Длаке су природни изданци коже, који покривају њену целу
површину, изузев дланова и табана. Почињу да се формирају још за време развоја плода у мајчиној утроби, и то у трећем месецу трудноће. Зависно од животног доба у којем израстају, длаке могу бити: 1. примарне длаке – прекривају кожу плода, обично опадају у прва три месеца живота новорођенчета; 2. секундарне длаке – израстају на месту примарних, и чине их: коса, обрве, трепавице, и маље; 3. терцијарне длаке – јављају се у пубертету, а чине их потпазушне и стидне длаке код оба пола, а код мушкараца још и брада и бркови.
Анатомски, посматрано, длака се састоји од:
1. корена длаке – налази се у лежишту длаке, испод површине коже. 2. стабљике длаке – слободни део који се налази изнад равни коже. На попречном пресеку јасно се разликују три слоја: а) срж длаке – налази се у средини, дуж осовине длаке, и састоји се од кераноцита. б) кора длаке - састоји се из издужених вретенастих ћелија кератиноцита распоређених дуж осе длаке. в) спољна опна – кутикула длаке – састоји се од више слојева спљоштених, орожалих, љуспастих кератинских ћелија. Задатак кутикуле је да штити унутрашњу структуру длаке.
Хемијски састав длаке: Длака је изграђена углавном од беланчевина.
Поред беланчевина, садржи мале количине шећера (угљених хидрата), минералних материја, као и сложених масти (липида) .Беланчевине су изграђене из више дугих ланаца међусобно повезаних органских киселина, аминокиселина Физиолошке карактеристике косе: - животни век власи косе износи од 3 до 7 година. -број власи косе зависи од наследних фактора, боје и дебљине длаке. –раст косе је 0,2 до 0,4 мм за један дан -коса природно може бити: равна,таласаста и коврџава -боја косе је од тамноцрне,преко црвенкасте и риђе до светлоплаве -сјај косе зависи од својства површине косе .