Professional Documents
Culture Documents
Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора
Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора
Полазећи од равноправности две државе чланице, државе Црне Горе и државе Србије која
укључује Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Покрајину Косово и Метохију, која се у
складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација тренутно налази под
управом међународне администрације, на основу Полазних основа за преуређење односа
Србије и Црне Горе од 14. марта 2002. године, Народна скупштина Републике Србије,
Скупштина Републике Црне Горе и Савезна скупштина, доносе
УСТАВНУ ПОВЕЉУ ДРЖАВНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
I
Име
Члан 1.
Име државне заједнице је Србија и Црна Гора.
Начело равноправности
Члан 2.
Србија и Црна Гора заснована је на равноправности две државе чланице, државе Србије и
државе Црне Горе.
Циљеви
Члан 3.
Циљеви Србије и Црне Горе су:
Симболи
Члан 4.
Србија и Црна Гора има заставу, химну и грб, који се уређују законом Србије и Црне Горе.
Територија
Члан 5.
Територију Србије и Црне Горе чине територије држава чланица Србије и Црне Горе.
Граница Србије и Црне Горе је неповредива.
Граница између држава чланица је непроменљива, осим уз обострану сагласност.
Седиште институција
Члан 6.
Административни центар Србије и Црне Горе је у Београду.
Седиште Скупштине Србије и Црне Горе и Савета министара је у Београду, а седиште Суда
Србије и Црне Горе је у Подгорици.
Држављанство
Члан 7.
Држављанин државе чланице је и држављанин Србије и Црне Горе.
Држављанин државе чланице има једнака права и обавезе у другој држави чланици као и њен
држављанин, изузев изборног права.
II
Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама
Члан 8.
Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, која је саставни део
Уставне повеље, усваја се по поступку и на начин предвиђен за усвајање Уставне повеље.
III
Принципи тржишне економије
Члан 11.
Економски односи у Србији и Црној Гори заснивају се на тржишној економији утемељеној на
слободном предузетништву, конкуренцији, либералној спољнотрговинској политици и заштити
својине.
Србија и Црна Гора са државама чланицама координира и хармонизује економске системе.
Заједничко тржиште
Члан 12.
Србија и Црна Гора има заједничко тржиште.
За несметано функционисање заједничког тржишта одговорне су државе чланице.
Слобода кретања
Члан 13.
У Србији и Црној Гори слободно је кретање људи, робе, услуга и капитала.
Забрањено је спречавање слободног протока људи, робе, услуга и капитала између државе
Србије и државе Црне Горе.
IV
Међународни субјективитет
Члан 14.
Србија и Црна Гора је један субјект међународног права и члан међународних глобалних и
регионалних организација за чије чланство је услов међународни субјективитет.
Државе чланице могу бити чланице међународних глобалних и регионалних организација за
чије чланство није услов међународни субјективитет.
V
Утврђивање надлежности државне заједнице Србија и Црна Гора
Члан 17.
Србија и Црна Гора има оне надлежности које су јој поверене Уставном повељом.
Државе чланице могу заједнички поверити Србији и Црној Гори вршење додатних послова из
своје надлежности.
VI
1. СКУПШТИНА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Надлежност
Члан 19.
Скупштина Србије и Црне Горе одлучује о Уставној повељи, као највишем правном акту Србије
и Црне Горе, на начин утврђен Уставном повељом и доноси законе и друге акте о:
Скупштина Србије и Црне Горе обавља и друге послове из надлежности Србије и Црне Горе,
утврђене Уставном повељом.
Скупштина Србије и Црне Горе доноси пословник о свом раду.
Састав и избор
Члан 20.
Скупштина Србије и Црне Горе је једнодома и чини је 126 посланика, од којих је 91 из Србије и
35 из Црне Горе.
Посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се из сваке државе чланице, у складу са
европским и демократским стандардима, на основу закона држава чланица. Током прве две
године по усвајању Уставне повеље посланици се бирају посредно, сразмерно заступљености
у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Републике Црне Горе.
На првим изборима посланици се бирају из састава Народне скупштине Републике Србије,
Скупштине Републике Црне Горе и Савезне скупштине. Ако се у држави чланици у том
периоду одрже парламентарни избори, састав њене делегације у Скупштини Србије и Црне
Горе биће усаглашен сразмерно резултатима избора.
После овог почетног периода посланици Скупштине Србије и Црне Горе бирају се на
непосредним изборима.
Мандат посланика траје четири године.
Начин одлучивања
Члан 23.
Скупштина Србије и Црне Горе одлуке доноси већином гласова од укупног броја посланика, с
тим да за одлуку гласа и већина од укупног броја посланика из сваке државе чланице.
Надлежност
Члан 26.
Председник Србије и Црне Горе:
проглашава законе које доноси Скупштина Србије и Црне Горе и прописе које доноси
Савет министара;
Избор
Члан 27.
Председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне Горе предлажу Скупштини кандидата
за председника Србије и Црне Горе.
Ако предложени кандидат не добије потребну већину гласова, председник и потпредседник
Скупштине Србије и Црне Горе, у року од 10 дана, предлажу новог кандидата.
Уколико и тај кандидат не добије потребну већину гласова, Скупштина Србије и Црне Горе се
распушта и расписују се избори.
Уколико је изабрани председник Србије и Црне Горе из исте државе чланице као и председник
Скупштине Србије и Црне Горе, тада председник и потпредседник Скупштине Србије и Црне
Горе замењују функције.
Председник Србије и Црне Горе не може два пута узастопно бити из исте државе чланице.
Поступак избора и разрешења председника Србије и Црне Горе уређује се законом.
Одговорност
Члан 28.
Председник Србије и Црне Горе за свој рад одговара Скупштини Србије и Црне Горе.
Мандат
Члан 29.
Мандат председника Србије и Црне Горе траје четири године.
Престанак мандата
Члан 30.
Мандат председнику Србије и Црне Горе може престати пре времена на које је изабран –
оставком, разрешењем и распуштањем Скупштине Србије и Црне Горе.
Мандат председника Србије и Црне Горе престаје оставком када је констатује Скупштина
Србије и Црне Горе.
Разрешење
Члан 31.
Скупштина Србије и Црне Горе може разрешити дужности председника Србије и Црне Горе
ако се утврди да је повредио Уставну повељу.
Повреду Уставне повеље утврђује Суд Србије и Црне Горе.
Поступак за утврђивање повреде Уставне повеље покреће Скупштина Србије и Црне Горе.
3. САВЕТ МИНИСТАРА
Надлежност
Члан 33.
Савет министара:
доноси подзаконске акте, одлуке и друге опште акте за извршавање закона Србије и
Црне Горе и
Избор
Члан 35.
Председник Србије и Црне Горе предлаже Скупштини Србије и Црне Горе кандидате за
министре Савета министара и кандидате за заменика министра спољних послова и заменика
министра одбране.
Два кандидата за министра су из исте државе чланице као и председник Србије и Црне Горе, а
три из друге државе чланице.
Кандидати за министра спољних послова и министра одбране су из различитих држава
чланица, као и њихови заменици.
Скупштина гласа за листу кандидата за Савет министара.
Ако листа не добије потребну већину гласова, председник може предложити још два пута
листе кандидата.
Уколико ни тада листа кандидата не добије потребну већину гласова, у року од 60 дана од
дана предлагања прве листе кандидата, Скупштина Србије и Црне Горе се распушта и
расписују се избори.
Поступак избора и престанка мандата Савета министара уређује се законом.
Начин одлучивања
Члан 36.
Савет министара одлуке доноси већином гласова.
У случају једнаког броја гласова, одлучујући је глас председника, уколико је за одлуку гласао
бар један министар из друге државе чланице.
Одговорност
Члан 37.
Савет министара за свој рад одговара Скупштини Србије и Црне Горе.
Мандат
Члан 38.
Мандат министара траје четири године.
Престанак мандата
Члан 39.
Мандат министара и заменика министара може престати пре времена на које су изабрани –
оставком, изгласавањем неповерења, разрешењем или распуштањем Скупштине Србије и
Црне Горе.
Министри и заменици министара којима је престао мандат обављају функцију до избора
нових.
Министри
Члан 40.
Министар спољних послова спроводи и одговоран је за спровођење спољне политике Србије и
Црне Горе, преговара о међународним споразумима и предлаже Савету министара кандидате
за шефове дипломатско-конзуларних представништава Србије и Црне Горе.
Министар спољних послова координира утврђивање спољне политике са надлежним органима
држава чланица.
Члан 41.
Министар одбране координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском,
у складу са законом и овлашћењима Врховног савета одбране.
Министар одбране предлаже Врховном савету одбране кандидате за именовање и поставља,
унапређује и разрешава дужности официре, у складу са законом.
Министар одбране је цивилно лице.
Члан 42.
Након периода од две године, министри спољних послова и одбране замењују функције са
својим заменицима.
Члан 43.
Министар за међународне економске односе је одговоран за преговарање и координацију
имплементације међународних споразума, укључујући уговорне односе с Европском унијом и
координацију односа с међународним економским и финансијским институцијама, након
консултација с надлежним министрима држава чланица.
Члан 44.
Министар за унутрашње економске односе је одговоран за координацију и хармонизацију
економских система држава чланица у циљу успостављања и неометаног функционисања
заједничког тржишта, укључујући слободно кретање људи, робе, услуга и капитала.
Члан 45.
Министар за људска и мањинска права прати остваривање људских и мањинских права и с
надлежним органима држава чланица координира рад на спровођењу и поштовању
међународних конвенција о заштити људских и мањинских права.
4. СУД СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
Надлежност
Члан 46.
Суд Србије и Црне Горе:
одлучује о жалбама грађана, када им институција Србије и Црне Горе угрози права или
слободе гарантоване Уставном повељом, уколико није предвиђен други поступак правне
заштите;
Суд заузима правне ставове и мишљења који се односе на уједначавање судске праксе.
Састав и избор
Члан 47.
Суд Србије и Црне Горе чини једнак број судија из обе државе чланице.
Судије Суда Србије и Црне Горе бира Скупштина Србије и Црне Горе на предлог Савета
министара, на период од шест година.
Судије су дипломирани правници са најмање 15 година искуства у струци.
Судије могу бити само једном биране.
Судије су независне у свом раду и не могу бити разрешени дужности пре истека времена на
које су бирани, изузев у случајевима прописаним законом.
Одлуке Суда
Члан 48.
Одлуке Суда Србије и Црне Горе су обавезујуће и без права жалбе.
Суд је овлашћен да стави ван снаге законе, друге прописе и акте институција Србије и Црне
Горе који су у супротности с Уставном повељом и законима Србије и Црне Горе.
Рад Суда
Члан 49.
Када се оцењује усклађеност закона или надлежности држава чланица са законима или
надлежностима Србије и Црне Горе или држава чланица међусобно, у раду седнице Суда
Србије и Црне Горе учествују и одлучују и судије уставних судова држава чланица.
Када се оцењује усклађеност устава, закона или надлежности државе чланице с Уставном
повељом, законима или надлежностима Србије и Црне Горе, у раду седнице Суда Србије и
Црне Горе учествују и одлучују и судије уставног суда те државе чланице.
Ступање на снагу
Члан 52.
Закони и други општи акти институција Србије и Црне Горе ступају на снагу најраније осмог
дана од дана објављивања.
Изузетно, када за то постоје разлози утврђени у поступку његовог доношења, може се
предвидети да закон и други општи акти институција Србије и Црне Горе ступе на снагу
најраније даном објављивања.
Повратно дејство
Члан 53.
Закони и други општи акти институција Србије и Црне Горе не могу имати повратно дејство.
Изузетно, поједине одредбе закона, ако то захтева јавни интерес утврђен у поступку
доношења закона, могу имати повратно дејство.
VIII
Војска Србије и Црне Горе
Члан 54.
Србија и Црна Гора има Војску која је под демократском и цивилном контролом.
Приговор савести
Члан 58.
Регруту се гарантује право на приговор савести.
IX
Имовина Србије и Црне Горе
Члан 59.
Имовина Савезне Републике Југославије потребна за рад институција Србије и Црне Горе
имовина је Србије и Црне Горе. Имовина Савезне Републике Југославије у иностранству
имовина је Србије и Црне Горе. Имовина Савезне Републике Југославије на територији
држава чланица имовина је држава чланица по територијалном принципу.
X
Усвајање Уставне повеље
Члан 61.
Уставна повеља усваја се у Народној скупштини Републике Србије и Скупштини Републике
Црне Горе у истоветном тексту и ступа на снагу када се, у том тексту, усвоји и прогласи у
Савезној скупштини.
Промена Уставне повеље
Члан 62.
Промена Уставне повеље врши се по поступку и на начин на који се доноси Уставна повеља.
XI
Преношење права и обавеза
Члан 63.
Након ступања на снагу Уставне повеље, сва права и обавезе Савезне Републике Југославије
прелазе на Србију и Црну Гору, у складу с Уставном повељом.
Пренос надлежности
Члан 66.
Надлежност војних судова, тужилаштава и правобранилаштава преноси се на органе држава
чланица, у складу са законом.
XII
Закон за спровођење Уставне повеље
Члан 67.
Закон за спровођење Уставне повеље доноси се на исти начин и истовремено с Уставном
повељом.