llセ `?u,12「IIu2■ IsO pЭ Id llluolIS n「 IUOAじ Is n OS nSIい ■ OuS08 ZIじ IBIЭ :Uη
u801d ЧI Эい SIdIId・ 0901101S
・ p ouZO.IdO wA■ OHマ puv-0[luOA可 Ш OUて n「 n`Э Aos p0 0Ш OAO'S ЧIUOptu
s OfupOIS n10い
乙[「 9i n aII]ゼ lЭ
ηAじや d OUQIIs
_OJd_じ可η9ols n「IЭ IpO■ ln陀「 IAaSO■IIい可じィIIqO 1 0flZuOwlp ЧI「lumoIIs o可 IuЭ Ш OdS
OqOs0 0、 Эuゼ Щ IIィ Iolul nた 112WS OAOIS 01 2901101S
「
fゞ
―
セlЭ QOd II・ sI〔 ℃J可 1l Iュ 1lsЭ「llls oclo■ 1 lISI1lS IIuOAZ tuじ Sじ p13・ luSuOSOUO■ O■ Q:10SOuSO可 l11,■ IIq0
・ η
Iノにx可
IdJЭ lUI
0「 ηp n″ A2■ OzOdn 18nJp■ opこ ⊆ 89じ Jqじ uOAID｀ ′ Sar″ t:J9ZBIZ1 0AOIS OulЭ QOd 021 nレ I1lЭ
￨も 9′
'ど
“ 2AOIS SOqZじ SOAS Э町IdùЧ dШ Эl Ш OU11ミ A4SO n卜 I10WS IIOl
'・
Э陽じ可てIII p0 0uSOp 1 0AЭ 町I(111:ll oll`だ」

OA011凝 1lSOAou oШ Э70Ш nAセ Ю dllu801測 η OЧ セpIOw
lupЭ「 Эい可 `l,じ通い AON n wuOAz n
―nセ ЭttplZ■
ヽ・
■■ ︰︱
●≒
︰︲
二・・
二一
り,υ A。ッυA, lυ り″ ]務ら,θ 4ο多をけ 717,a′ 4″ sθ ″pて )z炒 ″ ん″ ′

ν′υ夕 ,′ υ″ z`43θ ′θ″″7υ
F9a´ ″炒り究ψS27 '{opg {v.ntt.tg
`′
“
`θ `磁
可
h ■￨
■
reljefu prikazan ..Rupertor kriZ". Ispod kriZa naknadno je, slidnom tehnikom, isklesan neki - zbog
o5teienosti danas necitljivi - turski natpis. VaZno je primijetiti da pri toj. sekundarnoj uporabi kdZ
nije o5tecen.r::
Pojedini pak spromenici vjerojatnije su nastali nakon odlaska Osmanlija - to su prije svega oni koji
odudaraju svojim ,,baroknim" izgledom (s1. 59.-62.). Premda, \,alja i to naglasiti, i inade je vrlo te5ko
preciznije datirati ovakve rustikalne spomenike.
〓・・・
〓
︲ ■■
‘
．
・
・
、
●
一
ヽ
参一禅
．■一
・｀.=・
__■ う￨´
155
ルialcnti6,Prister 2002:82,kat.br.162
298
ど
662
'(.'
ttOZ'g 't7)1ee51e1dure1 s1q8tuy7t1t,tt78ro'etpedtli.tt'ue77:sdgq u.
.(..Ltjz
g'17) u1q'sso.rcii-so,3-ro r-rLioli,s.repro rtt :dgq:(. Ll0Z 'S'fZ)l0gl-q11s;dqd'o3urlees/leu'slpescrJolsrq',Â,\\,Â//:d11{ isr
't8-61 :866I ?ruorqoc 1il
0l ls'rE'98'9i0a cr,relieqrl,X'casnue,rl:AZ'Of '6 I 'ls'82'LZ'gZ '€102 rlô>lte6 eir
'npeJ etuou
(ele]so
-pehel olr?nfplsr pelrsrdud llefurs ousrq eu r - urole]son - oe>I 'etteVrt4 nlsJl nl r ep ru€4erus
ep o>le1 'erurleped u'rur4sreldurel I ssrul{?elou€Ar eu r 'ecuefruttd'ovxzeleu VIq op-4sozrp 'o51
rsr'rcl€J{lndes
I {e (Iclouelt r rreldrue} r llerur eDlefqo e[ols ns eh8 'rcruloSolg n u;n1d1ru1s nftse4erluzu n ouele;
-e1?eu o1 el olrqoso 'eceleDllndes Iogurs - ru$leluo{ .6ruo>lsJeVlrt'n ep€u es Epe1-- o} af€p efusfl;
-IIu elep€lnerd unle;ery fo>lsl€AJr{ n 'e>luoruods po ruoupeleueVrt4Eo>lnrlsorrp zeryrdel ,tf1ul:rue7
&
'1s)
lW ,rr'ofaliat Bapud tu,uotn tuapaAz ns ryau D 'aawml n ns ruDsu?t DAaV!,Dl ozryud
''Eg
po lTaN 'oAa?W qwououuv t qEs,roldtaal awuostud t oru1std1ou s wauod E>[1go rLrI?qzH u>lnreulods qruqofp
-eu qrueIrIDI 69 o ef pefu 'urefueure>l umrqo6peu s [e7o1od uepeuord 'e8e3 eles po o>loppeu 'rcrusel1 npels
-od uo4sreldurel eu e[o>1u1 orus qrureruodg 'rlruorrelg loupeduz n r rueflrrouelsn ns ou epeu rcruouods rupqg
anldwal oôpil qry;ary^ 4sou2ozou mo&o4 Tuyollsaloyy :qa"8oy 'n{t&o1oaq,n DZ illtrgsq 'to1ag {otnS tg
￢
I l ■
ZAKLJUCNA RAZM:ATRANJA IS:M[JERNICE ZA DALJNJA

ISTIRAZIVAN・ JA
Odabrani i o.,orn prigodom prikazani nalazi, premda ne potjedu iz arheoloSkih iskopavanja, svo-
jom brojnoicu upuiuju na bogat Zivot ovoga kraja u razliditim povijesnim vremenima, a rnjesta nji-
hovih plonaiazaka daju naslutiti arheoio5ku topografiju kraja.
Osiln toga, ttnalazi pokazuju veliki potencijal pojedinih lokaliteta i nuZnost arheoloSkih istraZiva-
nja na njima jer to je trenutadno najbolji nadin da doznamo vise o dalekoj pro5losti ovoga kraja. S ob-
zirom na, vjerujem, ogranidena raspoloZiva sredstva moZda se ne treba zanositiprovodenjem velebnih
projekata u skoroj bududnosti, premda bi najve6e pomake postigla arheoloSka istraZivanja osmiSljena
u sklopu Sirega medunarodnoga programa. No, tamo gdje se to moZe, valjalo bi planirati barem manja,
sondaZna iskopavanja, ne gubeii pritom Siru sliku, iznova pregledavati prostor srednjovjekovne Du-
bidke Zupanije, sustavno prikupijati i biljeZiti eventualno saduvane predaje i toponimq. VaZno je da ih
pri tome prate i konzervatorsko-restauratorski radovi. Da bi se navedeni ciljevi ostvarili, trebat 6e raz-
viti dvr56u suradnju s drugim strukama (povijest, arhivistika, lingvistika, etnologija, povijest umjet-
nosti. oovij est arhitekture...).
Istodobno se namece potreba osnivanja suvremene zbirke ili muzeja s ve6 postojeiim skupljenim
nalazima. koja bi uz pohranu i prezentaciju osigurala i njihor,u znanstvenu valorizaciju i interpretaciju.
Vjerujem da bismo na taj nadin u velikoj mjeri popunili prazninu koja postoji u na5em znanju o du-
bidkom srednj or,,j ekovlj u.
Slikovni prilozi
sl.1.¨ 助cdiさ ta prcccptorata tcmplara(crno;u zagradanla su onakac ivanovci nisu naslijcdⅢ )iiva―
nOVaCa(CrVCnO)(iZradiO:J.BCl巧 )
Sl.2.― Prikaz granica dubiё kc ttupanije(prclna Dobroni6 1984b:57)
Sl.3.¨ Nacrt Dubicc prcma ⅥZcigclovoJ karti Karlovaこ kog mira iz 1699.godinc(prcma Szabo
1920:63,sl.44.)
Sl.4.― Slika Dubicc C.Schutza iz oko 1788.godinc iz l‐ llkopisa beё ke dvor.kttittnice br.8655
(prcllla Szabo 1 920:64,sl.45.) F
Sl.5.― Kolorirana panora11la Dubicc Prisca prel■ a vcduti G.Cantcllia iz 1 685.godinc(prcnla
https:.1、v、v、 v.zapadllisl・ bi.conllpravosiavlje/n■ anastiri― i― crkvc/164-11lanastir―
mostanica?showall=l Markovi6 2001:258-259,sl.144.)
Sl.6.― Fotogratta manastira IMogtanicc snimljcna 1 882.-1889.godine(prcma httpsi//www.za―
padnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri― i¨ crkvc/164-manastir― mostanica?showall=1[27.5.
2017.])
Sl.7.― Skicatclllcljaoko crkvc izradenanaosnovividijivc koniguracijc tcrena(prcma Se五 61944:85)

Sl.8.― Manastir Moζ tallica danas(bto:J.Bcla)
Sl.9.― Gradina danas(bto:J.Bcl可 )
Sl.10.― Ka■ a Wolfganga Laziusa iz 1556.godine(prcmalMal‐ kovi`1993:51)

Sl.11.-13.― Rckonstruirana templarska crkva Uzncsetta BlaЙ elle Djevice:Mar」 c u Gori
(お to:D.ForctiC)
Sl.14._17.― Prcdicc od pqasnih kopё i(fotoi J.Bcl巧 )
300
108
(crAoller\l 'lN :otoJ) e8e3 eles po o{olepeu 'ecrusell epelsod Solsreldure} s rr?eis.- ・シ9`・ 69・ IS
(lopeU 'g :o1og) eie:1e3o1plqnp zl Ir?ols - ・乙9-・ 8シ・IS
(er,telyeqr61 'y41 :o1o3) IFaQeU nDSnLLtop ndol>1s n ouop€uord e,t1-rc zr epoyd euqor8pesl - ・・
1シ IS
uleg Foang pol nftozord eu euru,r\l"AS o'Irc r, ,n",i*rX;i33:J?;f,Jtr; ・・

9シ IS
(;opeU 'B :ep€rqo I oloJ) elrc>1ru1suo1s"r 8o1peh:d iryr1s n ule?rr>l rrrrueselln s Ie?els - ・Sシ `・
・
シシ IS
(lopeU 'g :oio;) eurDIrJ po) lun rcelu n ern]{nrts euotrru) - ・6シー・86・ IS
(l' ttOZ'g ' LZ) urlli'puelerl ur ,{rolslg-eme{Jno/,\\ullno/sresnluoc'ue3,(u'.tt.uzrt77:dgq
uuie-rd) eurpo8'glgl zl ucelorrelr qllsrl luqed r1ru1so^C - 乙6・ IS
('tt'ts
'9L€'t1oa ipe,tun11 eure.rd) eurpoi 'g7ll zl eftro"rdog Solpenoue,tt zrerreÎ elerq ]e?ed - 9ε
・
IS
('gt 'ts'91f.'vooT,
rpe,(unll eurerd) eurpo8 'lgtI I 'ZAil'z! uluo;dog Solpe,touelr zr EueAI eterq 1€?ed - ・g6・
IS
(iutog '1 :o1oy) eurpeqlv elerq eleluleced eurpezo4 - ・

シC・ IS
(leieg 't :otoJ) Buluoqlv elurq 1elu1e?ed - ・
86・ IS
(tope6 'g :olo3) eqe,.u SouzelysT >1ep1eg - ・・

τε IS
(iopeU 'g :o1o;) qean wzalpT - ・
16・ IS
(Fope6 '51 :o1og) e[ydo1qq1 - ・

OE・ IS
(|eteg '1 :o1og) Blerlsorues ecrlerls - ・・

ic;r6 6τ IS
(Iope6 'g :o1o3) eorlerls IsFrA -

・・
8τ IS
(;opuU 'g :o1o3) eprz eundsl - ・・

乙τ IS
(iopeU 'g :o1o3) rô{olq ruesoll ruotue) - ・9τ ―
・・
ττ IS
(fetsg '1 :o1o3) ednls 1etuo111 - ・・
Iτ IS
(leteg '1 :o1og) e1n1 3o1qr1o8 >1euro16 - ・・

Oτ IS
(lope6 'g :o1o;) sJaAe-r i slaAe 'e,re1srpe1 elteq celoueq l>lsuoûls - ・

61・ IS
(leteg '6 :o1og) srolal r sJole 'egruoqug euudellg eueq tEAouBq r{suolels - q`セ・・
81 IS
… ο″Й 膨 η 凌″∂′繁 ορaブッ9,'′ ″ θZ′ 夕′

4θ8ηイ ′
ι 9a78υz`″ ′8ο′θa響 ″ 移ノ″ ″∫額
J∂ ″ ″ ∫
″″ ′ `/♭ gあノ7:/c
"И "η 7∂
`′
“
LITERATURA I IZVORI
1 . ANDELIC. Pavao 1970, Srednjoujekovni peiati iz Bosne i Hercegovire,,Akademija nauka i unletnosti
Bosne i Hercegovine, Djela, Knjiga XXXVil, Odjeljenje druSwenih nauka. Knjiga 23, Sarajevo.
2. AZINOVIC BEBEK, Ana, PLESE, Tajana 2004, Gora, Ltpna crkva Uznesenja BlaZene Djevice
Marije, Obavijesti Hrvatskog arheoloskog druitva,36 (2004.) 1, 146-155.
3. BELAJ, Juraj 2003, Ecclesia sancti Johannis apud Cruciferos in Bynna. Problem nazodnosti iva-
novaca u Ludbregu / Ecclesia sancti Johannis apud Cruciferos in Bynna The Problem of the Pre-
sence of the Knights of the Hospital of Saint John in Ludbreg, Prilozi Instituta za arheologijtt u
Zagrebu 20, Zagreb, 1 5 1-1 55.
4. BELAJ, Juraj 2005, Utvrda Gradi5de kod Margedana. Rezultati pokusnih arheolo5kih istraZiva-
nja. Annales Institttti Archaeologici Il2005,lnstitut za arheologijuu Zagrebu, 56-60.
5. BELAJ, Juraj 2007a, Templari i ivanovci na Zerulji Svetoga Martina. Dugo Selo: Grad Dugo
Selo, Pucko otvoreno udili5te.
6. BELAJ. Juraj 2007b, Jesu li postojale Zupe na podrudju ivanovadkoga belskog preceptorata 1334.
godine? 'Were there Parishes in the Territory of the Bela Preceptory of the Hospitallers in 1334?,
Prilo:i lttstituta :a orheologi.f u u Zctgt'ehr 21.473-480.
1 . BELA.I, Juraj 2008. It'anec kro: slo.f ere proilosti. Deset goditta arheolo.ikih istraiivanja u lvancu.
Ivanec, Grad Ivanec, Mini-print-logo.
8. BELAJ, Juraj 2009, Bela - ivanovadki burg na Ivan5dici I Bela - the Burg of the Knights of St John
on the Ivan5dica Mountain, Prilozi Instituta za arheologiju u Zagrebu,vol.25 (2008), 155-182.
9. BELAJ, Juraj 201l,Prrkaz arheolo5kih istraZivanja crkve Uznesenja BlaZene Djevice Marije u
Gori tijekom 2008. i2009. godine, u: Antiqttamfidem. Zbornik radova sa znan,etvenog .timpo:ija
o Sisaikoj biskupiji, D. Teperl, S. Juri6 (ur.), Sisak,l2l-147.
10. BELAJ, luraj 2017, O demu nam govori bro5 iz Gore, u: Snvanje Bogorodice na podru[ju Sisaike
biskupije. Zbornik marioloiko-marijan,skog simpozija povodom ieste obljetnice ponovne uspo-
stave Sisaike bisktrpije,4.-5. prosinca2015. Sisak, (u tisku).
ｌＩＩＩＩｌ ■ｒ
11. BELAJ. Juraj, SIROVICA, Filomena 2012, Arheolo5ka istraZivanja crkve Uznesenja BlaLene
Djevice Marije u Gori od 2008. do 2011. godine, Annales Instituti archaeologici,Ylll (2012.), 58-
62.
12. BILOGzuVIC. Nikola 1998^ Kotoliika crkt,a nct podmiju banjaluike biskupije do invazi.je Tu-
raka. Topoloike i pot,ijesne crtice. (Studia Vrhbosnensia 10), za tisak priredio dr. Anto Orlovac,
Sarajevo: Vrhbosanska katolicka teologrja.
13. BOSKOVIC, Dora, DORAaIC, Damir 2009, Maievi viteskog doba u Hrvatskoj - maievi razvi-
jenog i kasnog srednjeg vijeka u zbirci orutia Hrvatskog pot'ijesnog muze.ja u Zagrebu, Zagreb:
Hrvatski povijesni muzej.
14. BUTURAC, Josip 1944, Popis LtpaZagrebadke biskupije od godine 1334., Zbornik Zagrebaike
biskupij e I 09 4. - I 94 4., Zagreb, 409 -454.
15. BUTURAC, Josip 1984, Popis Zupa zagrebadke biskupije 1334. i 1501. godine, Starine JAZU
LIX, Zagreb, 43-108.
16. BUTURAC, Josip 2004, Pisani spomenici PoZege i okolice (1210.-1536.), (2. izdanje), Jastre-
barsko: Naklada Slap.
17. CD - SMICIKLAS, Tade 1904-1976, Codex diplontaticus Regni Crocttiae, Dalmatiae et Slavo-
nioe. Zagreb.
・
08-I・ 1lS`qO■ 8η Z`(AIXゼ 81「[1)I
tI可 IpOJZゼー
ll「-0弩
QIpI・ QuOSOII IIN?l.10卜 ´
t、 la`ヽ 1‐
u`・ Ixxx■ 881聾可 `ρ zレ r ρυど =)・ルギwatr〃 η
■ ■ ■■■ ■ ■■ ■ ■ ■ ■ ■
θνυ.t/4S′ υ′′ム 'θ :/H・ ″′ ′′ tρ ゞ′・
夕 inlノご .■ 988111ゼ AIÌ】 sNIЭ )vs― oIA3f■ n】n】・シ6
'′ `加 `∂ "■
・
乙9-SC・ UO110pulloI SOpIIЭ Id:SUЭ Ч
■V`(・ m)1lJЭ A― IS51do11‐ ‐ S・も nqp]■ ・
dt・ ∫θθみ
′ ノげゴ J`″ ∫οつ′
∂ パ N`∂ ′ 9乞 ρι ″2θ ど ∂7′ 力 f″ ′
′
―∂∂1'θ ./cr ゞ∂ ″∫′7.4:フ
″ ι
/ノ ′
″7.lb'θ ′θ∂え
ア
'ι
`例 /・
｀
テ :11`LUЭ IOSnIOf JO uЧ Of luIじ s JO SlЧ 81u)I ЭЧl puO SOpOЧ 遥 [
｀
`フ
uO,(SO10031101V・ 100こ P:I可ヽ・ OuuVÌ■ DVCSV】・66

'イ
■0⊂ IIIVHDIIヽ :可 l10811V・ I■ OISiV】 `セ :10シヽ―

'ι
・
シ6-ム乙
｀ ‐
6g∂ ツS″ ■
・了〃 ″ ′′ 7ギ ″
ツ/ν ∂ι
″θ ∂ノ ″θO・ (IЭ AЭ ,ISOg ILIOD)ゼ Aじ I:LII UOAI・ As`ゼ ЭIU員 0町
″y'Iギ ″7■ ′
p・
7プ
ìゝ
― ЭБOD・い 00じ通 Op■ Aln Ч:可 SIPzI羽 110111B10■ '91oτ
可 :肥囚 `]″ IA]f■ VHI囚 `011セ u`Э IsnNVAI・ τ6
・ -681`ノ ∂′″∂′
00τ ′′
― ・・
′′夕 υご ″1∂ ′
1「
∂′′
ノン7ν ′ν∂ρツ0ノ ∂′
iO′
′′υ 7'F′ ′ ∂ ′
(I
S'′
in`κ J88unII JO uIOp8UI)IIセ AЭ lpЭ ン
、OЧ l uI SJЭ II01
-ldsol1l puo slη "∂ =∂ ・
ldu:IЭ■ Ot1l JO SOIn1011■ ls lじ IIOIIJ:10■ OЧ ]JO U0110ttuO1 0Ч ■ ÌIoτ lIOSz.Ì(Iや :人 Nf■ H Iε
・SSOJd A↓ ISIЭ AIUn Uじ ЭdO■ 113 1η Jュ UOЭ :lSOCIη pna`(2110AЭ IpOIN nЭ Э )

ソθfr― θ∫′r・ θ短ガ ″″〃ル ″θ′肋り ′ハ∂′
ρ∂″ ∂グ′″rS′ ι
∂〃θ′
′漁 θ〃 ∂牲 ò10τ lloszÌGvANnH・ 06
・Kュ
ISIЭ Alun uη OdOInI IO■ UOЭ :lSOdOpn3`(IIOl撃り ЭS
SIP)`∠ [″ 5″ ″
θf′ 却 ∫′トフ・ 7〃ル r"FIイ )′ t∂ /′ ∂ガ ∂7′ ″い｀
″∂〃υ〃漁 θ〃 `シ
00τ 110SZ`1⊂ VÅ NnH・ 6τ
■■ ■ ■ ■
“
・
Э可Slじ AII_1:lSOu30fuln 210QIuSЭ「 AOd OAlミ n■ (■
:qЭ 18ゼ Z・ ∂ ″ヽゲY∂ ι″′
ι/∂ ι″
・
ギSソ t・ rθ
ギ∂
・ギ∂″ι ∂
`′ `′
ツp′ ′
/′ ″∫′
θБitθ ′ :η υ
ツP′ ′
r′ 7′
・r`'厚 `9661Aじ ISIIOz° _LiVンヽ
r・ :通 ()II 8τ
・
861-III`(S961)ε
― ″I″ ″∂.Ì″ y″ 〃∂〃 ′
I`61`″ S'θ ι メ励 rノ ?∂ ″、
tθ
判 7g・ I「 uOAじ Is l1 31ulЭ ,01S o・ 9S61℃ IЭ「puV｀ ■VAuOH・ Z
・・
τI Sシミ SIdolnJ`ntuI｀通in opЭ J 8o可
―
Эl12111 1001011qI(]11 0S IZじ 10u・ ЭじUuO:1ヽ ″″ イ θ lυ 's′ ∂ι ″θル′θFι ′
′ r∫ ηυ
・・ ὶ lffノ ∂ ∂υ″θノ .lι ′ ノο′
ノcr′ ∂′ νθ'′
― ・ "レ
9810A4SnDÒp ttSZoD ・9τ
`√
″″、17θ Sar∂ ″ι
″Y SIr″ /θ ′ ∫ ″ 7“ arイ ∂
′ ∂S′ Zィ
′ブθ Sり lθ ″θι″θμ力′ ′χ∂ q9`乙
“ '2″
・qЭ ISOz・ )Э )In可 ―
可 I可 o11セ ⅢЭlη Ш OuAOISOpOIIJd`(η「IЭ セリOSIP 2■ S■ 01■ Op)υ 力θご0″ /″ビ ∂48∂ ッ
′″″′ θη あご 8θ ″ノθ′S"び ″Zf′ a″ υ7[クノ8θ ガ οギ∫夕 θ′ ′〃 `9661側 JOa`sI■ ■f8JLSu♀ I・ Sτ
∂ν′υ ο′θ′ ー S｀
“
・
τOε [6τ nIЭ :lSOCIOpng`(・ In)K可 ZSAOIZ
¨ ・
中SO■ ・
f`lpOKunH・ SZ`● ユタリ″S/ノ 70ν ″ υ7′ υA∂ ′′aЙム/b"∂ ″ι/0ノゴ ∂7′ 8ι″ρι″ ご■]・シ ∂′ノθ ん rθ ′′′
・
[)∂ ZZ:n`η u2JAJO倉 oI■ d■ Эllセ lldsoI1 0Ч lJO SO)セ lS'10Ч [1.`100τ
ン√∂7′ ′νυSa′ υSη ノ
′
lフ d`´ IIDl《冨シ乙
・ Ш OG:qЭ J8η z・力学Svυ んf〃 ″ ′ ・
10「 IASI :'AO″ ″A/′ ′
′″ ′ごι 「
″セ :`τ ooτ η 10■ `3/1NouaoG ετ
・ ∂
′σレ
シOI-6シ `τ
ツ∫9′ υ
′ ι r
∂ギPlη a`F″ z77'′ ″S∂ Aθ ご υZ″ .1′ F′ 7ノ σ ギθ■づ ′ θF fρ P′ υ

′ ッJ`0「I祀囚「
:Э Э:AЭ G OuЭ てセlg OA可 JO I口 :ZOdOJd
I可 QluA08018`801SWЭ
「じqOID・ AS IЭ ・
10ZnIЭ Э luOU21 1U肥 In8oJ:η IuA0801D t8661 B「10■ `Э INOugOG τ乙
・q0180z`(Ix η81卜打 `:)SOUlЭ「uln ЭUAO可 IIセ Z pOIZセ u`9oシ η81LI`ρ zァrρ ″ど
=)・カツS′ ″ `t・

2′ p′ ′
r〃 ′ ″ノイ′
″ご∂S.l υθυAθ ″υ4′ つノυ′
説ダ∂′″ fFρ ∂夕 ′F′ ∂脅οご `qシ 8612『 [0■ òINOuaO⊂ ・
Iτ
・qЭ J82z`・
IIIノ、xl・ ASÒuO1lSIJЧ
Э 201180JЭ セlЭ ЭIゼ uv O■ 01011qlg
￢SO陣 pOSゼ ISuじ 91・ I)「ルギ∫″ ん′〃 ′
2 PAθ νυA′ ノご・4ο ν
′′ ″ %イ
を ′ ′ ギP′ И `セシ861イ 10■ `Э INOugO(1・
′ Oτ
'セ・nqЭ 80z n「 ЭZnШ
:可貸O100甲 v:qOISOz`″ θθζ ν′9"=θz″ ′S.fθ νυノゴ 6
・
・
ツη b′ ″θ ″ ο ″ υθつ θつ θ ∂υ
.力 7θ 7'∂ 7′ メグ FS″ ″ `■ ′ β fθ グ θ ∂7′ ./θ ∫′′′lS∂ ど ∂
%Iり ′ν∂S∂ツご ∂7′ ″′′∫ο′廟 θ′S'
'ブ
′
7ノbS∂ θθ
・′伍 θ″′Aθ ′θαθ /ρ ιイ
.・
′
ρ θ8・ η
ζθθζ 9∂ ツ嬌ヒ考ζ η ∂/レ ″ノゴ 8θ ′∂AS″ θAィノ,′ ∂ツグ υ θAθ グθ wグ
ギ ″f
°
′θ∂″ υ ′ ′η Sθ ル Fυ ′θS″ ∂ν∂4948Z.″ ′ Aθ 8θ′
′り .4Aθ ご ′ 切 ■ο″ 」θ
″′ 任・ `乙 O可「107(○ 囚 ■ G・ 61
00τ `″
"J″ `争
・ IIτ `(可 OS110 1UqЭ
乙シτ SOd)`(シ 861-9861)IIAX― IAX・ 10A`・ S・ 6 779aFυ z″ υ々 Z′1″
80y,0′ θ∂″ υ ギ′νS∂ 吻 `001UAvdO>OpOJ8 nや ZnIべ n IAЭ Qη Ш IuAO可 ЭLOttpЭ Is`シ 8610可「10z`○ ンⅥ冨 G・ 81
"'D)D,roltoil t D"tDldwd oôpil L!rysafl^ 1souromu ha8a,U M7DfL4aroW :qarSoz'nh&opaq.u, tq

DZ lftlystq 'fupg lo.uy
Dubidki arhidakonat u razvijenom srednj em vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stoljeda
35. KUKULJE,VIC-SAKCNSKI. ivan 1886b , Priorat vranski sa t'ite:i rentplori i hospitalci sv. Iv'ana
u Hn,atskqi. ? Rari JAZL,,knliga LXXXII., Razredi filologidko-historiikr i fllosofidko-juridicki,

knjiga XV.). Zagreb, str. 1-68.
36. MARKOVIC. Mirko 1993, Descriptio Croatiae; Hrvatske zemlje na geograf-skim kartama od
na.f.stnt.ijih t)retnena do pojave prvih topografikih karata, Zagreb: Napnjed.
37 .
MARKOVIC, Mirko 2001, Hrvatski gradovi na starint planovima i vedutantct. Zagreb: AGM.
38. MARKOVIC, Predrag, KARLO Kresimir Z}l4,Religious Architecture of the miiitary Orders in
Medieval Slavonia and its Reflections in the 13'!'and 14'1'Century Hortus Artium lletlierolium,
2 (2014.),579-589.
39. MATKOVIC, Marina 2013, Rasnosredttjoujekovne uttrde novogradiikogkraja. (Diplomski rad).
Odsjek za arheologiju, Filozofski fakultet, Sveudili5te r-r Zagrebu.
40. MiLETIC, Drago l9g6-199i ,Zlrpna crkva Uznesenja BlaZene Djevice N4arije uGori, Godiinjak
zctitite spomenika kttlture Htrutsket, 22-23, I27 -1 5 l.
4i. MILETIC. Dra-eo. VALJATO FABRIS, Marija 2014, Rekonstrukcija templarskog sloja Zupne
crkr-e Uznc-senja Bia2ene Djevice Nlarrje u Gori" Portal^ 5 49-14.
12. PAVICIC. Stjepan 19-15. Dubica. u: lilrrrsko ent'iklopetiiict, M. Ujevi6 (ur.). sv. V, 5.
43. RENGJEO. Ivan 1959 " CorpLts t{et' ntittelctlterlichen Jliin:en von Krootien, Slavonien, Dalmatien,
(\raz.
44. SEKULIC, Ante 1989, Pavlinski samostan u Dubici, yCroatica Christiana periodica, Vol.13
No.23.28-43.
45. SIJARIC, N{irsad 2A14, Hladno oruije iz Bosne i Hercegovine u arheologi.ji razviienog i kasnog
srednjeg vijeko, Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu, Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
46. SZABO,Gjurolg0g,Lijesmca.YjesnikHr,,,atskogarheoloikogdruina,N.s.sv.X.(190819'1,2a-
greb. str. 40-46.
47. SZABO, Gjuro 7920, Srednioujeini gradcvi u Hrvatslroj i Slav'oniji.lzvanredno izdanje Matice
hrvatske. Zagreb.
48. San:pf, Franjo 1967, Dominikanci u na3im krajevima : kratak osvrt na pojavu i apostolsko-kul-
tumu djeiatnost dominikanaca medu Hn'atima, Bogoslovska smotra,, vol. 36, br.3-4, 112-725.
49. SeXJEt<, Franjo 1975, Bosansko-huntski krstjani i katarsko-dLtali,ctiiki pokret u srednjern vi-
j e ktr, Zagreb : KrSianska sadaSnj ost.
50. SE,RIC, Hasim 7944,Katolidke crkve i samostani u Dubici i njezinoj okolici u srednjem vijeku.
Croatia Sac:ra; Arkiv za crlctenu poviest Hrvata, 22-23113-14. Zagreb, str. 72-88.
51. TEZAK, Spomenka lggg,Katalo5ki popis, Zupaniju vara:dinska u srednjem viieku (katalog iz-
loZbe), YaraLdin: Gradski muzej VaraZdin.
52. Tia{LaIC, Ivan 1877. Preporod biskupije zagrebaike u XIil vijeku, (: Rad JAZU, Knjiga 4l),
t22-153.
53. TOMIaIC, Zeljko 1998, Im Jahrhundertealten Grenzgebiet zwischen dem Westen und dem Osten
Europas - Festungen der Ritterorden im Mittelalterlichen Kroatien, Hortus artium medievalhmt,
4, Zagreb-Mo- tovun, 1 69 -17 8.
54 VALENTIC, Mirko, PRISTER, LadaZA02. Zbit'ka karnenih spomenika,Ii. dopunjeno rzdanje,Za'
greb: Hrvatski povijesni muzej.
Ｃ
︵Ｕ
ＣＣ
，
euolsqruo] I€Aerpeu - >F?els 's1ees 'spug urop

-uer '(srellelrdsog) ur{of }uI"S 3o ye1rdso11 eq}Jo stq81u; teydursl s}qE1rr; 'uclqnq :sptoa tay
'seuqdrcsrp cgrlua
-Ios peleler reqlo qllzvr uotleredooc ur pue eruurerEo;d leuorl€ruelur repr,ta eql uqlrlll spoqleur 1ecr3o1o
-erlcreJo osn eql sesodord pue 'se.m1eeg elqrssod rreql pue s.re11e1rdso11pue sreldureJ er{lJo spuel puu
selelseJo uollecol elqrssod oql sessncsrp reded aqg 'uorEer eqgo r(qder8odol lecrSoloeuqcr€ eql IBeAer
,fterrocsrpgo seceld eql pue 'poued leql Surrnp €er€ srql ur Surrrq eldoed;o oJII oql lnoqe uorluuuoJur
Surlserelut Jo t{}l€e,/y\ e JoJJo slue}I osoql 'peqdde selr poq}etu errrleredruoc e 'ernlcrd Jepr,ta e 1eB o1
pue e8eluelp€slp leql JoJ elesueduroc oI 'uleql ol u,taou{un oJu s}xe}uoc lecl8oloeeqcm'suor1€A€cxo
lect8oloeeqor€ IrIo{ otuoc }ou op spug eqtr ecurs 'sauo}sqtuo} auo}s pue 's1ees 'spro,rs }r{81u{'s;eeds
pu€ sp€oqaoue 'se1go:d crqloD euols 'suroc 'se11cnq pueqlsre^\ se qcns 'Fopug o7:og Jo uorlcelloo
eql uro{J ,(luturu s8urpug luopuEr pe}celes uo peseq sr 'ero3:ereq} teded eql 'e}rs og} 01 slrsr^ }uoJ
-rncer sq Sutmp qopeg oTog .(q epecop e relo roJ pelcofloc ore^\ rlolrl^\ pus srell€]rdso11 pue sreld
-rueJ oqlJo ecueserd orllJo ocuoprle szreE qcrqrvr d1uno3 e3rqn(Jo eeJe aql ruo4 spuu pelcelos oql
Jo .lrrellJolo ue seuE reded orpJo uorlces ureru eqI 'r(qderEorrols1q ul luesord repro ,(relqrur-snor8rler
slqlJo oJII eqlJo drqsreloqcs ruee4suleruJo spue4 pue sllnser eql dn runs o1 sern arrrlcefqo II€Joô eq]
pue teded eqlJo ulecuoc repcrgedgo sr €crqn6 Jo eem orIJ 'ereql Uel ecuesord rreql 1eq1 secuenbes
-uoc eql pue 'et1eor3 ,(ep-1ueserd3:o uot8er eql q IENJJa Jreql roJ suoseeJ eql 'sJollelrdsog eqt pue sreld
-rrreI eql :sffitu1go srepro o,&q eq] qlr1!\ ropeer ewoz,rc\trileJ "reded oqlJo suorlces f-rolcnpo4ur eq1
tfunwwng
O'qd'[opg {n"mS
BJIqnC Jo .{}unor luaarpolu eq} uI srallu}IdsoH puB
ruldrual slqftux orll Jo aruesard arll Jo sorurl lulrolutu aql
"o)oiouoit t r:.utldurat rlAopa.t qptFary^ usou?ozou mt8n.u py/i.taloSty :qat8oy 'n{Eo1oaq,u DZ trry;lsuJ 'lo1ag {o"my tq
'g I0Z 'erlnT efueg
?AOpυ I IIIIJOqz
・
んIOτ 2陣舵Jl・ gτ 10シ τàn■ 2障2日
anIS IIIOAlSI12UZ IUpOJη UnpOンハ
{
VЭ ■f■ 0工 S VfINSV・ X
′
ZOuX IA00V・ u∴
IAOD■fNI AX■ fIA
】
hlttfNα ON=fIAZVu n
=uS iE赳
ュvNolxv∈ I:IIuv lixЭ Ittfl⊂ 八
vfIIバ ■(Ivxv vxsdoun■ ‐vfIInxsla vxЭ n■ vfNva

Nakladnik
Banjaluikn bislaqija
Europskn alademija u Banjoj Luci
Biblioteka,,Korij eni"
Knjiga 10
Odgovorni urednik
Dr. Milienko Aniiit
Za nakladnika
Dr. Miljer*o lrtiiic:
Glauri urednik i priredir ad

Frano Piplorit. dipl. soc.
F' : - ., .- \!,i,Jtlu,Joyanovit
Dizajn korica: nu'. sc. BoZo Radoi
Slog i prijelom: Marija Duric
Trsak: Compex, Banja Luka
l'.-, ,,,.-, , ,t i rtf i11pj97"61l{11
＼
IS3.｀ヽ
、― 口●2ハー
― 8145-4-0
T,...,,.' . B: .ni i Hercegovini; Printedin BiH, lipanj/juni 2018

TZZ' rlsouê4ftDl lo1s;eperu n n9a[1o1s '9I n et€uo{eBlqr€ 3o>12rqnp I eclqn6 1se[r,ro6
n&m71epquzs
"t(I'8
"' uJeryep qrusrdod qr1sre1serc1. rv\eue

"""""
zoDI eusog elsltperuso nlelses n l€uo{eplrlre PI?lqnC

?I?P!IN raqri uP {o"t1'7
g7r' elseq.r.to4 g efuno4 nfprupod eu o.,r1sl1e1rper8 oqe.rles o>12r1o8 I o>l?Iu€uoU

yntp.tg s!"to{ {o.td'g
LZI €leue{ep Eo>1sue g Eou,t o>1e l,t o fupers €ul]Eeq eusa lr,Lod euleDles
?lutoJ uo [r..ro1,y'8uI'S
イ０
イ０
ocrqnq po{ errpo1 epelsod 3ou1epne1 euuF€q aulerTes o,L1s1e8oq ouselt,to4

?tioulllJN alah'2s 'rw 't
E9 e9s[1o1s 'lI e>l]e?od rgI eurepl ruqs;er8oeE uruels eu ]€uo>leplrlr€ PI?]qnO

?!?!lzoN prrqrlv\l rllwap0\Y'€
9V
"' eluuo{Bplqre 3o4q1qnq 4ss[r,r.od E?elrrp4sr - e9r,ru8ollg elo{lN olefp I lo^17
)onouo otaY lp 'suol['z
IT,
"""""""'leuo>leplllr€ IT?lqnC eu tuoulso unuqesod s e9e[1o15 'IAX op
mX po t[drqstq io4Beqe.rEuTne4rytd e>1p411od I euo^l;rup 'euezr4r3
?lropx {om1'rlrarua'rp'suotrN'I
II eJr qnq a u,to1e eurr,to8erl

f,to lupers €A€Joqezeu
;opDtr o?o{ ?s
"ttrx
ponn
L 9rlo1dr4 ou€rd 'rru - UOAO)OflUd
fY?uoYS
Dubidki arhidakonat u razv'ijenom srednjem vijeku i njegovi tragovi kroz kasnija stolje6a
9. Dr. emeriL fra Yelimir Blaievii

Franjevci i franjer,adki samostani na prostoru Dubidkog arhidakonata
i sjeverozapadne Bosne .231
10.Fra Gaudencije Wto Spetit

Red pavlina u 13. sto1je6u, okolnosti dolaska u Dubicu.... 245
11. Dr. fi'a Stuvko Stiikovit - fru Dominik Stefutit

D o m r ni kan c i r.r Dubidkom arhidakonatu Zagrebadke biskupij e 249
12. Prof. dr. Boro Bronza

\ladarsko kraljevstvo i instalacija templara i hospitalaca na podrudju Dubice 255
13. Dr. Juruj Belaj

\{aterijalni tragovi nazodnosti viteSkih redor.a templara i ivanovaca
na podrudjur srednjovjekovne Dubidke Zupanrje 265
11. Prof, dn Zsolt Hunyadi

L.lo-ea hospitalaca u Dubidkoj Zupaniji u ugarsko-slavonskorn prioratu
s posebnim osvftom na njihovo djelovanje
kao n-rjesto autentidnosti (locus credibilis)...... 307
15.Dr. Damir Kurbii - dr. Marija Kurbii

Dubidki preceptorat u kontekstu razvoja i djelovanja
templara u Ugarsko-hrvatskom kralj evstvu 317
16. Prof, dn Tamas Palosfulvi

Priori Vrane (Zupani Dubice) u borbi protiv Osmanlija u kasnom srednjem vijeku . 325
I t. + Prof. Antun Toni Abramovit

L'tr rde Kraljevine Hr-v'atske Dubica 33t
E ヨ

Viteski Redovi U Dubici

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Viteski Redovi U Dubici

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

---

MATERIJALNI TRAGOV I NAZOČNOSTI V ITEŠKIH REDOVA

O NALAZIMA STARIJIH RAZDOBLJA

VITESKI REDOVI U DUBICKOⅣ I:KRAJU

Sto se Kostttnice tite,vaЙ anje kapitulivanovaca oと 労

6 Bilogrivi6 1 998:245i SanJek 1975;:Dob■ oni6 2002:39,46-47,130;Butllrac 2004:15-17

9シ :q9881 91AO「 Inln】 91

ourelels tepVortJ 'ecrusel1 ellutez

¨o町 Ш old pOr Э 「 Эや I ηWIOIuS21A Ш In101q npOШ ￨ヽ ｀ヽ

OAOpOJ釧 貸011A IpOttU Ou ttd OttZs,I・ 「η III?WSo

po nIIη lqo υz υ III1llq ηlη JOIId ηuIIAOp2J8

00110A08 0ulp08・ s9シ IЭ「 8pη 可 (00“ 澤 1(1 0η j町

Oflw囚 12,0「 Op 01 00AOJ01A・ 801Su?JA η υJ ′

-OIId IIIOpO18 02J10WS,IA0111■ ■xO「 nOIUレ lSO】

22 1)。 broni6 2002:53-54.

,r'rcturtoSolC n I eftuteforefzrleue18eVo4 '(ruurolefiog) nqUel ruo]els 'rpe6 'eureclp€N n

e{elFl6tl olsuoued r olsrourud oeleds af lfol nlnd ousoupo ,r'n9e1q

' Hunyadi 2010: 143-144.

te tako zabiljeLeno 1382. godine).

:- Hunl'adi 2010: 143.

'i Bio je ujedno i preceptor domusa u Gori (Dobroni6 2002:219).

HLrnyadi 2010: 1 43-144.

D ,hlonic 1984b: 70.

:r_qe i 1001: 291; Belaj 2001a: 165-166.

691-891 :τ 00τ ,IuOIqO(11861-ι EI :2シ 861,IIIOIqoCI 19

,e'orqeJsil! IWIZ'rgeuord rTeADIo?o rueJ€q II\[Ven eruecrpeN r rcrusef1

Yr,rlr^[fYDr rNrsYN n Y^ocf,u HDrFflrrA rrsot{?ozvN flf,r(Iflffsod

,r'orseEn es oundlod DIsuerA lerolrd

O Dubici Szabo6eje pisao:

-oued e[u;'eurpo8'ESgi erlle]ueJ'C ro]ns el tftq

' trf -f, I $*lff-

dtttcmtcmplarauDubicitakodcr sc nttvttc bⅣ io H.Seri6.Sma"aojcdajebioiz『 adenu druga po¨

′οグθどθοグ た θクα Crわ θ

クル蒟ヴ″■α 力″1'(γ rSた θ たα′ rどれ ノ 7・

,= lμ ′ ・ 乃θναρ″ アCrα りαがsα

Dobronid prenosi Seriievu skicu ternelja

guracijc terena 1sl. 7. )".

Na skici su oznadena tek dva kr,adratna plaita. bez

teZe provesti nego ranije, jer je rnanastir nedavno ob-

,u'au;at8od 7 tuolallp o 'au[o"tqoyttu ou^ttqil eltq ns ouo

'oro^ouo^t t o"toldwax o^opil qHtary ttsoucoznu mo&o,4 ,{apg tg

'il02 suqel olBllBn'?llol!N yor

'ls) ??eqols 'tI eull

s,r'ecelouu^l qllu uo>l"u r ereldurq 'uog n elopoJ IIHIo]1A ng;oulnsrrd s rlez

U radu su ve6 vi5e puta spominjane Rade5a

r07 CD III:97, doc. 80; Dobroni6 2002: 3E-39.

'98: 9I0Z cr^eileqrlN'cesnuB^I

VN=:因ⅡuAV00NVu工 V:AOud ZIIZVTVN

eiTeiyrqo Bucrls qerur eiSoru lolqnq

Drugobjestbimoistaknudjedamnogpredmetp五 珂mcerttnatteUcznakovana ortta,nepromjcttcnh

upnvO prOmatral10m vremenu.No,to ne mo2emo dkako“ k銘 面 .

NdaziprOnademnapodnttuDubiceiDlibiё kcmpattckttemottcmOdatttadu 13.114.stoueCemogli

巧cnamO nck06 pripaぬ li"ravO vitczOvha tcmplttma iivanovcima.Kako ih budemo nabttdi,ta 6e

Medutakvcndttemttemoubttiijednotteheprediccp● お1lh kopこ ipravoktlmh ob廿 a,slimemm

119 1:)elno 2007:74… 84.

-6τ :6S61 001Buoヽ Oτ ]

"DooAoLrDN :qat8o7'nli&o1oaryr tntgsu{'lblag {b.tn; q1

16τ :シ10τ ,I■「 ■

oue4el 'efplfoqn eunme;d n8op

-od ecrle4s e{!rl surpelod ep :urenauts '1ed1

IcIqo rupol rrroqrlu ru

Mad je dvosjedans rukohvatom za

'orovpos outzaru t,soltultsl aaotdsl psou?!ruaruD

Sto se Kostttnice tite,vaЙ anje kapitulivanovaca oと労

¨o町 Ш old pOr Э 「 Эや I ηWIOIuS21A Ш In101q npOШ ￨ヽ｀ヽ

OAOpOJ釧貸011A IpOttU Ou ttd OttZs,I・「η III?WSo

′οグθどθοグた θクα Crわ θ

クル蒟ヴ″■α 力″1'(γ rSた θ たα′ rどれノ 7・

,= lμ ′ ・乃θναρ″ アCrα りαがsα

Drugobjestbimoistaknudjedamnogpredmetp五珂mcerttnatteUcznakovana ortta,nepromjcttcnh

upnvO prOmatral10m vremenu.No,to ne mo2emo dkako“ k銘面 .

・ 01SIH OMP1lno/mOIInO/SIOSwtu00・ u08κШ・瓜ふぬ//:d■ Ч ゞ

シI IS`9ι 8｀シ00τ IP=Kul■ H ,サ 1

てι:9661・ Z軍 OA■ OHゞゞ I

・ηШ ℃pOIЭ Ш Щ IY0100Ч Iじ「

IIoslη Jd S IA21Stu OAttluAOU21S O可 oIIOlじ耳 ηp 09■ 80Ш OIIq I1 01:Э 町

Э陽じ可てIII p0 0uSOp 1 0AЭ 町I(111:ll oll`だ」

り,υ A。ッυA, lυ り″ ]務ら,θ 4ο多をけ 717,a′ 4″ sθ ″pて )z炒 ″ ん″ ′

uleg Foang pol nftozord eu euru,r\l"AS o'Irc r, ,n",i*rX;i33:J?;f,Jtr; ・・

(tope6 'g :olo3) eqe,.u SouzelysT >1ep1eg - ・・

(|eteg '1 :o1og) Blerlsorues ecrlerls - ・・

(;opuU 'g :o1o3) eprz eundsl - ・・

(leteg '1 :o1og) e1n1 3o1qr1o8 >1euro16 - ・・

… ο″Й 膨 η 凌″∂′繁 ορaブッ9,'′ ″ θZ′ 夕′

uO,(SO10031101V・ 100こ P:I可ヽ・ OuuV`I■ DVCSV】・66

=)・カツS′ ″ `t・