ЈАСНОСТ СВЕТОГ ПИСМА И НАШЕ СПОЉАШЊЕ УКРАШАВАЊЕ

Као наставак дискусије у мом последњем посту о спољашњем украшавању, желим показати да
је НАСБ превод текста (Нова америчка стандардна Библија), у 1. Петру 3:3,4 оставио много тога
за пожелети:

Ваше украшавање не сме бити само спољашње – плетеница косе, ношење златног накита, или
облашење хаљина, али нека то буде скривена особа од срца, са вечитим квалитетом нежног и
тихог духа, који је драгоцен пред Богом.

Појам „само″ је додат од стране преводиоца, јер ако се схвате буквално, може се схватити да
Петар заповеда Хришћанима да се уопште не облаче или да иду голи. Међутим, већина
Хришћана који не продиру у грчке или друге преводе, којима недостаје ова реч, сматрају то
доказом да су такве врсте украса прихватљиве. Уосталом, каже се „само спољашње″ што значи
„не може бити само спољашње″, већ мора бити и са квалитетом нежног срца, итд, итд...

Уствари, позван сам да радим на томе. „Ниси грчки учењак, како знаш да то једноставно не
припада тамо с обзиром на контекст? Како знамо да је украс о којем Петар говори сам по себи
лош? Ако заправо није лош, онда је „само″ одговарајућа реч с обзиром на контекст″.

То је случај када је доследна хеменеутика упоређујући Писмо са Светим писмом, толико важна.
Паралелни одломак у 1. Тимотеју 2:9, разјашњава све ово за нас без икакве сумње.

Исто тако, желим да се жене украшавају одговарајућом одећом, скромно и дискретно, а не са

плетеном косом и златом, бисерима и скупиценом одећом.

Не постоји „само″ у средини. Дакле, чак и да је „само″ на изворном грчком или да је контекст
то захтевао, било би јасно да питање није у томе што злато, бисери и слични украси нису
довољно „украси″. Уместо тога, били би „пуки″, јер су били инфериорни тихом и благом духу,
толико, да би их требало одбити. Уосталом, Хришћанске жене, су позване „да се украшавају
одговарајућом одећом, скромно и дискретно″ и не са „плетеном косом, златом и бисерима...″

Како би жене могле бити позване да раде једну ствар, а не другу конкренто, али би та друга
ствар била прихватљива на било који начин. Очигледно је да није прихватљиво, да је то Богу
недопадљиво, и зато је забрањено. Људи сада не воле идеју да Бог можда забрањује ствари,
али Он забрањује убијање, жудњу и крађу. Дакле, ако Он каже „не″ учинити нешто, једноставно
тумачење је да то не би смо требали да радимо.

Иронично је да Речник.цом користи реч „само″ као синоним за „чисто/праведно″, као

„застарело″.

Дакле, не само да речник спречава такво тумачење, већ је још важнија доследна херменеутика
то ради.
Прочитајмо буквлано 1. Петрова 3:3, без икаквих речи које се налазе на грчком: „Твоје
украшавање не сме бити спољашње, плетеница косе, ношење златног накита или облачење
хаљина...″

Одједном се чини да без икакве сумње се уопште не можемо украшавати на такав начин.
Дакле, то је више у складу са одломком у 1. Тимову 2. Понекад, упитни избор речи, нас може
довести у много проблема. Међутим, захваљујући перспективи Светог писма, чак и уз
несавршен превод, можемо доћи до правог одговора.