Раса, етничка група и нација

Раса је биолошка категорија, људи се класификују према одређеним физичким,

односно биолошким карактеристикама, као што је боја коже. Током 19. века тврдило се
да припадници различитих раса имају различите природне особине које одређују
њихове карактерне и психосоцијалне способности. Савремена истраживања су доказала
да су генетске разлике у оквиру једне расе много веће, него што су разлике између
различитих раса. Гроф Гобино (1816-1882) сматра се утемељивачем модерног расизма,
тврдио је да је бела раса супериорнија у односу на жуту и црну расу. Социолошка и
антриполошка истраживања показала су да је расизам служио да би се оправдао
империјализам у колонијама.
Етничка група је културна категорија, што значи да се разлијује од других
етничких група према одређеним културним обележјима: језик, религија, порекло,
обичаји итд. Етничке групе се не морају разликовати према свим обележјима. Постоје
различите етничке групе које говоре истим или сличним језиком ( Срби и Хрвати), или
исте етничке групе које имају различите религије ( Немци и Мађари ).
Нација је политичка категорија. Нација себе види као посебну политичку
заједницу. Етничке групе које истакну колективне политичке тежње ( стицање или
одржање политичке независности, стварање националне државе ) стичу својство
нације. По речима Загорке Голубовић ( 1930-2019. ), нацију чине појединци који који
имају заједничко држављанство независно од свог порекла или културне припадности.
Појам националности поистовећује са појмовима грађанство и држављанство.
Национализам и типови национализма

Према британском социологу Ернесту Гелнеру (1925-1995) национализам се огледа

у захтеву да сви припадници једне нације живе у једној држави, односно да се
поклапају политичке и етничке границе. То је тешко изводљиво, јер је број
потенцијалних нација много већи од броја могуће одрживих држава. Пошто људи
различитих нација живе на истој територији, задовољење једних ствара незадовољство
других. Држава може бити етнички хомогена само у случају да убија, протерује или
асимилује припаднике других нација.
Постоје више врста национализма:
1. Интегрирајући национализам је на рушевини старог поретка, а у истим
територијалним границама створио нову националну држави. Тако су настале
Сједињене Америчке Државе, све нације се спојиле у једну, нову нацију.
2.Ујединитељски национализам је створио националне државе ујединујући различите
етничке групе које су живеле у одвојеним политичким јединицама у једну нацију-
државу. Тако се ујединила Италија 1861. и Немачка 1870.
3. Сецесионистички национализам је успео да створи мноштво националих држава на
рушевини Аустроугарске и Отоманске империје које су престале да постоје. На такав
начин се растурила СФРЈ и створено је мноштво националних држава.
Појам и функција идеологије

Идеологија је „ наука о идејама“, али је временом прображена у синоним за догму

( тврдња која се прихвата без расправе), прикривање посебних интереса, искривљени
поглед на свет… Према К. Марксовом (1818-1883) мишљењу, идеологија је лажан
поглед на свет који се разликује од научног мишљења. Идеологија користи владајућој
класи да помогне одржању постојећих односа неједнакости. Сматрао је да ће
идеологија нестати кад се укину класне разлике, јер више неће бити потребе за њом.
Херберт Маркузе (1898-1979) идеологију везује за развијено индустријско друштво
у целини, чија је основна функција производња лажних потреба. Људи се претварају
у лакомислене и лакоме потрошаче, неограничено стичу и необуздано троше. На тај
начин ствара се предуслови за настанак тоталитарног друштва и свођење појединца на
човека без критичког духа и на човека једне димензије.
Карл Манхајм (1893-1947) у свом делу Идеолгија и утопија разликује два појма.
Идеологија представља начин мишљења оних друштвених група које се залажу за
очување поретка и утопије која изражава мишљење и наду за друштвене промене.
Идеологија има сазнајни карактер, јер описује друштво и објашњава како оно
функционише. Она је и поглед на свет који у значајној мери зависи од положаја
појединца у друштву и његовој припадности друштвеној групи. Сматра се да
идеологија помаже формирању групне свести и доприноси кохезији групе, зато има
интегративну функцију. Као визија пожељног друштва, идеологија доноси осећања
наде, страха, симпатије или непријатељства обичних људи. У томе се огледа њен
емоционални потенцијал. Имају значајну улогу у политичкој мобилизацији
становништва. Идеолошки принципи и поглед на свет се често представљају у
језгровитим формама: пароле, памфлети, плакати, знаци… Без краља не ваља, Фабрике
радницима-земљу сељацима, Слобода, једнакост, братство,…
Врсте идеологија
1. Либерализам у центру пажње поставља појединца. Друштво је скуп
појединаца, зато је основна функција друштваа да обезбеди остварење
појединачних интереса и циљева. Слобода сваког човека је ограничена је једино
слободом другог човека.У политичком смислу, либерали се залажу за
толеранцију међу људима, слободне изборе и поделу власти.
2. Конзервативизам је идеологија која на прво место истиче традицију, јер она
гарантује стабилност поретка, што људима даје осећај сигурности. Ако се
одбаци прошлост, губи се компас и више се не зна правац
кретања. .Конзервативисти немају поверења у људски разум и људску природу,
зато је потребна јака држава која је способна да доноси и примењује строге
законе и казне.
3. Социјализам сматра да су људи друштвена бића која су одређена друштвеним
условима у којима живе, а не наследним особинама. Појединац није ништа ван
заједнице, а најширу друштвену заједницу чини човечанство.Сарадња је
најважнији друштвени однос, који помаже људима да се уједине ради постизања
великих циљева. Колективизам и залагање за једнакост су основ овакве
идеологије.
4. Фашизам је успео да се у једном кратком историјском периоду наметне масама
у различитим земљама. Основ свих фашистичких идеологија је идеја вође, моћи,
борбе, хероизма и рата. Фашисти су се обраћали емоцијама, а не разуму
људи,Он је против слободе, рационалности и једнакости.
5. Анархизам се залаже за друштво без државе. Власт, државна власт је основни
непријатељ анархиста.
6. Феминизам је идиологија која се залаже за значајну улогу жена у друштву.
Жене се боре да буду родно равноправне, тј. да друштво има иста очекивања од
појединца без обзира у ком се полу роди.
7. Екологизам је идеологија који се развио крајем 20. века. Основ ове идеологије
је борба за очување нашег станишта, планете Земље.Екологизам истиче да је
неопходно да живимо у складу са природом, јер „ касније ће бити касно…“
1. Ко је утемељивач модерног расизма? ____________________________
2. Раса је биолошка, а етничка група културна категорија.Каква категорија је нација?
__________________________________________________________________
3. Зашто нације не могу бити територијално хомогене?
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
4.Наведи неке нације које немају своју државу? ________________________________
5. На принципу ког национализма се распала бивша Југославија?__________________
6. Наведи републике бивше СФРЈ , а сада суверене државе, од севера ка југу.
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
7. Шта је интегрирајући национализам? -
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
8.Ко заступа мишљење да идеологија служи да владајућа класа лакше влада?
____________________________________________
9. Маркузе сматра да идеологија развијеног друштава служи за стварање лажних
потреба. Објасни.
___________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________
10. Која је основна функција идеологије и објасни?
___________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________--
11. Повежи идеологије са кључним појмовима:
Социјализам вођа, моћ
Анархизам слобода појединца
Либерализам права жена
Конзервативизам очување животне средине
Екологизам друштво без државе
Феминизам друштвена једнакост
Фашизам традиција

Тест урадили:
_______________________________________________________________________