OPASNOSTI I MERE

BEZBEDNOSTI NA RADU PRI

ZAVARIVANJU
Miloš Ristić
Cilj predavanja
 Ukazati na opasnosti i štetnosti po radnika i
radnu okolinu u procesu zavarivanja
 Razumevanje tehničkih propisa i uputstava
kao mere predostrožnosti i prevencije u
smanjivanju rizika po radnika
 Prihvatanje odgovornosti unutar preduzeća za
bezbednu i sigurnu realizaciju tehnološkog
procesa
 Nivo radnika
 Nivo menadžmenta
Teme predavanja
 Opasnosti i mere bezbednosti pri zavarivanju
 Bezbednost zavarivača na radnom mestu pri
elektrolučnom zavarivanju
 Bezbednost zavarivača na radnom mestu pri
gasnom zavarivanju
Potencijalne opasnosti pri
zavarivanju
 Procesi zavarivanja praćeni su pojavama:
 visokih temperatura,
 nastajanjem ili korišćenjem gasovitih produkata,

 svetlosnim i toplotnim zračenjem, i

 opasnostima od električne struje.

Opasnosti pri elektrolučnom
zavarivanju
 Glavni izvori opasnosti pri elektrolučnom
zavarivanju obloženom elektrodom su:
 električna struja,
 zračenje,
 zagađena atmosfera, i
 prskanje troske i metala.
Opasnosti od električne struje

 Električna struja je opasna za zavarivača, jer

nisu sve komponente u zatvorenom strujnom
krugu zaštićene od direktnog kontakta.
Jačina struje Posledica
do 1 mA Ne oseća se
1 do 8 mA Oseća se udar bez bola
8 do 15 mA Oseća se udar i bol
15 do 20 mA Bolni udar - grčenje mišića
20 do 50 mA Jači grčevi mićiša, otežano disanje
50 do 100 mA Poremećaji unutrašnjih organa
100 do 200 mA Verovatna smrt

Vrednosti struje opasne po ljudski

život
Odgovornost zavarivača
pri radu sa električnom strujom
 Zavarivač mora da obrati pažnju na radno odelo i
obuću.
 Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez
metalnih zakovica i od materijala koji nije
provodnik struje.
 Držač elektrode mora biti izolovan a kablovi bez
oštećene izolacije.
 Pažnju treba obratiti i na priključke na električnu
mrežu.
 Izbegavajući zaštitu pri radu, npr. zavarujući bez
rukavica ili sa raskopčanim odelom, ili oštećenim
cipelama zavarivač se izlaže opasnosti od
strujnog udara.
Odgovornost zavarivača
pri radu sa električnom strujom
 Posebno je opasan napon otvorenog kola
struje jer je tu najviši nivo u kolu. U otvorenom
kolu električni provodnici (elektroda,
elektrodna žica) ne smeju da se diraju bez
radnih rukavica.
 Radni napon pri zavarivanju se kreće u
vrednosti od 18-22 V (a kod automatskog
zavarivanja do 32 V).
Opasnosti od električne struje
Opasne zone za opremu i
priključke
 Najveća opasnost od strujnog udara se
javlja:
u prinudnom kontaktu električnih provodnika sa
nezaštićenim čovečijim telom – npr. kada čuči,
sedi ili je zavarivač nagnut;
 ako je rastojanje za slobodno kretanje između
električnih provodnika manje od 2 m;
 kada je radno mesto vlažno, u pari, ili zagrejano,
ili ako se radi na terenu.
Nedozvoljen položaj pri zavarivanju
 Tok struje kroz telo zavarivača
pri nepravilnom radnom položaju
Preventivne mere
 Mera sigurnosti protiv delovanja električne
energije je ograničenje napona praznog hoda.
 On je ograničen na najviše 100 V za
jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeničnu
struju kod transformatora, a za druge uređaje
za zavarivanje je dopušteni napon praznog
hoda je datRadionica
Oprema u tabeli- struja mreže Visoka opasnost od udara
220 V 380 V
Transformator S 48 V
55 V 80 V
Transdjuser 113 V S 113 V
sa kolektorom 113 V
Komutator 113 V
bez kolektora S 113 V
Invertor 113 V S 113 V
Pravila pri radu
 Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti u
skučenom nepreglednom prostoru gde ima
električne provodljivosti.
 Rukovanje blizu priključka na mrežu (promena
polarnosti, priključak otvorenog provodnika,
popravka oštećenog provodnika) mora obaviti
obučen električar.
 Kada se zavaruje uz visoku opasnost od struje,
zavarivač mora biti dobro izolovan od tla.
Zakopčano i suvo odelo štiti od neposrednog
kontakta sa strujom.
 Terenska radna mesta (na otvorenom prosotoru)
moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju
zahteve IP 23.
Pravila pri radu
 Prilikom rada u skučenim i vlažnim prostorijama
dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim
izvorima struje (ispravljači i pretvarači). U slučaju
da se ne može izbeći korišćenje izvora
naizmenične struje biraju se uređaji sa naponom
praznog hoda ispod 42 V.
 Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje, kod koga
su svi metalni delovi izloženi opasnosti (kod
aparata za zavarivanje je to kućište) povezani
provodnikom velikog preseka, kojim se ″struja
greške″ odvodi u zemlju. Dalja mogućnost je tzv.
nulovanje i upotreba zaštitnog voda.
Pravila pri radu
 Zaštitna izolacija uređaja za zavarivanje (izrada
kućišta i drugih provodnih delova u slučaju
greške, od električno neprovodnog materijala) je
način osiguranja od električnog udara bez
upotrebe zaštitnog voda. Ista funkcija se postiže
zaštitnim odvajanjem, primenom transformatora
za odvajanje, koji ima zadatak da stvori strujno
kolo potpuno izolovano od mreže i zemlje.
 Posebnu pažnju treba obratiti pri radu u uskim i
vlažnim prostorijama. Pored dobro izolovane
podloge, koristiti obe rukavice, klješta ostavljati na
izolovanu podlogu, a pri prekidu luka ne držati
klješta uz telo.
Opasna područja za zavarivačke
provodnike i priključke za radni
predmet
 Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivača,
posebno izvor struje, električni provodnici i
predmeti koji se zavaruju. Provodnici moraju biti
izolovani i osigurani protiv slučajnog oštećenja.
 Priključci provodnika na radni predmet moraju biti
dobro pritegnuti na površini kontakta, da se ne bi
pojavile vrtložne struje, što može izazvati sledeće
posledice:
 može doći do proboja izolacije;
 ili može doći do topljenja materijala u ozubljenju i
ležajima rukavca, vešanja, itd;
 ili može uticati na izabrane parametre zavarivanja.
Pregledno radno mesto
 Kritično područje u pogledu razvoda str

Primer: MAG zavarivanje žicom φ 1.0 mm. Normalni otpor kola

je R1=0,1 Ω što pri naponu od 20 V daje struju od 200 A.
Promena veličine otpora zbog zaprljanosti kontakta predmeta
zavarivanja na R2=0.2 Ω pri naponu U = 20 V daće jačinu struje
I = 100 A.
 Primer jednog incidenta
 Strujni udar se dogodio kada je zavarivač A prekinuo
zavarivanje i strujno kolo. Zbog oštećene izolacije u
provodniku u tački C tok struje je pratio crtkanu liniju do
zavarivača B, što je izazvalo oštećenje mozga.

Da je drveni podmetač bio ispod njegovih nogu ništa se ne bi

dogodilo.
Zaštitna podloga
“Premošćavanje” ?
Opasnost od zračenja
 svetlosno zračenje,
 izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno smanjenje
vida.
 infracrveno zračenje,
 izaziva povećanje temperature i
 ako na nezaštićeno oko deluje duže vreme, može
izazvati oštećenje oka zatamnjenjem vida
 ultraljubičasto zračenje
 dovodi do zapaljenja očnih kapaka,
 oštećenja očnog živca u ekstemnim slučajevima,
 kao i pregorevanja kože i stvaranje opekotina.
 Ovo zračenje se odbija od metalnih predmeta i
najčešće korišćenih premaza na zidovima, delujući
tako i na radnike u okolini.
Zaštita od zračenja
 Za smanjenje odbijanja ultraljubičastog
zračenja potrebno je da električni luk bude
više od 0,5 m udaljen od zida, a radno mesto
odvojeno paravanima ili pregradama.
 Zavarivač mora biti zaštićen od opasnog
zračenja električnog luka prikladnim odelom i
zaštitnim naočarima sa filterom.
 Zaštita očiju od zračenja električ­nog luka je
propisana u EN 619 pomoću filtera sa
zaštitnim faktorom 8 (za mali luk) do 15 (za
veliki luk).
Primena zaštitng faktora
(zatamnjenja) pri zavarivanju

Zaštitni faktor Primena

3 Tvrdo lemljenje i elektrootporno zavarivanje
4i5 Pomoće operacije pri zavarivanju
6 do 8 Zavarivački luk I = 30-75 A
9 i 10 Zavarivački luk I = 30-200 A
11 i 12 Zavarivački luk I = 200-400 A
13 i 14 Zavarivački luk I iznad 400 A
15 Zavarivački luk ekstremno velike jačine I
Opasnost od zagađene
atmosfere
 Pri zavarivanju obloženom elektrodom nastaju
gasovi, dimovi i pare, čiji sastav zavisi od
osnovnog materijala, ali pre svega od
upotrebljene vrste elektroda.
 Značajan izvor štetnih dimova su i zaštitne
prevlake na osnovnim materijalima.
Maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) nekih para i gasova i nepovoljno
delovanje
MDK
Naziv Delovanje i znaci trovanja Napomena
mg/m3
Ugljendioksid Ubrzano i teško disanje, šum u ušima, ubrzan Zavarivanje bazičnom
9000
CO2 rad srca, gubitak svesti elektrodom
Ugljenmonoksid Trovanje krvi, šum u ušima, vrtoglavica, plava
55 ---
CO boja lica, slabost, gubitak svesti
Trovanje krvi i nervnih tkiva, zapaljenje sluznica
Nitrozni gasovi: NO 20
organa za disanje, teško disanje, penušav žut ---
NO2 10
ispljuvak
Oštećenje disajnih puteva, pluća i očiju, kašalj Zavarivanje predmeta
Fozgen
0,5 sa penušavim ispljuvkom, plava boja kože odmašćenih sredstvima sa
COCl2
omamljenost Cl
Povraćanje, grčevi u crevima i želucu, bledo Zavarivanje delova
Olovni oksid
0,15 smeđa boja lica, opšta slabost, trovanje krvi i premazanih bojom na bazi
PbO
koštane srži olova
Zavarivanje delova
Kadmijumov oksid Nadraživanje sluznica, kašljanje, mučnina,
0,1 zaštićenih prevlakom
CdO vrtoglavica, dugotrajno povraćanje
kadmijuma
Fluoridi Zavarivanje bazičnom
2,5 Nadraživanje sluznica
CaF2, KF elektrodom
Zavarivanje čelika sa
Manganovi oksidi
6 Trovanje nervnog sistema i pluća povi­šenim sadržajem
MnO, MnO2
mangana
Cink oksid Zapaljenje crevne sluzokože, mučnina, Zavarivanje pocinkovanih
10
ZnO2 povraćanje, grčevi u nogama delova
Zavarivanje delova
Nadraživanje i trovanje bubrega, zapaljenja
Hromati 0,1 zaštićenih hromnim
bubrega i creva, dijarea, mučnina
prevlakama
Štetno delovanje na
organizam
 Oštećenje oka može biti izazvano zračenjem,
metalnim kapljicama, troskom i različitim gasovima i
dimovima. Ultraljubičasto zračenje može izazvati
upalu oka. Znaci upale su: oticanje očnih sluznica,
bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno
zračenje može izazvati prolaznu zaslepljenost, a
toplot­no kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina)
trajno oštećenje oka. Rasprskavanje užarenih čestica
može izazvati oštećenje oka sa trajnim posledicama,
a gasovi i pare upalu oka, čiji je znak suzenje i
peckanje u očima.
 Oštećenje kože može izazvati ultraljubičasto i toplotno
zračenje, stvarajući opekotine na mestima koja nisu
zaštićena. Pored toga ova zračenja izazivaju sušenje
kože i njeno pucanje.
Štetno delovanje na
organizam
 Zapaljenje kože može izazvati i delovanje
nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na
njih se javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon
izlaganja.
 Oštećenje udova izazvano je statičkim
opterećenjem kojem je zavarivač podvrgnut u
toku rada.
 Oštećenja disajnih organa izazvana su
delovanjem štetnih gasova (nitrozni gasovi,
fluoridi), dimova (oksidi gvožđa) i prašine. Deo
njih se završava u disajnim putevima (nos,
grlo) a deo prodire duboko u pluća.
Zaštita od buke
 Oštećenje sluha je posledica delovanja buke jače od
85 db(A) u toku rada.
 Mere zaštite od buke su primena manje bučnih
uređaja, izolacija zvuka, prostorno pregrađivanje,
obeležavanje prostora povećane buke, lična zaštitna
oprema (čepovi za uši) i medicinska preventiva. Ako
je buka veća od 85 db(A) moraju se koristiti lična
zaštitna sredstva, a ako prelazi 90 db(A) standardna
zaštita od buke je obavezna za sve zaposlene.
Dnevno izlaganje (čas) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25

Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115

Zaštita od štetnih materija
 Ventilacija je najsigurniji način uklanjanja štetnih materija, a
može biti:
 prirodna ili
 prinudna.
 Sem toga se štetne materije uklanjaju odsisavanjem iz
prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se zahteva
nošenje gas maske. Tip ventilacije se određuje prema
postupku zavarivanja, materijalu, trajanju operacija sa
električnim lukom i gorionikom i veličini radne površine.
 Nekim postupcima se može smanjiti koncentracija štetnih
materija, npr. zamenom procesa zavarivanja onim koji
emituje manje štetnih materija, dobrim položajem radnog
predmeta i tela zavarivača, dobrim izborom radnih
parametara i optimalnim radnim uslovima (uređaji za
prečišćavanje).
MERE BEZBEDNOSTI I
ZAŠTITE ZAVARIVAČA PRI
GASNOM ZAVARIVANJU NA
RADNOM MESTU
Prepoznavanje opasnosti i
mogućih štetnosti po radnika –
procena rizika
OPASNOSTI / ŠTETNOSTI
Mehaničke povrede kao što su
nagnjčenje ruku, šaka ili prstiju,
ili opekotine izazvane
mehaničkim opasnostima i radom
sa aparatom za zavarivanje
Ne fiziološki položaj tela
(dugotrajno savijanje, izlaganje
zračenju i toplotnim pojavama)
može dovesti do oboljenja kičme
sa bolovima, zatim do oštećenja
vida i pojave opekotina
MERE KOJE JE POTREBNO
PREDUZETI
Neophodno je svu mehaničku opremu
periodično proveravati.
Koristiti lična zaštitna sredstva.
Vršiti permanentnu edukaciju radnika iz
oblasti bezbednosti i zaštite na radu.
Redovno korišćenje pauza za odmor u
toku rada.
Primenjivati sva raspoloživa zaštitna
sredstva, kao i sredstva, alate i pribore
(npr. kolica) za prevoženje boca za
zavarivanje.
Prepoznavanje opasnosti i
mogućih štetnosti po radnika –
procena rizika
MERE KOJE JE POTREBNO
OPASNOSTI / ŠTETNOSTI
PREDUZETI

Obavezno je korišćenje zaštitnih rukavica

Rad sa zapaljivim materijalima i i radnih odela.
oštećenim crevima može dovesti Pušenje u radionici mora biti zabranjeno,
do dermatitisa, a usled požara a aparati za gašenje požara dostupni.
mogu nastati opekotine Obučiti radnike iz oblasti zaštite od
požara.

Opasnosti vezane za rad sa

Sigurnosni ventili na bocama moraju biti
aparatom za gasno zavarivanje
ispravni.
mogu proizvesti povrede
Instalacije treba periodično pregledati i
spoljašnjih organa (u slučaju
kontrolisati.
požara i eksplozije)
Zavarivačko radno mesto
 Mesta za zavarivanje mogu biti stalna i privremena.
 Stalna mesta za zavarivanje su ona mesta na kojima
se, u tehnološkom procesu proizvodnje ili u
radionicama, zavarivanje obavlja stalno ili sa
kratkim prekidima.
 Privremena mesta za zavarivanje su mesta na
kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u
vremenu koje je predviđeno u odobrenju.
Zavarivačko radno mesto
ispravno i bezbedno gasno zavarivačko radno mesto
 Opasnost od udisanja štetnih
isparenja i gasova

NE UDIŠITE GASOVE I ISPARENJA ZADRŽITE GLAVU VAN ISPARENJA.

PROUZROKOVANA PLAMENOM KORISTITE ODGOVARAJUĆU VENTILACIJU
Mere bezbednosti i zaštite od
isparenja i gasova

maska sa dovodom vazduha

usisno izduvna hauba
 Zavarivanje u posebnim
uslovima
 Skučeni nepristupačni prostori u pogledu zavarivanja se
smatraju oni u kojima nema prirodne ventilacije,
zapremina je manja 100 m3 ili su dimenzije manje od 2 m
(npr. rezervoari, posude, tenkovi, cevovodi, mali brodski
prostori). U takvim prostorima treba preduzeti sledeće
mere:
 prinudnu ventilaciju ili odsisavanje gasova, često uz primenu
maske za disanje,
 nošenje vatrootpornih odela,
 ne sme se držati gas pod pritiskom,
 pri većim prekidima rada moraju se izneti gorionik i provodnici,
 ne sme doći do kontakta sa kiseonikom,
 ako je moguće ne treba da radi samo jedan radnik,
 za moguć strujni udar treba predvideti izolaciju poda, a za rad
se sme koristi damo prikladan izvor struje.
zavarivanje u ograničenim prostorima
Zavarivanje u posebnim
uslovima
 Dodatna pažnja treba da se posveti ispitivanju
sadržaja rada, pisanim merama sigurnosti i
odstupanjima, nadzoru ovlašćenih osoba,
obrazovanju, pražnjenju sadržaja i sigurnosti
osoblja i prvoj pomoći.
 Zavarivanju u uslovima opasnosti od požara ili
eksplozije treba pristupiti posle uvpđenja mera
sigurnosti u odnosu požar i eksploziju.
 Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji
opasnost od požara i eksplozije, a u slučaju
moguće vatre neophodna je pismena naredba.
Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji
opasnost od požara i eksplozije
NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI
I ZAŠTITE PRI GASNOM
ZAVARIVANJU
 Prilikom rukovanja sa buradima
 Burad otvarati alatom koji ne varniči
ATESTIRANI ALAT od bronze ili
mesinga
 Sakupiti ostatke kalcijum karbida
 Praznu burad oprati pa skladištiti
Primer nesreće sa smrtnim ishodom
NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI
I ZAŠTITE PRI GASNOM
ZAVARIVANJU
 Pri radu sa razvijačima acetilena
 Prilikom puštanja u rad razvijača acatilena
treba:
 Često prati metalnu korpu za kalcijum karbid
(kontaktni razvijač) ili kutiju (razvijač sa
kapanjem vode na karbid) da bi se odstranio
sopstveni kreč;
 Menjati vodu pri svakom punjenju razvijača;

 Redovno pregledati cevovode i ventile koje kreč

može da zapuši.
Opasnosti od eksplozije smese gasova

 Eksplozivna smesa gasova nastaje u sledeća

dva slučaja:
 ACETILEN + VAZDUH
 ACETILEN + KISEONIK

 Kiseonik je gas koji nije zapaljiv i ne sagoreva,

ali omogućava i potpomaže sagorevanje.
Opasnost pri radu sa
acetilenom
 Tehnički acetilen je lakši od vazduha, oštrog
specifičnog mirisa zbog primesa fosfor
vodonika (PH3) i nije otrovan.
 Acetilen je zapaljiv gas velike kalorične
vrednosti. Pri zagrevanju može doći do
raspadanja acetiena i do oslobađanja velike
količine toplote, što dovodi do velikog porasta
pritiska i eksplozije.
 Acetilen se burno jedini sa hlorom, živom i
drugim halogenim elementima i to tako da se
ekspolzija pri ovoj reakciji izaziva već samim
Pravila pri upotrebi boca sa
acetilenom i kiseonikom :
 Prilikom korišćenja acetilena iz boce, otvaranje ventila
mora da bude lagano i do kraja;
 Prilikom postavljanja reduktora pritiska na bocu sa
kiseonikom, zaptivač i navoj, kao i alat i ruke ne smeju
da budu zaprljane masnim materijama;
 Boce moraju da budu zaštićene od dejstva sunčanih
zraka;
 Boce se ne smaju kotrljati niti skladištiti u
horizontalnom položaju;
 Boce moraju biti zaštićene od pada (npr. pomoću
lanaca).
Opasnost od curenja gasa. Polako otvorite ventil boce.
Redukcioni ventili kod parova boca.
a- neispravno, b- pravilno,
Mere bezbednosti pri radu sa gorionikom – plamenski osigurač
Sigurno pričvršćene boce za gasno zavarivanje ?
 Creva za gas ne trba polagati
preko saobraćajnog puta ili u
radionici ili na gradilištu.

Ako je to neizbežno, creva

treba zaštititi.

motalica sa crevima za gas

Gorionici za zavarivanje, koji su preko gumenih creva
vezani sa bocama za gas ne smeju nikada da se stave u
neki sanduk ili sud jer postoji opasnost da se kroz
zaptivni gasni ventil ispusti mešavina gorivog gasa i
vazduha koja bi mogla da eksplodira.
Predlog mera u cilju
zaštite i zdravlja na radu
 Izvršiti osposbljavanje svih radnika za bezbedan i
zdrav rad, kao i obuku iz oblasti zaštite od požara.
 Radnicima dati na korišćenje lična zaštitna sredstva
propisana u skladu sa njihovim radnim mestom
odgovarajućim aktom preduzeća.
 Postaviti ormarić za pružanje prve pomoći i
osposobiti odgovarajući broj zaposlenih za
pružanje prve pomoći.
 Obezbediti kvalitetno održavanje u ispravnom
stanju opreme za rad i vršiti periodične kontrole
shodno tehničkim propisima i uputstvima.
Menadžemet treba da obezbedi
uslove za nesmetan rad zavarivača
 Obetbediti provetravanje zavarivačkih mesta
(a ne promaju)
 Kvalitetne i čiste podove (antistatik) – npr.
drvene
 Temperatura u pogonu treba da bude u
rasponu od 12 do 18 ° C, kako bi radnici
komotno i kvalitetno radili
 zimi obezbediti grejanje, a leti hlađenje
 Preduslove za potšovanje tehnologije (nema
zavarivanja na niskim temperaturama, a predgrevanje
je obavezno gde tehnologija to propisuje)
Radnici moraju poštvati tehničke
propise i uputstva
 Poštovanjem propisa – smanjuju odgovornost
 Nema improvizacija
 “premošćavanje” – razvlačenje kablova za masu
 postavljanje labavih kontakata

 Bez kablovskih spojenica

Menadžent treba da
obezbedi zaštitnu opremu

Zavarivači treba da
pravilno koriste i održavaju
zaštitnu opremu
Zaštitna sredstva
 Odelo
 Kecelja

 Rukavice

 Potkolenice

 Nadlaktice

 Zaštitne cipele

 Zaštitne maske
Primer opekotine nastale usled strujnog udara
 Primer opekotine nastale usled
neispravnog rukovanja regulatorom pritiska
 Nesreća usled nepoštovanja
propisanog tehnološkog postupka
Primer povrede
oštećenja oka nastale
usled ne korišćenja
zaštitne maske
Opekotine vrata
nastale
usled lošeg korišćenja
zaštitne kragne
Opasnost zavarene konstrukcije po
radnike na drugim radnim mestima
HVALA NA PAŽNJI