Domaći

1.Koje su najveće prijetnje na internetu u današnje vrijeme ?

. Virusi (viruses) - jedna od najve ćih prijetnji na internetu su virusi. virusi su zlonamjerni kompjuterski
programi koji se obi čno pridaju tajno da preuzimanje jer su dizajnirani da šire alarmantne razmere.
virusi se obi čno vezuju za fajlove i preuzimanje istih, dijeljenje preko cd-a, dvd-a, i usb-a, ili otvaranjem
zaražene e-mail pošte.

Crvi (worms) - crvi su zlonamjerni kompjuterski programi koji obi čno pronalaze svoj put do ra čunara
putem zlonamjernog e-maila ili usb stika. kada je ra čunar zaražen crvom, on ga šalje na svaku e-mail
adresu koja se nalazi u ra čunarskom sistemu. primaocu, e-mail će se pojaviti kao bezopasan i kad ga
otvori bi će zaražen istim crvom.

.Fišing (phishing) - je oblik prevare. često se imitira dobro poznati email provjarder kao što je banka. ove
poruke e-pošte se šalju radi sticanja lozinki ljudi i brojeva kreditnih kartica.

.Spajver (spyware) - drugi oblik malvare je špijunski softver. spajver je sveobuhvatna internet gadno i
obi čno vezan za pop-up reklame i za preuzimanje. jednom instaliran na ra čunaru, špijunski softver prati
otkucaje na tastaturi, čitanje i brisanje fajlova. ko god kontroliše špijunski program preko njega ima
pristup li čnim podacima bez znanja korisnika.

.Kilogger (keylogger) - sli čno kao spyware, kiloger snima akcije na tastaturi korisnika. ve ćina keiloggera
će tražiti li čne informacije, kao što su detalji bankarskih kartica i lozinki. keylogging je često povezan sa
kra đom identiteta i kra đom intelektualne svojine.

Farming (pharming) - farming je složenija verzija fishinga koji koristi dns sistem. farmeri često stvaraju
web stranice oponašaju ći pouzdano poslovanje, kao što su online bankarstvo i sl. korisnici unose svoje
podatke, misle ći da se prijavljuju na svoj uobi čajeni servis, a njihovi detalji će biti ukraden od strane
farmera. lažni sigurnosni softver (fake antivirus software) - predstavlja preuzimanje antivirusnih ili
antispajver programa sa neprovjerenih izvora.

Lažni sigurnosni softver često traži da se plati za dodatnu zaštitu, što je veliki prevara. takav softver za
zaštitu bezbjednosti je potpuno beskoristan.

2.Koje tehnike I metode zaštite na internetu postoje

Zaštita od malver programa je jedna velika grana IT industrije, a svakako jedna od najznačajnijih. U
poslednje vreme zaista nije lako zaštititi sistem, a naročito Windows bazirane operacijske sisteme od
napada koji “vrebaju na svakom koraku”. Da bi se korisnik uspešno zaštitio od virusa i crva potreban je
određen nivo znanja i discipline u korišćenju računara, koje u slučaju špijuna i trojanaca često nikad nije
dovoljno.
Borba protiv malver programa se vodi na nekoliko frontova. Najvažnije je da korisnik bude svestan bar
većine načina na koje malver programi mogu izazvati infekciju i da postigne nivo discipline kako bi
uspešno primenio to znanje.

Osnovni tipovi zaštite su:

Anti-virusni programi,

Anti-špijunski programi,

Zaštitni zid (engl.Firewall) sistemi,

Imejl klijenti i serveri naprednih karakteristika s prepoznavanjem virusa i Spam-a (engl.Spam).

Antivirusni programi

Predstavljaju prvi nivo zaštite od virusa i trojanaca. To su softverski paketi sposobni da detektuju, izdvoje
i (ili) eliminišu viruse. Svi antivirusni programi sastoje se iz više celina. Jedan njegov deo "Monitor" je
rezidentan u memoriji i osigurava neprestanu zaštitu od virusa, dok drugi deo "Skan" (engl.Scan)
omogućava skeniranje celog sistema. Antivirusi su danas neophodan deo softvera koji svako treba imati
instaliran na svom računaru. Ovi programi uključuju različite načine nadgledanja i zaštite računara od
malicioznog koda. Najčešće se radi o zaštiti u realnom vremenu i skeniranju na zahtev korisnika, dok
moderne verzije ovih programa nude razne druge vidove zaštite od virusa koji se šire putem Interneta.

Najpoznatiji i najčešće korišćeni antivirusni programi su:

 Norton Antivirus – Simantek, (engl.Norton Antivurus- Symantec)

 NOD32,
 Sofos Antivirus (engl.Sophos Antivirus),
 Msiafe (engl.Mcaffee)
 Kasperski Antivirus (engl.Kaspersky antivirus),
 Avast!,
 AVG.
 Norton antivirus

Najpoznatija antivirusna kuća na svetu Simantek, stekla je svetsku slavu upravo po proizvodu koji se
jednostavno zove Norton Antivirus, koji je ime dobio po osnivaču firme Piteru Nortonu (engl.Peter
Notron).

Sofos Antivirus (engl.Sophos Antivirus) već duže vreme čini favorita iz senke na sceni penicilin alata.
Naravno, senka je vodećih Norton i Msiafe (engl.Mcaffee)alata koji su ipak za klasu iznad Sofosa.

Za jednostavan program kakav je ovaj mora se proći instalacija koja običnom korisniku i nije tako
jednostavna. Nakon toga će se program smestiti u memoriju i očekivati neželjene napade virusa
Nod32

Jedini antivirusni program koji se jasno razlikuje od ostalih je NOD32. NOD32 se pokazao najboljim
programom sa jedva uočljivim narušavanjem performansi. Jedan od dokaza kvaliteta ovog programa su i
česte nagrade koje dobija. NOD32 već je 17 puta dobio nagradu 100 % Virus Buletina (engl.Bulettin).
NOD32, kažu stručnjaci Virus Buletina, nikad nije propustio niti jedan virus, dok se drugim alatima
dogodilo da ih propuste.

Zaštitni zid

FIREWALL1.JPG

Zaštitni zid je softver ili hardver koji proverava informacije koje dolaze sa Interneta ili mreže i zatim ih
blokira ili im dozvoljava da prođu do računara, u zavisnosti od postavki zaštitnog zida. Zaštitni zid može
pomoći u sprečavanju hakera ili zlonamernog softvera (kao što su crvi) da pristupe računaru putem
mreže ili Interneta. On takođe može pomoći pri sprečavanju računara u slanju zlonamernog softvera na
druge računare.

Kriptografske tehnike - šifrovanje/dešifrovanje

Obezbeđenjem sigurnosti podataka se bavi kriptografija. Kriptografija je nauka koja se bavi metodama
očuvanja tajnosti informacija. Osnovni elementi kriptografije su:

Šifrovanje - postupak transformacije čitljivog teksta u kodirani oblik koji je nečitljiv.

Dešifrovanje - postupak vraćanja šifrovanog teksta u prvobitni oblik.

Ključ (šifra) - početna vrednost algoritma kojim se vrši šifrovanje.

Za pouzdan prenos elektronske pošte se koriste dva sistema šifrovanja:

Šifrovanje tajnim ključem,

Šifrovanje tajnim ključem (simetrično šifrovanje) je šifarski sistem kod koga je ključ za šifrovanje
identičan ključu za dešifrovanje. To znači da i pošiljalac i primalac poruke koriste isti tajni ključ. Problem
ovog načina šifrovanja je obezbeđenje tajnosti ključa, jer ako bi neko saznao vrednost ključa mogao bi da
čita i modifikuje kodirane poruke.

Šifrovanje javnim ključem (asimetrično šifrovanje) rešava problem tajnosti ključa. U ovom sistemu svaki
učesnik u komunikaciji koristi dva ključa. Javni ključ se može slobodno distribuirati, a tajni ključ je
dostupan samo njegovom vlasniku. To znači da se može bilo kome poslati šifrovana poruka, ali samo
primalac svojim tajnim ključem može da dešifruje poruku.
3. Koji su najpoznatiji internet pretraživači koji se danas koriste I zašto ?

Mozilla Firefox:
+nevjerovatno fleksibilan

+ više –platformska sinhronizacija

+ dobra zaštita privatnosti

- malo sporiji od ostalih

Microsoft Edge
+ Vrlo brz

+ kristalno čiste alatke za privatnost

+ mogu ćnost čuvanja sajtova kao aplikacija

- windows stvarno želi da on bude podrazumijevani čita č

GOOGLE CHROME
+ brze performanse
+ vrlo proširiv
+ više platformski
- može zahtjevati značajne resurse
računara

Opera
+ UGRAĐEN PROKSI
+ SJAJNA SIGURNOSNA PODEŠAVANJA
+ JAKO LIJEP KORISNIČKI INTERFEJS
- NEPOSTOJANJE TURBO OPCIJE

Vivaldi
+ nevjerovatno podesiv
+ kreativna interfejs podešavanja
+ podržava dodatke za chrome
- loš za one koji odlažu obaveze za kasnije

4.Koliko je veliki internet danas?

Gotovo je nemoguće u potpunosti shvatiti veličinu interneta, niti ga konkretno izmeriti.
nemogućnost ove stvari možda najbolje ilustruju brojke o onome što se dešava na mreži u samo
jednom minutu. pravi odgovor na ovo pitanje je nemoguće dati, budući da se broj stranica
neprestano menja, tj. povećava, a deo koji se može prebrojati obuhvata samo one indeksirane jer
postoji i veliki broj stranica koje ne indeksiraju pretraživači i ne može im se pristupiti. doći
pretragom, niti znati njihov približni broj. a internet ne uključuje samo veb lokacije sa
određenom količinom podataka, već takođe šalje informacije i izvršava brojne računarske radnje,
tako da je svođenje na određeni broj nemoguće. internet je narastao do takvih razmjera da je vrlo
teško shvatiti njegovu veličinu, broj korisnika, količinu podataka i radnji koje se svakodnevno
izvode. trenutno je nešto više od 4 i po milijarde stranica prisutno na internetu, prema jednoj
proceni. trenutno u svetu postoji nešto više od 7 milijardi ljudi, sa prošlogodišnjim malo više od
2 milijarde aktivnih korisnika na facebooku - što bi statistički značilo da su čak i svake 4 osobe
prisutne na barem toj društvenoj mreži. ako bismo uzeli jednu minutu kao mernu jedinicu, došli
bismo do sledećih informacija o tome šta se dešava na internetu u samo 60 sekundi: · 3,5 miliona
izraza se pretražuje na google pretraživaču · 900.000 korisnika se prijavi na facebook · 750,000
usd se troši na kupovinu putem interneta · 4,1 miliona video zapisa je pregledano na ioutubeu ·
46.000 slika objavljeno je na instagramu · poslat je 156 miliona e-mailova i 16 miliona
tekstualnih poruka i sve to, kao što smo naveli, tokom jedne jedine minute. a prognoze za
narednih nekoliko godina su impresivne i intrigantne: do 2020. godine broj aktivnih korisnika
interneta porast će na preko 5 milijardi, a najveći rast se očekuje u zemljama u razvoju. očekuje
se da će broj uređaja povezanih na internet porasti na zapanjujućih 38 milijardi (već danas veliki
broj korisnika koristi najmanje dva ili više uređaja, kao što su pametni telefon i desktop računar).

5.Objasniti razliku između Interneta,Intraneta i Ekstraneta?

OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU INTERNETA I INTRANETA JE IZMEĐU JAVNOSTI I PRIVATNOSTI.

• da bi bio siguran, intranet obično ima veći propusni opseg, pouzdaniji skup korisnika (koji su se,
potpisujući ugovor o zasnivanju radnog odnosa, obavezali na čuvanje poslovnih tajni), čvršće mjere
bezbednosti i strože definisana prava pristupa podacima.

Ekstranet-

• extranet je u stvari intranet koji proširen sa mogućnošću da neko spolja (autorizovani korisnik) može
da koristi tu mrežu, kao što su na primjer poslovni partneri, kupci ili potrošači.

• predstavlja dobro osigurane mreže koje povezuju velike kompanije sa svojim dobavljačim, poslovnim
partnerima i drugim autorizovanim korisnicima. • ekstranet može biti javna mreža, osigurana privatna
mreža ili virtuelna privatna mreža (virtual private network vpn).

• ekstranet se može ostvariti preko interneta korišćenjem standardnog tcp/ip protokola.

• ekstranet je privatna mreža s ograničenim pristupom unutar jedne kompanije koja uz pomoć internet
protokola,“klijent-server arhitekture“ („client/server architecture) i „javnog telekomunikacionog sistema
(„public telecommunication system“) sigurnosnim putem učestvuje u razmjeni poslovnih informacija i
operacijama s dobavljačima ,kupcima,poslovnim partnerima,mušterijama

• preduzeće može da koristi web ka

• preduzeće može da koristi web kao jednostavan i efektan način da zaposlenima omogući pristup
podacima kao što su:

• intereni telefonski imenik,

• rasporedi dežurstava,

• cjenovnik restorana i ljetovališta,

• plan godišnjih odmora,

• plan stručnog usavršavanja i obuke kadrova,

• interna akta preduzeća i sl.

6.Objasniti šta predstavlja elektronsko poslovanje?

Pod elektronskim poslovanjem (e - business) podrazumjeva se obavljanje poslovnih procesa uz primjenu

elektronske tehnologije.

• elektronska tehnologija podrazumjeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i

telekomunikacija.

• ova vrsta tehnologije omogu ćava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom
vremenoskom periodu. to omogu ćava preduze ću, koje u svom poslovanju koristi elektronsku
tehnologiju, da ostvari zna čajne uštede u troškovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i,
samim tim, bude konkurentnije na tržištu.

• e-business (elektronsko poslovanje) – poslovanje zasnovano na savremenim informacionim

tehnogolijama

• omogu ćava kompanijama povezivanje internih i eksternih sistema obrade podataka

• razlika izme đu e-businessa i e-commerca.:

• ameri čka kompanija ibm prva upotrebila izraz “elektronsko poslovanje”

• u dosadašnjem periodu elektronsko poslovanje je doživelo ekpanziju u : maloprodaji, izdavštvu i

finansijskim uslugama

• prednosti elektronskog poslovanja u odnosu na tradicionalno: - pove ćanje kvaliteta - sniženje cena -
kra će vreme izlaska na tržište - efikasnije realizovanje transakcija
7.Koji su osnovni elementi računskih veza?

1.Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara sa drugim računarom ili nekim drugim
uređajem koji se priključuje na njega. Od komunikacionog medijuma zavisi brzina prenosa podataka
između računara, kao i, u najvećoj meri, to kolika može da bude najveća udaljenost među njima. Može
biti kablovski (bounded) i bežični (unbounded). Brzina prenosa podataka meri se brojem bitova u
sekundi. Kablovski komunikacioni medijum omogudava veću bezbednost i brzinu u odnosu na bežični
prenos

2.Komunikacioni uređaj je dodatak koji se, najčešće u obliku kartice, stavlja u računar i na koji se
povezuje komunikacioni medijum.

8.Objasniti razlike I nabrojati uređaje aktivne I pasivne mrežne opreme?

Pasivna oprema:

 Mrežni kabal
 Utičnica (patch panel)

Aktivna oprema:
 Hab (hub)
 Ripter (repeater)
 Mrežni most (bridge)
 Skretnica (switch)
 Mrežni prolaz (gatway)
 Bezbjednosna barijera (firewall)
 Proxy server
9.Šta je IP a šta DNS?

Identifikacija pojedina čnih kompjutera na internetu vrši se uz pomo ć numeri čkih adresa, sa činjenih od
nizova brojeva, koje se nazivaju njihovim internet protocol (ip) adresama. na primer: 207.46.230.219,
207.171.181.16, 66.218.71.102 ).
• zbog toga što prosje čan korisnik teško može da upamti više od dvije-tri adrese u numeri čkom obliku
napravljen je tzv. sistem naziva domena (domain name system ili kratko - dns).
• nazivi domena predstavljaju prepoznatljive nazive tj. nazive kompjutera na internetu koji se lako
pamte.
• osnovna namjena dns - a je u tome da se korisniku omogu ći pristup bilo kom kompjuteru na planeti
jednostavnim unošenjem njegovog naziva domena. ip adresa - 74.125.157.99 = dns - google.com ip
adresa - 74.125.65.91 = dns - youtube.com ip adresa - 98.137.149.56 = dns - yahoo.com ip adresa -
69.171.224.11 = dns - facebook.com

U samom srcu sistema globalnih naziva domena nalazi se 13 specijalnih kompjutera, koji se nazivaju root
serverima. u ovim root serverima, čijim radom upravlja icann čuvaju se ip adrese svih registara domena
najvišeg nivoa, kako za globalne registre (com, .net, .org i tako dalje) tako i za registre država (na
primer: .uk, .jp ili .br).
• sistem naziva domena (dns) - sistem koji podrazumeva da svaki kompjuter na mreži mora imati
jedinstvenu numeri čku adresu, poznatu i pod nazivom internet protocol (ili ip) adresa, koja se sastoji od
niza brojeva (na primer, 207.46.230.219, 207.171.181.16, 66.218,71.102).
• naziv domena (domain name) - prepoznatljivi i lako pamtljivi nazivi kompjutera na internetu, koji su
usklađeni sa njihovim ip adresama.
• registar (registry) - regionalna organizacija za dodjelu ip adresa pojedincima i organizacijama iz tog
regiona
. • registratori (registrars) - organizacije na koje je prenijeta (delegirana) odgovornost za prijem i obradu
zahtjeva za dodjelu internet adresa, kao i za unošenje svih odobrenih adresa u odgovaraj u ći regionalni
registar.
• root serveri - grupa od 13 kompjutera, razmeštenih po razli čitim delovima sveta, u kojima se čuvaju
internet adrese svih globalnih i zemaljskih registara.

Ip adresa je slična našem telefonskom broju. naš telefonski broj je jedinstveni skup brojeva koji
određuje naš telefon tako da nas drugi ljudi mogu zvati. slično ovome, ip adresa je jedinstveni skup
brojeva koji određuju vaš računar tako da može da šalje i da prima podatke sa drugih računara.

DNS (engl. domain name system) predstavlja jednu od osnovnih komponenti interneta, koja je u osnovi
sistem koji pretvara imena računara (hostnames) u ip adrese. dns takođe obezbeđuje podatke i o
serverima elektronske pošte na domenu (mx), početnom dns serveru (soa) i druge.
može se reći da je dns server jedna baza podataka u kojoj su pisana sva imena i ip adrese pojedinih
kompijutera, kao i grupe funkcija koje omogućavaju prevođenje istih.
on povezuje različite infromacije sa domenskim imenima pripisanim svakom od subjekata u domenu i to
tako što prvo prevodi domenska imena u numeričke ip adrese koje mu omogućavaju lociranje
kompijuterskih servisa i uređaja širom sveta.

10. Koja je razlika između domena I url adrese I koje vrste domena postoje ?

World wide web adrese lociranje stranica sa informacijama i fajlovima na internet sajtovima omogu ćeno je putem
takozvanih uniformnih lokatora resursa (uniform resource locators - url)
. • svaka web stranica posjeduje sopstveni url; kada se u web čita č unese url neke stranice, nakon nekoliko
trenutaka u njemu će biti prikazan sadržaj sa te stranice.
• uniform resource locator (url) - adresa nekog dokumenta na world wide webu. • url se sastoji od
nekoliko komponenata:
 identifikator protokola - http://
• slova www, za world wide web
• jedinstveni registrovani naziv domena (npr.google)
• naziv registra (npr: .edu ili .com)

Svaki dokument na internetu, poput računara, ima svoju jedinstvenu adresu – url (uniform resourse
locator). struktura url-a je ime_protokol protokola://ime_domena/putanja /putanja. ime protokola u url
adresama je skraćenica koja ukazuje na protokol koji se koristi prilikom pristupa dokumentu – http
ukazuje na hypertext transfer protocol – ftp na file transfer protocol – mailto na mail transfer protocol.
da bi se pristupilo bilo kojoj stranici mora se znati njena adresa – url (uniform resource locator) -
jedinstvena adresa web strane – web server isporučuje web strane na računar. url ili uniform resource
locator je jedinstvena adresa web stranice. protokol identifikuje način pristupa. naziv domena sadrži
host i najviši domen. http protokol služi protokol služi za prenos html dokumenata dokumenata. http je
tehnologija na kojoj je bazirana web prezentacija. ova tehnologija omogućuje međusobno povezivanje
dokumenata dokumenata putem linkova linkova (hipertekst dokument hipertekst dokument). http
podržava kako tekst tako sliku, zvuk i video.
• html (hypertext markup language) je programski jezik k ji l ži k i j hi t k t d k t koji služi za kreiranje
hipertekst dokumenta.