Antisrprstvo kralja Nikole (5)

Nisu želeli pobedu

Uklanjanje Zećana sa fronta bio uzrok crnogorskog poraza kod Glasinca

Žestoko je kapetan Dragišić bio zaprepašćen. Verovatno da za ovakvu situaciju nikada

nije čuo - ni na časovima u vojnim školama, ni u predanjima iz ranijih oslobodilačkih
bojeva. Pred njegovim očima, vojska beži s fronta, na kojem je bitka već bila dobijena? U
istom trenutku, vidi da oficiri te vojske sede pod šatorom i mirno piju kafu. Kao da se
ništa ne dešava što najavljuje tragediju i vojske, i naroda, i države. Dragišić prilazi
komandantu bataljona Niku Raičeviću i traži da preduzme sve da se vojska vrati na front
i, pred predstojeću bitku, uredi. Niko Raičević mu, ležerno, odgovara:
"Pa, eto, neće Zećani pod komandu Vuksanovića... Što ja da sprečavam? I Martinović zna
za to".

Dragišić shvata i izjavljuje pred istražiteljima, kasnije:

"Sad mi je tek postalo jasno. Nesrećna politika odigrava svoju žalosnu komediju u
najodsudnijim časovima našeg naroda. Napominjem, da me je ođeljenje moje čete, koje
nije bilo sa mnom u izvidnici, čekalo na poziciji. Salutirajući, opet po vojnički, ostavim
šator komandanta bataliona i vratim se svojoj četi.

Bunt Zećana

Komandujem "U front" i odmah krenem naprijed. Svi me vojnici moje čete poslušaju, i
pođu za mnom... Na to će ustati komandant Raičević, obraćajući se meni ovim riječima:
"Nemoj da ustavljaš vojnike, jer ih ni Mitar Martinović nije zaustavljao! Neka idu i oni
kod svoje braće!' Na ovu bezočnost komandanta, planuo sam i doviknuo, i njemu i svim
oficirima: "Ja vidim o čemu se radi. Vi nećete da sprečavate bunt, već ga potpomažete.
Velimir Dragišić to neće da čini!"

Svakako, Dragišićev istup je smetao organizatorima bunta Zećana i povlačenja

crnogorske vojske s drugih delova fronta, pa ga je trebalo izolovati. Komandant Niko
Raičević je protiv Dragišića poveo disciplinski postupak, obrazložen činjenicom da je
Dragišić odveo četu na front, a da to nije bilo odobreno s višeg mesta. Što će reći, to nije
odobrio komandant pobunjenog bataljona Niko Raičević. Dragišić je izveden pred
komandanta Mitra Martinovića i ovaj će ga pred svim oficirima degradirati, suprotno
zakonu Crne Gore. Naime, degradaciju crnogorskog oficira mogao je da obavi jedino sud.

Rasulo u vojsci

Ovog puta, Mitar Martinović je sam skinuo oznake sa oficira Dragišića i oduzeo mu
sablju. Velimir Dragišić se žalio sudu, ali sudski postupak nije usledio. Suprotno tome,
tužba protiv kapetana Dragišića je odmah prihvaćena u Drinskom odredu i on je, zbog
neposlušnosti pretpostavljenom, osuđen na dve godine i osam meseci robije.

Lazar Rašović navodi da je uklanjanje Zećana sa fronta bio uvod i glavni uzrok,
crnogorskog poraza na frontu kod Glasinca. No, odlazak zetske jedinice sa fronta, neće
biti katastrofalan samo za deo napuštenog fronta, nego će, što je najgore, njen slučaj
poslužiti da se sva crnogorska vojska dovede u izgubljenu poziciju. To se vidi iz depeše
brigadira Martinovića Vrhovnoj komandi, u kojoj javlja da planiranu pomoć
Sandžačkom odredu ne može poslati, jer je u vojsci rasulo! Lazar Rašović, uvidom u
činjenice, zaključio je:

"Kao i na Grahovu, tako i ovđe, pobjeda našeg oružja nije se željela. Neka nevidljiva ruka
upravljala je događajima i svraćala ih onim pravcem, koji je našim neprijateljima bio
povoljan!"

(Neka nam bude dozvoljeno da ovo stanje sa fronta srpske vojske iz 1914. uporedimo sa
onim sa frontova srpske vojske iz 1991. U oba slučaja, prepoznajemo ovu "nevidljivu
ruku" Lazara Rašovića.

Po volji kralja

Možemo svedočiti da je samo ona mogla da spasi od poraza (1991-1995) muslimanske i

hrvatske trupe - na brzinu formirane, neuvežbane i slabo naoružane, mada su ispred
sebe imale Jugoslovensku narodnu armiju - odavno formiranu, solidno uvežbanu i dobro
naoružanu).

Možemo samo zamisliti šta je preživljavao kapetan Dragišić kad je video kako se,
zakulisanim igrama političara i vojskovađa sopstvene države, sasvim izgledna pobeda
crnogorske vojske pretvara u njen poraz. Moralo je da ga obespokoji i saznanje da će
posledice ovog poraza biti više nego katastrofalne za srpski narod i njegove dve
kraljevine. Činio je šta je mogao. Uzdajući se da će pravda i istina pobediti, u što Srbi
veruju od iskona, polagao je sve nade u pomoć crnogorskog pravosuđa. Nije ga
obeshrabrila presuda Vojnog suda Drinskog odreda, u kojoj je zapisano da je kapetan
Velimir Dragišić kriv, jer se suprostavio naredbama svojih pretpostavljenih.

Žalio se Velikom vojnom sudu, s obrazloženjem da ne može da prihvati izrečenu presudu

Vojnog suda Drinskog odreda, jer je diktirana od brigadira Mitra Martinovića. Veliki
vojni sud je uzeo u obzir sve podnesene činjenice o rasulu na delu fronta s kojeg je
odstupio Zetski odred i našao je da u ovim događajima nema nikakve krivice kapetana
Velimira Dragišića, pa je prethodnu sudsku odluku poništio. Međutim, Vojni sud
Drinskog odreda je ponovo osudio Velimira Dragišića - u raspravi koja se, po odluci
Velikog vojnog suda, zvala dosleđenje.

U nekoliko dosleđenja pred ovim Vojnim sudom, kapetan Dragišić je, istovetno,
osuđivan. Posle toga, kapetan Velimir Dragišić je tražio izuzeće Vojnog suda u Drinskom
odredu i molio je da se njegov predmet ustupi Vojnom sudu Lovćenskog odreda - na
Cetinju. Veliki vojni sud je ovu molbu kapetana Dragišića uvažio. Predmet je ustupljen
Vojnom sudu Lovćenskog odreda, gde je istražni sudija bio Lazar Rašović. Rašović je
obavestio Veliki vojni sud da nema nikakvih razloga da se kapetan Velimir Dragišić
krivično goni.

Dragišić u pravu
Ovaj zaključak je prihvaćen od strane Velikog vojnog suda, pa je presuda, u tom smislu,
napisana. I kad je izgledalo da će istina i pravda pobediti, umešao se kralj Nikola.
Svakako, nije mogao dozvoliti da se kapetanu Dragišiću daje za pravo, jer bi to moglo da
uputi na zaključak da su postupci na frontu bili uslovljeni prethodnim tajnim
dogovorima crnogorskog kralja i austrougarskog cara - u što će se i Rašović uveriti,
tokom svoje istrage u predmetu tužbe protiv Velimira Dragišića. On, u knjizi, o tome
obaveštava čitaoca samo kratkim pitanjem.

PRIPREMIO: SLOBODAN JARČEVIĆ

UTORAK, 29. 7. 2003.