Hartije od vrednosti

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………………………………… 1

1. Pojam i karakteristike hartija od vrednosti…........................................... 2

2. Bitne osobine hartija od vrednosti………………………………............. 3

3. Bitni sastojci hartija od vrednosti………………………………….......... 3

4. Uloga hartija od vrednosti………………………………………………. 4

5. Vrste hartija od vrednosti……………………………………………….. 5

5.1. Hartije od vrednosti – prema načinu određivanja imaoca prava….

5
5.2. Hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava...
6
5.3. Hartije od vrednosti, prema načinu nastajanja prava…………......
7
5.4. Hartije od vrednosti, prema vezi sa osnovnim poslom……….
…….. 7
5.5. Hartije od vrednosti prema vrsti potraživanja……………….……..
8
5.6. Hartije od vrednosti prema roku dosleposti………………….
…....... 8
5.7. Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu
dospelosti….... 8
6. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI............................................... 9

6.1. Menica – Pojam menice……………………………………….…....

9
6.1.1. Karakteristike menice.......................................................... 9

6.1.2. Vrste menice........................................................................ 10

6.1.3. Elementi menice.................................................................. 10

6.1.4. Prestanak meničnih obaveza............................................... 11

6.2. Ček- Pojam čeka………………………………………………...... 12

6.2.1. Karakteristike čeka…………………………………….… 12

0
 Hartije od vrednosti

6.2.2. Vrste čeka………………………………………………... 12

6.3. Akcija – deonice…………………………………………….......... 14

6.3.1. Karakteristike akcije…………………………………...… 14

6.3.2. Vrste akcija…………………………………………….… 15

6.4. Obveznice – pojam obveznica……………………………………. 17

6.4.1. Osnovni elementi obveznice……………………………... 17

6.4.2. Vrste obveznica………………………………………….. 17

6.5. Blagajnički i komercijalni zapis………………………………...... 18

6.6. Certifikat po depozitu – pojam………............................................ 19

6.6.1. Vrste certifikata po depozitu…………………………….. 19

6.7. Finansijski derivati……………………………………..………… 20

6.7.1. Vrste finansijskih derivata……………………………….. 20

7. ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI………………………………... 21

7.1. Konosman- teretnica……………………………………………… 21

7.1.1. Karakteristike konosmana (teretnice)……………………. 21
7.1.2. Vrste teretnice……………………………………………. 22
7.2. Tovarni list- pojam i karakteristike……………………………….. 22
7.3. Skladišnica………………………………………………………… 23
Zakljucak……………………………………………………………….. 24
Literatura………………………………………………………………… 25

UVOD

1
 Hartije od vrednosti

Hartije od vrednosti imaju ogroman značaj u svakom društvu u kome

je organizovano robno novčano tržište. U celom svetu se oseća stalna
tendencija porasta značaja hartija od vrednosti, zbog sve složenijih odnosa i
zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno-novčanoj cirkulaciji.

U ovom seminarskom radu, s obzirom na širinu teme, nije posebno

akcentovana konkretna hartija od vrednosti, nego opšta načela vrednosnih
papira pod kojim se podrazumevaju uslovi i postupak izdavanja hartija od
vrednosti, vrste i karakteristike istih.

1. POJAM I KARAKTERISTIKE HARTIJA OD VREDNOSTI

Pod hartijama od vrednosti, podrazumevaju se pismene isprave ( čija je sadržina

određena zakonom i drugim propisima) koje u sebi sadrže neko građansko-imovinsko
pravo, a postojanje tog prava je u bliskoj vezi sa postojanjem same pismene isprave.
U članu 234. zakona o obligacionim odnosima iz 1978 godine definisan je pojam
hartija od vrednosti i glasi: “Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen
davalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu na toj ispravi njenom zakonitom imaocu”.
Iz ovakve definicije hartija od vrednosti proizilaze sledeći elementi hartija od
vrednosti.:
1. da je hartija od vrednosti uvek pisana isprava,

2
 Hartije od vrednosti

2. da hartija od vrednosti sadrži pismenu dozvolu izdavaoca,

3. da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora ispuniti
njenom zakonitom imaocu, tj. zakonitom imaocu hartije od vrednosti.

Ovakav pojam hartija od vrednosti sadrži više nedostataka, jer se u ovom pojmu
ne ukazuje na sva bitna svojstva hartija od vrednosti:
1. ne ukazuje se na vrstu i prirodu obaveze izdavaoca hartija od vrednosti. Hartije
od vrednsoti mogu sadržati, uz imovinske obaveze i neke druge obaveze, ali ne
mogu bez imovinskih obaveza.
2. hartije od vrednosti mogu sadržati pojedina ovlašćenja imaocu hartije od
vrednosti koja nisu istovremeno direktne i neposredne obaveze izdavaoca
hartije od vrednosti. Odnosno imaoci akcija mogu upravljati akcionarskim
društvom na osnovu ovlašćenja iz akcije kao hatije od vrednosti, a ne na
osnovu direktne i neposredne obaveze izdavaoca ove hartije od vrednosti.
3. jedno od bitnih svojstava hartije od vrednosti je u vezi sa visokim stepenom
formalne strogosti hartija od vrednosti, što nije navedeno u napred navedenom
pojmu hartija od vrednosti.
4. hartije od vrednosti stvaraju ne samo izdavaocu, nego i svakom dužniku po toj
hartiji od vrednosti, veoma strogu obavezu koja lišava dužnika mogućnosti
isticanja materijalno-pravnih prigovora.
5. jedno od najvažnijih svojstava hartija od vrednosti je načelo inkorporacije, tj.
načelo da se pravo koje je pismeno konstatovano na hartiji od vrednosti ne
može ostvariti na drugi način, nego jedino upotrebom hartije od vrednosti.
Načelo inkorporacije razgraničava hartiju od vrednosti od niza drugih
pismenih isprava u kojima može biti konstatovana obaveza izdavaoa prema
imaocu te pismene prijave.

Na osnovu napred navedenog, moglo bi se zaključiti da hartije od vrednosti

predstavljaju pismenu ispravu koja sadrži i pismenu obavezu izdavaoca hartije od
vrednosti koja je imovinsko-pravnog karaktera, kao i da se takva pismena obaveza
napisana u hartiji od vrednosti, ima izvršiti zakonitom imaocu hartije od vrednosti.

2. BITNE OSOBINE HARTIJA OD VREDNOSTI

Polazeći od zakonskog pojma hartije od vrednosti i od upoređivanja hartija od

vrednosti sa drugim pismenim isprava u pravnom prometu, proizilaze određena dokazna,
legitimaciona i inkorporaciona svojstva hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti imaju
niz drugih osobina, naročito pojedini oblici hartija od vrednosti, ali sve osobine hartija od
vrednosti nisu bitne i ne moraju biti prisutne kod svake hartije od vrednosti.

Bitne osobine hartija od vrednosti, a bez kojih nema hartija od vrednosti, i koje
moraju postojati kod svakog pojedinog pojavnog oblika hartija od vrednosti su:
1. hartija od vrednosti uvek mora biti u obliku pismene isprave,

3
 Hartije od vrednosti

2. u hartiji od vrednosti mora uvek biti konstatovano neko imovinsko-materijalno

pravo, iako pored imovinskog prava u hartiji od vrednosti može biti
istovremeno konstatovano i neko drugo pravo, pravo neke druge vrste. Bitno
je da se u svakoj hartiji od vrednosti mora konstatovati njihovo imovinsko
pravo.
3. pravo koje je konstatovano u hartiji od vrednosti ne može se ostvariti i ne
može se prenositi na drugog bez istog vremenskog prenosa i posedovanja
hartije od vrednosti. Ovo je načelo inkorporacije, koje je jedno od bitnih
načela svih pojavnih oblika hartija od vrednosti.

3. BITNI SASTOJCI HARTIJA OD VREDNOSTI

Pismene isprave koje ne sadrže sve bitne sastojke, ne mogu se smatrati hartijama
od vrednosti.1 Bitni elementi koje mora da sadrži isprava kako bi imala svojstvo hartije
od vrednosti su:
1. označenje vrste hartije od vrednosti
2. firma, odnosno naziv i sedište odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije od
vrednosti,
3. firma, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po čijoj naredbi hartija od
vrednosti glasi ili označenje da hartija glasi na donosicoca.
4. tačno označena obaveza izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti
5. mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji
i njen serijski broj
6. potpise izdavaoca hartija od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca
hartije od vrednosti, koja se izdaje u seriji.
Zakon o obligacionim odnosima predviđa, da se mogu posebnim zakonima - kao
zakonima lex specijalis da pojedine hartije od vrednosti mogu odrediti i drugi bitni
sastojci. Isprava, koja ne sadrži bilo koji od navedenih sastojaka, ne može se smatrati
hartijom od vrednosti. Takođe, i hartije od vrednosti koje su izdate u seriji, koje ne sadrže
bilo koji bitni sastojak nemaju pravno dejstvo.
4. ULOGA HARTIJA OD VREDNOSTI

Uloga hartija od vrednosti može biti različita, počev od toga da iste mogu imati
kreditnu ulogu (menica, u nekim slučajevima trgovačka uputnica, obveznica isl), pa sve
do toga da mogu imati i ulogu platežnog sredstva (ček). Dobar deo njih služi kao sredstvo
pri transakcijama u robnom prometu (teretnica-konosman, skladišnica, tovarni list idr.)
pomoću kojih se sa robom može raspolagati, čak i kad nije roba u posedu kod vlasnika, i
vršiti prenos vlasništva ovakve robe ili istu stavljati u zalog. Jedan deo ovih hartija od
vrednosti (kao što je akcija), daje pravo vlasništva i upravljanja akcionarskim društvom.
Razlog pojavljivanja hartija od vrednosti u pravnom prometu je pre svega i u tome
da iste daju znatno veću sigurnost poveriocu, da realizuje svoje potraživanje ili neko
pravo bez upotrebe dokazivanja po kojem je osnovu on stekao određeno pravo. I dužnik
1
Član 235. st.3. Zakona o obligacionim odnosima.

4
 Hartije od vrednosti

je pored poverioca bolje zaštićen kad postoji hartija od vrednosti. On ne mora svoju
obavezu da izvrši, bez obzira na njegovo postojanje duga, sve do onog trenutka dok mu
ne bude podneta hartija od vrednosti.
Uloga hartije od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog činjenice da se sa
istima postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo propisanim formularima, pa se
time izbegava mogućnost njihovog lako falsifikovanja.
Sa prenosom prava na hartiju od vrednosti, istovremeno se i prenose prava iz
hartije, kao na primer, pravo potraživanja određene sume novca(menica i ček), pravo
svojine ili zaloge (teretnica i skladišnica) ili neko pravo učešća u upravljanju u
akcinorskom društvu(pravo glasa, imovinsko pravo), lično pravo akcionara, kada prenosi
akciju na drugo lice ( da ostvari određeno potraživanje). Sa prenosom hartija od vrednosti
kao na pr. kod teretnice se simbolično obavlja i prenos prava na robi koja se prevozi
brodom. Znači pravo na hartiju, sa pravom iz hartije od vrednosti su nerazdvojivi i prenos
jednog prava povlači sa sobom i prenos drugog prava.

5. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI

U pravnoj teoriji i pozitivnom pravu postoje različite vrste hartija od vrednosti,
razni pojavni oblici hartija od vrednosti. Utvrđivanje pojedinih vrsta hartija od vrednosti
ima ne samo pravno teoretski, nego i veoma značajan praktični razlog, jer se na taj način
omogućava utvrđivanje opštih pravila i principa koje se primenjuju samo za pojedine
vrsta hartija od vrednosti, a ne za sve vrste. Na ovaj način se ostvaruje ne samo viši
stepen racionalizacije nego se omogućava i viši stepen pravne sigurnosti.
Postoji više vrsta hartija od vrednosti koja su poznata u pravnoj teoriji i te su
podele date po različitim kriterijumima. Tako se od strane nekih autora, govori o podeli
hartija od vrednosti s obzirom na2:
1. način određivanja imaoca prava
2
Ovakve i slične podele mogu se sresti kod Antonijevića dr. Z, - Privredno pravo, i kod Vasiljević dr. M

5
 Hartije od vrednosti

2.prirodi inkorporisanog prava,

3.načinu nastajanja prava
4.prema vezi u odnosu na osnovni posao,
5.prema karakteru potraživanja
6.prema roku dospelosti
7.prema mestu izdavanja i mestu ispunjenja isl.
Pored ove podele može se govoriti i o vrstama hartija od vrednosti koje su
propisane u Zakonu o obligacioni odnosima3 i u Zakonu o hartijama od vrednosti4.

5.1. Hartije od vrednosti – prema načinu određivanja imaoca prava

Može se izvršiti klasifikacija hartija od vrednosti i prema načinu na koji se

određuje imalac prava iz hartije-korisnik hartije, a shodno tome se određuje i način
prenošenja isprave- hartije od vrednosti.
U ovu vrstu hartija od vrednosti spadaju:
a. Hartije od vrednosti na ime – smatraju se one hartije od vrednosti u kojima je
tačno označeno ime korisnika, a njihovo prenošenje po naredbi je isključeno.
U čl. 239. st. 3. Zakona o obligacionim odnosima je predviđeno da se kao
zakoniti imalac hartije od vrednosti na ime, smatra lice na koje ista hartija od
vrednosti glasi ili na lice na koje je hartija od vrednosti preneta. hartije od
vrednosti izdate na ime imaju svoje kako prednosti tako i nedostatke.
Nedostaci su to što takve hartije od vrednosti onemogućavaju brzu cirkulaciju
u prometu ovakvih hartija od vrednosti, a s druge strane je dobro za izdavaoca
hartije od vrednosti pošto može u svakom trenutku da zna kod koga se izdata
hartija od vrednosti nalazi, tj. ko je njegov poverilac po hartiji od vednosti.
Kod hartija na ime, prvo se prenosi pravo iz hartije, a automatski se prenosi i
pravo na hartiju. Naš zakon o obligacionim odnosima 5 predviđa da se pravo
iz hartije od vrednosti na ime prenosi cesijom, a da se posebnim zakonom
može odrediti da se pravo iz hartije od vrednosti na ime , može prenositi
indosamentom. Hartije od vrednosti na ime se ne moraju cesijom u potpunosti
preneti na novog imaoca te hartije od vrednosti, jer je u našem pozitivnom
pravu6, dopušten je i prenos za zalogu ili kao prenos punomoćja. Hartije od
vrednosti na ime, mogu se amortizovati u posebnom vanparničnom postupku
koji vode sudovi opšte nadležnosti.
b. Hartije od vrednosti po naredbi, smatraju se takvim hartijama kod kojih je
ime korisnika označeno u samoj ispravi, ali je korisniku istovremeno dato
pravo da on može svojom naredbom (nalogom) odrediti neko treće lice kao
korisnika isprave. Hartije po naredbi se mogu prenositi posebnom izjavom
imaoca hartije po naredbi na njenoj poleđini. Ovakvo prenošenje hartija od
vrednosti naziva se indosaniranjem, a izjava o prenosu indosament. Lice koje
na ovakav način prenosi hartiju po naredbi zove se indosant, a lice na koje se
hartija prenosi indosatar. Postoje tri vrste indosamenta koji su predviđeni u
3
Član 236 ovog Zakona
4
Član 2. ovog Zakona
5
Član 242. st.1 Zakona o obligacionim odnosima
6
Član 245.Zakona oo bligacionim odnosima , iz 1978. godine

6
 Hartije od vrednosti

članu 244. Zakona o obligacionim odnosima i to : puni, blanko i na

donosioca.
c. Hartije od vrednosti na donosioca ne sadrže ime lica, koje je titular te hartije
od vrednosti. Iako je u čl. 236. Zakona o obligacionim odnosima u načelu
predviđeno da hartije od vrednosti mogu da glase na donosioca, treba nalgasiti
da ne mogu svi pojedini pojavni oblici hartija od vrednosti da budu u obliku
hartija od vrednosti na donosioca. Kod hartija od vrednosti na donosioca je do
maksimuma izraženo načelo inkorporacije, jer pravo iz hartije od vrednosti na
donosioca pripada svakom imaocu te hartije od vrednosti, a gubitkom ove
hartije od vrednosti se gubi i pravo iz hartije od vrednosti na donosioca.
Hartije od vrednosti na donosioca se ne mogu amortizovati.
d. Alternativne hartije od vrednosti su takve hartije u kojima je izdavalac hartije
od vrednosti izričito označio korisnika, ali je istovremeno dopustio da se
obaveza ih hartije može izvršiti i svakom drugom donosiocu isprave. To se
postiže klauzulom u hartiji od vrednosti.
e. Mešovite hartije od vrednosti postoje u onim slučajevima kada jedan deo
hartija od vrednosti glasi na ime ili po naredbi, a drugi deo glasi na donosioca.
Tako se može kod akcija dogoditi, da plašt akcije glasi na akcionara, a kupon
akcije za naplatu dividende da bude na donosioca.

5.2. Hartije od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava

Podela hartija od vrednosti s obzirom na prirodu inkorporiranog prava može da
bude trojaka:
a. Stvarno pravne hartije od vrednosti su takve hartije od vrednosti koje u sebi
sadrže neko stvarno pravo. Prema vrstama stvarnog prava, ove hartije od
vrednosti se mogu dalje podeliti na svojinsko-pravne i založno-pravne hartije
od vrednosti. Založno pravne hartije od vrednosti se dalje dele u zavisnosti da
li je u pitanju pravo zaloge na pokretne stvari(npr. kod skladišnice, teretnice
ili prenosivog tovarnog lista), a može se odnositi i na nepokretne stvari(npr.
kod hipotekarnog pisma).
b. Obligaciono pravne hartije od vrednosti su takve isprave koje u sebi sadrže
neko tražbeno-obligaciono pravo zakonitog poverioca u odnosu na dužnika.
Kao ovakve hartije od vrednosti se mogu navesti: menica, ček, trgovačka
uputnica, trgovačka obveznica, kreditno pismo, blagajnički i komercijalni
zapis, certifikat o depozitu.
c. Hartije sa pravom učešća, neki autori nazivaju i korporacionim papirima ili
lično pravnim hartijama7 ili korporacionim hartijama od vrednosti. 8
Najizrazitija hartija od vrednosti sa pravom učešća je akcija, koja daje imaocu
te hartije od vrednosti pravo da učestvuje u upravljanju akcionarskim
društvom.

7
Antonijević dr. Z, ibid, str 456Č Vasiljević dr M, ibid, str 628.
8
Carić dr. S, op. Cit str. 78, smatra da su to takve hartije od vrednosti koje imaocu daju i pravo učešća u
podeli dobiti(pravo na dividendu) i pravo upravljanja tj. odlučivanja.

7
 Hartije od vrednosti

5.3. Hartije od vrednosti - prema načinu nastajanja prava.

Prema načinu postanka prava iz hartija od vrednosti razlikujemo sledeće hartije

od vrednosti.
a. Konstitutivne hartije od vrednosti, kod kojih je bitno da izdavaoca ovih
hartija od vrednosti konstituiše neko novo pravo, koje je konstatovano u hartiji
od vrednosti.
b. Nekonstitutivne ili deklarativne hartije od vrednosti sadrže neko pravo koje
nije konstituisano izdavanjem hartija od vrednosti, nego je postojalo i pre
izdavanja hartija od vrednosti, a izdavanjem hartija o vrednosti ovo pravo se
jedino deklariše prema trećim licima.

5.4. Hartije od vrednosti - prema vezi sa osnovnim poslom

Ova podela hartija od vrednosti prema vezi sa osnovnim poslom (zbog kojeg je
ista i izdata), može biti :
a. Klauzulna hartija od vrednosti, - podrazumeva se da su to hartije od vrednosti
koje su neposredno vezane sa osnovnim poslom, te se ovakva veza vidi iz
same isprave, kao što je to veza između, napr. skladišnice i ugovora o
skadištenju, teretnice i ugovora o prevozu robe brodom idr.
b. Apstraktna hartija od vrednosti, je ona hartija od vrednosti iz kojih nije
moguće utvrditi vezu između hartije od vrednosti sa osnovnim poslom.
Karakterističan primer ovakve hartije od vrednosti je menica.

5.5. Hartije od vrednosti prema vrsti potraživanja

Ovde se može izvršiti podela istih hartija od vrednosti:

a. Novčane hartije od vrednosti su one hartije od vrednosti koje se odnose na
novčana potraživanja. Tu se kao tipični predstavnici javljaju menica, ček,
akcija, blagajnički zapis idr.
b. Robne hartije od vrednosti su one hartije, za koje se potraživanja odnose u
robi, napr. konosman, teretnica, skladišnica idr.

5.6. Hartije od vrednosti prema roku dosleposti

Po ovom kriterijumu hartije od vrednosti se mogu podeliti na :

a. Kratkoročne (sa rokom dospeća do jedne godine), spadaju ček, komercijalni i
blagajnički zapis i druge.

8
 Hartije od vrednosti

b. Dugoročne hartije od vrednosti su one čiji je rok dospeća preko jedne godine.
U dugoročne hartije od vrednosti spadaju akcije, obveznice idr.

5.7. Hartije od vrednosti prema mestu izdavanja i mestu dospelosti

Ovde se može izvršiti podela hartija od vrednosti na one u unutrašnjem i

međunarodnom prometu, zavisno od toga gde im je mesto izdavanja i mesto dospelosti.
Ova podela je značajna zbog pravila o sukobu zakona i međunarodnom privatnom pravu,
kao i zbog primene prava(domaćeg ili međunarodnog)

6. NOVČANE HARTIJE OD VREDNOSTI

6.1. MENICA

Menica se pojavila u savremenom smislu reči tek u srednjem veku kada dolazi do
razvoja robnog prometa naprednih trgovačkih gradova, posebno u Italiji. Kasnije se
menica, kao sredstvo razmene pretvorila u sredstvo plaćanja, a mnogo kasnije ona postaje
i kreditno sredstvo. To je slučaj, kada kupac nije u mogućnosti da odmah plati nabavljenu
robu već bi ispunio pradavcu menicu koja bi dospevala kroz određeni broj meseci.
Svakako, da je sa razvojem trgovine, došlo i do promene uloge menice, tako da se
njena prvobitna uloga isključivo, kao sredstvo razmene domaćeg u inostrani novac,
pretvorila i u sredstvo za odlaganje plaćanja( u vidu kredita).
Menica je tokom razvoja menjala i formu tako u početku, morala je da bude
ispisana jednim rukopisom i istim mastilom, a kasnije je uspela da obezbedi veću

9
 Hartije od vrednosti

cirkulaciju usvajanjem tzv. teorije propuštanja, što je u savremenom meničnom pravu

dovelo i do izdavanja tzv. “blanko menice” gde je za stvaranje menične obaveze dovoljno
da je na menicu stavljen potpis dužnika, a da docnije, zakoniti imalac sam popuni
preostale neophodne menične elemente.
Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac trasant izdaje
bezuslovni nalog drugom licu trasatu da korisniku isprave remitentu isplati određenu
svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu. Iz napred gore navedenog
proizilazi, da meničnu sumu može da isplati ili sam izdavalac menice ili neko treće lice.

6.1.1. Karakteristike menice

a. Menica predstavlja uvek hartiju od vrednosti. Ako ne postoji menična

pismena isprava ne može doći do nastanka prenošenja odnosno ostvarivanja
prava koja su u menici sadržana. Ona je po samom zakonu hartija po naredbi,
a izuzetno ona može predstavljati i hartiju na ime, kada je u menično pismo
uneta klauzula „ne po naredbi“,odnosno „rekta klauzula“
b. Menica predstavlja strogo formalnu ispravu, hartiju od vrednosti, tako da
nedostatak nekog njenog bitnog meničnog elementa povlači i njenu nevažnost.
c. Menica je apstraktna hartija od vrednosti i ona nije u vezi sa pravnim
poslom, tj. iz nje se ne može utvrditi osnov iz kojeg posla je menica nastala.
d. Menica je prezentacioni papir je se isti mora prezentiranti –podneti dužniku
e. Menične obaveze su posebno stroge, i to ne samo prema dužniku već i prema
poveriocu
f. Obavezu dužnika obuhvata samo ono što je u meničnoj ispravi naznačeno.

6.1.2. Elementi menice

Zakon o menici predviđa da trasirana menica mora da sadrži sledeće bitne

elemente:
a. označenje da se radi o menici,
b. bezuslovni uput da se plati određena svota novca,
c. ime lica koje treba da plati menicu(trasata),
d. označenje dospelosti menice,
e. ime remitenta, tj. onoga kome se i po čijoj naredbi mora platiti
f. datum izdavanja menice
g. mesto izdavanja menice
h. potpis trasanta, tj. lica koje je izdalo menicu.9

9
Čl. 1. ovog Zakona.

10
 Hartije od vrednosti

6.1.3. Vrste menica

1. Prema broju lica koji se javlja u menici razlikujemo sledeće vrste menica:
a. Pod sopstvenom (solo) menicom, podrazumeva se takva vrsta menici kod koje
njen izdavalac obećava (obavezuje se) da će u vreme dospelosti isplatiti
trećem licu remitentu-korisniku ili po naredbi tog trećeg lica označenu
novčanu svotu u meničnoj ispravi.
b. Pod trasiranom menicom ili vučenom menicom, podrazumeva se takva vrsta
menica kod koje njen izdavalac (trasant) daje nalog drugom licu(trasatu) da u
vreme dospelosti menice isplati trećem licu (emitentu-korisniku) ili po naredbi
tog trećeg lica novčanu svotu koja je označena u menici. Ista je dobila naziv
od latinske reči trehere, što znači „vući“ i zato se naziva i trata menicom.
2. Podela menice s obzirom na poslove kod kojih se primenjuje i na njenu ulogu u
tim poslovima razlikujemo sledeće :
a. Robna menica – često se koristi kod ugovora o prodaji robe i pomoću iste
prodavac kreditira kupca. Tada, umesto plaćanja robe kupac akceptira menicu
koju izdaje prodavac i na taj način kupac postaje glavni menični dužnik, a
prodavac ovakvom menicom može plaćati svoje obaveze trećim licima ili je
eskontovati kod banke i naplatiti svoje potraživanje prema kupcu i pre
dospelosti menice.
b. Poslovna menica, ima istu ulogu kao i robna menica ali se primenjuje po
pravilu, kod drugih ugovora u prometu robe i usluga
c. Finansijska menica se pojavljuje radi obezbeđenja potraživanja od strane
poverioca, kod mnogih ugovora u robnom i platnom prometu.

3. Prema elementima koje sadrže, menice se dele na:

a. Potpune ili pune menice – to su menice koje već u momentu njenog izdavanja
sadrže sve bitne menične elemente koji su predviđeni zakonom, a pri tome
može sadržati i neke nebitne menične elemente
b. Blanko menica se karakteriše time što njen izdavalac u momentu izdavanja
popunjava samo neke bitne menične elemente (često stavljajući samo svoj
potpis) i na taj način ovlašćuje budućeg imaoca menice da on popuni ostale
bitne menične elemente, pre nego što menicu bude koristio protiv meničnog
dužnika.
4. Prema načinu dospeća menice delimo na:
a. Menice po viđenju ,- označava da je menica dospela čim je podneta trasatu na
isplatu. Ovakva se menica mora podneti trasatu na isplatu najkasnije u roku od
jedne godine dana od dana izdavanja menice.
b. Menice na određeno vreme po viđenju, -označava da trasat treba da isplati
meničnu svotu u određenom roku, pošto mu je ista prezentirana na
akcept(viđenje).

11
 Hartije od vrednosti

c. Menice na određeno vreme po izdavanju ,- menica mora da bude podneta na

isplatu u određenom roku posle označenog datuma izdavanja menice.
d. Menice na određeni dan, - je označavanje tačno određenog dana kada trasat
treba da isplati meničnu svotu po menici.
5. Prema meničnim radnjama (koje su izvršene u vezi sa menicom) menice mogu biti:
a. protestovane i neprotestovane,
b. akceptiane i neakceptirane menice,
c. avalirane i neavalirane menice,
d. indosirane i neindosirane menice10 itd.

6.1.4. Prestanak meničnih obaveza

Najveći deo prestanka meničnih obaveza se odnosi na slučajeve kada su menične

obaveze i prava uredno i blagovremeno izvršene. Menična prava i obaveze mogu prestati
i zbog prejudiciranosti menice, kao i zbog zastarelosti meničnih potraživanja.

Pored toga menična prava i obaveze mogu prestati i zbog:

a. prenova (novacije) meničnog duga,
b. kompenzacija(prebijanje),
c. oproštaja duga,
d. konfuzije(sjedinjenja) meničnih prava i obaveza
e. poništavanja menice

6.2. ČEK

Ček je hartija od vrednosti, putem kojeg izdavalac-trasant se nalogom obraća

drugom licu-trasatu(bankarskoj organizaciji) da po dospelosti isplati remitentu-korisniku
čeka, određeni iznos na teret njegovog pokrića zakonitom imaocu čeka. Ovde kod čeka
ime remitenta nije bitan elemenat i zbog toga je dopušteno da ček glasi i na donosioca.
Trasant u trenutku izdavanja čeka mora da ima pokriće, jer izdavanje čeka bez pokrića u
nas predstavlja i krivično delo.
Ček u modernoj trgovini i prometu, predstavlja sredstvo plaćanja. Njegovim
korišćenjem se izbegava upotreba gotovog novca, a sa time se izbegavaju i svi rizici koje
nosi trgovina sa gotovim novcem. u međunarodnom prometu, omogućava se efikasno
plaćanje subjekta koji se nalaze u raznim državama. Prema savremenom shvatanju, ček je
hartija od vrednosti u kojoj njen izdavalac (trasant) daje trasatu bezuslovan uput da licu
koje je u čeku označeno kao remitent ili samom izdavaocu čeka isplati određenu sumu
novca na teret trasantovog pokrića kod trasata.

10
Rekta menica sadrži uslov da se prava koja proističu z menice ne mogu prenositi na drugog, putem
indosamenta. Taj uslov se izražava rečima „ne po naredbi“ (rekta klauzula). Prava iz menice se moguipak
prenositi na druga lica ustupanjem menice, odnosno cesijom.

12
 Hartije od vrednosti

6.2.1. Karakteristike čeka

Bitne karakteristike čeka su:

a. Ček uvek glasi na donosioca (ime remitenta nije bitan element),
b. Ček je hartija od vrednosti po viđenju,
c. Osobina inkorporacije se ogleda u tome da pravo iz čeka može ostvariti samo
onaj ko ga poseduje,
d. Trasant u momentu izdavanja čeka mora da ima pokriće kod trasata/banke,
e. Kod čeka se ne javlja akceptiranje,
f. Čekovna obaveza je samostalna, tj. nije vezana za ostale obaveze i mora se
podneti na isplatu u kratkom roku ( od 8 dana).

6.2.2. Vrste čekova

Masovna upotreba čekova u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom robnonovčanom

prometu i sve raznovrsnije mogućnosti upotrebe čekova, prouzrokovali su veliki broj
vrsta čekova.
U pravnoj teoriji najčešće se pojavljuju dva osnovna kriterijuma od kojih se polazi
prilikom utvrđivanja pojedinih vrsta čekova. To su:

1. Prema načinu određivanja imaoca prava iz čeka, treba razlikovati sledeće vrste:
a. Čekovi na ime (Rektascheck-cheque nominatif). Ovakvim čekom, njegov
izdavalac želi da ograniči njegovu cirkulaciju. Isti je dobio naziv po tome što
je u njemu označeno ime korisnika-remitenta i isplata se mora izvršiti licu na
koje ček glasi.
b. Čekovi po naredbi (checke a ordre, Orderscheck). Ovaj ček upućuje da se
isplata može izvršiti po naredbi lica koje je označeno u čeku ili licu na koje je
ček prenet putem indosiranja.
c. Čekovi na donosioca (cheque au porteur, Inhaberscheck). Kod ovog čeka u
njegov pismeni blanket nije uneto ime korisnika ili je uneta klauzula “platite
donosiocu”. Svakako da ova vrsta čekova na donosioca, obezbeđuje brzu i
jednostavnu cirkulaciju u prometu, jer se prenos istih čekova obavlja
jednostavno – prostom predajom (tradicojom). Slaba mu je strana ta što daje
mogućnost i nesavesnim držaocima čeka da isti naplate kod banke.
d. Alternativni ček- Ovaj ček u suštini predstavlja ček na donosioca, jer se na
čekovnom blanketu vrši alternativno označavanje korisnika, svodi se kao ček
na donosioca. Alternativni čekovi vrlo često sadrže ime remitenta, ali kao što
smo izneli, može da ima i klauzulu da trasat-banka isplati čekovni iznos
donosiocu čeka. To je neka vrsta mešovite hartije od vrednosti, jer on može da
bude i ček na ime, ali i ček po naredbi i ček na donosioca.
2. Prema nameni čeka možemo razlikovati više njegovih vrsta:
a. Gotovinski (isplatni) ček je ček kod kojih trasat isplaćuje čekovnu svotu u
gotovom novcu. Tu je bitno da se isplata realizuje u gotovom novcu, bez
obzira da li se ona obavlja prema imaocu čeka ili se radi o trasantu.

13
 Hartije od vrednosti

b. Obračunski ili virmanski ček. Obračunski ili virmanski čekovi su oni čekovi
kod kojih se isplata ne obavlja u gotovom novcu, nego se prenos sredstava vrši
sa tekućeg računa trasanta, a to čini banka-trasat u korist tekućeg računa
imaoca čeka i sadrži klauzulu “samo za obračun”.
c. Barirani ili precrtani ček je onaj ček na čijem se licu nalaze dve paralelne
linije, dijagonalno po čeku, a naplata ovog čeka od trasata može da se izvrši
samo posredstvom neke banke.
d. Dokumentarni ček se javlja često, kod nekih zemalja kod kojih je bitno da se
isplata čeka uslovljava odgovarajućom istovremenom prezentaciom robnih
dokumenata. To prezentiranje robnih dokumenata, označava dokazivanje da je
korisnik čeka izvršio svoje obaveze iz nekog pravnog posla koje je imao
prema trasatu.
e. Putnički čekovi su oni čekovi sa kojima putnici podmiruju svoje troškove na
putovanju bez upotrebe gotovog novca, a kojima plaćaju određenu robu ili
usluge.
f. Akreditivni čekovi predstavljaju one čekove gde se uz niz olakšica ostvaruje
konkretna ekonomska politika u vezi stimuliranja pojedinih privrednih
delatnosti od strane države.
g. Vizirani čekovi se javljaju često i sadrže klauzulu, kao na primer, “viđen” i sl.
čime se označava da se banka uverila da ček ima pokriće, ali se ne obavezuje
da ovo pokriće blokira do isteka roka njegove prezentacije.
h. Certificirani čekovi su oni čekovi u koji se unosi klauzula o postojanju
pokrića, kao na primer “dobar”, “good”, “pokriven” isl. Za razliku od viziranih
čekova, banka kod ovih certificiranih čekova preuzima odgovornost, ne samo
u pogledu postojanja novčanog pokrića, nego i za realizaciju, tj.naplatu tih
čekova, često se obavezujući da pokriće blokira do isteka roka za prezentaciju
čeka na isplatu.
i. Cirkularni čekovi su oni čekovi koje izdaje banka u svojstvu remitenta, a koje
ona predaje klijentu(kao remitentu) u cilju naplate čeka, kod poslovne jedinice
banke ili neke druge korespondentne banke.
6.3. AKCIJA

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje akcionarsko društvo kojom se potvrđuje

da imalac te isprave ima u društvu ulog u osnovnom kapitalu i određena članska prava i
obaveze.
U našem pravu akcije se izdaju u elektronskoj formi kao elektronski
dokumenti(elektronske, dematerijalizovane, imaterijalne, uknjižene,).
Akcionarsko društvo upisuje izdate akcije i druge hartije od vrednosti i identitet
akcionara kod Centralnog registra za hartije od vrednosti u skladu sa zakonom kojim se
uređuje tržište hartija od vrednosti i drugim aktima Komisije za hartije od vrednosti.
U našem pravu akcija predstavlja hartiju od vrednosti,čije izdavanje, osnovna
obeležja, vrste i klase, trgovinu i druga pitanja uređuje Zakon o privrednim društvima iz
2004 i Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata iz 2006.god.
Akcija je korporacioni papir ili lično pravna hartija od vrednosti,jer daje njenom
imaocu pravo učešća u akcionarskom društvu. U trenutku osnivanja društva, ne mogu se

14
 Hartije od vrednosti

akcije izdavati za emisionu cenu koja je niža od njihove nominalne vrednosti, odnosno
računovodstvene vrednosti.
Prava sadržana u akciji dele se na:
1. imovinska, kao pravo na isplatu dividente, na učešće u deobi likvidacione
mase u slučaju prestanka društva po osnovu likvidacije, pravno prečeg
sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih obveznica, pravo raspolaganja
akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom,
2. lična, kao pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i
informacijama društva, pravo učešća u radu skupštine, pravo glasa u skupštini,
tako da jedna akcija uvek daje pravo na jedan glas.

6.3.1. Karakteristike akcija

a. Akcije predstavljaju hartije od vrednosti koje izdaje akcionarsko društvo. Zbir

svih nominalnih vrednosti ukupnog broja akcija, predstavlja osnovni kapital
akcionarskog društva. Dakle, po pravilu, nema akcija bez akcionarskog ili
komanditnog društva na akcije.11 Akcije predstavljaju ulog-udeo akcionara u
osnovnom kapitalu akcionarskog društva.
b. Akcije su hartije od vrednosti koje glase na novčane iznose. Akcije uvek glase
na novac, i one nikada ne glase na robu. Akcije se često nazivaju i deonicama.
c. Akcije su isprave koje akcionarima daju određena prava. Koja će prava dobiti
akcionar, imalac akcija, zavisi od toga kako su ta prava određena zakonom i
aktima akcionarskog društva pri izdavanju akcija.
d. akcije su hartije od vrednosti koje donose promenljiv prihod – dividendu.
Akcije su hartije od vrednosti koje donose prihod u obliku dividende, taj
prihod je promenljiv i zavisi od poslovanja akcionarskog drušva i njegovog
finansijskog i privrednog uspeha.
e. Akcije su korporativne i deklaratorne hartije od vrednosti. U akcijama je
inkorporirano određeno člansko pravo akcionara u određenom društvu.
f. Akcije su dugoročne hartije od vrednosti. Prema roku trajanja, hartije od
vrednosti su podeljene na kratkoročne i dugoročne
g. Akcije su masovne hartije od vrednosti. Po pravilu akcije se izdaju u velikom
broju i u velikim serijama, od po nekoliko hiljada primeraka.
h. Deljivost i nedeljivost akcija. Nije moguće izdavanje akcija na delove, a niti se
i prava iz akcija mogu deliti.12
i. Negocijabilnost i inkorporiranost prava u akciji: Negocijabilnost akcije
označava pravo imaoca akcije-akionara, da akciju može efikasno i lako
preneti. Sa prenosom akcija, sa jednog lica na drugo, prenose se i prava iz
akcije.

11
Vučetić dr. V, Deonice kao hartije od vrednosti, Novi Sad, 1992, str.17
12
Ova nedeljivost hartija,istaknutaje u mnogim zakonodavstvima, kao na primeru u članu 266. Zakona o
trgovačkim društvima francuske, a takva odredba je bila i u članu 221.st. 2. Trgovačkog zakona Jugoslavije
iz 1937.godine koji nije stupio na snagu.

15
 Hartije od vrednosti

6.3.2. Vrste akcija

Akcije se mogu klasifikovati na razne načine zavisno od kriterijuma koji se uzima

kao merodavan.
1. S obzirom na način određivanja imaoca prava akcije se dele na :
a. akcije na ime teže se prenose, jer se za punovažnost njihovog prenosa iziskuju
određene formalnosti,
b. akcije na donosioca se prenose običnom predajom. U našem pravu
akcionarsko društvo ne može izdavati akcije na donosioca.
2. Prema kriterijumu izmirenja obaveza, dele se na.
a. privremene akcije kod kojih obaveza uplate-uloga nije u celini izvršena
b. stalne akcije koje su uplaćene u celini.
3. Prema vremenskom kriterijumu akcije se dele na :
a. osnivačke ili akcije prve emisije, i
b. akcije sledećih emisija(druga,treća ,četvrta itd).
4. Prema obimu prava koje sadrže, akcije se dele na :
a. obične(redovne), - daju njihovim imaocima jednaka lična i imovinska prava (
pravo upravljanja društvom, pravo na dividendu i pravo na deo likvidacione
mase idr.)
b. preferencijalne ( prioritetne, povlašćene, privilegovane) akcije. Ove akcije
obezbeđuju njihovim imaocima određene privilegije u odnosu na imaoce
običnik akcija: prednost u isplati dividende, prednost u isplati neraspoređenog
ostatka likvidacione mase u slučaju prestanka društva likvidacijom, prioritet u
korišćenju usluga društva idr. Međutim ove akcije , u načelu, njihovim
imaocima ne daju pravo glasa u skupštni. Preferencijalne akcije mogu biti:
kumulativne, participativne, participativno-kumulativne i zamenljive
(konvertibilne).

5. Akcije prema pravu glasa mogu biti:

a. akcije bez prava na glas,
b. akcije s pravom na glas, i
c. akcije s ograničenim pravom na glas (pravo glasa o tačno određenim
pitanjima.
6. U našem pravu nije dopušteno emitovanje tzv. kamatnih akcija, kod kojih se isplata
unapred određenog iznosa kamata ne vezuje za rezultate poslovanja društva, tj. ne
zavisi od ostvarene dobiti.
7. Vezane akcije se izdaju ulagaču koji je kao predmet svog uloga uneo u društvo neku
stvar odnosno pravo. Vezane akcije se nalaze kod društva određeno vreme, do isteka
roka za prigovore, i njima se akcionarsko društvo obezbeđuje od štete koja bi mogla
nastati zbog prirode uloga.
8. Posebnu vrstu vezanih akcija predstavljaju garancijske akcije. One su sredstvo
obezbeđenja njihove vernosti prema društvu i sa klauzulom zabrane konkurencije
čine interni sistem zaštite interesa društva.

16
 Hartije od vrednosti

9. Užitnička akcija predstavlja “okrnjenu” akciju, jer njen izdavalac iz nje ostvaruje
samo lična prava (pravo upravljanja), dok imovinska prava ostvaruje pod određenim
uslovima.
10. Pored izdatih akcija akcionarsko društvo može da ima i neizdate(odobrene,
ovlašćene) akcije. U obliku odobrenih akcija mogu da budu obične ali i
preferencijalne akcije svake klase i njihov broj određuje se osnivačkim aktom
akcionarskog društva.

Prihod od akcija naziva se dividenda. Dividenda predstavlja samo deo profita

akcionarskog društva, koji preostaje posle izdavanja za rezerve i akumulaciju, poreze
državi, za upravne troškove idr. Dividenda pripada akcionarima prema njhovom
relativnom udelu u akcijskom kapitalu korporacije. Dividenda je slična kamati, od koje se
razlikuje po dva osnovna momenta.
1. Kamata je obično unapred poznata veličina na zajmovni kapital, a dividenda
nije. Akcionari mogu u startu biti informisani samo o potencijalnom prihodu,
dok iznos dividende zavisi od poslovnog uspeha korporacije i raspodele
ostvarenog profita.
2. U pogledu kamate komitent ne preuzima rizik poslovanja banke u koju ulaže
svoj novac, a kod dividende takav rizik postoji(akcionar može da utiče na rad
firme). Rizik je veći kod ulaganja u akcije nego kod ulaganja novca na štednju
kod banke, ali i mogućnost da se ostvari veća zarada na kapital iste veličine.

6.4. OBVEZNICE

Obveznica je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će imaocu

obveznice u roku njene dospelosti isplatiti iznos minimalne vrednosti obveznice i
ugovorenu kamatu.
Obveznice su hartije od vrednosti čijom prodajom na tržištu kapitala emitenti-
firme, država –za sebe obezbeđuju potrebna sredstva u gotovom, a kupci-investitori
prihoduju kamatu. Pomoću obveznica, emitent prikuplja slobodna novčana sredstva na
finansijskom tržištu za tačno utvrđenu namenu (neposredno za vlastite potrebe) ili, ako je
banka, druga finansijska organizacija u pitanju, radi plasmana i širenje svog poslovanja
putem ugovornog ili korporativnog ulaganja prikupljenog kapitala.
U bankarskoj praksi (angloameričkoj) obveznica se naziva i bond: za razliku od
akcije koja je korporativna hartija od vrednosti, obveznica je obligacionopravna hartija od
vrednosti, jer sadrži pravo imaoca da zahteva isplatu dugovanog iznosa u nominalnoj
vrednosti sa određenom kamatom.

17
 Hartije od vrednosti

6.4.1. Osnovni elementi obveznice

Obveznice sadrže sledeće osnovne elemente:

1. oznaku da je obveznica;
2. firma, naziv i sedište izdavaoca obveznice;
3. firmu, ime kupca obveznice ili oznaku da obveznica glasi na donosioca;
4. novčani iznos na koji glasi obveznica;
5. visinu kamatne stope;
6. procenat učešća u dobiti;
7. rokove otplaćivanja glavnice i kamate;
8. mesto izdavanja i datum, serijski kontrolni broj;
9. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca obveznice i prava iz obveznice.
Na prednjoj strani obveznice sa garancijom označava se firma-naziv i sedište
organa. Na poleđini obveznice označavaju se rokovi u kojima se otplaćuju anuiteti
(glavnica i kamata- tzv amortizacioni plan). Ukoliko se radi o obveznicama sa serijskim
dospećem, tada se ona sastoji iz dva dela: prvi deo obveznice sadrži sve njene osnovne
elemente, dok drugi deo koji se zove talon sadrži anuitete i kamatne kupone.

6.4.2. Vrste obveznica

Obveznice se mogu deliti na razne načine zavisno od kriterijuma koji se uzme kao
merodavan.
1. Prema roku pospelosti obaveze emitenta:
a. Kratkoročne ( 8od 30 do 365 dana), i
b. Dugoročne (preko 365 dana)
2. Prema načinu određivanja imaoca prava razlikuju se:
a. obveznice na ime,
b. obveznice na donosioca,
3. Prema načinu ostvarivanja prava na kamatu:
a. s kamatom isplativom odjednom (obveznice bez kupona)
b. s kamatom isplativom u kamatnim periodima(obveznice s kuponima)
4. Prema prinosu dele se na:
a. obveznice s fiksnom i
b. obveznice s varijabilnom kamatom .
5. Prema načinu ostvarivanja prava na povraćaj nominalnog iznosa dele se na :
a. jednokratne i
b. u ratama odnosno anuitetima .
6. Prema načinu obezbeđenja prava iz obveznice (garanciji isplate):
a. hipotekarne obveznice ,
b. obveznice sa kolateralnim jemstvom ,
c. zajmovne obveznice .
7. Prema posebnim pravima
a. participativne

18
 Hartije od vrednosti

b. zamenljive
c. prioritetne

6.5. BLAGAJNIČKI I KOMERCIJALNI ZAPIS

Blagajnički, komercijalni zapisi su hartije od vrednosti čijom prodajom se

prikupljaju kratkoročna novčana sredstva, a emitenti se obavezuju da će licu označenom
na zapisu ili donosiocu u roku dospeća isplatiti određeni-naznačeni novčani iznos na
zapisu sa pripadajućom kamatom.
Osnovna obeležja blagajničkih, komercijalnih i državnih zapisa su:
1. predstavljaju obligacionopravne hartije od vrednosti,
2. u pitanju su hartije od vrednosti koje se izdaju za tačno određenu namenu,
3. glase na okrugle novčane iznose koji se uplaćuju, odnosno isplaćuju
jednokratno,
4. izdavaoci :
a. Blagajničkih zapisa- Narodna banka Srbije, banke i druge
finansijske organizacije,
b. Državnog zapisa – država
c. komercijalnog zapisa – ostala pravna lica
5. predstavljaju kratkoročne hartije od vrednosti,
6. kupci blagajničkih zapisa koje emituje Narodna banka Srbije su banke i druge
finansijske organizacije
7. kupci ostalih zapisa su pravna i fizička lica.
Blagajnički zapis glasi ili na ime ili na donosioca. Prenos blagajničkog zapisa koji
glasi na donosioca vrši se putem njegove predaje, a zapis koji glasi na ime vrši se
indosiranjem. Komercijalni zapis, po pravilu, izdaju ekonomski “snažnije”firme, koje na
taj način prikupljaju slobodna novčana sredstva od stanovništva i pospešuju štednju.
Novčana sredstva prikupljena ovim putem mogu se koristiti kao sezonska obrtna
sredstva.
6.6. CERTIFIKAT PO DEPOZITU

Certifikat po depozitu je hartija od vrednosti kojom se emitent obavezuje da će

imaocu certifikata isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom i
utvrđenom roku. Po svojoj privrednoj funkciji cerifikat ima funkciju instrumenta
obezbeđenja kredita. Njime se prikupljaju slobodna novčana sredstva na finansijskom
tržištu isto kao i sa obveznicama. Certifikat o depozitu spada u hartije od vrednosti
kojima se trguje i možemo ga , sa aspekta njegovog imaoca, svrstati u depozitne hartije
od vrednosti jer se njime polažu slobodna novčana sredstva u bankarski i novčani
depozit. Međutim sa aspekta emitenta, certifikat svrstavamo u kreditne hartije od
vrednosti jer se putem njega pribavljaju u vidu kredita slobodna novčana sredstva na
finansijskom tržištu.
Certifikat glasi samo na ime, a prenos se vrši indosamentom. Izdavaoci certifikata
mogu biti banke i druge finansijske organizacije, a sva pravna i fizička lia mogu ih
kupovati.

19
 Hartije od vrednosti

6.6.1. Vrste certifikata po depozitu

Certifikat po depozitu se klasifikuje :

1. Prema kriterijumu dospelosti na:
a. kratkoročni(rok dospelosti kraći od godine dana od dana emitovanja) i
b. dugoročni(rok dospelosti duži od godinu dana od dana emitovanja).
2. Prema prinosu na:
a. certifikat sa fiksnom kamatom i
b. certifikat sa varijabilnom kamatom .

6.7. FINANSIJSKI DERIVATI

Finansijski derivati (tzv. finansijske inovacije) jesu, zapravo ugovori kojima se

trguje na berzi slično hartijama od vrednosti čija cena zavisi od kretanja cena hartija od
vrednosti ili drugih aktiva iz kojih se izvode, deriviraju, tj. koje čine njihovu aktivnu
podlogu (tzv. bazna aktiva).
Oni se ponašaju kao hartije od vrednosti, ali pritom, ne ispunjavaju kriterijume u
pogledu njihove forme, već predstavljaju terminski ugovor sa odloženim ispunjenjem.
Ovaj ugovor ima određenu vrednost sa kojom se trguje na berzi.

6.7.1. Vrste finansijskih derivata

20
 Hartije od vrednosti

U pravnoj i ekonomskoj teoriji postoje brojne klasifikacije finansijskih derivata,

što ukazuje na nepostojanje jedinstvenog shvatanjao finansijskih derivatimau teoriji
praksi, ali i na veliku infentivnost u pogledu njihovog kreiranja.
Prema kriterijumu karaktera trgovine, finansijski derivati se mogu podeliti u dve
grupe:
1. Neuslovljeni ili čvrsti ugovori jesu ugovori kod kojih obe strane imaju isti položaj i
istovremeno pravo i obavezu da izvrše ugovoreni posao. Klasifikuju se dalje u tri
podgrupe.
a. forward ugovor- ugovor koji je čvrsto utanačen o budućoj prodaji odnosno
kupovini određenog finansijskog instrumenta i zaključuje se na vanberzanskom
tržištu.
b. futures(fjučers)ugovor, koji se u suštini podudara sa forward ugovorom, s tim da
se razlikuje po tome što predstavlja tip standardizovanog posla.
c. swap (svop) ugovor, koji u suštini predstavlja sporazum o budućoj razmeni
kamatnih plaćanja koja se odnose na iste iznose kapitala, ali definisane na razne
načine.
2. Uslovljeni ili opcijski ugovori jesu ugovori kod kojih trgovac hartijama od vrednosti
njihovom kupovinom stiče pravo, ali ne i obavezu, da zaključi određeni posao u
budućnosti pod unapred utvrđenim uslovima, odnosno pravo na određeno ispunjenje,
ako se steknu određene okolnosti(ispuni uslov).Opcijski ugovori se dalje klasifikuju:
a. Prodajne (put option) ili kupovne(call option) opcijske ugovore u zavisnosti od
toga da li trgovac prodaje ili kupuje hartije od vrednosti nakon isteka ugovorenog
roka po dogovorenoj ceni – ili od ugovora odustaje. Ovi opcijski ugovori se dalje
mogu klasifikovati na: akcijske, indeksne, valutne, i druge opcijske ugovore.
b. Egzotične opcijske ugovore koji obuhvataju različite ugovore, čija poimeniča
individualizacija nija moguća zbog njihovog mnoštva i velike raznovrsnosti.
c. Opcijske hartije (warants) koji predstavljaju posebnu vrstu hartija od vrednosti u
koju je inkorporisano pravo opcije.
d. cap.floor ugovore, kod kojih ugovorač prima ispunjenja kad dođe do rasta
kamatnih stopa iznad dogovorom utvrđenog (maksimalnog) nivoa(cap), odnosno
daje ispunjenje ako dođe do pada kamatnih stopa- ispod dogovorom utvrđenog
(minimalnog)nivoa (floor).
e. collar ugovore koji predstavljaju kombinaciju cap i floor ugovora.
7. ROBNE HARTIJE OD VREDNOSTI

U robne prenosive hartije od vrednosti spadaju:

1. konosman(teretnica)
2. tovarni list i
3. skadišnica.

7.1. KONOSMAN ( TERETNICA)

21
 Hartije od vrednosti

Konosman ili teretnica je posebna isprava u pomorskom prevozu koja služi kao
dokaz, kojom brodar potvrđuje da je primio određenu robu i određene količine radi
prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu,odnosno da je zaključio ugovor o
pomorskom prevozu, i istom se obavezuje da će robu predati ovlašćenom imaocu
teretnice, odnosno konosmana u luci opredeljenja.13
Teretnica ili konosman, u praksi služi kao dokaz da je zaključen ugovor o
pomorskom prevozu, ali i kao pismeni dokaz da je roba primljena od strane brodara radi
prevoza. Teretnica je u isto vremei hartija od vrednosti kojom se vrši prenos vlasništva
na robi14.

7.1.1. Karakteristike konosmana(teretnice)

U međunarodnim okvirima, zakonodavstvo nije ujednačeno, može se istaći da

teretnica, kao hartija od vrednosti, ima određene karakteristike:
1. Teretnica predstavlja uvek hartiju od vrednosti, bez obzira što ista služi kao
dokaz o zaključenom ugovoru o prevozu robe pomorskim putem
2. Teretnica ili konosman predstavlja klauzalnu hartiju od vrednosti jer se iz nje
javno vidi veza sa osnovnim poslom tj. ugovorom o pomorskom prevozu robe.
3. Teretnica je takođe i prezentaciona hartija od vrednosti, jer na osnovu nje
primalac robe može robu podići tek sa prezentiranjem-predavanjem teretnice
brodaru ( Konosman ne putuje zajedno sa robom, nego se odvojeno šalje
primaocu robe, i na taj način se omogućava da se robom može trgovati i dok je
u transportu )
4. Teretnica spada i u vrstu tradicionalnih papira, jer se njenom predajom
istovremeno prenose ili mogu konstituisati određena stvarna prava, odnosno
pravo svojine ili založno pravo na robi koja je označena u teretnici.

7.1.2. Vrste konosmana (teretnice)

Postoji nekoliko vrsta ili oblika teretnica. Jedna od podela teretnica može se
izvršiti kao što je to učinjeno kod svih hartija od vrednosti i to na:
1. teretnicu na ime,
2. teretnicu na donosioca,
3. teretnicu po naredbi.

Pored istaknute podele teretnica potrebno je istaći i podele teretnica na:

1. “čistu” i “nečistu” teretnicu,
2. teretnica “ukrcano na brod” i teretnica “primljeno radi ukrcaja”,
3. direktna i naslovljena teretnica,
4. grupna ili skupna teretnica,
13
Stanković dr. M, Međunarodni transport, špedicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980.str. 92.
14
Stanković dr M, Propisi robnog prometa, Beograd, 1985. str. 44

22
 Hartije od vrednosti

5. lučka teretnica,
6. elektronska, elektronička teretnica idr.

7.2. TOVARNI LIST

Tovarni list je prevozna isprava koju izdaje vozar, kojim se potvrđuje da je on

primio na prevoz određenu robu i služi kao dokaz da je zaključen ugovor o prevozu robe
u domaćem ili međunarodnom transportu. Vozar se obavezuje da robu, po tovarnom listu
preveze do određenog mesta, uz naplatu vozarine od pošiljaoca, kao naknade za izvršenu
uslugu prevoza. Pored toga, vozar se obavezuje da u određenom mestu destinacije gde je
prevoz okončan, imaocu tovarnog lista( po njegovom prezentiranju), isporuči prevezenu
robu.
Naš Zakon o obligacionim odnosima 15 predviđa da se ugovarači o prevozu stvari
mogu porazumeti da se o pošiljci predatoj na prevoz, sačini tovarni list. Inače postojanje i
punovažnost ugovora o prevozu, nezavisni su od postojanja tovarnog lista i njegove
tačnosti.
Shodno članu 655.st.2 Zakona o obligacinim odnosima tovarni list treba da
sadrži sledeće elemente:
a. ime i adresu pošiljaoca i prevozioca,
b. vrstu, sadržaj i količinu pošiljke,
c. vrednost dragocenosti i drugih skupocenih stvari,
d. mesto opredeljenja(destinacije),
e. iznos naknade za prevoz,
f. odredba o svoti kojoj je pošiljka opterećena,
g. mesto i datum izdavanja tovarnog lista.
Tovarni list mora da bude potpisan od obe ugovorne strane, krcarelja-pošiljaoca i
vozara. Isto tako, tovarni list može sadržati odredbu “po naredbi” ili glasiti “na
donosioca”što bliže znači , da može biti i prenosiva hrtija od vrednosti i kao takva može
se prenositi indosamentom ili predajom.
Tovarni listovi se u praksi i teoriji privrednog i međunarodnog privrednog prava,
pojavljuju u svim vidovima transporta, pa se on izdaje, za vodni, železnički, drumski i
vazdušni saobraćaj, kao prenosivi i neprenosivi tovarni list.
Za prevoz robe drumskimprevoznim sredstvima u međunarodnom saobraćaju
izdaje se kamionski tovarni list- CMR; železnički tovarni list- CIM-je prevozna isprava
za vagon i robu u njemu; avionski tovarni list –AWB se izdaje ne za prevozno sredstvo,
već za svaku pošiljku koja se prevozi jednim vazduhoplovom.

7.3. SKLADIŠNICA

Skladišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište ( u nekim slučajevima i

slobodna carinska skladišta), a koja služi kao dokaz da je primljena na čuvanje roba od

15
Član 655. ovog Zakona.

23
 Hartije od vrednosti

ostavioca(deponenta) koja je označena u toj ispravi i da na osnovu nje depozitar -javno

skladište je obavezno da robu izda licu koje je prema istoj legitimisano da je primi.
Nisu sve skladišne organizacije u stranim zemljama ovlašćene da izdaju
skladišnicu, kao hartiju od vrednosti. U tom pogledu se pravi osnovna razlika između
javnih i privatnih skladištara, jer su jedino na osnovu zakona javni skladištari ovlašćeni
da izdaju ovu hartiju od vrednosti. U svakom slučaju skladišnica je u poslovnoj praksi
značajna hartija od vrednosti, jer predstavlja u komercijalnopravnom smislu robu na
tržištu ili u nekim drugim poslovnim aranžmanima, iako je roba u fizičkom pogledu
odsutna sa tržišta(zato što je uskladištena).
Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti i to: stvarno-pravnu, klauzalnu,
prezentacionu i tradicionalnu hartiju od vrednosti. Skladišnica je stvarno pravna hartija
od vrednosti jer je u direktoj vezi sa ugovorom o uskladištenju robe. Ona je tradicionalna
hartija od vrednosti, jer se pomoću nje i njenog prenosa prostom predajom (tradicijom)
simbolički prenosi svojina-prenosom priznanice ili obavlja prenos zaloge (prenosom
varanta) sa jednog lica na drugo lice. Skladišnica je i prezentaciona hartija od vrednosti
jer se njeno pravo iz hartije od vrednosti može realizovati njenom prezentaciom dužniku
iz skladišnice.
U poslovnoj praksi se skladišnica najčešće izdaje jedinstveno, tj. skladištar u isto
vreme izdaje priznanicu i založnicu, s tim da imalac skladišnice kasnije može odvojeno
prenostiti priznanicu od založnice. Prenosom priznanice prenosi se svojina na
uskladištenoj robi i legitimni imalac skladišnice može raspolagati sa robom prenosom
skladišnice, ali isto tako ima pavo da zahteva od skladištara da mu se preda roba koja je
naznačena u skladišnici16.

ZAKLJUČAK

Možemo zaključiti da je prvobitna privredna funkcija hartija od

vrednosti uglavnom bila u vezi sa iznalaženjem bezgotovinskog oblika
plaćanja i za menjačke funkcije. Tj. održavanje konstantnosti kupovne moći
u određenim vrednostima, bez obzira na monetarno –valutne razlike, koje
postoje u pojedinim zemljama. Međutim danas hartije od vrednosti su
izuzetno značajni instrumenti udruživanja rada i sredstava, i optimalne
mobilizacije slobodnih, raspoloživih novčanih sredstava.

16
Član 743. Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine.

24
 Hartije od vrednosti

Kroz rad smo primetili da hartije od vrednosti se koriste zbog

ostvarivanja određenih funkcija, manje-više na jeoobrazni način u celom
svetu. Odnosno primetil smo i razliku u privrednim sistemima pojedinih
zemalja, naročito sa aspekta privrednih funkcija i položaja hartija od
vrednosti, tako da možemo konstatovati da postoje razlike u shvatanjima i
da postoje razlike u privrenom funkcijama pojedih hartija od vrednosti u
pojedinim zemljama.

Značajna uloga hartija od vrednosti ogleda se u tome što su one

podesne za laku i jednostavnu cirkulaciju u pravnom prometu, odnosno
njihovo prenošenjeje takvo da omogućava veliku brzinu u pravnom prometu.

Uloga hartija od vrednosti u pravnom prometu je posebna i zbog

činjenice da se sa istim postiže sigurnost u prometu jer se izdaju na strogo
propisanim formularima, pa se time izbegava mogućnost njihovog lakog
falsifikovanja.

L I T E R A T U R A

1. S. Milovanović, M. Carić, Finansijski menadžment, Privredna

akademija, Novi Sad 2007 god.

2. Prof. dr. Miodrag Stanković, dr. Sanja Stanković, Poslovno pravo,

Beograd 2002 god.

25
 Hartije od vrednosti

3. Prof. dr. Slavko Carić, prof. dr. Miroslav Vitez, doc. Dr. Janko P.
Veselinović, Privredno pravo, Privredna akademija, Novi Sad,
2006 god.

4. Zakon o tržištu hartije od vrednosti i drugih finansijskih

instrumenata Srbije 2006 god.

5. Internet izvori
www.forum.ftn.ns.ac.yu/sr
www.propisi.com

26