ШМИНКА, НАКИТ И БИБЛИЈА

Све старе стаје могу користити мало боје, каже Паул Васхер на питање да ли жене могу да носе
шминку. Он не цитира уопште Свето писмо док одговара на ово питање. Његов аргумент се
сводио на то да у шминкању и накиту нема ништа лоше, али жене које су хришћанке, не би
требало превише да носе.

Ако се запитате да ли је то украшавање допуштено, постоји добар разлог за то. Већ знате
одговор у вашем стомаку. Да ли би сте и даље постављали питање ако би сте знали одговор да
је све умерено? Очигледно да након читања Библије знате да ту нешто није у реду. Постоји
разлог за то. У Библији постоје најмање осам различитих негативних спомињања накита и
шминке. Покушао сам избећи било које одломке који захтевају велике интерпретативне
потезе.

ПРОТИВ СПОЉНОГ УКРАШАВАЊА

Исто тако, жене би требало да се украшавају угледном одећом, скромношћу и самоконтролом,

не плетеном косом, златом, или бисерима и скупоценом одећом, већ оним што је прикладно за
жене које се баве побожношћу – добрим делима (1 Тим 2,9 - 10).

Не дозволите да вам украшавање буде споља – плетеница косе и стављање златног накита или
одеће коју носите, али нека ваше украшавање буде скривена особа са срцем и са лепотом
нежног и тихог духа, који је у Божјем оку веома драгоцен (1 Петар 3:3 - 4).

Немојте да волите свет или ствари у свету. Ако неко воли свет, љубав Оца није у њему. Јер све
што је на свету – телесне жеље и жеље очију и понос поседовања – није од Оца, већ из света (1.
Јован 2 : 15 - 16). Напомена: Накит је власништво, па сматрам да је овде применљиво.

А ти, опустошени, шта мислиш, да се облачис у гримизно, да се украшаваш златним украсима,

да обогаћујеш очи бојом? Узалуд се улепшаваш. Љубитељи вас презиру, они траже ваш живот
(Јер 4:30).

Јер ако у ваш скуп дође човек са златним прстеном и обуче се у фину одећу, и тако исто дође
један сиромашан човек у прљавој одећи, а ви обратите пажњу на оног који носи фину одећу и
кажете: „Седи овде на добром месту ″, и кажете сиромаху: „Стоји тамо или седи на хоклицу ″,
зар ниси направио разлику међу собом и постао судија са злим мотивима? (Јаков 2:2 - 4)

Штавише, Господ је рекао: „Зато што су кћери Сионе поносне и ходају са високо подигнутом
главом и заводљивим очима, и иду са одсечним кораком, с тога ће Господ ударити власишта
кћери Сиона крастама, и Господ ће њихова чела оголити ″. У том дану, ће вам Господ одзети
лепоту глежњача, трака за косу, украсе, минђуше, наруквице, наглавне хаљине, ланчиће,
шљокице, курије за парфеме, амајлије, прстење за нос, прстење за руке, свечане хаљине,
огртаче, новчанике, ручна огледала, доњи веш, турбане, велове... Сада ће се догодити да
уместо слатких парфема дође до трулежи, уместо каишева - конопац, уместо добро постављене
косе - власиште, уместо фине одеће - наношење вреће и маркирање уместо лепоте (Из 3: 16 -
24).

Када је Јеху дошао у Јазрел, Језабел је чула за то. Насликала је очи, украсила главу и погледала
кроз прозор (2. Краље 9:30).

Прелепа жена без дискреције је као златан прстен у свињској њушци (Пров 11,22).

Учења у горњем тексту, одражавају негативан погледа на накит и шминку. У Новом завету, где
је контекст Закона детањније објашњен, упозорење против спољашњег украшавања су јаснија.
Међутим, ово би такође било тачно и за развод, прељубу и мржњу, где Бог врло изричито каже
да су Његови стандарди захтевнији од онога што се у Закону традиционално учи.

Дакле, тврдити да хришћани сада имају „слободу″ да носе накит и шминку занемарује да
никада није постојао закон против њих. Чињеница да су Павле, Петар, Јаков и Јован сматрали да
је потребно да се склоне с пута како би објаснили како такве ствари немају места у
хришћанском животу, исто као што мушкарци из свог начина кажу за сексуални неморал и
љубав према новцу, је врло значајна. Ако користимо „хришћанску слободу″, као изговор да
волимо свет, његове пожуде, иметак и украсе, потребно је да критички посматрамо нашу веру.
То нема никакве везе са Законом, али има везе са оним шта занчи бити попут Христа који „нема
величанствен облик или величанство на које би смо требали да се угледамо″ (Ис 53,2).

У КОРИСТ ВАЊСКОГ УКРАШАВАЊА

Образи су дивни са украсима, врат са струнама перлица. Направићемо од вас украсе од злата са
сребрним перлицама. (Песма 1:10,11).

Јер ме је Он обукао хаљинама спаса, огрнуо ме огртачем праведности, као што се младенци
ките венцем, и као што млада украшава себе драгуљима (Ис 61:10)

Када је угледао прстен и наруквице, на зглобовима своје сестре, и када је чуо речи своје сестре
Ребеке, говорећи: „Ово ми је рекао човек″, отишао је до тог човека: и ево, стајао је поред дева
на извору (Пост 24:30).

Сада када је дошао ред да свака млада жена оде код краља Ахасвера, накона 12 месеци према
прописима за жене, јер је то био редован период њиховог улепшавања, 6 месеци уљем миро и
6 месеци зачинима и мастима за жене (Прост 2:12).

„ Ја сам се заклео вама и склопио споразум са вама тако да сте постали моји ″, изјављује Господ
Бог. „Тада сам вас окупао водом, испрао крв са вас и помазао вас уљем, Обуко сам вас и
везаном крпом и ставио сандале од поризанске коже на ноге и обмотао сам вас ситним
платном и покривао свилом. Украсио сам вас украсима, ставио наруквице на руке и огрлицу око
врата. Такође сам вам ставио прстен у носницу, минђуше у ушима и прелепу круну на глави.
Тако сте били украшени златом и сребром, а ваша хаљина је била од финог лана, свиле и
везаних хаљина. Јели сте брашно, мед и уље, па сте били изизетно лепи и напредни у
краљевству. Тада је ваша слава прошла међу народима због ваше лепоте, јер је била савршена
због Моје раскоши коју сам вам ја подарио ″, изјављује Господ Бог (Езек 16:18 - 14).

„ Подигните очи и осврните се око себе, сви се окупе, дођу к теби. Док Ја живим,″ изјављује
Господ, „ сигурно ћете их ставити као драгуље и везати их као младу ″ (Из 49,18).

Ова листа покрива свако позитивно спомињање и шминке у Библији. Јесте ухватили оно што је
свима заједничко? Сви се односе на венчања. Да, сваки појединачни. Чудна случајност зар не?

Па ако верујемо у потпуну сувереност Бога, не постоје случајности. И Ефесца 5 већ знамо да је
брак слика Христа и Цркве. Када читамо опис Новог Јерусалима у Откривењу 21 где је Црква
млада која силази са неба, њене капије су прекривене прелепим драгуљима, можемо разумети
контекст свих позитивних описа накита.

Све указује на наше сједињавање са Христом, брачну вечеру јагањца. Христ је наша глава, Он је
наш заручник, Црква је Његова невеста. Украс невести указује на будућу стварност на небу.

Издвојити ове стихове из контекста, и уврстити их у неку врсту одобравања накита, уствари
чинећи их поништавањем експлицитних учења против таквог украшавања, није само
недоследно, већ и ужасно плитко.

Закључак. Дакле, сада када знате шта нас учи Свето писмо, како ћете се оправдати? Како сте
бољи од „хришћанина хомосексуалца″ који мисли да живи своју хришћанску слободу? Ако не
можемо да верујемо Светом писму да адекватно дефинише шта је добро а шта није, онда је
свако ушење против лагања, убистава и шста значи волети потпуно нераумљиво.

Да „Бог не види онако како човек види, јер човек гледа спољашну појаву, Господ гледа срце″
(Сам 16:7), али запамтите, „волети Бога, значи држати се његових заповести, а Његое заповести
не оптерећују″ (1.Јованова 5,13 ). То што и дање носите златни прстен , имате маштовиту
фризуру или носите шминку, није терет. Уствари, украшавање себе, греха је терет.

Будите искрени према себи. Шта показује већу послушност према Богу? Уз украсе има пуно
сивих подручја. Међутим, требамо бити опрезни да се намерно не противимо ономе што пише
у Светом писму. Морамо да испитамо себе да ли радимо оно што мислимо да задовољава Бога,
а не себе. Ако је тако, онда знамо да радимо исправно и да следимо Божје заповести.