Drugi dio - Osnovi anaiize “Cim se sporedno proglasi glavnim, daje se pogresna dijagnoza ? preduzimaju mere koje mogu zahtevati ogromne Zrtve, ali koje ipak ne mogu dovesti de pozitivnih rezultaia "(7 326). "Tu weba biti naroéito oprezan Nesto Sto jeu subtini sporedto proglasili se za glavta. dolazi se u slidnu sisuaciju u koju bi dosao lekar Koji bi nekom lecio kijavicu dok on boluje od zapaljenja pluéa Kijavica na taj nacin moe i da se izledi ali bolesnik moe ipak da umre od zapalenja phida" (7327) Analizu prate (avjeStaji *Izvjediaj predstavija skup podatake koji prenase informacije 0 odredjenim promjenama na osnovnim komponentama organi- zacije. IzvjeStajem se dostavljaju podaci, a ono o emu podaci izvjedtavaju, to su informacije" (8,114). Podaci Eine podlogu informacija, a informacije protumagene podatke kroz postupak analize "Pod info:macjom se podia- zumjeva skup o dredenih po dataka, znanja ili predstava o jednom sistermu koje prima neki drugi sistem. "(9,606) "Informacija (obavijest) je namjenski upravljena ina nckog adresirana vijest" (10,5), Informacijom se oznatava i slika buduénost izvedena na osno vu logitkih zakljutaka. Ona predstavlja znanje na osnovu kojeg se donose postovne odiuke i kreira poslovna politika preduzeéa Kvalitativne karakieristike racunovodstventh informacija su relevantnost, pouedanosi, predvidivast, posrainost blagovremenost, potvrdljivost, reprecent- ativnost ili validnost, neutralnosi, uporedivost konzistentnost i razumijivost Pouzdana je ona informacija koja vjerno prikazuje finansisko stanje i rezultat poslovanja preduzeéa Blagovremena je ona informacija koja se stavlja korisuiku ‘na raspolaganje prije nego Sto izgubi sposobnost da uliée na tokove Relevantna je ona informacija koja je sposobna da predvidi ishod buducih poslovnih dogadaja Informacija je kozinstentna koja je iz perioda u period sadrzinski i for maino nepromenjljiva Pojmu analize syojstven je pojam metode. U ekonomiji, osim posebnih metoda, nalaze primjenu opStepoznate metode - dedukcija i indukcija Deduktivna metoda predstavija osnov analize. Njen metodoloski postupak je tipidan za analititko ispitivanje Kod nje seu postupku analize “ide od opsteg prema posebnom", cjelina se rastavija na sastavne djelove, s ciljem analize, Induktivna metoda prati deduktivnu Ona se javlja kao logiéna posljedica dedukcije. Kod nie se u postupku analize ide od pojedinatnog ka opitem. Pomoéu induktivne metode provjerava se validnost konstatacija i zakijuéaka koji su dobiveni » postupla analize pomoéu deduktivne metode Upravljanje se obiino po smatra kao djelamost i proces Upravljanje kao djelanost se odnosi na odredjenje polozaja i odnosa utesnika u_upravljanju Uptavijanje kao proces Gini aktivnost pomotu ko je se prevodi sistem —- preduzeée iz jednog stanja, koje se saznaje pomoéu analize, udrugo. iz _logijeg 24: | Drugt dio - Osnaxt analize odnosne do biog u bo Ije, putem uticaja na njegove varijabile. Pomocu upravljanja se ostvaruju ciljevi odnosno zadaci preduzeéa "Upravijanje je niz vise sukcesivno tasporedenih i medusobno zavisnih akcija, odabranih tako da se u nekom intervalu vremena postigne odredeni cilj “ @,606) ____2 PREDMET ANALIZE Postoji op8ta saglasnost, u teoriji i praksi, da predmet mikro-ekonomske analize predstavlja posiovanje preduzeéa Razlititi ciljevi analize, medjutim, uslovijavaju razligite stavove o po jedinim aspektima ispitivanja predmeta analize. § obzirom na Sirinu o buhvata poslov: postoje dva pristupa predmetu analize - ui Predmet ekonomske analize u uzem smislu predstavija bilans preduzeéa, i to bilans stanja, bilans uspjeha i bilans tokova novea Bilans se posmatra kao stati¢ka i dinamitka ekonomska kategorija Kao statitka kategorija bilans predstavija pregled koji prikazuje Stanje aktive i pasive odnosno imovine i kapitela va odredjeni dan; tzmedju njegovih dijelova se konstituiSu odnosi koji mogu biti Plopercionalni, pravilni i aepravilni; kao trenutna slika on predstavija zadrZano kretanje, pokazatelj je “sitemljenja" preduzeéa prema buduénosti Analiza bilansa stanja predstavlja analizu funkcionalnih odnosa izmedju_sredstava rasporedjenih prema ekonomskoj fankciji i izvora rasperedjenih prema namjeni, vlasni8tvu ii vremenu. "Ekonomista, na osnovu poznavanja funkcije pojedinih. sredstava u stanju je da utvrdi neptavilnosti u njihovim medjuso-bnim odnosima, da otkrije uzroke tih nepraviinosti, da preduzeme mjere da se Stetne pojave otklone. Ekonomista mora pazljivo posmatrati tad preduzeta, proutavati za svaki trenutak normalne odnose. .. konstatovati nenormalnosti, potraziti uzroke i predioZiti mere za otKlanjanje nenormalnosti" (7,325) Kao dinamitka kategorija bilans pru%a moguénost analize kretanja koja su uslovila odgovarajuée stanje sredstava i izvora, tro3kova - prihoda i poslovnog remuittata Bilans, dinamitki shvaéen, na knjigovodstvenim ragunima —_prikazuje hroniku privrednih zbivanja koja su nastala u posmatranom periodu nu preduzecu. Analiza bilansa wrii de8ifrovanje privrednih zbivanja evidentizanih u knjigovodstvu; na taj naéin se knjigovodstvo javija kao podloga za analizu weduzeéa moze se reéi da 25 :Dragi dio - Gsnovi analize Pri ovome treba imati u vidu da “postoji ozbiljna razlika izmedju zadataka medicinara i ekonomista. Pri proutavanju o rgana u Covecjem organizmu, iguzeci su velo retki; svakom organu se zna taéna funkcija, i ona je neprome- njena ko 6 svih Iiudi, U priveedi stver izgleda drugatije svaka privredna grana, svako preduzeée, i svaki tenutak ima svoje nommalne odnose Oni se motaju pre svega upoznati i uivrditi, da bi se moglo konstatovati kakva odstupanja nestaju od normale, kakve su nenormalnosti.” “Medicinar, na osnovu poznavaaja funkcije pojedinih organa u organizmu u stanju je da konstatuje nepraviinosti u fumkcijama, da utvrdi uzroke nastalih poremecaja, kao i da preduzme mere da se negativne pojave orklone Ako ekonomista pogresi, pogreSna dijagnoza i pogretna terapija mogu da izazovu bedu miliona judi. Gubitak jednog Covjeka svakako predstavija Stetu, a upropaséivanje jednog preduzeéa u ko me je satadjivalo hifjadu ljudi predstavija zlotin, Besto tezi od zlotina koji Gini medicinar pogre’nom dijagnozom" (7,325) Bilans kao predmet analize predstavlja saldirani izraz kvaliteta poslovnih aktivnosti preduzeéa, Analiza koja ima 2a predmet bilans naziva se ‘Analiza bilansa ili Finansijska analiza Finansijska analiza posebno insistira na analizi finansijskog poloZaja i rentabilnosti poslovanja preduzeéa "Finansijska analiza ima za predmet istrazivanje i kvantifici ranje uzajamne uslovijenosti pojedinih finansijskih i postovnih kategorija tii relativni odnosi neposredno determinisu niyo rentabilnosti i likvidnost preduzeéa" (11,1) Predmet ekonomske analize u Sizem smislu obuhvata analizu bilansa stanja, uspjeha j bilansa tokova novea, analizu funkcija i poslovno izvjebte- vanje Bilans sianja prikazuje materijalnu i finansijsku konstituciju preduzeéa, bilans uspjeha prihode, rashode i rezultat postovanja, a bilans tokova novea prilive i odiive novea Funkcije ine posiovne aktivnosti koje se zbivaju u preduzeéu, kao Sto su nabavka, proizvodnja, realizacija, finansiranje, kadrovi i upravijanje Poslo vno _ izvje8tavanje sadr2i seriju sistematizovani informacija o kvalitetu ekonomije posiovanja preduzeéa. Preémet analize tako interpretiran javija se pod naslovima analiza poslovanja, kompleksna analiza poslovanja... lakve analize se po svojoj sadrZini razlikuje od analize bilansa po tome Sto se ne oslanjaju samo na brojke iz bilansa nego i na ostale podatke, informacife koje fine sastayni dio 0 pite evideacije i informatike u preduzeéu (kao Sto su operativna i statisti¢ka evidencija) Prema jednoj sintendkoj konstataciji, predmet ekonomske analize moze da se sagleda (isnaiuje objainjava) s nekoliko a spekata Jedan se naziva elementni drugi organizactono funkcionalni, a tredi aspekt efekata (6,12) U prvom slucaju predmet analize cine elementi adnosno djelovi preduzeca, kao ito su osnovna i obtina sredstva, radna snage i si Udrugom slucaju piedmet istrativanja dine 26Drugi dig - Osnovi analize organizacione jedinice preduzeéa, kao Sto su. nabavka, proizvodnja piodaja U gecem slucaju se privredna djelatost preduzeéa razmatra logenjuje posredstvom: regultata kojt se ostvaryju (po obimu, struituri i dinamici). Ako se ova tri aspekta posmatranja odvijaju edvojeno zanemaruju cjelinu Patio se, prema savremenoj interpretaciji, preducede smatra slozenim dinamickim poslovnim sistemom, sve vise se insistira na stavu da predmet ekonomske analize peba da predstavija Kompleksno poslovanje preduecas zahtijeva seda — kompleksno poslovanje pratt kompleksna, ojeloviea analiza, ukazuje se na potrebu provodjenja wy funkcionalne analize koja treba da obukvata analizu reprodukcionih i radnilt procesa i analizu njthove organizacije. Ona podvrgava rigoroznoj analizi ne samo poslovne funkeije - funkcije izvréavanja (nabavku, protzvodnju i realizacijuj, nego i kadrovsku i finansijsku funkciju i podsisteme upravljanja i informisanja Po ovom konceptu finkeionalna analiza zahtjjeva potpunu, a ne samo djelimiénu analizu podsistema i njihovih funkcija Nagla‘ava se potreba da se preduzece poimatra kao sistem, podsistem ili elemenat privrednog sistema, jer na njegov poslovni uspjeh utiéu, zbog organske veze i interakcijskog dejstva, aktivnosti njenth organizacionih djelova i fivot olruenja Pomoéu ekonomskih analiza se sakupljaju znanja o zakonomjernostima koje poveéavaju efikasnost poslovanja analizitanog preduzeda Feéina ekonomista prikvata stav prema kom nauka 0 upravijanju obukvata teorije upravijanja, iehniku upravijanja, organizaciju upravijanja i metode upravijanja U metode upravlijanja se ubrajanju planiranje, ekonomska analiza sistemi stimuliranja, finansiranje., Ekonomska analiza predstavlja jednu od metoda upravijanja posiovnim aktivnostima preduzeéa. Ona potpomaze prevodjenje poslovnog sistema iz Jednog stanja u bolje, puter uticaja na njegove varijabile, Rezultati analize se koriste za definisanje poslovnih ciljeva koje u odredjenom vremenskom razdoblju preduzeée treba da ostvari, To definisanje poslovnih ciljeva moze biti retiospektivno i prospektivno Prema retrospektivnom postupku definisani poslovni ciljevi se naslanjaju na sada&njost jli neposrednu proStost, jet "proSlost dovedi do sadaSnjosti, sada&njost dovodi de buduénosti" Prospektivni postupak definige sklop poZeljnog,oblast moguéeg; prema njemu se prvo definigu posloyni ciljevi, a potom iznalaze najbolji putevi da se oni ostvere; planira se tok dogadjaja koji moze dovesti do Zeljenog cilja. Posto kombinacija retrospektivnog i prospektivnog definisanja poslovnih ciljeva daje najboje rezultate, uloga analize kao dijagnostiéara poslovnih aktivnosti preduzeéa, u upravljanju pomoén ciljeva nesumnjiva je i biva svakim danom sve znaéajnija.Drugi dio - Osnavi anatize [3_ANALIZA BILANSA I DRUGE DISCIPLINE | ‘Amaliza bilansa je povezana sa svim ekonomskim disciplinama, a posebno onim éiji je predmet istraZivanja preduzece, kao Sto su ekonomikai organizacija preduzeéa, raéunovodsty 0, poslovne finansije, priviedna i finansijska matematika, poslovne statistika Ekonomika preduzeéa izutava poslovanje preduzeéa u cjelini - ulaganja u zeprodukciju, rezultale reprodukcije, odnos rezultata i ulaganja {efikasnosti rentabilnost poslovanja) i stvaranje pretpostavki za stalno funkeionisanje kroz raspodjelu i razvoj. Ekonomika preduzeéa istra2uje priro du ulaganje, s ciljem da ih minimizita, a rezultate njihove “Ztve" maksimizira. Raéunovodstvo o buhvata knjigovodstvo , ratunovodstveno planiranje, ratunovodstveni nadzor i raunovodstvenu analizu. Knjigovedstvo evidentira ptomjene koje nastaju u materijalnoj i finansijskoj konstituciji preduzeéa tokom odvijanja poslovnih transakcija i prikazuje njihov efekat. Naslanjajuci sé na kajgovodstvenu evidenciju Ragunovodstveno planiranje pravi razne predraéune i projektuje pozicije bilansa stanjaiuspjeha © Nadzor prikazuje podatke o poslovnim procesima i stanjima u preduzecu i izvodi konstatacije © njihovoj uskladenosti sa zakonodavstvom i poslovnim obigajima Anzliza daje prikez materijalno-finansijske konstitucije preduzeéa, izvodi konstatacije 0 njenim pozitivnim i negativnim karakteristikama, ocjenjuje kvalitet poslovnih transakcija i daje smjernice za njihovo poboljanje. Poslovne finansije se bave pitanjima planiranja, pribavljanja, alokacije i kontrole finansijskth resursa. Pribavijanje kapitala se odnosi na kompoziciju finansijske strukture. Alokecijom se usmjerava pribavljeni kapital u investicione * alternative i imovinu (obrinu i fiksnu), koje ée najbolje doprinijeti_ostvarivanju inatkorotnih i dagoroénib ciljeva preduzeta, koji se izraavaju preko pokazatelja likvidnosti i rentebilnosti. Koatrolom se izriée sud o racionainosti i zakoritosti upravljanja finansijskim resursimaDiugidia - Osnavi onalize 4 CILJEVI I ZADACT ANALIZE Ciljevi analize se defini8u prema predmetu ispitivanja i interesu interesenta za analizu. Na osnovu ciljeva se postavljaju zadaci analize Nijima se planiraju aktivnosti koje treba izvrSiti da bi se ostvarili ciljevi analize. Ostvarivanje ciljeva analize zavisi od: materijala (dokumentacione podloge) Koji se koristi za analizu; uslova u kojima se analiza vei; vremena u kore. treba analizu sa8initi i lica koja vise analizu. Od dokumentacione podloge sa kojom analitiéar taspolaze "zavisi u kojoj mjeri ée biti u moguénosti da udje u dubinu istraZivanja" Ako analizator raspolade cjelokupnom dokumentacijom koja se odnosi na predmet analize, koja je uz to kvaliteina, tada postoje sve pretpostavke da se sacini cjelovita, kvalitetna i seriozna analiza. “Rvantitet i kvalitet materijala Koji sluzi kao dshiov a analizu zavisi,.prijé §vega, od namjene analize. Odbor 2a racunovodstvene principe Ameriéhog institute ovlaséenih javnil racunovodja izursio je kategori zaciju korisnika finansijskih izyjeStaja Po njoj brojni internt i eksterni korisniei finansijskih informacija globaino se Hasifikagju u avije grupe, ito. korisnike sa direkenim inferesima u preduzecima -diveltno (neposredno} zainteresovanim korisnicima informacija i korisnike sa indirekinim interesima - posredno zainteresovani korisnict informacija U prow grupu korisnika informacija spadaju: vlasnici (investitori) kreditori + upravijaci (uprava ~ menadiment preduzeca), poreski organi (fiskus) zaposteni (radnict}, kupci (potrosaci) Drugu grupu korisnika informacija cine. finansijski analitidari, savjetnici, efekine berze, nadzomi organi, advokati, finansijska Yampa i agencije izvjettavanja, poslovna udruenja, sindikati Analize namijenjene eksternim interesentima koje satinjavaju analizatori iz ili izvan preduzeéa obitno se zasnivaju ne opstim podacima kojise objavijuju u izvje8tajima za javnost "Preduzede nastaji da kroz zavrine racune prudi Sto manje podatka, da poricije grupise u Sto vedoj mjeri kako bi se i mogucnosti analizatora ograniéile Oni koji sue zainteresovani za analizu, kao i zakonodavstvo nastoje da dobiju S10 detalinije podatke. Uspjeh u dobijanju podataka zavisi u krajnjoj linii od odnosa 29Drugi dio - Qsnovi anatice Koji u datom trenuiku postoje izmedju analizatora i analizivanog preduzeca Tu postoji prava borba koja se u razlicitint sitacijama zawsava razliditin rezultatina Veta ili manja finansijska samostaluost preduzeéa vio je vazan éinilac u toj borbi Banke su uspjele prve da postave bilansne Seme i da tate od svojih Komitenata da im se podaci dostavijaju na odredjenim obrascima, a ne na uobidgjenim iskazima 2a javnast iz kojih se Gesto ne mogu izvuci nikakvi zakljuéci" (7,331) Analize namijenjenc intemim interesentima iz preduzeéa (vlasnicima, upravijadinwa, menadcrima), zasnivaju se na detaljnijim i taénijim podacima Uslovi u kojima se analiza wri mogu biti razlititi Ona se moZe wrSiti u uslovima kada izmedju Lica koja vrSe analizu i preduzeca koje se analizira postoje istoyjetni ili suprotni interesi Od njihovih odnosa zavisi kvantitet i kvalitet raspolozivog materijala za analizu, zavisi sadrZina i kvalitet analize. Ako su interesi organa koji vrSi analizu u suprotnosti sa interesima preduzeéa, ni analiza ne moze biti tata. Onaj koji vr8i analizu nastoji da sazna stvarnu situaciju, a preduzece koje je predmet analize nastojida zamagli stvari, da pruZi Sto manje podataka, ili da nametne izvjesne misli i zakdjuéke Koji nemaju nikakve veze sa stvarnodéu. (7,336). "Do pojave saglasnosti interesa dolazi ako se drugi interesi prilagode interesima preduzeda .. Revizor koji je svaje interese uklopio sa interesima preduzeéa kao i poreski organ koji je svoje licue interese poklopio sa inseresima preduzeca wii formalu analieu 2a raéun nekog drugog interesa, a u stvari se javlja kao predstavnik interesa preduzeéa" (7,336) Ciljevi analize su, usloyljeni i vremenom za koje treba da se obavi Kraéi rok smanjuje ciljevekoji semogu postaviti analizi; duZi rok omoguéuje progienje ciljeva analize Analiza koju treba satiniti za kratko vrijeme (ogranitena je), zasniva se na opstim podacima i izvodi opSte konsiatacije Analiza za Gije satinjavanje ima duZi rok moze pretendovati na sveobuhvainost i produbljenost konstatacija Ciljevi analize su uslovijeniiliénoséu koja vrSi analizu i interesom koje ta litnost zastupa. Analizator moie biti iz ili izvan preduzeta; ukoliko je iz preduzeéa interesi su mu sa njim istovjetni; ukoliko je izvan preduzeca interesi su mu, u principu, suprotni, Analogno tome, i materijal na osnovu koga se viii analiza manje je ili vide obiman i kvalitetan Licima iz preduzesa za analizu stoji na taspolaganju sva dokumentacija, a licima izvan preduzeca ogranigena i éesto netaina dokumentacija Ciljevi analize su zavisni od interesa korisnika finansijskih izvjeStaja U predgovoru medunarodnihi raéunovodstvenih standarda (MRS) navedeni su slijededi interesenti za finansijske izvjeStaje akcionari zapasleni zajmodavei debavijaci, kupci, dréava i drZavne agencije i fira javnost 36Drugi dio - Osnovi anatize Viasnik preduzeéa analizom Zeli da sagleda njegovo stvarno stanje, da izvede konstatacije o stepenu oplodnje investitanog kapitala, da utvrdi njegove pozilivne i negativne karakteristike u poslovanju, identifikuje uzroke koji su ih uslovili i izvlaci zakljuéke za buduée aktivnosti Sa ciljevima koje pred analizu postavija sopstvenik, identiéni su, u principy, ciljevi menadéera koji tukovode preduzeéem a predstavljaju intelektualno osvjeZenje kapitalistiéke klase. Akcionari po moéu analize Zele da saznaju stabilaost i rentabilnost poslovanja preduzeéa Status akcionata zavisi od obima ulozenog kapitala u preduzecu Moguénost sticanja pravog uvida u njegovo poslovanje identiéna je njegovom uéeSéu ~ participaciji u kapitalu iu upravijanju preduzeéem. Mali akcionari sude o preduzeéu na osno vu blagovremenosti prispjeca dividendi i njthovoj veliéini; veliki akcionati, o ni koji imaju majoritet akcija, ko ji uéestvuju u upravijanju preduzeéem, u po sjedu su detaljnih informacija i cjelovitih analiza o kvalitetu po slovnih aktivnosti preduzeéa, Sud o buduénosti poslovnih transakcija sa analiziranim preduzesem poslovni partneri izvode na osnovu njegovog finansijskog zdravlja i ostvarene stope tentabilnosti. Preduzeée sa normainom finansijskom strukturom i iznad prosje¢nom stopom rentabilnosti pouzdan je i sigutan posiovni partner. Zaposleni su zainteresovani za rentabilnost preduzeéa i sposobnost da isplacuje plate i vr3i uplate u penzione fondove. Menadéeri su odgovorni za operativnu efikasnost, tekuéu i dugorognu profitabilnost kapitala U ulozi analizatora se javljaju zajmodavel - kr editori, sada8nji i buduéi, Cilj im je steéi realan uvid u finansijski polozaj preduzeéa. Moguénost tealizacije navedenog cilja zavisi od stepena zavisnosti poslovnih aktivnosti preduzeca od kreditota Ukoliko je taj stepen zavisnosti vedi, kreditor jeu moguénosti da dobije sve podatke interesantne za izvodjenje konstatacija o finansijskom poloZaju preduzeéa i rentabilnosti. U obmutom sluéaju kreditor nije u moguénosti da sagleda stanje finansijskog zdravlja analiziranog preduzeta. Ustuéajevima kada se kao kreditor javija banka, do djeljivanje kredita traziocu Eesto se uslov]java vodjenjem finansija preduzeéa preke nije. ‘Na taj nadin banka je u moguénosti da ima taSan uvid u materijalno- finansijsko posiovanje preduzeéa, Analizom kreditor Zeli da upomna sigumost naplate potraZivanja po osnovu datih zajmova i dogovorene kamate. Prema tradicionalnom shvatanju teorije i prakse, sigumost se ogleda u pokriéu, zalihama, u imovini, Posto je sistem pokri¢a mnogim kreditorima donio razofarenja zbog gubitka potrazivanja od firmi koje su u medjuvremenu bankrotirale, savremeno shvatanje sud © sigumosti potratiivanja veze za nivo postignute rentabilnosti duinika, odnosno ilDrugi dio - Osnovi analize podnosioca zahtjeva za kredit. Smatra se da “sve dek preduzeée - duznik uspe3n0 posluje, i ima dobitak, nema nikakve opasnosti za sigurnost potraZi- vanja; im preduzeée - duZnik poéne da gubi, sigumost potrazivanja dolazi u pitanje". (7,334). Dobavijadi { povjerioci su zainteresovani za naplativost dospjelin potra- Zivanja u ugovorenom roku Kupei su zainteresovani za uspjeSnost i stalnost poslovnih odnosa Cilj poreskih organa kao analizatora jeste da analizom utvrde realnu poresku osnovicu. Njihovi interesi sa analiziranim preduze¢em su suprotni. Oni nastoje da za dréavu, fiskus "uber" Sto vie poreza, a preduzeéada plate Sto manje. Medju njima, zato, uaje "borba neprestana” Uulozi analizatora javija se i revizor. Interest revizora kao analizatora wodno su naanalizirano preduzece mogu da budu saglasni i suprotni, U sludajevima kada su im interesi saglasni, revizoru stoji na raspolaganju cjelokupna dokumentacija, pa je u moguénosti da izvr3i detaljnu analizu. Uspjeh tevizije znatno zavisi od moralnih i struénih kvaliteta revizora U ulozi analizatora javija se i struéna publicistika, drZavna statistika. Posto se analize publicistike zasnivaju na wop8tenim podacima koji su dostupni javnosti, ona, prije svega, ima informativni karakter. Laénost konstatacija 0 kvalitetu ekonomije analiziranog preduzeéa zavisi od stepena saglasnosti odnosno suprotnosti njihovih interesa Preduzega u no vo ko nstituisanoj Jugoslaviji imaju, drZavni, mje%oviti (akcionarski) i privatni karakter. Za njihovo poslovanje zainteresovani su: zaposteni, akeionari, po slovodni organi, menadZeri, organi viasti, ko more, sluzba za platni promet, zavodi za statistiku, sredstva informisanja.. Njihovi interesi za poslovanje preduzeéa su identiéni i razliéiti Identitni su u tome &to se, u principi. svi interesuju za ekonomsku efikasnost i poslovnu buduénost preduzeéa. Razlititost njihovih interesa za poslovanje preduzeca proistite i iz razlika koje se odnose na mjesto, ulogu i karakter pojedinih organa i organi- zacija u preduzeéu i privrednom sistemu. Ciljevi analize poslovanja namijenjene radnicima, akcionarima, menadZerima i poslovo dnim organime preduzeda, sa neznatnim razlikama, su identiéni, oni se svode na izvodjenje sinteti¢kih zakljuéaka o pozitivnim i negativnim karakteristikama poslovanja preduzeca, i predlaganje smjemica za definisanje optimalne poslovne politike i dono¥enje poslovnih odtuka pomodu kojih je moguée obszbijediti njegovo efikasno poslovanje U ulozi evidentiéara i analititata materijalno finanijskog poslovanja preduzeéa w nas se javlja Zavod za obratun i pladanje, Preko njega se odvija platvi promet izmedju preduzeca Zavodu preduzeda dostavljaju periodiéne bilanse, na osnovu kojih se donosi sud o uspjenosti poslovanja preduzeéa, 32Drug? dio - Osnavi anatize yealnosti obracuna i blagovremenosti uplate poreza i doprinosa diZavi iz kojih se alimentiraju opsta i zajedniéka pottosnja Zavod predstavija banku podataka na osnovu kojih se prave makroeko- nomske analize o priviednim kretanjima i koncipira ekonomska i razvojna politika zemlje Osim Zavoda refevantne podatke o aktivnostima preduzeéa prikupijaju, sredjuju i analiziraju i drugi organi i organizacije (zavodi za siatistiku, komore, ministarstva za privredu i razvoj, instituti. ) [ 5 VRSTE ANALIZE _ Predmet, ciljevi i zadaci analize opredjeljuju vistu analize. Cilj analize je da “osvijetli" poslovanje preduzeéa iz odgovarajuéeg ugla posmatranja i interesentima pruza neophodne informacije 2 dono¥enje cjelishodnih poslovnik odluka Najpoznatije vrste analize su: interna i eksterna, kvanti- tativna i kvalitativna, statiéka i dinamiéka, vizuelna, analiza pomoéu ratuna pokriéa, racio analiza, Kompleksna j parcijaina, stalne i povremene, vrijednosna analiza 5. INTERNA I EKSTERNA ANALIZA Internu analizu viii lice, organ (analizator) iz organizacije, kojemu “stoji" na raspolaganju cjelokupna dokumentacija o ulaganjima, poslovnim aktivnostima i rezultatima poslovanja analiziranog preduzeéa. U siutaju interne analize izmedju predmeta analize i analizatora postoji saglasnost interesa Interni analizator ima permanentan, realan uvid u stanje imovine, strukturu izvora finansiranja, posiovne aktivnosti i poslovne rezultate preduzeca Otuda analiza koju on sa&injava ima sve uslove da bude kompleksna i realna. Takva analiza siudi organime upravijanja i rukovodjenja kao osnov, podloga za vodjenje poslovne politike | donodenje poslovnih odluka Podaci 2a internu analizu se dobijaju iz evidencije preduzeéa (knjigovo- dstvene, statistike i operativne), bilansa (stanja, uspjeha i tokova novea), godiSnjih izvjestaja i ostale raspolozive dokumentacije. Sistemi evidencije se obiéno prilagodjavaju ciljevima analize, posebno interme Granice interneDrugi dio» Osnavi analize analize su, odredjene ciljevima analize i elementom cjelishodnosti provodjenja analititkog postupka. Eksternu analizu vrée analizatori kojima stoje na raspolaganiu izvjeStaji i dokumenta preduzeéa dostupna svim interesentima za njegovo poslovanje, kao i zakonski propisi, Eksterne analize, u principu, sadrée opite konstatacije isudove o kvaliteta ekonomije analiziranog preduze¢a. Obim i reainost jzvedenih konstatacija i sudova o posiovanju preduzeéa zavisi od kvaliteta kori&¢ene dokumentacije i profesionalnih i intelektualnih sposobnosti eksternih analizatora Intelektualniji i obrazovaniji: ekonomisti mogu ina osnovu izvjeStaja namijenjenih javnosti izvesti niz vjerodostojnih konstatacija o kvalitet ekonomije preduzeca; drugi, pak, koji ne razumiju "govor" cifara izvode povrSne konstatacije, na osnovu kojik se ne mo%e pouzdano suditi o kvalitetu ekonomije analizirane organizacije. Zekonodavstva raznih zemalja propisuju razlitite stepene i forme obaveze informisanja javnosti o finansijskom poloZaju i rezultatima poslovanja preduzeca Raznim eksternim interesentima za poslovanje preduzeca dostavijaju se izvjeStaji tija sadrZina zavisi od predmeta i cilja analize. Konstatacije eksternih analiza o negativnim stranama ekonomije analiziranog preduzeéa sluze kao osno v i putokaz za satinjavanje produbljenijih intemih analiza Ekstemi izvjeStaji i analize koriste se i za komparativne analize. Podaci i informacje objavijene u njima grupi8u se po granama djelatnosti i sluze kao osnov za izraéunavanje prosjetnih velidina sa kojima se uporedjuju poslovno - analititki pokazatelji analiziranih preduzeéa, s ciljem izvodjenja objektivnih o¢jena i sudova o kvalitetu ostvarene ekonomije. Sho dno zakonskoj obavezi naa preduzeéa dostavljaju zavrine ragune Zavo du za obratun i plaéanje, na osno wu ko jih se saéinjavaju sintetitki ekonomski pokazatelji po granama djelatnosti, ko ji suze kao osnovza praéenje privrednih kretanja i kreiranje makroekonomske politike Prethodna iziaganja pokazuju da su za podjelu anaiize ne internu i eksternu presudna dva momenta, i to: kvantitet i kvalitet dokumentacije, materijala koji sludi kao osnov za sastavijanje analize, i saglasnost ili suprotnost interesa izmedju analiziranog preduzeéa i analizatora U sluéaju kada se analizatoru stave na raspolaganje svi raspoloZivi_matexijali u pitanju je interna analiza, a 4 obratno - ckstema U sluéajevima kada izmedju analiziranog preduzeéa i analizatora postoji saglasnost interesa satinjava se intemma analiza; u suprotnom sluéaju - ekstema. Kadkad ekstemi analizator usaglaSava interes sa analizizanom organizacijom. Takay je slutaj sa analizama koje prave ckonomski eksperti pozvani od strane profesionalne organizacije da satine intermu analiza 34Drugi dio -Osnosi anatize Idcainu soluciju predstavija stanje u.kome inleme i esteme analize sadrze iste podatke i ihformacije o postovanju preduzeca . * 5.2. KVALITATIVNA I KVANTITATIVNA ANALIZA Kvalitativna analiza ima za pretpostavku slozenost predmeta analize Ona viSi ras¢lanjavanje predmeta analize na sastavne djelove i izvodi konstatacije o njegovoj strakturi Ona odgovara na pitanje: iz Sega je sastavijen predmet analize, kakvo je uées¢e pojedinih djelova u cjelini, kakvi su odnosi izmedju sastavnih elemenata, koje su njihove osnovne karakteristike, kakav je odnos elemenata i cjeline. Kivali 4 litativna-analiza posmatta predmet analize sa predimetnog, vremenskog i prostorog aspekta _ Poslovna sredstva se pri analizi raéélanjavaju na osnovna i obrina @ potom izyode konstatacije 0 njthovim odnosima i pristupa njihovo} analizi Kvantitativna analiza daje kvantitativno, koliginsko obiljezje kvalitativno definisanih predmeta analize. U ovoj analizi svaki kvalitet, predmet analize, pracen je kvantitativnim, brojéanim izrazom, koji moze biti naturaln i vrijednosni U bilansu se daje prikaz pojedinth vista stedstava i njihovih izvora u vrijednosaim Jedinicama. Kvalitet takvih prikaza, { analiza satinjenih na osnove njega, zavisi od kvaliteta vrijednosnih po kazatelja koji su u navedenom siugaju po d naglaSenim uticajem dinamike cijena. Kvantitet predmeta analize vremenski posmatrano , moze da pokaze porast, smanjenje, stagnaciju (realizacija posmatrana a dva vremenska perioda moze pokazivati porast, smanjenje ili stagnaciju). Porast, smanjenje ili stagnacija kventiteta pojedinih kvaliteta moze imati pozitivne i negativne karakteristike Sud o tome da li nastale kvantitativne promjene na predmetu analize imaju pozitivan odnosno negativan karakter zavisi od kvaliteta i kvantiteta definisane normale. Jako smanjenje finansijskih sredstava preduzeéa u principu, predstavija negativau promjenu isplata duga prema dobavijacu je normaina U kvantitativaoj analizi osobit znaéaj imaju tempo, intenaitet i vrijeme rajanja nastalih promjena na predmetu analize Porast odagsno pad kvantiteta posmatranog ekonomskog fenomena mo%e biti ostar { blag, moze trajati kraée ili duze viijeme. Tukvo stanje je rezultat dejstva razligitih uzroka koje je analitigar duZan identifikovati Kvalitativna i kvantitativna analiza su Komplementame. Pojavna jednakost u kvantitetu ne znati jednakosiu kvalitetu. Predstavijanje kvaliteta kroz kvantitet uslov je za analiza Kvalitativna i kvantitativna analiza imaju osobit 45Drugi dio - Osnovi onalize znataj za izvodjenje konstatacija o stanju predmeta analize i uzrocima koji su uslovili njegov nivo 5.3: STATICKA T DINAMICKA ANALIZA Prema yremenu u kome se vr8i, analiza moze biti statiéka i dinamidka. Uslutaju statitke analize predmet analize se posmatra na odtedjeni den Pri tome’se: izvode konstatacije o stanju predmeta analize i njegovoj strukturi, 0 odnosima djelova prema cjelini i njihovim medjuodnosima koji mogu biti normalni nenormaini U statiékoj analizi cesto se koristi fiksirana normala kao osnov za izvodjenje konstatacija o odstupanju stanja od nje (sa normalnim - standardnim troSkovima sé uporedjuju ostvareni). U slutaju dinamitke analize predmet analize se posmatra u kretanju, u dinamici, u'vrémenu Pri tome se:izyode konstatacije o nastalim promjenama na predmietu analize i uzrocima koji su th ustovili. Pri izvodjenju konstatacije © promjenama nastalim na predmetu analize analitiéar mora voditi raéuna da li je rije¢ o neto ili bruto kretanju Neto kretanje (razlika) se javija kao rezultat komparacije dva stanja, a bruto kao rezultat dinamike jedne kategotije (Gednosmjernog kretanja). Sa stati¢kom i dinamitkom analizom su komplementare vizuelna analiza, analiza pomoéu ratuna pokri¢a i racio analiza, Vizuelnom-analizom se sti¢e opéti uvid u "sliku" bilansa stanja, bilansa uspjeha i bilans tokova novea i donose op&te ocjene o finansijskom polozaju iuspjes sti poslovanja preduzeca. Njena primjena dolazi do izraZaja_ narotito pH sadinjavanju ekstemih analiza Analiza pomoéu racuna pokriéa tangira bilans stanja Zasniva se na pravilinia fisansiranja preduzeéa - hotizontalnim i ivertikalnim. Pomoéu nje se utvrdjuje struktura imovine i kapitala preduzeéa i pokri¢e sredstava kapitalom (sopstvenim i pozajmijenim, dugoroénim i kratkorotnim) Koristi seza_potrebe statiéke i dinamitke analize finansijskog poloZaja preduzeéa. Racio analiza podiva’na analizi odnosa elemenata bilansa stanja, uspjeha i tokova novea Na osnovu nje se ogjenjuje finansijski polozaj i irentabilnost poslovanja preduzeta. Racio analiza poéiva na primjeni racionalnih brojeva kao stedstva analize. NajéeS¢e zastupljeni oblici racio analize su pokazatelji: obrta o brtnih sredstava, po kazatelji likvidnosti, sigumosti, zaduZenosti, rentabilnosti. . (12,12-62)Digi dia - Osnawi analize _ U savremene vrste analize navode se Cash Flow (keS fiou) i Funds Flow (fands flou) analize, pomoéy kojih se vi8i analiza likvidnosti na bazi pracenja tokova novea i tokova kapitaia Cash Flow metoda se zasniva na veligini neto novéanog toka koji predstavlja razliku izmedu bruto priliva i odliva novea ostvarenog u posljednoj godini U sludajevima kada su_novéani prilivi veéi od odliva - Cash Flow veligina je pozitivna i preduzece je likvidno, au sluéajevima kada su poslovni izdaci vedi od primanja iz porometa - Cash Flow veligina je negativna,a preduzece je nelikvidno, . Druga metoda analize likvidnosti, po d nazivom Raéun toka kapitala (Funds Flow) obuhvata sve finansijske transakcije koje utiéu na promjenu obrinih sredstava preduzeés, i to: transakcije koje tangiraju novéana primanja i izdavanja, koja nastaju po osnovu procesa stvaranja uéinaka i njhove prodaje, i poslova finansiranja, definansiranja, investiranja i dezinvestiranja - koji tangiraju likvidnost preduzeéa na dugi rok. Prikazivanje svik finansijskib transakeija u Raéumu toka kapitala obezbjeduju se informacije 0 potijeklu i upotrebi stedstava - 0 uzrocima poveéanja i smanjenja likvidnosti. Likvidnast poboljSavaju pozitivni Fands Elow iznosi (finansiranje j dezinvestiranje), a pogorSavaju negativni tokovi kapitala, (investiranje i definansiranje) : 5.4 KKOMPLEKSNA I PARCLIALNA ANALIZA Stepen obuhvata predmeta analize, postupak analize, opredjeljuje njenu kompleksnost ili patcijainost Kompleksna analiza posmatra predmet analize u cjelini, a parcijalna njegove elemente, sastavne djelove, Kompleksna analiza poslovanja preduzeéa obuhvatala bi analizu imovine i kapitala, analizu posloynih funkeija i analizu rezultata poslovanja ‘Parcijalna analiza, pak, bi se odnosila na pojedine oblike sredstava (osnovna, obrina), pojedine funkcije ili samo poslovni rezultat Pri provodjenju kompleksne, odnosno parcijalne analize uvijek mora biti prisutna medjuzavisnost odnosa djelova i cjeline Za obavijanje kompleksne analize potrebno je duze vrijome, a za parcijainu lade Pri donokenju poslovnih odluka treba imati u vidu konstatacije kompleksne i pareijalne analize Kompleksnost ili parcijalnost analize opredjeljuju ciljevi i zedaci analize,Drugi dio - Osnovi analize 5.5 STALNE I POVREMENE ANALIZE Podjela analiza na stalne i povremene vezana je za vremenski razmak U kom'se sastavijaju. Pojam stalnih analiza je vezan za dnevne analize koje se obavijaju kontinuirano , svakodnevno Obuhvat i sadr#ina stalnih analiza zavisi od veligine i karaktera preduzeca, kvaliteta organizacije evidencije (ratunovo- dstvene, operativne, statisti¢ke) i zadataka koji se pred nju postavijaju. Za ispunjavanje njenih zadataka poseban znataj ima adamost evidencijei kyalitet poslovnog informacionog sistema Dnevne analize daju informacije o cbimu, sttukturi i viijednosti ostvazene proizvodnje za preduzeée u cjelini i pojedinaéno za njegove organizacione djelove, o koriSéenju faktora proizvodnje — (posebno kapaciteta i radne snage) o stanju novéanih sredstava i likvidnosti preduzeéa, Sa Podacima dnevne analize upoznaju se poslovodni organi organizacionih djelova i poslovnih finkcija preduzeéa Povremene analize - se sastavljaju povremeno, Njihovo sadinjavanje vrSi seu unaptijed fiksiranim rokovima, ili od sluéaja do slutaja, kada se za njih ukage potreba U unaprijed fiksiranim rokovima (zakonskim propisima ili normativnim aktima preduzeéa) sastavljaju se analize koje prate polugo dinje obragune i zavrine ragune Takve analize tine sastayni dio izvjestaia 0 poslovanju preduzeda u posmatranom period. U nfima se prikazuje materijalno finansijska konstitucija, postignuti postovni rezultat i njegova raspedjela, i Gaju osnovne ocjene o kvalitetu poslovanja preduzeéa. Vrijeme koje stoji analitiéarima na raspolaganju za satinjavanje ovakvih analiza obiéno je kratko . Ono predstavija ograniéavajuéi faktor za njiho vu studioznost i cjelovitost. U preduzesima se sastavljaju i specijalne analize ji rokovi unaprijed nijesu fiksirani, Povod su im "specijalne” aktivnosti vezane za poslovni Zivot preduzeéa, kao Sto su analiza trZigta, donoSenje investicionih odiuka, kreditui zahQevi itd, Takve analize su pareijalne po predmetu analize, a kompleksne po sadrZini, Radi objektivnosti ocjena i sudova koje se daju ko do vakvih analiza se naglaSava znaéaj ptimjene komparativnog analititkog postupka tDrugi dio - Osnovi anatize 5.6 ANALIZA VRIJEDNOSTI Finansijski rezuitat koji se ostvaruje po pojedinom proizvodu opredjeljuju: visina to8kova proizvodnje, prodaja poizvoda i prodajna cijena proizvoda Preduzete je u moguénosti da svojom aktivno%éu utiée na sve elemente koji opredjeljuju nivo ostvarenog finansijskag rezuitata Savjesnim radom moze Se uticati na kvalitet proizvoda i nivo troSkova proizvodnje, a samim tim i na njegovu prodaju na tr2i8ta Imajudi u vidu naprijed navedene dinjenice pojavila se analiza vrijednosti koja posmatra sastavne elemente wijednosti robe, analizira ih u statici { dinamici i nastoji da utiée na njihov nivo. Analiza vr ijednosti obuhvata organizovani sistem tehnika i postupaka pomoén kojih se identifikuju i eliminiSu nepotrebni tro%kovi Pomoéu nje se israzuje triste, ra2voj i planiranje proizvodnje, Ona pretpostavija seradnju strutniake za ishativanje trfi8ta, prodaju, nabavku, planiranje j oblikovanje proizvoda, studiju rada, investiciono planiranje Analiza vrijednosti insistira na potrebi seriozne analize strukture trogkova prije donoSenja odluke o proizvodnji proizvoda Njeno geslo je: "prije nego Sto se novi proizvod pusti u proizvodnju - treba baciti jo8 jedan pogled na troskove". Analiza vrijednosti na osnovu ocjene upotrebljivosti proizvoda ocjenjuje njegovu viijednost Ona nastoji da maksimalno racionalizuje poslovanje firme i, na taj ndin, snizi toskove, polazi od teze da nema troSkova Koji se ne mogu sniZavati Analiza veijednosti, kao sistematsko trazenje optimainih viijednosti predstavija dopunu diugih metoda analize Kiasiéna analiza tro8keva, analiza expost, ima korektivni karakter. Ona potiva na normi i planu, sa njima uporedjuje ostvarene velidine i donosi sud da lijenastalo snizenje ili povecanje tro8kova, Cilj joj je ekonomiéna proizvodnja proizvoda Analiza vrijednosti ima preventivni karakter: ona nastoji da snizi troSkove izmjenom proizvoda ili njegovih djelova; trazi vezu izmedju tro$kova i vrijednosti, odnosno upotrebne vrijednosii proizvoda U Proizvodnji ne bi tebalo da nastane ni jedan to¥ak bez dodatne funkcije koja bi poboljSala sposobnost udinka ili moguénost prodaje proizvoda Osnovne kategorije analize vrijednosti su funkeija, trofak i vrijednost; ove tri kategorije se posmatraju u medjusobnoj povezanosti i zavisnosti Funkcife proizvoda se mogu posmatrati iz razlikitih aspekata, a najinteresa- niniji je onaj Koji rezlikuje upotrebne, vrijednosne i osnovne funkeije Upotrebne 39a Drugi dig - Osnovi analize funkcije iztazavaju sposobnost proizvoda da zadovolji neku od potreba | judi; vrijednosne funkeije izrazavaju estetsku vrijednost proizvoda, i cbeabjeduju njegovu prodaju, a pomoéu osnovnih fumkeija proizvod izviSava svoj osnovni zadatek, U postupku wrijednosne analize sastavija se Sema funkeije proizvoda koja omogutava uotavanje nepotrebnih funkcija i nepotiebnih djelova, stimulira i olakéava tra%enje varijanti trokova pojedinih funkeija i djelova i orjentaciju utrazenju optimalne varijante Za praktitno provodjenje analize viijednosti pojam vrijednosti moze se izjednatiti sa prodajnim cijenama proizvoda. Vrijednost proizvoda dine potrebni tro8kovi za njego va proizvodnju; ona predstavlja minimalni novéanj iznos koji treba izdati prilikom kupovine iif proizvedaje nekog proizvoda dearer potrebni vrijednosini Faktori, faktori upotrebljivosti, ko risnosti i priznanja. Normalnu vrijednost sadr¥i proizvod koji je rezultat boljih kombinacija: deja, postupaka, materijala i funkeija, mjeren tro’kovima od konkurentnog proizvoda SuiZavanje to¥kova ne smije se wiSiti na raéun kvaliteta, aZurmosti, postojanosti, upotrebljivosti, izgleda proizvoda Analiza viijednosti, dakle, vo di raéuna o interesu potroSaéa proizvoda (kupca). Troskovi u koncepia analize vrijednosti se tretiraju kao trogkovi proizvoda i to8kovi kapeciteta koji mogu imati apsoluino fiksni i relativno fiksai karakter Analogno navedenoj podjeli moguée je u postupku analize vrijednosti iznaci moguénosti smanjenja troSkova izostavljanjem neke nepotrebne funkcije, To znaéi da analiza vrijednosti teziSte svojih istrazivanja usmjerava na funkeije preduzeéa Gije aktivnosti presudno utiéu na vrijednost proizvoda i nive Goskova proizvodnje koje opredjeljuju produktivnost, ekonomignost i rentabilzost Pojam analize u sebi sadrdi i pojam metodest niaran, Pojaininetede 0: i pojavai provodjenja analiti¢kih postupaka, poslovanja preduzeéa. Kvalitet enalize avi prncipa i praviinosti izbora metoda analize, a izbor metoda analize zavisi od predmeta i cilje analize 40Orugi dia - Osuavt analize Osnoyni metodski principi glase: pojave teba posmatrati u statici i dinamici, ekonomske pojave ne treba posmatrati izolovano veé v vezi sa pojavama sa Kojima su povezane, na poslovanje preduzeéa treba gledati kao na proces pretvaranja kvantiteta u kvalitet i proces uskladjivanja disproporeija u ajegovom poslovanju U ckonomskim analizama se kao generalna metoda primjenjuje deduktivna metoda koja pri posmatranju pojava polazi ed opSteg prema posebnom. Konstatacije i zakljuéci dobijeni ovom metodom provjeravaju se indukti- ynom metodom koja u analizama polazi od po jedinatno g ka opStem. Pri ovome treba imati u vidu da su u zabludi teoretiéari koji vjeruju da teorija dolazi induktivno iz iskustva, kako je pisao Ajnitajn U analizi posiovenja preduzeéa najvise se primjenjuju slijedece mecode, i to: metoda ra8éianjavanja, meteda uporedjivanja, metoda izolacije, metoda korelacije i dr 6.1 (METODA, RASCLANJAVANJA Pojam analize pretpostavlja ra8Clanjavanje kao put ispitivanja poslovanja preduzeca Samo slozena stanja, po jave i rezultati mogu biti predmet raSClanjavanja, Metoda raSélanjavanja u provodjenju analitiskog postupka polazi od opiteg prema posebnom, od sloZenog ka pojedinaénom. Kriterijum po kome se vidi raS¢lanjavanje pedmeta analize opredijeljen je ciljem analize U tom smislu ona je identiéna sa dedukcijom. Slo%ene pojave se rastavljaju na elemente s ciljem izvodjenja konstatacija o njikovomn odnosu pema cjelini posmatranoj u statici i dinamici. U pitanju je potreba analize strukture slozenih kvalitata, iz razloga Sto svi elementi, djelovi, nemaju isti 2nataj, istu specifiénu tezinu, i ne ponaSaju se u dinamici na istovjetan nain kao i cjelina Kao reaultat te éinjenice nastaju kompenzacije izmedju pozitivnih i negativnih kretanja elemenata sloZene pojave. Pri tome ojelina pojave ostaje nepromijenjena ukolike je kvantitet pozitivnik i negativnih kretanja na pojedinim elementima identitan. Metoda raStlanjavanja ima zadatak da otkrije stanje i tendencije kretanja elemenata slozene pojave, da ukage na njihove pozitivne i negativne trendove i identifikuje uzroke takvog stanja "Ovaj metod - dopunjen metodom uporedjivanja osvetljava kretanja, odnosno ponaSanja delova prema celini, razotkeiva supromosti uv kretanjima sastavnih delova posmatrane celine, te tako 0 moguéuje da se sagleda suitina stvari Sto je rastlanjavanje detaljnije i dubljeto je moguénost sagledavanja uzroka veéa i konkretnija". (13,428). ayDrugi dio - Osnovi anatize — Metoda raiélanjavanja lokalizuje polje istraZivanja aa elemente strukture koji pokazuju negativna i pozitivna stanja i retanja RaSélanjivanje analizitane pojave wri se po predmetu, vremenu i prostoru i js ijeya da se u postupku analize, nakon stanju i dinamici analizirane pojave, koja ie slogena, pristupi njenom ra3élanjavanju na sasiavne djelove, elemente, i 0 njima da sud kakva stanja i promjene pokazuju Put i sepen raS¢lanjavania predmeta analize opredjeljeni su sloZeno8éu po java, katakterom i ciljem analize. Promjene na djelovima analizirane pojave mogu biti istovjetne ili razligite sa promjenama koje karakteri$u pojavu u cjelini. (Not tend dinamike pojedinih proizvoda moze da se ne poklapa sa trendom dinamike wkupne proizvodnije) Vrijeme je fikcija, Ra’anjavanje,povremenu:zahtijeva da se predmet analize posmatra u vremenu i izvlaée Konstatacije o karakteristikama njegovog kreianja u pojedinim vremenskim intervalima (mjesecima, kvattelima ), koja mogu biti pozitivna inegativna Vremenska analiza odgovara na pitanje kada su nastale i kakve promjene na predmetu analize. Konstatacije o karaktera dinamike predmeta analize treba da budu ptaéene identifikovanjem faktora i uzroka koji su ik uslovili -accpredmet analize« prostor. moZe imati orga- Organizacioni se oditosi na podsisteme, jelove. elemente sistema, a teritorijalni na prostor u geografskom smisiu Organizacioni aspekt zahtijeva da se predmet analize posmatra po mjestima nastanka, i izvode konstatacije o njegovim kvantitativnim i kvalitativnim karakteristikama (Tako se na pr tro8kovi posmatraju po mjestima nastanka; proizvodnja i dohodak po organizacionim jecinicama itd.) Teritorijalni aspekt zabtijeva da se izvjesni ekenomski fenomeni, pojave, Posmatraju po teritorijalno - geografskom principu. Tako je npr. cjelishodno viSiti analizu realizacije na unutra8njem i spoljnjem tZi8tu, po administra tivno teritorijainim jedinicama; investicije se analizivaju po objektima i teritoriji itd Prostorna analiza je jedna od najinteresantnijih analiza. Ona pruza informacije o pozitivaim { negativnim pojavama koje karakterifu predmet analize po prostoru. Ona su%ava polje istiadivanja na prostor koji biljezi negativne ekonomske trendove Analize po predmety, vremenu i prostoru su komplementarne. Pretpostavka Su Za cjelovitu i konzistentnu analizu Njihov Tedosljed nije fiksiran; uslovijen je predmetom i ciljem analizeDrigi dio - Osnavi anatize 6.2 METODA UPOREDIVANJA Metoda uporedijivanja je jedna od metoda koja nalazi Siroku primjenu u postupku analize Predmet uporedjivanja mogu biti uslovi poslovanja, ulaganja u soprodukeiju, rezuitati poslovanja, raspedjela itd Na osnovu uporedjivanja konstatuju se razlike izmedju uporedivanih pojava Te sazlike predstavljaju cilj i predmet komparativae analize Uporeduju se isti predmeti.analize, upotedljive pojave, koje karakterigu razligite veligine i rezultati: Uporedjivanje se vrSi za isti vremenski period (dekadu, mjesec, tromesetje, godinu) Konstatovane razlike izmedju pojava koje se uporedjuje imaju svoj kvantitatival i kvatitativai aspekt Kvantitativno, tazlika se izrazava brojéano, u apsolutom i relativnom iznosu; kvalitativno, razlika se izraZava opisno, attibutima vece, manje. Tempo, intenzitet i uztoci nastajanja konstatovanih raztika mogu biti razligiti. Cilj i zadatak analize jeste njihovo identifikovanje Uporedjivanje moze imati interni i cksterni karakter 6.2.1 INTERNO UPOREDIVANJE Intemo upo redjivanje vidi se u preduzecu Predmet uporedjivanja su exonomske kategorije i pojave.Razlikuju se: normativno ili standardno i wemensko uporedjivanje. Ustuéaju normativnog uporedjivanja konstatovana stanja ekonomskih pojava, kategorija i veliéina uporedjuju se sa normativima, standardima, planicanim, o ptimalnim ili prosjeénim velitinama. Kategorije i veliine sa kojima se uporedjuju konstatovana stanja imaju karakter normale (sa standa- rdnim ili planskim troSkovima uporedjuju se ostvateni). Osnovu za uporedi- vanje predstavlja normaina, fiksna veligina; odstupanja od nje, koja mogu imati razli¢ite uztoke, predstavljaju predmet analize. Kade se ostvarene velidine istog predmeta analize uporedjuju u dva razlitita perioda, rijet je o vremenskom uperedjivanju (tako se npr ostvatena proizvodnja tekuGeg perioda uporedjuje sa proizvodnjom prethednog perioda). "Kao razlika dobiva se promjena koja je nastala u medjuvremenu.. Vremenskim uporedjivanjem vezuju se razlike u vremenu, ina taj natin ograniava se polje daljeg istrazivanja samo na odredjeno vrijeme". (7,354). Karakter 43