СВЕДОЧАНСТВА О СЕКСУАЛНОМ ПОНАШАЊУ, О ПРЕЉУБИ

И О РАЗВОДУ БРАКА

Наслов оригинала:
Testimonies on Sexual Behavior, Adultery and Divorce
by Ellen G. White

Превео с енглеског:
Милан Шушљић

ПРЕДГОВОР
Када је ова збирка била прикупљена, није била намењена широкој читалачкој
публици, већ администраторима Цркве и другим проповедницима да им помогне у
њиховим напорима да уздигну висока морална мерила у крилу Цркве, да
уравнотеже милост с праведношћу када поступају према верницима који су
затечени у сумњивом или неморалном понашању. Међутим, збирка се показала
тако корисном, и захтеви за њом тако свеопшти, да је до сада постала свима
доступна као део серије намењене хришћанском дому.

Читаоци ће свакако запазити да су многа писма обухваћена овом збирком упућена

радницима у Божјем делу, свакако и зато што је Елен Г. Вајт највећим делом
саобраћала с проповедницима и другим еванђеоским радницима. Упркос
недостацима и гресима оних којима су писма била упућена, Елен Г. Вајт је гајила
велико поверење у проповеднике своје Цркве, Цркве адвентиста седмог дана. У
старости од 85. година послала је и две поруке које су требале да буду прочитане
на заседању Генералне конференције 1913. године. У својој првој поруци уверава
делегате:

"Иако сам и даље веома забринута због тога како се неки односе према важним
мерама које су повезане с развитком Божјег дела на Земљи, ипак имам чврсто
поверење у проповеднике у целом пољу и верујем да ће, када се буду окупили и
понизили пред Господом и изнова посветили Његовој служби, бити оспособљени
да извршавају Његову вољу." (2СМ 401. 402)
У својој другој и завршној поруци делегатима исте Генералне конференције, Елен
Г. Вајт изјављује:

"Када у току ноћних часова нисам у стању да заспим, подижем своје срце у
молитви Господу и Он ме снажи и уверава да је са својим слугама проповедницима
у домаћим пољима и у пољима у далеким земљама. Ја се осећам охрабрена и
благословена када схватим да Бог Израиљев и даље води свој народ и да ће
наставити да буде с њиме све до краја." (2СМ 406)

Ови изрази поверења у проповеднике јасно говоре да морални проблеми о којима

се расправља у писмима нису опште природе нити широко распрострањени.
Међутим, пошто су савремени морални проблеми слични онима из протеклих
деценија, ми верујемо да многа писма, која је Елен Г. Вајт написала пре више од
стотину година, садрже опомене и позиве који се морају чути и данас. Што се тиче
употребе њених писама, сама Елен Г. Вајт је написала:

"Покушавам уз Божју помоћ да напишем писма која ће бити корисна не само онима
којима су упућена, већ и многим другима којима су потребна." (Леттер 79. 1905)

Ова садашња збирка није обликована тако да послужи као правилник или узор за
поступање према неморалу, неверности или небиблијским разводима брака и
поновног ступања у брак. Ниједан правилник не би могао да покрије свако могуће
неморално понашање. Када је Вилијам Ц. Вајт (син Елен Г. Вајт) био позван да
наведе неки ауторитативни цитат из списа своје мајке који би могао да послужи као
мерило по којему би се решавали сви случајеви небиблијских бракова, он је
одговорио:

"Пошто будете прочитали документе које сам вам данас послао, ви ћете казати: Па,
добро, није ми дао ништа ауторитативно из пера сестре Вајт што би непосредно
одговорило на моје питање.

Међутим, мислим да ћете из онога што сам вам послао схватити да је намера сестре
Вајт била да из њеног пера не изађе било шта што би послужило као закон или
правило приликом решавања питања брака, развода, поновног брака и прељубе.
Она је сматрала да су случајеви, у којима је Сотона довео људе у озбиљне
неприлике, тако различити и тако озбиљни да би у случају да је написала било шта
што би се могло прогласити правилом за решавање тих случајева, то могло да буде
погрешно схваћено или злоупотребљено." (W.Ц. Wхите Ц.П. Боллману 6. јануара
1931. године)

Ми се потпуно слажемо с гледиштем Елен Г. Вајт. Морални проблеми су врло

сложени. Ниједна два случаја нису потпуно иста. Сваки захтева пажљиво
проучавање; и иако разлике могу изгледати безначајне, сваки случај захтева своје
посебно решење. Свети Дух ће увек бити неопходан као божански водич и
саветник да помогне онима који се баве моралним проблемима.

Сва наведена имена у књизи су права, међутим, приликом навођења различитих

случајева имена су замењена иницијалима. Наслови поглавља и отсека су додати.

Наша је нада и наша молитва да ће у рукама Цркве која је спремна да стално учи и
да се стара о својим верницима, материјали у овој збирци допринети да се уздигну
морална мерила у Цркви и да ће у исто време донети утеху, охрабрење и наду
онима чији сложени морални проблеми нажалост изгледају нерешиви, бар с људске
тачке гледишта.
Повереници у Заоставштини Елен Г. Вајт
Део И
БРАК

1. ВАЖНЕ ЧИЊЕНИЦЕ И НАЧЕЛА

Божји првобитни план. "Бог је свечано обавио прво венчање. На тај начин ова
установа као свог зачетника има Створитеља свемира. "Брак је часна установа";
био је то један од првих Божјих дарова човеку и то је једна од две установе које је
Адам, после пада, изнео са собом када је прошао кроз врата Едема. Када се
божанска начела на овом подручју признају и слушају, брак је на благослов; он
чува непорочност и срећу људског рода, он задовољава човекове друштвене
потребе, он уздиже његову физичку, интелектуалну и моралну природу." (ПП 46)

И данас ужива божанску потврду. Године 1885. Елен Г. Вајт је изјавила: "У ово
време историје света, када призори земаљске историје ускоро треба да се заврше, у
време када се спремамо да уђемо у време невоље какве није било од постања света,
што се мање бракова склапа, то боље и за људе и за жене." (5Т 366)

Очигледно, веровала је да је крај света непосредно пред нама. Међутим, Христов

долазак је одгођен. Године 1901. Елен Г. Вајт је написала: "Можда ћемо морати да
останемо на овом свету још много година због своје непослушности." Све до краја
свог живота наставила је да пружа савете о односима у браку: "Само по себи није
грех јести и пити, женити се или удавати се. Било је у складу са законом женити се
у Нојево доба, и сада је у складу са законом женити се, уколико је оно што је
законом дозвољено правилно третирано и није доведено до грешних крајности."
(Р&Х, 25. септембар 1888)

"Што се брака тиче, казала бих, читајте Божју Реч! Чак и у ово време, у последње
дане историје света, међу адвентистима седмог дана склапају се бракови..."

"Ми као Црква, никада нисмо забрањивали брак, осим у случајевима када је било
очигледних разлога да ће брак увалити у беду обе стране. Па чак и тада, ми смо
само саветовали и уверавали." (Леттер 60, 1900)

Припрема за Небо. "Нека имају на уму да дом на Земљи треба да буде симбол и
припрема за дом на Небу." (МХ 363)
"Бог жели да дом буде најсрећније место на Земљи, прави симбол дома на Небу.
Носећи брачне одговорности у дому, повезујући своје интересе са Исусом
Христом, наслањајући се на Његову руку и на Његова обећања, муж и жена могу да
деле срећу у тој заједници коју препоручују Божји анђели. (АХ 102)

Доживотна заједница. "Брак је доживотна заједница, симбол заједнице између

Христа и Његове Цркве. (7Т 46)
"У мислима младих брак је одевен романтиком, и тешко га је лишити те
карактеристике, којима га машта заодева и утиснути у мисли свест о дубокој
одговорности која је обухваћена брачним заветом. Тај завет повезује судбину две
особе везама које ништа осим руке смрти не сме развезати."

"Свака брачна веза се мора пажљиво размотрити, јер је брак корак који везује за
цели живот. И човек и жена морају пажљиво размотрити могу ли приањати једно уз
друго у свим променама живота све док обоје буду живи." (АХ 34)

Са узвишене тачке гледишта. "Они који тврде да су хришћани не треба да улазе у

брачну заједницу све док то питање нису пажљиво и уз молитву размотрили с једне
узвишене тачке гледишта, да би видели хоће ли Бог бити прослављен том
заједницом. А онда треба да правовремено да размотре последице сваке предности
брачног односа, и посвећена начела треба да буду темељ сваког поступка." (Р&Х,
19. септембар 1899)

"Испитајте пажљиво да видите хоће ли ваш брачни живот бити срећан, или
нескладан и на пропаст. Нека се постави питање: Хоће ли ми ова заједница помоћи
на путу према Небу? Хоће ли она повећати моју љубав према Богу? Хоће ли она
проширити подручје моје корисности у овом животу? Уколико таква размишљања
не покажу да постоји нека сметња, тада у страху Божјему идите напред." (ФЕ 104.
1о5)

Све у име Господа Исуса. "Онај који се спрема на женидбу треба да стане и да
искрено размисли зашто предузима тај корак. Хоће ли му његова жена бити
помоћник, друг једнак њему, или ће он према њој заузети такво држање да она неће
бити у стању да гледа једино славу Божју? Хоће ли се он усудити да попусти узде
својим страстима да би видео коликим бригама и оптерећењима може подложити
своју жену не гасећи њен живот или ће размотрити значење ових речи: 'Шта год да
чините, речју или делом, све чините у име Господа Исуса!' " (Мс 152. 1899)

Потреба пажљивог припремања. "Пре него преузму одговорности обухваћене

браком, млади човек и млада жена треба да стекну такво искуство у практичном
животу које ће их припремити за брачне дужности и брачне терете. Не смеју се
подстицати рани бракови. Однос, тако важан као што је брак, и тако далекосежан
по својим последицама, не сме се склапати напречац, без довољне припреме, и пре
него што су и менталне и физичке снаге добро развијене." (МХ 358)

"Драга моја Ема, (писано 27. јуна 1869. године Еми Мекдермон, која је имала 21
годину живота када се удала за Едсона Вајта, сина Елен Г. Вајт, на његов 21.
рођендан 28. јула 1870. године. Ема је била рођена 16. новембра 1848. године.
Вилијам Ц. Вајт, син Елен Г. Вајт, имао је 21 годину када се оженио Мери Келси,
која још није била напунила 19 година живота.) нема особе коју бих могла
пригрлити у своје срце тако срдачно као тебе. Ипак, саветујем ти... да будеш
пажљива, да процењујеш сваки корак. Ви предузимате корак који треба да буде
трајан. Управо зато не предузимајте ништа напречац. Немојте дозволити да вас
потпуно обузме само та једна тема, брак." (Леттер 7,1869)

Питајте Бога за савет. "Христове речи треба увек имати на уму: 'И као што је
било у време Нојево, талко ће бити и у дане Сина човечјег.' Људи су се женили и
жене удавале све до дана када је Ноје ушао у ковчег, када је дошао Потоп и све их
уништио. Ми смо сведоци исте залуђености у односу на брак. Млади, па чак и
људи и жене, од којих би се очекивало да буду мудри и разборити, понашају се као
да су опчињени овим питањем. Изгледа као да су их сотонске силе узеле под своју
власт. Удварање и брак су теме које их потпуно заокупљају. Склапају се
најнеразумнији бракови. Бога нико не пита за савет. Људска осећања, жеље и
страсти руше све пред собом, све док коцка не буде бачена. Неисказана беда је
последица таквог стања ствари, а Богу се наноси срамота. Брачна постеља није
посвећена или света. Зар не би требало да дође до одлучујуће промене у односу на
ово важно питање? (Леттер 6а, 1888)

Само са верницима. "Лотова жена је била себична, нерелигиозна и послужила се

својим утицајем да Лота одвоји од Аврама. Да није било ње, Лот не би остао у
Содому, лишен савета мудрог, богобојазног патријарха. Утицај његове жене и
дружења с тим поквареним градом навели би да отпадне од Бога да није било
веродостојних савета које је некада примио од Аврама. Лотов брак и његов избор
Содома као дома били су само прве карике у дугом ланцу догађаја који су
доносили зло свету у току многих нараштаја."

"Нико ко се боји Бога не може се без опасности повезати с неким који га се не боји.
'Могу ли двоје ићи заједно, ако се не сложе?' (Амос 3,3. по енгл. оригиналу) Срећа
и благостања брачног односа зависе од јединства страна; али, између верника и
неверника постоји радикална разлика у укусима, склоностима и намерама. Они
служе двојицу господара, међу којима не може бити слоге. Маколико непорочни и
правилни били нечији принципи, утицај неверног друга тежиће да га одврати од
Бога... Брак хришћанина с неверником је забрањен у Библији. Господње упутство
гласи: 'Не вуците у неравноправном јарму с неверницима!' (2. Коринћанима
6,14.17.18. по енгл. оритгиналу) (ПП 174. 175)

"Нека се не стварају несвете заједнице између Божје деце и пријатеља света. Нека
не буде бракова између верника и неверника. Нека се Божји народ јасно определи
за истину и праведност." (Р&Х,
31. јула 1894)

"Млади хришћани морају да посвете велику пажњу склапању пријатељстава и

избору животног друга. Пазите да се оно што сада сматрате чистим златом не
претвори у обичан метал. Световна дружења су склона да стављају препреке пред
вашу службу Богу и многе душе су биле упропашћене несрећним заједницама,
било пословним било брачним, са онима који се никада неће моћи оплеменити или
уздићи. Божји народ се никада не сме усудити да ступи на забрањено тло. Бог је
забранио брак између верника и неверника. Међутим, много пута необраћено срце
следи своје жеље, и тако настају бракови које Бог не може одобрити. Због свега
тога, многи људи и жене остају без наде и без Бога у свету. Њихове племените
тежње су мртве; ланцем догађаја они су заробљени у Сотониној мрежи." (Р&Х, 1.
фебруар 1906)

Божји захтеви на првом месту. Када би брачни друг по твоме избору био на свим
другим подручјима достојан (што он није), он није прихватио истину за ово време;
он је неверник, и Небо ти је забранило да се сјединиш с њиме. Ти не можеш, без
опасности по своју душу, да занемариш тај божански налог... Повезати се с
неверником значи ставити себе на Сотонино тло. Ти жалостиш Божјега Духа и
проиграваш Његову заштиту. Можеш ли себи дозволити да имаш против себе тако
страшну премоћ противника у твојој борби за вечни живот?"

"Ти можеш казати: Али, дао сам обећање, како да га повучем? Ја одговарам: Ако си
дао обећање које се супроти Библији, на сваки начин га без одлагања повуци, и у
свој понизности покај се пред Богом због заслепљености која те је навела да тако
брзоплето даш своју реч. Много је боље да повучеш такво обећање, у страху
Господњем, него да га одржиш и тиме осрамотиш свога Створитеља." (5Т 364.
365.)

"Господ је у својој Речи јасно поучио свој народ да се не сједињује с онима који
немају Његове љубави и страха пред Њиме. Такви брачни другови ће ретко бити
задовољни љубављу и поштовањем који им по праву припадају. Они ће непрестано
покушавати да од богобојазног мужа или жене извуку неку услугу која обухвата и
непоштовање божанских захтева. Богобојазном човеку, и Цркви с којом је повезан,
световна жена, као и световни пријатељ, личе на уходу у логору, који ће
искористити сваку прилику да изневери Христовог слугу ик да га изложи
непријатељским нападима."

"Сотона се непрестано труди да ојача своју власт над Божјим народом наводећи га
да ступи у савез са четама таме." (СТ, 6. октобар 1881)

2. БОЖЈЕ ОПОМЕНЕ И САВЕТИ

Девојчица као невеста. (Старост те девојчице у време њеног венчања није позната)
"Јадна девојчица! Она се удала док је још била само дете, којему је била потребна
мајчина нега. Био је то несретан догађај. Била је још младо дете. Њено здравље је
било слабо, а њен муж суров и самовољан. То дете је било још сувише младо за
свог брачног друга. Он је није ни могао поштовати као такву. Била је још само дете.
Он је владао њоме као тиранин. Сада су већ раздвојени, она га најдубље мрзи, а он
нема љубави према њој." (Мс 4, 1873)

Дуга вереништва нису разумна. "Жао ми је што си се заплео у било какво удварање
с Нели А. На првом месту, твоја забринутост због овог питања је прерана. Здраво
расуђивање и опрезност би те навели да причекаш једну или две године. Међутим,
да изабереш некога да буде у твојим мислима у току тако дугог времена свакако да
не би било мудро од тебе или бар за онога којему си посветио своју пажњу."

Преурањена осећања. "Говорим на темељу онога што знам о том проблему, да би

за тебе и за Нели било најбоље да потпуно одустанете од свега, јер никакво добро
не може произаћи из тога. Ако наставиш да јој указујеш своју пажњу, ти ћеш себе
онеспособити да обављаш дужности у канцеларији и ставити препреке на свој пут
да стекнеш темељито образовање и да учврстиш навике твога тела и ума. Чак и да
само преурањено вежеш своја осећања учинићеш себи и младој дами неправду..."

"Показане су ми зле стране тако раних веза, посебно када је младић далеко од
домаћег крова и када мора да изабере свога брачног друга без одабирачког ока
своје мајке. Није сигурно за тебе да се ослониш на своје просуђивање. Прерано
бављење тематиком удварања и брака одвратиће твоје мисли од твога посла и
учења, и имаће на тебе и на онога којега си почаствовао својом пажњом
обесхрабрујући утицај. Код вас обоје појавиће се умишљена дрскост у понашању, а
слепа заљубљеност ће захватити вас обоје и ти ћеш бити тако потпуно заслепљен
што се тиче твога утицаја и примера да ћеш, ако будеш наставио путем којим си
кренуо, изложити себе критикама и захтевима да се твоје понашање куди."

"Врло је тешко држати на узди удварање и брак, зато што ум постаје тако сметен и
опчињен да дужност према Богу, али и све остало, постаје без духа и незанимљиво,
а смирене и зреле мисли су последње што долази на ред у тим питањима од
најозбиљније важности. Драги млади пријатељу, ја ти се обраћам као неко ко зна о
чему говори. Причекај док не стекнеш неко право зање о себи и о свету, о
понашању и карактеру младих жена, пре него што дозволиш да питање брака
заокупи твоје мисли."

"Могла бих да ти наведем многе који су после меденог месеца заплакали због своје
изузетне лудости и глупости у свом браку, у време када им жаљење више ништа
није могло донети. Они су установили да су изложени искушењима о којима
никада нису ни сањали; у карактеру објекта свога избора пронашли су особине
изнад којих их нису могли уздићи, па су зато прихватили неизбежно и спустили се
на њихов ниво. Нели А. те никада неће уздићи. Она у себи нема скривених снага
које би је, ако се развију, учиниле женом разума и способности да стане уз тебе, да
ти помогне у биткама живота. Њој недостаје снага карактера. Она нема дубине
мисли и ширине ума којима могла да ти пружи помоћ. Ти видиш само површину и
то је заиста све што постоји. За кратко време, уколико се венчате, опчињености ће
нестати. Када се изгуби новитет брачног живота, ти ћеш сагледати ствари у
њиховој правој светлости и установити да си начинио жалосну погрешку."

Неопходност зрелог расуђивања. "Зрело расуђивање осигураће ти много боље

разазнавање ствари, даће ти силу да разликујеш истину од лажи, да упознаш
истину. Твоме карактеру је неопходно обликовање, твом расуђивању је потребна
снага пре него што се почнеш бавити мислима о браку. Ти за сада ниси спреман да
судиш о другима, и немој дозволити да будеш заведен да починиш тешку
неразборитост , ако не и злочин, за који ни горко кајање или сузе каснијих година
не би могле донети олакшање. Дете, само неукроћена незрела ученица, госпођица,
зависна од увиђавности родитеља или старатеља, нема никаквог разлога да слуша о
било чему што се односи на удварање или на брак. Она треба да одбије сваку
посебну пажњу која би макар у најмањој мери водила до било које сличне
последице, и да се потпуно посвети настојању да од себе створи што је могуће
савршенију жену, тако да њен живот буде користан, да научи неки занат тако да се
може запослити и бити независна."

Интелектуална основа истинске љубави. "Љубав је осећање, тако свето да само

ретки знају о чему се ради. То је појам који се употребљава, али се не разуме. Врела
ватра нагона, опчињеност једне младе особе другом, то није љубав; и не заслужује
да се тако зове. Истинска љубав има интелектуалну основу, дубоко, темељно
познавање онога кога волимо. Међутим, само упознавање с објектом своје
наклоности, усредсређивање мисли и осећања на њега, није утемељено на разуму,
на расуђивању, и зато је интензивно, привремено и сензуално."

"Имајмо на уму да је нагонска љубав савршено слепа. Она ће исто тако спремно
бити усмерена према недостојном објекту, као и према достојном. Заповедите
таквој љубави да се заустави и мало охлади. Дајте места правим мислима и
дубоком, озбиљном размишљању. Да ли објект ваше наклоности, на лествици
интелигенције и моралног савршенства, понашања и културних манира, стоји тако
да бисте били поносни да је представите породици свога оца, да је пред целим
друштвом признате као објект свога избора, ону која би својим друштвом,
способношћу вођења разговора, манирима понашања привукла и задовољила ваша
најузвишенија очекивања? Да ли би Нели прошла на овом испиту? Ја одлучно
одговарам: Не! Не, она то не би могла!"

Важност породичне позадине. "Нека вас време научи да будете разборити, и шта
су истински захтеви љубави, пре него што вам буде дозвољено да кренете макар
само један корак даље! Пропаст, страшна пропаст, предстоји вам у овом животу и у
следећем, уколико наставите да идете путем којим сте кренули. Размотрите
породичну историју. Две породице треба да буду доведене у уску и свету везу.
Савршенство у свим односима, наравно, не може се очекивати, али, ви бисте
учинили врло суров потез када бисте се оженили девојком чији би вас преци и
рођаци срамотили или вређали или вас доводили у искушење да их избегавате."

Савети родитеља и блиских пријатеља. Добро је да се у овим питањима журите

полако. Дајте себи довољно времена за посматрање са сваке стране, а онда се
немојте ослонити на своје расуђивање, већ дозволите мајци која вас воли, и свом
оцу, и поверљивим пријатељима, да критички промотре ону којој сте склони да
укажете предност. Немојте се ослонити на своје просуђивање, и немојте се
оженити ниједном девојком за коју осећате да неће бити на част вашем оцу и мајци,
већ оном која има интелигенцију и моралну вредност. Девојка која се препушта
својим осећањима према младићу, која привлачи његову пажњу својим
подилажењем, задржавајући се на местима на којима ће је он запазити уколико не
жели да се покаже неуљудан, није девојка са којом бисте ви желели да се дружите.
Њени разговори су јефтини и често без икакве дубине."

Боље никакав него лоше склопљен брак. "Нели А. неће својим култивисаним
манирима и корисним знањем бити спремнија за брак у двадесет и петој години
него неке друге девојке у осамнаестој. Међутим, мушкарци у вашим годинама
углавном имају врло ограничено знање о карактеру, и скоро никакву ваљану
замисао о томе колико човек може испасти глуп када се заљуби у младу девојку
која му не одговара ни у којем смислу. Било би много боље уопште се не оженити
него се несретно оженити. Тражите савет од Бога у свим тим питањима. Будите
смирени, покорни Божјој вољи, да се не бисте нашли у грозници узбуђења и
онеспособили за службу Њему својим везама." (Леттер 59, 1880)

Потреба за сличношћу темперамента. "Чула сам да намеравате да се ожените

сестром по имену Ана Хеил. То ме је навело да пожурим да вам кажем нешто од
онога што сам видела. Ваша грађа није тако оплемењена да бисте могли усрећити
жену њене нежне, осетљиве природе. Није никако у складу с Божјим редом да се
такви темпераменти као што су ваш и њен сједине. Ваша природа је великим делом
анимална. Ви имате снажне анималне страсти, које нису укроћене као што би
требало да буде. Племенитије, узвишеније снаге ума су подређене нижим,
неоплемењеним страстима. Ви сте пропустили да будете посвећени истином коју
исповедате, пропустили да будете учесник у божанској природи на тај начин што
бисте побегли од покварености коју је пожуда унела у свет."

"Ана Хеил није особа која би могла да издржи грубости живота. Она је нежни цвет
и брзо би се сасушила и умрла уколико би била изложена олујама и занемаривању.
У свом претходном браку ви нисте схватили потребе жене. Нисте поштовали њен
нежни организам. Ви сте промашили, тешко промашили са својом првом женом.
Она је имала снажну конституцију којој би се једва могла наћи равна по снази и
издржљивости, али је покушавала да постигне сувише. Ваша брига да стекнете
навела вас је обоје да се преоптеретите и да вас прогутају бриге овога живота,
навела вас је да занемарите садашњу срећу и удобност и да гледате унапред у
време када ћете имати више овоземаљских добара и када ћете моћи дозволити себи
да потражите удобности живота."

"Ви сте учинили жалосну грешку. Живот ваше жене био је жртвован. Она је могла
остати у животу. Требало је да остане у животу. Међутим, ви сте тако мало знали о
женском организму да сте занемарили да се постарате за њу, пропустили сте
припрему коју сте морали учинити ради њене удобности. У великом мери ви имате
темперамент свога оца."

"Када будете тражили жену, немојте то чинити међу нежним, углађеним особама,
код којих преовлађује интелектуална страна личности. Изаберите себи жену међу
онима које су сличније вашој грађи. Ви не можете усрећити особу која има
оплемењени духовни темперамент." (Леттер 21, 1868)

Верност у родитељском дому. "Управо се верношћу дужностима у родитељском

дому млади морају припремати за дом који ће основати. Нека се ту уче
самоодрицању, нека показују љубазност, услужност и хришћанско саучешће. Тако
ће топла љубав бити гајена у срцу и онај који излази из таквог дома да стане на
чело својега знаће како да унапређује срећу оне коју је изабрао за друга у целом
животу."

"Брак, уместо да буде крај љубави, биће само њен почетак" (ПП 176)

"Тражим од вас, упозоравам вас у име мога Учитеља, немојте улазити у брачну
заједницу и преузимати одговорности и обавезе брачног завета све док се не
промените у срцу и у животу. Када будете у стању да свој дом учините срећним, да
будете на благослов свом оцу и мајци, вашој браћи и сестри, онда ћете бити у
стању да схватите дужности укључене у брачну заједницу. (Мс 2, 1871)

3. ИНДИВИДУАЛНОСТ

Индивидуалност жене. "Жена која се покорава сталном диктату и у најмањим

питањима породичног живота, која се одриче свога идентитета, никада неће бити
посебно корисна или на благослов свету и неће одговорити сврси коју је Бог имао
на уму када ју је довео на свет. Она је само машина којом управљају ум и воља
некога другога. Бог је свакоме, и човеку и жени, дао идентитет, индивидуалност,
тако да у страху Божјем морају деловати као посебне јединке." (Леттер 25, 1885)

Посебни идентитет мужа и жене. "Показано ми је да брачни пар, иако венчан, иако
су се као муж и жена предали једно другоме најсвечанијим заветом пред очима
Неба и светих анђела, иако су двоје постали једно, ипак мора да задржи свој
посебни појединачни идентитет који није укинут ни брачним заветом. Иако везани
једно уз друго, ипак свако од њих треба да шири свој посебни утицај у свету и зато
не би смели да буду тако себично обузети једно другим да се одвоје од друштва и
закопају своју корисност и утицај." (Леттер 9, 1864)

Пасивна жена. "Ако жена одлучи да њен муж има право да у потпуности
контролише њено тело, да тако обликује њене мисли да у свему буду усклађене с
његовима, да теку истим каналом којим и његове, ако се одрекне своје
индивидуалности, њен идентитет ће се потпуно изгубити, стопити с идентитетом
њенога мужа. Она ће постати само машина коју његова воља покреће и којом
управља, створење за његово уживање. Он ће мислити уместо ње, одлучивати
уместо ње, деловати уместо ње. Она ће срамотити Бога ако буде заузела такво
пасивно држање. Она је одговорна пред Богом, и њена је дужност да тако и
остане."

"Када жена препусти своје тело и свој ум контроли свога мужа, када се пасивно
препушта његовој вољи у свему, жртвујући своју савест, своје достојанство, па чак
и свој идентитет, она губи прилику да шири свој потенцијални моћни утицај на
добро, прилику да оплемени свога мужа." (Р&Х, 26. септембар 1899)

Љубав према Христу, међусобна љубав. "Ни жена ни муж не смеју да своју
индивидуалност утопе у индивидуалности онога другога. Свако од њих има свој
лични однос са Богом. Њега свако од њих треба да пита: 'Шта је право?' и 'Шта је
погрешно?' или 'Како да на најбољи начин испуним сврху свога живота?' Нека
богатство ваше љубави потече према Ономе који је дао свој живот за вас. Учини
Христа првим и последњим и најбољим у свему. Када ваша љубав према Њему
постане дубља и снажнија, и ваша међусобна љубав ће се прочистити и ојачати."

"Дух који Христос показује према нама је онај исти дух који муж и жена треба да
показују једно према другоме. 'Као што је и Христос љубио нас' 'живите у љубави!'
'Но, као што Црква слуша
Христа, тако и жене своје мужеве у свему. Мужеви, љубите своје жене као што и
Христос љуби Цркву и себе предаде за њу!'

Никаква самовољна контрола. "Ни муж ни жена не смеју покушавати да успоставе

самовољну контролу над својим брачним другом. Немојте покушавати да натерате
свога друга да се покори вашим жељама. Ви то не можете учинити и задржати
међусобну љубав. Будите љубазни, стрпљиви и попустљиви, обзирни и услужни.
Благодаћу Божјом можете успети да једно друго усрећите, као што сте својим
брачним заветом и обећали." (Р&Х, 10. децембар 1908)

"Онда ми је била показана његова снаха. Она ужива Божју љубав, али се налази у
ропским оковима, дрхти, плаши се, очајава, сумња и врло је нервозна. Ова сестра
не би смела да мисли да мора да покори своју вољу безбожном младићу који има и
мање година на својим плећима од ње. Она треба да има на уму да њен брак није
уништио њену индивидуалност. Бог има према њој захтеве који су узвишенији од
било којег земаљског захтева. Христос ју је откупио својом крвљу. Она не припада
себи. Она пропушта да своје потпуно поверење поклони Богу, и пристаје да покори
своја уверења и своју савест једном арогантном, тирански расположеном човеку,
којега Сотона потпаљује сваки пут када његово сотонско величанство мисли да
може да се њиме успешно послужи да испрепада ту дрхтаву душу која се онда
повлачи у себе. Она је већ толико пута била натерана на неспокојство да је њен
нервни систем уздрман и да је од ње преостала само олупина."

"Да ли је Господња воља да се та сестра налази у таквом стању, и да Богу буде

ускраћена њена служба? Не! Њен брак је сотонска превара. Ипак, она сада треба да
од њега начини најбоље што може, да нежно поступа према своме мужу, да га
учини онолико срећним колико то може не повређујући своју савест; јер ако он
истраје у свом бунтовништву, овај свет ће бити једино Небо које ће он уживати.
Али, да ускрати себи предност да присуствује богослужењима да би се задовољила
арогантног мужа у којему је дух аждахе, није по Божјој вољи. Он жели да та
уздрхтала душа нађе уточиште у Њему. Он ће јој бити заклон. Он ће јој бити као
сенка велике стене у измученој земљи."

"Само имајте вере, ослоните се на Бога и Он ће је ојачати и благословити. Сво троје

њене деце је пријемчиво за утицај истине и Божјега Духа. Када би та деца била у
исто тако повољном положају као и многа деца која светкују суботу, сва би се
обратила и прикључила Господњој војсци." (2Т 99.100)

Глава дома. "Марија... са свом сестринском и мајчинском љубазношћу желела бих

да те упозорим да још једно питање. Често сам запазила на који начин се пред
другима обраћаш Џону, у неком диктаторском тону, тоном гласа који звучи
нестрпљиво. Марија, и други су то запазили и говорили су ми о томе. То штети
твом утицају."

"Жена мора да има на уму да нас је Бог ставио у подложан положај у односу на
мужа. Он је глава, па се наше просуђивање, и погледи и резоновање морају слагати
с његовим, уколико је то могуће. Уколико није, предност је у Божјој Речи дата
мужу, када год се ради о питањима која нису повезана са савешћу. Ми се морамо
покорити глави." (Леттер 5,1861)

Арогантан муж. "Желела бих да кажем неколико речи о вашем браку, не по

откривењу, него по допуштењу. Да, осећам да ме Господњи Дух нагони да вам
кажем да имам мање поверења у ваше поштење откако сте склопили брак него што
сам га имала пре тога. Моје срце је било веома ожалошћено. Знала сам да нисте
оспособљени да постанете прикладан муж за сестру Дрејк. Да сте јој дозволили да
свој случај изнесе пред нас, ми бисмо јој упутили савет у складу с виделом које нам
је Бог дао о вашем случају. Ви сте то знали, па сте зато и били неспремни да
дозволите да се она посаветује с нама. Брате Р, мислим да су ваше побуде у овом
браку биле потпуно себичне. Не верујем да сте и помислили о добру сестре Дрејк
или о Божјој слави. Ви сте јој се наметнули, не дајући јој прилику да се посаветује с
онима који вас најбоље познају. Ви сте пожуривали ово питање, испуњени оним
истим духом ужурбаности којим сте се увек одликовали."

Приставско управљање средствима. "Ваше понашање после венчања када сте

узели и почели контролисати средства оне коју сте учинили својом женом показује
да сте покренути погрешним побудама. Све је то против вас, и показује дубоку
себичност с ваше стране и диктаторски дух којему се она, уколико жели да
послуша Божју вољу, не би смела покорити. Њен брак није укинуо или умањио
њене обавезе као Божјег пристава. Није ни уништио њен идентитет. Њена
индивидуалност се мора сачувати уколико жели да прослави Бога својим телом и
духом, који су Његови. Њена индивидуалност се не може стопити с вашом. Она
има дужности пред Богом у које ви немате права да се мешате. Бог има захтеве од
ње које ви не можете испунити. По Божјем провиђењу она је постала Његов
пристав, и ту дужност она мора одбити да пренесе на вас или било кога другога."

"Ви немате неке мудрости, која би била брижљивија или савршенија од њене,
мудрости која би је навела да вама препусти управљање својим средствима. Она је
развила далеко бољи карактер од вашега и има уравнотеженији ум од вашега. Она
може управљати тим средствима у својим рукама много мудрије, много
промишљеније, и више на славу Божју него ви. Ви сте човек крајности. Ви
поступате према нагону и у току највећег дела времена налазите се непосредније
под управом злих анђела него Божјих анђела." (Леттер 4,1870)

Неприкладне побуде. "Не морам ни да вам кажем да дубоко жалим што сте
склопили тај брак. Ви нисте човек који би могао усрећити вашу жену. Ви себе
сувише волите да бисте могли бити љубазни, пажљиви, стрпљиви, осећајни и пуни
саучешћа. Како нежно бисте сада морали поступати према жени с којом сте се
венчали! Како пажљиво бисте морали размишљати како да учините да не пожали
што је своју судбину сјединила с вашом! Бог прати ваше понашање на овом
подручју и зато нећете имати изговора због начина на који сте се понашали. Бог је
прозрео ваше побуде. Ви сада имате прилику да покажете своју праву природу, да
покажете да ли сте били покренути искреном љубављу или дубоким, себичним
интересима када сте ступили у брак. Ви сте се венчали, немам никакве сумње,
мислећи да ћете доћи у посед имања и да ћете њиме моћи управљати онако како
вам се буде допадало."

Важност љубави и нежности. "Немате никаквог права да наређујете својој жени

као неком детету. Ви нисте стекли тако високо цењен добар глас да би он захтевао
поштовање. Ви морате, узимајући у обзир ваше пропусте у прошлости, да се
понизите и да се одрекнете достојанства које нисте заслужили. Ви сте сувише
слаби као човек да бисте могли захтевати да вам се неко покорава без призива. Ви
треба да обавите велико дело да бисте завладали собом..."
"Ви никада не смете да се постављате изнад своје жене. Њој су неопходни
љубазност и љубав, и она ће вам узвратити истом мером. Уколико очекујете од ње
да вас воли, морате заслужити њену љубав показујући љубав и нежност својим
речима и поступањем према њој. Ви имате у својим рукама срећу своје жене. Ваше
понашање јој говори: да би могла да будеш срећна, мораш своју вољу потпуно
покорити мојој; мораш се покорити да чиниш оно што мени чини задовољство. Ви
сте налазили посебно задовољство у показивању свога ауторитета јер сте сматрали
да то можете. Међутим, време ће показати да уколико будете следили пут којим вас
води ваш темперамент, нећете у срцу своје жене пробудити љубав, већ ћете је
одвикнути од тога да вас воли, и она ће на крају почети да презире тај ауторитет,
чију силу никада раније није осетила у свом брачном животу. Ви свакако
доприносите да вам положај постане тежак и горак, па ћете пожњети оно што сте
посејали.

Одговорност мајке према детету. "Не усуђујем се да вам говорим друкчије него
отворено. Случај то захтева. Колико је брак сестре Дрејк са вама поправио њено
стање? Ни за длаку; уместо тога, ваше понашање је учинило њен живот горким,
њену судбину скоро неподношљивом. Знала сам како ће то бити чим сам сазнала за
ваш брак. Она је мислила да мора имати некога који ће јој помоћи око њеног
дечака, али ви бисте да одвојите мајку од сина, па захтевате од ње да заборави на
своје родитељско старање и своју љубав према сину и да се посвети вама, ономе
који има само брак као разлог зашто би то морала учинити. Ви нисте учинили
ништа да бисте завредили тако велику жртву. Нисте чак учинили ништа да чак
само задобијете њено поверење. А ипак захтевате тако велику жртву, одвајање
мајке од њеног сина. Ви можете тврдити да разумете случај, али ми тврдимо да
знате једва нешто о њему. Уместо да осећате да вам је дужност да будете стрпљиви
и пуни љубави, и да мудро решавате случај њеног сина, ви се понашате онако како
би се понашао бездушни, неосетљиви тиранин."

"Ја бих саветовала мајци да поступа у страху Божјем и да не дозволи релативном

странцу да се умеша, захтевајући титулу мужа, и да одвоји њено дете од њене
љубави и старања. Бог није ослободио ту мајку њене дужности зато што се удала за
вас. У вама нема истинске љубави. Вама није позната суштина проблема. Да јесте,
никада се не бисте понашали онако како се понашате." (Леттер 4, 1870)

4. ПОНОВНИ БРАК УДОВАЦА И УДОВИЦА

Очекивани брак у старости. "Драги брате Хер, у вези са вашим првим писмом
које сам примила поштом пре последњега, казала бих да немам никаквог посебног
видела о том предмету и да вам не могу дати никакву информацију о ономе што вас
занима. Саветујем вам да разговарате с Веслијем Хером и његовом женом, јер они
познају ону коју имате на уму и биће вам прикладни саветници. Знам, као што
кажете, да се осећате усамљено у својој старости, и уколико постоји неко којега
бисте могли волети и који би вам узвратио љубав, не видим никакве сметње.
Међутим, како не познајем даму коју имате у виду, не могу да говорим као неко ко
познаје обе стране."

"Једно је сигурно: ви знате да ће вам Онај којему сте служили толико година бити
поуздан Саветник. Поверите свој случај Њему, јер Он никада не греши. Наше време
сада, и ваше и моје, је кратко, и ми треба да сазревамо за будући, бесмртни живот.
Христос каже: 'Да се не плаши срце ваше, верујте Бога и мене верујте. Многи су
станови у кући Оца мојега, да није тако казао бих вам. Идем да вам приправим
место. И када одем и приправим вам место, опет ћу доћи и узећу вас к себи да и ви
будете где сам ја!' (Јован 14,1-3) Радујмо се у томе, и задајимо себи што је могуће
мање брига."

Касне године, време за одмор. "Позив упућен и младима и старима гласи: 'Ходите
к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на
себе и научите се од мене, јер сам ја кротак и смеран у срцу и наћи ћете покој
душама својим.' (Матеј 11,28-30) Захваљујте Господу, и срцем и душом и гласом,
што постоји лука спокојства, слатки одмор. Ваша је предност, и моја је предност,
да прихватимо тај позив и да се одморимо. Ми сада желимо да остатак нашег
живота буде што је могуће слободнији од сваке тешкоће и бриге, да бисмо нашли
одмор у Христовом животу. Он каже: 'Јарам је мој благ и бреме је моје лако!'

"Господ неће разочарати никога ко се ослони на Њега. Он ће нам бити први и

последњи и најбољи у свему. Он ће бити присутна помоћ у свако време потребе. У
ове последње дане службе Христова сила ће нас одржавати, водити и штитити.
Нека вас Господ благослови и ојача да ваши последњи дани буду ваши најбољи
дани, намирисани нежним, ублажујућим утицајем Његове љубави. Нека вас Господ
благослови и чува и нека вам пружи уточиште у својој љубави, то је моја
најискренија жеља, драги мој брате!" (Леттер 70, 1898)

Поновни брак брата С.Н. Хаскела. (Прва жена пастора Хаскела је умрла 1894.
године. Ово писмо се односи на његов други брак, који је склопљен 1897. године,
када је он имао 64 године живота) "Примили смо писмо брата Хаскела навече
после суботе. Било нам је драго да чујемо да су ваши интереси сједињени и да су
постали једно. Нека Господ благослови то заједништво, тако да будете једно
другоме снага и подршка у свако доба. Нека Божји мир почива на вама, то је моја
искрена жеља и топла молитва. 'Идите и станите... и говорите народу све речи
овога живота!' (Дела 5,20)"

"Драго ми је, брате Хаскел, да си добио помоћника. То је оно што сам већ неко
време желела. Дело у које смо укључени сјединило нас је у Исусу Христу да
ширимо знање о Христу Исусу. Ваша је предност да уживате срећу у вашем новом
међусобном односу, да објављујете еванђеље онима који су у тами и заблуди. Ми
можемо саосећати и бити једно у великом делу које ви и ја волимо и које поставља
један велики циљ пред нас, наиме, да ширимо царство Христово и да уздижемо
Његову славу. У свему што се на то односи ми смо уједињени везама хришчанског
заједништва, здружени с небеским силама..."

"На темељу видела које ми је дато, ја сам потпуно сигурна да ће вашим сједињеним
силама, као посвећеним оруђима, светлост бити бачена на пут спасења многих
душа које су сада у тами и заблуди. Знам да нисте живели себи већ Ономе којега
волите и којему служите и којега обожавате." (Леттер 74а, 1897)

Савет Ј.Н. Ендрусу. "Саветовала сам ти да се ожениш пре него што си се

последњи пут вратио у Европу, из следећих разлога: Прво, теби је потребна жена
да се стара о теби и ти ниси смео повести своју породицу у Европу без доброг
брачног друга да буде мајка твојој деци, да та деца не би у свему носила печат
твога ума и била обликована по твојим идејама. Твој ум није довољно уравнотежен.
Потребно је да још један елемент буде унесен у твој рад, елемент који ти немаш и
за који не схваташ да је стварно битан..."

"Ти си имао погрешну идеју да свој живот проведеш као удовац, али о томе нећу
више да говорим. Утицај племените хришћанске жене одговарајућих квалитета би
се супротставио склоностима твога ума. Способност усредсређивања, интензивна
светлост у којој ти посматраш све што је верског карактера и повезано с Божјим
делом и радом, довела те је у стање депресивности, оптеретила те је бременом
тескобе које те је ослабило физички и ментално. Да си био удружен с неком особом
која би гајила супротна осећања, која би имала способност да одврати твоје мисли
од туробних тема, која се не би одрицала своје индивидуалности, већ би истицала
свој идентитет и имала формативни утицај на твој ум, ти би данас имао физичке
снаге и силе да се одупреш болести." (Леттер 9, 1883)

"Ти се сећаш да сам ти писала из Тексаса да нађеш жену пре него што се вратиш у
Европу. Да ли мислиш да бих ти дала такав савет да нисам имала видело о том
питању? Буди сигуран, да ти такав савет сигурно не би био упућен без доброг
разлога. Било ми је показано да ти сувише тврдокорно и упорно следиш своје
судове и своје идеје. Да си био спремнији да примиш савет оних којима је требало
да се повериш, да се мање ослањаш да своја осећања и утиске, тада би последице и
за тебе и за Божје дело биле далеко повољније."

Синовљено уплитање. (Ово писмо је написано 28. јула 1902. године и упућено
сину пастора Џорџа Батлера, некадашњег председника Генералне конференције.
Жена пастора Батлера је умрла 15. новембра 1901. године, остављајући га као
удовца у 68. години живота. Због утицаја свога сина, пастор Батлер се није оженио
Маријом, женом која се спомиње у овом писму. Пет година после тога, 1907.
године, ипак се оженио неком другом.) "Молим те да не приговараш своме оцу. Ти
не би смео да се осећаш онако како се осећаш, јер твој отац није учинио ништа
противно Божјој вољи.
"Осуда његовог поступка постоји једино у мислима људи. Он ни на који начин није
осрамотио своју децу. Он се држи Господњег пута и чини суд и правду. Господ
отвара пут пред њиме, тако да може да учини велико и значајно дело за Његов
народ. Христос је његов Спаситељ, и ако буде гледао Христа претвориће се у
Његово обличје."

"Твој отац је био љубазан, нежан муж. У току многих година је верно служио ону
коју је увек волео. Смрт га је раставила од оне која је у току многих година била
његова посебна обавеза. А онда је његова сестра била узета од њега, и његов дом је
био разорен. Зар је онда чудно да се у таквим околностима, после смрти твоје
мајке, везао уз жену у чијем обраћењу је и сам учествовао као оруђе? Та жена није
млада, али у добу када би му могла помоћи у његовом раду. Зар је старост твога
оца требало да се постави као препрека његовој срећи?"

"Да се твој отац оженио том женом, верујем да би их обоје Господ обилно
благословио. Међутим, не мислим, видећи на који начин је тај проблем био
третиран, да ће та веза опстати. Они који су одбили да одобре ту заједницу треба да
имају на уму да ће једнога дана морати да се суоче с последицама свога дела. Ипак,
тај проблем морам да препустим онима који су одиграли своју улогу у њему."

"Када се године старости веома разликују. "Други узрок помањкања физичке снаге
и моралних вредности садашњег нараштаја је у томе што се брачном везом
сједињују особе чија се старост веома разликује. Често се догађа да се старији људи
одлучују за женидбу са младим женама. Пошто то чине, мужевљев живот се често
продужује, док жена мора да осети недостатак оне виталности коју је пренела на
свог остарелог мужа. Није дужност ниједне жене да жртвује свој живот и своје
здравље, чак и када воли онога који је толико старији од ње, и осећа спремност да
принесе такву жртву. Она је морала сузбити своја осећања. Она треба да размотри
разлоге који су много већи од њених властитих интереса. Требало би да размисли,
уколико им се буду родила деца, какво ће бити њихово стање? Још је много горе
када се млади људи ожене женом која је осетљиво старија од њих. Потомство
таквих заједница у много случајева, када се старост осетно разликује, нема добро
уравнотежен ум. Њима недостаје и физичка снага. У таквим породицама често се
срећу различите, чудне, и понекад болне карактерне особине. Они често прерано
умиру, а онима који достигну зрелост, у много случајева, недостаје физичке и
менталне снаге и моралних вредности."

"Отац је ретко спреман, узимајући у обзир његове све слабије способности, да на

прави начин одгоји своју младу породицу." (2СМ 423. 424)

Потреба за здравим расуђивањем. "Драга сестро, управо сам примила писмо од

Чарлса Б, студента у школи у Лодију, у Калифорнији, који ме моли да упитам
Господа за његову мајку за коју каже да мисли да се уда за младића много година
млађег од себе."
"Изненађена сам да чујем да мајка 46 година стара жели да угрози своју срећу,
своје благостање и свој утицај удајући се за младића од 20 година старости. То је
заиста чудно и показује недостатак здравог расуђивања. Господ би желео да ова
сестра пажљиво размотри сигурне последице таквог понашања."

"Сестро моја, Господ није у овоме. Такав брак би имао чудне последице –
последице којима би био уништен утицај који би мајка сигурно желела да задржи
код своје деце. Ја те позивам да као нешто свето чуваш тај утицај. Бог те је свечано
обавезао, као мајку своје деце, да их подигнеш по нези и саветима Господњим. За
тебе да у ово време узмеш младића од двадесет година као свога мужа било би на
необичан начин у нескладу с твојим одговорностима као мајке три сина који су
сада већ стигли до мужевности."

"У ноћном виђењу разговарала сам с тобом о тим питањима и изнела пред тебе
недоследност таквог намераваног понашања. Саветујем ти да се послужиш
домишљатошћу свога ума у напору да објасниш својој деци предности љубави
према Божјој Речи. Покажи својој деци да сарађујеш са Господом у напору да
спасеш њихову душу."

"У ноћном виђењу било ми је приказано да ће у колико ти будеш учинила тај чудни
корак непријатељ сваке праведности то искористити као средство да уништи
поштовање које би твоја деца иначе гајила према теби, да ће у њиховом срцу
створити осећање презира према теби због твог недостатка здравог расуђивања.
Сотона се труди да уништи твој утицај у дому и у цркви, али и међу невернима."
"У току протреклих година имали смо прилику да посматрамо неколико бракова
такве врсте и последице су увек биле стварање велике беде у породичном животу."

"И сада, моја сестро, позивам те да се понашаш као жена која располаже највишом
способношћу расуђивања. Преклињем те да сачуваш сваки део свога утицаја да би
га могла искористити на славу Божју дајући мудре савете својој деци. Ти си
одговорна пред Богом за добар утицај који би сада могла да имаш. Тебе ради и
твоје деце ради, прекини то што чиниш!"

"У ноћном виђењу ја сам казала: Дај својој деци, као права мајка, пример живе вере
у Бога, и на тај начин сачувај поштовање и поверење које би иначе могла заувек
изгубити." (Леттер 26, 1910)

ДЕО ИИ - У БРАКУ С НЕАДВЕНТИСТИЧКИМ БРАЧНИМ ДРУГОМ

5. ПОНАШАЊЕ ХРИШЋАНСКОГ БРАЧНОГ ДРУГА

Не размишљати о разводу. "Уколико жена није у вери и противи се, муж се не

може, по Божјем закону, развести од ње само из тог разлога. Да би поступао у
складу с Господњим законом, он мора остати с њоме, све док она сама не одлучи да
га напусти." (Леттер 8, 1888)

Обавезе жене хришћанке. (Писано жени која је због тешког злостављања од стране
безбожног мужа да напусти своју породицу и почне се бавити мисионарским
радом) "Имам нешто да ти кажем од Господа... Господ има за тебе посао који треба
да обавиш. То није јавни посао, већ један врло важан посао у твом дому, да
останеш верна свом положају као жена и мајка. Нико други не може обавити тај
посао уместо тебе, јер је то твој посао."

Божји Дух и Божја Реч се слажу. "Имајући то на уму хајте да читамо надахнуте
речи које је Исус Христос преко Павла упутио Титу. Он је добио задатак 'да говори
што пристоји здравој науци, старцима да буду трезни, поштени, чисти, здрави у
вери, у љубави, у трпљењу; старицама такође да живе као што се пристоји светима,
да не буду опадљиве, да се не предају врло вину, да уче добру, да уче младе да
љубе мужеве, да љубе децу, да буду поштене, чисте, добре кућанице, благе,
покорне својим мужевима, да се не хули на Реч Божју.' (Титу 2,1-5)"

Женина прва дужност – њен дом. "Са овим текстом пред нама, ја те питам, због
чега ти проводиш своје време у Батл Крику? Да ли те је Бог позвао да занемариш
свој дом? Не, не! Моја сестро, Господ ми је показао да ти изневераваш своју
дужност. Ти си потребна своме мужу; твојој деци је неопходна њихова мајка. Ти си
скренула с пута којим те је Исус водио. Он ти каже: 'Хајде за мном!' и Он ће те
водити натраг твојим породичним дужностима, које су сада жалосно занемарене.
Господњи глас те није позвао да одвојиш твоје интересе од интереса твога мужа и
твоје деце. Твоја прва дужност је у твоме дому. Божји Дух ти није дао посао или те
оспособио да обављаш посао који је у супротности с Његовом Речју..."

Савет мајци. "Ти имаш велики посао, свети, посвећени позив да покажеш
хришћанске врлине као верна жена и мајка; да будеш достојна љубави, стрпљива,
љубазна, а ипак чврста, у твом домаћем животу; да се научиш правим методама и
да стекнеш тактичност у васпитању твојих малишана, тако да остану на путу
Господњем. Као понизно Божје дете, учи се у Христовој школи; труди се
непрестано да усавршиш своје способности да обавиш најсавршеније,
најтемељитије дело у твом дому, и примером и саветом."

"У том послу ти ћеш имати Господњу помоћ; али ако будеш занемарила своју
дужност као жена и као мајка, и испружала своје руке према Господу да ти Он
додели другу врсту посла, буди сигурна да се Он неће супротити самоме себи; Он
ти указује на дужност коју имаш да обавиш у своме дому! Уколико мислиш да ти је
додељено неко дело веће и славније од тога, налазиш се у заблуди. Занемарујући
свога мужа и децу у корист нечега што ти сматраш својом верском обавезом, било
да присуствујеш богослужењима или да радиш за ближње, да дајеш библијске
часове или да објављујеш поруку ближњима, ти се понашаш директно насупрот
надахнутим речима поуке коју је Павле упутио Титу. Христова религија никада не
наводи жену и мајку да чини оно што си ти учинила."

"Ти сада треба да развијаш своје способности домаћице и то с добрим успехом, јер
се твоја деца налазе у узрасту када им је мајка најпотребнија. Немирни дух сасвим
природно нагиње несташлуку; активни ум, уколико се не заокупи бољим
пословима, послушаће оно што му Сотона нуди. Деци је потребно будно мајчинско
око. Њима је потребно да буду поучена, да буду поведена сигурним путевима, да
буду сачувана од покварености, да буду задобијена љубазношћу, да буду
учвршћена у ономе што добро чине, и све то марљивим обучавањем."

"Спаситељ је препознао вредност и достојанство сваке душе, због Божјег обличја

које она носи. Он је умро да би твоја деца могла добити дар вечног живота. Он их
посматра с божанским саучешћем. Њихове душе могу да буду спасене за вечни
живот и она су исто толико драгоцена као и душе других. Господ те није позвао да
занемариш свој дом, свога мужа и своју децу. Он никада не делује на тај начин, и
никада неће ни деловати. Ти имаш пред твојим вратима мали комад земље за који
треба да се стараш, и Бог ће те позвати на одговорност за то дело које је препустио
твојим рукама. Искреном молитвом и проучавањем, ти се можеш умудрити за дело
у твојему дому, да препознаш различите склоности своје деце и да пажљиво
запажаш њихово понашање. Ти можеш имати у своме дому малу школу у којој ћеш
ти бити учитељица. Уколико будеш тражила мудрост од Господа да разумеш
Његове путеве и да их се држиш, Он ће те водити, али не из твога дома, већ натраг
у њега."

Сиромаштво није грех. "Ако си ти једна од оних особа које су светлост свету, онда
та светлост треба да засија у твом дому. Сиромаштво је пало теби у део, али ти ту
не можеш помоћи и то није грех. Међутим, твој ум је такве природе да те је навео
да све посматраш у врло интензивној светлости. И ту треба да научиш неке лекције
код Исусових ногу, ти се мораш потпуније ослонити на Исуса и мање страховати;
треба да гајиш искрену веру у Божја обећања. Ипак, треба да будеш Божји
сарадник, да оплемењујеш свој ум, тако да у образовање и обучавање своје деце
унесеш спокојан дух, љубазно срце, да их надахнеш непоквареним тежњама, да у
њима развијеш љубав према свему што је поштено и чисто и свето."

Божје старање о деци. "Никада ни за тренутак немој претпоставити да би ти Бог

дао посао за који би било неопходно да се одвојиш од свог драгоценог малог стада.
Немој их напустити и дозволити да се покваре неприкладним друштвом и да
отврдну своје срце против своје мајке. То би значило да си дозволила да твоје
видело сија на сасвим погрешан начин. Ти отежаваш својој деци да постану оно
што што би Бог желео да постану и да коначно задобију Небо. Богу је стало до њих,
а то мораш и ти уколико тврдиш да си Његово дете."

"У прошлости ти си грешила што си сувише страховала за своју децу. ТТТи се ниси
потпуно ослањала на Бога, и зато си им попуштала више него што је било за
њихово добро. А сада их препушташ њима самима. Какво је то сада искуство?
Свакако да оно нема Бога и истину као свој извор. Ти вређаш Бога тврдећи да те Он
води иако занемарујеш своју дужност према својој деци..."

Права мужа и деце. "Када се свим срцем предамо Богу, онда ћемо обичне
свакодневне дужности у дому сагледати у њиховој правој важности и
извршаваћемо их у складу с Божјом вољом. О, моја сестро, ти си можда везана
сиромаштвом, можда је твој део у животу скроман, али Исус те неће одбацити због
тога, нити ће те наводити да одбациш своју породицу због тога или из било којег
другог разлога. Бог те је учинио повереником, приставом, у твом дому. Потруди се
да себе образујеш за то дело, а Он ће бити уз тебе да те благослови у свим твојим
потхватима, тако да на крају, када буде дошло време обрачуна за управљање твојим
повереним благом, Он може да каже: 'Добро, слуго добри и верни!' "

"Твој муж има своја права, твоја деца имају своја права, и ти их не смеш
занемаривати. Било да имаш један таланат, или два или пет, Бог ти је дао твој
посао. Родитељи страховито занемарују своје домаће дужности. Не испуњавају
библијска мерила. Али, онима који одбацују свој дом, свога брачног друга, своју
децу, Бог неће поверавати посао спасавања душа, јер су се показали неверни свом
светом завету. Они су се показали неверни својим светим одговорностима. Бог им
неће поверити вечна богатства..."

"Посао хришћанских мајки почиње у њиховом домаћем кругу, у настојању да тај

дом постане оно што треба да буде, угодан њеном мужу, угодан њеној деци. Ти
драги малишани су у њеним рукама зато да се верно васпитају..."

Мајка, Божји представник. "Грдње и провале беса, навлачење облака и таме на

душу, унеће само сенке и обесхрабрење у домаћи живот. Мајке ни упола не цене
своје могућности и предности. Изгледа да не разумеју да могу да буду у
најузвишенијем смислу мисионари, Божји сарадници у помагању својој деци да
изграде складан карактер. То је велика одговорност у делу које им је Бог поверио.
Мајка је Божји представник у делу христијанизовања своје породице. Она треба да
примером прикаже библијску религију, да покаже како њен утицај треба да
управља нама у нашим свакодневним дужностима и задовољствима, да учи своју
децу да се могу спасти само благодаћу, вером, која је дар од Бога. То стално
поучавање о томе шта је Христос нама и шта је њима; о Његовој љубави, Његовој
доброти, Његовој милости, откривеној у великом плану откупљења, оставиће
посвећен, свети утисак на срце." (Леттер 28, 1890)

Савет жени чији муж није адвентиста. "Ми примамо много писама у којима се
тражи савет. Једна мајка каже да је њен муж неверник. Она има децу, коју отац учи
да не поштују мајку. Дубоко је забринута за своју децу. Не зна како да се понаша.
Онда изражава своју врућу жељу да нешто ради у Божјем делу, и пита да ли по
мојем мишљењу треба да напусти своју породицу, уколико је уверена да више
ништа добра не може да учини за њу."
"Ја бих одговорила: моја сестро, не могу да видим како би могла да будеш чиста
пред Господом ако оставиш свога мужа и своју децу. Не могу да замислим да
можеш да помислиш да то учиниш. Невоље које имаш могу да буду врло напорне.
Можда си често рањена у срцу због непоштовања које ти се указује, али сам ипак
сигурна да је твоја дужност да се стараш о својој деци. То је твоје подручје и ту је
твој посао. То може да буде каменито и тешко тло за обраду, али ти имаш
Помоћника у свим твојим напорима да своју дужност обављаш неуморно, савесно,
упркос свим обесхрабрујућим околностима. Исус је твој помоћник. Он је дошао на
наш свет да спасе изгубљене и пропале душе и ти ту околност треба да размотриш
у овом послу у којему сарађујеш с Богом."

Домаће тешкоће само за Исусово ухо. Немој избегавати своје одговорности. Буди
свакога дана мисионар у свом дому. Немој само учити своју децу од малих ногу,
већ их и обучавај. Имај трајан, чврст утицај на своју децу. Не смеш им само
говорити шта да чине, већ, у складу са твојим најбољим способностима, мораш се
потрудити да створиш повољне околности и да своје драгоцено семе сејеш у
љубави и у Христовом духу. Пошто се Сотона служи оцем твоје деце да се
супротстави твом делу, немој се обесхрабрити; немој одустајати од борбе. Чини
оно што би желела да они чине. Поступај према твом мужу љубазно у свако доба и
у свакој прилици, повежи срца своје деце са својим срцем везама љубави. То је
твоје дело; то је терет који треба да носиш. Не откривај своје невоље у дому
никоме осим Исусу; кажи му их на ухо."
"Исус 'својима дође и своји га не примише. А који га примише, даде им власт да
буду синови Божји, који верују у име његово. Који се не родише од крви, ни од
воље телесне, ни од воље мужевљеве, него од Бога' (Јован 1,11-13)"

Вредност живота који је сличан Христовом. "Врлина се не наслеђује. Врло лош

отац може да има побожног сина; а хришћамски отац разузданог сина. Нека мајке
преузму одговорност која је постала двоструко већа због понашања главе
породице. То ће учинити да твоје дело постане јасно, да твоја светлост засија у
домаћинству у којему је Сотона на послу да твоју децу привуче на своју страну.
Хоће ли их задобити? Нека се мисионарски дух пробуди у складу с потребом и
нека каже: 'Не, не! Моја деца, иако имају безбожног оца, откупљена су крвљу
Исуса Христа. Ја сам њихова мајка! Ја ћу тражити Господа у вери, у понизности, да
не спасе само моју децу, већ да и њиховог оца наведе на покајање!' Немој тражити
саучешће ни од деце ни од њиховог оца, већ једноставно живи хришћанским
животом. У речима, у духу, у карактеру, у кроткости, у стрпљењу и подношењу, у
ведрини, буди путоказ указујући им на пут, на пут који води према Небу."

"Буди сведок за Хруста. Покажи примером снагу хришћанске наде, која је усмерена
на оно што је иза завесе. Покажи да те твоје сидро држи под свим околностима.
Нека твој дом буде угодан и радостан. Исус – ти се мораш ослонити на Исуса у
сваком часу. Добијај своју снагу од Њега. Он ће ти дати оно што искрено тражиш.
Ако га потражиш свим својим срцем, ти ћеш га наћи."

Мајка треба да обавља мисионарско дело у дому. "Бог не позива мајке да напусте
своје мисионарско дело у дому и да препусте своју децу утицајима који ће
рушилачки и обесхрабрујуће деловати на душу. Зар мисионарси рад није потребан
њеној деци? Зар њена деца нису заслужна озбиљног труда уз много молитава? Зар
треба да занемари своју мисионарску делатност у дому и да пређе у неко
пространије поље? Нека покаже своје способности у свом властитом дому – нека се
прихвати посла који јој је Бог дао! Уколико је жалосно промашила, то је само зато
што није имала вере или није представила истину и живела по истини каква је у
Исусу. Нека она, после година привидног неуспеха, поново покуша другим
методама, тражећи савет од Бога. Позовите се на Његова обећања на коленима пред
Њиме. 'Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје
свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се. Али нека иште с вером, не
сумњајући ништа, јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу
и размећу.' (Јаков 1,5.6)"

Ведрина је боља од приговарања. "Да ли сте сматрали да вам је судбина тешка, па

сте приговарали и мрмљали? У том случају, ако нисте примили никакву помоћ,
почните деловати на друкчији начин. Говорите љубазно; будите ведри. Пошто
имате Исуса као свог помоћника, започните да певате песме хвале. Када сте у
искушењу, када вас клевећу, немојте клеветати; и радите са својом децом све док је
иједно далеко од Христа. Сејте семе, живо семе, дубоко у тло срца. Мудро бирајте
своје речи. Сматрајте себе Божјим изабраним мисионарем, који треба да буде
светлост у свом дому."
"И поново кажем: Није то дело Божје да позива мајку да напусти свога мужа и
своју децу и да се укључи у дело које она сматра узвишенијим. Сместа се
прихватите дужности које вам леже непосредно на путу!"

Место дужности у дому. "Боли ме када примам писма од мајки које имају децу и
које се распитују: 'Треба ли да оставим своју децу и да се прихватим мисионарског
посла?' У страху и љубави Божјој кажем: 'Постаните мисионари у свом дому!'
Образујте себе у библијским путевима и начинима, тако да постанете успешан
радник у свом дому, јер, видите, и припадницима вашег дома је неопходно
спасење, јер су грешници. Немојте напуштати своје место дужности због
неугодности које доживљавате. Данас има много живих мученика који пате у
тишини, који се ослањају на Бога када су злостављани језиком, мучени, када су
рањавани и повређивани грубим, суровим оптужбама, чија је судбина да живе и да
пате, да примају утеху једино од Исуса који је извор њихове снаге. Такве душе су
мисионари. То су Христови племићи, и њихова имена су записана у животној
књизи Јагњета."

"Имајте на уму да Исус све то зна – сваку тугу, сваку жалост; неће вас оставити да
потонете, јер су Његове руке иза вас. Ви можете постати светлост за цело своје
суседство уколико сте заиста стрпљиви, љубазни, трпељиви. На овај начин, моја
сестро, сматрај да си добила одговор на своје питање!" (Мс 9, 1868)

Сигурна у Божја обећања. "За тебе је битно да се ослониш на Бога. Жао ми је што
у месту у којему живиш добијаш тако мало подстицаја на верском подручју. Има
много оних који ће ти упутити речи саучешћа; али оне не доносе утеху души која
чезне, која је гладна, измучена и рањена и којој је потребан лековити мелем.
Никада немој заборавити да твој Спаситељ живи и влада. Ти се мораш снажно
ухватити за Божја обећања. Људских учитеља хришћанске вере има мало."

"Ти си се можда скоро обесхрабрила, можда си попустила искушењу да занемариш

своје верске сужности, да заборавиш да треба да носиш свој крст као хришћанка;
можда си пристала да тобом управљају световна начела и осећања; можда си
занемарила молитву, занемарила да признаш Христа. Уколико си све то учинила,
немој то више чинити. Сети се Христових речи: 'Ви сте моји сведоци!' Можда твој
жижак трепери, али, хвала Богу, још није сувише касно, чак ни сада, да признаш
права која Бог има на тебе!"

"Ослони се на Христове заслуге. Ти си власништво Исуса Христа. Он те је откупио

бескрајном ценом коју је сам платио. Ти си његова стварањем и његова
откупљењем. Иако ти је нада у вечни живот понекад несигурна, ипак знаш на кога
си се ослонила. Твоја нада у Небо налази се једино у заслугама Исуса Христа. Ти
сада можеш да стекнеш живо искуство у ономе што је Божје. Ако будеш гледала на
Христа вером, ако се будеш ослањала на Његове заслуге, сумње у Његову љубав ће
нестати као роса пред јутарњим сунцем."

Одлучна у предању Христу. "Нека твоје предање Богу буде потпуно; немој чекати
ни један сат, ни један дан. Искористи на најбољи начин своје време милости, било
краће или дуже. Чим се будеш неограничено ослонила на Исуса Христа, Он ће те
примити. Немој ни на који начин прикривати чињеницу да си изабрала истину и
све неугодности које тај избор доноси."

"Никада, ни под којим условима, чак ни наизглед, немој пристати да напустиш пут
који је Господ одредио откупљенима да њиме иду. Буди чврста, непоколебљива у
својим хришћанским обавезама и обавезама према своме Богу."

Светковати суботу с анђелима. "Позивам те да испуниш своје хришћанске обавезе

према Богу. Чак и да на стотину миља око тебе нема никога који светкује суботу,
цели небески свемир саосећа с тобом. Христос, твој Спаситељ, и небески анђели су
око тебе. Ако будеш призивала Бога у сваком тренутку потребе, Он ће бити твој
помоћник. Примени истину у свом дому. 'Ви сте моји сведоци, каже Господ!' "

Сведочење једне хришћанске мајке. "Нисам у стању да ти више пишем. Ако волиш
оца своје деце, живи хришћанским животом у сва времена и у свим околностима.
Да си то чинила, Бог би деловао у твоју корист. Али, када угађаш себи, када
ожалошћаваш свог небеског Оца, како би Господ могао деловати у твоју корист?"

"Нека ти Господ помогне, јадна, драга, искушана душо, да управо сада изабереш
прави пут. Нека ти Он помогне да своме мужу и својој деци пружиш сведочанство
да си хришћанка у старности, да волиш Бога, да волиш Исуса, који је дао свој
живот за тебе. И докле трају дани твоји, трајаће и снага твоја. Види 5. Мојсијева
33,25!" (Леттер 76, 1896)

Задобити брачног друга који није хришћанин. "Моја сестро, Наш Спаситељ је
помоћ, присутна у сваком тренутку потребе. Немој изгубити поверење у Њега.
Немој своје проблеме поверавати људским бићима, поведи их Богу. Ти можеш
мислити да ће други саосећати с тобом у твојим потиштеним осећањима, али ћеш
се понекад разочарати. Исус никада не разочарава онога који од Њега затражи
помоћ."

"Да ли чиниш грешке? Изађи пред Исуса и затражи од Њега да ти опрости и онда
веруј да ће Он то заиста и учинити. 'Ако признајемо грехе своје, веран је и
праведан да нам опрости грехе наше и да нас очисти од сваке неправде!' (1.
Јованова 1,9) Затражи од Господа да ти опрости твоје грешке, а онда се радуј у
Њему. Неће ти ни најмање помоћи да само тугујеш због својих недостатака. Кажи:
'Господе, стављам своју беспомоћну душу пред Тебе и само пред Тебе, нећу се
бринути, јер си Ти казао: 'Тражите и примићете!' Веруј да ћеш заиста примити.
Веруј да је твој Спаситељ пун саучешћа, пун нежног саосећања и љубави. Немој
дозволити да те мале незгоде толико муче. Господ може твоје мале грешке
искористити да те спречи да не начиниш веће!"

Немој се препирати са Сотоном. "Обави свој део посла у помагању себи, као што
то морају учинити сви који желе да буду благословени. Веруј да ће ти Исус
помагати. Одбиј да изговориш иједну реч неверовања. Када ти непријатељ буде
говорио да те је Господ одбацио, кажи му да знаш да то није истина, јер је сам Исус
изјавио: 'Нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике на покајање!' "
"Исус каже: 'И који долази к мени, нећу га истерати напоље!' (Јован 6,37) И тада,
моја сестро, отерај непријатеља! Кажи му да не желиш да осрамотиш Господа
сумњајући у Његову милост, Његову доброту, Његову љубав. Никада се немој
препирати са Сотоном, јер он располаже неизмерном силом преваре. Да су Адам и
Ева, када им се он приближио, понављали божанске речи и говорили: 'Он је рекао и
ја верујем Његовим речима, нећу одбацити своје поверење у Њега!' - никада не би
били савладани."

Певати је боље него нарицати. "Уместо да наричете над својим слабостима, да

изричете неверовање и осећање да сте изложени великим невољама, почните да
певате. Говорите о Божјој милости и љубави. Свима који се труде и који су уморни
и тешко натоварени, Исус упућује позив: "Дођите к мени... и ја ћу вас одморити.
Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу и
наћи ћете покој душама својим! Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.' (Матеј
11,28-30) То је лекција коју Исус жели да научите, и док је будете учили, наћи ћете
мир."

Благе речи. "Када вам упућују обесхрабрујуће речи, немојте одговарати све док не
будете у стању да дате љубазан одговор. Када сте кушани и мучени нељубазним
речима, немојте се освећивати. Кажите сами себи: 'Нећу разочарати мога
Спаситеља!' Сваки човек који је хришћанин уједно је и прави господин; и свака
жена која је хришћанка уједно је и права дама. Закон љубазности је увек на уснама
хришћанке. Она не изговара пренагљене речи. Када будете изговарали љубазне
речи у тренутку када се осећате узрујани, тада ће светлост сунца засјати у вашем
срцу и ваши путеви ће се поравнати. Једна ученица је, одговарајучи на питање,
казала: 'Кротки људи су они који дају благе одговоре на груба питања!' Христос је
рекао: 'Благо кроткима, јер ће наследити земљу!' Они ће бити прикладни поданици
небеског царства, јер су спремни да приме поуку."

"Ти кажеш да твој муж још није обраћен, да није прихватио истину. Покажи му
својим животом предности хватања Исуса за реч. Стрпљивошћу, подношењем и
љубазношћу ти можеш задобити свога мужа за Спаситеља."

Живот није романса већ стварност. У сили Божје благодати ти можеш постићи
најдрагоценије победе. Не смеш свом животу приступати као романци, већ као
стварности. Ти треба да будеш Божји сарадник и обликовању карактера који Он
може да одобри. 'Градите спасење своје са страхом и дрхтањем.' Да ли се задатак
овде завршава? Не, не, хвала Богу! 'Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините
као што му је угодно.' (Филибљанима 2,12.13)"
"Ти треба да будеш Божји сарадник у делу спасавања твоје душе. Ти треба да
желиш да чиниш Божју вољу. И зато немој трошити своје време и снагу на
гунђање, на изражавање неверства и на тражење грешака код Бога. Говори љубазно
о Њему. Дај част Ономе којему је тако 'омилио свет да је и сина својега
јединороднога дао да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни'.
(Јован 3,16)"

Обављање дужности у дому. "Свакако обављај и најмање своје домаће дужности у

страху Божјем и у Божјој љубави, верно и радосно. Бог каже: 'Јер ко је веран у
маломе, и у многоме је веран.' (Лука 16,10) Верно обављај своје дужности у дому, а
онда се препусти Богу и кажи: 'Њему препуштам одржавање своје душе. Нећу
управљање својим животом узимати из Његових руку! Препустићу се Његовом
старању!' "

Проучавај Христов живот на Земљи. "Он није пропуштао ни најједноставнију,

најмању дужност која би му пала у део. Савршенство је обележавало све што је
чинио. Обрати се Исусу за помоћ, и то ће ти омогућити да своје свакодневне
дужности обављаш с дражешћу и достојанством онога који чезне за круном
бесмртнога живота...."

"Све што Бог очекује од тебе и свих осталих хришћана је да живите онако како
говорите да верујете. Покажи да је Христова Реч истинита, да је Он заиста у стању
да сачува људска бића од греха. Усагласи свој живот с Његовим непорочним,
прекрасним, светим животом. Извршавај Његове заповести. То ће ти донети
практичну побожност."

Само један живот. "Немој се бавити тешкоћама хришћанског живота. Немој

говорити о својим невољама, јер, ако то будеш чинила, бићеш све склонија да се
тужиш на Бога. Говори о Христовој љубави, унеси је у своје срце и у свој живот.
Буди захвална да те је Господ поштедео, да ти није прелинуо живот пре него што
си се припремила за улазак у Његово небеско царство, у којему нема греха, нема
жалости. Ти имаш на располагању само један живот да усавршиш свој хришћански
карактер. Уколико будеш показала Божју благодат у свом животу, ако закон
љубазности увек буде на твојим уснама, ако стално будеш захваљивала Господу на
Његовој доброти према теби, ти ћеш се припремити да га хвалиш и у дому на
небесима." (Леттер 72,1903)

Мужевљеве жеље у вези са храном. "Онога дана када смо вас посетили, веома смо
уживали у обилном оброку који си нам припремила. Међутим, теби је неопходно
да научиш како да припремаш хранљиве оброке на најједноставнији начин. Ти
треба да поштујеш жеље свога мужа што се тиче припремања хране, али да се и
даље трудиш да припремаш привлачна јела на што једноставнији и здравији начин,
тако да ти осетљиви живци у мозгу не буду ослабљени или парализовани, што би
те учинило раздражљивом, незвозном, и лако расрдљивом..."

"Моја драга сестро, ти заузимаш одговоран положај у свом дому. Држи узде
управљања мудром, непристрасном руком. Немој дозволити да чланови твога дома
изгубе љубав и поштовање према теби. Повежи их са својим срцем свиленим
нитима љубави. То ћеш моћи учинити уколико будеш живела у Исусовој близини.
Док га будеш посматрала, преобразићеш се у Његово обличје, и тако ћеш избећи
поквареност која је у свет ушла преко пожуде. Бог те воли; Он воли твога мужа и
жели да га привуче с себи. Он жели да пренесе његову пажњу с обичних световних
потхвата и да је обрати на вечна блага." (Леттер 145, 1900)

ДЕО ИИИ - ОСАКАЋЕНИ БРАЧНИ ДРУГ

(Док је још био веома млад, Валтер Ц. је учинио нешто на што је био наведен
погрешно протумаченим текстом у Матеју 19,12. Наиме, кастрирао је себе. Према
Валтеровој изјави, Лора се удала за њега с пуним познавањем његовог стања.
Међутим, на крају се ипак растала од њега и удала за некога другога. После
склапања њеног другог брака, и Валтер се поново оженио. Писма у овом делу
књиге приказују озбиљно настојање Елен Г. Вајт да заштити светост брачног
завета, чак и у случају да су брачни другови суочени с изразито тешким
околностима!)

6. САВЕТ ВАЛТЕРУ И ЛОРИ

Обавезност брачног завета. "Деветог јануара 1888. године водила сам разговор с
братом Ц. Његова искрена молба навела ме је да с њиме одем у Ст. Хелену и да
разговорам с његовом женом..."

"Једанаестог јануара 1888. године имала сам дуг разговор са сестром Ц, указивала
сам јој да је брачни завет обавезне природе и да се не може одрећи својих захтева
према странама које су га склопиле, осим у случају прељубе, кршења светости
брачне постеље. Имале смо врло користан разговор о том проблему." (Мс 22, 1888)

Зар заклетва не значи ништа? "Осмог јуна 1888. године. Лора, ја желим да ти
укажем на неколико тачака. Зашто не прихваташ чињенице онакве какве јесу? Вас
двоје сте дали заклетву коју је анђео записничар забележио у књигама извештаја на
Небу, заклели сте се да ћете волети једно друго све док вас смрт не растави. Зашто
се не сећаш тога? Зар тако лако одбацујеш своју заклетву? Хоћеш ли погрешном
савету подредити своју част, своју заклетву, своју дужност? Ако су те зле мисли
обузеле, ако си добила неки погрешан савет који ти је предлагао отуђење, зат је то
разлог да тако олако одбациш и погазиш своју заклетву? Зар заклетва не значи
ништа? Зар су ти твоји хирови важнији од свега?"

"Ти можеш да кажеш да не волиш свога мужа. Зар је то разлог да не покушаш да то

учиниш? Зар је овај живот тако дугачак и теби тако драгоцен да си морала изабрати
да идеш својим путем и да погазиш Божји закон? Ја не видим никаквог могућег
разлога за тебе да добијеш развод. Да те је твој муж преварио, па чак и онда, тебе
веже твоја заклетва! А ако ти је рекао, као што каже да јесте, и тврди да те није
преварио, и ти си се ипак удала за њега, како онда да добијеш развод? Желела бих
да кренеш путем у складу с мојим саветом, јер ти ја не могу саветовати ништа
друго."

Мане нису разлог за развод брака. "Моје срце је болно када гледам олако
поступање када су брачни завети у питању. Ми се приближавамо суду. Ја те
позивам да размотриш, пажљиво и поштено, твоје понашање. Можда постоји,
после дубљег упознавања, одбојност према путевима и понашању твога мужа. Зар
нису многи други људи дошли до сличног открића, пошто је прошла прва
новотарија брака? Али, када си давала свој брачни завет пред Богом и светим
анђелима, знала си да ниси савршена и да твој муж није савршен; али то није
никакав изговор за кршење брачног завета. Постоји потреба да навикнеш свој ум и
своје срце да подносите једно друго, будете љубазни једно према другоме, и да не
дозволите да се јаве неповерење и мржња."
Васкрсавање мртве љубави. "Моја сестро, ја те волим, и не бих желела да кренеш
путем који ће уништити твоју срећу и срећу твога мужа. Они који су дошли да ти
кажу да то чиниш, боље би учинили да су испитивали своје срце. Када би се боље
послужила својом вољом, када би се савесније понашала у складу с Божјом вољом,
тада би љубав, за коју сада сматраш да је мртва, могла доживети васкрсење,
наравно, уколико не будеш позвала у помоћ и твоју и његову злу природу и
покренула најгоре особине људског срца. Студенац љубави би могао да се пуни из
дана у дан и да на крају уклони сваку горчину и разочарање."

"Ти знаш да гајиш љубазна осећања према своме мужу, јер је он твој муж и воли те
целим својим срцем. Твоја љубав би му била драгоцена, светлост, надахнуће у
животу. Твој муж би ценио твоју љубав; он ће је и ценити и то ће имати
оплемењујући утицај на његов живот. Ти можда имаш склоности, и замисли, и
хирова које ниси у стању одмах да победиш, и твој муж ће морати да се понаша
стрпљиво и несебично према теби. Међутим, ти имаш и племенитих карактерних
особина које ће ти помоћи, уколико их не злоупотребиш и не потиснеш."

Потреба за попустљивошћу. "Кажем ти сада да не можеш прекршити свој брачни

завет и остати без кривице пред Богом. Сједини своје интересе са интересима свога
мужа. Воли га и подноси га и ради с њиме. Отерај зле саветнике. Овај случај је
између тебе и твога мужа и вашег Бога. Управо те охолост срца наводи да затвориш
своје очи да не можеш открити и не откриваш праведност и оправданост верности
твоме мужу. Држи се верно твога брачног завета, јер си ти поштена у срцу, и зар
ћеш зажалити што си одржала свој завет када се будеш оденула у хаљине Христове
праведности?"

Савршенство једино у Христу. "Ми проводимо само кратко време овде на Земљи, у
време када распуштени обичаји под окриљем брачног завета уништавају срећу
хиљада и десетина хиљада људи. Иако имаш да носиш свој крст, немој, молим те
Христа ради, да скрећеш са пута праведности и правичности. Живи трезвено свој
живот, унеси снагу воље у ово питање, немојте тражити савршенство једно од
другога, већ гледајте на Исуса који је зачетник и довршитељ наше вере. Труди се да
трчиш у хришћанској трци са стрпљењем, имајући у виду круну живота, трудећи се
да стекнеш познање Божје воље, да Његовој вољи и упознавању с Њиме даш
предност."

"Знам да ћеш, када се будеш уверила који је пут прави, деловати одлучно, не као
дете, већ у складу с твојим уверењима, а не у складу с осећањима. Предај себе Богу
без ограничења, душу, тело и дух. Укључи се у рад у Божјем делу, чини добро, и
Господ ће те благословити. Немој се усредсредити на себе. Мисли на душе других;
мисли о самоодрицању, пожртвовању Исуса Христа. Скрени своју пажњу од себе
на Исуса и Његов живот и Његов карактер." (Леттер 57, 1888)

Прихватање чињеница. "Двадесет и девети август 1888. године. Не могу да видим

шта би се још могло учинити у овом случају и зато мислим да једино што ти,
Валтере, можеш учинити јесте да се одрекнеш своје жене. Ако је она толико
одлучна да не жели да живи с тобом, и ти и она бисте себи натоварили највећу беду
када бисте то покушали. И пошто је она одлучно и у пуној мери одредила свој пут,
ти можеш једино узети свој крст и понашати се као мушкарац...."

"Надам се да ћеш се заиста понашати као мушкарац. Престани се бавити тим

питањем, крени на свој посао, обављај своју дужност не обазирући се на било кога
на овој Земљи, заборављајући на себе, одричући се себе, жртвујући себе. У томе ће
бити твоја снага. Исус, наш Откупитељ, долази људима и каже: 'Ја те волим, желим
да будеш срећан!' Он показује своје руке и своје ноге и говори: 'Ја сам се жртвовао
за тебе; мене је погодило копље које је било теби намењено, ја ћу носити твоје
терете, заштитићу те. Ослони се на моју заштиту и добићеш велику награду вечног
живота."

Немамо времена за самосажаљење. "Кажем ти, ослони се на Господа. Твој ум је

био збуњен и обузет проблемом односа са твојом женом. Сада, у име Исуса Христа,
престани се бавити тим проблемом, препусти свој случај Богу. Нека те твоје
искуство учини понизним. Христос је са слабима и кушанима и одбаченима, Он им
даје своје божанско саучешће и свој одмор. Теби је потребан умни одмор. Одреци
се Лоре и посвети своја осећања Господу. Он ће ти дати олакшање. Време је
кратко, ти немаш времена да застајеш и да жалиш самога себе; иди на посао за
Учитеља. Испуњавај своје дужности по својим најбољим способностима; немој се
предавати обесхрабрењу; ходи понизно пред Богом својим, тражи везу с Богом.
Немој дозволити да те разочарење учини егоцентричним, га мислиш само о севи, да
говориш само о себи... Живи за Господа. Буди љубазан, услужан. Немој дозволити
да те разочарење уништи. Одбаци своју меланхолију. Бог ће ти помоћи уколико му
будеш веран. Имај на уму да је Божје око на теби, да испитује дубине твоје душе..."
"Нека ти Господ помогне, нека те ојача и благослови, да учиниш оно што је
најбоље. Одврати поглед од земаљских ствари, земаљских идола, и служи Господу
Богу своме, служи му целим срцем својим, целом душом својом, и онда ћеш бити
потпуно посвећен Господу." (Леттер 40, 1888)

Непоштовање светлости. "Лора, надала сам се да ћемо се срести и разговарати.

Веома се плашим да си презрела светлост коју ти је Господ дао преко мене. Знам да
Господ гаји нежну љубав, пуну сажаљења, према теби, па се надам да нећеш пасти
у искушење да кренеш путем који ће те одвојити од Господа. Има много оних који
су спремни да пружају савете и да својим саветима збуне твој ум, оних који немају
Бога као свога саветника; тако да све што кажу може само допринети да случај који
је већ сам по себи довољно тежак постане још тежи."

"Сестро моја, твоје расположење и твој темперамент су такви да се веома плашим

за твоју душу. Плашим се да ћеш за своје саветнике изабрати људе који нису
дискретни и мудри и понизни у срцу, који се не боје Бога и не држе Његове
заповести."

Сотонина битка за душе. "Читамо да је Сотона сишао на Земљу са великим гневом,

да својом заводничком силом делује на душе и ум свих који слушају његове
предлоге. Ти знаш понешто о Божјој љубави; ти знаш понешто и у Христовом
миру; Сотона је на послу, он игра игру живота са твојом душом. Хоће ли победити?
Хоће ли остварити своју намеру? Не дај Боже!"

"Господ ти је дао видело, али ти ниси ходила у њему. Да ли си задовољна путем

којим си кренула? Твој пут, твоја воља, то није оно најбоље што треба да следиш.
Сигурна сам да Сотона покушава да те задобије за себе. Хоће ли успети у томе?
Хоћеш ли изабрати да идеш својим путем уместо Господњим путем? Хоћеш ли
ступити на тло непријатеља?"

Избегавај чак и трагове зла. "Уздржи се и од онога што макар само подсећа на зло,
то је налог надахнутог апостола. Да ли си то учинила? Када се узме у обзир твој
тремперамент, онда је то нешто најтеже што се може тражити од тебе док идеш из
места у место продајући књиге. Осећаш ли, сестро, да се понашаш у складу са
савешћу? Зар се твој карактер не развија једнострано? Зар не јачају у твом
карактеру управо оне особине које су најмање пожељне и које ће упропастити твој
будући живот? У теби је она сензационалистичка и емотивна страна много
развијенија од интелектуалне. Моја сестро, треба да избегаваш све што би ту
страну твоје личности претворило у владајућу снагу твога бића. У теби је снажна
покретачка сила, нека остане непокварена и потпуно посвећена Богу. Бог ти је дао
способности и снаге које треба да буду посвећене Богу и употребљене на Његову
славу."

"Ти имаш своју историју и ти је сада обликујеш. Твој ум у овој великој кризи твог
живота може да доживи преокрет, да се усмери према неотесаности уместо према
углађености. Загађени утицаји света могу да обликују твоје навике, твој укус, твоје
разговоре, твоје држање. Ти си стала на страну губитника. Драгоцене тренутке,
тако свечане, тако набијене вечним последицама, Сотона сада може да искористи
потпуно за себе тако да ти послуже на пропаст. Не бих желела да се то догоди.
Желела бих да будеш хришћанка, Божје дете, наследница Неба."

Важност родитељских савета. "Ти си сама обликовала свој живот. Како он изгледа,
онако како је описан у небеским књигама? Изнад свега треба да тежиш за оним што
ће ти донети мир у животу. Изложи себе утицајима који неће бити разорни, који
неће уништавати нежну осетљивост твоје душе. Чувај своју душу неокаљану од
света. Нека присност с младићима не остави мрљу на твом угледу. Ти си у
опасности да се одрекнеш Христа, да постанеш лакомислена и неспремна да
примиш мудре савете. Савети мудрих родитеља могу да падну на глухе уши.
Хожеш ли, сестро моја, озбиљно размислити да примиш савете искусних људи?
Хоћеш ли дозволити да те воде твоји пријатељи? Хоће ли родитељски савети бити
одбачени? Хоћеш ли свој случај узети у своје руке?"

Вратити се истим путем. "Надам се да ћеш променити свој начин понашања, јер,
ако је Господ икада проговарао преко мене, Он ти сада говори да се вратиш натраг
истим путем којим си прошла. Твоје страсти су снажне; твоја начела су у
опасности; ти изгледа нећеш хтети да размислиш о саветима које си добила нити да
их послушаш иако знаш да су добри и да је то једини сигуран, јасан и доследан пут
којим би могла да кренеш. Хоћеш ли одлучити да чиниш оно што је право, да
будеш праведна, да послушаш савет који сам ти дала у име Господње? Бог ти је дао
способности. Хоћеш ли их улудо потрошити, насумце и без циља? Насумични
напори много чешће крећу погрешним смером него правим. Хоћеш ли дозволити
да прођу године и године у тврдоглавости, разочарању и срамоти, да својим
понашањем оставиш толико неповољних утисака у сећањима људи да више никада
не можеш имати онај утицај какав си могла имати?"

"Твој начин живота је такве природе да се и о свем твојем добру лоше говори.
Постала си мрзовољна, непосвећена, несвета. Да би стекла оно што си сматрала
слободом, ти си кренула путем који ће те, уколико наставиш њиме, држати у
оковима који су гори од ропских. Ти мораш променити свој начин понашања и
дозволити да те усмеравају савети искусних и да, уз помоћ мудрости оних које
Господ учи, ставиш своју вољу на страну Божје воље."

Мрља на души. "Али, ако будеш одлучила да не слушаш ниједан савет осим
својега, и да сама решаваш сваки свој проблем, онда можеш бити сигурна да ћеш
жњети оно што си посејала. Ти ћеш потпуно промашити прави пут или ћеш се,
рањена, изубијана и неразвијена на верском подручју, ипак поново вратити
Господу, понизна, покајнички расположена, спремна да признаш све своје грешке.
Уморићеш се од битке с ваздухом."

"Да ли си сигурна да је твој пут добар? Знам да ниси; али је охолост узела власт над
твојом душом. Ти си сувише лакоумна или сувише неразборита да примиш савет.
Имај на уму, свако понашање и деловање има двоструки карактер, може бити
беспрекорно или покварено. Бог је незадовољан тобом. Можеш ли себи дозволити
да и даље идеш путем којим си кренула? Мрља је утиснута у твоју душу." (Леттер
47, 1889)

Као глина у Исусовим рукама. "Преклињем те, Лора, да од Бога потражиш

мудрости. Оно чиме ћеш најтеже управљати то си ти сама. Твоје личне свакодневне
тешкоће, твоје емоције, твој чудни темперамент, твоје унутрашње побуде, све ти то
тако тешко држиш у својој власти, те твоје неурачунљиве склоности тако често те
држе у оковима и тами. Твој једини излаз је да себе без ограничења предаш Исусу у
руке – и да дозволиш да те Господ обликује као што лончар обликује глину. Ти
ниси своја, зато се и јавља потреба да своју неукроћену личност предаш у руке
Ономе који је у стању да је укроти; и тада ће мир, драгоцени одмор и мир, обузети
твоју душу. Препусти се Божјим рукама."

Слике у небеским књигама. "Имај на уму да је твој карактер велики Уметник

снимио и ставио у небеске књиге, исто тако прецизно као што се лице одражава на
углачаној плочи уметника. Шта небеске књиге кажу о твом случају? Да ли си
усагласила свој карактер с Узором, са Исусом Христом? Да ли си опрала хаљине
свога карактера и убелила их у крви Јагњетовој? 'Ево ћу доћи скоро и плата моја са
мном, да дам свакоме по делима његовим.' (Откривење 22,12)"

Промена пре него што буде касно. "Лора, сада још није сувише касно да се
погрешке поправе. Сада још није сувише касно да осигураш свој избор и свој
позив. Ти сада можеш да почнеш да радиш по плану додавања. Додај својој вери
врлину, и знање, и умереност, и стрпљење, и сваку другу хришћанску врлину. Све
остало ће пропасти у велики дан огња, али ће злато светог карактера остати. Оно не
познаје кварење. Оно ће издржати пробу огња последњег дана. Моје драго дете,
желела бих да имаш на уму да ће 'свако дело Бог изнети на суд, и сваку тајну, била
добра или зла.' (Проповедник 12,14)"

"Истина се открива онима који ходе у светлости Сунца Христове праведности.

Истина посвећује. Видимо да порок преовлађује на све стране. Њега хране и славе,
док истинску побожност, правичност, праведност и непорочност бацају под ноге.
Има много оних који око себе сеју семе опаког утицаја. Шта ти чиниш, Лора? Да ли
си ти, откако си одлучила да презреш савете, да одбациш препоруке, узрасла у
одлучну, добро развијену хришћанку или си, изабравши свој пут, установила да ти
он доноси немир, бриге и зловољу?"

Најважнија одлука у животу. "Зашто ниси послушала савет својих родитеља? Пред
тобом је пут који води у сигурну пропаст. Хоћеш ли се вратити док још можеш?
Хоћеш ли потражити Господа док те још позива угодни глас милости или ћеш и
даље ићи својим путем? Господу те је жао. Господ те позива. Хоћеш ли доћи?
Хоћеш ли се вратити из свог отпада? Нека ти Господ помогне да одлучиш да будеш
потпуно Господња." (Леттер 51, 1889)

Властити савет и властита воља. "Драга сестро Лора, помислила сам да ти

напишем неколико редова зато што ми је стало до твоје душе и зато што сам
сигурна да су твоје стопе већ опасно дуго ишле путем који води у пропаст. Ти ниси
стицала снагу да савладаш сваки недостатак свога карактера, већ си ишла путем
који се може назвати нехришћанским. Нешто знам, наиме, да си следила савете које
сам ти давала у име Господње, стигла би у духовном погледу много даље него што
си сада. Међутим, све моје савете си одбацила као безвредне, и ја сам осетила да
нема користи да покушавам да ти чиним добро, јер ће моја душа бити рањена, а
твоја душа остати без помоћи, уколико се не сложим с твојим идејама о твом браку
с Валтером. Ја то никада не бих могла учинити, јер знам да си пошла путем који
није добар, и који Господ не може одобрити. Да је твоје понашање било правилно,
свакако да не би толико претрпела колико си морала."

"Откако си напустила Валтера ти се тако понашаш да твој углед у очима свих оних
који љубе Господа свакако није порастао. Ти си увек волела да будеш окружена
друштвом, подстицала си пажњу младих људи. И то си чинила на своју штету.
Савети и препоруке на том подручју нису ти ништа помогли, већ су само изазвали
у теби осећање одбојности. Али, да ли си размотрила како небески анђели гледају
на пут којим си истрајно корачала, поводећи се за својим мислима, слушајући само
своју вољу, енергично, пркосно, одлучно?"
Одраз у Божјем огледалу. "Ти си се држала само својих идеја, без обзира колико су
биле добре и праве. Да ли ти се то исплатило, Лора? Можеш ли себи дозволити да
ових неколико тренутака времена милости проведеш живећи начином живота који
си сама изабрала? Сигурно је само, да си одлучила да живиш с Валтером не би била
ништа несрећнија него што си сада. Ти си се поводила за својом вољом, али, да ли
је то била и Божја воља? Ја бих желела да ти себе видиш онако како те Бог гледа.
Ти си некада љубила Господа, али си изгубила своју прву љубав. Ти не волиш Бога,
ти не волиш оно што је свето. Твој утицај на друге није мирис живота на живот, већ
мирис смрти на смрт. Уместо да растеш у благодати и познању нашег Господа и
Спаситеља Исуса Христа, ти се све више и више одвајаш од Господа."

Духовна хладноћа и опадање. "Да си ишла правим путем свакако да не би дошло

до оваквог духовног опадања. Библија ти више није онако драгоцена као што је
некада била. Ти је помало читаш из осећања дужности, али не зато што желиш да
чујеш Божји глас из Његове Речи. Ти се молиш, понекад, али је то само форма. Ти
не износиш све своје бриге Господу и не тражиш понизна срца да сазнаш Његове
путеве и Његову вољу. Ми не можемо одобрити твоје понашање; не мислимо да би
било добро да се за твојим примером било ко поведе."

"Уместо да проширујеш размак који те дели од света, ти си га сужавала све док се

није изгубио. Када би Господ данас казао: посеците дрво зашто да смета земљи, ти
не би имала дела у првом васкрсењу. Твоји разговори нису оплемењени и изабрани,
нико не би претпоставио да си хришћанка слушајући твоје раскалашне, распуштене
речи или гледајући друштво које си себи изабрала у току последњих година. Ти
заостајеш из дана у дан, а то чини и твоја сестра, и постаје ти све теже и теже да се
вратиш."

"Потпуно лакомислена и раскалашна! Можеш ли себи дозволити да будеш таква?

Да ли си заиста постала потпуно лакомислена и раскалашна, не мислећи на своју
душу? Бог ми је дао поруку за тебе да не треба да очајаваш, него да се вратиш
Господу. 'Тражите Господа док се може наћи, призивајте га док је близу; нека
безбожник остави пут свој и неправедник мисли своје; и нека се врати ка Господу
и смиловаће се нањ и к Богу нашему, јер прашта много.' (Исаија 55,6.7)"

"Можеш изгубити из вида све осим једнога: како је мојој души? Ако би ме болест
или изненадна смрт затекли сада, каква је моја нада да уђем у станове које је Исус
отишао да припреми онима који га воле? Да ли је Исус узалуд умро за мене?
Хоћеш ли се определити за своју вољу, своје путеве и одбити да се држиш путева
Господњих?"

Неопходност враћања Господу. "Твоје срце постаје све тврђе и тврђе, али, Лора,
падни на Стену и разбиј се, предај се Богу, врати се Исусу. Иста светлост која је
некада обасјавала твоје срце и омекшавала га, исти зраци са Сунца праведности
који су расветљавали твој ум својим блиставим сјајем, и данас трагају за твојим
срцем и твојим умом. Исти Исус који је изрекао опроштење твојој души и данас ти
се обраћа. Његова крв није изгубила ништа од своје делотворности; она те може
опрати од свих греха. Исти Дух који те је некада привлачио Исусу везама Његове
љубави чека да те поново поведе Њему. Немој мислити ни о чему осим о Исусу.
Сломиј своје срце, признај своје грехе, одбаци их и обрати се Господу свим својим
срцем. Када покажеш одлуку да будеш праведна пред Богом, да одбациш своје
путеве и прихватиш Господње, Он ће ти обновити спасење."

Ослабљена снага воље. "Оно што ти сада изгледа немогуће свакако ће се

променити када твоје срце буде промењено Божјом благодаћу. Оно је понекад
жалосно, јер знаш да ниси спасена и да жалостиш Спаситеља својим злим делима.
Када дођеш к себи ти се чудиш раздаљини која те одваја од твог Спаситеља. Ти си
стално изнова одлучивала да се поправиш, али си исто толико пута доживљавала
пораз, јер си те одлуке доносила у својој снази. Твоја морална снага је ослабила.
Снага твоје воље је још довољно велика, али не она која те везује уз Господа. Ти
ниси способна да своје мисли усредсредиш на Божју Реч. Довољно си говорила,
али је то само допринело да потонеш још дубље. Твоје срце није покренуто када
покушаш да се молиш."

Грешникова вика. "Учини сада очајнички напор. Скрени своје мисли од себе, од
својих настојања да добијеш развод, од Валтера, од свега што је смртно; и почни да
мислиш на своју душу. Узвикни озбиљно: поведи ме према Стени која је виша од
мене, спаси ме, Господе, иначе ћу пропасти! 'Учини ми, Боже, чисто срце, и дух
прав понови у мени... покропи ме исопом и очистићу се; умиј ме и бићу бељи од
снега!' (Псалам 51,10.7)"

"Ми смо окружени безакоњем у његовим безбројним облицима. Теби је потребан

помоћник. Господу су позната сва наша дела; чак су и наше мисли пред Њиме као
отворена књига. Упућујем ти сада свој позив. Треба да се потпуно промениш.
Иступи испод Сотонине паклене заставе и стани под крвљу попрскану заставу
Исуса Христа. Хоћеш ли то учинити? Хоћеш ли свој дух заменити Христовим
духом? Када твој ум почне да ужива да се бави Небом и оним што је небеско, неће
више у теби бити жеље да уживаш у друштву младих људи. Тада ће се у твојој
души распламсати веома снажна жеља да постанеш слична Исусу. Ми се мењамо
гледањем у то исто обличје. Телесне мисли, телесна осећања, неће се више гајити.
Нећеш више бити лакоумна, јефтина у разговорима и несвета у животу. Онда ћеш
достићи, благодаћу Христовом, највиша мерила непорочности и племенитости
карактера."

"Ја те сада предајем Богу и Његовој благодати. Али, гради своје спасење са страхом
и дрхтањем, јер је Бог који делује у теби да хоћеш и да чиниш оно што је Њему по
вољи." (Леттер 14а, 1891)

7. ПРЕПОРУКА ВАЛТЕРОВОЈ ДРУГОЈ ЖЕНИ

(Писано 26. августа 1895. године мајци Валтерове друге жене) "Драга сестро, што
се тиче удаје твоје кћери за Валтера Ц, видим шта те мучи. Међутим, до тог брака
је дошло уз твој пристанак, а твоја кћерка, знајући све о њему, прихватила га је као
свога мужа, па сада не видим разлога зашто би се ти морала оптерећивати тим
питањем. Твоја кћерка воли Валтера Ц, и може бити да је тај брак по божанском
реду да би и Валтер и твоја кћерка стицали богартија хришћанска искуства и
надограђивали себе тамо где је то потребно. Твоја кћерка се заветовала Валтеру као
брачна другарица и када би прекршила своје брачне завете било би то далеко од
онога што је право. Она сада не може занемарити своје обавезе према њему."

"Ти кажеш да је Валтер био верен са неком младом дамом из Топеке. Не могу да
говорим о томе, јер нисам чула Валтерове разлоге зашто је прекинуо ту веридбу,
уколико је то уопште и учинио. Међутим, лично сам упозната с његовим ранијим
односом с његовом првом женом, Лором. Валтер је волео Лору исувише, јер она
није била достојна његове пажње. Он је учинио све што је било у његовој моћи да
јој помогне, покушао је на све могуће начине да је приволи да остане његова жена.
Свакако да није могао учинити више од онога што је учинио. Ја сам је преклињала,
покушавала сам да јој прикажем недоследност њеног понашања, молила сам је да
не тражи развод; али је она била одлучна и самовољна и тврдоглава; хтела је да
постигне оно што је наумила. Док је живела с њиме трудила се да од њега добије
што је могуће више новца, али се није понашала према њему љубазно као што би
требало да се жена понаша према свом мужу."

Право на срећу. "Валтер није одбацио своју жену. Она је њега напустила и
одбацила, и удала се за другог човека. Не видим ништа у Писму што би му
забрањивало да се поново ожени у Господу. Он има право на љубав жене која,
знајући његов физички недостатак, одлучи да му поклони своју љубав. Дошло је
време када стерилитет није најгоре стање у којему се неко може налазити. Гледам
жене које су изродиле велику породицу деце, а биле неспособне да им пруже
одговарајућу негу. Те жене немају времена да се опораве од слабости после рађања
једног детета пре него што ће поново затруднети с другим."

"Многе од тих жена су супруге сиромашних људи који немају довољно средстава
да издржавају своје све веће породице, тако да им сада ја помажем да хране и
одевају и васпитају своју децу. Али, иако нису били способни да издржавају своје
потомство, доносили су децу на свет што су брже могли. Међутим, Бог не одобрава
такво понашање."

"Мужеви тих жена изгледа да мисле да њихове жене не служе низашто друго него
за задовољавање њихових похотних страсти. Деца се доносе на свет тако брзо,
одговорности се гомилају тако нагло, да жене и мајке немају никакве могућности
да оплемене свој ум, немају времена ни прилике да се посвете верском деловању.
Бог се не прославља у таквим породицама."

"Многе од наших младих сестара мисионарки се удају и за неколико месеци имају

децу о којој се морају старати тако да морају бити повучене из мисионарских поља.
Ти се можеш радовати да твоја кћерка неће бити на такав начин спречена да ради за
свога Учитеља. Она може да прати свога мужа на његовим путовањима и да му
помаже, а када остане код куће може да ради за Господа као да и није удата. То је
моје гледање на проблем."

"Имам поверења у Валтера и верујем да је хришћанин. Имала сам прилику да се

понешто упознам с његовим темпераментом док је пролазио кроз невоље са својом
првом женом. Она је покушавала да извуче новац од њега када је видела да има
предност над њиме, а он је био спреман да учини за њу и десет пута више него што
је било њено право да очекује или његова дужност да учини. Он је доживео болне и
тешке невоље због ње. И ја сам покушала да му помогнем колико год сам могла"

"Трудила сам се да помогнем Лори да увиди и схвати своју дужност. Али, пошто је
она кренула путем којим је кренула, не видим разлога да се овај нови брак због тога
ремети. Врло је озбиљна ствар одвојити мужа од жене. У овом случају нема
никаквог библијског темеља да се предузме такав корак. Он није напустио њу, већ
она њега. Он се није поново оженио све док она није добила развод. Када се Лора
развела од њега Валтер је патио најискреније и тек када се она удала за другог
човека, он се поново оженио. Она коју је изабрао, мислим да је то сигурно, биће му
од велике помоћи, а и он ће њој бити подршка."

"Валтеров карактер није савршен. Он има неких особина којима се може

приговорити. Њему су била поверена средства и он их није увек користио на
најбољи начин. Он је понекад врло отворене руке са својим новцем, а понекад врло
ситничав приликом његове употребе, и врло оштро економичан. Али, добра,
богобојазна жена уз њега била би у стању да му саветује да се не понаша тако
импулзивно, да му саветује да свој новац стави у Господњу ризницу."

"Валтер се налази на врло одговорном положају, али ако се чланови породице којој
се он придружио својим браком покажу поштени према њему, они могу утицати на
њега да постане мудри пристав добара која му је Господ поверио. Онда ће се он
служити својим средствима као да је изложен очима целог небеског свемира. Неће
учествовати ни у каквим незаконитим плановима за стицање новца, већ ће увек
имати на уму једино Божју славу. Он ће се клонити свих безвредних трикова и
избегавати сва ниска, непоштена средства и неће чинити ништа што би на било
који начин било штетно по грађење истинске побожности. Он ће схватити да се сви
његови пословни подухвати одвијају на терену који је под божанском влашћу."

"Ми никако не смемо изгубити из вида чињеницу да пристав мора да тргује

Господњима средствима која је добио, и да му је поверена света одговоност.
Библија захтева да људи купују и продају и да обављају све своје послове с оштром
свешћу о својој верској одговорности, на исти начин као када упућују молитве
свом небеском Оцу, тражећи од Њега снагу и благодат. Господ никоме није
препустио да по својој вољи управља Његовим добрима нити да даје како му то
његове побуде налажу, или како пријатељи захтевају. Новац којим управља није
његов и зато се не сме трошити непотребно, јер Господњи виноград треба да буде
обрађен, а његово обрађивање захтева улагање средстава."

"Сада је дан приставске службе, а дан обрачуна ће тек доћи. Господ је средства
поверио својим приставима да се њима мудро служе, јер су сви они морална бића и
од њих се захтева да носе одговорности. Наши различити таланти су нам дани у
складу с нашим способностима да их употребимо, али ми се не смемо служити
Господњим средствима да бисмо задовољавали само своје себичне жеље, онако
како нам то наше склоности налажу."

"Валтер Ц. је у прошлости понекад промашивао приликом употребе Господњих

добара и није се увек питао да ли се повереним новцем служи тако да задовољи
свога Учитеља и да унапреди дело истине. Он ће морати да положи рачун како се
служио средствима која су му била поверена. Он се није смео ослањати на своју
вољу у тим питањима. Он је морао тражити мудрост од Бога. Не бих желела да
Валтер уложи макар само један једини долар у ово оскудно поље против своје
воље, јер такви дарови нису праћени Божјим благословима. Нисам добила никакав
налог да то чиним и не желим да тражим новац од било кога за Божје дело."

"Бог има посао који треба да се обави и ја се служим свим средствима која могу да
прикупим да осигурам себи дом, средства за живот и уобичајене удобности. Има и
других који ми радосно и спремно помажу у овом делу Господњег винограда. Ако
би сви обављали своју дужност у складу с мером своје одговорности, количина која
им је поверена могла би се удвостручити. Сваки који враћа Господу оно што је
Његово, биће награђен за своју верност и чуће свога Учитеља како говори: 'Добро,
слуго добри и верни!' Али, није добро да неко даје према својим схватањима.
Христос има право на све што ми имамо."

"Није требало да будеш изненађена што Валтер није сматрао да треба да помогне
твом сину. Ако твој син није ценио прилике и предности које је имао, ако је
погрешно употребио своја властита средства, ако је улудо потрошио своје од Бога
дане таланте, поставља се питање, хоће ли постичи нешто боље уколико му се
пружи још једна прилика? Да ли је научио лекцију коју је Господ желео да научи?
Има тако много драгоцених душа које би биле посебно радосне да добију
могућност да стекну образовање, душа које се неће разбацивати олаким заклетвама,
већ искористити сваку способност да стекну знање којим би могле да чине добро."

"Изненађена сам да Валтер није одмах пристао на твој захтев пошто си ти мајка
жене коју воли. Можда се научио опрезности, можда је узео к срцу поуке из
прошлости. Он је већ помогао многима којима није имао дужност да помогне. Ти
треба да узмеш његово одбијање да ти да новац као доказ његове искрене одлуке да
неће пристајати на компромисе да би задобио твоју наклоност. Ја сам сигурна да
Валтер намерава да испуни своју дужност. Погрешка коју је учинио када је свој
новац уложио у породицу своје прве жене вероватно га је научила да не понавља
тај пропали експеримент. Надам се да његово одбијање да ти да средства која би
омогућила твоме сину да похађа Батл Крик или Јунион колеџ неће довести до тога
да стекнеш предрасуде против њега. То не би смело имати такав утицај."
"Ако твоја кћерка воли Валтера Ц, не видим ништа у Божјој Речи што би од ње
захтевало да се одвоји од њега. Пошто си ти тражила мој савет, осећам се слободна
да ти га дам. Да ти је Валтер дао новац који си тражила од њега, зар то не би било
протумачено као покушај да купи твоју наклоност? Зар не би било далеко
одговорније од твога сина да иде и да ради и да сам заради новац којим ће се
образовати уместо да буде зависан од некога да му учини ту услугу? Постоји и
нешто што се зове пружање неразумне помоћи нашој деци."
"Они који се радом пробијају кроз школу цене ту предност далеко више од оних
коју су је добили на рачун некога другога, пошто знају колико их је она стајала. Ми
не смемо носити нашу децу све док не постану беспомоћни терети. Васпитај свога
сина да буде вредан, способан да издржава себе и да помаже другима."

"Бог је власник свемира. Сваки човек, жена и дете, са свим временом и талантима
који су му поверени, припада Богу. Он је људима дао способности да би их могли
упоребити Њему на славу и на тај начин повећати своје способности, своју мудрост
и свој разум. Бог има право на сваку душу и ми смо Његови одговорни
представници и морамо му непрестано служити. Тело, душу, и дух, ми треба да
посветимо Његовој служби и да чинимо оно што ће унапредити Његово дело на
Земљи. Ми треба да извршавамо Његову вољу на Земљи. Ми се не смемо питати да
ли нам је то угодно, нити нам наша угодност сме послужити као водећа одредница
при одлучивању."

"А сада, драга моја сестро, ја ћу ти послати ово писмо, али ћу његову копију
послати и Валтеру Ц. Ја желим да у односу на њега преузмем улогу мајке. У
тренуцима потребе њему је била неопходна мајка. Свака пара коју је ставио у моје
руке била је употребљена за спасавање душа које су пропадале, и у неко будуће
време он ће доживети искуство да чује са усана свога Учитеља: 'Добро, слуго добри
и верни, уђи у радост господара својега!' "

"Ја сам истински жалосна што си себи натоварила непотребне терете. Зар не видиш
да ћеш, растављајући Валтера од своје кћерке, направити два зла уместо да
излечиш једно? Твоја кћерка се удала за Валтера, и нема разлога да се раздвоји од
њега. Ти немаш оправданог разлога да желиш да они престану да живе и раде
заједно као муж и жена. Ти можеш да објавиш зле гласове који су можда стигли до
тебе, уз цену да унесрећиш себе, своју кћерку и њеног мужа. Нека то двоје, као
Божја деца, уједине своје интересе као што брачни завет од њих захтева, нека се
посвете Богу да извршавају Његову вољу, да буду судови на част, начињени да се
ставе на располагање своме Учитељу."

"Што се тебе тиче, понашај се као што верна мајка треба да се понаша. Буди мудра
да их посаветујеш и да им помогнеш на сваки начин који се налази у твојој моћи.
Знајући да сви ми припадамо Богу, треба да поступамо праведно и с љубављу једни
према другима. Буди отворена, буди љубазна, гаји свестрано поштење, и ти ћеш
задобити венац живота који неће увенути никада. Гаји савршено поверење у Бога и
Он ће те благословити и даће ти мир и одмор." (Леттер 50, 1895)
8. РАСПАД ВАЛТЕРОВОГ ДРУГОГ БРАКА

(Што се тиче другог брака Валтера Ц, В. Ц. Вајт каже: "Обузео га је страх да ће и

његова друга жена пожелети део његовог новца да би њиме помагала своје рођаке,
тако да се трудио у току неколико година да је што је могуће више одвоји од њених
рођака. Довео ју је у Калифорнију, али није ништа предузео да јој створи дом, већ
је био задовољан да је упише на течај за болничарке у санаторијуму Ст. Хелена.
Када је она на течају довољно напредовала да је могла да нешто заради, он јој је
дозволио да ради и да се сама пробија кроз живот, пружајући јој врло ограничену
материјалну помоћ... Годинама је новац стављао у мајчине руке (мисли на Елен Г.
Вајт) да га она употреби по свом нахођењу за унапређење Божјег дела. Понекад је
она сматрала да се део тога новца треба ставити на располагање његовој жени.
Међутим, када је Валтер сазнао да је део новца који је ставио у руке моје мајке,
мајка дала његовој жени, послао јој је поруку да се то противи његовим жељама и
да се уколико се то још једном догоди он више неће осећати сигуран да јој повери
свој новац!" Wхите Естате Доцумент Филе 1002-А)

Другој жени Валтера Ц, 16. април 1907. године "Драга сестро Ц, Примила сам
твоје писмо и одговарајући на њега желела бих да ти кажем: Не могу ти саветовати
да се вратиш Валтеру Ц уколико не видиш одлучујуће промене у његовом
понашању. Господ није био задовољан идејама које је он имао у прошлости о томе
шта је његова дужност према жени. Једном приликом разговарала сам врло
отворено с Валтером о његовим одговорностима према његовој жени. Мени је врло
јасно да би ти учинила грешку да се поново сјединиш с њиме јер је твоја љубав
према њему охладнела. Он те не може усрећити уколико се његови погледи не
промене."

Одговорности према родитељима. "Ти имаш дужност према својој мајци и њу

треба да обавиш. Не би смела да себе ставиш у положај у којему ћеш се осећати
бедно и несрећно; и уколико брат Валтер није одустао од својих ранијих гледишта,
будућност за тебе не би била ништа боља од прошлости. Он не зна како треба да
поступа према својој жени."

"Веома сам жалосна због овог проблема. Заиста ми је жао Валтера, али ти не могу
саветовати да му се вратиш уколико сама просудиш да то не би било добро. И с
тобом разговарам исто тако отворено као што сам разговарала с њиме; било би
опасно по тебе да се још једном ставиш под његову власт. Надала сам се да ће се
променити."

"Брат Валтер може ставити свога оца у један од наших санаторијума где ће добити
добру негу. Твоје искуство из прошлости не би требало да се понови. Када будеш
била ослобођена старања о својој мајци, можеш можеш добити дужност у једном
од наших санаторијума."
"Сестро Ц, Господ разуме све појединости твога искуства. Буди храбра у Господу;
Он ће неће оставити нити одбацити. Моје срце је пуно нежног саучешћа према
теби. Повежи своју беспомоћну душу са Христом."

У санаторијуму потребна помоћ. "Ти знаш да нисмо размениле ниједну реч о твом
одласку у Батл Крик, нити си ми говорила о свом животу са братом Ц. у
прошлости. Ниси ми упутила ниједну реч притужбе. Корак који си предузела да
одеш у Батл Крик учинила си на своју властиту одговорност, зато што си га
сматрала оправданим и добрим, и ја те због тога не осуђујем."

"А сада, драга моја сестро, ти си стекла знање како треба неговати болеснике и
твоја помоћ је потребна у нашем санаторијуму. Када ми будеш писала, молим те,
обавести ме о здрављу твоје мајке."

"Чиме се бавиш? Нама су потребни одани радници у нашим санаторијумима који

су способни да обављају терапију." (Леттер 148, 1907)

ДЕО ИВ - ОДВОЈЕН ЖИВОТ И РАЗЛОЗИ ЗА РАЗВОД

9. ОДВОЈЕН ЖИВОТ

Жена опседнута демонима. "Драги брате Д, надала сам се да ће промена која се

догодила код твоје жене у Чикагу бити трајна и била сам врло захвална нашем
небеском Оцу када сам чула њено признање, јер сам мислила да ми је најтежи терет
скинут са плећа; али је тај терет и даље на мени. Знам да се она није променила на
боље. Опасности и тешкоће које ће она проузроковати уколико њени хирови буду
задовољени, скоро да су невероватне онима који не знају дух који је покреће..."

"Маколико искрено се њен муж трудио да служи Господу, она ће бити његов зли
анђео, који ће се трудити да га одврати од праведности. По њеној властитој
процени, она је идол којему од треба да се клања; у ствари, она је Сотонино оруђе,
које покушава да заузме место на којему Бог треба да буде. Она је следила побуде
свога необраћеног срца све док Сотона није задобио скоро неограничену власт над
њоме..."

"Уколико не дође до промене, ускоро ће доћи време када ће нижа природа те жене,
у власти воље која је јака као челик, сломити јаку вољу мужа и спустити је на свој
ниски ниво... У том случају то више није жена с којом се брат Д бави, већ
очајнички, сотонски дух. Господ има посао који брат Д треба да обави; али, ако је
надјачан тим провалама гнева своје жене, он је изгубљен човек, а она неће бити
спасена његовом жртвом."

Одвојен живот је бољи од отпада. "Његов најбољи потез с том женом-дететом, која
је тако арогантна, тако непокорна, и тако неукротива, био би да је одведе њеној
кући и да је остави мајци која је од ње начинила оно што јесте. Иако би то могло да
буде болно, то је једино што би он могао учинити да не би био уништен духовно,
жртвован демону хистерије и сотонских измишљотина. Сотона преузима потпуну
власт над њеним темпераментом и њеном вољом и служи се њима као
уништавајућим леденим градом да савлада сваки отпор. Њен муж не може за њу
учинити ништа добро, али самоме себи може нанети непроценљиву штету, а Богу
ускратити таланте и утицаје које му је дао."

"Бог је ставио мужа на чело породице и све док сестра Д. не научи где јој је место и
какве су дужности као жене за њега би било најбоље да не буде повезан с њоме ни
на који начин. Жена треба да поштује и да слуша, али ако потпуно одбија да
испуни свој брачни завет, постајаће све више и више циљ Сотонских искушења; и
ако се њен муж сложи да је задржи поред себе, да му разара живот, он ће постати
обесхрабрен и неспособан за службу Господу. Он нема никакву обавезу да поред
себе задржи ону која ће му само мучити душу. Било ми је показано да је он полако
губио своју мушкост и да је био под утицајем своје жене и обликован по њеном
укусу. Њихов брак је био сотонска замка."

Божји захтеви имају приоритет. Сестра Д. је одлучна да влада или да уништи. Било
ми је показано да се она тако темељито предала Сотони у руке да се њен муж
плаши за њен разум, али ће он начинити једну од најтежих грешака у животу
уколико дозволи себи да падне под Сотонину власт преко своје жене. Кажем вам
отворено, њоме управљају демони, и ако ти зли духови буду успели да остваре
своје намере, твоје слободе, брате Д, твоје мушкости, ће нестати и ти ћеш бити роб
њених хирова... Она је исто толико опседнута демонима као и онај човек који се
грчио и бацао када је Исус из њега истеривао демоне... Брат Д. треба да пусти
Сотону да се гневи, и да не дозволи себи да буде одвојен од својих верских
предности зато што његова жена тако жели."

"Уколико побегне, пустите је нека иде. Чак и ако прети да ће себи одузети живот,
немојте попустити њеним поквареним захтевима. Чак и ако оствари своју претњу,
биће боље гледати је смирену у смрти него јој дозволити да убија не само своју
душу, већ и душу свога мужа и да буде средство за уништење многих."

Трајна природа брачног завета. Брате Д, ти си био ужаснут насиљем своје жене,
али пут којим ти треба да кренеш је прави пут истине, праведности и мудрости,
имајући страх Господњи увек пред собом. Сотона се већ радује свом успеху."

"Сестро Д, не бих представљала овај проблем као што то чиним да нема другог
живота који је тако уско повезан с твојим, живота човека којега је Бог изабрао да
буде његов слуга. Овај брак није ни требао да буде склопљен, али је тај корак већ
учињен, и за твога мужа је посао побеђивања сада постао десет пута тежи него да
никада није срео тебе. Хоћеш ли озбиљно размислити о овом питању, наиме, хоће
ли његова корисност бити уништена и његов живот постати промашај само због
твог понашања? ... Твој муж не може утопити своју личност у твоју. Брачни завет
који повезује мужа и жену мора остати на снази, али он има и завете своме
Господу, да га љуби целим срцем, неподељеном љубављу." (Леттер 34, 1890)

10. РАЗЛОЗИ ЗА РАЗВОД БРАКА

Прељуба једини разлог за развод брака. "Жена може бити законски разведена од
свога мужа на темељу закона своје земље, али да ипак не буде разведена у Божјим
очима и према узвишенијем закону. Постоји само један грех, који је прељуба, који
може да стави мужа или жену у положај да буду слободни од брачног завета у
Божјим очима. Иако земаљски закони могу гарантовати развод, они су ипак муж и
жена у светлости Библије, у складу с Божјим законима."

"Видела сам да сестра Џонс, за сада, нема права да се уда за другог човека; али она,
или било која друга жена, може легално добити развод на темељу чињенице да је
њен муж крив за прељубу, и онда је слободна да се уда за кога год хоће." (АХ 344)

"Међу Јеврејима мужу је било дозвољено да одбаци своју жену због

најбезначајнијих погрешака и жена је тада била слободна да се поново уда. Тај
обичај је доводио до великих несрећа и греха. У својој Беседи на Гори благослова
Исус је отворено изјавио да нема развода брака осим због изневеравања брачног
завета. Казао је: 'Сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини
прељубу, и који пуштеницу узме прељубу чини.' (Матеј 5,32)"

"Када су га фарисеји касније испитивали о законитости развода, Исус је указао

својим слушаоцима на установу брака, каква је успостављења приликом стварања.
'Мојсије је вама допустио по тврђи вашега срца пуштати своје жене, а из почетка
није било тако!' (Матеј 19,8) Подсетио их је на благословене дане у Едему, када је
Бог прогласио да је све било 'веома добро'. Управо одатле Субота и брак вуку своје
порекло, две установе на славу Богу и на срећу човеку. Тада, када је Створитељ
спојио руке светог пара брачном везом, чуле су се речи: 'Зато ће оставити човек оца
својега и мајку своју и прилепиће се жени својој и биће двоје једно тело (1.
Мојсијева 2,24). Тиме је Бог прогласио закон о браку за сву Адамову децу све до
краја времена. То што је сам вечни Отац прогласио добрим било је закон који ће
људима донети најузвишенији благослов и омогућити највиши развитак." (МБ 63)

Мењајте своју природу, а не брачни статус. "Примила сам писмо од твога мужа.
Казала бих да постоји само један разлог да се муж законито разведе од своје жене
или жена од свога мужа, а то је прељуба."

"Ако ваше природе нису сродне, зар не би било на славу Божју да промените своју
природу?"

"Муж и жена треба да развијају међусобно поштовање и љубав. Они треба да

страже над својим духом, речима и делима да ништа не буде речено или учињено
што би раздражило или наљутило. Свако треба да се стара о ономе другоме, да
чини све што је у његовој моћи да ојача њихову међусобну љубав."

"Кажем вама обома да тражите Господа. У љубави и љубазности чините оно што
сте дужни једно другоме. Муж треба да развија навику вредноће, да чини све што
је у његовој моћи да издржава своју породицу. То ће допринети да га његова жена
поштује." (АХ 345)

ДЕО В - РАЗВРАТНОСТ И ПРЕЉУБА

11. ГРЕХ РАЗВРАТНОСТИ

Избављај од греха и порока. "Када је Божји закон написан у срцу, он ће се

показати чистим и светим животом. Божје заповести нису мртво слово. Оне су дух
и живот, и доводе машту, па чак и мисли у покорност Христовој вољи. Срце у
којему су оне записане биће чувано с највећом могућом пажњом, јер из њега излази
живот."

"Сви који воле Исуса и држе заповести трудиће се да избегну све што макар само
личи на зло; не зато што су натерани да тако чине, већ зато што следе чисти узор и
осећају одбојност према свему што се супроти закону који је записан у њиховим
срцима. Они неће мислити да су довољни сами себи, већ ће се ослањати на Бога,
који је једини у стању да их сачува од греха и неморала. Атмосфера која их
окружује је непорочна; они не желе да покваре своју душу или душе других. Њима
је задовољство да поступају праведно, да љубе милост и да ходе смерно пред
Богом."

Опасности последњих дана. "Опасност која прети онима који живе у ове последње
дане је недостатак чисте религије, недостатак светости срца. Божја сила обраћења
није довела до преображења њиховог карактера. Они говоре да верују у свете
истине, као што је чинио и јеврејски народ; али, пропуштајући да живе по истини
показују да не познају ни Писма ни силу Божју. Сила и утицај Божјег закона су око
њих, али не и у њиховој души да би у њој обновили истинску светост; зато им Бог
шаље свој позив да би их покренуо да примене у животу оно што је право. Али,
позиви Његовог Духа су занемарени и одбачени. Баријере се обарају и душа је
слаба, и због недостака моралне силе да победи, она је загађена и покварена. Они
се повезују у свежње као снопови, спремни да буду спаљени у последњи дан."

Дужности и обавезе проповедника. Од јеврејских свештеника се тражило да, као

личности, у свему буду складни и правилно подешени, тако да могу одражавати
велику истину. 'Будите чисти ви који носите судове Господње!' Господ је захтевао
не само правилно подешен ум и складно грађено тело јеврејских свештеника који
су учествовали у светој служби, већ и да њихов ум буде непорочан и непокварен.
Он ништа мање не захтева ни од оних који у овом времену, обављају службу
проповедника еванђеља. Његови позвани и изабрани треба да буду на хвалу Ономе
који их је позвао из таме у своје прекрасно видело. Иста Библија која садржи
предности Божјег народа и обећања која им је Он упутио, садржи и свете дужности
и свечане обавезе које Он очекује од пастира који су задужени за стадо Господње;
тако да народ може да види, упоређујући живог проповедника са божанском
сликом, да ли он има овлашћење Неба по сличности свог карактера с карактером
Онога који је Велики Пастир. Бог жели да учитељ Библије по свом карактеру и
животу у дому буде огледни примерак начела истине које проповеда својим
ближњима."

Прави карактер је унутрашњи одраз. "Оно што човек јесте има далеко већи утицај
од онога што он говори. Смирен, доследан, побожан живот је жива посланица, коју
познају и читају сви људи. Човек може да говори или да пише као неки анђео, а да
његова животна пракса подсећа на палог демона. Бог жели да следбеници истине
буду ревни да чине добра дела. Пошто заузимају виши положај, они ће бити
окушани по вишим мерилима. Биће решетани; недостаци и пороци ће бити
проналажени; јер, уколико буду постојали, изражаваће се речима и понашањем.
Прави карактер није нешто што се обликује споља, или уграђује, већ је то нешто
што зрачи изнутра. Уколико истинска доброта, непорочност, кроткост, понизност и
непристрасност наставају у срцу, та чињеница ће се показивати у карактеру; а такав
карактер је пун снаге."

Грешке и навике неколицине. "Слуге које су биле послане да доведу Исуса

известиле су своје господаре да "никада човек није говорио као овај човек'!
Међутим, разлог за то је био што никада човек није ни живео као тај Човек; јер да
није тако живео, не би ни могао тако говорити. Његове речи су имале уверљиву
снагу, зато што су излазиле из срца које је било свето, чисто, пуно љубави и
саучешћа, доброчинства и истине. Како су радосни они који мрзе Божји закон када
нађу мрљу или љагу на карактеру оних који су устали да бране тај закон! Они су
само исувише радосни да приговоре свим вернима и истинитима због мана и
порочних навика неколицине!"

"Веома је речит тихи и доследни живот непорочног, поштеног и нелицемерног

хришћанина. Ми ћемо бити изложени искушењима док се год налазимо у овом
свету; али, уместо да нас рањавају, она нам могу послужити као предност, уколико
их победимо! Постављене су границе које Сотона не може да пређе. Он може да
припреми пећ ужарену која ће спалити троску, али, уместо да му нашкоди, она ће
само изнети на површину злато карактера, много чистије и на вишем нивоу него
пре кушања."

Код Велфегора. "Злочин који је учинио да се Божји судови излију на Израиља био
је грех распуштености. Дрскост жена да у своју замку ухвате душе није престала
код Велфегора. Упркос казни која је задесила грешнике у Израиљу, исти злочин се
понављао много пута. Сотона је био изразито активан у својим покушајима да
доврши дело обарања Израиља. Израиљ би се свакако врло храбро суочио са
својим непријатељима у борби, и супротставио би им се, и изашао би из битке као
победник; али, када су жене привукле њихову пажњу и потражиле њихово
друштво, када су их намамиле својим дражима, нису се одупрли искушењу. Били
су позивани и на идолопоклоничке светковине, а њихово попуштање вину још је
више потамнило њихов ошамућени ум."

"Изгубила се снага владања собом, нестало је њихове верности Божјем закону.

Њихова чула су била толико омамљена вином, њихове несвете страсти су толико
преузеле власт, да су све баријере биле оборене и да су почели призивати
искушење, тако да су чак одлучили да присуствују идолопоклоничким
светковинама. Они који никада нису устукнули у борби, који су били храбри људи,
нису забарикадирали своје душе да се одупру искушењу да задовоље своје најниже
страсти. Идолопоклонство и распуштеност су ишли заједно. Прво су окаљали своју
савест разузданошћу, а онда су одступили од Бога још даље својим
идолопоклонством, показујући тако и презир према Богу Израиљеву."

Сотонине поновљене завере. "При крају историје ове Земље Сотона ће радити
свим својим силама на исти начин и са истим искушењима којима је искушавао
некадашњи Израиљ непосредно пре његовог уласка у Обећану земљу. Он ће
постављати замке онима који тврде да држе заповести Божје и који се налазе скоро
на самим границама небеског Ханана. Он ће се послужити својим крајњим снагама
да у своју замку ухвати душе и да нападне оне који себе називају Божјим
изабраним народом тамо где су најслабији. Оне који своје ниске страсти нису
подложили власти виших сила свога бића, оне који су дозволили своме уму да лута
каналима телесног попуштања ниским страстима, Сотона је одлучио да уништи
својим искушењима – да загади њихове душе развратношћу."
"Он не гађа посебно ниже и мање важне циљеве, већ се служи својим замкама
преко оних које може упрегнути као своја оруђа да заводе или привуку људе да
себи дозволе слободе забрањене Божјим законом. Против људи на одговорним
положајима, који говоре о захтевима Божјег закона, чија су уста пуна доказа којима
бране Божји закон на који је Сотона устајао толико пута – против њих он управља
своје паклене снаге и своја оруђа и руши их нападајући слабе стране њиховог
карактера, знајући да онај који погреши у једноме постаје крив за све и тако
задобија потпуну власт над целим човеком."

"Ум, душа, тело и савест, све је то обухваћено овом пропашћу. Ако је неко био
весник праведности, ако је имао велико видело, или, ако га је Господ употребљавао
као свог посебног радника у делу истине, како је онда велики био Сотонин
тријумф! Како се он радује! Како је Бог обешчашћен!"

Развратност, једна од Сотониних чаролија. "Развратни обичаји Јевреја постигли су

против њих оно што ни сви ратни походи народа ни чарања Валама нису успели.
Одвојили су их од њиховог Бога. Изгубили су своју заштиту и своје покривало. Бог
се претворио у њиховог непријатеља. Толико је много кнезова и припадника
обичног народа постало криво због развратности да је то постао национални грех;
јер се Бог разгневио на цели сабор."

"Исти тај Сотона и сада ради са истим циљем да ослаби и уништи народ који тврди
да држи Божје заповести и који се налази на самим границама небеског Ханана.
Сотона зна да је сада његов тренутак. Њему је остало само мало времена за рад и он
ће деловати страховитом снагом да Божји народ ухвати у замку служећи се слабим
местима у њиховом карактеру."

Жене као кушачи. "Биће жена које ће деловати као кушачи и које ће учинити све
што до њих стоји да привуку и освоје пажњу људи. Прво, оне ће се потрудити да
задобију њихово саучешће, затим њихова осећања, и да их онда навуку да прекрше
Божји свети закон. Они који су обешчастили свој ум и своја осећања тиме што су
их усмерили према ономе што Господња Реч забрањује, неће се устручавати ни да
срамоте Бога различитим облицима идолопоклонства. И Бог ће их препустити
њиховим поквареним склоностима."

"Неопходно је да чувамо мисли; да оградимо душу опоменама Божје Речи; да

будемо врло пажљиви при свакој мисли, речи и делу да не бисмо били наведени на
грех. Неопходно је да се чувамо склоности према попуштању нижим страстима. То
не би био плод посвећених мисли или срца."

"Управо сада је дужност Божјег народа који држи заповести да стражи и да се

моли, да марљиво истражује Писма, да чува Божју Реч у свом срцу, да не би
погрешио против Њега идолопоклоничким мислима и понижавајућим обичајима, и
тако допринео да се Божја Црква изопачи и постане слична палим Црквама које
пророчанство представља као испуњене сваком нечистом и мрском птицом." (Р&Х,
17. мај 1887)

Оспособљени за узнесење. "Треба да се прикупи народ спреман за узнесење на

Небо. То су они који ће тражити Господа и чекати Његов долазак. То дело ће
обављати сви они који желе да сарађују са Исусом у послу откупљења. Он је дао
себе за нас да би нас могао искупити од сваког безакоња и очистити себи посебан
народ, жељан да чини добра дела. Бог је припремио све што је потребно да такви
постану разумни хришћани, пуни познања Његове воље, сваке мудрости и
духовног разумевања.

"Теоретско познавање истине је битно, али ни познавање највећих истина неће нас
спасти; наше знање мора да буде практично. Божји народ треба не само да познаје
истину, већ и да је примењује. Многи ће бити избаћени из броја оних који знају
истину, зато што нису били посвећени истином. Истина се мора уселити у њихова
срца, мора их посветити и очистити од сваке световности и сензуалности и на
најскривенијим подручјима живота. Храм душе се мора очистити. Свако потајно
дело је учињено као да се налазимо у присутности Бога и светих анђела, јер је све
голо и откривено пред Богом и од Њега се ништа не може сакрити."
Распуштени обичаји у браку. "У овом времену у нашем свету брачни завет се
често крши. Бог никада није желео да брак прикрива мноштво греха који се чине.
Сензуалност и понижавајући обичаји у брачном односу припремају ум и морални
укус за распуштене обичаје изван брачног односа."

"Бог чисти себи народ који ће имати чисте руке и чисто срце да стане пред Њега на
суду. Мерила се морају повисити, машта очистити; заслепљеност која се односи на
понижавајуће обичаје мора престати; душа се мора уздићи до чистих мисли, светих
обичаја. Сви који ће издржати пробу и невоље управо пред нама биће учесници у
божанској природи, зато што су побегли, нису учествовали, у покварености која
ушла у свет путем пожуде."

Извор духовне снаге. "Дела Сотоне нису још ни упола препозната, зато што
непорочност и светост не обележавају живот и карактер оних који тврде да су
Христове слуге. Поткрепљени свом Његовом снагом, у складу с Његовом славном
моћи, ми бисмо смо се на тај начин ојачали против сотонских искушења. Христос и
Његова непорочност и Његова ненадмашна привлачност треба да буду тема о којој
ће размишљати наша душа. Духовна снага стоји на располагању свима и сви је
могу добити уколико желе да се одупру искушењу, да обаве своју дужност и да се
душа чврсто држи свога поштења. Они који осећају потребу да се ојачају силом
Божјега Духа по унутрашњем човеку, неће изгубити своје поштење. Озбиљне
молитве и будност провешће их кроз сва искушења. Ми се живом вером морамо
сјединити са Христом.

Слични Христу по карактеру. "Ми се сада налазимо усред опасности последњих

дана. Сотона је сишао к нама с великом силом да обави своје дело преваре. Он
заокупља ум и машту нечистим, безаконим темама. Хришћанин ће постати сличан
Христу по карактеру ако се буде бавио својим божанским Узором. Оно с чиме
долазимо у додир својим утицајем обликује наш живот и карактер."
"Читала сам о сликару који никада, ни за један једини тренутак, није желео да
погледа неко несавршено сликарско дело, да оно не би имало разорни утицај на
његове очи и схватања. Оно што ми дозвољавамо себи да најчешће гледамо, о чему
најчешће размишљамо, то се у извесној мери преноси и у наше биће. Машта која је
научена да се бави Богом и Његовом лепотом неће уживати у призорима које је
обликовала машта покренута пожудом..."

Паклена сотонска мудрост. Сотона је на послу сада исто онако као је био на послу
у Едему, исто онако као што је био на послу у току свих ранијих нараштаја. Велики
варалица добро зна с таквим материјалом има посла. Он познаје слабе тачке сваког
карактера; ако се те слабе тачке не ојачају, он ће се послужити својом пакленом
мудрошћу да свим средствима покуша да обори и најснажнијег људе; кнезове у
војсци Израиља. У току свих узастопних нараштаја наилазимо да рушевине
карактера, на људе који су били уништавани само зато што им душа није била
ојачана Христовом силом. И сада, када се приближавамо крају времена, Сотона ће
радити с мајсторском вештином да поткопа начела, да поквари морални карактер."
"Многи чине грех мислећи да су своја злодела успешно сакрили. Међутим, постоји
Један који каже: 'Знам дела твоја!' Нема ништа покривено што неће бити
откривено; ништа сакривено што неће бити познато! Када су мисли обузете
размишљањем о греху, онда ће се преваре догађати, лажи изговарати, јер они који
чине такве грехе неће бити спори да изговарају и лажи. Али, сви греси ће бити
разоткривени."

Нема сакривања греха пред Богом. "Бог посматра грешника. Око које никада не
дрема зна све што се чини. Све је записано у Његовој књизи. Неко може сакрити
свој грех од оца, мајке, жене, и пријатеља, али је ипак све откривено пред Богом и
све је стављено у Његову књигу извештаја... Давид је био покајник, и иако се
покајао, иако је мрзио свој грех, није га могао заборавити."

"Узвикнуо је: 'Куда бих отишао од духа твојега и од лица твојега куда бих утекао?
Да изађем на небо, ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. Да се дигнем на крилима
од зоре, и преселим се на крај мора, и онде ће ме рука твоја водити, и држати ме
десница твоја... Ни мрак неће замрачити од тебе, и ноћ је светла као дан; мрак је
као видело.' (Псалам 139,7-12)"

"Бог је свагде. Он види све, Он зна све и разуме намере и побуде срца. Узалуд су
покушаји да се грех сакрије од Његовог погледа. Он је видео наше прародитеље у
Едему. Видео је Кајина када је подигао своју руку да убије Авеља. Видео је грехе
становника старога света, избројао је њихове дане и казнио их Потопом. Видео је
грехе свога старог заветног народа, Јевреја, када су се заверили да узму живот
Божјег Сина."

Књига за спомен пред Богом. "Исто тако сигурно Он запажа сваки преступ, исто
тако сигурно ће свака тајна бити изнесена на суд. Оне се могу сакрити од смртног
човека, оне се могу сакрити од добрих, чистих и светих, од пријатеља и од
непријатеља; али их Бог ипак види. Сви греси ће бити откривени на дан суда, и
уколико претходно нису били окајани, примиће казну у складу са својом
величином; јер се извештај о свим људским делима чува у књизи за спомен пред
Богом. Сва добра и сва зла дела у животу су записана."

"Чињеница да су нагомилани греси сачувани и на крају обелодањени, страшна је

чињеница; и зашто се они који тврде да су синови и кћери Божје усуђују, суочени
са виделом, суочени са знањем, да греше против своје савести и да својим гресима
и друге повлаче у исту пропаст, остаје тајна. Да ли су икада осетили моћ света који
ће доћи? Да ли су икада уживали предност свете везе са Богом? Како се онда могу
окренути сензуалним, проклетим обичајима, који унижавају душу?"

Дан Божјег разоткривања. "Последњи велики дан је управо пред нама. Нека се сви
замисле над чињеницом да се Сотона сада труди да завлада душама. Он игра игру
живота са вашим душама. Хоћете ли чинити грехе и сада док се налазите на самим
границама небеског Ханана? О, каквих ли разоткривања! Муж ће по први пут
сазнати за преваре и лажи жене коју је сматрао невином и непорочном. Жена ће
први пут упознати случај свога мужа, а пријатељи и рођаци ће видети заблуде и
лажи и покварености које су се нагомилале око њих; јер ће се тајне свих срца
разоткрити. Час суда је скоро дошао – дуго одлаган због Божје доброте и милости.
Али, Божја труба ће одјекнути на запрепашћење неспремних који су још живи, и
пробудити бледо мноштво умрлих. Велики бели престо ће се појавити, и сви
праведни умрли ће изаћи у бесмртност."

"Како год да су мали греси којима смо попуштали, они ће уништити душу, уколико
их не савладамо. Мали греси ће набрекнути у велике грехе. Нечисте мисли,
скровита нечиста дела, неоплемењене, ниске и сензуалне мисли и дела у брачном
животу, попуштање узда нижим страстима у оквиру брачног завета, довешће до
сваког другог греха, преступа свих Божјих заповести."

Тиранско растење људских слабости. "Људи којима је Бог поверио племените

таланте биће, уколико се уско не повежу с Богом, криви за велике слабости и,
пошто немају Христове благодати у души, доведени у везу с великим злочинима. И
то зато што Божју истину нису учинили делом себе. Њихова дисциплина је била
непотпуна; оплемењивање душе није напредовало од једног корака до другога;
урођене склоности нису биле сузбијане, већ су изопачиле душу. За све природне
склоности Исус се обилно постарао, тако да могу бити савладане Његовом
благодаћу. Уколико не буду савладане, слабости ће постати тирани, победници,
савладаће их и небеско видело ће бити помрачено и угашено."

Интелектуална величина недовољна. "Приморана сам да отворено пишем о овоме,

јер осећам опасност која нам прети. У прошлости имамо примере најболнијег
карактера који показују опасност да и људи на високим местима постану
покварени. Људи мајсторских умова, који су имали велики талент утицаја, а који се
ипак нису потпуно ослонили на Бога, већ су дозволили себи да буду хваљени и
слављени и миловани од стране великих људи у свету, изгубили су равнотежу и
помислили да греси великих људи нису пороци. Небески водич их је напустио, и
они су убрзано кренули у поквареност и пропаст. Они су потпуно изгубили
праведно мерило части, изгубили свако разликовање између добра и зла, између
греха и праведности. Постоје светле и тамне стране карактера, и једна од њих ће
сигурно победити."

"Ипак, Бог небески одмерава моралне вредности. Он суди праведно. Зли неће увек
остати необуздани. Ништа осим благодати и истине у унутрашњем човеку,
благодати и истине у карактеру, неће бити довољно да одржи и највећег,
најталентованијег човека морално усправним. Када би интелектуална величина
била довољна, њихов карактер би био чврст као стена. Међутим, њима је био
неопходан беспрекоран карактер. Павле каже да је оно што јесте благодаћу Божјом
која је у њему! Божји народ мора устати, мора се опасати свим оружјем
праведности." (Р&Х, 24. мај 1887)

Разлози пораза Израиљаца. "Многи од некадашњих Израиљаца пали су на домаку

Обећане земље. У чему је био њихов грех? Разузданост! Те исте несвете страсти
срца мајсторски управљају многима од оних који тврде да следе Христа. Речи и
дела многих који познају истину су покварени. Они имају моћ расуђивања, они
схватају истину, али нису темељито обраћени; нису осетили спасоносну силу
истине у својој души. Они не примају Христа као почасног госта у свој дом.
Сензуално задовољавање нагриза целокупну личност, загађујући и кварећи
целокупно домаћинство... Непорочност и светост брачног односа, успостављеног у
Едему да остане свет и узвишен, оборена је да служи пожуди." (Мс 31, 1885)

Давидово удаљавање од правде. "Бог је изабрао Давида, скромног пастира, да

влада Његовим народом. Он је био тачан у свим церемонијама повезаним с
јеврејском религијом, истицао се својом смелошћу и непоколебљивим поверењем у
Бога. Био је јединствен по својој верности и побожности. Његова чврстина,
понизност, љубав према праведности и одлучност оспособиле су га да извршава
високе Божје намере, да учи Израиљце побожности, и да влада њима као
великодушан и мудар владар."

"Његова побожност је била искрена и ватрена. Управо зато што је Давид био тако
веран Богу, што је имао тако узвишене карактерне особине, Бог га је назвао
човеком по свом срцу. Када се попео на престо, његово опште понашање било је у
оштрој супротности с понашањем владара других народа. Веома се гнушао
идолопоклонства и ревносно се трудио да околни народи не наведу Израиљце на
идолопоклонство. Његов народ га је веома волео и поштовао."

"Често је освајао и побеђивао. Умножавао је своје богатство и величину. Међутим,

благостање га је својим утицајем удаљавало од Бога. Био је изложен многим и
тешким искушењима."

Жалосне последице многоженства. "На крају се повео за уобичајеним понашањем

других царева око себе да узме себи много жена и његов живот је био загорчан
злим последицама многоженства. Његова прва грешка је била у томе што је узео
више од једне жене, удаљавајући се на тај начин од Божјег мудрог плана. То
удаљавање од онога што је право припремило је пут за веће грешке.
Идолопоклонички цареви су сматрали да узимајући много жена повећавају своју
част и достојанство, па је и Давид мислио да чини част свом престолу ако има
много жена. Међутим, Бог му је помогао да увиди велико зло таквог понашања на
темељу жалосног несклада, супарништва и љубоморе његових многих жена и
многобројне деце."

Давидово покајање. "Његов злочин у случају Урије и Вирсавеје био је одвратан у

Божјим очима. Праведни и непристрасни Бог није одобрио ове Давидове грехе
нити је тражио неки изговор за њих, већ је послао укор, тешку оптужбу преко
Натана, свога пророка, који је живим бојама насликао његов тешки преступ. Давид
је био заслепљен и није схватао да се веома удаљио од Бога. Он сам је пред собом
проналазио изговоре за своје грешно понашање, све док оно није изгледало
прихватљиво у његовим очима. Један погрешни корак је припремао пут другоме,
све док његови греси нису захтевали укор Господњи преко Натана."
"Давид се пробудио као из сна. Постао је свестан свога греха. Није ни покушавао
да пронађе изговор за своје понашање, или да умањи свој грех, као што је то чинио
Саул; већ је покајнички и с дубоком жалошћу сагнуо своју главу пред пророком
Божјим и признао своју кривицу. Натан је објавио Давиду да ће му Бог, на темељу
његовог покајања и понизног признања, опростити грех, поштедети живот и
одвратити део тешке казне која му је запретила."

Преступ и казна. "Ипак, морао је да буде кажњен, јер је пружио велику прилику
Господњим непријатељима да хуле. Ову прилику су користили Божји непријатељи
од Давидовог времена све до данашњих дана. Скептици су нападали хришћанство
и ругали се Библији, јер им је Давид пружио прилику. Они износе хришћанима
Давидов случај – његов грех у слушају Урије и Вирсавеје, његово многоженство –
и онда наглашавају да је Давид називан човеком по Божјем срцу, и да је Бог,
уколико је библијски извештај тачан, оправдао Давида у његовим злочинима."

"Било ми је показано да је у време када је Давид био непорочан, када је ходио по

свим саветима Божјим, Бог рекао за њега да је човек по Његовом срцу. Када се
Давид удаљио од Бога, када је упрљао свој беспрекорни карактер својим
злочинима, није више био човек по Божјем срцу. Бог га није ни у најмањој мери
оправдао у његовим гресима, већ је послао Натана, свога пророка, са страшним
оптужбама Давиду да је прекршио Господње заповести."

"Бог је показао своје незадовољство Давидовим узимањем многих жена тиме што
га је походио својим казнама и дозволио да се против њега подигну зла у његовом
властитом дому. Страшна катастрофа која је задесила Давида, који је због свог
поштења некада био назван човеком по Божјем срцу, доказ је будућим нараштајима
да Бог неће никога оправдати у преступима Његових заповести, већ да ће сигурно
казнити кривца, колико год био праведан и мио Њему у прошлости, док је следио
Господње путеве у непорочности свога срца. Када се праведник одврати од своје
праведности да чини зло, његова праведност из прошлости неће га спасти од гнева
праведнога и светога Бога."

Греси светих људи у Библији. "Водећи људи у библијској историји су чинили

тешке грехе. Њихови греси нису били прикривани, већ поштено бележени у
историји Божје Цркве, заједно с Божјом казном која је пратила преступ. Ти
случајеви су записивани за добро каснијих нараштаја, и треба да ојачају веру у
Божју Реч као у истиниту историју. Људи који желе да сумњају у Бога, да сумњају
у хришћанство, да сумњају у Божју Реч, неће просуђивати поштено и непристасно,
већ ће бити пуни предрасуда и из тог угла претраживати живот и карактер, тражећи
недостатке у животу оних који су били најистакнутији главари Израиља."

"Бог је учинио да се у надахнутој историји верно опишу карактери најбољих и

највећих људи из тих времена. Ти људи су били смртници, подложни кушањима.
Њихове слабости и њихови греси нису прикривани, већ верно записивани, заједно с
укором и казном која је следила. 'А ова се записаше за поуку нама на које последак
света дође!' "
"Бог није дозволио да се у Његовој Речи много времена троши на уздизање врлина
најбољих људи који су живели на Земљи. Све њихове победе и велика и добра дела
приписивана су Господу. Само Њему је припадала сва слава, само Њега је требало
уздизати. Он је био све у свему. Човек је био само оруђе, слаби инструмент, у
Његовим рукама. Снага и савршенство долазе једино од Бога. Бог је код човека
видео сталну тежњу да се одвоји од Њега, да заборави Бога, да обожава створење
уместо Створитеља. Зато Бог није хтео да дозволи да се на страницама свете
историје забележе многе хвале упућене човеку."

Покајнички псалми. "Давид се покајао за своје грехе, у праху и пепелу. Он је

тражио опроштење од Бога и није сакривао своје покајање од великих људи, па чак
ни од слуга у свом царству. Компоновао је покајнички псалам, описујући своје
грехе и покајање, иако је знао да ће тај псалам певати људи каснијих нараштаја.
Желео да и други буду поучени жалосном историјом његовог живота."

"Песме које је Давид компоновао певао је цели Израиљ, посебно у присутности

окупљеног двора и пред свештеницима, старешинама и кнезовима. Он је знао да ће
признање његове кривице привући пажњу будућих нараштаја на његове грехе. Он
износи свој случај, показујући у кога се узда и од кога се нада да ће добити
опроштење. 'Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој
очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мојега, и од греха мојега очисти
ме.' 'Избави ме од крви, Боже, Боже, спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду
твоју!' (Псалам 51,1.2.14)

"Давид није показивао дух неког необраћеног човека. Да је имао дух управитеља
народа око себе, он не би поднео да му Натан изнесе слику његовог злочина у
заиста одвратним бојама, већ би одузео живот верном Божјем слузи који га је
укорио. Али, упркос величанству свога престола и својој неограниченој моћи, он је
својим понизним признањем свега за што је био оптужен пружио јасан доказ да се
и даље боји Бога и дрхти од Речи Господње."

Последице Давидовог преступа. "Давид је морао да осети горке последице свога

преступа. Његови синови су се повели за гресима које је он чинио. Амнон је учинио
тежак злочин. Авесалом се осветио убивши га. Тако се Давид стално морао
подсећати на свој грех, морао је да осети пуну тежину неправде учињене Урији и
Вирсавеји." (4СГа 85-89)

Опомене у примерима других. "Божји укор је јасно објављен многим људима и

женама који су згрешили покваривши своја тела и упрљавши своју душу својом
распуштеношћу. Они представљају опомену другима који су се нашли у сличним
околностима, које је кушач савладао и који су знали да Божје незадовољство
почива на њима... Бог је осудио грех у свим његовим облицима. Грех
распуштености је отворено укорен и осуђен. Људима и женама ће се судити у
складу са светлошћу коју су примили од Бога." (ТМ 437)
Под управом посвећеног разума. "Свака несвета страст се мора ставити под управу
посвећеног разума, који нам Бог у обилној мери даје својом благодаћу у свакој
невољи. Међутим, немојте сами стварати услове да паднете у невољу; нека се нико
драговољно, својим поступцима, не доводи у положај да буде изложен нападима
кушача или да пружи и најмању прилику другима да помисле да је крив за
несмотрена дела." (1МЦП 237)

Правилно гледиште о себи у светлости Божје Речи. "Сотонина стална искушења су

тако обликована да ослабе човекову власт над својим срцем, да поткопају његову
моћ владања собом. Он наводи људе да кидају везе које их повезују у свету, срећну
заједницу с њиховим Створитељем. И онда, када се човек одвојио од Бога, страсти
стичу власт над разумом, нагони над начелима, и он постаје грешан у мислима и
делима; његово расуђивање је узопачено, његов разум наизглед ослабљен, и он
мора да се врати себи вративши се Богу правилним гледањем на себе у светлости
Божје Речи." (1МЦП 228)

Моћ религије. "Којим средствима треба младић да сузбије своје зле склоности и да
развије оно што је племенито и добро у свом карактеру? Воља, интелект и емоције,
када се подложе сили религије, постају преображени. 'Ако, дакле, једете, али ли
пијете, ако ли друго што чините, све на славу Божју чините!' (1. Коринћанима
10,31) Ово је начело на којему ће се темељити свако дело, мисао и побуда уколико
се целокупно биће нађе под управом Божје воље."

Речи и страсти морају се разапети. " 'Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје!'
(Филибљанима 4,13) Воља, прохтеви и страсти ће захтевати да им се попусти, али
је Бог у нас усадио жељу за светим и узвишеним намерама; и зато није неопходно
да оне буду унижене. То се догађа једино када одбијемо да се покоримо власти
разума и савести. Ми морано да сузбијемо своје страсти и да се одрекнемо себе."

Сотонина потера за младима. "Непосвећен ум пропушта да прими снагу и утеху

које је Бог осигурао свима који долазе к Њему. Постоји неки немир, нека врућа
жеља за нечим новим што ће задовољити, обрадовати и заокупити ум, и то
попуштање себи се назива уживање. Сотона има заводничке моћи којима побуђује
занимање и распаљује машту младих, којима их увлачи у своје замке. Немојте свој
карактер градити на песку." (Мс 59, 1900)

12. НЕПОШТОВАЊЕ СЕДМЕ ЗАПОВЕСТИ

Божји закон пут ка срећи. "Пре него што је стари свет био уништен Потопом,
његови становници су утонули у поквареност. Грех и злочини свих врста су
преовладавали. Стање света данас скоро да је достигло степен када ће Бог казати,
као што је некада рекао: 'Неће се мој дух довека прети с људима!' Један од
најтежих греха који постоји у овом дегенерисаном времену покварености је
прељуба. Тај срамни грех се понавља у забрињавајућем броју. Суботу и брачну
установу Бог је успоставио у Едему и оне морају остати неповредиве и свете. Обе
ове установе божанског порекла крше и одбацују људи и жене чија су срца потпуно
одана злу."

Прељуба‚ грех хришћана. "Међутим, када би се прекршиоци седме заповести

налазили само међу онима који не тврде да су Христови следбеници, зло не би било
ни десети део тако велико као што је сада; али, злочин прељубе се претежно догађа
међу онима који се издају за хришћане. И клерици и лаици, чија имена стоје високо
у црквеним књигама, једнако бивају криви."

"Многи који тврде да су слуге Христове слични су Илијевим синовима који су

обављали свету службу и користили се предностима своје службе да чине злочине
и да се упуштају у прељубу, наводећи људе да крше Божји закон. Страшан ће бити
обрачун који ће морати да положе такви када се случајеви свих људи буду
испитивали пред Богом, и када свима буде суђено према делима која су у телу
чинили... Прељуба је један од страшних греха овог времена. Тај грех постоји у свим
класама оних који се издају за хришћане."

"Хришћани су позвани да принесу своја тела у живу жртву на Божјем олтару. 'Да
не царује, дакле, грех у вашему смртноме телу, да га слушате у сластима његовим;
нити дајите удова својих греху за оружје неправде, него дајите себе Богу, као што
сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.' (Римљанима 6,12.13)"

"Када би тела која се приносе на Божјем олтару морала да прођу кроз исти преглед
кроз који су пролазиле јеврејске жртве, како би ретке издржале пробу и биле
проглашене савршенима пред Богом, сачуване у светости, слободне од сваке мрље
греха или прљавштине. Никакву хрому жртву Бог неће примити. Ниједну оштећену
или болесну жртву Бог неће примити. Дар који се приносио Богу морао је бити
здрав, без мрље у сваком погледу, и достојан."

Порекло нечистих дела. "Нико неће моћи да прослави Бога у своме телу, као што
Он захтева, ако живи у преступима Његовог закона. Уколико тело крши седму
заповест, оно то чини под диктатом ума. Уколико је ум нечист, и тело ће се сасвим
природно укључити у нечиста дела. Непорочност не може постојати у души онога
који своје тело уступа нечистим делима. Ако тело служи пожуди, ум не може
остати посвећен Богу. Да би се сачувао посвећен ум, тело мора да буде сачувано у
посвећењу и у части. Онда ће и ум служити закону Божјем и пружити драговољну
послушност свим његовим захтевима. И тада, заједно с апостолом, такав може дати
своје удове као оруђа праведности Богу..."

Грешници немају правог уживања у животу. "Бог је човека створио да буде

поштен; али је он пао и постао изопачен зато што је одбио да буде послушан
светим захтевима које му поставља Божји закон. Све човекове страсти, ако се на
одговарајући начин контролишу и правилно усмеравају, могу да допринесу
његовом физичком и моралном здрављу и осигурају му велику количину среће.
Прељубник, блудник и неуздржник не уживају живот. Не може бити никаквог
правог уживања за преступнике Божјег закона. Господ је то знао, па је зато и
ограничио човека. Он усмерава, заповеда, и изричито забрањује... Господ добро зна
да срећа Његове деце зависи од њихове покорности Његовом ауторитету, и
њиховог живљења у послушности овом светом, праведном и добром правилу
управљања."

Мисли и дела отворени Богу. "Човек може да се провлачи неко време и да

прикрива чињеницу да је прељубник; али Божје око га прати. Оно оцењује човека.
Човек не може сакрити своја злодела од Бога. Он се може привидно понашати како
доликује пред својом породицом, пред друштвом, и уживати глас доброг човека.
Али, да ли вара самога себе мислећи да Свемогући ништа не зна о њему?"
"Његова кривица је откривена погледу Величанства Неба. Онај који је висок и
узвишен, и скут чије славе испуњава храм, види и зна чак и мисли и намере срца
преступника који се срамоти пред очима чистих, светих анђела, који бележе сва
дела синова човечјих. И не само да је његов грех виђен, већ га је и забележио анђео
писар."

"Преступник Божјег закона може да се провлачи неко време и да не буде откривен;

али, пре или касније, он ће бити затечен, разобличен и осуђен. Ко год се усуди да
прекрши Божји закон сам ће искусити да је 'пут преступнички тврд'. " (Р&Х, 8.
март 1870)

Божје свевидеће око. "Када бисмо гајили стални утисак да Бог види и чује све што
чинимо и кажемо и да Он води тачан извештај о нашим речима и делима, и да ћемо
морати да се суочимо с њиме, ми бисмо се плашили да грешимо. Нека млади увек
имају на уму да где год да се налазе, и шта год да чине, да се увек налазе у Божјој
присутности. Ниједан део нашег понашања не може избећи надзор. Ми не можемо
сакрити своје путеве од Највишега."

"Људски закони, иако су понекад оштри, често бивају прекршени и прекршилац

остаје неоткривен; али није тако с Божјим законом. Најдубља поноћна тама није
никаква заштита за кривца. Он може мислити да је сам, али за свако дело постоји и
невидљиви сведок. И саме побуде његовог срца су отворене за божански преглед.
Свако дело, свака реч, свака мисао, тако су јасно забележене као да је то једна
једина особа на целом свету и као да је сва пажња Неба усредсређена само на њу."
(ПП 217. 218)

Кривица оних који кажу да држе заповести. "Чак и неки међу онима који тврде да
држе све заповести криви су за грех прељубе. Шта ја да кажем да бих разбудила
њихову отупелу осетљивост? Морална начела, строго поштована, постају једина
сигурност душе." (2Т 352)

Што је веће знање, то је већи и грех. "Не држе своја тела у посвећењу и части сви
они који тврде да поштују све заповести Божје. Најсвечанија вест која је икада била
поверена смртницима поверена је управо овом народу и његови припадници би
могли да имају снажан утицај када би били посвећени њоме. Они тврде да стоје на
уздигнутој платформи вечне истине, да држе све Божје заповести; и зато, уколико
се одају греху, уколико учине блуд и прељубу, њихов злочин је десет пута већи
него грех оних које сам навела (адвентисти првог дана), који не признају Божји
закон као обавезан. На необичан начин, управо они који говоре да држе Божји
закон срамоте Бога и чине да се приговара истини само зато што преступају њене
прописе."

Жалостан пример Израиља. "Управо је преовладавање овог истог греха, разврата,

међу некадашњим Израиљцима навукло над њих посебно изражавање Божјег
незадовољства. Његови судови су уско следили њихов одвратни грех; хиљаде су
пале и њихова осквњена тела су била остављена у пустињи..."

" 'Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак
света дође. Јер који мисли да стоји, нека се чува да не падне.' (1. Коринћанима
10,11.12) Адвентисти седмог дана, више од свих људи у овом свету, треба да буду
узор побожности, посвећени у срцу и у говору." (2Т 450.541)

13. ПОСТУПАЊЕ ПРЕМА НЕЧИСТИМ МИСЛИМА И ПРЕДЛОЗИМА

Потреба да јасним духовним видом. "Никада није било времена када би хришћани,
људи и жене, били у тако великој потреби за јасним духовним видом као сада. Није
сигурно изгубити Христа из вида ни за тренутак. Његови следбеници треба да се
моле, и да верују, и да га ватрено воле."

"Врло темељно дело мора да се обави у чишћењу храма душе од њене природне
порочности. Хришћанин мора да буде потпуно будан да би се одупро увлачењу
духа разузданости међу оне који тврде да су посвећени. Када су наша срца чиста,
опрана и убељена крвљу Јагњетовом, дело ће ићи напред у оном нашем искуству
које је било описано у прекрасној Христовој молитви: 'Ја посвећујем себе за њих,
да и они буду посвећени истином.' (Јован 17,19)"

"Шта би се могло казати о човеку који је био богато благословен као учитељ
праведности, али који је у време искушења био наведен да крене грешним путем?
Сотона је у облику небеског анђела дошао к њему, исто онако како се приближио
Христу у пустињи кушања, и однео је победу..."

Сотона се прерушава у анђела светлости. "Управо оне који су добили највише

светлости Сотона истрајно покушава да ухвати у своје замке. Он зна да уколико
успе да их превари, они ће, под његовом управом, оденути грех у одећу
праведности и повести многе погрешним путем. Зато кажем свима: 'Будите будни,
јер Сотона, прерушен у анђела светлости, долази на сваки скуп хришћанских
радника и у сваку цркву и покушава да задобије вернике на своју страну. Мени је
наређено да упутим опомену Божјем народу да се нико не вара, јер се Бог не да
ружити!'" (Р&Х, 14. мај 1908)

Проклетство преступа. "О, када би људи и жене размотрили и испитали шта се

може постићи преступањем Божјег закона! У сва времена и на сваком месту, у свим
околностима, преступ је страшна грешка, увреда Богу и проклетство човеку! Ми га
морамо сматрати проклетством, маколико блистава била његова маска и ма ко да га
чини! Као Христов посланик, ја преклињем вас који исповедате садашњу истину да
сместа затворите сваки прилаз покварености, да одбаците друштво оних који само
наговесте или изусте неки покварен предлог. Гадите се тих прљавих греха с
најжешћом мржњом. Бежите од оних који би макар само у разговору дозволили
своме уму да крене тим путем, 'јер уста говоре од сувишка срца'. Избегавајте их као
губу!"

"Позивам све оне који су гајили имало поверења у те преваранте, чији живот није
оплемењен и чији разговори нису непорочни, да их одмере еванђеоским мерилом:
'Закон и сведочанство тражите; ако ли ко не говори тако, у њему нема зоре!'
(Исаија 8,20) Нека се огледало Божје Речи окрене према њима и нека прикаже
недостатке њиховог моралног карактера!"

Увредљив карактер греха. "Ми се налазимо у једној епохи светске историје када
управо фасцинантну, хипнотичку снагу има она класа људи која самовољно
друкчије тумачи грех, потајно протура нечисте мисли и долази одевена у одећу
анђела светлости иако у стварности служи греху. Ти људи не схватају увредљив
карактер греха или осветнички карактер Божје правде која ће задесити грешнике. Ја
дрхтим због оних који нису потпуно будни и који ће се наћи у опасности да буду
преварени или покварени. Као слушкиња Исуса Христа, ја вам опомињем да се
чувате друштва ове класе људи! Не пуштајте их у своје домове, нити им желите
срећан пут! Одвојите се од њиховог друштва, јер они кваре и саму атмосферу коју
удишете..."

"Као што је Мојсије позвао Израиљце да се удаље од шатора Кореја, Датана и

Авирона, и ми позивамо све вас да оставите на миру те покварене људе да претрпе
срамоту и казну за своја злодела."

Сотона у облику човека. "Пошто ми је Бог показао колико су одвратни у Његовим

очима ти прљави греси, пошто се они стално повећавају у нашем свету и пошто ће
се увући и у наше цркве, ја вас опомињем да не дате места ђаволу. Бежите од
заводника! Чак и да је проповедник, он је Сотона у облику човека! Он је само
позајмио одећу Неба да би могао да служи своме господару и да вара душе! Не
смете ни за један тренутак да дате места неком поквареном, прикривеном
наговештају. Немојте дозволити никакво попуштање! Укорите их! Не дружите се с
њима, чак ни толико да једете с њима! Немојте имати никакве попустљивости
према речима које би могле упрљати непорочност ваше душе. Чак би и само
слушање покварених предлога могло упрљати вашу душу, као што би и смрдљива,
нечиста вода загадила канале кроз које пролази."
Јасна као светлост Сунца. "Изаберите сиромаштво, одвајање од пријатеља,
губитке, укоре или било коју патњу радије него ли да упрљате своју душу грехом.
Боље смрт него нечасност или преступ Божјег закона! – то треба да буде лозинка
сваког хришћанина. Као људи који себе сматрају реформаторима, као они који
чувају најсветије и најсвечаније истине Божје Речи, које чисте душу, морамо
уздигнути мерила много више него што су сада. Према греху и грешницима у
цркви сместа се мора повести поступак, тако да се и други боје Бога. Истина и
непорочност захтевају да предузмемо темељно дело да бисмо очистили логор од
Ахана."

"Нека они који се налазе на одговорним местима не трпе грех на своме брату.
Покажите му да мора одбацити своје грехе или бити одвојен од Цркве. Када би
појединачни верници Цркве деловали као истински следбеници кроткога и
понизнога Спаситеља, било би мање прикривања греха и налажења изговора за
грех. Сви би се трудили да у свако време поступају као да се налазе у Божјој
присутности. Схватили би да је Божје око стално на њима и да је Њему позната
свака, па и најтајнија мисао. Карактер, побуде, жеље и намере, јасни су као
светлост Сунца оку Свезнајућега."

Опасност од попуштања греху. "Далеко најбројнија класа нема то на уму зато што
не гаји духовност нити оцењује свој карактер према Божјим мерилима
праведности. Они немају стално на уму да ће се на Божјем суду страшни обрачун
захтевати од свих преступника Његовог закона. Живот се мора средити и
обликовати као да се налазимо на видику великог Надгледника. Можете ли ви који
тврдите да сте добили тако велико видело, веће од било којег другог народа на
лицу Земље, бити задовољни неким ниским мерилом?"

"О, како озбиљно и стално бисмо се морали молити за божанску присутност, тако
да не дође само до објављивања, него и до остварења свечане истине да се крај
свему приближио и да Судија целе Земље стоји пред вратима! Како можете
потцењивати Његове праведне и свете захтеве? Како можете грешити пред самим
лицем Господњим? Зар можете ићи стазом греха у пуној свести о његовим
последицама? Зар можете гајити несвете мисли и ниске страсти изложени
несметаном погледу непорочних анђела и Спаситеља који је дао себе да би вас
откупио од сваког безакоња и очистио себи народ посебан, који чезне за добрим
делима? Можемо ли бити невини, а ипак гајити грех Богу на видику? Ако ово
питање будемо разматрали у светлости која блиста са Христовог крста, зар нам
онда грех неће изгледати сувише бедан, сувише опасан, сувише страшан, да бисмо
му попустили?"

Без мрље и непокварени све до краја. "Грешна поквареност! Како је она била
грешна у свако доба, али колико је грешнија управо сада када се налазимо на самим
границама вечног света! Обраћам се својој Цркви; браћо, уколико бисте се
приближили Исусу и трудили се да исповедање своје вере украсите сређеним
животом и побожним разговорима, ваше стопе би биле сачуване од скретања на
забрањене путеве. Уколико бисте само стражили, стално стражили, уз молитву;
уколико бисте чинили све као да се налазите у непосредној Божјој присутности,
били бисте сачувани од попуштања искушењу и могли бисте се надати да ћете
остати непорочни, без мрље, и непокварени све до краја."

"Уколико почетак свога уздања одржите верно све до краја, сви ваши путеви биће
утврђени у Богу, и што је благодат започела слава ће крунисати у царству Бога
нашега. 'А род је духовни љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера,
кроткост, уздржање; на то нема закона!' (Галатима 5,22.23) Уколико Христос буде
у нама, ми ћемо распети тело са свим његовим склоностима и страстима." (Мс 9,
1880)

Чишћење срца. "Прихватајући Христа као свог личног Спаситеља, човек долази у
исто тако уску везу са Богом и ужива Његову исто тако посебну наклоност као и
Његов љубљени Син. Он је тада слављен и хваљен и уско повезан с Богом, јер је
његов живот сакривен са Христом у Богу. О, какве ли љубави, какве ли предивне
љубави!"

Ово је моја поука о моралној непорочности. "Разобличавање злокобне

покварености греха неће бити ни упола тако успешно у искорењивању греха као
што је објављивање
ових узвишених и оплемењујућих тема. Господ није женама поверио задатак да
нападају људе и оптужују их због њихове покварености и неузџаности. Оне само
стварају сензуалност уместо да је искорењују. Библија, и само Библија је објавила
истинске поуке о непорочности. Према томе, проповедај Реч!"

Христос, жртва помирница за грех. "Таква је Божја благодат, таква је љубав којом
нас Он љуби, чак и док смо још мртви у гресима и преступима својим, док смо
својим поквареним делима у својим мислима још његови непријатељи, који служе
својим различитим страстима и уживањима, робови својих искварених апетита и
страсти, слуге греха и Сотоне! Каква се дубина љубави показала у Христу када је
постао жртва помирница за наше грехе! Под утицајем Светога Духа душе бивају
наведене да нађу опроштење греха."

"Непорочност и светост Исусовог живота као што је објављена у Божјој Речи, има
више снаге да реформише и да преобрази карактер него сви напори уложени у
описивање греха и злочина људи и имаће сигурније резултате. Један чврст поглед
према Спаситељу на крсту учиниће више за очишћење ума и срца од сваке
нечистоте него сва научна објашњења најспособнијег језика."

Опроштење у подножју крста. "Код крста грешник увиђа колико се разликује од

Христовог карактера. Види и страшне последице преступа; почиње да мрзи грех
који је чинио, и хвата се за Исуса својом живом вером. Он сам оцењује своје стање
моралне окаљаности у светлости Божје присутности и присутности небеских бића.
Он га одмерава по мерилима крста. Одмерава га на ваги Светилишта. Непорочност
Исуса Христа открива му његову порочност у најодвратнијим бојама. И зато се
одвраћа од греха који га прља; баца поглед на Исуса и живи!"

"У Исусу упознаје биће најсвестранијег, најдоминантнијег, најпривлачнијег

карактера, Онога који је умро да га ослободи изопачености греха и зато дрхтавих
усана и очију пуних суза изјављује: 'За мене Он неће умрети узалуд!' " (Леттер 102,
1894)

ДЕО ВИ - ДРУГА ЗЛА НА СЕКСУАЛНОМ ПОДРУЧЈУ

14. Крајности на сексуалном подручју у оквиру брака

Целибат у браку није препоручљив. "Драга моја браћо, желела бих да вам изнесем
неколико чињеница о опасности које прете делу у последње време! Дело Ане
Филипс не носи печат Неба."

(У такозваном 'сведочанству' које је објавила 10. августа 1892. године, Ана Рајс
Филипс је написала: "Дошло је време о којему је Павле говорио када је рекао: 'А
ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено да ће и они који имају жене
бити као они који немају!' (1. Коринћанима 7,29)... Сотона ће учинити да мислите
да се не можете одрећи те једне ствари, да вам она припада по вашем праву, али,
моја браћо, да ли је тако и када Господ проговори?" – Е.Г.Wхите Естате Доцумент
Филе Но 363)

"Ја знам о чему говорим! У нашим првим данима, у детињству овог покрета,
морали смо да се суочавамо са сличним појавама. Многа таква откривења су била
објављивана, и ми смо се морали бавити најнепријатнијим послом суочавања с
таквим елементима и њиховим одбацивањем! Неки делови тих откривења су се
испунили и то је навело неке да их прихвате као веродостојне."

"Они који су бавили таквим послом нису били припадници површне, неморалне
групе, већ особе које су спадале међу најоданије раднике. Сотона је видео прилику
да искористи постојеће стање и да осрамоти Божје дело. Они који су себе сматрали
способнима да издрже сваку пробу без опасности да раздраже своје телесне
склоности били су савладани, а неколико невенчаних људи и жена било је
присиљено да се венчају. Ја се плашим оних који осећају тако велику одговорност
да делују у том смеру. Сотона делује на машту, тако да је последица поквареност, а
не непорочност." (Леттер 103, 1894)

"Исус није наметао целибат ниједној класи људи. Он није дошао да уништи свети
однос брака, већ да га уздигне и обнови у његовој првобитној светости. Он са
задовољством гледа на породичне односе у којима влада света и несебична љубав."
(АХ 121)

Трошење животне енергије. Многи родитељи не стичу знање које би морали да

имају о брачном животу. Они се не чувају, тако да Сотона користи прилику да
завлада њиховим умом и њиховим животом. Они не увиђају да Бог захтева од њих
да чувају свој брачни живот од сваког претеривања. Само мали број људи сматра
да је њихова верска дужност да владају својим страстима. Они су се сјединили
браком са особом по своме избору и зато закључују да брак посвећује одавање
нижим страстима. Чак и људи и жене који себе сматрају побожнима дају слободног
маха својим пожудним страстима и уопште не размишљају да их Бог сматра
одговорнима за трошење животне енергије, што слаби њихово упориште у животу
и исцрпљује цели организам."

Неумерено попуштање сексуалним страстима. "Брачним заветом се покривају

греси најмрачније врсте. Људи и жене који себе сматрају побожнима кваре своја
тела попуштајући телесним страстима и тако себе спуштају испод нивоа у свету
животиња. Они злоупотребљавају снаге које им је Бог дао да се чувају у посвећењу
и части. Здравље и живот се жртвују на олтару ниских страсти. Узвишеније,
племенитије снаге се подређују анималним склоностима. Они који на тај нашин
греше нису упознати с последицама свога понашања."

"Када би сви могли да виде количину патњи којима излажу сами себе својим
грешним попуштањем, били би престрашени; и бар неки, у најмању руку,
избегавали би грешно понашање које доноси тако страшну плату. И тако
недостојно животарење пада у део широком кругу људи којима смрт изгледа
прихватљивија од живота, а многи и умиру прерано, жртвујући свој живот
неславном делу претераног попуштања анималним страстима. Међутим, пошто су
у браку, мисле да не чине никакав грех."

"Људи и жене, ви ћете једнога дана схватити шта је пожуда и какве су последице
њеног задовољавања. Страсти исто тако ниског квалитета могу се наћи и у брачном
односу као и изван њега." (Р&Х, 19. септембар 1899)

Женино достојанство и самопоштовање. "Многи признати хришћани који прошли

поред мене изгледали су ми као људи лишени суздржљивости на моралном
подручју. У њима је анимално било јаче од божанског. У ствари, као да је све било
само анимално. Људи те врсте понижавају жену којој су обећали да ће је хранити и
пазити. Она је постала оруђе које служи задовољавању ниских, пожудних
склоности. И врло много жена пристаје да буде роб пожудних страсти; оне не држе
своја тела у посвећењу и части. Жена није сачувала достојанство и самопоштовање
које је имала пре брака."

"Требало је да ова света установа сачува и уздигне њено женско поштовање и свето
достојанство; али је њена чедна, достојанствена, боголика женственост била
спаљена на олтару ниских страсти; била је жртвована да би се угодило мужу. Она
ускоро губи поштовање према њему, зато што не поштује законе којима је
послушан и животињски свет. Брачни живот постаје мрзак јарам, љубав умире, а
њено место врло често заузимају неповерење, љубомора и мржња."

Неповерење између мужа и жене. "Ниједан човек не може истински волети своју
жену уколико она стрпљиво пристаје да буде његова робиња, слуга који служи
његовим понижавајућим страстима. У својој пасивној покорности, она у његовим
очима губи вредност коју је некада имала. Он је посматра оборену с племенитих
висина на којима се некада налазила и ускоро почиње помишљати да ће она исто
тако кротко дозволити и некоме другоме да је понижава као што је то дозволила
њему. Почиње сумњати у њену верност и непоквареност, умара се од ње, и тражи
нове објекте који ће побудити и појачати његову паклену страст. Божји закон није
испоштован..."

"И жена постаје љубоморна на свога мужа, почиње сумњати да ће се он, уколико
му се пружи прилика, исто тако спремно обратити некој другој као и њој. Она види
да њиме не управља савест или страх Божји; да су све те посвећене баријере
срушене пожудним страстима; да је све што подсећа на Бога у њеном мужу
подложно сада ниским, безосећајним страстима..."

Разорна природа неумерености у сексу. "Када жена подложи своје тело и свој ум
власти свога мужа, када се пасивно покорава његовој вољи у свему, жртвујући
своју савест, своје достојанство, па чак и свој идентитет, она губи прилику да шири
тај моћни утицај на добро којим би требало да оплемењује свога мужа. Она може
да умекша његову строгу природу, а њен посвећујући утицај којим уздиже и
прочишћава, наводи га да се искрено труди да завлада својим страстима и да буде
много више окренут духовним вредностима, тако да заједно могу постати учесници
у божанској природи, утекавши од покварености коју је пожуда донела на свет."

"Снага утицаја може бити врло велика, може навести ум да се бави узвишеним и
племенитим темама, да се уздигне изнад ниских, сензуалних уживања за којима
срце, неоплемењено благодаћу, сасвим природно тежи. Уколико жена сматра да би
да угоди мужу морала да се спусти на његов ниво, на којему анималне страсти
представљају темељ његове љубави и управљају његовим поступцима, она жалости
Бога; јер пропушта да шири посвећујући утицај на свога мужа. Уколико мисли да
мора да се покори његовим анималним страстима без речи протеста, онда не схвата
своју дужност ни према њему ни према своме Богу. Претеривања на сексуалном
подручју успешно ће поткопати њену љубав према богослужбеним активностима,
одузеће њеном мозгу материје које треба да хране нервни систем, и врло успешно
ће исцрпсти њену виталност. Ниједна жена не би смела да помаже своме мужу у
овом делу самоуништења. Она то неће ни чинити уколико је просветљена и гаји
искрену љубав према њему..."

Чување ума и тела. "Нека богобојазни људи и жене буду свесни своје дужности.
Многи међу онима који себе сматрају хришћанима пате од парализе нерава и мозга
због своје неумерености у том смеру. Труљење захвата кости и коштану срж
многих који су сматрани добрим људима, који се моле и плачу и који се налазе на
високим положајима, али чији оскврњени земни остаци никада неће проћи кроз
врата небеског града."

"О, када бих могла постићи да сви схвате своју обавезу према Богу да сачувају
своје ментално и телесно здравље, да сачувају свој организам у најбољем стању да
би могли обавити најбољу службу свом Створитељу..."

Преношење порока од родитеља на децу. "Од своје младости на даље они су

ослабљивали свој мозак и исцрпљивали организам задовољавањем својих
анималних страсти. Самоодрицање и умереност треба да постану лозинка у
њиховом брачном животу; онда ни деца која им се рађају не би била тако подложна
моралној и интелектуалној слабости, нити би њихове анималне склоности биле
тако снажне. Пороци код деце су скоро свеопште распрострањени. Зар то нема
неког разлога? Ко им је свој оставио печат на карактеру? Нека би Господ отворио
очи свима да виде да стоје на клизавом терену..."

"На темељу слике која ми је била показана о покварености људи и жена који се
хвале својом побожношћу уплашила сам се да ћу потпуно изгубити поверење у
људски род. Видела сам да је страшно мртвило захватио скоро све. Постало је
скоро немогуће пробудити управо оне који се морају пробудити да би стекли
правилну свест о сили коју Сотона има над умом људи. Они нису свесни
покварености која буја свуда око њих. Сотона је заслепио њихов ум и уљуљкао их
у телесну сигурност."

"Неуспех наших напора да наведемо друге да схвате велику опасност која прети
душама учинио је да се уплашим да су моје идеје о изопачености људског срца
биле претеране. Међутим, када су нам биле објављене чињенице које су показивале
жалосну изопаченост човека који се усуђивао да служи код светих ствари иако је
био покварен у срцу, човека чије су руке упрљане грехом профанисале судове
Господње, сигурна сам да слику нисам нацртала сувише мрачним бојама." (Р&Х,
26. септембра 1899)
(ДВА ЧЛАНКА У ЧАСОПИСУ РИВЈУ ЕНД ХЕРАЛД ОД 19. И 26. СЕПТЕМБРА
НОСЕ ЗАЈЕДНИЧКИ НАСЛОВ: "ХРИШЋАНСТВО У БРАЧНОМ ОДНОСУ")

Злоупотреба сексуалних предности. "Нека се муж и жена у свом брачном животу

покажу као помоћ и благослов једно другоме. Нека размотре цену сваког
попуштања неумерености и сензуалности. Та попуштања не повећавају љубав, не
оплемењују нити уздижу. Они који ће попуштати анималним страстима и
задовољавати пожуду сигурно ће на свом потомству оставити печат својих
срамотних обичаја, простоту своје физичке и моралне прљавштине." (Мс 3, 1897)

"Бити неумерен у ономе што је иначе потпуно законито представља тежак грех."
(4Т 505)

"Они који за себе тврде да су хришћани... треба правовремено да размотре

последице свих предности брачног односа, а посвећена начела треба да буду темељ
сваког поступка." (2Т 380)

Добар пример је од животне важности. "Анималне страсти, када се гаје и када им

се попушта, постају веома јаке у том добу, и неизрецива зла у брачном животу су
сигурна последица. Уместо да се ум развија и да преузима управљачку власт,
анималне склоности владају вишим и племенитијим силама све док оне не буду
доведене у подложност анималним склоностима. Какав је резултат? Женини нежни
органи су истрошени и постају болесни; трудноћа више није сигурна; сексуалне
предности се злоупотребљавају. Људи изопачују своја сопствена тела; и жена
постаје слушкиња која задовољава њихове неумерене, ниске страсти, све док
страха Божјега не нестане испред њихових очију."

"Ништа осим Божје истине не може човека умудрити на спасење нити га одржати у
том стању. Ако треба да се стекне бесмртни живот, ако се мора развити непорочан
и свет карактер да би човек добио право да настава у присутности Бога и у друштву
светих анђела, зашто онда наставници, лекари и проповедници не покажу то својим
примером док поучавају? Зашто нису ревноснији за свога Учитеља? Зашто не
показују више ватрене љубави према душама за које је Христос умро?"

"Ако човек треба да постане бесмртан, његов ум мора да буде у складу с Божјим
умом. Прави ученик у Христовој школи, чији ум је у складу с Божјим умом, неће
само непрестано учити, већ ће и поучавати друге док сам буде учио, стално ће
одражавати светлост, поучаваће друге да се уздигну изнад и одбаце уобичајене,
свеопште заблуде овог изопаченог и прељубничког нараштаја..."

"Хришћанин треба да непрестано прати Узор, да следи Исусов свети пример. И

онда ће прави дух бити удахнут у живот и карактер других. Када бисмо
свакодневно у искреној и понизној молитви тражили од Бога светлост и усмерење,
сигурно би дошло до промене у нашем начину понашања; сузбили бисмо несвете
навике и одустали од несветих планова, а Исус би нам постао правило живота."
(Мс 14, 1888)

Ниске страсти и нездрав ум. "Ниске страсти се морају строго надзирати.

Способности опажања се злоупотребљавају, страшно злоупотребљавају, када се
страстима дозвољава да се раскалаше. Када се попушта страстима, крв, уместо да
циркулише свим деловима тела, и да тако олакшава срцу и разбистрава ум, бива
усмеравана у прекомерним количинама у унутрашње органе. Болести се појављују
као последица. Ум не може бити здрав све док се зло не препозна и не уклони." (Мс
24, 1900)

Угађање жељама слаби моралне снаге. "Павле је рекао: 'Умом својим служим
закону Божјем!' Помрачите тај ум попуштањем анималним прохтевима и страстима
и моралне снаге ће бити ослабљене, тако да ће свето и обично бити стављено на
исти ниво." (1МЦП 229)
15. Петинг и предбрачни секс

Слепа заљубљеност није љубав. "Проводио си многе ноћне сате у њеном друштву,
јер сте обоје били слепо заљубљени. Она је изјављивала да те воли, иако још не зна
шта је то истинска љубав из чистог срца. Сотона је твоју душу ухватио у своју
замку. Било ми је показано да си опчињен, заведен и да се Сотона радује што неко
ко једва да има неку карактерну особину која би могла да створи срећну жену и
срећан дом може да има такав утицај да те одвоји од мајке која те воли
непроменљивом љубављу. У име Господње, престани да указујеш своју пажњу
Мети Ф. или се ожени њоме – немој наносити срамоту Божјем делу..."

"Интимност која се створила између тебе и Мети Ф. не доводи те ближе Господу

нити те посвећује истином."

"Мети очекује да оствари брак са тобом и ти си је у томе охрабривао својим

пажњама. Али, хоћеш ли изабрати то изопачено створење за своју жену, хоћеш ли
ускратити своју љубав својој мајци и Божјем народу?..."

Боље се оженити него указивати неприкладну пажњу. "Ако наставиш да се

понашаш као што си се до сада понашао онда би било много боље за тебе да се
ожениш њоме, јер је твоје понашање исто толико у директној супротности с
Божјом вољом као и брак с њоме. Сотона ће остварити своје циљеве у сваком
случају. Уколико је атмосфера која је окружује теби најприхватљивија, уколико
она задовољава твоја мерила за жену која ће стати на чело твоје породице, уколико
је, по твом смиреном просуђивању, по виделу које си добио од Бога, њен пример
достојан копирања, онда се можеш оженити њоме, јер је то исто као и твоје
дружење с њоме и понашање као што се једино муж и жена могу понашати једно
према другоме. Ти си скоро уништио свој живот. Ако у току једног раздобља твог
живота ти желиш да уживаш у друштву Мети као што изгледа да сада чиниш, ако
желиш да будеш опчињен њоме, зашто не би кренуо и корак даље него што си сада
и учинио себе њеним заштитником и тако стекао неопорециво право да јој
посветиш сате које желиш да проводиш у њеном друштву и да будеш очаран
њеним присуством из ноћи у ноћ?"

"Твоја дела и разговори су увреда за Бога. Божји анђели доносе извештаје о твојим
речима и твојим делима. Ти си добио видело, али га ниси послушао. Пут којим си
кренуо наноси срамоту Божјем делу. Твоје понашање је неприкладно и
нехришћанско. Када бисте обоје већ морали да будете у својим постељама, ви сте
још заједно и једно другоме у загрљају скоро целе ноћи... Ви дајете прилику нашим
непријатељима да оцењују наш народ као људе лабавог морала." (Леттер 3, 1879)

Кршење седме заповести. "Био си ми показан у Метином друштву у току ноћних

сати; ти најбоље знаш на који начин сте проводили те сате. Ти си ме замолио да
кажем да ли си прекршио Божје заповести. Ја те питам, па зар их ниси прекршио?
Како сте трошили своје време када сте сате проводили заједно из ноћи у ноћ? Да ли
су твој положај, твоје држање, твоја осећања таква да би желео да буду записани у
небеским књигама? Видела сам, чула сам, оно што би учинило да и анђели
поцрвене... Ниједан младић не би смео да чини Мети оно што си јој ти чинио
уколико није ожењен њоме; и била сам веома изненађена када сам видела да ти све
то проницљивије не оцењујеш..."

"Хоћеш ли се сада потпуно променити, прекинути све везе с Мети? Хоће ли и она
то учинити са своје стране? Уколико ниједно од вас није спремно да то учини, онда
се сместа ожени њоме и немој више да срамотиш себе и Божје дело." (Леттер
61,1880)

16. ХОМОСЕКСУАЛНОСТ

(Године 1977. на годишњем заседању Генералне конференције Цркве адвентиста

седмог дана изгласан је следећи закључак: "Тешке сексуалне изопачености,
укључујући и хомосексуално понашање, препознају се као злоупотреба сексуалних
моћи и кршење божанских намера повезаних с браком. Као такве, оне представљају
законит разлог за развод брака." Гелерал ацтионс – п. 10.
Разлози да неко буде искључен из Цркве адвентиста седмог дана обухватају:
"Хомосексуално понашање и друге изопачености." Црквени правилник,
ревидирано издање из 1986. п. 162)

Содомија. "О, како је Бог незадовољан млаким, беживотним, нехришћанским

напорима неких који тврде да су Његове слуге? Божје дело се мора обављати
снажно, оно мора да напредује. То се не може постићи уколико сензуалност која
квари целог човека не буде удаљена из верског искуства. Ово дело се мора
обавити."

"Верници Цркве треба да посте и да се моле, да се искрено труде да победе крвљу

Јагњетовом и речју свога сведочанства. Ниједан делић содомске изопачености неће
избећи Божји гнев приликом Његовог суда. Они који се не покају од ње и који не
одбаце сваку порочност биће кажњени заједно с безаконицима. Они који постану
чланови Божје царске породице и обликују обновљено Божје царство на Земљи
биће свети, а не грешници. (Исаија 30,1-3.8-16)"

"Они који су добили велико видело и нису га послушали налазе се тежем положају
од оних који нису имали тако великих предности. Они уздижу себе, али је и
Господа. Казна изречена људским бићима биће у сваком случају у складу са
срамотом коју су нанели Богу. Многи су, попуштајући самима себи, извргнули
Христа јавном срамоћењу." (Леттер 159, 1901)

Најниже страсти људског срца. "Попустљивост у ономе што је недозвољено

постало је сила која изопачује човечанство, која човеков ум спречава у растењу,
која изопачује његове способности. Исто стање које постоји данас постојало је и
пре Потопа и пре уништења Содома. Распуштеност се повећава у наше време.
Плакате на којима се налазе непристојне слике штампају се и лепе по нашим
улицама да би привукле поглед и изопачиле морал. Те слике су таквог карактера да
распирују најниже страсти људског срца поквареним замислима. Те покварене
замисли су праћене изопаченим обичајима који су врло слични онима којима су се
бавили Содомљани. Међутим, најстрашнији део овог зла је онај који се обавља под
плаштем светости. Наша омладина ће се изопачити, њихове мисли ће се
деградирати, и њихове душе загадити уколико млади не буду окружени барикадама
истине." (Леттер 1, 1875)

Содомски греси данас. "Ми нисмо у незнању што се тиче пада Содома због
покварености његових становника. Пророк је овде (Језекиљ 16,49) поименце навео
посебна зла која наводе на разводњавање морала. Ми видимо да исти греси који су
се чинили у Содому, и који су навукли на њега Божји гнев и његово потпуно
уништење, постоје и данас у свету." (4БЦ 1161)

Чудно одбацивање начела. "Зар нема довољно гласина око нас да нам покажу
какве опасности нам прете на нашем путу? На све стране се виде људске рушевине,
оборени породични олтари, растурене породице. Види се чудно одбацивање и
занемаривање начела, мерило морала се снижава, и Земља се скоро претворила у
Содом. Содомски обичаји, који су навукли Божје судове на свет, и изазвали да он
буде уништен водом, који су учинили да Содом буде уништен ватром, брзо се
шире. Ми се приближавамо крају. Бог је дуго подносио изопаченост људског рода,
али његова казна није ништа мање извесна. Нека се зато они који тврде да су
видело свету, одвоје од сваког безакоња." (Р&Х, 10. новембар 1884)

"Поквареност је данас широко распрострањена, чак и међу онима који тврде да су

Христови следбеници. Страсти су неспутане; анималне склоности добијају моћ
попуштањем, док моралне снаге стално постају све слабије... Греси који су
уништили претпотопне становнике и градове у равници постоје и данас, и то се не
само у незнабожачким земљама, не само међу широким слојевима оних који говоре
да су Христови следбеници, него и међу некима који тврде да очекују долазак Сина
човечјега. Када би вам Бог представио те грехе онако како изгледају у Његовим
очима, били бисте испуњени стидом и ужасом." (5Т 218)

17. МАСТУРБАЦИЈА

Уништава високе одлуке и духовни живот. "Потајни порок уништава високе

одлуке, озбиљне тежње и снагу воље да се обликује добар духовни карактер. Сви
они који имају истинску свест о томе шта је све обухваћено хришћанством, налазе
се под обавезом као Христови ученици да све своје страсти, своје физичке снаге и
менталне способности доведу у савршену покорност Његовој вољи. Они којима
управљају њихове страсти не могу бити Христови следбеници. Они су сувише
посвећени служењу своме господару, зачетнику сваког зла, да би напустили своје
покварене навике и одабрали да служе Христу." (ЦГ 445.446)
Исцрпљује се животна енергија. "Обичај тајнога порока свакако уништава животне
снаге организма. Свака неоходна животна делатност биће праћена одговарајућом
потиштеношћу. Међу младима њихов животни капитал, мозак, тако је високо
оптерећен у раној младости да долази до недостатка енергије и велике
исцрпљености, што организам излаже болестима разних врста."

Поставља се темељ болестима у каснијем добу. "Ако се овај обичај наставља од

петнаесте године живота и даље, природа ће се бунити против злостављања која
трпи и наставља да трпи, и учиниће да преступници плате казну за кршење њених
закона, посебно у годинама од тридесете до четрдесет и пете, многобројним
боловима у организму и различитим болестима, као што су обољење јетре и плућа,
неуралгија, реуматизам, обољење кичме, бубрега, и канцерозним телесним
соковима. Неки од нежних телесних механизама попуштају, остављајући тежи
задатак преосталима, што нарушава фини природни ред, па често долази до
изненадног слома конституције и смрт је последица." (ЦГ 444)

Последице мастурбације. Жене имају мање животне снаге од супротног пола и у

великој мери су, због задржавања у затвореним просторијама, лишене
окрепљујућег, оживљујућег ваздуха. Последице мастурбације код њих се виде у
разним болестима као што су катари, едеми, главобоља, губљење памћења и вида,
великих слабости у леђима и крстима, инфекцијама кичме, док глава често вене
изнутра. Канцерозни сокови, који би иначе мировали у организму у току целог
живота, сада се активирају и започињу своје изједајуће, уништавајуће деловање.
Ум је често тешко оштећен, па може доћи и до лудила." (АМ 27 – Види Додатак
А!)

Захтев за молитву излечења. "Мој муж и ја смо једном присуствовали састанку на

којему је наше саучешће пробудио брат који је патио од узнапредовале
туберкулозе. Био је блед и мршав. Тражио је молитве Божјег народа. Рекао је да је
и његова породица болесна и да је изгубио дете. Говорио је свестан свог губитка.
Рекао нам је да већ неко време чека да се сретне с братом и сестром Вајт. Веровао
је да ће свакако оздравити уколико се они буду молили за њега. Када је састанак
био завршен, браћа су нам скренула пажњу на његов случај. Објаснили су нам да
им црква помаже, да је његова жена болесна, и да је његово дете умрло. Браћа су се
окупила у његовој кући и молила се за ожалошћену породицу. Ми смо били вема
уморни и имали смо терет одговорности за рад у току састанка, па смо тражили да
нас изговоре. Ја сам одлучила да се ни за кога не молим уколико ме Господњи Дух
не покрене на то..."

"Те ноћи смо клекнули на молитву и изнели његов случај пред Господа. Молили
смо се да сазнамо Божју вољу о њему. Једино смо желели да се Господ прослави.
Жели ли Господ да се молимо за тог оболелог човека? Препустили смо одговорност
Богу и отишли на починак. У сну ми је случај овог човека био јасно представљен.
Било ми је показано његово понашање од детињства на даље. Уколико се будемо
молили, Господ нас неће услишити, јер је он гајио безакоње у свом срцу. Следећег
јутра човек је дошао да се молимо за њега. Ми смо га одвели устрану и казали да
смо принуђени да одбијемо његов захтев. Испричала сам му свој сан и он је
признао да је истинит. Он је мастурбирао од дечаштва и наставио је да то чини у
току целог свог брачног живота, али је изјавио да ће се потрудити да прекине с том
навиком. Тај човек је морао да савлада једну своју дугогодишњу навику. Био је
негде средњих година. Његова морлана начела су била тако слаба да је у тренутку
када је дошао у сукоб са својом дугогошњом слабошћу био побеђен..."

"Пред нама је био човек који је себе исцрпљивао свакога дана, а ипак се усуђивао
да ступи у Божју близину и да тражи повећање снаге коју је намерно разбацивао и
коју би, уколико би му била поклоњена, поново потрошио на своју страст. Колико
само стрпљења има Бог? Када би поступао с човеком у складу с његовим
поквареним путевима, ко би остао жив пред Њиме? Шта би се догодило да смо
били мање пажљиви и да смо изнели случај овог човека пред Бога иако је чинио
безакоње, да ли би нас Господ чуо? Да ли би нам одговорио? 'Јер ти ниси Бог који
се радује безакоњу; нити ће зло стајати пред тобом. Безумник неће остати пред
лицем твојим, ти мрзиш све који чине безакоње!'..."

Ово није усамљен случај. "Чак ни брачни однос није био довољан да сачува овог
човека од покварене навике из младости. Желела бих да ме неко може уверити да
су ретки случајеви као што је овај који сам вас изнела, али ја знам да су чести." (ЦГ
450.451)

18. ЗЛОСТАВЉАЊЕ ДЕЦЕ

"Драги брате, управо сам прочитала твоје писмо написано 26. априла. Нека ми
Господ помогне да ти напишем речи које ће послужити да се опоравиш, а не да
пропаднеш."

"Жалосна сам, врло жалосна, због тебе. Мој брате, грех је грех; то је преступ закона
и и када бих покушала да тај грех умањим пред тобом, не бих ти учинила никакво
добро. Ти си као хришћанин нанео штету својој души. Цело твоје верско искуство
је пало у цени и ти више не можеш имати ни вере ни поверења у Бога све док се
бавиш нечистим мислима и имаш нечисте руке. Дело треба да почне на срцу, а
онда ће се пренети и на карактер. Твој ум и срце су упрљани, иначе би ти сва таква
дела била одвратна. То је велики грех, посебно за онога који тврди да проповеда
Христово еванђеље."

"Та врста греха ми је била показана као безакоње које доводи до моралне
покварености. Какав ће утисак остати код тих девојчица чија телеса си ти
злоупотребио својим делима? Како би ти могао да будеш пастир оваца и јагањаца
ако квариш њихов ум и замрачујеш и прљаш њихов морални осећај? Да ли би то
питање разматрао исто тако олако када би неки проповедник еванђеља, као што је
пастор W, учинио то исто твојим сестрама или твојој деци? То је злочин у Божјим
очима и ја га не могу прикрити као неко лако питање. То је содомски грех! Он
загађује и прља на свим својим путевима, то је срамно дело, гад у очима светог
Бога. То је безакоње на делу."

"Ниједна девојчица која би дозволила да њеним телом барата неки мушкарац ни на

који начин не би била спремна за небеско царство. Сви ти покварени обичаји и
просташтво су оно што квари нашу младреж. Да ли би ти то чинио и са телом свога
детета? Зар не би сматрао инцестом да откриваш његову голотињу? Сви они који
тако нешто чине наводе младе жене на одвратне поступке. Ја знам да то управо
наводи на тако нешто. На бесрамност, на пожудне обичаје. Размисли колико си
обешчастио и унизио истину. О, Бог мрзи све такве грехе. Како си то могао чинити
и истовремено проповедати еванђеље грешницима – и сам грешник?"

"Ја знам како Бог гледа на те грехе. Ожењен човек, који проповеда еванђеље, и који
наводи јагањце из стада на содомско понашање! Христа ради немој више
понављати ова покварена дела и уништавати своју душу и душе других! Добро је
што ти нису дозволили да наставиш то ужасно загађујуће деловање. То није
никакав лаки грех. Последице по ум оне која се подложи твоме додиру не могу се
узмерити. Људска бића су Божје власништво и сваки поступак којим се она кваре је
увреда за Исуса Христа, који је дао свој живот за те драгоцене душе да не би
изгинуле у својим гресима, већ добиле вечни живот, а такви поступци могу
покварити душе за које је Христос умро. Зар ћеш наставити да упропаштаваш душе
својим понашањем?"

"Гледајући на Исуса који је заћетник и довршитељ наше вере, ти се можеш

охрабрити у Господу. Ми морамо бити свесни да се крај свега приближио. Ја ти се
обраћам као лекар душе; кажем ти да ти не можеш наставити да радиш као
проповедник. Шта ти то чиниш? Доводиш младе жене до дрвета познања
покварених навика и учиш их да беру плод који је потпуно покварен. То значи да
на најуспешнији начин обављаш Сотонино дело. То значи да трујеш умове и
пуниш их несветим замислима."

"То су управо они греси који су изопачили Содом. Те покварене навике се нису
појавиле одједном. Прво су један човек и једна жена омамили себе несветим,
поквареним навикама. И онда су се населили у Содому и даље чинили оно што су
чинили, учећи и друге ономе што је Бог забранио. Када су становници почели да се
умножавају, те слуге греха су наставиле да их навикавају на своје покварене
навике, тако да су на крају, када год би се неко нови појавио у њиховој средини,
одмах почињали да га уче своме поквареноме делу, па је Содом ускоро постао
познат по својој покварености. Њихови греси су досегли до Неба, и Господ их више
није могао подносити. Уништио је њих и све што је било прекрасно, што је тај град
чинило другим Едемом, јер се Земља покварила под становницима својим."

"Та тела којима се ти бавиш представљају откупљено Христово власништво. Знам

да је то био твој грех, али знам такође да истина, уколико је икада наставала у твом
срцу, може учинити да тај грех сагледаш у свој његовој одвратности, јер истина,
унесена у храм душе, истерује поквареност и пожуду из срца..."

"Ти кажеш да ниси учинио прељубу. Бог оптужује за прељубу свакога који чини
таква дела, и сви они који другима преносе такве покварене навике прљају те душе
поквареним замислима. Зар не увиђаш, зар не схваташ на темељу твог властитог
искуства, да ти наводиш младе да прихвате навику самозадовољавања? Ти си им
понудио плод са дрвета познања добра и зла, и свако зло којему си их научио
наводи их да једу плод с дрвета познања добра и зла, који је Бог забранио..."

"Како да пронађем речи којима бих изразила страхоту тог ужасног греха? Како да
га представим на такав начин да га више не сматраш, као што си до сада чинио,
неким не тако великим злом? И ја имам унуке, децу мојега сина Вилијама Ц. Вајта.
Када бих била присиљена да бирам да та деца буду изложена таквим искушењима,
научена таквим злим навикама, или да буду захваћена руком смрти, казала бих:
боље да умру у својој невиности, него да буду покварена једући содомске јабуке!"

"Уколико се будеш ухватио за Христа живом вером, уколико будеш понизио своју
душу пред Њиме, Он ће преузети твој случај и анђели ће те чувати. Али, ти се
мораш одупрети ђаволу! Мораш себе научити друкчијем начину размишљања.
Немој се ослањати на себе. Никада немој тражити друштво жена или девојчица.
Држи се далеко од њих. Твој морални смисао је тако изопачен да ћеш упропастити
себе и многе друге душе уколико се не будеш окренуо у другом смеру. Научи свој
ум да проучава Божју Реч. Проучавај је целим својим срцем и често се моли. Вечни
живот је вредан доживотног, неуморног напора. Научи тај ум који си злоупотребио
и усмеравао погрешним каналима размишљања, научи га да се бави животом,
карактером и поукама Исуса Христа..."

"Немој мислити да је за тебе најгоре што си изгубио твоју пуномоћ за рад. Ти ниси
достојан да ти буде поверено старање о стаду. Ти то мораш сам знати и није
потребно да ти ја о томе говорим. Једно кратко време пробе ти је ипак дато,
искористи га на најбољи начин истражујући Божју Реч. Сваки изгубљени благослов
представља велики губитак за тебе, али ако себе ставиш у прави положај пред
Богом могао би да добијеш опроштење за оно што се догодило у прошлости, али
немој дозволити да твоја будућност носи на себи мрачну мрљу прошлости..."

"Питао си ме да ли би требало да учиниш јавно признање. Ја кажем: не! Немој

срамотити свога Учитеља објављујући чињеницу се неки слуга Речи могао наћи
крив за такав грех какав си ти учинио! Била би то срамота за службу. Немој ни у
којем случају објављивати у јавности то што си учинио. То би било неправедно
према целом Божјем делу. То би многе навело на нечисте мисли, чак и да само чују
да се о томе говори. Немој прљати своје усне говорећи о томе својој жени, тако да
се и она осећа осрамоћена и да жалосно сагне главу. Изађи пред Бога и пред браћу
која знају то жалосно поглавље твога искуства и кажи им оно што треба да кажеш и
нека се тада упути молитва за тебе. Буди трезвен. Ходи с молитвом и опрезно пред
Богом. Стекни моралну чврстину тиме што ћеш одлучити: 'Не желим да осрамотим
мога Откупитеља!' " (Леттер 106а, 1896)
Предати поруку укора. "Жао ми је што се осећаш повређен што сам брату А
послала копију писма које сам упутила теби. Нисам то учинила да бих те повредила
на било који начин. Ти си ми сам писао да си њега упознао са свим појединстима
твога проблема и да је он мислио да свој грех треба да признаш пред целом црквом.
Сматрала сам да ће препис писма спречити сваки такав корак и задржати проблем у
што је могуће ужем кругу."

"Ја ни на који начин нисам подржавала његову намеру да писмо прочита твојој
мајци. Она већ има преобиље жалости да носи. Не могу да одобрим никакво јавно
излагање. Мислим да писмо, које је осудило грех, уједно храбри тебе да се надаш
Богу и да имаш поверења у Њега. Мислила сам да ће навести брата А да ти
помогне. Ако је оно понешто додало твојим мукама, ако је на било који начин
отежало твој положај, мени је искрено жао."

"Када год сам писала неку поруку укора, увек сам копију слала проповеднику који
је одговоран за ту цркву, тако да буде у стању да придобије оне који су у опасности
да подлегну искушењу, и давала им неопходне савете. Знам такође, да под
постојећим околностима не би било могуће да добијеш овлашћење као пастир, да
будеш препоручен као особа поверења венрицима, јер ми је познато твоје
понашање. Када би на било који начин подлегао искушењу, Господ би Област
сматрао одговорном за грех који би ти учинио." (Леттер 120, 1897)

ДЕО ВИИ - САВЕТИ ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ МОРАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ

(Овај део садржи лична сведочанства упућена претежно проповедницима и

радницима у нашим установама у току деветнаестог столећа. Елен Г. Вајт је желела
да ови њени савети, упућени одређеним особама, буду од користи и другима, који
се буду нашли у сличним околностима. Она сама пише: "Када Господ издвоји неке
појединачне случајеве и обелодани њихове грешке, други, који ми нису били
показани у виђењу, мисле да су у праву или скоро у праву. Уколико је неко укорен
за неко посебно зло дело, браћа и сестре треба пажљиво да испитају себе да виде у
чему нису ваљани и у чему су криви за тај исти грех... укоравајући једнога за грех,
Бог жели да опомене многе... Он обелодањује грешке неких да би и други могли
бити опоменути, да се плаше тих грешака и да их избегавају." (2Т 112.113) Што се
тиче чињенице да је велики број писама упућен управо проповедницима еванђеља,
читалац мора за зна да се Елен Г. Вајт претежно и дописивала с проповедницима и
да је била посебно заинтересована за њихов духовни напредак. Погледајте
Предговор!)
19. ЈЕДНА ДОМАЋИЦА

(ЈЕДНА ЖЕНА КОЈА СЕ ТОЛИКО ЗАЉУБИЛА У МУЖА ДРУГЕ ЖЕНЕ ДА ЈЕ

БИЛА СПРЕМНА ДА УЧИНИ ПРЕЉУБУ)

Уништење среће једне жене. "Мој дух се ускомешао у мени тако да не могу да
останем мирна. Недавна збивања су ми приредила немир у духу и јад у души; и
када помислим на муку јадне сестре Ј, чију срећу си заувек уништила, онда се
питам: Какву награду ћеш добити за све што си учинила? Нама свима ће се судити
по делима која смо у телу учинили. Мислимо да би било праведно и правично да
примиш казну коју си заиста заслужила, али се онда сећамо и речи Писма: 'Освета
је моја, ја ћу платити, говори Господ!' Оно што си посејала, то ћеш и пожњети. Да,
пожњећеш у обилној мери! Никакав мраз ти неће покварити жетву; никаква плесан
је неће уништити, никакав црв појести. Ти си сејала у тело; зато ће пожњети
трулеж. Тешка одмазда те очекује."

"Ти ниси само згрешила против своје породице и бацила љагу на своју децу, плод
твога тела, љагу која ће се залепити на њих као губа, већ си заувек затрла и радост
и срећу на огњишту сесре Ј."

"Зар си толико отврднула да више немаш страха Божјега, страха од суда, од

вечности, од часа када ће се твоја дела, маколико тајна, појавити пред Богом? Да ли
схваташ да су твоја зла дела верно забележена на Небу, записана у књигу, и да ће те
Божја Реч, књига закона, осудити у тај дан?"

"Вечне последице неокајане прељубе. "Шта је Бог наредио Мојсију да учини с

онима који су били криви за прељубу? Требало је да буду засути камењем и да
погину. Да ли се казна зауставила на томе? Не, они ће морати да умру и другом
смрћу. Систем каменовања је укинут, али казна за преступ Божјег закона није
укинута. Уколико се преступник искрено не покаје, биће у Господњој присутности
кажњен вечним уништењем."

"Чула сам да си изјавила: 'Ја волим Валтера Ј!' По чему ти треба да волиш Валтера
Ј, када он припада другој? Хоћеш ли сломити и уништити срце невине жене да би
задовољила своју изопачену љубав?"

Незаконити односи у породици. "Која породица би била сигурна када би и други

кренули истим путем, изазивајући Небо својим понашањем? Ти си могла исто тако
да продреш у моју породицу, да се наметнеш осећањима мога мужа и да га отргнеш
од мене да би задовољила своју изопачену љубав! Зато те поново питам: Зар си
толико отврднула да немаш више страха од Бога, од Његовог распаљеног гнева,
који ће се ускоро излити на грешнике, непомешан с милошћу? Зар си спремна да
тако јефтино продаш своју душу, осрамотиш свога брата, осрамотиш своју децу да
би задовољила своје пожудно срце?"
"И пошто си добила Валтера Ј, шта онда? Имаш човека који се не плаши да
прекрши Божји закон, који се не устручава да сломије срце љубазне жене која му је
родила многу децу и положила их у гроб – жене која му је дала топлину своје
љубави у младости – жену с којом је требало да живи док их смрт не растави! И
када једном будеш потпуно привукла тог Валтера на своју страну, када га будеш
украла од жене његове младости, мислиш ли да ће заувек остати сталан и веран
теби која си изазвала толико зала да би задовољила своју изопачену љубав?"

"Валтер Ј. је постао тежак случај са становишта истине. Она је учинила све за њега.
Сада он више нема страха од Бога, нема страха од кршења Његовог закона. Зли
анђели су преузели бригу о његовом и твојем уму, па онда, како ће стална и
искрена и глатка бити ваша љубав? Ти си себи посејала беду, беду и беду. Вечно
ће те прогонити нечиста савест. Да ли би ти било могуће да се вратиш назад истим
путем? Да ли је могуће да би ти се милостиви Бог ипак још смиловао?"

"Како се усуђујеш да волиш Валтера Ј. и да својему греху додајеш и кривицу за

сламање срца његове жене? Твој живот је предодредио твој избор, живот проведен
изван града, са псима, врачарима, прељубницима, и онима који воле да лажу и који
лажу!"

"Молим те, читај текст у Причама 6,20. и даље! Читај текст у Откривењу 7!"
(Леттер 12, 1864)

20. ДУГОГОДИШЊИ АДВЕНТИСТА И ЊЕГОВА ЉУБАВНИЦА

Једноме који је отишао далеко у непослушности. "Јадни мој преварени и грешни

брате, упутићу сада неколико речи теби за којега сам носила тако велику
одговорност и за којега сам се интересовала тако много година. Ајра К, твоје
понашање је годинама било грешно понашање. Писала сам ти, али нисам добила
одговор, и укор који сам ти послала није имао никаквог утицаја на твој начин
понашања..."

"Ти треба да обавиш дело за своју властиту душу. Пожури, или ће бити заувек
прекасно. Бог ће ти опростити тај скерлетни грех уколико будеш учинио оно што
треба да учиниш да би поправио своја зла дела. Ја не кажем да је твој случај
безнадежан, али је сигурно да си ти скоро изгрешио и твој дан милости; али, Исус
је још у Светилишту. Он се моли за тебе. Твоја браћа и твоје сестре су много
радили за тебе; толико интересовања су показали према теби да си ти злодело и
грех почео сматрати нечим лаким и безначајним. Међутим, Исус те воли, и ја
представљам или уздижем Исуса пред тобом."

"Сотона ти говори да није најбоље решење за тебе да престанеш грешити; да си

отишао тако далеко у непослушности и преступу да нема никакве користи уколико
будеш покушао да се вратиш Богу. Иако мислим да цела срамота твога греха
почива на теби, иако бих желела да ти свој грех сагледаш у правој светлости, ипак
ти цело време представљам Исуса као Спаситеља који опрашта грехе."

Опроштење у једанаести час. "Песак у сату твога живота је већ скоро сав истекао,
и ако сада будеш дошао Богу онакав какав јеси, без икаквог оправдања, осим што је
Исус умро да спасе и најтежег грешника, добићеш опроштење чак и у овај
једанаести час. Човек мора да сарађује с Богом. Христос није умро да би добио
право да покрије грехе који нису ни окајани ни признати. Не морају сви греси га
буду јавно признати, већ неки морају да се признају само Богу и онима који су
њима били повређени."

Христова приписана праведност. "Христова праведност, приписана људима, значи

светост, поштење, непорочност. Уколико нам Христова праведност не би била
приписана ми се не бисмо могли на прави начин ни покајати. Праведност која
вером борави у нама састоји се од љубави, стрпљења, кроткости, и свих осталих
хришћанских врлина. И тако Христова праведност преузима управу над нашим
бићем и постаје његов саставни део. Сви који буду имали ту праведност, чиниће
дела Божја..."

"Међутим, одећа Христове праведности никада неће покрити грехе које гајимо.
Нико неће ући на вечеру свадбе Јагњетове без свадбене одеће на себи, а то је
Христова праведност. Без светости нико неће видети Бога. Бог чека да божанску
снагу удели свакој души тако да се она сједини с људским напорима. 'Градите
спасење своје са страхом и дрхтањем, јер је Бог који чини у вама да хоћете и
чините што је њему угодно.'"

"Христос је савршенство божанског карактера. Он је узор који треба да следимо.

Петрове речи су пуне значења: 'Као послушна деца, не владајући се по првим
жељама у својему незнању, него по свецу који вас је позвао и ви будите свети у
свему живљењу, јер је писано: будите свети, јер сам ја свет!' (1. Петрова 1,14-
16)..."

Имена у књизи живота. "Јован у Откривењу, приликом описивања новог

Јерусалима, каже: 'И неће у њега ући ништа погано, и што чини мрзост и лаж, него
само који су записани у животној књизи Јагњета.' (Откривење 21,27) Ти можеш да
питаш: 'Да ли је моје име записано у њој?' Оно ће бити записано у тој књизи
уколико будеш имао карактер који је непорочан и свет као и Христов карактер.
Сама вера у истину неће нас спасти. Ми морамо бити као Христос уколико желимо
да га једнога дана видимо као што јесте."

"'И сваки који овај над има у њега чисти се као и он што је чист.' Свака нада мимо и
одвојена од непорочности и праведности представља Сотонину замку, лукавство, и
смртоносну обману. Исус је дошао у наш свет и милостиво стоји позивајући нас да
дођемо к Њему и да се научимо од Њега, да верујемо у Њега; и када дођемо, Он у
нас усађује свој живот и свој карактер. Наше прилажење Христу је вера; процес
усађивања је посињење, усвајање; и тим двоструким делом ми постајемо синови
Божји и сунаследници Христови, учесници у божанској природи, пошто смо
избегли поквареност коју је у свет донела пожуда."

Накалемљени на Христа. "Овај процес калемљења на Христа одваја нас од света.

Више нећемо волети друштво покварених, загађених и који загађују. Бићемо заиста
мртви греху, али живи Богу у Христу Исусу, Господу нашему. И тада ћемо
доносити богате гроздове рода. Врлине Духа ће се рађати у љубави, радости, миру,
трпљењу, љубазности, доброти. Ми ћемо имати друге наклоности, нове прохтеве,
нове укусе. Све старо ће тада проћи и гле, све ће постати ново."

Избор између живота и смрти. "Питам те сада, брате К, хоћеш ли служити Богу из
целога срца, држати све Његове заповести, или ћеш служити Сотони? Хоћеш ли се,
без обзира на последице, ставити на Христову страну? Бог те неће силом терати да
му служиш. То је питање живота или смрти за тебе. Уколико дођеш Исусу,
признајући своје грехе као понизни покајник, Он ће ти опростити грехе и очистити
те од сваке неправде. Ти се не можеш одвратити од греха све док не замрзиш грех и
заволиш непорочност и истину и праведност. Ја те позивам сада да дођеш као мало
дете, скрушена срца пред Бога и Исус ће ти опростити твоје преступе."

Друштво безбожних. "Надам се да Ени више неће имати на тебе такав утицај какав
је раније имала. Уколико то буде случај, то ће значити пропаст, вечну пропаст за
вас обоје. Ти уживаш много, сувише много саосећања, док је твојој жени учињена
неправда, она је разочарана, лишена поштовања које јој припада, твоја деца су
лишена сигурности који ти треба да им даш, а дајеш је другима. Ти треба да
обавиш посао и то без одлагања или ће плата за грех пасти теби у део."

"Одвој се од друштва безбожних; посвети сваки тренутак свога времена тражењу

Господа док се још може наћи. Ти не можеш живети двоструким животом, једним
за Бога, а другим за ђавола. Колико ћеш још уживати у греху који је тако одвратан
Богу? Сваки добри утицај Божјега Духа је избрисан из твоје душе. Промени се
сада! Позивам те да не очајаваш, већ да се обратиш милосрдном Спаситељу који
опрашта грехе. Покидај везе; одвој се од њих!"

"Ти дрхтиш и плашиш се да то учиниш, јер ти је неугодна мисао да себе

разобличиш. Али, неће дуго потрајати и ти ћеш морати да будеш разобличен,
колико год се трудио да прикријеш свој прави положај. Бог нам је показао стање
тако да те могу охрабрити да предузмеш још један покушај за своју душу. Ти
мораш да изабереш између себичности и греха с једне стране, и Христа, Његове
непорочности и праведности, са друге стране. Ако будеш Богу предао своје срце и
тело и своју душу, нећеш више бити слуга греха. О, никако не могу поднети
помисао да неко ко је добио толико светлости остане слуга греха и Сотоне."

Потпуна промена. "За тебе нема наде осим да дође до потпуне промене твога
карактера. Тада би покушао да прославиш Христа и да будеш сличан Христу.
Његов закон би постао правило твога живота. Пожури се зато да упутиш своје
стопе на пут светости. Спаси своју душу тиме што ћеш се бацити у подножје крста.
Дођи онда Исусу и буди срећан, нађи се на Небу. Проповедање није све што је теби
потребно, већ је неопходно да те неко укори за грех као што је Натан укорио
Давида. 'Ти си тај човек!' Ти мораш стећи побожност, чисто срце, савршен живот
или умрети у својим гресима и пропасти с безбожницима."

"Нека Господ осведочи твоју душу, то је моја молитва." (Леттер 1е, 1890)

Порука љубавници. "Желим да ти напишем неколико речи. Пре неколико година

било ми је приказано твоје понашање у вези с породицом Ајре К, али то су
скривена поглавља у искуству вас обоје, о којима су нагађали само неки који су вас
повезали везама несветог заједништва. Чула сам да сте се ти и твој брат обратили;
уколико је тај извештај тачан, ти ћеш свакако донети родове покајања. 'Ко сакрива
своје грехе, неће бити срећан!' "

"Ти си имала снажан утицај на Ајру К. Твоја веза с њиме је била таквог карактера
да ти врло добро знаш да нећеш видети царства небескога уколико се не покајеш и
не признаш свој грех. Зар ћеш тако јефтино продати своју душу? Зар је могуће да је
грех у твојим очима изгубио своју одвратност? Ја немам ни најмањег поверења у
онога којега сам дуго времена звала брат К."

Његово понашање ми је било приказано јасним, одређеним потезима. Нико други

не зна оно што ја знам о јадној прошлости. Никада нисам мислила да би било ко и
требао о томе нешто знати, али крај живота Ајре К. није далеко, треба ли он да пође
у вечност непризнатих греха, непокајан? Шта ћеш и ти казати када будеш стајала
пред Божјим судом?"

"Да ли ти грех изгледа грешан? Он је тако дуго следио побуде свога покваренога
срца да му грех уопште не изгледа изразито грешан. Сада, када су ваше мисли биле
покренуте да озбиљно размислите о спасењу своје душе, надам се да ћеш увидети
колико је грех одвратан, надам се да ћеш сада признати своје грехе пре него што
буде заувек прекасно. Уколико Ајра К. умре онакав какав је сада, окован
безакоњем, са чиме ћете ви морати да се сретнете на суду? Ваше понашање је у
овоме било жалосно и тужно. Зар мислиш да Бог није видео све то?..."

"Божје очи су на теби. Он је жигосао твоје преварно понашање. Ти си одвратила

љубав Ајре К. од његове напаћене жене. Ти си имала утицај на Ајру К. и он се није
усуђивао да му се супротстави, није се усуђивао да те онерасположи... Ти си, као и
велики варалица, обликовала лажи, и утицала си на ум који се већ срозао, изопачио
и пао под утицајем свога греха и учинила си да све гледа у потпуно искривљеном
светлу."

"А сада, ако је Бог дирнуо твоје срце, као што се ја искрено надам, ти ћеш се
понизити у срцу, пашћеш на Стену и разбићеш се. Ти ћеш признати своје грехе,
заувек их одбацити и започети нови живот. Теби ће се онда вратити у сећање неке
чињенице о томе како си својим понашањем утицала на живот измученог и
оптерећеног Божјег детета – сестре К. Има и она својих мана, али није одбацила ни
презрела укор. Она је увек била спремна да се покори светлости и вољи Божјој."

"Међутим, када ми је твој случај био показан и када су ми били наглашени твоји
греси, ја сам све задржала за себе, надајући се да ће доћи време када ће твој упорни
дух бити омекшан. Ја те сада позивам да тражиш спасење својој души пре него
заувек буде прекасно. Грех критизерства сестре К. је лак када се упореди с твојим
грехом и грехом њеног мужа. Вас обоје сте исплели мрежу око себе која је постала
чврста као челична трака, а ни судови Божји неће још дуго бити одлагани уколико
наставите да идете путем којим сте кренули."

Божје стрпљење. "А онда Божји гнев. Бог води запис о гресима народа и
појединаца, и када они достигну одређену меру, тада је доста; тада је дуго Божје
стрпљење исцрпљено, и Његов гнев неће спавати. Уколико буде потребно, ја ти
могу показати укор упућен Ајри К. Више га не могу називати братом, јер није ни
хришћанин. Ја сам се трудила да га сачувам од дубина очајања, надајући се цело
време да ће схватити поквареност свога понашања, да ће се покајати пре него што
му заувек буде одузет и последњи зрак Божје милости."

"Међутим, било ми је показано да се он умом и срцем определио против добра и да

твој сурови утицај прихвата као истину. Ти си му помогла да се окрене од оних
који су му били прави пријатељи, који би му својим утицајем помогли да спасе
своју душу. Сада је време за мене да проговорим. Ајра К. не жели да дођем у његов
дом. Он је жели да будем у његовој близини, јер се плаши да ће Бог укорити
његово и твоје покварено понашање."

"Не усуђујем се да све ово задржим од тебе. Надам се да ћеш сада тражити Господа
свим својим срцем, да би га могла наћи. Боље би било да идеш у понизности у току
целог свог преосталог живота него да изгубиш душу своју и да постанеш средство
да и друге душе буду изгубљене због твог понашања. Грех теби не узгледа
неизмерно грешан, али Бог каже: 'Знам твоја дела!' И тако, свака превара коју си
учинила, свака лажна реч коју си изговорила, и свако несвето дело које си
предузела, све је то забележио стражар код којега се нећеш моћи изговорити."

Валтасарова гозба. Оне ноћи када је приредио своју светогрдну гозбу Валтасар
није много размишљао о томе да неки гласник Неба посматра сваки његов покрет;
али те ноћи су догађања у палати довела бројке његових злих дела до пуне мере и
Бог више није могао да га штити нити да га чува. Заштитничка сила није више
могла да задржава зло; морао је да падне, да његово царство пређе у друге руке и да
његово тело падне од руке убица."

Позиви Божје Речи. "Моје срце је пуно жалости. Питам се: морамо ли те душе
пустити да васкрсну у другом васкрсењу; пустити их да остану изван Божјег Града
заједно са псима и врачарима и прељубницима и онима 'који љубе и чине лаж'?
Шта бих могла да вам кажем? Ти имаш снажан, тврд дух и он ће и остати такав
уколико не паднеш на Стену и не разбијеш се."
"Господ је рекао: 'Тада дођите... па ћемо се судити; ако греси ваши буду као
скерлет, постаће бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна!'
(Исаија 1,18) 'Тражите Господа док се може наћи, призивајте га док је близу. Нека
безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје, и нека се врати ка Господу и
смиловађе се на њ, и к Богу нашему, јер прашта много.' (Исаија 55,6.7) 'Ако
признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе наше и очисти нас
од сваке неправде. Ако речемо да не сагрешисмо, градимо га лажом, и реч његова
није у нама.' (1. Јованова 1,9.10)"

"Ја те преклињем, нека дело дубоко заоре; нека буде темељито. Уместо да се бавиш
својим такозваним притужбама на Ајру К, јадног, заблуделог, грешног смртника да
би задобила симпатије; изложи своје притужбе Исусу, јер те је Он позвао: 'Ходите
к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити! Узмите јарам мој на
себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу и наћи ћете покој
душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.' (Матеј 11,28-30)" (Леттер
23а, 1890)

Још једна порука љубавници. "Поново те позивам да не пропустиш у ово време

кризе твог живота да кренеш јединим правим путем који ти је преостао. Тврђава
греха је у вољи. Стави своју вољу на Господњу страну проблема; немој себе више
стављати у положај грешнице, блуднице. Можда не можеш јасно да видиш како да
стекнеш избављење од греха које си гајила, и стално јачала. Једини начин је да
признаш своје грехе, да их одбациш, и да верујеш да ће ти Исус опростити."

"Твоје избављење треба да се нађе у Христу и само у Њему. Твој темперамент и

твоја охолост морају да умру и да Христос заживи у теби, јер ћеш иначе остати у
оковима греха и безакоња. Мораш понизити своје срце пред Богом, па ће се Исус
сажалити на тебе и спасти те..."

"Ако желиш да будеш хришћанка, сада је твоје време; сада ти је златна прилика. Ти
ћеш моћи да ходиш непорочно једино гледајући и посматрајући, молећи се и
верујући у Исуса из часа у час. Ти си живела у прељуби тако дуго да ти грех више
не изгледа одвратан. Ти волиш грех. Ако сада желиш да напустиш грех, мораш га
се заувек одрећи. Ако признаш своје грехе, Он је веран и праведан да ти опрости
твоје грехе и да те очисти од сваке неправде. Ти не смеш да сакриваш или да
оправдаваш своје грехе, већ мораш устати и пожурити се да их признаш, да спасеш
своју душу тражећи опроштење својих греха."

Покварени утицај чланова породице. "О, страшно је бити изгубљен. Твоје

понашање је било жалосно и мучно. Време је кратко. Хоћеш ли сада доћи? Хоћеш
ли сести код Исусових ногу, и учити се од Њега? Има наде за тебе, али ти си имала
бедне саветнике, и ако волиш Исуса ти ћеш замрзити своје покварено понашање, па
чак и разговоре и друштво својих рођака који су себе целе, дух, душу и тело,
предали да раде дела Сотонина. Он има власт над њиховим замислима и злим
намерама да се безаконички понашају."
"Нека Господ пошаље дубоко осведочење у твоју душу, јер ја никада нисам желела
да јавно објавим оно што ми је било показано; надам се да ћеш се понашати тако да
ми не буде неопходно да то учиним." (Леттер 24а, 1890)

Друго писмо Ајри К. "Управо сам примила твој одговор на моје писмо и не могу
да отпочинем вечерас ако ти не одговорим и не кажем поново: 'Покај се без
оклевања за своје грехе!' Твоје понашање ми је било показано; твоје управљање
пословима, твоје непромишљено трошење новца, твоје дружење с безаконима и
покваренима, а ипак је Господ вољан да чак и теби опрости..."

"Да ниси одржавао своју незакониту, несвету везу са госпођицом Л, не би се тако

неприродно понашао ни према својој властитој деци. Био си оштар и непомирљив
према својој кћерки Лусинди, а цело време се ниси одвајао од блуднице, и твоје
дружење с њоме било је каквог карактера да твоја деца нису уживала ни делић
твоје љубави, ни твога саучешћа. Међутим, моје писмо не треба да те осуди, већ да
те покрене на покајање. Чула сам да је Ана говорила да се обратила. Ово је једино
време када сам се усудила да пишем теби или њој, знајући да моје писмо неће
имати никаквог позитивног деловања, јер је заиста чудесна тврдоћа срца вас обоје
и твоја тврдоглавост да наставиш ићи лошим путем који си изабрао."

Исус, једина нада грешника. "Сотонина моћ да опчини усмерена је на тебе. Али, ти
немој оклевати; Исус се налази с десне стране Бога и милост је још на делу. 'Тада
дођите, вели Господ, па ћемо се судити, ако греси ваши буду као скерлет, постаће
бели као снег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна!' (Исаија 1,18) Да, Исус
је једина нада грешника. "Ој, жедни који сте год, ходите на воду, и који немате
новаца, ходите, купујте и једите; ходите, купујте без новаца и без плате вина и
млека.' (Исаија 55,1)"

"Зар не би могао да дођеш сада, такав какав си, и да кажеш: 'У својим рукама
ништа не доносим, само уз крст твој приањам!' 'Зашто трошите новце своје на оно
што није храна, и труд свој на оно што не сити? Слушајте ме, па ћете јести што је
добро и душа ће се ваша насладити претилине. Пригните ухо своје и ходите к мени;
послушајте и жива ће бити душа ваша; и учинићу с вама завет вечан, милости
Давидове истините.' (Исаија 55,2.3)..."

Промена срца уместо самоубиства. "Размисли о овим речима: 'И видех мртваце
мале и велике где стоје пред Богом и књиге се отворише; и друга се књига отвори
која је књига живота; и суд примише мртваци као што је написано у књигама, по
делима својим' 'И ко се не нађе записан у књизи живота бачен би у језеро огњено.'
(Откривење 20,12.15)

"Немој, преклињем те, само седети у безнадежном очајању и ништа не чинити!

Немој више ни тренутка слушати великог кушача, јер од тога не би имао баш
никакве користи. Ти ћеш пропасти уколико не дођеш Исусу онакав какав си,
грешан и упрљан, покварен и изопачен, јер је Исус и више него способан да спасе и
најтврђег и најпокваренијег и најпрљавијег грешника."
"Кажеш да си у искушењу да прекинеш танку нит свога живота; али, ако то
учиниш, твој случај је безнадежан, јер ћеш грех убиства додати свим својим
другим гресима. Али, ако будеш дошао управо такав какав си, беспомоћан и
упрљан грехом и будеш се бацио ничице у подножје крста, јадан, бедан, слеп и го,
постоји Спаситељ који ће те подигнути. Знам да много, много година ниси био у
складу с Богом. Ти си у току дугог низа година следио другог вођу, који се зове
кнез таме; али, ако будеш одбацио дела таме, ако будеш сада гледао на Исуса, ти
ћеш живети."

Молитве за грешнике. Али, ти мораш гледати са вером. Годинама ниси ништа знао
о истинском хришћанском животу; и док си тако узалудно трошио своје снаге и
служио Сотони руком уздигнутом, Господ је чуо молитве упућене за тебе, и није те
узео у гресима твојим, што је сасвим лако могао учинити да је милост заувек била
укинута. Да, Бог је чуо молитве оних с којима си одбијао да одржаваш везу, оних
које љубе Бога и држе Његове заповести. Ти си био потпуно слеп, бедно преварен,
обманут, ухваћен у сотонску замку..."

Још једна прилика. "И тако је пролазила година за годином, а онда ти је Бог преко
своје изабране слушкиње пружио још једну прилику. Хоћеш ли се покајати? Хоћеш
ли признати своје грехе и одбацити их? Уколико се будеш послужио снагом своје
воље, ослонивши се потпуно на Исусову силу, и ти ћеш бити победник; али, без
обзира какве би могле бити последице, ти се мораш одвојити од оних с којима су се
до сада дружио..."

Не могу дозволити да будеш изгубљен. "Ти си био потпуно слеп за све узвишене
интересе твоје душе, за све благословене, славне привлачности небеског живота у
Божјем Граду. Ти си радио за оно што није хлеб; ти си жртвовао мир и част,
жртвовао си друштво Божје деце, па чак и своје властите деце, да би без сметњи
могао да идеш својим путем. Трудио си се да се упознаш с тајнама грешних
задовољстава и ниских ужитака, не обраћајући пажњу на Бога и Небо, а ипак ти
Исус нуди оно што ти је најпотребније, оно што представља бескрајно велики
добитак, иако захтева труд и патње у току целог живота."

Нада за онога чија је савест отврднула. "Сада немаш никакве наде; живиш без
Бога; а ипак те Исус из Назарета не заобилази. Хоћеш ли се сада обратити Богу и
повикати из сломљеног, покајнички расположеног срца: 'Исусе из Назарета,
помилуј ме!' Ја ово питање постављам твојој савести. Нека га Бог наметне твојој
души уз помоћ своје моћне силе. О, када би слепи могао видети озбиљност вечног
суда и појачати позив који ти упућујем у овом тренутку! Пишем ти у рано јутро,
док још сви у кући спавају. Немој одлучити да будеш изгубљен. Ти не можеш ни
схватити како је ужасно бити изгубљен. Твоја савест је отврднула у греху и
преступу и неверовању; али ти можеш, уколико желиш, пасти на Стену, на Исуса
Христа, и сломити се пре него што буде потпуно касно, вичући: 'Исусе из Назарета,
буди милостив мени грешноме!' Ако то будеш учинио, Бог те неће оставити да
пропаднеш..."
"Ма какве предлоге да ти Сотона даје да би твоју душу одржао у оковима греха и
очајања, ја ти ипак говорим: Обрати се Исусу, Спаситељу који опрашта грехе, и то
без оклевања. И нека те Бог који је моћан да спасе, избави из замке ђаволске, то је
моја молитва." (Леттер 1д, 1890)

21. МЕДИЦИНСКИ РАДНИК

Лакоумна, немудра пажња женама. "Божји анђели посматрају развој карактера,

они одмеравају његову моралну вредност. Уколико своју пажњу указујеш онима
којима то није потребно, наносиш штету примаоцима пажње и примићеш пре осуду
него награду. Имај на уму када своје ништавне разговоре спушташ на ниво
лакоумности да их подстичеш да крену путем који води у пропаст. Твоје немудре
пажње могу довести до уништења њихових душа. Ти снижаваш њихова схватања о
садржини хришћанског живота и карактера. Ти уносиш збрку у њихове идеје и
остављаш утиске који се никада неће избрисати."

"Штета која се тиме наноси душама којима је потребно да буду ојачане,

оплемењене, уздигнуте често представља грех на смрт. Оне нису у стању да те
људе доведу у везу са светим положајем који заузимају. И онда почињу сматрати
да ниједан проповедник или службеник цркве није ништа бољи од њих самих. А
где онда да нађу свој узор?"

Божја непорочна мерила. "Бог позива све оне који тврде да су хришћани да
уздигну мерила праведности и да буду чисти као Он што је чист..."
"Поставља се питање: хоћемо ли бити библијски хришћани? Хоћемо ли занемарити
најједноставнија упутства која су нам дата у Речи живота и почети да уздижемо
лажна мерила и да њима оцењујемо свој карактер? Да ли смо сигурни ако се тако
понашамо? Када подлегнеш искушењима непријатеља и чиниш управо супротно од
онога што нам је Бог рекао да треба да чинимо, па се онда изговараш, говорећи да
ниси мислио ништа лоше, да ниси учинио ништа морално недопустиво, какво је
онда твоје мерило побожности и светости? Христос нам је дао знаке по којима
можемо препознати истинске хришћане; нико не тртеба да буде преварен
уображеним тврдњама лицемера."

Нема изговора за флертовање. "Нема никаквог изговора за упуштање у

заљубљенички сентиментализам; нема изговора за дангубно флертовање ожењених
људи са младим девојкама или ожењених људи с удовицама. Нека се људи који
тврде да су хришћани држе апостоловог савета: 'Љубазни, молим вас као дошљаке
и госте, да се чувате телесних жеља које војују на душу. Владајте се добро међу
незнабошцима да би за оно што вас опадају као злочинце, видећи ваша добра дела
хвалили Бога у дан похођења.' (1. Петрова 2,11.12)"
"Хоћеш ли, онда, занемарити најједноставнија упутства у Божјој Речи о твојим
речима, твоме држању, и твом карактеру? Хоћеш ли оправдавати непристојност, па
чак и распуштена дела, као да ниси учинио ништа морално недозвољено? Хоћеш
ли све то приказивати као неважно говорећи да је то била само непромишљеност са
твоје стране? Зар није дужност хришћанина да размишља трезвено? Ако је Исус на
престолу твога срца, зар би онда твоје мисли стално скретале с правога пута?..."

Пример претпотопних људи. "Ми имамо историју претпотопних становника и

становника градова у равници чије се понашање спуштало од лакоумности и
непристојности до срамотних греха који су учинили да се гнев Божји излије на њих
у делу најстрашнијег уништења да би се Земља очистила од проклетства њиховог
отровног утицаја. Склоности и страсти су надвладале разум. Њихово ја је постало
њихов бог, а познавање Највишега је било скоро потпуно избрисано себичним
попуштањем поквареним страстима." (Леттер 6а, 1888)

22. УПРАВНИК САНАТОРИЈУМА

(Овај рукоположени проповедник је био удовац око пет година када су ова писма
била написана. Повремене празнине су пренесене управо онако како се појављују у
писмима која се чувају у архиви Wхите Естате)

Једнака кривица двеју особа. "У ноћном виђењу видела сам те у друштву
надзорнице установе. Што се тиче пажњи које сте једно другоме указивали, могли
бисте се сматрати мужем и женом. Ваше међусобно понашање је било погрешно у
Божјим очима и моје срце је било жалосно звог тог стања. Упитала сам: 'Ко те је
тако зачарао да више ниси послушан истини?' Бог је незадовољан. Ти си ожалостио
Његовог Светог Духа. Сестра Н. никада више неће бити оно што је некада била.
Вас обоје сте криви пред Богом." (Леттер 30, 1887)

И проповедници су изложени сумњама и искушењима. "Старешина М. је био

веома неразборит у свом понашању према госпођи или сестри Н, и ја сам
поступила према тој присности одлучно и у страху Божјем, са великом
одговорношћу. Он је изјавио да је била његова предност као надзорника да се вози
са надзорницом; казао ми је, прилично ожалошћен, да верници много причају о
томе да он увек довози сестру Н. на богослужења; и да је, када се о томе говорило
на састанку под шаторима у Окленду у присутности од око двадесетак особа, он
себе оправдавао говорећи да су му већ и други приговарали што се вози са сестром
Н, иако њен муж није присутан, али да он зна да не чини ништа неморално и да је
управо зато и наставио да се тако понаша."

"Ја сам устала и казала му сасвим отворено да он није библијски хришћанин; да је

Реч Господња сасвим јасна да треба да се чувамо од свега што макар само изгледа
као зло и да не дозволимо да се приговара или хули на Божје дело због нас. Али,
знајући да се много причало о његовом присном дружењу са женом другог човека,
он није покушао да својим понашањем уклони сваки повод за приговор, него је
оправдавао своје понашање. Да је видео неког другог човека како себи узима исту
слободу с његовом женом док је још била жива, свакако да би се осетио повређен.
Да је видео било којег човека који ради у овој установи, младога или старога, да се
понаша тако присно према удатој жени или младој девојци, одмах би видео зло и
без оклевања би прекратио такво понашање служећи се прилично оштрим речима."

"Изјавио је да би се заиста тако понашао, али да је сматрао да је он као

проповедник изнад свих сумњи и изнад сваког искушења и да зато може чинити и
оно што би код другога прогласио грехом. Признао је да је погрешно резоновао,
али је ипак, сваки пут када би се говорило о том проблему, износио исте изговоре."
(Леттер 10, 1888)

Без признања. Без обраћења. "Драги брате Ц, ти ћеш можда казати: да ли ти је Бог
заиста показао посебан случај старешине М. и сестре Н?"

"Имам овде свој дневник, који сам писала у току свог последњег путовања кроз
Данску, Норвешку и Шведску и могу да ти прочитам неке наводе из њега. У
ноћном виђењу пролазила сам кроз просторије установе и видела стварне призоре
који су се догађали тамо, призоре присности мушкараца са женама и жена са
мушкарцима. Моја душа је била дубоко ожалошћена, устала сам и описала све те
призоре у један сат после пола ноћи..."

"Било ми је показано да је у одређено време, када је Господњи Дух деловао на оне

који су повезани с том установом, дошло до извесних признања. Изгледало ми је
као да су сви били окупљени на богослужењу. Старешина М. је стајао и Божји Дух
је снажно деловао на његово срце да призна свој пут из таме према виделу.
Међутим, он је говорио уопштеним речима. Ни на који начин није очистио своју
душу од мрље зла у вези са сестром Н. Дрхтао је неко време под утицајем Божјега
Духа, али је ипак одбио да понизи своју душу пред Богом уздижући крст."

Скретање с пута под водством Сотоне. "Од тог времена он је почео да ходи у тами,
супротно виделу и истини. Он својим утицајем обликује сестру Н. У једном
тренутку, она је осетила да никада неће бити слободна уколико не учини понизно
признање. Међутим, старешина М. је обликовао ствари тако да угоди себи. Он је
могао учинити оно што је право; могао је изаћи из таме на видело; могао се
приближити Богу, и Господ би му опростио грехе и подигао би заставу насупрот
његовим непријатељима. Међутим, он се заиста окренуо од видела и уверавања
Божјега Духа, као што је учинила скупштина Јевреја у Назарету, када се Христос
представио као Помазаник... Заиста је опасно у околностима које су сличне овима
да човек отвори своје срце неверству и да тако наведе Божјега Духа да се удаљи..."

"Сотона се непрестано труди да наведе људе да одбаце видело. Довољан је један

корак устрану са правог пута да човек ступи на погрешан пут на којему га Сотона
почиње водити." (Леттер 33,1888)
Излечење од ране греха. "Драги брате М, моја душа је веома оптерећена због тебе,
али у исто време прожима ме дубоко поверење у Бога да ће те он овом приликом
навести да увидиш своје погрешке и заблуде. Веома бих желела да ти, себе ради и
Христа ради, понизиш своје срце и да признаш свој грех, тако да се терет скине са
твоје душе, да се молитве твоје браће сједине с твојим молитвама тако да будеш
излечен од рана које ти је нанео грех."

"Мој брате, ти си одлутао од видела и нашао си се у тамноме месту. Када сам се

трудила око тебе тако озбиљно, када сам у агонији очајања због тебе у.... о, зашто
се ниси сажалио на мене и на самога себе? Зашто ниси скинуо тај терет са моје
душе који ју је скоро скршио и признао свој грех? Зашто ниси размишљао о Исусу
који је твојим гресима поново био прободен и био изложен јавној срамоти? Зашто
си се одрекао Христа? О, мој брате, моја душа дубоко саосећа с тобом. Ја сам ти
приказала видело у којему је твој случај био мени откривен и свакако да не
претерујем када кажем да је моја душа била мучена бригама. Како си ти могао да се
тако понашаш, као да те све то уопште не тиче?"

Потреба за истинским покајањем. "Зашто себе оправдаваш по сваком питању и

дозвољаваш да тај терет све теже и теже притиска твоју душу, а мене излаже тако
тешким напорима? Зашто показујеш то хладно, ледено оклевање да признаш своје
грешке? Да ли су висока мерила Божјег светог закона сувише оштра? Да ли те
самоодрицање, узвишена непорочност мисли која се захтева, сувише ограничава,
да ли је сувише неугодна да би се могла издржати? Ниједан од захтева који су ти
упућени неће ограничити твоју срећу уколико га послушаш. Знам да патиш. Знам
да ниси срећан, па и ја патим заједно с тобом, јер си и ти један од удова Христовог
тела."

"Ти си уживао Христову љубав, Христов мир, у великој мери. А сада најстрашније
сумње и колебања муче твоју душу. Зашто се не покориш Богу? Зашто своју душу
окружујеш баријерама које не дозвољавају да видело продре у њу? Хоће ли мој
брат увидети и ценити вредност своје душе и Христовог дела, тако да дар вечног
живота може бити стављен њему на дохват руке? Велика сила се крије у помирењу.
Твој ум је у невољи, и цела твоја душа осећа очајничку потребу за лекаром."

"Не могу да се престанем трудити око тебе. Морам да те видим на месту на којему
Бог жели да те види, испуњеног кајањем и жалошћу, после којих долази слатка
свест о опроштењу и чиста, света радост. Исусу је жао тебе; Он жели да те спасе.
Он не жели да пропаднеш, већ да имаш вечни живот."

Божји закон једино мерило праведности. "Бог се није удаљио од тебе, већ су твоји
греси и твоја безакоња одвојила твоју душу од Бога. Ти си болестан од греха и теби
је неопходан лекар. Погледај се у огледалу Божјег светог закона, који је једино
мерило праведности. То је механизам за откривање греха. Хоћеш ли видети своје
грехе у светлости закона? Хоћеш ли имати вере у Исуса као Спаситеља који
опрашта грехе? Царски закон је пред тобом, и ти мораш задовољити његове
захтеве. То је једино мерило праведности, њиме се мери твој живот и твој карактер.
Мени је жао што сам присиљена да кажем да си ти преступник закона. Практична
вера у Христа је једино средство којим се можеш спасти; и само те драгоцена крв
Исуса Христа може очистити од сваке мрље и прљавштине греха."

Живи приказ прељубе. "Док сам боравила у Европи догађаји који се збили у....
били су ми откривени. Један глас ми је рекао: 'Пођи за мном и ја ћу ти показати
грехе које чине људи који се налазе на одговорним положајима!' Прошла сам кроз
просторије и видела сам тебе, стражара на зидовима Сиона, у веома присном
положају са женом другог човека, како издајеш свето поверење, како изнова
разапињеш свога Господа. Да ли си размишљао да постоји Стражар, Светац, који је
сведок твога злог понашања, који је видео твоје понашање и слушао твоје речи,
забележене и у књигама Неба?"

"Она ти је седела на крилу, ти си је љубио и она је љубила тебе. И други призори

нежности, сензуалних погледа и понашања, били су ми показани, изазивајући ужас
у мојој души. Твоја рука је грлила њен струк, а изражена нежност је имала
очаравајући утицај. А онда је завеса била подигнута и мени си био показан ти у
постељи са сестром Н. Мој водич је рекао: 'Безакоње, прељуба!'..."

Неосетљив као камен. "Када сам покушала да ти покажем отежавајући карактер

који у Божјим очима има грех стражара на зидовима Сиона, ниси ми се чинио као
човек који схвата или осећа свој грех, већ си изгледао неосетљив као камен. Знам
да покушаваш да прикријеш своје путеве од Господа. Тада ти их нисам изнела
онако како то сада чиним, својим пером. И ја не желим да о њима сазнају други, јер
се још надам да ћеш увидети и осетити зло и признати свој грех Богу и твојој браћи
и да ћеш се очистити, тако да се та смрдљива мрља уклони с твоје душе крвљу
Исуса Христа која чисти грехе. Ти ниси признао своја злодела. Ти си учинио
велико безакоње; учинио си прељубу, прекршио седму заповест."

"Све ово време носила сам на својој души то тешко бреме. Када смо одржавали
састанке у .... ти си тачно знао шта треба да признаш. Ти си знао да ти опомене
долазе од Бога, знао си да су поруке које сам ти слала из Европе истините. И када
сам носила одговорност све док се моја душа није скоро скршила под њом, ти си
разбудио саучешће твојих пријатеља остављајући утисак на њих да нисам
правична, већ пристрасна, и врло оштра; да ти патиш због оптужби које врло тешко
подносиш; да су сведочанства које сам ти упутила само моји судови, моје речи, да
сам ти нанела неправду; или да су ми били упућени погрешни извештаји. Али, мој
брате, ништа није могло бити погрешније од тога..."

Сумње у вези са Сотониним замкама. "Показала сам ти да ће твој положај

проповедника еванђеља учинити да твоје понашање нанесе срамоту Божјем делу,
да се претвори у скандал, да су твоја дела мирис смрти на смрт, а не на живот. Ако
заставник падне, ко ће се борити? Када крст обарају они који би требало да га
уздигну, коме чеш веровати? Шта би могло бити ужасније него када проповедник
Исуса Христа постане прекршилац заповести? Видим само један начин за тебе да
се извучеш – сместа рашчисти са сотонским искушењима и трчи као виделу! Чак и
проповедници који тврде да верују у истину представљали би само слепе вође
уколико истина није укорењена у њиховом срцу и уколико није дошло до њиховог
темељитог преласка из таме у видело. Они би бли само облаци без воде. И зато те
позивам, ако ти је стало до твојега вечног добра, да је неопходно да истина седне
на престо твојега срца, јер ће тек тада њена начела посветити твој карактер..."

"Ти си расправљао о проблемима онако како их ти сагледаваш, говорио си да

поруке сестре Вајт не потичу све од Господа, већ да један њихов део изражава само
њено лично мишљење, њене судове, и да зато није ништа бољи од судова и
мишљења било кога другога. То су само неке сотонске куке на које треба да
обесиш своје сумње да би преварио своју душу и душе других који би се усудили
да повуку граничну линију о тим питањима и да кажу: овај део којим сам
задовољан долази од Бога, али овај део који разоткрива и осуђује моје понашање
долази само од сестре Вајт и нема на себи свети печат. Ти си на тај начин стварно
одбацио свеукупну вест, коју Бог у својој нежној љубави, пуној сажаљења, упућује
теби да би те спасао од моралне пропасти."

Истина која осуђује. Бог ти објављује своју вољу и своје путеве који су у изразитој
супротности са твојим путевима управо на онај начин на који то твоји путеви и
захтевају, и си тако стављен на пробу хоћеш ли прихватити укор, хоћеш ли пасти
на Стену и разбити се или ћеш постати узнемирен због јасних изјава које су се
толико приближиле твојој души зато што је укор истинит и осуђује те, да се у теби
разбукти непријатељство према мени! (Јеврејима 4,12) Иза мене стоји Неко, сам
Господ, који ме је покренуо да ти упутим ове поруке, које ти сада одбацујеш, не
слушаш, не поштујеш. Кушајући Бога ти си обесхрабрио самога себе, тако да су
збуњеност и слепило ума наступили као последице. Срдита одлучност се јавила у
твом срцу у духу пркоса да се супротставиш свему..."

"Ти мораш да обавиш дело за своју душу, које нико други не може обавити уместо
тебе. Твој пут заблуда и злодела био је средство да се и многи други упуте у истом
смеру. Ти никада ниси био сам. Иста рука која је написала слова на зиду
Валтасарове палате записала је и у небеским књигама дела и речи које су учиниле
да се Христос постиди тебе. Ти ниси гајио услужност пуну поштовања према
онима које си морао сретати с поштовањем и према онима о чијим потребама си се
морао старати. Та несвета понашања су те онеспособила да обављаш Господње
дело, али си ти својим несветим рукама узимао Библију и водио богослужење и као
Божји представник био први да проповедаш народу. Где ти је била савест? Где ти
је била понизност? Где ти је био страх Божји? Где је нестало твоје верно настојање
да своју здравствену установу подигнеш на највиши ниво?" (Леттер 16,1888)

Господ живи. "Одржали смо затворени састанак на којему су старешина М. и брат

и сестра Н. понизно признали своје грешке..."

"Да, Господ заиста живи! Водила сам тешку битку и постигла неколико драгоцених
победа. Старешина М. је одевен и при здравој памети, понизан, нежан, и сломљена
срца пред Господом. Понизан као дете. Не видим неког другог начина, него да
наставим давати јасно сведочанство у љубави, у стрпљењу." (Леттер 27, 1888)

23. НАВОДНИ УПРАВНИК САНАТОРИЈУМА

Одвајање од породице није мудар корак. "Брате О, нешто морам

да ти кажем, јер је твоје понашање достојно приговора. Ти знаш
какво је било понашање старешине М. и других повезаних с овом
здравственом установом, и како је било тешко уклонити утисак који
је једном био остављен. Ти знаш протеклу историју и понижење и
срамоту која још притиска установу, а ни људи у Ст. Хелени нису у
незнању што се тиче великог проклетства које је прати као
последица неморалног понашања неких који су били повезани с
њоме."

"Никако не могу да замислим да би било мудро када би ти деловао

на месту управника ове здравствене установе, јер ти ниси мудар
човек. Ти си овде далеко од своје жене и породице иако би требало
да будеш с њима; али, ако би и било разлога да оправдају то
одвајање, онда би твоје понашање требало да буде потпуно друкчије
него што је сада. Када би твоје срце било изложено посвећујућем
утицају Христове благодати, ти би пазио на своје понашање и
уздржавао би се од сваког облика зла."

"Твоје понашање је било такво да је многим душама отварало врата

искушења и многи ће и бити изгубљени због њега. Ти се можеш
реформисати, ти можеш увидети своје погрешке, али ти никада
нећеш бити у стању да уклониш утисак који си оставио."

Укор због присности са супротним полом. "Брате О, тебе сви

посматрају критичким очима. Твоје пажње према младим дама нису
добродошле. Ти се понашаш неумесно када дајеш толико пажње П.
породици. Госпођа П. је обавила свој посао уништавајући једног
доброг човека. Тај проблем ми је био приказан јасно као отворена
књига. У току ноћног виђења било ми је речено да ти ниси
оспособљен да ти се повери нека велика, па чак ни нека ограничена
одговорност све док се не покајеш и постанеш реформисани човек.
Бог не може да буде с тобом све док идеш тим путем. Мој водич ми
је рекао да те следим, и мени је било показана твоја дечачка
присност с девојкама и твоја посебна симпатија према госпођи П. и
њеним кћеркама. Та мајка проводи у постељи велики део свога
времена које би требало да троши на неко корисно запослење и на
старање о својој породици."
"Твоја присност с мајком и кћеркама била ми је показана. Твоје
пажње и твоји дарови говоре много гласније и од твојих ласкавих
речи. Ти си изазвао Божје незадовољство и Небо те гледа прекорно...
Када би имао ново срце, твоје побуде, дела и начин понашања
били би такви да би и верницима и неверницима могли да послуже
као пример карактера сличног Христовом. Ја сам видела твој
карактер онако како га Бог гледа и сада ти га приказујем. Било би
боље, много боље, да си раскинуо своје везе са здравственом
установом још пре неколико месеци."

"Та слобода и галантност према младим дамама нису неки израз

нежне, христолике симпатије... Уколико ти на све ово гледаш као
ситнице недостојне спомињања, онда ћеш их понављати. Испитај
свој протекли живот, и покушај да развијеш свој морални укус
чишћењем храма своје душе. Одбаци своје изговоре, јер и тако
немаш ниједнога. Твојим идејама је неопходна морална обнова и тек
тада ћеш на све гледати другим очима. Да обављају ово дело Бог
позива људе који су чистога срца и неупрљаних мисли, који гледају
само Његову славу..."

Религија није само неки плашт. "Бог гледа на срце, на дела, и на

намере ума. Требало би да на савести буде написано као гвозденом
писаљком на стени да човек који очекује истински успех кршећи
вечна начела праведности која су написана у небеским књигама,
није само луд већ и покварен. Зар човек може да заборави: 'Ти ме
Боже видиш!' Хоћеш ли се, мој брате, одвратити од идола? Твој
морални смисао је помрачен. Моли се Богу да ти у сећање врати све
чињенице тако да све можеш да видиш у његовом правом значењу.
Немој Христову религију носити као неки плашт, већ се обуци у
Господа Исуса Христа."

Проба правог хришћанства. "Разговори човека који тврди да

верује у истину за ово време треба да буду о Небу, никако обични,
земаљски, јефтини, сензуални. Света правила се морају прихватити,
јер ће иначе тај човек ходити супротно Христу, варајући свет,
издајући истину. Зашто, о, зашто се такозвани хришћани задржавају
на тако ниском нивоу иако имају тако непорочно и савршено
еванђеље?"

"Стражи над својом религијом с љубоморном бригом, и нека Божја

Реч обилно пребива у теби. Нека се стално поставља питање: Да ли
сам заиста хришћанин? Волим ли своје ближње као себе самога?
Поштујем ли златно правило да другима чиним само оно што бих
желео да они мени чине? Могу ли бити хришћанин и прљати и
загађивати своју душу грешним, поквареним замислима? Управо је
грех распео Откупитеља света. Наизглед поштени људи чине чудна
дела, потпуно супротна Божјим речима. Њихова праведност је
претварање пред Оним који испитује срца. Ми не смемо проучавати
и планирати како да задовољимо своје интересе, већ како да
сачувамо непорочност своје душе да бисмо пружили добар пример
младима и свима другима с којима се дружимо." (Леттер 5, 1890)

24. ДОКТОР МЕДИЦИНЕ

Погрешне идеје о брачном односу. "Докторе К, твој ум није био

на здрав начин увежбаван откако си дошао у ову здравствену
установу. Твоје замисли о брачном односу су погрешне. Ништа
осим кршења правила о брачној постељи не може раскинути или
поништити брачни завет. Ми живимо у опасном времену, када нема
сигурности ни у шта, осим у чврсту, непоколебљиву веру у Исуса
Христа. Нема срца које не би могло да буде одвраћено од Бога
сотонским преварама, уколико не буде пазило и стражило уз
молитву."

"Твоје здравље би било у далеко бољем стању да је твој ум смирен и

спокојан; али, он је постао збуњен и неуравнотежен, и ти си
погрешно умовао о питању развода брака. Твоји погледи се не могу
подупрети на темељу разлога од којих полазиш. Људи немају права
да себи стварају законска правила да би избегли Божји закон, и да
би угодили својим склоностима. Они се морају вратити великом
Божјем моралном мерилу праведности."

"Уколико је жена неверник и још противник, муж не може, на

темељу Божјег закона, да се растане од ње само из тог разлога. Да
би био у складу с Господњим законом, он мора да остане с њом,
уколико она сама не одлучи да га напусти. Он може да трпи
противљење и да буде угњетаван и узнемираван на много начина; и
он ће наћи своју утеху и своју снагу и своју подршку у Господу, који
је у стању да удели своју благодат за сваку прилику. Он треба да
буде човек чистога ума, одлучних, чврстих начела, и Бог ће му дати
мудрости у вези са смером којим треба да пође. Нагони неће
управљати његовим разумом, али ће разум држати узде власти
чврстом руком, тако да пожуда добије у узде и брњицу."
Брак исто тако чврст као и субота. "Људи који се налазе на
одговорним дужностима, као што су они у овој здравственој
установи, постали су посебан циљ Сотониних напада. Они се морају
налазити у друштву људи и жена. Неке од њих имају простачку,
страствену, сензуалну природу и када се нађу у искушењу учиниће
све што могу, не обазирући се на Бога, не обазирући се на
последице. Оне ће срушити баријере брачног односа да би могле
успоставити нове везе."

"Бог је дао само један једини разлог зашто би жена могла да напусти
свога мужа или да муж напусти своју жену, а то је прељуба.
Размотримо тај разлог уз молитву. Брак је још од стварања
установљен као божанска установа. Брачна установа је основана у
Едему. И субота из четврте заповести је основана у Едему, када су
били положени темељи свету, када су заједно певале све звезде
јутарње, и када су сви синови Божји радосно клицали. И зато нека та
божанска установа брака стоји пред вама исто тако тврдо као и
субота из четврте заповести."

"Ми се питамо: шта би се могло казати или учинити да се заустави

морално опадање које се све више укорењује у овој здравственој
установи? Нека Бог опрости онима који имају дугогодишње
искуство у раду и делу Божјем, и који у пракси дозвољавају стање
које ће довести у опасност врлину и чедност и самопоштовање
девојака и жена. Морам ти казати оно што знам на темељу видела
које је Господ био вољан да ми удели. Показано ми је да људи и
жене који уживају у Христовој религији неће бити ни бојажљиви, ни
немирни, ни незадовољни, ни колебљиви; мир Христов у срцу даће
чврстину карактеру."

Светост брачног завета. "Била сам у току ноћи у сну доведена у

везу са здравственом установом. Била сам жалосна када сам те
видела несрећног и врло обесхрабреног... Али, док сам била
несрећна због тог откривења које сам добила, Неко је почео
разговарати с тобом, докторе К. Његове речи су те укоравале, али уз
много нежног саучешћа. Не могу да напишем тачне речи које ти је
упутио. Потрудићу се да на најбољи начин пренесем њихово
основно значење. Он је рекао:

"Ти си упао у малодушност, али се при томе не понашаш мудро, па

ћеш постати слаб и неуспешан. То ће твојим непријатељима дати
предност пред тобом. Бог жели да узрастеш и му се приближиш, да
подсећаш на лик и карактер Исуса Христа. Твоје срце је седиште
многих необузданих осећања, и ти се не трудиш свим срцем да их
савладаш. Ти ниси уложио цело своје срце и целокупну вољу у дело
чишћења храма своје душе. Твој ум је немудро обузет питањем
развода од твоје жене. Бог те у томе не води. Ти ниси задржао то
питање у оквиру свога ума, већ своје идеје и планове откриваш
другима и чинећи тако пружаш прлику Сотони да утиче на ум
других преко твојих предлога."
"Питање брачног завета у твом уму није тако свето и узвишено као
што би требало да буде, и ти чеш сигурно доћи у опасност да пођеш
погрешним путем и да и друге душе доведеш у опасност својим
сугестијама. Док је узнемирен због овог питања, твој ум не може
бити спреман да обавља најбољи посао и ти нећеш бити у стању да
искрено тражиш Господње благослове све док не досегнеш виши
ниво. Ти си нанео стварну штету срцима и уму својих ближњих.
Брзо затвори врата свога срца која су била отворена непријатељу.
Отвори их поново и позови Исуса да уђе. Имаћеш тада некога који
ће ти послужити као противтежа твојој понешто несређеној
природи, тако да ћеш моћи унети цело своје биће у свој посао,
схвативши његову важност. Искористи сваку могућност да кренеш
према горе, да шириш позитиван, здрав утицај. Немој губити ни
часа да то постигнеш. Уколико желиш да будеш слободан и срећан
човек, мораш се одупрети непријатељу."

Усмери мисли узвишенијим каналима. "Докторе К, твој ум није у

здравом стању.Ти усмераваш своје мисли на оно што ти не може
донети ни физичко ни ментално здравље. Код тебе мора доћи до
промене срца; и тада ће твоје мисли потећи узвишенијим,
непорочнијим каналима. Ти уживаш у друштву жена и девојака. То
ти је скоро постало замка. У оваквој установи мисли лекара се
морају непрестано уздизати Богу, тражећи од Њега снагу и мудрост.
Постоји стална опасност да мисли крену нижим каналима. Уколико
ти Господ не постане средиште привлачности, уколико ти Он не
постане посебна одбрана од искушења непријатеља, Сотона ће стећи
власт над твојим умом и одвојиће те од Бога."

Неопходност религије срца. "Другом приликом, у једном сну, ти

си ми био приказан. Глава ти је била спуштена на сто. Изгледао си
скоро бесвестан. Речи су ти биле упућене с чврстим, одлучним
нагласком: 'Пусти то из своје руке! Не треба да то узимаш; твој
живот не припада теби‚ твоје медицинско знање ти не може донети
мир и одмор. Теби је неопходна религија срца, срце које је
очишћено, оплемењено и уздигнуто изнад обичних ствари, срце које
се ухватило за оно што је божанско. Буди човек. Позови своју жену
да буде уз тебе, упознај се боље са истином, дозволи Божјему Духу
да те обликује, и онда ћеш имали мир. Ако будеш пошао правим
путем, ако будеш непоколебљив у истини, ако одржиш своју душу у
љубави Божјој, ти ћеш у Господњим рукама постати средство за
спасење твоје жене, а она ће, са своје стране, уколико буде
прихватила истину небеског порекла, ако буде постала кротка и
понизна Христова следбеница, у Божјим рукама постати средство да
ти донесе велике благослове..."
"А сада, докторе К, устани у сили твоје богомдане мужевности!
Уздижи свакога дана Христов крст, уздигни и своје мисли и усмери
их према узвишенијим, непорочнијим каналима! Поштуј свој брачни
завет, и буди Божји слуга у делу уздишања људског рода. Ако
будеш победник, бићеш међу онима који ће добити све, вечна слава
ће бити твоја!"

Последице неприкладне присности. "Постоји једна животиња од

које рука одрвени оног тренутка када је она додирне. Мишићи се
једноставно парализују. Нешто слично ће се и теби догодити
духовно, уколико будеш дозволио својим мислима да теку
одређеним каналом, ако будеш указивао пажњу и давао предност
младим девојкама и удатим женама. Сва та присност значи смрт за
духовност."

"Нека се твоје наклоности и симпатије обавијају око Бога, јер ће

иначе твоји нагони постати нечисти, твој карактер ће бити дефектан,
а твоје срце ће се удаљити од Бога. Ко је икада дирао оно што прља
или се бавио тиме и остао чист? Душа не може остати чиста уколико
удише атмосферу која прља или квари. Све то одвлачи срце од Бога.
Душа се суши и постаје изопачена зато што је свој шатор подигла
сувише близу Содома да би и даље могла удисати непорочну
атмосферу Неба."

Наша једина сигурност. "Кршење једнога од Божјих правила

представља насиље над нашом моралном природом. Христа ради,
натерај себе да достигнеш узвишенија мерила. Предај себе без
остатка Господу. Ти још мораш да научиш лекцију да је твоја једина
сигурност да испуниш Божје захтеве, да предаш своје тело 'у жртву
живу, свету, угодну Богу, и то да буде твоја разумна служба'. Тада
ћеш Божју Реч прихватити као угодног и корисног водича, као
видело својој нози и жижак својој стази. Онда ћеш моћи подносити
невоље и оне те неће моћи савладати; јер ћеш знати да је твоја душа
везана уз вечну Стену, јер се држиш једноставне Божје истине."
(Леттер 8, 1888)

25. ЈЕДАН ЛИТЕТАРНИ ЕВАНЂЕЛИСТА

Савет жени литерарној еванђелисткињи. "Примила сам од тебе

два писма, и желим да смирим твоје мисли, уколико будем могла.
Твој положај је врло изузетан, и Бог ми је дао посебну вест за тебе.
На темељу чињеница које си ми пружила, нисам могла да закључим
да је твој положај потпуно безнадежан; али, твоје схватање шта је
добро и шта је лоше је тако ниско на лествици оцењивања да је за
тебе постало потпуно несигурно да путујеш, да продајеш књиге и
дајеш библијске часове, да тако и даље будеш изложена
искушењима. Ти спадаш међу оне који нису у стању да на темељу
Божје Речи схвате да је грех ставити своје тело на располагање
неком човеку да га загађује, без обзира каква је његова професија, и
онда захтевати опроштење. Показано ми је да је то одвратан грех у
Божјим очима, али да су твоја схватања тако помрачена и изопачена
да би ти могла да наставиш продавати своје верске књиге и давати
библијске часове иако би и даље чинила неморал."

Укор од Бога. Божји закон је објавио на брду Синају: 'Не чини

прељубе!' – а ти, која си тај закон прекршила на тако изразит начин
поучаваш друге Библији! Бог не прихвата твој рад. Питаш да ли ми
је Бог дао ово писмо које ти шаљем. Ја одговарам да јесте. Свети Бог
Израиљев не жели да потпомаже твоје грехе. Ова порука потиче од
Бога. Ако си стекла, од времена откако је ова порука била упућена,
нови смисао о томе шта је грех, ако си се заиста обратила, постала
Божје дете уместо да будеш преступник Његовог закона, нико не би
био задовољнији од мене. Нисам у стању да довољно снажним
изразима изнесем твој грех пред тебе."

Недовољна свест о греху. "Било ми је представљено неколико

литерарних еванђелиста, из различитих савезних држава, који су
постали недостојни икакве везе с Божјим делом. Они би само
срамотили Бога и износили истину на лош глас. Они би грех
приказивали као видело. Они су срамотили своја тела. Међутим,
ниједан од њих није имао тако мало појма о томе шта је грех као ти.
Сваки онај који би ишао путем којим ти идеш и привидно осуђивао
злоћудност и поквареност таквог понашања, заиста би био грозан.
Ти немаш никаквог појма о тешкој природи греха."

Божје стрпљење с грешницима. Јона је добио вест за Ниниву, да

ће за четрдесет дана бити уништена. Нинива се покајала и Бог је
поштедео покварени град, зато што су се и цар и кнезови веома
понизили пред Господом. Господ је Ниниви дао прилику за
покајање. Када би Бог по својој великој милости и према твом
случају поступао на исти начин, била бих му заиста захвална.
Уколико би ти Он ставио на располагање време пробе да покажеш
своје покајање због којега се заиста не би требала кајати, зато што
увиђаш и осећаш праву природу греха, да се гнушаш и саме себе
због свога греха, да се на исти начин гнушаш и самога греха, Господ
је милостив, пун сажаљења и нежности, љубави и љубазности. 'Ако
признајемо грехе своје, веран је и праведан да нам опрости грехе
наше и да нас очисти од сваке неправде.' (1. Јованова 1,9)"
"Верујем да си признала свој грех и да ће ти Бог опростити грех као
што је и обећао. Једина слаба страна свега овога у мојим мислима је
управо онај исти недостатак правог схватања шта је грех који те је
навео да проституишеш твоје тело, дајући га на употребу једном
прељубнику, блуднику, и да онда и даље радиш у Божјем делу,
одржавајући библијске часове, као да ће се Бог помирити с твојим
гресима док се ти налазиш у Његовој служби, иако драговољно
тражиш загрљаје јеног прељубника."

Божанска милост према граду Ниниви. "Представила сам ти твој

положај онако како је био мени представљен и казала сам ти да су
Богу одвратни такви поступци. Ако твоја морална осетљивост икада
буде покренута, биће то под утицајем божанске силе обраћења.
Уколико се твој карактер буде преобразио, Господ ће то знати.
Уколико својим покајањем будеш уздигнута до виших и светијих
мерила, не могу да кажем да Господ неће твој случај разматрати у
истој светлости у којој је разматрао случај Ниниве."

"Цар Ниниве је рекао: 'Него људи и стока да се покрију кострећу и

да призивљу Бога јако и да се врати сваки са свога злога пута и од
неправде која му је у руци. Ко зна, еда ли се поврати и раскаје Бог и
поврати се од љутога гнева својега да не изгинемо.' (Јона 3,8-10)
Пажљиво читај ове речи и ако ти Бог буде поверио своје дело, ја
нећу имати ни речи приговора. То је све што могу да ти кажем."

"Сада те молим, изнеси свој случај Господу, и ако будеш

разговарала с Њиме, Он ће чути твоју молитву и водиће те у
размишљању. Моје срце је пуно сажаљења према теби. Први пут
када је грех био учињен, било је то без много времена за
размишљање; други пут грех је био учињен после довољно времена
да се питање размотри у светлости Божје Речи, да се суочи са
седмом заповешћу."

"Да си драговољно одлучила да понудиш своје тело човеку који те је

завео с правог пута, да си затим покушала да друге особе
просветлиш у вези са држањем заповести, представља најизразитији
пример покварености и показује да је твој карактер, онакав какав ми
је показан, потпуно недостојан поверења. Осим тога, показала си се
неспособном да схватиш зашто не можеш и даље наставити да
радиш посао који си до тада обављала."

Јавно признање није увек најбоље. "Али, ја ћу оставити проблем

тамо где јесте. Теби бих могла да кажем да се обратиш особама од
поверења у Области, не мушкарцима, већ женама, и да разговараш с
њима. Међутим, склона сам да мислим да ћеш уколико тако
поступиш, ипак све изнети у јавност и учинити да ти све буде
ускраћено; они те неће позивати нити прихватити да радиш у било
којој грани дела, уколико сазнају како ствари заиста стоје. Ја сада
морам да препустим проблем теби и Господу, па те молим да ме
више не замараш тиме. Немам никакве намере да обелодањујем твој
случај, већ да те позовем да усавршиш свој карактер. Жао ми те је и
надам се да ћеш се понашати разборито и постати управо оно што
Бог жели да постанеш." (Леттер 95, 1893)

26. ЈАВНИ ЕВАНЂЕЛИСТА

(Еванђелиста, којему су ова писма била упућена, одржао је неколико

низова проповеди на једном подручју. Онда се преселио у друго
подручје и препустио својој жени да се даље стара о пријатељима и
да одржава богослужења за децу. То решење је било далеко од
идеалнога. Он је коначно пао у грех прељубе, чак је одбацио поруку
Духа пророштва и савет службеника Генералне конференције. Р&Х
је објавио да су му одузета проповедничка овлашћења. Неколико
година пре смрти покајао се и вратио Господу)

Јак да покрене масе, а слаб да влада собом. "Ти ћеш видети пре
него ова вест стигне до тебе да је Господ поново походио свој народ
новим сведочанством. У том виђењу било ми је показано да ти не
стојиш на јасном виделу и да си у опасности да нанесеш срамоту
Божјем делу понашајући се онако како мислиш да је добро.
Сотонина намера је да те уништи. Он се труди да твој ум задржи у
сталном стању узнемирености, подбада те да би се заглибио у блату
уместо да доносиш спокојни род праведбости..."

"Али, брате Р, показано ми је да би сада морао да будеш веома

опрезан у свом понашању и у својим речима. Твоји непријатељи те
посматрају. Ти имаш сувише великих слабости за човека који је у
стању да покрене масе. Пошто си сада одвојен од своје жене, биће
много сумњичавости и љубоморе, а лажи ће се ширити уколико им
будеш пружио и најмању могућност, па чак и без ње. Али, ако не
будеш опрезан, навућићеш такву срамоту на Божје дело да се она за
дуго времена неће моћи скинути. Ти можеш мислити, као сам и
видела да мислиш, да уколико не будеш живео са својом женом да
ће то значити да желиш да се ослободиш жене. Ти си немиран,
несигуран и неспокојан. Сотона те куша да начиниш од себе будалу.
Сада је време за тебе да се покажеш као прави мушкарац, да
прикажеш Божју милост својом стрпљивошћу, чврстином и
храброшћу.."
Опасно је поверавати се људима. "Теби је неопходно да се
посветиш Богу, и да се не бавиш својим невољама. Буди пажљив, јер
се налазиш у опасности да се повераваш женама или да дозволиш да
се жене поверавају теби. Држи се далеко од женског друштва
колико год ти је то могуће. Бићеш у опасности. Имај на уму, ми
живимо усред опасности последњих дана. Скоро све је већ труло и
покварено."

"Гледај на Господа, моли се, о, моли се, као никада пре да те Божја
сила одржи на путу вере. У Богу можеш остати неокаљан, без мане
или мрштине. Учврсти свој ослонац у Богу. Гледај на Њега у вери да
би могао да будеш учћесник у божанској природи, избегавши
поквареност коју је пожуда унела у свет. Бог ће те учинити
победником, ако будеш живео једноставним животом молитве и
поверења у Бога." (Леттер 23,1871)

Нема жеље за Божјом Речју. "У последњем виђењу које сам

добила, био ми је представљен твој случај. Чекала сам да видим да
ли имаш нежну и осетљиву или увенулу савест. Још пре много
времена могла сам на напишем следеће речи, али сам чекала да ти
начиниш неки корак. Показано ми је да ниси живео у складу с
виделом. Удаљио си се далеко од истине. Господ те је пратио
укорима и саветима да би те сачувао да не упропастиш своју душу и
не нанесеш срамоту Божјем делу. Показано ми је да си назадовао
уместо напредовао у благодати и у познавању истине..."

"Ти си много чешће размишљао о девојкама и женама него о Божјој

Речи. Твој ум је био немиран и незадовољан када се није могао
бавити девојкама и женама. Ти ниси могао уживати у проучавању
Божје Речи, јер су се твоје мисли бавиле темама које ратују против
душе. Нема никаквог изговора за твој живот у лудости."

Неодлучни проповедник. "На темељу онога што ми је било

показано, ти си преступник седме заповести. Како би онда твоје
мисли могле бити у складу с драгоценом Божјом Речју, са истинама
које те хватају на сваком заокрету. Када би био намамљен у ту
лудост несмотрено, било би много лакше наћи неки изговор, али
није тако. Био си упозорен. Био си укорен и саветован. Сигурно је да
си примио укор, али не са срцем које би било довољно спремно да
умре телесном уму. Ти ниси прегнуо на рад да уклониш зло. Ти си
ускоро изгубио осећај за додир Господњег пастирског штапа и трчао
да се као и увек укључиш у што је могуће већу лудорију, неосетљив
за усмеравање штапом. Твоја склоност према попуштању себи
постала је страст која ратује."
"Ти волиш друштво девојака и жена. У току низа састанака ти си
дозволио себи да планираш и смишљаш како да дођеш у друштво
младих девојака и жена и да прикријеш своја права осећања. Ти ћеш
упасти у искушење када не будеш имао довољно моралне снаге да
се одупреш искушењу. Твоје мисли су непрестано нечисте, јер ни
извор никада није био очишћен. Ти ниси налазио никаквог уживања
у марљивом, пажљивом претраживању Писма..."

Разблудност мисли и дела. "Бог је подигао баријеру сведочанстава

као зид око тебе да би те сачувао од падања под варавим лукавстава
непријатеља, али си их ти све оборио и учинио све да задовољиш
своје склоности. Твоје жаљење због твојих греха је врло слично
ономе које су показивали стари Јевреји када су раздирали своје
хаљине да изразе свој бол, али који никада нису мучили своју душу.
Ти немаш прави смисао шта је то грех. Ти ниси осетио тешки
карактер разблудних мисли и дела. Твој ум је телесан, и то скоро
стално. Када би ти заиста био жалостан због својих греха, када би
заиста на прави начин схватао своје грешке, ти би показао оно
покајање због којега се не би требало кајати."

Више штете него користи Божјем делу. "Желим сада да изнесем

чињенице. Показано ми је да си својим животом и својим радом у
Божјем делу у току неколико последњих година наносио више
штете него користи драгоценом делу садашње истине. Да ниси имао
никаквог учешћа у овом раду и да си био потпуно одвојен од њега,
уштедео би много јада онима који воле Божје дело; уштедео би им и
много рада на који су били присиљени да би се супротставили твом
погрешном утицају."

"Да је труд уложен у настојање да се вратиш на прави пут, у

спречавање да не осрамотиш дело, био утрошен у обраћање душа од
заблуде у истину – и да радници нису имали никаквог посла с тобом
– интереси и снага дела садашње истине у Калифорнији, али и на
Истоку, данас би били у много бољем положају."

Утицај једног залуталог проповедника. "Сотона те је учинио

својим оруђем за остварење својих намера. Велико комешање и
велико узбуђење које си изазивао с времена на време учествујући у
расправама, и привидни успех који су постизао, учврстили су те у
твојој самоправедности. Тиме што су ти дозволили да радиш, као
што су то заиста и учинили у време када твоје срце није било право
пред Господом, допринели су да претрпиш велику штету. Ти ниси
испитивао своје срце, ниси мучио своју душу пред Господом. Ти си
врло олако схватао своје тешке грешке из прошлости. Све је било
учињено да ти се уштеди крајња срамота и пропаст. Стрпљиво су те
подносили, и када си, потпуно неспособан за свето дело, само да би
се спасла твоја душа, добио дозволу да наставиш рад, многа срца су
стењала и патила под теретом твог неразборитог и грешног
понашања."

"Да си био препуштен самоме себи још пре много времена, све док
не пружиш доказ да је Господ заиста с тобом, да си се заиста
реформисао, могао би сада да будеш од неке користи у овом
свечаном делу. Али, видела сам да смо стварно рескирали сувише
много храбрећи те да идеш да радиш на обраћењу грешника Христу
у време када су твоји путеви били загађени пред Богом и твоје срце
упрљано гресима. Истинске Божје слуге се сада оцењују као да су
сличне теби. И зато више не смеш да квариш Божје дело својим
поквареним, својим телесним срцем и да бедно представљаш дело
садашње истине."

Успех није доказ божанског прихватања. "Да би могао да чиниш

добро мораш живети новим животом у складу с Божјом вољом.
Твоја изопачена природа није преображена. Ти ниси у миру с Богом
ни са самим собом. Ти си у оковима великог непријатеља душа, у
власти старог човека греха. Ти ниси слободан човек у Христу.
Неопходна је духовна промена у теби пре него што би Бог могао да
ради с тобом. Ти се можеш бунити да имаш успеха када радиш. И
многи други који ратују с Богом имају неку меру успеха. Уколико
неки прихвате истину јер су докази којима се служиш тако
уверљиви, то ипак није никакав доказ да си ти у реду или чак
прихватљив пред Богом..."

Живот с познатим менталним грехом. "Да се бар све зауставило

на томе – али није. Ти си неко кратко време био свестан грешности
свога понашања, али не у оној мери у којој је то било неопходно,
свестан како те је Сотона преварио, заслепио; твоје очи се никада
нису потпуно ослободиле те омаглице. Ти си понизио своје срце
пред Богом и Он је прихватио твоју понизност. Али, ускоро си
поново постао немаран, дозволио си своме уму да поново буде
испуњен празним и нечистим замислима. Био си нешто опрезнији,
али пун преваре. Твој ум се бавио проналажењем начина да
постигнеш свој циљ..."

"Снага великих страсти је била твоје оправдање за порок. Твој

живот је био срамотан – у њему није било ничега чиме би могао да
се похвалиш. Ти си западао у велику депресију уколико не би нашао
неко узбуђење, уколико не би имао неку девојку или жену да те
привуче и да слуша о невољама које имаш са својом женом.
Срамота, срамота ће пасти на тебе због твог понашања." (Леттер 52,
1876)
Свакодневно обраћење за свети посао. "Бог ми је твој случај
показао тако потпуно да се не усуђујем да те пустим да идеш даље
потпуно несвестан свога правог стања. Веома се плашим да ћеш
изгубити вечни живот, да ћеш пошто си другима проповедао о
обавезности захтева Божјег закона ти сам пропустити да у свом
животу примениш начела Божјег закона и да ће твоја вера доживети
бродолом."

"Ти си у толикој мери обузет собом да ћеш, уколико се не посветиш

Богу и не стекнеш живу свакодневну веру у Бога и Његову благодат
и силу, постати сметња за напредовање дела истине. Не могу
дозволити да Божје дело буде поремећено или да трпи због твоје
неспособности или због твојих слепих грешака. Ти се мораш
обраћати свакога дана, јер ћеш иначе бити потпуно онеспособљен за
свето дело у које си укључен. Ја знам много више о твом чудном
темпераменту и опасностима које ти прете него што то други могу."

Тражење саучешћа код жена. "Твоја невоља са сестрама је дошла

као последица твог настојања да побудиш њихово саучешће. Ти им
причаш о својим невољама и придобијаш њихово саучешће,
наводећи их да мисле да си велики паћеник. Онда се препушташ
својим осећањима, навлачиш маску која те представља као човека
који трпи тешке муке, који је постао скоро неки великомученик. Ти
их наводиш да ти посвећују неприкладну бригу и пажњу и доводиш
себе у положај да лако паднеш као жртва искушења. Требало је да
си на темељу својих невоља у прошлости већ научио да треба да се
чуваш свега што макар само личи на присност са сестрама, удатима
или неудатима. Нека се твоја осећања усмеравају на Бога. Ослањај
се на Њега да добијеш подршку уместо да тражиш симпатије од
људи."

"Ти си веома слаб на том подручју, али Божје дело не сме бити
ометено твојим слабостима и несмотреностима. Та опасност је теби
запретила и ти си био надвладан, па се онда рана нанела Божјем
делу, рана која никада не може бити потпуно зацељена." (Леттер 53,
1876)

Понашање еванђелисте који је изгубио овлашћење. "Драги

господине, твој случај ме је много намучио, али нисам знала шта да
ти кажем. Врло сам оклевала да изрекнем иједну реч која би те
обесхрабрила, јер знам какву страшну жалост обесхрабрење уноси у
душу. Мислила сам, када ти овлашћење није продужено, да ћеш се
помирити с тиме и бити спреман да се повучеш, да ћеш схватити да
би, уколико је постојала могућност утемељена на разуму и религији,
узимајући у обзир нашу велику потребу за радницима, ти свакако
добио овлашћење. Ја се ипак нисам могла послужити својим
утицајем да се то догоди."

"У последњем виђењу које сам добила био ми је приказан велики

бели престо и Судија целе Земље који се спремао да изрекне
пресуду окупљеном мноштву. Небеска књига је била отворена, и
они око престола примили су суд према делима која су учинили у
телу."

"Твоје име је било забележено као име које је измерено на мерилима

и проглашено лаким, било је сврстано међу преступнике Божјих
заповести."

Прилика да се поправи прошлост. "У својој великој милости Бог

ти је пружио прилику да поправиш прошлост. Када си показао
покајање, Он се сажалио на тебе... Стављен си у добро поље рада и
да си се понашао како би требало да се хришћанин понаша, могао си
тада имати оно покајање због којега се не би требало кајати."

"Ти си, за неко време, био скроман и захвалан, али је твоје срце тако
дуго било одано покварености и попуштању себи да ниси могао ни
сагледати ни схватити да је твоје понашање у прошлости било
толико увредљиво за Бога. Слично Петру, ти си био верно опоменут
на опасности које ти прете и на мане твога карактера: али си био
самопоуздан, постао си љубоморан и понашао се као неко
размажено дете."

Божанско одбацивање рада проповедника. "Пошто је тако дуго

подносио твоју изопаченост, док си ти изјављивао да си пастир
стада, Бог ти је дао још једно време милости и тако услишио твоје
жалосне молбе. Господ је отворио пут пред тобом. Нама те је било
врло жао; али када смо видели до чега је све то довело, осећали смо
се горе него икада."

"Било ми је показано да твој рад као проповедника више није

прихватљив пред Богом. Твој морални смисао није био ни на који
начин ојачан твојом последњом пробом и последњим кушањем. Ти
ниси ни заузео ни одржао став покајника, ниси свакодневно
понижавао своју душу пред Богом, потпуно схватајући величину
Његове милости и своје грешности. Бог није успоставио везу са
тобом."

"Скрушеност и молитва требало је да обележавају твоје понашање, и

да си сачувао ово покајничко држање не би ни био на месту на
којему се сада налазиш, неспособан да се прихватиш свечаног рада
на спасењу душа, љубоморан, стално наслућујући неко зло, себичан,
и нељубазан. Ти и твоја жена сте увреда за Господа. Имао си
предност да себе ставиш у положај да Бог делује преко тебе, али то
ниси учинио. Ти немаш ни љубави према проучавању Божје Речи.
Немаш ни љубави према молитви."

Давидово време невоље. "Ти ниси заузео понизно држање као

Давид када се суочио са својим грехом. Пошто је починио тај велики
злочин у свом животу, његов целокупни положај се покварио. Тај
злочин је страшно деловао на њега. Био је дубоко свестан своје
кривице. Осећао је да је изневерио љубав и верност својих поданика.
Ослабио је и физички и морално. Изгубио је осећање
самопоштовања и поверења у самога себе. Једва се усуђивао да
верује својим старим и већ провереним саветницима. Понизна и
жалосна је била поворка која је кренула у безглаво бежање преко
брда."

"Међутим, Давид никада није био достојнији дивљења него управо у

том часу невоље. Никада овај кедар Господњи није био истински
тако велик као онда када се борио против ветрова и олуја. Био је
човек жестоког темперамента, који се могао разбуктати до најјачег
осећања негодовања. Био је спреман да сместа одбаци незаслужени
приговор. Али, укор је, по његовим речима, сломио његово срце."

"И никога не би изненадило да је, изнервиран до лудила, дао одушка

својим осећањима несавладивог беса, да је дошло до провале гнева,
до изражавања жеље за осветом. Али, није се догодило ништа од
онога што се природно могло очекивати од човека таквог карактера.
Сломљена срца и у сузама, али без речи мрзовоље, окренуо је леђа
призорима своје славе, али и свога злочина, и кренуо даље да
спасава живот."

"Док је Давид пролазио појавио се Симеј и излио на њега поплаву

проклетстава и погрда, бацајући камење и прашину. Један од
Давидових верних људи се понудио: 'Пусти ме да одем горе и да му
скинем главу!' Давид је, иако испуњен жалошћу и понизношћу
одвратио: 'Шта је вама до мене, синови Сарујини? нека псује, јер му
је Господ рекао: псуј Давида. Па ко сме да каже: зашто тако
чиниш?... ето, мој син, који је изашао из бедара мојих, тражи душу
моју!' (2. Самуилова 16,9-11)"

Давид одбија да се освети. "Давид се овде показао као светац

Божји. Његова префињена и дубока свест није потамнела. Он је
жестоко осећао тежину свога греха..."

Верни Натан је прорекао Божји суд. "Мач није смео да се

одмакне од Давидовог дома; оно што је посејао морао је и да
пожање. И заиста је често предосећао тај тренутак. Већ дуго се
питао зашто је заслужена казна тако дуго одлагана. Бог којега је
увредио тиме што је као вођа целом Израиљу натоварио на плећа
тако велики грех, сада му је показивао да није Бог који лаже, и да ће
страшним казнама у правди показати колико мрзи грех. И зато је
заиста схватио: 'Твој грех ће те заиста пронаћи!'..."

"Међутим, Давид је показао чисто злато свога карактера тако што ни

у невољама и патњама, изложен осветничкој Божјој праведности,
није хтео да се освети Симеју, што је одбио да примени стратегију
или вештину ниске прорачунатости у задобијању части и свога
царства..."

"Сетио се колико је пута Бог радио за њега и помислио: 'Ако буде

прихватио моје покајање можда ће ми опет указати своју наклоност
и претворити моју жалост у радост. Он може уклонити кострет са
мене и дати ми одећу доброте. Са друге стране, ако више не ужива у
мени, ако ме је заборавио, ако ће дозволити да одем у прогонство
или да погинем, нећу се бунити. Заслужио сам Његове судове и зато
ћу се покорити свему. Подносићу Господњи гнев, јер сам погрешио
против Њега, све док не размотри мој случај и не одреди ми свој
суд."

"О, какве ли чудесне промене за Давида! Са престола и од царства

бежи у голу суху земљу без воде!"

Супротност Давидовом случају. "Износим ти ову поуку да би

могао да видиш разлику између твој случаја под ударом укора и
Божјег незадовољства и понашања какво је прихватио Давид. Ти си
увек био спреман да за своју осујећеност оптужиш некога који гаји
предрасуде против тебе. Уместо да схватиш да нико неће гајити
сувише снажна осећања против човека који тврди да је пастир стада,
човека који ће кварити мисли безазлених, ти се понашаш као
мученик који неправедно страда – прогоњени човек који заслужује
саучешће народа. Ти немаш право схватање греха. Ти ниси прав
пред Богом ни по побудама ни по духу..."

Признање, али без правог покајања. "Пошто си се преселио у

Тексас и показао својим признањем неких греха да ти је жао што си
их учинио, твоје понашање није било такво какво би се очекивало од
покајника. Ти си се осећао повређеним што си био нападан и што је
твоје име осрамоћено. Ти си осећао сажаљење према самоме себи у
томе, и онда си упао у неко стање беспомоћног назадовања. Твој
пример и твој утицај нису одговарали примеру и утицају покајника."
"У међувремену, ми смо заиста били жалосни због тебе и твоје жене.
Вас обоје сте имали велико видело и велике предности и обоје сте се
предали непријатељу у руке иако сте се налазили усред видела и
прилика и предности. Али, ми смо заиста жалосни због тебе.
Ставили смо себе на твоје место и твој случај прогласили својим.
Имати једном активну улогу у делу и онда бити потиснут устрану, и
више немати учешћа ни у чему, изгледало нам је ужасно. Мислили
смо да си се покајао. Молили смо се за тебе врло озбиљно, и у сну
ми је био објављен твој случај."

Друга прилика, иако недостојан. "Сањала сам да ће ти Бог, иако

си недостојан, дати још једну прилику. Одмах смо предузели све
што смо могли да те преместимо у Колорадо. Знали смо да то
чинимо потпуно супротно мишљењу водеће браће која знају твој
случај. Преузели смо одговорност на себе. Ми смо ти то и казали.
Када ми је пре две године виђење било дато, објављено ми је нешто
и о опасностима које ти прете, и ја сам ти искрено писала о томе,
обавештавајући те како треба да се понашаш."

"У исто време, озбиљно сам те молила да овај пут не промашиш, да

је сада твоје време, да је сада твоја прилика, уколико поново
промашиш да ће то бити катастрофално за тебе. Писала сам ти
лична писма, говорила сам ти шта треба да чиниш и какве озбиљне
напоре треба да уложиш. Читај Сведочанство број 28! (Види 4Т 306-
383)"

Одбачена опомена. "Када сам била у Колораду прошле године,

твоје понашање ме је ожалостило, не због неких личних
несугласица, већ што сам видела да не чиниш оно што ти је Бог
рекао да мораш чинити. Срце ми је клонуло. Упутила сам ти
опомену, али је ти ниси послушао. Знала сам тада, као што знам и
сада, да ћеш доживети неуспех. Јасно сам ти обележила смер
кретања што се тиче родова које смо очекивали од тебе, уколико
будеш схватио свој положај и искористио своју последњу
прилику..."

Обесхрабрење због таштине и зависти. Када си отишао у

Колорадо, добио си узванредно поље, изванредан дом; и, о, много
више предности него што их имају нека твоја браћа. Теби је била
позната истина коју си објављивао људима и неки су се одазвали.
Испрва си био скроман... наставио си да радиш, али си онда почео
да мислиш да си стварно добитак за дело и срдио си се на све што ти
није изгледало као признање твојих напора. Врло рано си почео да
приговараш и да узражаваш своје незадовољство..."
"Када смо покушали да ствари доведемо у ред, ти ниси био спреман
да се понизиш као Давид. Упореди своја осећања и своје схватање
греха с његовим покајањем и понизношћу. Ти си свој утицај ставио
на страну непријатеља. Понашао си се као човек у лавиринту. Почео
си да израчунаваш каква си све велика добра учинио, да
пребројаваш оне који су примили истину откако си ти стигао у
Колорадо, иако би се, да није било литературе и других утицаја
поред твојих, врло мало људи који су стали на страну истине могло
урачунати међу твоје снопове. Сувише много си тражио..."

"Биће и оних који ће тражити да радиш међу њима, па би у своме

непосвећеноме срцу могао да помислиш да ти то иде у прилог, да
имаш неку вредност. Али, да ли мислиш бар за тренутак, када би
они могли да читају твоје срце, или када би сазнали за твоје
покварено понашање у прошлости, да ли би и онда били тако жељни
да те добију? То се дешава зато што не знају ништа о твом
понашању нити о дугом стрпљењу Божјег народа према теби. Они
не знају како је тежак био твој случај, колико сведочанстава и
опомена ти је било упућено, и да си све одбацио. Када би знали
стварно стање не би ти упућивали никакво охрабрење, ни теби ни
твом проповедању..."

Давидова добро научена лекција. "Родови покајања се виде у

Давидовом примеру. Он је научио лекцију помирености са
судбином када је био изложен невољама, стрпљивости када је био
изложен увредама, правог дечјег, понизног ослањања на Бога. У
твом обесхрабреном, мрачном стању, требало би да поново
започнеш као што започињу млади обраћеници, трудећи се да
немаш своје воље или свога пута, да се не бавиш сумњичењима или
процењивањем побуда других, да заувек оставиш иза себе дуге,
огорчене године прошлости, пуне приговора. Многи од оних који не
гледају као што Господ гледа, већ све посматрају с људског
становишта, могу мислити да се код Давида и могао наћи неки
изговор за незадовољство, да је искреност његовог покајања од пре
много година могла да му приштеди садашње казне."

"И Давид је могао тако мислити. Могао је да каже: толико дуго

времена сам био послушан и зар то није требало да поравна моју
непослушност? Тако ми је тешко да се у старости суочавам с тим
ударом који ме је почистио. Мој живот је углавном био живот
верног обављања дужности, живот Божјег часног слуге, цара
Израиља, певача у Његовој цркви. Тешко ми је сада да обесим своју
харфу на врбову грану и да останем без песме, да постанем
прогнаник који лута земљом. 'Мој властити син тражи душу
моју!'..."
Изговори за грех немају вредности пред Богом. "Међутим, Давид
није тражио никакве изговоре. Праведност је указивала на сломљене
плоче прекршеног закона и извлачила свој мач против преступника.
Сва оправдавања и сви изговори за грех немају никакве вредности
пред Богом. Осећање Давидове душе је било: 'Ко би могао да
посведочи и да олакша кривицу грешника када сам Бог сведочи
против њега?' Божја пресуда – крив – била је изречена и човек је
није могао избрисати. Давид је знао текст: 'Проклет је сваки који не
чини све што је написано у књизи закона!' Најречитији псалам који
је икада испевао био је написан док се пењао уз Маслинску гору,
уплакан и босоног, понизна духа, несебичан и великодушан,
покоран и предан."

"Царски бегунац није враћао зло за зло, увреду за увреду. Није гајио
осветничка осећања у свом срцу, већ је усред невоља којима је био
изложен остао љубазан, племенит, пун саучешћа. О, колико је
изразито друкчије било твоје понашање!..."

Закон сејања и жетве. "Ти си имао сваку прилику, сваку предност,

сваку погодност, али ништа од тога ниси искористио. Када си дошао
у Колорадо, да си почео тражити Бога као новообраћеници, да си
проучавао Библију, да си ходио понизно пред Богом својим, да си се
искрено молио, да си био на опрезу, показао би да цениш дар
вечнога живота."

"Али, ти не би ни Небо ценио. Иако ти је Бог, на темељу твојих

греха, најозбиљније запретио и годинама те опомињао на своје
судове који ће сигурно задесити преступнике, ти си ипак цело то
време залостио свога Спаситеља. Он те је учинио предметом своје
непоколебљиве љубави и нежног старања. Он и цело Небо су се
морали постидети тебе и с одбојношћу посматрати твоје понашање."

"Када земљорадник сеје кукуруз, он и жање кукуруз. Ако сеје

пшеницу, жање пшеницу. Уколико посеје отровно семе, исто семе
ће и пожњети. Тако је то и с тобом као одговорним Божјим
представником. Ако будеш сејао у тело, од тела ћеш пожњети
погибао. Ако будеш сејао распуштеност, пожњећеш оно што си
сејао. Свако семе доноси род по својој врсти..."

Могућа достигнућа друге прилике. "Бог ти је пружио и другу

прилику. О, да си је бар ценио, да си упутио озбиљне молитве из
целог срца, да си се са искреним покајањем и живом вером ухватио
за то Божје драгоцено обећање. Да си драговољна срца показивао
самоодрицање, да си се одупирао искушењу, добијао би све већу
снагу после сваког напора да савладаш себе. Свако ново достигнуће
на подручју начела поравнава пут за иста таква достигнућа, родове
сваке моралне победе. Та победа је посејано семе које доноси род у
складу са својом врстом, уздижући и сејача на нове висине са
сваком новом победом праведности. Свако праведно дело јача
духовне мишиће за нове врлине, и сваки одбачени порок везује
ланцима остале пороке. Навика добија све већу снагу и сваким
понављањем приправља пут новом понављању..."

Повлачење у мировину после губитка овлашћења. "Уколико

будеш у стању да скромним, покајничким животом спасеш своју
душу, биће то највеће дело које ћеш учинити за Бога. Бог је
милостив, али ти не би смео да покушаваш да учиш друге. Ти си
изгубио снагу од Бога да поучаваш. Твој рад није прихватљив за
Бога."

"Застрашујуће је како се грех распуштености брзо увлачи у нашу

средину. Док сам писала ова појединачна, лична сведочанства, твој
случај ми је био наметнут са великом снагом у току једног ноћног
виђења; и ја не могу одлагати да ти пишем. Моја душа је дању и
ноћу оптерећена бригом за Божји Израиљ..."

Губитак снаге од Бога. "Надала сам се да ћеш имати довољно

разума да схватиш да се у тренутку када ти није дато ново
овлашћење за рад мораш повући у мировину и бити понизан.
Требало је да знаш да сам ја морала изговорити одређене речи да
бих одговорила на непосредно питање које нам је било постављено,
речи које су решиле проблем твог добијања овлашћења."

Али, када видим твоје извештаје у часопису, моје срце је жалосно.

Ниједан такав извештај не би смео да се појави на стубцима наших
часописа. Како ће они које си покушавао упропастити гледати на те
извештаје? Како ће их посматрати они који живе у........? Само зато
што је префињена способност опажања потамнела код оних који су
одговорни за тај часопис могли су се твоји извештаји наћи на
његовим страницама. Висока мерила истине и непорочности су тиме
снижена. Твој дух независности и самоуверености који си показивао
после састанка у Батл Крику могао је да буде све само не дух који си
морао имати да си прозро себе и стекао прави појам о томе шта је
грех." (Леттер 6, 1880)

27. ЈЕДАН УГЛЕДНИ ПРОПОВЕДНИК

Губитак утицаја и угледа. "Драги брате Х, имам нешто да ти

кажем... мој брате, ти си уживао поштовање цркве, младих и старих.
Али, твоје понашање Бог осуђује, и ти немаш Његовог Духа, и ниси
слободан човек. Ти си кренуо путем који је допринео да се лоше
говори и о ономе што си добро учинио. Управо оно што се прочуло
на састанку Суботње школе у Пијемонту ја не бих желела да се
догоди ни за хиљаду долара. Ти, седокоси човек, лежао си својом
пуном дужином и главом на крилу Џорџи С. Да сам извршила своју
дужност, укорила бих те још тамо. Многи су то видели и упућивали
своје примедбе о томе. После призора као што је тај, какву вредност
би имале твоје опомене другима да се чувају свега што је повезано с
таквим слободним и олаким присностима. Ти си сам онемогућио
своје напоре да уздигнеш младе својим примером."

"Присно понашање са сестром С. и њеном породицом изазвало је

примедбе. Како би ти могао очекивати да имаш утицаја на младе као
отац када си сам показао такав недостатак здравог расуђивања и
такве слабости? Када би ти само покушао да будеш човек у твојим
старијим годинама, а не неки сентиментални љубавник, када би се
само чувао од свега, Бог ти не би одузео мудрост као што је то
учинио. Твој углед ти је морао бити драгоценији од самог живота.
Боље, много боље, би било отићи у гроб неокаљаног угледа, него
живети с мрљом на свом имену."

Када Господ није највиши. "И сада погледај, мој брате, све те
године које си провео у незаконитој симпатији и љубави са женом
другог човека. А ти имаш кћерку која би била радосна да ти пружи
пажњу и симпатију и удобан дом, али си био тако потпуно
заслепљен да ти је све у овом животу што је разумно и пристојно
било неугодно и досадно. Не мислим да је та заслепљеност прошла
и да си сада слободан човек. Ти ниси раскинуо замку. Господ ти
није на првом месту."

"И сада, мој брате, било би неразумно с твоје стране да мислиш да

имаш мудрости да разазнаш оно што је духовно иако си годинама
морално бивао све слабији и слабији, одвајајући се од Бога
мудрости. Писма која си писао својој жени су груба и безосећајна.
Ускраћивање највећег дела потпоре са твоје стране је немудро и
незаконито. А зар није имала разлога док је била у Окленду да буде
љубоморна на тебе? Зар није схватила да си своју заинтересованост,
своју симпатију и љубав поклонио сестри С?"

"И зато, Христа ради, уздржи се од грубог осуђивања других, јер

тиме показујеш да ниси сличан Христу, да је у теби неки други дух.
Ово ти пишем отворено, јер мислим да мораш да предузмеш много
одлучнији напор него што си то до сада чинио, да би постао
слободан и у Божјим очима. Сва твоја оштрина и охолост се
показују и твојим непристојним понашањем. Понизи се зато пред
Божјом руком. Осигурај себи Божју наклоност и одбаци своје
грехе."

"Има мало оних који знају до којег степена је ваша присност

отишла, и не дај Боже да то постане познато, јер ће онда бити
изгубљен твој утицај на страни Божјег дела, а била би изгубљена и
твоја душа. Молим те да себи не узимаш слободу да изричеш судове
над било киме осим над самим собом." (Леттер 10,1885)

За добро Божјег дела. Драги брате Батлеру.... Говорила сам

прилично отворено о неким појавама. Мислила сам да то морам
чинити. Међутим, намеравала сам да кажем да ћу се од сада од тога
суздржавати, али, пошто не припадам себи, и пошто сам понекад
под снажним притиском да пишем, не усуђујем се да то учиним. Ја
имам само нешто у виду – не само садашње него и будуће добро
Божјег дела. Да ли би требало да се одупрем том позиву да пишем,
само зато што је то сувише велики терет за мене? То сада не могу
обећати. Морам размислити о свим тим појавама. Морам се молити
за њих, и онда послушати налоге Божјега Духа или се у противноме
потпуно повући из било какве везе са делом."

"Господ зна да ми није угодна ова грана дела. Ја волим и поштујем

моју браћу, и не бих хтела ни у најмањој мери да их окривим, да им
проузрокујем бол; међутим, морала сам да поступам гледајући
једино на славу Божју. Сада сам жалосна и збуњена, јер не могу
јасно да сагледам своју дужност."

Божји одговор на молитву за победу. "Нешто сам писала брату Х.

Он ми је одговорио да је све управо онако како сам описала. Била
сам тако оптерећена сном који сам добила да сам устала у три сата
ујутро и писала брату Х. да није одржао своје обећање, и да је,
истовремено док је друге поучавао да држе Божје заповести, сам
кршио Божју вољу и да је сестри С. указивао пажње које се могу
указивати само својој жени. О томе сам му писала врло отворено."

"Он је признао моје наводе, казао је да се за то молио Богу, да је

схватио да је његово понашање погрешно, али није изјавио да ће
заувек престати да то чини. Он сам каже: 'Строга осуда, коју си ми
упутила, потпуно је оправдана. То знам, али моја тешкоћа је у томе
да ми је било изузетно тешко да схватим грешност свога понашања.
Мој разум, разборитост, сведочанства и Библија, све заједно ми је
говорило да нисам у праву. Али, грех ме је држао у својој власти
тако снажно да нисам могао да то схватим онако како би требало.
Нисам могао да натерам себе да осетим величину своје грешке, и
постепено ми је то постало замка. Међутим, сада сам то учинио
предметом моје посебне молитве и то неко време пре него што сам
примио твоје последње писмо; молио сам се да ми Бог помогне да
своје понашање сагледам у правој светлости и да мислим о њему
онако како би требало; имам разлога да верујем да су моје молитве
услишене."

"Ако ишта знам о благословима благодати, онда знам да сам био

благословен у својим напорима. Веома ми је био потребан тај
благослов који би ме оспособио да свој посао обављам правилно, и
то сам примио. Сви су ми казали да ми је Небо помогло да напишем
извештај о хапшењу наше браће која су радила недељом и о другим
питањима која су ми пала у део. Међутим, болно сам свестан своје
слабости и да је моја једина сигурност у сталној будности које до
сада нисам имао. Сада видим да је то питање живота и смрти за
мене, па ћу се трудити да у складу с тиме и поступам." (Леттер 73,
1886)

Дело једног непосвећеног срца. "Драги брате Батлеру, (Ово писмо

је било послано брату Џорџу Батлеру, председнику Генералне
конференције, али се сестра Е.Г. Вајт непосредно обратила и
старешини Х, проповеднику који је чинио грех) бринем се за брата
Х. Он ми не пише, и дубоко сам забринута због њега. Понекад ми се
чини као да нас Господ ставља на пробу хоћемо ли поступати верно
према греху једнога од наших угледних људи. Врло брзо ће куцнути
час када ће Генерална конференција морати да одлучи хоће ли му
обновити овлашћење."
"Уколико Генерална конференција буде одлучила да му обнови
овлашћење, тиме ће у ствари казати: 'Ми имамо поверења у тебе као
у човека којега Бог признаје за свог гласника; онога којему је Он
поверио свету одговорност да се стара о Господњем стаду; онога
који ће у свему бити веран пастир, Христов представник.' Али,
можемо ли ми то учинити? Зар нисмо видели дела једног
непосвећеног срца?'..."

Опчињен човек. "Истрајност старешине Х. да прихвати господу С.

и да је сматра својом – не знам ни како да је назовем – симпатијом,
шта је то? Да ли је старешина Х. онај исти који је одбацио Господње
видело које му је било дато, који је дао предност дружењу са
госпођом С, и својој присности с њоме, заиста тако грешан као што
га светлост Божје Речи описује? Или је он прихватио поруку и
поступио према њој?"

"Ипак, отишла сам старешини Х. са сведочанством које сам добила

од Бога, али се он није поправио. Својим понашањем је говорио: 'Ја
ћу се понашати онако како се то мени допада, бар у овом питању. Ту
нема никаквог греха!' Обећао је пред Богом шта ће чинити, али је
прекршио обећање које је дао Ц.Х. Џоунсу, В.Ц. Вајту и мени, и
његова осећања се нису одлучујуће променила; али, мени се чини да
се он понаша као опчињен човек, човек под ђаволовом чаролијом,
који нема никакве власти над својим склоностима. Упркос свој
светлости која му је дата, он није показао никакве стварне свести да
чини грех; никаквог покајања, никаквог поправљања. Срца су се
болно грчила због његовог стања, али она нису имала никакве снаге
да промене његово срце или његове намере."

Изопачавање богомданих способности. "Ми заиста можемо бити

врло захвални на помоћи коју нам је старешина Х. указао у
Енглеској и у Швајцарској, али шта да одлучимо о њему? Ми
морамо имати доказе да је прав пред Богом. Ми не желимо да грех
олако схватамо, и да кажемо грешнику: 'Све ће бити у реду с тобом!'
Ми не желимол да брата Х. повежемо с тамошњим делом, уколико
се он није повезао с Богом. Ми не желимо да дође до штета до којих
ће сигурно доћи уколико с делом повежемо човека који има мрљу на
својим хаљинама. Ми не можемо олако схватити ово питање."

"Мрља греха је на старешини Х, а бол и туга на душама свих оних који

су упознати с овим поглављем његовог искуства. Христос је
осрамоћен. Човек благословен највишим виделом и знањем, снабдевен
великим способностима да чини добро, тако да је могао, животом
послушности и верности Богу, постати једнак анђелима, учинити да се
његов живот одмерава према Божјем животу, изопачио је своје
богомдане способности и дао маха страстима, пожелевши жену
једнога другога. Бог је установио да је старешина Х. одбацио
најдрагоценије поуке искуства, прекршио најсвечанија Божја упутства,
само да би наставио да чини грех."

"Надала сам се и молила да ће вратити разум на његов прави престо и

раскинути окове којима га је годинама Сотона сапињао, везивао му и
тело и душу, и да ће бити уклоњени облаци који су заклањали његов
пут, тако да ће Христос моћи да приђе његовој души и да је оживи и
благослови. Христос ће уклонити тешки терет са уморних плећа и дати
мир и одмор онима који ће узети Његов јарам и подићи Његов терет."

Позив водећем раднику. "Брате Х, какав може да буде карактер

твојега искуства када суочен с многим опоменама и укорима ти
настављаш да идеш путем који је Бог осудио? Можеш ли да мислиш
добро о себи? Само се сети Исуса, крунисаног трњем и прикованог на
крст за твоје грехе и нека то учини да твоје срце постане понизно, да,
да се сломије. Погледај Христову кроткост, Његову љупкост, а онда се
баци у прашину пун стида и понизности!"

"Хоћеш ли, молим те, да нам кажеш шта би учинио у случају да се

неки од наших водећих људи нађе у положају у којему се ти сада
налазиш! Да ли би, без неког већег доказа да је свеснији свога греха од
тебе, препоручио да добије овлашћење као човек чије су намере чисте
и свете пред Богом? Зар не видиш да си своје колеге раднике ставио у
неугодан и неизбежан положај? Да ли да се усуде да преузму
одговорност за твој карактер и за твој утицај у будућности у Божјем
делу?"

Одговорност за веће видело. "Показано ми је да је твој случај много

тежи од случаја старешине Р, зато што ти имаш веће видело,
способност, и утицај; и његов случај је упозорење за тебе да не пођеш
његовим стопама. Старешина Р. је изгубио своје овлашћење; он се
дубоко покајао, понизио до праха."

"Претпоставимо да је Давид, пошто је примио опомену од Натана,

поново учинио исти грех, да ли би Господ и у том случају имао
сажаљења према њему? Међутим, он се горко покајао; изјавио је да је
његов грех стално пред њиме. Слушај његово понизно покајање;
случај његове очајничке узвике!"

Очистити логор. Ми се као народ морамо подићи и очистити логор

Израиљев. Распуштеност, незаконита интимност, и несвети обичаји
увлаче се међу нас у великој мери; па су и проповедници који се баве
светим стварима криви за грех у том смислу. Они желе жене свога
ближњега, седма заповест се крши. Ми смо у опасности да постанемо
сестра палог Вавилона; да дозволимо нашим црквама да постану
покварене, испуњене сваким злим духом, да постану стан свакој
нечистој и одвратној птици; хоћемо ли онда бити чисти уколико не
предузмемо одлучне кораке да излечимо постојећа зла?"

"Да ли би хтео да и други следе твој пример? Да ли би хтео да прођу

путем којим си ти прошао и да кажу да нису учинили никакво велико
зло? Без покајања и обраћења, ти си упропашћен човек."

"Чула сам, брате Х, да се лечиш у санаторијуму, да се понашаш као

капелан, да говориш у Табернаклу. То заиста није право за тебе да
чиниш, да заузимаш таква места, уколико иси учинио све шро је у
твојој моћи да поправиш зла из прошлости."

Самоправедност и унутрашња поквареност. "Устручавала сам се,

тебе ради, да покренем питање неверности госпође С. њеном мужу,
али се плашим да сам занемарила своју дужност. Да смо у твом
случају поступали онако како бисмо поступали у случају неког
верника у Цркви, верујем да би ти Бог послао покајање због којега се
не би требало кајати."
"Наше сажањење, наша љубав, наше настојање да те сачувамо од
срамоте, теби је нашкодило. Моје срце је тако жалосно и болно
понекад због тебе да бих могла плакати. Ја кажем: 'Мора ли баш да
буде изгубљен? Мора ли он, пошто је патио истине ради, пошто је
устајао у њену одбрану све док није стекао седу главу, постати
идолопоклоник, као што је то учинио Соломун? Хоће ли он, због
љубави према једној жени, погазити Божји закон и онда погледати око
себе и казати: 'Нисам погрешио, ја сам у реду!'..."

Не промена места, него промена срца. "Хоћемо ли и ми бити чисти

што смо дозволили да се таква понашања прикривају, греси сакривају,
и то без икаквог стварног знака покајања или поправљања? Чињеница
да си напустио Калифорнију није ти дала ново срце. Ти си сада изван
домашаја утицаја твоје 'прекрасне чаробнице', али то није променило
осећања или побуде твога срца. Старешина В. је могао радосно
завршити свој пут да није било сензуалних навика, али су њега водиле
његове страсти и побуде. Дани и године који су могли бити најбољи у
његовом животу постати су најгори."

"У Соломуновом карактеру можемо видети интелектуалну величину

повезану с моралним пропадањем. И он је могао ићи напред из снаге у
снагу, али је уместо тога ишао унатраг из слабости у слабост. После
живота који је толико обећавао, његова историја је постала историја
изопачености."

На самој ивици провалије. "Мој брате, моје срце је забринуто због

тебе, Христа ради. Ти си покушао оно што су и други проповедници
покушавали – да ускладиш видело са тамом, Христа са Велијалом,
непорочност с порочношћу, добро са злом. Последица ће бити морална
пропаст, уколико се не будеш покренуо да видиш да стојиш на самој
ивици провалије. Има много таквих случајева о којима морам да
пишем."

"Узнемирава ме када видим како се грех распуштености увлачи међу

нас. Тако сам се осећала када сам писала брату Батлеру о томе у току
последњег заседања Генералне конференције, молећи га да учини све
што је у његовој моћи да нас огради од онога што долази на нас. Ми
морамо уздигнути мерила и подићи баријере око душе тако да ништа
не упрља њену једноставност и непорочност и да тако поквари
карактер на духовном плану. Бог је човеку дао интелект, и зато нека се
свака душа чува да се тај велики дар не изопачи на њену вечну
пропаст."

Покајање и поновно крштење. "Нема ништа више наде за тебе него

за неког обичног грешника, уколико дубоко не понизиш своју душу
пред Господом, уколико се не покајеш и не обратиш. Учини прве
кораке на путу у живот – покајање, вера, и крштење. Ти си пореметио
божанске заштитне мере за чување твога мира. Уколико одбијеш да
послушаш глас укора, уколико будеш пошао својим путем, уколико не
будеш дозволио да те Христова благодат промени, твоја кривица ће
бити толико већа од кривице обичног грешника колико су твоје
предности у виделу и утицају биле веће."

"Веома велика пажња се мора посветити дружењу и пријатељствима

да душа не би била изложена опасности, да се не би показао макар
само неки привид зла који би у очима других могао снизити мерила
верских начела и поткопати темеље духовних веровања."

Жалосни пример Соломуна. "Колики, чак и у редовима

поштовалаца суботе, успостављају непосвећене везе. Људи који имају
жене, и жене које имају мужеве, показују осећања и посвећују
неприкладну пажњу припадницима супротног пола. Колико људи који
обећавају има у нашим редовима који више немају непорочне вере и
светог поуздања у Бога, зато што су изневерили свето поверење.
Племените тежње се гасе. Њихови кораци се крећу уназад зато што
желе жену другог човека или су недолично присни с неудатим женама.
Њихово лакоумно понашање их наводи да крше седму заповест."

"Надахнути извештај каже о Соломуну: 'Жене занесоше срце његово за

туђим боговима, и срце његово не би цело према Господу Богу
његову.' (1. Царевима 11,4)

Трајна сила злог утицаја. "Ово није тема о којој би требало

разговарати са осмехом. Срце које воли Исуса неће тражити
незаконите наклоности других. Свака наша потреба је задовољена у
Христу. Ове површне наклоности су истог карактера као и она
величанствена уживања која је Сотона обећао Еви. То је жудња за
нечим што је Бог забранио."

"Када буде сувише касно, стотине могу упозоравати своје ближње да

се не усуђују крочити преко ивице провалије. Интелект, положај,
богатство никада, никада не могу заменити моралне квалитете. Господ
цени чисте руке, чисто срце и племениту, искрену оданост Богу и
истини много више од златне шипке из Офира. Сваки зао утицај има
трајну силу. Волела бих када бих ово питање могла објавити Божјем
народу који држи Његове заповести управо онако како је мени било
приказано. Нека жалосна успомена на Соломонов отпад упозори сваку
душу да се чува исте провалије. Његова слабост и грех као да се
предају из руке у руку, од нараштаја у нараштај."

"Највећи владар који је икада држао скиптар, о којему је било речено

да је мио Господу, својим погрешно усмереним наклоностима се
упрљао и био је жалосно одбачен од својега Бога. Најмоћнији владар
на Земљи није успео да влада својим сопственим страстима. Соломун
је могао бити спасен 'као главња истргнута из огња', али ни све његово
покајање није могло уништити све оне 'висине', нити уклонити све оно
камење, које је остајало као доказ његове кривице. Он је осрамотио
Бога, одлучујући да радије дозволи својим страстима да њиме
управљају него да постане учесник у божанској природи."

"Какво је наследство Соломунов живот оставио онима који ће се

послужити његовим примером да прикрију своје приземно понашање!
Ми морамо иза себе остављати или добро или лоше наследство,
трећега нема! Да ли ће наш живот или наш пример бити на благослов
или на проклетство? Хоће ли људи гледати наш гроб и казати да смо
их упропастили или спасли?

Проповедници подложни сотонским искушењима. "Сотона је своје

посебне напоре сада усмерио према људима који имају велико видело.
Он би желео да их наведе да постану телесни и сензуални. Има људи
који служе светим стварима и чија срца су загађена нечистим мислима
и несветим жељама. Ожењени људи који већ имају децу постају
незадовољни. Стављају себе у положај да изазивају искушења.
Узимају себи слободе које би себи смели дозвољавати једино са својим
законитим женама. На тај начин навлаче на себе божански укор, а у
књигама Неба 'прељуба' је написана поред њиховог имена."

Не бисмо се смели излагати опасностима. "Када би се мисли бавиле

само оним чиме би смеле да се баве, када би биле усмерене према
Богу, када би душа размишљала о истини и о драгоценим Божјим
обећањима и о небеској награди која очекује верне, људи би били
сачувани од искушења. Али, код многих, зле мисли се гаје скоро
непрестано. Оне се уносе и у Божји дом, па чак и иза посвећене
трпезе."

Дисциплиновање посрнулих проповедника. "Кажем ти истину,

брате Батлер, уколико они који тврде да верују и да проповедају
истину не очисте храм своје душе, излиће се Божји судови, тако дуго
одлагани. Ти понижавајући греси нису били одлучно и оштро
уклањани. Душе су захваћене поквареношћу и, уколико не буду
очишћене Христовом крвљу, међу нама ће доћи до таквог отпада да
ћеш бити запрепашћен."

"Постављам себи питање: 'Како је могуће да људи који другима

отварају Библију – људи који имају обиље видела – људи који
располажу великим способностима – људи који живе у време суда –
који се налазе на самим границама вечнога света - предају своје мисли
и своја тела несветим навикама? Мисли апостола би се лепо могле
поновити и то с посебним нагласком: 'Приближите се Богу и он ће се
приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја,
непостојани! Будите жалосни и плачите и јаучите; смех ваш нека се
претвори у плач, и радост у жалост. Понизите се пред Господом и
подигнуће вас!' (Јаков 4.8-10)" (Леттер 51, 1886)

28. ЈЕДАН УТИЦАЈНИ ПРОПОВЕДНИК

Проповедник на силазном путу. "Старешино Т, мој брате и

сарадниче, у току две ноћи нисам могла да спавам по неколико сати.
Око два сата ујутро пробудила сам се врло забринута, и пошто сам
неко време посветила молитви, покушала сам да пишем."

"Твој случај, заједно с многим другима, био је преда мном. Пре

неколико година било ми је показано да се налазиш у великој
опасности због пажње коју посвећујеш другим женама, мимо своје
жене. Ти си попуштао својим склоностима на том подручју и сада
стојиш крив пред Богом. Корен свега тога је у нечистим мислима које
си гајио и које су те навеле на неприкладне пажње и потезе, а онда и на
неприкладна дела. Све то је довољно лоше и за људе који се баве само
обичним пословима, али је стотину пута горе код оних који су
прихватили свет и поверљив положај."

"Ја сам се у твојој присутности посебно бавила важношћу уклањања од

свега што макар само подсећа на зло. У твојој присутности сам
говорила о посебним искушењима пред која нас непријатељ ставља;
трудила сам се на пробудим твоју савест, тако да оградиш своју душу
од искушења непријатеља. Писала сам посебно о опасностима која
прете младим људима, али и ожењеним људима, који указују посебне
пажње младим дамама и женама других људи. Када сам прелазила
океан на путу према Европи, била сам моћно покренута, па сам
написала и посебна упозорења. Све је то било у твоју корист као и у
корист других. Покушавала сам, наиме, да те зауставим на силазном
путу, тако да у сили Бога Израиљева устанеш и будеш човек, а не
играчка му рукама ђавола."

Заустављање духовног растења нечистим мислима. "Било ми је

показано да услед тих искушења ти више не можеш да подигнеш свете
руке без гнева и сумње. Твоје мисли и твоја дела су поткопали твоје
напоре; твоја телесност и сензуалне мисли су зауставиле твоје духовно
растење. Ти си далеко од човека каквога би Бог желео да има, тако да
си онеспособио себе за дело које би могао да обављаш, зато што твоје
мисли нису чисте, већ прљаве и покварене. Показане су ми неке
чињенице познате само Ономе који никада не спава нити дрема."

"Ово је записано и у књигама Неба и за кратко време твој случај ће

бити одлучен, знаће се да ли ће твоје име бити избрисано из књиге
живота или ће остати у њој. Оно ће свакако бити избрисано уколико не
постанеш обраћен човек, уколико не понизиш своју душу пред Богом,
признаш своје грехе и обратиш се Господу свим својим срцем,
уклониш сваку нечисту мисао и покварено дело. Сведок верни и
истинити каже: 'Знам твоја дела!' Немој ни покушавати да учиш друге
док не постанеш промењен човек, све док у понизном покајању не
потражиш Господа у правој скрушености срца и не добијеш ново
срце."

Сотонини истрајни напори да поквари проповеднике. "Било ми је

показано да ће Сотона ојачати своја искушења да би покварио
проповеднике који објављују обавезне захтеве Божјег закона. Уколико
би успео да помути врлину, побрка схватање о непорочности и
светости, уколико би успео да продре у њихове мисли, да им предложи
и уместо њих испланира да греше у мислима и делима против Бога,
тада би њихова одбрана била пробијена. Они би се удаљили од Бога;
не би имали снаге и Божјега Духа у себи, и света вест истине коју
објављују свету не би више уживала Божји благослов; семе не би било
заливано, и до растења не би ни дошло."

Пожуда као сметња објављивању истине. "Теби је неопходно,

мој брате, чисто и посвећено срце. Престани сместа да покушаваш да
проповедаш истину све док не будеш уверен да у сили Божјој можеш да
савладаш пожуду. Да је твој ум, у току времена док си говорио да
си Божје дете, био научен и усмерен да се бави Исусом, да се моли
док путујеш кочијама, док радиш на улицама, ма где да се нађеш, да
си везивао своје мисли и учио их да се баве чистим и светим стварима, не
бих морала да ти се обраћам овако како то данас чиним. Господ
мора бити у свим твојим мислима, али је управо то дело било на
чудан начин занемарено."

Проповедниково дело није обичан посао. "Има неких наших

проповедника који су укључени у активан посао и који имају неког смисла
о важности дела, али има и много оних који се баве светим стварима као што
би се бавили неким сасвим обичним послом. Они нису оплемењени,
продуховљени и посвећени истином. Нису напредовали корак по корак,
растући у благодати и у познавању Господа Исуса Христа. Они немају
стварне, истинске вере да ухвате Бога за реч. Нису ишли из снаге у још
већу снагу."

"Нису повећавали своје способности, већ су остајали на истом, ниском

нивоу успешности. Нису постали способни да објављују Писмо, да буду
моћни у Господу, иако су им све предности биле на дохвату руке.
Божје дело није било прослављено њиховим млаким делом у којему
није било ни Светога Духа ни Исуса Христа. Такви су нанели велике штете
Божјем делу, и зашто? Зато што њихова срца нису била очишћена. Они
немају, ново, чисто срце, већ срце које је отворено сотонским
искушењима. Такви никада неће успети да поведу народ према истинским,
чистим изворима живе воде. Они, можда, могу да упознају ближње
с разлозима наше вере, али ће им бити немогуће да обаве дело које
прави пастири стада треба да раде, да 'хране стадо Господње'..."

Служба Речи је боља од доказивања. "Ми морамо постати свесни

својих од Бога даних одговорности. Наш непријатељ ђаво је
изузетно активан, представљен је као лав који риче, и зато морамо
бити потпуно будни и упознати с његовим замкама. Ми ћемо
сигурно бити ухваћени у Сотонине замке уколико наше срце, наш
ум, наша воља, не буду доведени у потпуну покорност Христовој
вољи. Ми ћемо сигурно изгубити своје спасење уколико необраћени
елементи нашег карактера, нескладни елементи, не буду свакога
часа, свакога дана, довођени у склад с Христовим карактером.
Непокорне, понижавајуће склоности и страсти не могу владати у
срцу којим управља Христов Дух. Има много оних који никада нису
потпуно покорили своју вољу и свој пут, без икакве резерве,
Господу Исусу Христу."

"У служби Речи треба да буде много више поука о истинском

обраћењу него доказивања доктрина; јер је много лакше и много
природније за срце које није под управом Христовог Духа да
изабере доктриналне теме него оне практичне. Одржано је много
проповеди у којима није било Христа и које пред Богом нису ништа
прихватљивије од Кајинове жртве. Такве проповеди нису у складу с
Богом."

Зараза духовном маларијом. "Господ те позива, мој брате, да

напустиш дело, да сиђеш са зидина Сиона, или да постанеш обраћен
човек. Када твоје срце буде посвећено истином, тада у њему неће
бити никакве моралне покварености. Данас ти је неопходан
најочајнији отпор несветим наговорима, јер је твоја душа заражена
духовном маларијом. Ти си удисао сотонску атмосферу. Ниси био
човек у Божјим очима. Када је твој ум требало да расте, твоје мисли
да се оплемењују, твоји планови и рад прошире, ти си постајао све
неуспешнији као радник, зато што Бог није благосиљао своје
напоре."

Злочин у Божјим очима. "Изопачивање наших способности, или

њихова злоупотреба у невредне циљеве, представљају злочин у
Божјим очима, а управо то данас стално преовлађује. Човек који има
способности да буде успешан, а служи се свиме што је у њему
привлачно и угодно да уништава друге, да их заведе с правога пута,
да их одведе на устајале, затроване изворе да угасе своју жеђ,
уместо да их доведе Христу, обавља Сотонин посао. Има много
морално покварених који тврде да верују у истину и који замагљују
непорочност у мислима и побудама других, који уништавају душе
правећи се да их спасавају, који своје речи упућују неопрезнима и
преко којих говори Сотона као што је преко змије искушао Еву."

Све такве ће стићи страшна одмазда. "Они ће пожњети што су

посејали. Страшно је када се човек служи даровима које му је Бог
поверио, позајмио да њима благослови ближње, страшно је када их
приликом употребе узопачује и оставља за собом потиштеност, тугу,
проклетство уместо благослова. Међутим, о томе сам већ опширно
писала, као што си већ видео, у разним облицима."

Потпуна управа над животом је могућа. "И поново кажем:

'Тражите Господа док се може наћи, призивајте га док је близу. Нека
безбожник остави свој пут и неправедник мисли своје и нека се
врати ка Господу и смиловаће се на њ и к Богу нашему, јер прашта
много.' (Исаија 55,6.7) Крени на посао и признај своје грехе Богу;
тражи Бога, јер је теби познато само понешто о таквој врсти посла.
Усмери своје мисли да се баве непорочним, светим темама, оптерети
свије снаге, шаљи своје молбе Небу у искреној скрушености срца;
нека твоји разговори, твоје мисли, твоје држање, буду у складу са
светом вером за коју тврдиш да је браниш."

"И када се сви који су слични теби буду покајали и пронашли Божју
љубав која опрашта, видећемо да ће Бог радити на прекрасан начин
са својим народом. Грешници ће се обраћати; отпадници ће се
враћати."

Неопходност чишћења моралне прљавштине. "Упућујем ти ове

редове. Надала сам се да ће велико видело које светли из Божје Речи
бити прихваћено, унесено у твој верски живот, и да ћеш постати
истински, искрени хришћанин, који Божју вољу извршава из целог
срца. Међутим, Божји Дух ме је натерао да ти пишем. Дело мора да
иде напред. Све што је порочно мора да постане непорочно и свето;
или ће бити узето из наших руку; јер све што је телесно, сензуално,
ђаволско, представља камен спотицања другима и доноси
проклетство Божјем делу."
"Што се пре наши редови очисте од таквих људи, то ћемо сигурније
угледати спасење Божје и силу истине у нашој средини. Само зато
што смо преоптерећени таквима који нису учесници у божанској
природи, који нису успели да побегну од покварености коју је
пожуда унела у свет, ми имамо тако много слабости и изнемоглости
у нашој средини. Ми морамо устати. Морамо очистити логор
Израиљев од његове моралне покварености." (Леттер 5,1886)

Јавно изношење није увек неопходно. "Не желим, уколико то није неопходно, да
се случај Т. износи у јавност. Добила сам одговор од њега у којему признаје
сведочанство, али не желим, ради његове жене и деце, да се о томе јавно говори.
Искрено ми је жао тог човека, и ако могу учинити било шта да извучем једнога од
те двојице људи из Сотонине замке, ја бих то свакако учинила. Т. заузима далеко
позитивније становиште него Канрајт. Иако су обојица износила многе лажи
против мене и нашег народа, нисам огорчена на њих и не желим да их повредим,
јер имам на уму да постоји суд када ће дело сваког човека изаћи пред Бога, и свако
ће примити од Великог Судије по својим делима." (Леттер 59,1889)

29. ЧЕТИРИ НЕПОСВЕЋЕНА ПРОПОВЕДНИКА

Сотонска лукавства. (Писано проповеднику који је замишљао живот са женом

која није била његова , иако је с њоме био сентиментално везан. Сањао је да живи с
њоме и да с њоме има децу на Небу) "Имам много тога што жели да ти кажем.
Мени си представљен као човек којему прети велика опасност. Сотона је на твом
трагу, и понекад ти је шапутао на ухо угодне бајке, показивао ти је чаробне слике
жене коју ти је представљао као много погоднијег животног друга од жене
младости твоје, мајке твоје деце.

"Сотона ради неприметно, неуморно да изазове твој пад путем посебних искушења.
Он је одлучио да постане твој учитељ, и ти се сада мораш поставити на место
одакле ћеш добијати снагу да му се одупреш. Он се нада да ће успети да се одведе у
замке спиритизма. Нада се да ће твоје симпатије одвратити од твоје жене и
привезати их уз другу жену. Он жели да ти дозволиш свом уму да се бави том
женом све док путем тих несветих осећања она не постане твој бог."

Сањарење о породици на Небу. "Непријатељ душа је већ много постигао када је

успео да машту једнога од Господњих изабраних стражара наведе да се бави
погућностима удруживања у будућем свету са женом коју воли и да замишља да
тамо подигне с њоме породицу. Нама нису потребне такве угодне слике. Све оне
потичу из ума кушача."

"Ми имамо јасно Христово обећање да у будућем свету откупљени, 'који се

удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити нити удавати;
јер више не могу ни умрети, јер су као анђели; и синови су Божји када су синови
васкрсења.' (Лука 20, 35.36)"

"Објављено ми је да духовне бајке држе многе у заробљеништву. Њихов ум је

сензуалан, и, уколико не дође до промене, то ће им бити на пропаст. Свима који се
препуштају оваквим несветим фантазијама, ја бих казала: 'Станите, Христа ради,
станите управо ту где се налазите!' Ви сте на забрањеном тлу. Покајте се, молим
вас, и обратите се!"

Прво место у осећањима мужа. "Речено ми је да кажем ожењенима: 'Дужни сте

да своја осећања и своје поштовање поклоните својој жени, мајци ваше деце. Своју
пажњу треба да указујете њој и ваше мисли треба да кују планове како да је
учините срећном!'..."

"Мој брате, имај на уму да жена која дозволи себи да прими и најмањи знак
наклоности од човека који је муж друге жене показује тиме да треба да се покаје и
обрати. И човек који дозвољава себи да његова жена заузима друго место у
његовим осећањима срамоти себе и свога Бога. То је један од знакова последњег
времена. Међутим, ти свакако не желиш да испуњаваш тај знак. То је задатак који
безаконици треба да обаве. Христос ће у своје руке преузети осећања оних воле и
славе Бога, наводећи да се усредсреде на прави објекат."

"Брате мој, твоја жена има својих мана, али и ти их имаш. Она је још твоја жена.
Она је мајка ваше деце, и ти треба да је поштујеш, негујеш и волиш. Стражи над
собом пажљиво, да се порочност не угнезди у твој ум или у твоје срце..."

Веран брачном завету. "Брате У, Пре неког времена показан ми је твој случај, али
сам оклевала да ти пишем, мислећи да ћу те видети и разговарати с тобом. Ти си
постао роб опасног сентиментализма, и то је скоро упропастило и тебе и ону која
ти је дозволила да постане предмет твојих осећања. Није уопште потребно да
тражиш од Бога да те благослови док идеш тим путем. У том питању твој ум се
налази под управом непријатеља који је спреман да загосподари свима који
показују наклоност према спиритистичким појавама."

"Ти имаш жену, и ти си везан уз њу Божјим законом. 'Чули сте како је казано
старима: не чини прељубе! А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом,
већ је учинио прељубу у срцу својему... Тако је казано: ако ко пусти жену своју да
јој да књигу распусну. А ја вам кажем: да сваки који пусти жену своју, осим за
прељубу, наводи је да чини прељубу, и који пуштеницу узме, чини прељубу.'
(Матеј 5,27-32)"

Моја је молитва да ти Бог помогне. "Сада је време да се боримо у доброј борби

вере. Сада је време да се одупремо жељама непрепорођеног срца. Сада је време за
тебе да будеш чврст као челик у поштовању твог брачног завета, одбијајући да се
мислима, речима, или делима поквари извештај о теби као о човеку који се боји
Бога и поштује све његове заповести. Ти си почео прихватати спиритистичке идеје.
Али, ако се сада потпуно обратиш Богу, добићеш благодат Господа нашега Исуса
Христа и истина ће однети победу у твом животу." (Леттер 231, 1903)

Јавни укор. (Писано једном младом, неожењеном проповеднику) "Овде треба да

се обави нешто тешког рада. Неки дух лакоумности је завладао овде. Млади људи
се паре с младим девојкама и када добијају укор, неки од њих, постају пркосни,
крути, немирни. Ми смо морали да то рашчистимо пре него што дух слободе може
да уђе на наше састанке. Али, у суботу је све наизглед кренуло наопако. Старешина
У, који је проповедао, почео је да трчи за девојкама, удатим женама и удовицама, и
чини ми се да је то уопште била његова склоност ... У недељу ујутро, ја сам их
прозвала по имену и казала им, а и свима присутнима, да ни немамо места за такве
људе, јер би они само двоструко отежали посао радницима који носе
одговорности."

"Када би се они само склонили с пута и понашали онако како им је у срцу, не

покушавајући да своје зло дело обављају под маском побожности, дело би било
растерећено. Он до сада није ништа признао. Не знам ни да ли ће то икада и
учинити. Али, видело је дошло на наш састанак и млади који су следили његов
пример изашли су напред одлучно и признали своје погрешно понашање. Када ће
омудрати они који говоре да признају Христа?" (Леттер 53,1884)

Позив за рад у другој земљи. (Писмо написано покајничком проповеднику који је

прекршио седму заповест) "Драги брате В, овог тренутка сам добила и прочитала
твоје писмо, и ако не будем одмах одговорила плашим се да ћу нешто заборавити."

"Што се тиче промене твога боравишта, споменула бих ти Енглеску. То је велико

поље и у њему ради само неколико радника. Посла има много и сви у њему могу да
учествују – сви припадници твоје породице, уколико желе да се предају Господу и
да узму учешћа у Његовом делу. Ти ћеш наћи довољно простора за рад и ако будеш
пошао на рад у духу кроткости и понизности, поправљајући погрешке које си
учинио некада у свом животу, Бог ће те прихватити. Постоји потреба за радницима
у Енглеској, а предност те земље над другим деловима Европе је у томе што наша
америчка браћа не морају да делују преко преводиоца..."

"Уколико будеш дошао у Енглеску свакако да ћеш наћи довољно посла за себе и
Бог је милостив; Он нас сажаљева због наших погрешака; Он опрашта наше
преступе и ако будемо живели скромно и покајнички, ако будемо престали да
чинимо зло и почели да чинимо добро, Господ ће нас подржати. Нека те Господ
поучи и нека ради с тобом.."

"Желела бих када би било више људи који би се посветили мисионарском делу у
Енглеској. То краљевство има само неколико радника. Ми желимо мисионаре с
којима Господ може да ради и које може да благослови. Ми желимо људе који ће
осећати одговорност за душе, људе који ће радити онако како је Христос радио,
ревносно, несебично, да спасу грешнике и просветле оне који живе у тами. Пишем
ти ово кратко писмо, мислећи да оно садржи управо оно што треба да буде
написано. Твоја сестра у Христу." (Леттер 41, 1886)

Нечисте мисли и маштања. (Писано једном непокајаном проповеднику)

"Старешино З, моја се душа много мучи због тебе. Плашим се, да, много се плашим
да ти никада нећеш ући у царство Божје. Срце ме веома боли док размишљам о
твом случају, о теби који стојиш у виделу као овлашћени слуга Исуса Христа, а
ипак си тако обавијен облаком прљавштине да свети анђели не могу да ти приђу.
Није то ништа ново да су твоје мисли покварене нечистим жељама и замислима. Ти
ниси одбацио недозвољене жеље и пожудне мисли. Када си се срео са мном у
Хелдсбургу и рекао ми да си постигао победу, казао си ми лаж, а и знао си да то
није истина."

Муха у пауковој мрежи. "Твој живот у прошлости представљен ми је као живот

некога који нема унутрашње снаге да се супротстави злу уколико је оно приказано
на привлачан начин. Ти си стекао поверење жена као човек побожности и
праведности, а онда си искористио то поверење да себи узмеш слободу у понашању
према њима – да их љубиш, и да се упушташ с њима толико далеко у својим
заводничким, пожудним покушајима колико су ти оне дозвољавале да идеш, и то
не само са сестром С. већ и са другима. И мене срце боли када мислим како си
упрљао и покварио и више него једне или две или три или четири својим
умиљавањем и својим улагивањем и миловањем које је навело те душе на
раскалашеност и на порок. А ти си био стражар, био си пастир!..."

"Ти си учинио да твоји зли и пожудни поступци изгледају безазлени, а неке су биле
покренуте и својом пожудом и заведене зато што нису имале моралне снаге да
укоре тебе, проповедника, због твојих покварених поступака. Нема их мали број
које су жртвовале савест, душевни мир и Божју наклоност, зато што је човек којега
је народ поставио као стражара на зидине Сиона био њихов заводник – вук у
овчијој кожи."

"А оне које нису биле покварене пале су у замку коју им је Сотона поставио преко
лошег пастира под различитим изговорима и оправдањима. Ти си сакривао твоје
покварено срце смртоносног противљења свему што је непокварено и свето. И
мухе привучене у паукову мрежу, и рибе наведене залогајем на удици, биле су
ухваћене у замку и савладане."

Погрешан приступ брачном саветовању. "Ти си својим понашањем спустио

свете ствари на ниво обичних. Многе су биле скоро упропашћене, јер су, да тако
кажемо, биле извађене као главња извађена из огња; али твоја глума да обориш
баријере које чувају светост породичних односа између мужа и жене, твоји
припремљени планови да наведеш жене да ти отркију тајне свог брачног живота,
потакнули су оне које су склоне попуштању, које су биле очаране тобом да ти
отворе своја срца као неком католичком исповеднику; и ти си у њима јачао
помисао да су начиниле неку погрешку у свом брачном животу."
"У свакој породици понекад долази до неразумевања. Изражавају се мисли и
осећања која Сотона користи, али, ако и муж и жена желе да се одупру Сотони и да
понизе своје срце пред Господом, тешкоће се ускоро решавају не остављајући неке
дубоке и ружне ожиљке. Али, ти си обављао дело јачања отуђености уместо лечења
тешкоћа; тако да је спокојство срца, склад и корисност не само жена, већ и мужева,
бивала уништена, па је семе распуштених поступака које си ти сејао доносило своју
горку, горку жетву. Уобичајено је да неко на тај начин одлута од Бога, али је
чињеница да се само ретки враћају."

Свето уткано у нечисто. "Стидљиво, попустљиво реаговање жена или девојака на

подилажење мушкараца, ожењених људи, доводи до тога да буду лако ухваћене у
замку. А човек који је требало да тражи душе да би их спасао, тражио је прилике и
могућности да их упропасти. Има тако много оних које су лабаво везане уз начела,
и које долазе у додир с људима који објављују истину, па када неки од њих
развијају и бистре безакоње пред њима, одевају га у анђеоско рухо, пошто њихова
срца нису заштићена чврстим, непоколебљивим начелима, разорно дело се брзо
довршава."

"Свето се обара и тако уткива у пожуду и несвете, покварене поступке да је жртва

збуњена, па храм душе постаје сливник безакоња. Испрва безазлена особа само
слуша; затим добија слободу да сама бира шта жели; онда васпитање иде даље све
док 'као што во иде на клање и као безумник у путо да буде покаран' (Приче 7,22) и
она следи кушача и иде за њиме тако далеко како је он води." (Леттер 82, 1886)

30. ПОМАГАЧИ ЕЛЕН Г. ВАЈТ

(Писмо је написано 6. септембра 1895. године и упућено В.Ф.Ц. – и В.Ф.Ц. и Фани

Ј. били су намештеници Елен Г. Вајт, испрва у Мелбурну, а затим у Куранбонгу,
Нови Јужни Велс. У току 1895. године Елен Г. Вајт и њени намештеници радили
су и живели у шаторима док се Санисајд, њихово стално боравиште, још градило)
"Јутрос, док сам се враћала из школе, видела сам твога коња везаног за дрво пред
шатором Фани Ј. После неког времена ушла сам у шатор. Дама из Њукастла и Џеси
Израел биле су у посети Фани. Ти си седео, пишући на писаћој машини. Зашто
писаћу машину ниси одмах однео у трпезаријски шатор? Какав ће утисак такво
понашање оставити на девојчице које долазе у школу? Оставило је утисак који је
био све друго само не повољан."

"Твоја слобода с младим женама је неприлична, али је теби тако прирођена и

уобичајена да о њој уопште и не размишљаш. Божја Реч ти је наложила да се чуваш
свега што макар само личи на зло, али, да ли ти то чиниш? Ти си ожењен човек,
имаш жену и два дечака, које си оставио у Америци и сама та чињеица би морала
да буде довољна, без икаквих других подстицаја, да те наведе да негујеш
разборитост и опрезност приликом свог дружења са другима... Ја ти све ово пишем
зато што ти заводиш Фани, а она је очигледно слепа и залуђена..."
"Чињеница да си проводио толико времена у Фанином друштву, као што си чинио
док смо били у Мелбурну, није имала само изглед зла, већ је била зла. Ти си
уживао у томе, али изгледа да ниси успео да схватиш да си својим понашањем
подстицао и друге да крену истим путем."

"Ја сада идем у Тасманију, а ти и Фани ћете остати у Авондејлу. После мог одласка,
ви ћете бити склони да се дружите још више, јер ја нисам присутна да чувам
стражу. Плашим се да ћете својом присношћу осрамотити истину. Одлучно
протестујем против тога. Држи се изван Фаниног шатора, јер ћеш иначе
проузроковати скандал." (Леттер 17, 1895)

Писмо В.Ф.Ц, септембар 1895. "Већ много месеци не добијам од Фани много
помоћи, не зато што она не може да ради, већ зато што је дружење с тобом учинило
да стекне искуство које ју је онеспособило да било шта учини у мом послу..."

"Дубоко сам забринута и због другог питања, а то су твоја посећивања Фани у

њеном шатору. Ја сам већ донела одлуку да вас двоје не можете радити заједно. Ти
си ожењен човек, отац двоје деце. Иако је твоја жена добила развод од тебе, то ти
не даје слободу да се поново ожениш, као што могу да прочитам у својој
Библији..."

"Пре него што одем, морам да поставим неколико правила понашања. Нема места
за посете В.Ф.Ц. Фанином шатору. Већ неко време Фани није у стању да ради.
Њено дружење с тобом је у највећој мери одговорно за то. Знам да је тако и зато
кажем: држи се далеко од њеног шатора. Када мене не буде било овде, ти ћеш
мислити да имаш повољну прилику да се нађеш у њеном друштву када год то
можеш; и зато ја не могу да одем и да те не опоменем и да ти не наредим да
задржиш себе за себе. Не желим да се укакав приговор упути мени или моме
друштву због неразумног, немарног понашања или дела." (Леттер 19,1895)

Писмо Фани Ј. 23. новембар 1895. "Разматрала сам твоју везу са В.Ф.Ц. и немам
другог савета осим онога који сам ти већ дала. Мислим да немаш никаквог
моралног права да се удаш за В.Ф.Ц; а ни он нема никаквог моралног права да се
ожени тобом. Он је напустио своју жену пошто јој је упутио велики изазов. Он је
напустио жену којој је обећао пред Богом да ће је волети и неговати докле год
обоје буду живи. Пре него што је уопште добила развод, док је још била његова
жена пред законом, он три године није био с њоме у вези, а онда ју је напустио и
срцем и казао да воли тебе. Ти си преговарала о браку с ожењеним човеком, док је
још законски био везан са женом с којом се оженио, с човеком који је с њоме
стекао двоје деце."

"Не налазим ни трага попустљивости Библије према било којему од вас двоје у
случају да уговарате брак, иако се његова жена развела од њега. На темељу изазова
који јој је упутио, то је претежно последица његовог понашања и он је крив да је
дошло до тога, и ја не могу да прихватим да он има законско право да повезе своје
интересе с твојима и да ти имаш законско право да своје интересе повежеш с
његовима. Једно је само сигурно. Не могу да будем ни с једним од вас двоје
уколико предузмете тај корак, јер видим да Писмо осуђује вашу везу. И зато желим
да вас обоје схватите да на темељу светлости коју ми је Бог дао у вези с
прошлошћу и садашњошћу не могу ни да замислим да запослим иједно од вас двоје
уколико учините тај корак."

"Запрепашћена сам да си макар и за тренутак помислила на такво нешто, да си

своја осећања поклонила човеку који је напустио своју жену и двоје деце под
таквим околностима. Саветујем ти да изнесеш своје мисли и своје планове о том
питању пред одговорну браћу, тако да можеш саслушати и њихов савет, да им
можеш дати прилику да ти покажу на темељу Божјег закона у какву погрешку си
хтела да паднеш. Обоје сте прекршили закон чак и тиме што сте помислили да
можете да склопите брак. Требало је да одбациш ту мисао када ти је први пут
наговестио своју намеру." (Леттер 14, 1895)

Писмо Џеимсу Едсону Вајту, 9. децембра 1895. "О, какве ли главобоље, јер
догађају се и друге ствари, које ме веома оптерећују. Ту је присност између В.Ф.Ц.
и Фани. Представила сам им све опасности, али су они одбацили мој савет.
Међутим, на састанку у Мелбурну Фани је признала да воли В.Ф.Ц. и да он воли
њу. Покушала сам да им положај представим у правој светлости, да В.Ф.Ц има
живу жену. Недавно је она добила развод. Он ју је напустио и није га било три
године. Међутим, Фани ми је казала да се молила Богу да уколико његова жена
добије развод да ће јој то бити знак да се може удати за њега. Каква ли
заслепљеност може обузети оне који намерно скрећу с правог пута! Њих обоје су
мисли да се могу узети и наставити да раде за мене. Управљање свим мојим
пословима би се тада нашло у њиховим рукама. Нема говора о томе, казала сам им.
Тај корак би заувек прекинуо сваку њихову везу са мном, јер В.Ф.Ц. нема никаквог
моралног права да се ожени." (Леттер 123а, 1895)

Писмо В.Ф.Ц, 9. април 1896. "Веома сам узнемирена док разматрам прошлост, и
када ми Божји Дух скреће пажњу на нека питања. Имам одлучну вест да ти упутим,
брате Ц. Пре око две године било ми је дато посебно видело у вези с тобом и
твојом породицом. Тада ми је било показано да је твоје понашање у твом домаћем
животу нехришћанско. Ти си започео твој брачни живот прихватајући лажни дан
одмора и пловећи под лажном заставом. Међутим, жена коју си добио одбацујући
начела истине није могла да донесе мир и срећу своме купцу. Својим понашањем
ти си осрамотио Бога и Његову истину си погазио ногама."

"Када си се због своје жене одрекао суботе, она се радовала да је постигла победу, а
и Сотона се радовао. Али, када је прихватила човека који је био спреман да се због
ње одрекле свога Господа, није била у стању да га гледа и поштује као што жена
треба да поштује свога мужа. Када се удала за тебе под тим околностима, није била
у стању да начини разлику између небеске љубави и земаљске љубави, која нема
свој извор у Богу. Човек који је спреман да жртвује своју љубав према свом
небеском Оцу ради своје жене, биће спреман да жртвује и своју жену ради неке
друге жене. Таква врста љубави је ниска; то је љубав која припада овој Земљи, и
никада неће успети да издржи пробу невоља."

"Бог није променио законе своје владавине, законе који управљају Његовим
поданицима и на овом свету и у небеском свемиру. Природни закони се морају
поштовати. Међутим, ти си тако одлучно намерио да задобијеш своју жену да си
порушио све баријере, да си прекршио Божји закон одбацујући суботу; и ти си само
пожњео што си посејао. Пошто си се оженио својом женом, поново си прихватио
суботу. То би био правилан корак када би био учињен искрено и у страху Божјем.
Христос је рекао (Наводи текст из Јован 14,21!)."

"Међутим, ти си добио своју жену уз помоћ обећања које си касније прекршио. Ти

си платио велику цену за њу, а кршећи своје обећао дао си јој све могуће разлоге да
падне у искушење. На тај начин је Сотона добио на располагање многе прилике да
је превари, и он јој је сва ова питања представљао у својој светлости. Ти си
жртвовао истину и продао своју верност Богу да стекнеш жену, а пошто си поново
почео да светкујеш суботу, твоје понашање према твојој жени морало је да буде
потпуно друкчије од онога какво је стварно било. Ти си јој морао показати сву
могућу нежност, стрпљивост, и љубав, све оно што си јој показивао пре вашег
венчања. Али није тако било. Ти се ниси понашао тако да сачуваш њену љубав. Ја
сама немам поверења у тебе као у хришћанина, а према томе како се ствари сада
развијају, не бих ти дала сагласност да постанеш верник било које цркве."

"Ти си мислио да се можеш понашати како се теби допада чим си се једном венчао.
То је учинило да твој брачни живот постане горак, и твоја жена је имала све могуће
разлоге да одбије да остави свој дом и да дође с тобом у ову земљу. Твоје
прихватање фанатичких гледишта није ти уопште ишло у корист, јер је твојој жени
пружило могућност да ојача своје противљење начелима истине."

"Годинама си био удаљен од свога дома. Твој одлазак, онакав какав је био,
представљао је грех против твоје породице. Ти си ми казао да се никада не би
могао толико понизити да се вратиш натраг, никада. Међутим, Бог ми је показао тај
проблем. Знам да ти не можеш бити чист у Божјим очима све док не учиниш све
што је у твојој моћи да се помириш са својом женом. Ти мораш да обавиш посао у
својој породици, посао који се не сме оставити необављен. Све то сам ти казала још
у септембру месецу прошле године. Без обзира какво је држање твоја жена заузела,
без обзира колико се неразборито и лакомислено понашала, тебе то не ослобађа од
преузимања очинске улоге према твојој деци. Ти треба да се вратиш своме дому и
да учиниш све што је у твојој моћи да премостиш провалију, чијем стварању си ти,
такозвани поштовалац истине, више допринео од твоје жене."

"Када си своју љубав пренео на другу жену, макар да је твоја жена добила развод,
ти си прекршио седму заповест. Али, ти си учинио и нешто горе од тога. Ти си
заволео другу жену и пре него што је твоја жена добила развод, јер си некоме
рекао: 'Како ми је тешко да будем везан са женом коју не волим, када постоји друга
коју волим, да, волим и саму земљу по којој она хода!'"
"Твоје понашање док си био у мојој породици није било отворено и искрено. Веза
између тебе и оне на коју си пренео своја осећања одвијала се усред лажи и
превара. Под маском лажних изговора, остваривани су тајни планови. Господ ми је
све то открио, и ја сам покушала да променим стање ствари, али за тебе и за друге
одговорност за душе није ништа значила. У то време ти си одржавао библијске
часове са пријатељима и играо истакнуту улога у црквеној активности. Ниси
тражио мој савет и моје мишљење у решавању тако важног питања. Да си то
учинио, било би ми уштеђено много бола од којега сам касније патила."

"Када сам с тобом разговарала о слободама које си себи дозвољавао у дружењу с

младим дамама, када сам ти казала да не желим да останеш у мојој породици док се
ја налазим у Тасманији, твој одговор је гласио да си ти увек био дружељубив са
младим женама, и да никада ниси ни помислио да би у томе било неког зла. Ја сам
ти казала да знам да има зла у узимању толике слободе и да не налазим никаквог
оправдања да те оставим у мојој породици док будем отсутна."

"Када сам ти казала да не можеш остати у мојој породици, казао си да ћеш, пошто
средиш своје рачуне, а за то ће ти бити потребна једна седмица, отићи. Међутим, то
сређивање се одуговлачило, или је било занемарено, све до око две седмице пре
нашег повратка из Тасманије, а онда смо у јулу месецу отишли у Куранбонг."

"Тај проблем не може остати на томе. Не могу дозволити да људи сматрају да те

удаљавам од твога дома и твоје породице. Мислим да је било погрешно што сам те
уопште узела у свој дом. Учинила сам то да бих ти помогла, али не могу дозволити
да се то другима представља као доказ да те сматрам достојним да се укључиш у
свето дело које ми је Господ поверио. Не могу дозволити да то тако изгледа, јер
тада и мене представља у погрешној светлости."

"Не могу дозволити да изгледа као да одобравам твоје понашање на подручју твог
брачног живота. Напуштање жене и породице је увреда за Бога, и ја то питање
морам да представим онакво какво јесте председнику твоје Области, пастору
Вилијамсу. Надала сам се да ћеш, када будеш схватио своју заблуду, осетити оно
покајање ради којега се не треба кајати. Међутим, моје искуство у Армадејлу, и
одговорност која му је тада била поверена, допринели су да много патим; осим
тога, питања из твоје прошлости била су ми још потпуније откривена... Ти си
мислио да би могао добити овлашћење да обављаш дело проповедника еванђеља,
али, да ти је оно заиста било дато, била би нанесена срамота Божјем делу. Ти си
себе представио као човека којему је учињена неправда, иако је у ствари управо
твоја жена претрпела највећу неправду. Према њој се није смело поступати онако
како си ти поступао. Ти си се понашао према својим малишанима тако да твоја
жена није имала другог излаза него да се отуђи од тебе. Њено срце је било рањено,
уништено, и она је била скоро пометена твојим заповедничким, газдинским
наметањем дисциплине твојој деци."
"Пошто си одустао од Фани, ти си своја осећања поклонио другој. То је само
показало како би се понашао када би ти се пружила прилика. Ти указујеш пажње
младим девојкама и на тај начин задобијаш њихову љубав, пошто, када то желиш,
можеш да будеш врло умиљат и пријатан. Када ми је све то било показано, била
сам озлојеђена. Ја не могу и нећу да ћутим о таквим појавама. Одлучила сам да
мораш да будеш разобличен као непринципијелан човек. Твоје идеје о томе како
хришћанин треба да се понаша толико се разликују од начела објављених у Божјој
Речи да ти не сме бити поверена никаква одговорност у Божјем делу." (Леттер 18,
1896)

Писмо пастору И.Н. Вилијамсу, председнику Области Пенсилвенија, домаћој

Области В.Ф.Ц, 12. април 1896. "Имали смо великих невоља у вези са братом
В.Ф.Ц. који овог месеца жели да се врати у Америку бродом. Он је показивао
наклоност према друштву младих девојака и пун је доброг расположења, понаша се
као неки дечак. Пре око годину дана, на предлог мога сина В.Ц. Вајта, запослила
сам га да пише писаћом машином за Фани Ј, када му она буде диктирала рукописе.
Међутим, ускоро сам се забринула. Добијала сам упозорења стално изнова.
Разговарала сам сама с њиме о његовој слободи и уживању у друштву младих жена
и о његовом лакомисленом понашању, али ми је он одговорио да је увек био
друштвен према младим дамама и да мисли да у томе нема ништа зла."

"Желели смо да му помогнемо, јер није имао новца и врло је оскудевао у одећи.
Имао је прилично способности и могао се развити у компетентног помоћника В.Ц.
Вајту или радити за мене. Међутим, нисам се усудила да га и даље задржим као
члана моје породице."

"Повезао се са Фани Ј. и веза је настављана прикривено пре него што је сазнао да је

његова жена добила развод. Када је за то сазнао, изгледао је веома растерећен, јер
се његово срце потпуно отуђило од ње. Међутим, Господ ми је пружио видело о
том предмету. Сматрам да је он много кривљи од своје жене, узимајући у обзир
чињеницу да тврди да верује у свету истину, док она није никада давала такве
изјаве. Он није био љубазан, нежан муж; није био ни стрпљив ни спреман на
подношење, већ врло критички расположен и арогантан ако му жена не би угодила
на било који начин. Не могу да видим на који би начин његова жена, суочена с
његовим темпераментом и расположењем, могла да буде привучена истини. Она му
се противила и отежавала му живот, али ни трунку више него што је он то својим
понашањем чинио њој. Он противљење није примао стрпљиво, или као што би то
хришћанин морао да чини. Начинио је погрешку када је напустио свој дом и своју
жену и децу. Пре неколико месеци сам чула да ништа не чини да би им помогао."

"Како је мени стање било приказано, врло озбиљан проблем представљала је већ и
сама чињеница да је дозволио себи да своја осећања поклони другој жени иако је
имао живу жену, којој је обећао да ће је волети и његовати докле год обоје буду
живи. Зашто је морао да напусти свој дом у току тако дугог времена за мене је било
тајна све док недавно нисам добила просветљење од Бога."
"Он може да изгледа врло привлачно и да задобије поверење и наклоност девојака,
али када се наљути таквог је темперамента и расположења да ниједна жена, без
обзира да ли је верница или не, не би могла да живи у миру с њиме. Он би се тако
понашао да би се свака жена осећала бедно. Он је неумерен у јелу и управо зато
има тако мало стрпљења."

"Осетила сам да је дошло време када више не могу да га запослим да обавља

послове за мене, јер ми је Господ непрестано слао упозорења због његовог
понашања."

"Писаћу и више о томе уколико буде неопходно. Молим те, пиши ми, прикажи ми
чињенице о његовој породици тамо, колико их ти знаш. Помози В.Ф.Ц колико
можеш, да поправи стање и уклони ову срамоту са Божјег дела. Чак и ако се његова
жена у међувремену удала, можда ипак има понешто што би он могао да учини за
своју децу." (Леттер 104, 1896)

Брату и сестри Г.Ц. Тени, 1. јул 1897. "Веза између Фани Ј. и брата В.Ф.Ц.
почела је за време састанка под шаторима у Мелбурну у јануару 1894. године. Ту се
она заљубила у ожењеног човека који је имао двоје деце. Она је најупорније
одбијала да призна да је било икаквих наклоности између ње и брата Ц. Стајала је
предамном у мом шатору и изјавила да нема ништа истинито у тим извештајима. У
току године дана после тога није била низашта, представљала је само мртви, тешки
терет..."

"Афера између Фани Ј. и В.Ф.Ц. трајала је цело време састанка под шаторима у
Армадејлу. Разговарала сам с обома посебно, и говорила им да Господ има спор с
њима. Они су одбијали да признају да постоји било каква посебна веза између њих.
Ја сам имала боље информације; али ми је Господ помогао да радим за време тог
састанка под шаторима. Непосредно пре завршетка састанка, Фани је дошла к мени
и казала: 'О, сестро Вајт, дошла сам к теби као мајци. Ја заиста волим брата Ц. из
целог свог срца и моје срце је сломљено. Три пута ми је чаша задовољства била
понуђена, и онда одузета." Онда је девојка још додала: 'Молила сам се, уколико би
било у реду да се нас двоје венчамо, да његова жена добије развод од њега, и пре
неколико седмица она је заиста добила развод. Мислиш ли да је тиме Господ заиста
услишио моју молитву?' Нисам се усудила да даље разговарам с њоме, јер је
требало да тога дана говорим пред великим скупом. Уколико је сестра Прескот у
Батл Крику, она ти може објаснити појединости."

"Па, од тога времена, одвојила сам се од Фани да се више, тако сам бар мислила, не
сретнем с њоме. Али, кратко време после тога, Фани се налазила у Сиднеју и
написала ми друго признање. Помислила сам да је не могу узети натраг, али је
Господњи Дух починуо на мени и рекао: 'Дај јој још једну прилику!' И тако сам
одлучила да се сретнем с Фани и да јој кажем да ћу је поново узети у службу. То
сам и учинила и она је остала код мене неколико седмица, али није била способна
ни за какав рад; онда је одлучила да ће се вратити кући, својој мајци, и ја сам јој
казала да може да буде слободна да чини што жели." (Леттер 114, 1897)
ДЕО ВИИИ - НЕБИБЛИЈСКИ БРАКОВИ

31. Поштовање небиблијских бракова

Раздвајање није препоручљиво. "Драги брате Ц.Х. Блис, добила сам твоје писмо
и прочитала сам га. Била сам упозната са неколико таквих случајева и срела сам се
с некима који су осећали да им савест налаже да нешто предузму у случајевима
који су слични томе који ти спомињеш. Пошто су ствари покренули, и раздерали на
комаде, нису имали довољно мудрости да их поново саставе и да учине да буде
боље. Установила сам да управо они који су тако ревносни да ствари руше не чине
ништа да би их поново поставили у ред. Они имају способност да збуне, задају бол
и да све доведу у најжалосније стање, али не и таленат да положај поправе."

"Ти си затражио мој савет у вези са тим питањем. Казала бих да уколико они који
се осећају одговорни за тај случај нису пажљиво размотрили неко боље решење и
не могу да нађу места на којима би се обе стране удобно осећале, онда би било
боље да не остварују ту мисао о раздвајању. Надам се да ово питање неће бити
пожуривано, и да наклоност неће бити ускраћена том пару чији интереси су били
сједињени."

Без пренагљених потеза. "Ово пишем, јер сам видела толико случајева те врсте
када су људи осећали велику одговорност све док ствари нису потпуно пореметили
и уништили, а онда су изгубили сваки интерес и престали да се осећају одговорни
да нешто учине. Сваки од нас појединачно би требало да схвати да наша ревност
треба да буде у складу с нашим знањем. Не би требало да чинимо пренагљене
потезе у таквим случајевима, већ да размотримо све стране проблема. Треба да
будемо врло опрезни и да делујемо с много саучешћа и нежности, јер не знамо све
околности које су довеле до таквог понашања."

"Саветујем да се ти несрећници препусте Богу и својој савести и да их Црква не

третира као грешнике све док не добије доказе да су такви пред очима светога Бога.
Он чита срца као отворену књигу. Он неће ни судити као што људи суде." (Леттер
5,1891)

(Око двадесет година после тога, Вилијам Ц. Вајт је писао другој особи:

"Мајка је у току последњих двадесетак година примила мноштво писама у којима

су се људи распитивали о питањима о којима ти пишеш, и она је много пута
одговарала да нема другог савета осим онога који је дао апостол Павле. Недавно је
одлучила да се не бави писмима сличне садржине и казала да јој их и не доносимо."
"Моје гледиште о том проблему, за које верујем да је у складу са саветом који је
мајка дала неким појединцима пре много година, и са мишљењем водеће браће, и
са учењем Писма, гласи да никакав благослов не може произаћи из растурања
породица које су можда грешиле или против којих се грешило пре и откако су
прихватиле истину" – W.Ц.Wхите пастору Г.W. Англебаркеру, 6. октобар 1911)

32. БРАТ Г.

(Изјава W.Ц. Wхитеа: "О брату Г. могу да говорим прилично слободно. Око 1875.
године оженио се врло сјајном учитељицом... Била је врло талентована, али после
доста година постала је свадљива и учинила је да његов живот постане бедан. У то
време он се упознао са врло сјајном младом женом која је била рачуновођа у ____
колеџу и почео осећати наклоност према њој. Сестра Вајт му је написала врло
отворену опомену и он је обећао да ће је послушати. Кратко време пошто је сестра
Вајт отишла у Европу, брат Г. је дао оставку на свој положај у ______ колеџу,
отишао у Мичиген да посети своју сестру и није пружио никакав отпор када је
његова жена затражила развод.

Све до тада сви који су познавали тај случај одобравали су му, али кратко време
после развода он се оженио већ поменутом службеницом; и сви његови пријатељи
су били дубоко ожалошћени, он је неко време предавао на ___, а онда се населио у
близини _______ и у току многих година радио врло напорно, жена му је у томе
помагала, да састави крај с крајем обрађујући малу воћарску и повртарску фарму.
Обоје су увидели неприхватљивост свог понашања, кајали су се горко и браћа и
сестре су схватили да је њихово покајање било искрено. Имају твоје прекрасне деце
која расту и колико је мени познато нико их није позивао да се растану. Када је ово
питање било покренуто пред сестром Вајт, ни она није позивала на раздвајање нити
је пристајала на било који предлог да их се искључи из учествовања у делу
објављивања троструке анђеоске вести. У својим каснијим годинама он је на
скроман начин учествовао у самофинансирајућем делу на Југу.

"Уколико особа која живи у светлости поруке трећег анђела одлужи да напусти
једног брачног друга да би се ујединио с неким другим, наша је дужност да га
опоменемо и укоримо и подложимо дисциплини."

"Уколико су особе пре прихватања вести ступиле у љубавну везу с неким и касније
се покајале, признале свој грех, примиле опроштење од Бога, и задобиле поверење
своје браће, боље је и за проповеднике и за вернике да их оставе на миру да
уживају у опроштењу и оправдању које су задобили преко Христа, и да не
покушавају да раскину постојећи однос." - 21. фебруар 1927.

Пастор Вајт је још додао: "Већ дуго времена сам уверен да наша браћа чине
озбиљну грешку у својим напорима да раздвоје породице говорећи да приликом
испуњавања својих завета, које су немудро дали у већини случајева, они
непрестано, из дана у дан, чине прељубу." – Писмо W.Ц. Wхите, 6. јануар 1931.

Гледиште Елен Г. Вајт према слушају брата Г. може се видети из следећих писама:

"О, да нам је мудрости одозго! Драги брате Хаскел... Сматрамо да је отварање

Библијске школе у Мелбурну било добро. Сви су задовољни грађевином и
локацијом школе. То је прилично чудно, јер се обично упућују бројне критике, али
нисмо успели да чујемо ниједан израз незадовољства изражен или чак само
наговештен."

"Разговарали смо после састанка са братом Старом. Питање је било о наставнику

граматике за више разреде. Нема никаквог проблема са првим разредима, али су
нам потребни веома способни наставници за све предмете, па се надамо да ће
пастор Олсен успети да пронађе или брата или сестру који би дошли у Аустралију
и радили као савршени наставници. Да је само брат Г. остао чист, он би био права
особа да дође. Међутим, поставља се питање да ли би га извештај о прошлости
пратио. Једва да се усуђујемо предложити такав ризик. Немам никакве сумње да се
човек искрено покајао и верујем да му је Бог опростио. Али, када бисмо били
присиљени да пружимо неко објашњење, то нам свакако не би било лако; па шта да
онда радимо с братом Г? Да га оставимо тамо где јесте, да га препустимо жаљењу,
и да буде бескористан све до краја живота? Не могу да видим шта би се могло
учинити. О, да нам је мудрости одозго! О, када бисмо добили савет од Онога који
чита срца као отворену књигу! Како Сотона тражи душе да би их везао својим
пакленим оковима тако да буду изгубљене за дело и скоро беспомоћне у његовим
рукама! 'Стражите и молите се да не паднете у напаст!' " (Леттер 13, 1892. писано
пет година пошто је брат Г. склопио свој небиблијски брак)

Позив у другу земљу. "Драги брате Г, стално изнова су се моје мисли бавиле
тобом. Да сам узела себи слободу да кажем свој суд, ја бих ти већ пре много
времена дала савет да промениш место свога боравка. Надала сам се да ће моја
браћа имати мудрости одозгор да ти дају савет да није добро да будеш ту где си
сада. Ако треба ишта да учиниш, онда то треба да се учини скоро. Да се сада
налазиш у овој земљу, Аустралији, потпуно сам сигурна да би наишао на отворена
врата тако да би могао радити као светлоноша онима који се налазе у тами
заблуде."

"Шта би се догодило када би дошао у ову земљу? Слично Авраму, који је пошао не
знајући куда иде, и понизно тражио божанско водство, молим те да и ти начиниш
искорак. Дођи овамо у Аустралију док смо још ми овде. Дођи на своју одговорност.
Имаћеш средстава ако продаш своју фарму да стигнеш овамо. А онда, верујем да ће
ти се отворити пут да почнеш радити и нека те Господ води, то је моја искрена
жеља и топла молитва..."
"Има обилно посла за тебе у овом великом жетвеном пољу. Овде су поља сва зрела
за жетву и у њих се може ући овде у Сиднеју, око милион људи, и у Мелбурну, у
којему их има и више. У Квинсленд тек треба да се уђе. Има око тридесет
светковалаца суботе на једном месту у Квинсленду који никада нису видели ни
чули живог проповедника, а и остали су расејани по целом крају, чекајући на вест
истине."

"Хоћеш ли, молим те, размотрити овај предлог, и написати нам шта мислиш о
томе? Како стојиш са финансијама? Шта мислиш да учиниш? Како Господ
усмерава твоје мисли? Молим те, размотри овај предлог и нека ти Господ удели
мудрости да се одмах преселиш негде. С много љубави..." (Леттер 7а, 1894)

Следити Господње водство. "Драги брате и сестро Г, драго ми је да чујем од вас

да се трудите да обавите још обилнију службу Божјем делу. Ваша је предност да
примате богате благослове у помагању ближњима. Ми можемо бити 'марљиви у
пословима' и истовремено 'огњени у духу и служити Господу'. Ти можеш да
помогнеш својим сарадницима износећи своје судове, али и усађивањем начела
економије. Ми морамо новац трошити промишљено и ја верујем да ћеш се ти
потрудити да то учиниш."

"Увек буди пун наде и расти у благодати и мудрости Христовој. Ја сам и више него
задовољна да си могао да се укључиш у образовно дело и да сјединиш свој утицај
са другим радницима у отварању Писма онима који не разумеју Божју Реч. Верујем
да вас Господ води." (Леттер 56, 1910)

33. СТИВЕН БЕЛДЕН

Изјава Вилијама Ц. Вајта: "Сестра Вајт никада није држала страну онима који су
тврдили да особа која се растала од свог брачног друга из неких других, а не
библијских разлога, и поново венчала, мора да развргне свој други брак да би била
прихваћена у адвентистичкој Цркви или да би остала у њој."

"Сестра Вајт је у пуној мери прихватала чињеницу да су те особе у највећем броју

случајева грешиле, и да су неке од њих чиниле тешке грехе, и да не треба да буду
прихваћене у заједништво Цркве уколико се нису покајале због свог греха. Сестра
Вајт није прихватала претпоставку да такво покајање не може бити искрено без
раскидања нове заједнице и улагања искрених напора да се успостави веза с
ранијим партнером. Она је прихватала чињеницу да је у највећем броју случајева
поновно сједињавање брачном везом с претходним брачним другом или немогуће
или изузетно некорисно. Она је такођер признавала чињеницу да брачни завет
склопљен приликом уласка у други брак захтева да се предузимају само такви
поступци који ће у највећој мери бити милостиви и љубазни према брачним
друговима који су склопили тај брак."
"Понекад се позивала на учење апостола Павла, који је, када је достигао одређену
тачку у свом искуству, говорио: 'Нека ти буде!' Он је знао да постоје околности у
којима људи живе, односи који су настали као последица греха. Он је такођер знао
да би Христос прихватио њихово истинско покајање, и да бисмо у много случајева
само погоршали стање када бисмо постојеће односе кидали да бисмо припремили
пут за поновно сједињавање страна које су биле и остале нездруживе, па је тако и
сестра Вајт имала обичај да каже: 'Нека ти буде!'"

"Старија сестра Елен Г. Вајт, Сара Хармон, удала се за Стивена Белдена, и постала
мајка петоро деце. После њене смрти, из љубави према својој деци, он се оженио
женом која је годинама била верна кућна помоћница у њиховом дому. Кратко
време после тога, епидемија богиња је избила у том крају и она је заједно с многим
другима добила богиње у врло тешком облику. Болест је захватила и њен мозак,
тако да је душевно оболела и морала бити смештена у санаторијум за душевно
оболеле. Брат Белден се мучио неко време, покушавајући да се стара о своје петоро
деце, а онда се њих ради оженио врло добром, марљивом женом. Она му је помогла
да створи угодан дом и да подигне своју децу и била је с њиме и на острву
Норфолку када је умро. У различитим приликама, појединци, у местима у којима је
брат Белден живео, покушавали су да изнуде његово искључење из Цркве зато што
се оженио не развевши се од своје претходне жене и оптуживали га за прељубу.
Када су тражили њен савет како да реше овај проблем, сестра Вајт је казала:
'Оставите их на миру!'" (W.Ц. Wхите, писмо, 6. јануар 1931)

34. ВИЛИЈАМ Е (Први део)

(Вилијам Е се родио у Мелборну, Квебек, 1856. године. Пошто је завршио

школовање на колеџу у Батл Крику, радио је као проповедник и литерарни
еванђелиста у Мичигену, Илиноју, Индијану, Тенесију и Алабами.

Његов први брак се завршио разводом, после чега је добио дете са другом женом с
којом се није формално оженио. И онда, 5. августа 1892. године, оженио се трећом
женом, која је остала с њиме све до његове смрти 1934. године.

Године 1901. отац и брат Вилијама Е су захтевали од њега да се разведе од своје

жене и да се врати својој невенчаној жени. Његова прва жена се у међувремену
преудала, али је ова друга, с којом је имао незаконито дете, желела да се уда за
њега.

Едсон Вајт је писао својој мајци 30. октобра 1901. године и питао је да ли брат
Вилијам Е треба да остави своју садашњу жену да би средио свој однос са Богом.
Елен Г. Вајт је одговорила следећим речима:
"Управо сам прочитала твоје писмо које говори о Вилијаму Е. Ја проблем видим у
истој светлости у којој га ти посматраш и мислим да је сурово, покварено
од оца Вилијама Е што се понаша тако како се понаша, али се ја нисам усуђивала
да одговорим на његова писма. Ако ишта треба да чује од мене преко тебе, онда
бих ја одговорила да се случај Вилијама Е ништа не би поправио када би он
оставио своју садашњу жену. Случај не би постао ништа бољи када би се он вратио
другој жени..."

"Нећу писати Вилијаму Е, али знам, када би се његов отац покајао пред Богом и
чинио своја прва дела, и када би престао да себе сматра особом која треба да
помаже своме сину, да би тада поставио себи питање: 'Да ли је моје име записано
тамо, на страници белој и лепој?' Добро би учинио да се почне скрушено молити
Богу и да Вилијама Е препусти Богу."

"Нека се отац и брат марљиво постарају за себе. Њима је обојици неопходна

божанска сила обраћења. Нека Бог помогне тим јадним душама да уклоне мрље и
грешке из свог карактера и да се покају због својих греха, а Вилијама Е нека
препусте Богу."

"Мени је жао тог човека, јер је његово стање такво да не било добро да се ико меша
у њега, јер се ту тешкоћа слаже на тешкоћу. Казала бих да Гоиспод разуме његов
положај, и ако га Вилијам Е буде потражио свим срцем својим, наћи ће га. Ако
буде учинио најбоље што може, Бог ће му опростити и примити га."

"О, како је драгоцено знати да имамо Онога који зна и разуме, и који ће помоћи
онима који су најбеспомоћнији! Али, укор Божји почива на оцу и на брату који би
уништењу и пропасти изложили онога који у Божјим очима није ништа више
осуђен од њих самих, и који би да се послуже својим даром говора да обесхрабре и
потиште Вилијама Е и да га натерају у очајање."

"Вилијам Е треба да се узда у Бога и да чини најбоље што може да служи Богу у
понизности свога ума, ослањајући своју беспомоћну душу на великог Носиоца
греха. Нисам написала ни једну једину реч ни оцу ни сину. Али бих радо учинила
нешто да помогнем јадном Вилијаму Е да среди своје стање, али како ствари сада
стоје то се никако не може учинити да неко не буде повређен."

"Потпуно разумем стање између Вилијама Е и његове прве жене... и знала сам како
ће се случај завршити, јер Вилијам Е није могао издржати да буде роб, да се његова
личност изгуби у личности жене која је себе поставила за судију који суди његовој
савести, његовој дужности и његовом раду уопште." (Леттер 175, 1901)

ДЕО ИX - САВЕТИ АДМИНИСТРАТОРИМА У ЦРКВИ

35. Вилијам Е (Други део)

(15. августа 1911. године пастор Ц.Ф. Меквог, председник Јужне Уније, писао је
Вилијаму Ц. Вајту:

"Драги брате, у Алабами, службеници Области су веома збуњени због случаја

Вилијама Е и мене су замолили да теби пошаљем копију свега што је Елен Г. Вајт
написала и што се односи на његов јавни рад као проповедника, и да затражим
савет за сада или поуку од Господа. Ти си упознат с његовом прошлошћу. Његов
живот је потпуно у реду, колико ми знамо, већ неколико година и он је продавао
књиге и Библије, али осећа и одговорност да проповеда и куда год иде врло брзо и
добија прилику да проповеда. Он има прекрасне способности и одмах се појављују
заинтересовани. Он пружа све спољашње знакове дубоког посвећења и људи
прихватају истину његовим трудом."

"Пре нешто више од годину дана он се преселио у Бирмингем, Алабама, и одмах је

преузео активну улогу у раду цркве. Црква је у то време била прилично оронула.
Он је постао старешина, ускоро је започео неки рад и неколико породица се
заинтересовало. Занимање је расло и у току зиме он је одржавао недељне вечерње
проповеди у дворани са великим бројем присутних и неки су прихватили истину.
Он ужива поверење верника цркве који су, сасвим природно, веома охрабрени и
тако, пошто мора да посвети велики део свога времена раду са заинтересованима
(Он је заиста неуморан радник!) Одбор Области му је изгласао помоћ од осам
долара седмично. Наравно, он не може да живи од тога и мисли да број
заинтересованих захтева пуно радно време, па уствари очекује обнављање свога
проповедничког овлашћења и потпуно признање звања проповедника у Области. У
његово садашње искуство нико не сумња, али је прошлост обележила и њега и
његову породицу."

"Његова жена је нервно пропала и њено поверење је тако уздрмано да, иако жели
да он проповеда, постоји велика опасност да ће када он постане омиљен и почне се
мешати с људима бити љубоморна, без обзира има ли или нема за то разлога и да
ће изазвати скландал расправљајући о прошлости, што је склона да чини када
почне да сумња у њега. Свима би нам било много лакше када бисмо добили неки
одређени савет од Господа. Сматрам да ће га сви сигурно прихватити, укључјући и
брата и сестру Е."

"Лично, врло ми је жао њих обоје и сигуран сам да покушавају да живе поштено и
желим да их охрабрим на сваки могући начин да је добро да то чине. Његова
прошлост је тако шарена и тако свима позната да се плашимо да му препоручимо
да ради у проповедничкој служби, међутим, чињеница је да он то већ чини и
Господ очигледно благосиља његов труд. Треба ли да му саветујемо да престане
проповедати? Или, треба ли Област да прихвати његов рад и да му понуди плату?
Уколико ради, мора да буде плаћен, али шта да чинимо с његовим овлашћењем?"
"Написано на захтев Одбора Области Алабама."

"Дана 14. септембра пастор В.Ц. Вајт је ово писмо ставио у руке Елен Г. Вајт, а 15.
септембра пастор Вајт је пренео савет Елен Г. Вајт пастору Меквагу. Писмо В.Ц.
Вајта гласи:

"Драги брате Мекваг, прошле су две или три седмице откако сам примио твоје
писмо од 15. августа, у којему је реч о недоумици у Области Алабама поводом
случаја Вилијама Е."

"Од нашег повратка из јужне Калифорније мајка је била слаба и уморна и зато јој
нисам предавао ово писмо све до јуче. Она га је тада у целини прочитала и када се
сетила тешког искуства кроз које је прошао брат Е, била је врло тужна због њега и
остале браће чија срца су била ожалошћена у току протеклих година због његових
слабости и поквареног понашања."

"Мајка каже да они који су се суочавали с проблемима насталим због његових

многобројних погрешака у прошлости треба да преузму одговорност да кажу каква
је наша садашња дужност према њему. Мајка не жели да преузме велику
одговорност у овом случају, али каже о брату Е оно исто што је говорила о другим
људима у понешто сличном положају: уколико су се темељито покајали, ако живе
таквим животом да убеде своју браћу да су заиста искрени, немојте им ускраћивати
чланство, немојте им забрањивати да раде за Христа на свој скроман начин, али их
немојте стављати ни на одговорна места."

"На основу овога могу да разумем да би било немудро обновити његова

овлашћења и слати га из места у место међу људе, али, ако је својим верним
хришћанским животом задобио поверење цркве у којој живи, да не смемо стати на
пут његовом обављању онога посла за који је та црква одговорна. У ствари, могла
би бити дужност његове браће да крену корак даље и да му плате његову верну
службу. У ствари, не видим на који начин би му се могла ускратити одговарајућа
накнада за верни, промишљени рад, али то не би пред њега стављало сва она
искушења којима би био изложен када би добио овлашћење и био послан на терен
Области као путујући проповедник."

"И поново бих казао, као што је мајка изјавила, то је питање које се мора
препустити на решавање онима који су се у прошлости бавили његовим случајем.
Молим те, прихвати мишљења која сам изрекао само као саветодавна."

На крају овога писма, Елен Г. Вајт је својом руком дописала следеће потврдне
речи: "Ово је правилан савет за такве случајеве. Нека ходи понизно пред Богом
својим. Не видим неко видело у томе да му се дају одговорности."
Више се ништа није чуло о овом случају све до почетка 1913. године, када је пастор
А.Л. Миллер, новоизабрани председник Области Алабама, упутио Елен Г. Вајт
своје писмо, датирано 8. јануара 1913. године. У писму је написао:

"Драга сестро Вајт, постало је моја болна дужност да ти пишем у вези са случајем
брата Вилијама Е. О његовој прошлости и животу није потребно да ти пишем, јер
си довољно упозната са чињеницама, јер ти је његов случај објашњен писмом
пастора Ц.Ф. Меквага од 15. августа 1911. године. Жао ми је што је постало
неопходно да се овај случај поново изнесе пред тебе."

"Писмо пастора Меквага се односило на проблем давања овлашћења брату Е. и

његовог рада у Области као проповедника."

"Садашња тешкоћа је у томе да ли треба или не треба да брат Вилијам Е. буде

изабран за старешину месне цркве у Бирмингему, највеће и најутицајније месне
цркве у Области, пошто је канцеларија Области смештена у том месту. Црква није
јединствена у том питању и то има лош утицај на рад у граду и мање или више
погубан утицај у целој Области. Већина мисли, због његових способности и
његовог ранијег рада у граду (о којему се говори у писму пастора Меквага чију
копију прилажем), да треба да буде изабран за старешину цркве и да делује као њен
пастор или вођа, док се други не слажу с тиме због података о његовом ранијем
животу, и мисле такођер да они који су се њиме бавили у прошлости треба да дају
свој савет, и да кажу треба ли он да постане старешина цркве."

"Савет браће која су била упозната с њиме, а на темељу недавне одлуке Одбора
Јужне Уније, гласи да њему не треба поверити место старешине."

"На дан 28. децембра пастор С.Е. Вајт (Wигхт – нови председник Јужне Уније)
одржао је састанак са црквом, на којему је било покренуто то питање. Вођена је
слободна размена мишљења и пастор Вајт је врло пажљиво и опрезно разматрао
овај случај и говорио о добрим особинама и способностима брата Е. Међутим,
ставио је цркви до знања да ни он, а ни ја не сматрамо да бисмо га могли
рукоположити због супротног савета оних који га познају."

"Једино у чему смо се сви могли сложити био је предлог да његов случај изнесемо
пред Господњу слушкињу и шта год Господ каже сложили смо се да прихватимо."

"Лично, ниједан од нас није имао ништа да каже против брата Е, већ само да га
волимо и да се дружимо с њиме као с братом у цркви и да га високо ценимо. Црква,
са братом Вајтом као председавајућим, тражила је да то питање ставим пред тебе и
да тако видимо какве савете Господ има да нам да. Очекиујући што скорији
одговор, остајем твој искрени брат у Христу А.Л. Миллер
П.С. Ово писмо је било прочитано пред црквом и прихваћено."

Мислећи да би његово лично појављивање пред сестром Вајт могло довести до

повољнијег разматрања његовог случаја, брат Е је отишао у Ст. Хелену у току
друге седмице у јануару месецу, али сестра Вајт није могла да разговара с њиме. Он
је она у писменом облику изложио околности свога случаја, и послао сестри Вајт са
датумом од 13. јануара 1913. године. На дан 14. јануара, писмо пастора Миллера од
8. јануара и писмо брата Е од 13. јануара заједно су уручена сестри Вајт. Она је
дала следећу изјаву пошто је прочитала оба писма:

"Мислим да оваква питања не би требало да долазе пред мене. Не мислим да је мој

посао да се бавим таквим питањима, осим када су ми јасно откривена. Треба да
буде браће у цркви која имају мудрости и која могу да одлуче о овом случају. Ја не
могу да разумем такве проблеме. Не верујем да Бог уопште жели да такве
одговорности преузимам на себе. Уколико не могу да реше то питање међу собом
уз помоћ поста и молитве, онда треба да наставе да се моле и да посте све док не
буду у стању да то учине."

"Такви проблеми ће се појављивати. Биће их – што значи, они ће морати да

одлучују о тако тешким питањима и зато морају да науче да с њима поступају
правилно. Они морају да стекну искуство. Они морају изнети такве проблеме пред
Господа и веровати да ће Господ чути њихове молитве и да ће им дати солидна
искуства у свим тим питањима, али не треба да их износе пред мене."

(Пастор В.Ц. Вајт је мајци читао делове писма пастора Меквага од 15. августа 1911.
године, после чега је Елен Г. Вајт изјавила:

"Немам никакве одређене светлости о овом случају па се зато не усуђујем да

изричито проговорим о њему."

"Он треба да пружи доказ да га је Бог примио и да тај доказ пружи тако да браћа
имају нешто опипљиво на чему могу да граде. Нека кажу: 'Даћемо ти прилику.
Видећемо да ли ће Господ прихватити твој рад или не!'"

"Али, не би било мудро да ја прихватим одговорност за тај случај. Не могу да

преузмем ни најмању одговорност. Они који гледају његово понашање из дана у
дан треба да знају да ли се он доказао и да ли га је Бог прихватио."

(Пошто је прочитала писмо које јој је Вилијам Е. упутио 13. јануара 1913. године,
Елен Г. Вајт је изјавила:)

"Не могу да преузмем одговорност за такве проблеме. Терет је сувише велики. То

би ме могло стајати живота. Нека они које је Бог поставио да носе одговорност
делују у складу с хришћанским начелима." (Мс 2, 1913)

(У вези са питањем шта је све обухваћено његовом изјавом од 15. септембра 1911, о
додељивању одговорних места особама које су прошле кроз тако жалосна искуства,
пастор В.Ц. Вајт је почетком 1913. године изјавио:
"Изгледа сада да се у мислима неке браће појављује питање какво је право значење
речи: 'Немојте им давати одговорна места!' Изјава се односила на такве
одговорности и таква унапређења каква су била у мислима браће када су питали о
враћању овлашћења и потпуног признања особе у звању проповедника од стране
Области. Није ми ни пало на ум да би се то могло применити и на водство месне
цркве. Питање водства месне цркве није се тада уопште разматрало.'"

36. ПОЗИВ ПРОПОВЕДНИЦИМА

Чисте руке и чисто срце. "Ми се приближавамо суду, и они који носе вест
опомене свету морају имати чисте руке и чисто срце. Они морају имати живу везу
са Богом. Мисли морају бити непорочне и свете, душа неокаљана, тело, дух и душа
морају се принети као непорочна, чиста жртва Богу или је Он неће ни примити..."

"Према младима, за погрешке релативно лаког карактера, поступа се врло оштро.

Али, када људи и жене са богатим искуством, који су узивали глас узора
побожности, покажу свој прави карактер – непосвећен, несвет, порочних мисли,
раскалашног понашања – тада је време да се и према таквима поступа одлучно.
Веће стрпљење које се показује према њима само је, колико се мојег знања тиче,
утицало на њих да и блуд и прељубу сматрају врло лаким преступом; и све њихово
претварање се онда показало као јутарња роса када сунце засија."

Лажни пастири стада. "Чим буду изложени искушењу показују своје моралне
недостатке – они нису учесници у божанској природи, нити су побегли од
покварености коју је пожуда донела у свет, већ су земаљски, сензуални, ђавољи.
Сотона проналази у њима понешто што може да разради у очигледно безакоње и он
користи своју прилику. Последица је да су управо они који тврде да су пастири
стада телесно оријентисани, да и стадо које им је поверено, чију непорочност,
скромност и врлину треба строго да чувају, воде у раскалашност и распуштеност.

Проклете ствари у логору. "Небески анђели посматрају ово стање са стидом,

жалошћу и одвратношћу. Како да непорочни небески анђели послуже овој групи?
Како да унесу небеско видело у скупове на којима такви проповедници заступају
Божји закон, иако тај исти закон крше када год им се пружи повољна прилика,
живећи у лажи, понашајући се непоштено‚ радећи у потаји, гајећи своје покварене
мисли и распаљујући своје страсти, и онда искоришћавају људе и жене који се
налазе у искушењу, као и они сами, да поруше све баријере, да искваре њихова тела
и загаде њихове душе? Како само могу да чине све то? Како то да немају никаквог
страха Божјега у себи? И какву вредност онда има њихова вера у истину?"

"Очистите логор од ове моралне покварености, чак и онда када се ради о највишим
људима на највишим положајима. С Богом се не можемо играти. Разврат је у
нашим редовима. Ја то знам, јер ми је показано да он јача и да се шири. Има много
онога што никада нећемо сазнати, али већ и оно што нам је откривено чини да
Црква постаје одговорна и крива уколико не уложи одлучне напоре да истреби зло.
Очистите логор, јер у њему има проклетих ствари!"

"Речи које је Бог упутио Исусу Навину гласе: 'Нећу више бити с вама, ако не
истребите између себе проклетиње. Устани, посвети народ и реци: осветите се за
сутра, јер овако вели Господ Бог Израиљев: проклетство је усред тебе, Израиљу,
нећеш моћи стајати пред непријатељима својим докле не уклоните проклетства
између себе!' (Исус Навин 7, 12.13) Све ово се написало нама на корист, на које и
последак света дође."

Нема правог темеља за наду. "Немам никаквог стварног темеља да се надам за

оне који су стајали као пастири стада и које је милостви Бог годинама посносио,
упућујући им укоре, опомене и претње, али који су сакривали своје зле путеве, и
настављали да иду њима, одбацујући тако закон Бога небескога, јер су се одавали
разврату. Ми их можемо оставити да сами граде своје спасење са страхом и
дрхтањем, након што смо све учинили да бисмо их реформисали, али им ни у
којем случају не смемо поверити надзор над душама. Лажни пастири! О, зар се
заиста могло догодити да људи који су дуго година радили овај посао покваре своје
путеве пред Господом после тако великих искустава и тако посебног видела?"

Прељубници у редовима проповедника су кривљи од Валтасара. "Истина, која

мора да натера на сузе све нас, јесте да смо ми који живимо у ово последње време,
они на које ће доћи крај света, далеко кривљи од Валтасара. То је могуће на више
начина."

"Када људи положе завет посвећења да ће све своје снаге посветити светој службу
Богу, када заузму положај тумача библијских истина, када преузму свечани
задатак; када Бог и свети анђели буду позвани као сведоци свечаног посвећења
душе, тела и духа служби Богу – хоће ли тада ти људи који служе у најсветијој
служби обешчастити своје богомдане способности и употребити их у несвете
сврхе? Хоће ли свети суд, који Бог треба да употреби у високе и свете сврхе, бити
повучен са свога племенитог, надзорног положаја да потпомаже понижавајуће
страсти?"

Дефиниција блуднице. "Зар то није обожавање идола најтеже врсте? – да усне

изричу речи хвале и обожавања грешном људском бићу, да изговарају изразе
најдубље нежности и додворавања који би се могли упутити само Богу – да се
способности посвећене Богу свечаним заветом сада користе у служби блуднице, јер
свака жена која дозволи да јој се на такав начин обраћа било који човек који јој
није муж, која слуша његове покушаје приближавања, чијим ушима годи лавина
раскошних израза љубави, обожавања и уздизања – само је прељубница и
блудница!" (ТМ 434.435)
 Проповедници треба да пруже прави пример. "Проповедници еванђеља би били
моћни људи уколико би Господа увек имали пред собом, и ако би своје време
посветили проучавању Његовог карактера, достојног обожавања. Када би то
чинили, не би било отпада, не би било одвајања од Области зато што су, својим
распуштеним обичајима, осрамотили Божје дело и изложили Исуса отвореној
срамоти. Способности сваког проповедника еванђеља би морале бити употребљене
да науче вернике и цркве да вером прихвате Христа као свог Спаситеља, да га
унесу у свој стварни живот, да га учине својим Узором, да уче од Њега, да верују у
Њега, да Њега уздижу. И сам проповедник би се морао бавити Христовим
карактером. Морао би разматрати истину, размишљати о тајнама откупљења, а
посебно о Хростовом посредничком делу за ово време." (3СМ 187)

37. САВЕТ ПРЕДСЕДНИКУ ГЕНЕРАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

Немудро решавање тешког случаја. (Изводи из писма, упућеног из Европе

пастору Џорџу Батлеру о неколико проповедника у Сједињеним Државама који су
преступили седму заповест) "Драги брате, примила сам твоје последње писмо и на
питања која си поставио у вези с браћом Т и В. не могу одговорити опширније него
што сам то већ учинила. Склона сам истом мишљењу које сам имала када сам
писала Џону В. Мислим да је савет који сам њему дала добар, и да су моја добра
браћа поступала у складу с тим саветом да он треба да се пресели у Енглеску и да
тамо ради, учинила би оно што мислим да је угодно Господу. Чини ми се да се
стање сада погоршало, што се њега тиче. Њему су поверене одговорности, које су
га на неки начин уздигле. И може лако бити да сада више није у тако повољном
положају да иде да ради у неком удаљеном подручју као што је био пре неколико
месеци."

"Што се тиче његовог случаја, нисам променила своје мишљење. Не мислим да је

његов случај решаван мудро, уколико се узме у обзир његова душа. Он је
предложио да се докаже, на своју одговорност, без икаквих трошкова Области, и
требало му је пружити ту прилику."

Охрабрујући сан Елен Г. Вајт. "Што се тиче брата Х, не мислим да су твоје

одлуке биле најмудрије. Сматрам да и он треба да добије прилику да живи. Ако је
човек спреман и жели да дође у Европу на своју одговорност, можда се управо ту
крије мудрост. Он се никада неће опоравити ту где се сада налази и у околностима
под којима живи. Пре много месеци сам добила сан у којему сам видела да се
потпуно опоравио и да Божји благослови почивају на њему, али да није дошао у тај
положај уз твоју помоћ и уз помоћ брата Хаскела. Да је чекао да тебе и на пастора
Хаскела, бар према држању које сте заузели према њему, остао би и даље у тами и
његово видело би се угасило у тами."
"Тај сан је навео В.Ц. Вајта да му напише писмо у којему се распитивао о његовој
спремности да пређе у Европу, према одлуци коју је твоја Област донела пре
годину дана, а онда учинила грешку и послала га у Окленд уместо у Европу.
Требало је да он сместа дође овамо."

Одлука према савету. "Нећемо у овом случају више ни на чему инсистирати, али
ћемо учинити највише што је у нашој моћи да избавимо његову душу од смрти и да
покријемо мноштво греха. Понекад сам веома збуњена и скоро да доносим
закључак да у случају када ми се покаже заблуда или неки тежак грех ништа о томе
не говорим мојој браћи проповедницима уколико они сами не знају ништа о томе и
уколико се искрено труде да помогну залуталоме и да га охрабре да се ослони на
Божју милост и на заслуге распетога и васкрслога Спаситеља, да у покајању и
скрушености гледа на Божје Јагње и да живи у Његовој сили. 'Тада дођите, вели
Господ, па ћемо се судити: ако греси ваши буду као скерлет, постаће бели као снег;
ако буду црвени као црвац, постаће као вуна.' (Исаија 1,18)"

"Нема оне мешавине карактерних елемената која праведност и милост и Божју

љубав доводи у прекрасни склад. Углавном има сувише причања, сувише оштрих
речи и осећања с којима Господ нема ништа заједничко. И управо та снажна
осећања утичу на нашу добру браћу."

Саучешће и саосећање, али и одлучно деловање. "Ја сам принуђена да делујем

отворено и да укорим грех, али сам Исус Христос је у моје срце ставио жељу да
радим у вери, с нежним саучешћем и саосећањем према залуталима. Ја их нећу
оставити на миру, нећу их оставити да постану играчка у рукама Сотоне и његових
искушења. Ја нећу да дозволим себи да играм улогу непријатеља душа, као што је
представљена у случају Исуса, сина Јоседекова и анђела. Душе су плаћене крвљу
мога Откупитеља!"

"Када људи, и сами подложни искушењима, погрешиви смртници, узму себи

слободу да изричу пресуду у случају некога другога који је оборен у прашину, и
када узму на себе, поводећи се за својим осећањима или осећањима своје браће, да
одлучују колико осећања грешник треба да покаже да би добио опроштење,
преузимају на себе задатак који им Бог није поверио. Како знам да има оних који су
пали у велики грех, за које смо радили и с којима смо радили, и како знам да је Бог
касније прихватио њихов труд, како знам да су ме такви преклињали да их
препустим самима себи и да се не оптерећујем њиховим случајем, казала сам: 'Нећу
одустати од вас, морате прикупити снагу да победите!' Ти људи су сада у активној
служби...."

Не одобравати грех, али задобијати грешнике. "Мој ум је у великој недоумици

због свега тога, јер не могу да ускладим те мисли с курсом који се сада проводи. Ја
се плашим да одобрим грех, али се исто тако плашим да грешника препустим
његовој судбини и да не предузмем никакве напоре да га вратим. Када би наша
срца у већој мери била надахнута Христовим Духом, мислим да бисмо морали
имати више Његове осећајне љубави и радити у сили Његове доховне моћи да
вратимо залуталога и да га не препустимо власти Сотоне."

Неопходна је религија доброга срца. "Нама је неопходна религија доброга срца,

тако да не само да укоравамо, замерамо и опомињемо са свим стрпљењем и
науком, већ и да узмемо грешника у свој загрљај вере и да га однесемо до
Христовог крста. Морамо га довести у везу с Спаситељем који опрашта грехе."

"Боли ме више него што могу да изразим речима када видим тако мало склоности и
умешности да се спасавају душе које су пале у Сотонину замку. Гледам тако
хладну фарисејштину, покушај да се онај који је пао у замку непријатеља душа
одгурне од себе и мислим: Шта би било да се Исус тако понаша према нама? Зар
треба дозволити том духу да јача међу нама? Ако је тако, нека ни моја браћа
опросте, али ја не могу да радим с њима. Не желим да учествујем у таквој врсти
рада."

Месна, а не гвоздена срца. "Сећам се пастира који је кренуо за изгубљеном овцом

или изгубљенога сина. Желим да те две приче из живота утичу на моје срце и на
моје мисли. Мислим о Исусу, какву љубав и какву нежност је Он показивао према
залуталим, палим људима, а онда се сећам оштрих осуда које неко изриче своме
брату који је поклекао пред искушењем и моје срце се испуњава болом. Видим
гвожђе у срцима и мислим да бисмо се морали молити за месно срце..."

"Желела бих да имамо много више Христовога Духа и много мање свога духа и да
се много мање поводимо за људским мишљењима. Ако треба да погрешимо, нека
то буде на страни милости, а не на страни осуде и оштрог поступања." (Леттер 16,
1887)

38. САВЕТИ МИСИЈИ ПО ГРАДОВИМА И УПРАВНИЦИМА УСТАНОВА

Понашање вођа мисија у градовима. (Овај савет је упућен 1893. године, када је
посебна врста еванђеоских напора у градовима обављана под именом 'Мисија по
градовима'. Ову врсту деловања обављали су тимови проповедника, литерарних
еванђелиста, медицинских радника и других. Данас се слична делатност понекад
обавља под именом "Школа на терену")

"Мисије су неопходне као темељ мисионарских напора у нашим великим

градовима; али, уколико они који стоје на челу мисија не уложе истрајне напоре да
сачувају сваки положај тако да Сотона не преузме контролу, претрпећемо
губитке..."
"Са сваком мисијом морају бити повезани брачни парови који ће се понашати
крајње пристојно. Али, опасност не прети само младима, већ и ожењеним и удатим
људима и женама; радници морају подићи зидове чедности и врлине око себе тако
да жене не заводе људе и да људи не заводе жене са пута строге чедности. Чувајте
се од свега што макар само личи на зло!"

Заљубљенички сентиментализам преовладава. "Ожењени људи прихватају

пажње удатих или неудатих жена; и жене изгледају очаране, губе разум, духовну
разборитост и нормалан здрав разум; тако да чине оно што Божја Реч осуђује...
Објављени су им јасни укори и отворене опомене, али они и даље иду истим путем
којим су други прошли пре њих. Као да играју неку зачарану игру. Сотона их
наводи да уништавају сами себе, да доводе у опасност Божје дело, да изнова
разапињу Божјега Сина, и да га излажу отвореном срамоћењу."

"Нема никакве сигурности ни за кога, био млад или стар, уколико не осећа потребу
да Господа на сваком кораку пита за савет. Само они који одрже уску везу са Богом
биће у стању да науче да људе оцењују по Његовим мерилима, да поштују оно што
је непорочно, добро, скромно и кротко. Срце се мора строго чувати, као што је
Јосиф чувао своје срце. Тада ће се свако искушење да скренемо с пута врлине
дочекати одлучним речима: 'Како бих могао учинити тако грдно зло и Богу
згрешити?' Ни најснажније искушење није изговор за грех. Без обзира колико је
снажан притисак којему сте изложени, грех је ваше дело. Седиште тешкоће је у
необраћеном срцу."

Најгора врста издајника. "Човек који тврди да је годинама веровао у истину за

садашње време, којега његова браћа сматрају достојним да заузима одговорне
положаје у мисијама и установама, може да постане неопрезан када га промена
околности изложи искушењу, а понекад и он сам може кушати друге. Његов случај
је заиста жалостан, јер приказује деловање поквареног срца, недостатак оне
начелности којом мора да располаже сваки хришћанин."

"Када онај којему су поверене велике одговорности изневери своју свету дужност и
себе преда Сотони у руке да као оруђе неправде сеје семе зла, кварећи срца и мисли
других, постаје издајник најгоре врсте. Од једног таквог укаљаног, поквареног ума
млади често примају прву порочну мисао која их наведе на живот срама и
прљавштине."

Радници којима недостају чврста начела. "Ако људи постављени на чело мисија
немају оне чврстине начела која ће их сачувати од сваког трага зближавања или
неприкладне присности са младим девојкама и женама, упркос виделу које им је
тако јасно објављено, треба их отпустити без пружања друге прилике. Код таквих
људи се запажа нека изопаченост душе, која их наводи на такве неразумне обичаје
и навике да њима далеко надмашују све добро које могу да учине. Ми живимо у
времену моралне покварености; свет је постао други Содом. Они који очекују
долазак Сина човечјега, они који знају да се налазе управо на самим границама
вечнога света, треба да пруже пример који ће бити у складу с њиховом вером. Оне
који нису у стању да сачувају непорочност и светост Бог неће прихватити.
Истинска Божја деца имају дубоко укорењена начела која се не могу поколебати у
искушењима, зато што Христос вером настава у њиховом срцу."

Друга прилика бескорисна. "Друга прилика би била потпуно бескорисна онима

чији је морални смисао тако изопачен да не виде опасност којој су изложени.
Уколико после много времена проведеног у истини њена сила посвећења није у
њима изградила карактер обележен побожношћу, врлином и непорочношћу, без
одлагања прекините њихову везу с мисијом, јер би преко њих Сотона унео та иста
лабава осећања у мисли оних којима су морали послужити као узор врлине и
моралног достојанства. Све што макар само личи на заљубљенички
сентиментализам, на неприкладну присност, мора се одлучно укорити." (ГЦБ 1893,
162)

Немамо времена за покварене нагоне. "Наше време милости је у најмању руку

кратко. Ми немамо нимало времена да попуштамо поквареним нагонима. Присност
ожењених људи с удатим женама и младим девојкама је одвратна пред Богом и
пред анђелима. Дрскост младих девојака у наметању свога друштва младим
људима, у задржавању на местима на којима они раде, у започињању разговора с
њима, у вођењу обичних, празних разговора, делује понижавајуће на њихову
женскост. Све то умањује њихову вредност, чак и у очима оних који и сами чине то
исто."

"Постоји позитивна неопходност да се проведу реформе у свим нашим установама.

Свака лакоумност, свака неприкладна пажња људи и жена једних према другима
мора да буде осуђена и прекинута. Неки, чак и ожењени људи, који су се упуштали
у такве површне присности, покушали су да се изговоре и да избегну осуду тврдећи
да нису учинили ништа морално погрешно. Зар није морално погрешно
задиркивати се, шалити се и указивати ласкаву пажњу младим женама? Зар не
покрећемо у њиховим мислима процес размишљања који се више не може
променити? Зар ви својим кокетирањем и непристојностима не одобравате такво
понашање?"

"Ви који заузимате одговорна места и тврдите да сте хришћани, зар ви не

одобравате ту присност која води у грех? Какве извештаје је небески Стражар унео
у небеске књиге? Зар никаква морална штета није нанесена особама с којима сте
били на такав начин присни? Да, заиста је била нанесена! Остављени су утисци
који ће остати неизбрисиви. Те девојке су сада утврђене у својим навикама
кокетирања и флертовања. Свако такво попуштање чини их грубима и дрскима.
Оне су све више и више очаране друштвом људи и жена који су лакомислени и
испразни, чији разговори су све пре само не свети, непорочни и оплемењавајући."

Дефиниција морално лошег понашања. "Ништа морално лоше нисмо учинили!'

– то је изговор свих који су били укорени због сличног понашања. Шта је то
морално лоше? Зар су ваша духовна чула постала тако неосетљива да не можете да
препознате истину? Зар не знате да винова лоза нема трња, нити на чичку расте
грожђе? Уколико је истина продрла до унутрашњих одаја душе, она ће развити
непорочан морални укус. И тада ће се видети да сви ти неприхватљиви, неморални
обичаји представљају у ствари практично одбацивање Христа, да су грех који прља
душу... Тричарије, подругивања, пошалице, ласкања, упућена младим девојкама и
женама, дечацима и људима, све су то плодови са трњем, и расту само на трњу, јер
се дрво препознаје по својим плодовима."

"Нека се они који тврде да исповедају Христову религију не понижавају да воде

тричаве разговоре, да успостављају неприкладну присност са женама било којег
статуса, удатима или неудатима. Треба да се држе свога правог места са свим
достојанством. Истовремено треба да буду друштвени, љубазни и услужни према
свима."

"Младе даме треба да буду уздржане и скромне. Када излазе да се прошетају,

здравља ради, није им потребна рука помоћница ниједног мушкарца. Не смеју да
пруже никакву прилику да се о њиховом добру лоше говори."

Свака здрваствена установа мисионарско поље. "На чело наших установа треба
да буду постављени људи који немају само добро, здраво расуђивање, већ и високо
морално држање, који ће бити опрезни у свом понашању, непорочни у свом говору,
који ће се сећати свог високог и светог позива и који ће знати да постоји Стражар,
верни сведок сваког дела и сваке речи. Уколико би људи у нашим установама
гајили низак ниво размишљања, уколико би њихови разговори више кварили него
што би уздизали, требало би их сместа удаљити с њиховог места и прекинути сваку
њихову везу са установом, јер би сигурно морално кварили друге. Добробит целе
установе мора да се осигура. Увек имајте на уму да је свака од наших здравствених
установа мисионарско поље. Божје око је на њима и дању и ноћу. Нико не сме
узимати себи слободу да дозволи макар само и наговештај зла у њима." (СпТ
Сериес БББ, број 16, страница 6.7)

39. ПРЕЉУБНИЦИ И ЧЛАНСТВО У ЦРКВИ

Једна рана изјава Елен Г. Вајт. "Господ нас је позвао на духовни посао прошлог
првог дана у седмици (Недеља, 5. фебруар 1854) и док смо били задубљени у топле
молитве, била сам однесена у виђењу и видела сам стање неких такозваних
припадника Божјег Израиља. Видела сам стање многих на нашем састанку у
Освегу. Видела сам да стоје на путу Божјем делу, посебно они у Коденоју. Видела
сам да је Бог незадовољан њима, али и некима у Рузвелту."

"Анђео ми је рекао: 'Секира још није стављена на корен дрвета!' Они који су
попуштали злим страстима свога срца били су примани у чланство. Да је Господ
учинио брата Рузвелта надгледником стада, он би сигурно видео зло и поквареност
међу народом. Секира још није стављена на корен дрвета! Бог се није променио
нити је постао друкчији. Он је и даље Бог ревнитељ и неће сада посматрати грех с
ништа више одобравања него што је то чинио у време старог Израиља. Грех је грех.
Грех се не приказује у свој својој грешности, већ као да га Бог олако гледа."

Неизмерни грех. "Видела сам да су седму заповест прекршили неки које Црква и
даље држи у свом чланству. Тим грехом они су навукли Божје незадовољство на
себе. Овај грех је одвратан у ове последње дане, али су верници Цркве навукли на
себе Божје незадовољство и проклетство зато што су га тако олако оцењивали.
Видела сам да је то неизмеран грех и да се не предузима никакав озбиљан напор,
као што би требало да буде, да се уклони узрок Божјег незадовољства и Његовог
мрштења, тако што би се предузеле строге, темељите мере према преступницима."

"То има ужасан, изопачен утицај на младе. Они гледају како се олако третира грех
кршења седме заповести и како онај који је учинио тај одвратни грех треба једино
да призна да је погрешио и да му је жао и да онда и даље ужива све предности
Божјега дома и да и даље остане у заједништву Цркве."

"Они су помислили да тај грех и није тако велики, олако су оцењивали кршење
седме заповести. И то би било довољно да се ковчег Божји удаљи из логора, чак и
када не би било других греха који би учинили да ковчег буде удаљен и да Израиљ
ослаби."

Прељубници треба да буду лишени чланства у Цркви. "Они који су прекршили

седму заповест треба да буду лишени чланства у Цркви, они не могу уживати
предност њеног заједништва нити Божјег дома. Анђео ми је рекао: 'То није грех
учињен у незнању! То је грех свесно учињен и Бог ће га походити на страшан
начин, без обзира да ли је онај који га је учинио млад или стар!' "

Дрско, намерно грешење. "Никада у прошлости овај грех није у Божјим очима
био тако изузетно грешан као у садашње време. Зашто? Зато што Бог сада жели да
очисти себи посебан народ, који чезне за добрим делима. И управо у време када
Бог чисти себи овај посебни народ, у нашој средини се појављују ови непосвећени
појединци. Упркос јасним истинама које су чули – ужасима које Божја Реч износи
пред њих – упркос блиставим истинама за ово последње време које су објављене да
би пробудиле Израиљ – они греше дрско, дају маха свим разулареним страстима
свога телеснога срца, задовољавају своје ниске нагоне, срамоте Божје дело, а онда
признају да су згрешили и да им је жао!"

"И Црква их прима и каже 'Амин!' на њихове молитве и препоруке, које су смрад у
Божјим ноздрвама и призивају Његов гнев да се излије на логор. Он неће боравити
на њиховим скуповима. Они који наставе да ходе тако безглаво, покривајући ове
грехе, биће препуштени својим путевима, да буду испуњени својим делима."
"Они који су у стара времена чинили ове грехе били су извођени из логора и
каменовани. Садашња и вечна смрт била је њихов део; али, пошто је казна
каменовањем укинута, људи се без мере препуштају овом греху и мисле да чине
само неки мали преступ." (Мс 3, 1854)

Нема помоћи овом човеку. (Заоставштина Е.Г. Вајт нема довољно докумената по
којима би се одредила природа греха овог верника, али Артур Л. Вајт се сећа да је
чуо свога оца, В.Ц. Вајта, како говори о изразито одвратном случају родоскврнућа)

"Нема могућности да Е. буде примљен у заједништво Божје Цркве. Он је сам себе

ставио изван дохвата помоћи Цркве, тако да више не може да има икаквог
заједништва с Црквом нити гласа у њој. Он је сам тврдоглаво одредио свој смер у
животу и одбио да слуша укоре. Следио је склоности свога покваренога срца,
прекршио је Божји свети закон, и осрамотио дело садашње истине."

"Иако се не знам како искрено покаје, Црква ће морати да остави пострани његов
случај. Ако буде отишао на Небо, мораће да оде сам, без заједништва са Црквом.
Стална осуда од Бога и Цркве мора увек почивати на њему да се мерило морала не
би оборило у прах и пепео." (1Т 215)

40. ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА ЕЛЕН И ЏЕИМСА ВАЈТА

(Иако су ову изјаву заједнички потписали Елен и Џеимс Вајт, потпуно је јасно да
она ужива пуну подршку Елен Г. Вајт)

Могућност повратка. "Што се тиче случаја повређене сестре А.Г, ми бисмо

казали, одговарајући на питање Ј.Х.В, да је карактеристика највећег броја оних који
су пали у грех, као што се то догодило њеном мужу, да немају никакав стварни
појам о величини свога греха. Неки, међутим, имају и враћају се у Цркву, али не
пре него што стекну поверење Божјег народа својим неограниченим признањем и
раздобљем искреног покајања. Овај случај садржи тешкоће које нису својствене
другима, па бисмо ми додали само следеће:

1. У случајевима кршења седме заповести, када крива страна не показује искрено

покајање, уколико повређена страна може да добије развод брака не стварајући од
себе и своје деце посебан случај, уколико себе и децу разводом не доведе у тежи
положај, онда је слободна да то учини.

2. Уколико би било очигледно да би разводом себе и децу довела у тежи и

неповољнији положај, можемо да кажемо да не знамо ниједан библијски текст по
којему би невина страна била крива ако остане у том браку.
3. Време и напор и молитва и стрпљење и вера и побожан живот могу довести до
реформе. Живети с неким који је прекршио брачни завет и који је изложен срамоти
и поругама због своје грешне љубави, а сам није свестан свога стања, изједа душу
као живи рак; а ипак, развод је доживотна рана на срцу. Нека Бог буде милостив
невиној страни. Брак се мора свестрано размотрити пре склапања!

4. Зашто, о зашто се људи и жене који би могли да буду поштовани и добри и да на

крају досегну Небо, зашто се сами тако јефтино продају ђаволу, рањавају своје
блиске пријатеље, срамоте своју породицу, наносе срамоту и Божјем делу, и на
крају одлазе у пропаст? Нека им Бог буде милостив! Зашто они који су упали у тај
злочин не пруже доказе искреног покајања чија је величина у складу с величином
њиховог злодела, зашто се не обрате Христу да добију милост, зашто, колико год
им је то могуће, не излече ране које су задали?

5. Међутим, уколико преступник не учини оно што би требало да учини, и уколико

је невина страна изгубила законско право да добије развод пошто је наставила да
живи с њиме и после откривања његовог преступа, не видимо зашто би невина
страна учинила грех ако остане у том браку, јер би своје морално право да оде
могла остварити само на штету свога живота и здравља, који њеним остајањем
нису доведени у питање.

6. Као и у дане Нојеве, један од греха овога времена је и жеља за склапањем

непромишљених и пренагљених бракова. Сотона се крије иза тога. Ако је Павле
могао да остане неожењен, ако је могао да то исто препоручи и другима, тако да и
он и они могу да се потпуно посвете Господу, зашто не би и они који желе да се
потпуно ставе Господу на располагање и да буду сигурни да ће избећи бриге,
невоље и горчину, тако често присутну у животу оних који су изабрали брачни
статус, остати исти као и он што је био? Чак шта више, ако је он одлучио да остане
неожењен и ако је могао да то стање препоручи и другима, зар не би данас,
осамнаест столећа после њега, остати оно што је он био могло представљати
прихватљиву алтернативу за оне који чекају долазак Сина човечјега, уколико не
постоје јасни докази да би у супротном поправили свој положај и Небо учинили
сигурнијим? Ако је тако много стављено на коцку, зашто не бисмо сваки пут стали
на сигурнију страну?" (Р&Х, 24, март 1868)

ДЕО X - ЉУБАВ ПРЕМА ЗАЛУТАЛИМА И ИСКУШАНИМА

41. БОЖЈА ЉУБАВ ПРЕМА ГРЕШНИЦИМА

Небо и човеково срце. "Док Христос отвара Небо за човека, живот који нам Он
даје отвара човеково срце за Небо. Грех не само да нас одваја од Бога, већ у
човековој души уништава и жељу и способност да упозна Бога. Христов је задатак
да онемогући сав тај утицај зла. Способности душе, парализоване грехом –
помрачени ум, узопачену вољу – Он има снагу да оживи и обнови. Он нам отвара
ризнице свемира, а преко Њега добијамо и способност да препознамо и
искористимо та блага." (Ед 28.29)

Исус познаје сваког појединца. "Исус свакога од нас познаје појединачно и

дирнут је свешћу о нашим слабостима. Он свакога од нас познаје по имену. Он зна
и саму кућу у којој живимо, име сваког њеног становника. Понекад је давао
упутства својим слугама да иду у извесну улицу у извесном граду, у ту и ту кућу и
да пронађу једну од Његових оваца."

"Сваку душу Исус тако потпуно познаје као да је једина за коју је као Спаситељ
умро. Невоља сваке од њих дира Његово срце. Узвик у помоћ допире до Његовог
уха. Он је и дошао да све људе привуче к себи. Он их позива: 'Хајдете за мном!' и
Његов Дух делује на свако срце да га покрене да дође к Њему. Многи одбијају да
буду привучени. Исус зна који су то. Он зна и ко радосно прихвата Његов позив и
ко је спреман је да се препусти Његовом пастирском старању. Он сам каже: 'Овце
моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду!' (Јован 10,27) Он се стара о
свакој својој овци као да на целом лицу Земље нема ниједне друге." (ДА 479. 480)

Ослобођена седмоструке опседнутости. "Марију су сви сматрали великом

грешницом, али је Христос знао околности које су обликовале њен живот. Он је
могао угасити сваку искру наде у њеном срцу, али то није учинио. Управо ју је Он
подигао из дубине очајања и пропасти. Седам пута је слушала како укорава демоне
који су управљали њеним срцем и умом. Слушала је Његове гласне повике Оцу док
се молио за њу. Знала је како је грех одвратан Његовој неокаљаној непорочности и
у Његовој сили она је победила."

Маријино преображење. "Иако је у људским очима њен случај изгледао

безнадежан, Исус је у Марији видео способности да чини добро. Он је сагледао и
боље стране њеног карактера. План откупљења је пружио људском роду велике
могућности и требало је да у Марији те могућности нађу своје остварење. Његовом
благодаћу она је постала учесник у божанској природи. Особа која је пала, чији ум
је био стан демонима, постала је врло блиска Спаситељу у заједништву и у
служби."

"Управо је Марија седела крај Његових ногу и учила се од Њега. Управо је Марија
излила на Његову главу драгоцено уље помазања и опрала Његове ноге својим
сузама. Марија је стајала крај крста, следила га је до гроба. Марија је прва дошла на
гроб после Његовог васкрсења. Управо је Марија прва објавила васкрслог
Спаситеља."

"Што је већи грех, то је и већа потреба за Спаситељем. Исус познаје околности

сваке душе. Ви можете казати, ја сам грешан, врло грешан. И можда заиста и јесте,
али што сте гори, то вам је Исус неопходнији. Он никада неће одбацити уплакану,
скрушену душу. Он никоме не говори све што би могао казати, али позива сваку
уздрхталу душу да се охрабри. Он ће дати потпуно помиловање свакоме који
долази к Њему и тражи опроштење и обновљење."

"Христос је могао задужити небеске анђеле да излију судове Његовог гнева на наш
свет, да униште оне који су пуни мржње према Богу. Он је могао избрисати ову
тамну мрљу из свог свемира, али Он то није учинио. Он данас стоји крај кадионог
олтара, износећи пред Бога молитве оних који траже Његову помоћ."

"Душе које се обраћају Њему тражећи уточиште, Исус подиже изнад оптужби и
сукобљених језика. Ниједан човек ни пали анђео не могу оптужити те душе.
Христос их сједињује са својом божанско-људском природом. Оне стоје покрај
великог Носиоца греха у светлости која сија с Божјег престола. 'Ко ће оптужити
изабране Божје? Бог који правда? Ко ће осудити? Христос Исус, који умре, па још
и васкрсе, који је с десне стране Богу и моли се за нас?' (Римљанима 8,33.34)" (ДА
568)

Непогрешиви Помоћник. "Душа која се предала Христу у Његовим очима је

драгоценија од целог света. Спаситељ би претрпео целу агонију у Гетсиманији да
би једна душа била спасена за Његово царство. Он никада неће одбацити ниједнога
од оних за које је умро. Уколико Његови следбеници не одлуче да га оставе, Он ће
их чврсто држати."

"У свим нашим невољама имамо непогрешивог Помоћника. Он нас не оставља да

се сами боримо с искушењима, да ратујемо против зла, док нас коначно не скрше
терети и туга. Иако је Он сада сакривен од погледа смртника, ухо вере може да чује
Његов глас како говори: 'Не плаши се, јер ја сам с тобом!' 'И бејах мртав и ево сам
жив у век века!' (Откривење 1,18) Ја сам претрпео ваше туге, искусио ваше борбе,
суочио се с вашим искушењима. Знам ваше сузе; и ја сам плакао. Познајем и бол
који лежи сувише дубоко да би се могао поверити људским ушима. Немој мислити
да си сам и заборављен. Иако твој бол не дира ниједну струну ниједног срца на
Земљи, погледај на мене и живи! 'Ако ће се и горе помакнути и хумови поколебати,
опет милост моја неће се одмакнути од тебе и завет мира мојега неће се
поколебати, вели Господ, који ти је милостив.' (Исаија 54,10)" (ДА 483)

Мржња према греху, љубав према грешнику. "Исус се подигао и гледајући

према жени, рекао: 'Жено, где су они који те оптужују? Зар те нико није осудио?
Нико, Господе! И Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди и не греши више!"

"Жена је стајала пред Исусом, згурена од страха. Његове речи: 'Који је међу вама
без греха, нека први баци камен!' – зазвучале су јој као смртна пресуда. Није се
усуђивала ни да подигне поглед према Спаситељевом лицу, већ је тихо очекивала
свој крај. Запрепашћено је гледала како њени тужиоци одлазе без речи, постиђени;
а онда су речи наде допрле до њених ушију: 'Ни ја те не осуђујем, иди и не греши
више!' Сломљена срца се бацила пред Исусове ноге, јецајући је говорила о својој
љубави пуној захвалности, обливена горким сузама признавала је свој грех."
Почетак новог живота. "Ово је за њу било почетак новог живота, живота
непорочности и мира, посвећенога служењу Господу. Подижући ову посрнулу
душу, Исус је учинио веће чудо него лечећи најтежу телесну болест. Излечио је
духовну болест која би се завршила вечном смрћу. Ова покајница је постала једна
од Његових највернијих следбеница. Пожртвовном љубављу и оданошћу узвратила
је на Његову милост и Његово опроштење."

"Овим делом опраштања овој жени и њеним позивањем да почне живети бољим
животом, Христов карактер је заблистао лепотом савршене праведности. Иако није
улепшавао њен грех, нити умањио њену свест о кривици, Исус се трудио да је
спасе, а не да осуди. Свет је за ову посрнулу жену имао само презир и поругу, али
јој је Исус упутио речи утехе и наде. Безгрешни се сажалио на слабости грешника и
пружио своју руку да му помогне. Док су је лицемерни фарисеји оптуживали, Исус
ју је позвао: 'Иди, и не греши више!'. "

Хришћанска љубав је спора да осуди. "Није Христов следбеник онај који,

одвраћена погледа, окреће леђа грешнику, остављајући га да несметано иде путем
који води у пропаст. Они који се налазе у првим редовима када треба оптужити
друге, ревносни да их приведу правди, често су у свом животу далеко кривљи од
њих. Људи мрзе грешнике, док истовремено воле грех. Христос мрзи грех, а воли
грешника. То ће бити дух свих оних који следе Христа. Хришћанска љубав је спора
да оптужи, али брза да препозна покајање, спремна да опрости, да охрабри, да
врати залуталога на пут светости, и да утврди његове стопе на њему." (ДА 461.462)

Исус, пријатељ грешника. "Желела бих да привучем вашу пажњу на драгоцена

обећања Божје Речи. Немају сва Божја деца исту силу, исти темперамент, исто
поверење и исту смелост. Ја сам заиста радосна што наша осећања нису никакав
доказ да нисмо Божја деца. Непријатељ ће те кушати да мислиш да си се одвојила
од Бога и да те Он више не воли, али, наш Господ нас и даље воли и то можемо
знати по речима које је забележио само ради случајева као што је наш: 'А ако ко
сагреши, имамо заступника код Оца, Исуса Христа, праведника!' (1. Јованова 2,1)
'Ако признајемо грехе наше, веран је и праведан да нам опрости грехе наше и
очисти нас од сваког безакоња.' (1. Јованова 1,9)"

"А сада, драга моја сестро, имам доказ да те Бог воли; и да те драги Спаситељ, који
је дао себе за тебе, неће одбацити од себе само зато што се налазиш у искушењу и
зато што си у својој слабости можда била савладана. Он те и даље воли."

"Петар се одрекао свога Господа у часу невоље, али Исус није одбацио свог јадног
ученика. Иако је Петар мрзио себе, Господ га је волео и после свог васкрсења
позвао га је по имену и послао му љубазну поруку. О, каквог љубазног, саосећајног
Спаситеља пуног љубави ми имамо! И Он нас воли иако грешимо!"

Драгоцена Божја обећања. "Немој да те бриге удаље из наручја нашег драгог

Спаситеља, почивај с поверењем у вери. Он те воли; стало му је до тебе;
благосиља те и даће ти своју благодат и свој мир. Он ти говори: 'Опраштају ти се
греси твоји!' (Матеј 9,2) Ти си, можда, потиштена због својих телесних
недостатака, али они нису доказ да Господ не ради за тебе из дана у дан. Он ће ти
опростити, у обилној мери опростити. Окружи своју душу угодним Божјим
обећањима. Исус је наш непоколебљиви, непогрешиви Пријатељ, и Он жели да се
ослониш на Њега."

"Бог је на послу, али и Сотона је на послу. Сотона би желео да наше мисли одвоји
од нашег моћног Помоћника, да нас наведе да размишљамо о покварености своје
душе, да мислимо да су све њене способности узалуд потрошене, да смо
осрамотили Господа. Одврати поглед од себе и гледај Христово савршенство."

Христова праведност за нас. "Ми сами не можемо изградити своју праведност.

Христос у својим рукама има чисту хаљину праведности и Он сам ће је ставити на
нас. Он ће нам упутити слатке речи опроштења и обећања. Он ће нашој жедној
души отворити изворе живе воде на којима се можемо освежити. Она нас позива да
дођемо к Њему са свим својим теретима, свим својим жалостима, и обећава да ћемо
наћи спокојство. Према томе, када долазимо к Њему, морамо веровати да ће нам
опростити и морамо показати своју веру почивањем у Његовој љубави. Срце је
покренуто свиме што је нежно, и непорочно и узвишено – високим амбицијама,
светим радостима, оплемењујућим побудама, саучешћем пуним љубави, жељом да
пружимо неопходну помоћ."

Понуда потпуног опроштења. "Исус види кривице из прошлости, изговара речи

опроштења, и ми га не смемо осрамотити сумњајући у Његову љубав. Осећање
кривице се мора положити у подножје крста на Голготи. Свест о грешности нам је
отровала изворе живота и истинске среће. И зато сада Исус каже: 'Положи све то на
мене. Ја ћу узети твоје грехе и даћу ти мир. Немој више одбацивати своје
самопоштовање, јер сам те ја откупио под цену своје крви. Ти припадаш мени. Ја
ћу ојачати твоју ослабљену вољу, уклонићу и твоје жаљење због греха."

"Окрени онда према Њему своје захвално срце, које дрхти од неизвесности, и
ухвати се за наду која ти је понуђена. Бог прихвата твоје сломљено, скрушено срце
и даје ти безусловно опроштење. Он нуди да те усвоји у своју породицу, нуди ти
своју благодат да ти помогне у твојим слабостима. Драги Спаситељ ће те водити
напред корак по корак, ако будеш ставила своју руку у Његову и дозволила да те
Он усмерава."

"Истражуј драгоцена Божја обећања. Ако Сотона твојим мислима намеће претње,
одврати се од њих и приони уз обећања; нека се твоја душа теши њиховим сјајем.
Облак је мрачан сам по себи, али, када се испуни светлошћу, добија боју сјајног
злата, јер је слава Божја на њему."

"Нека Господ благослови твоју душу са ових неколико речи које ме је покренуо да
ти упутим." (Леттер 99, 1896)
Предмети Божје љубави и интересовања. "Господ Бог преко Исуса Христа
целога дана пружа своју руку позивајући грешне и посрнуле. Он жели да их све
прими. Он добродошлицом поздравља све. Њему је на славу да помилује и највећег
грешника. Он ће отети плен моћноме, ослободити заробљене, Он ће истргнути
распаљену главњу из огња. Он ће спустити златни ланац своје милости до највећих
дубина људске покварености и подићи понижену душу, отровану грехом."

"Свако људско биће је предмет љубави и интересовања Онога који је дао свој
живот да би људе вратио Богу. За криву и беспомоћну душу, коју је Сотона лако
могао да уништи својим замкама и варкама, Он се стара онако како се пастир стара
о овци из свога стада." (МХ 161.162)

42. РАЗУМЕТИ ДРУГЕ

Душевне муке онога који се каје. "Када грешник постане свестан својих греха,
трудите се да не уништите његово самопоштовање. Немојте га обесхрабривати
својом равнодушношћу или неповерењем. Немојте говорити: 'Пре него што му
будем поклонио своје поверење, причекаћу да видим да ли ће издржати!' Често
управо ово неповерење наводи грешника који се налази у искушењу да посрне."

"Треба да разумемо слабости других. Ми веома мало знамо о душевним патњама

оних који су били оковани ланцима таме и којима недостаје одлучности и моралне
снаге. Врло је бедно стање онога који пати од грижње савести; он је слилчан
некоме који је омамљен, који се тетура, пада у прах. Он ништа не може да види
јасно. Његов ум је помрачен, не зна који корак да предузме. Многа таква јадна
душа је погрешно схваћена, нецењена, испуњена очајањем и агонијом – изгубљена,
залутала овца, која не може да нађе Бога, иако има бескрајну жељу за опроштењем
и миром."

Снажни утицаји на зло. "О, нека се не изговори ниједна реч која би изазвала још
дубљи бол! Души која је уморна од живота у греху, и која не зна где да нађе
олакшање, представите Спаситеља пуног саучешћа. Узмите је за руку, подигните
је, упутите јој речи пуне охрабрења и наде! Помозите јој да се ухвати за
Спаситељеву руку... Ми морамо себе замислити на месту онога који се налази у
искушењу. Размислите о сили наслеђа, о утицају покварених другова и околине, о
снази лоших навика. Зар би требало да се чудимо што се многи кваре под таквим
утицајима? Зар би требало да се изненађујемо што су спори да се одазову позивима
да устану, напорима да се подигну?" (МХ 167.168)

Нежно саучешће. "Чудесне ли љубави да је Бог, бескрајни Бог, нама указао

предност да му се обраћамо нежним именом Отац! Ниједан земаљски отац не би
тако озбиљно позивао залутало дете као што то чини Онај који нас је створио, када
позива преступника. Ниједан људски интерес никада није непокајаноме упућивао
тако нежне позиве."

"И према томе, с каквим нежним саосећањем бисмо ми морали да радимо за

грешне и залутале, који пропадају свуда око нас. Док радимо морамо бити
надахнути истим Духом којим је Исус био надахнут, испуњени истом нежношћу
пуном сажаљења, којом је Он био испуњен. Када се живом вером будемо ухватили
за Божја обећања, када будемо живели од сваке речи која излази из уста Божјих,
онда ћемо се ставити на Христову страну, онда ће Његов Дух и Његова благодат
сјединити своје напоре с нашим напорима да душе доведемо до познања божанске
воље." (Мс 35, 1886)

Саучешће према кривцима. "Како се мало повезујемо са Христом у ономе што

би требало да буде најчвршћа веза заједништва између Њега и нас – везом
саучешћа према изопаченим, кривим, напаћеним душама, које су мртве у гресима и
преступима својим! Нечовечност човека према човеку је наш највећи грех. Многи
мисле да представљају Божју праведност иако потпуно пропуштају да представе
Његову нежност и Његову велику љубав. Често се они које дочекују мрко и оштро
налазе на удару искушења. Сотона се рве с тим душама и строге, неосећајне речи
их обесхрабрују и доприносе да постану плен силе кушача."

"Веома је осетљив посао бавити се умом човека. Једино Онај који чита свако срце
зна како да наведе човека на покајање. Једино Његова мудрост нам може осигурати
успех у приближавању изгубљенима. Ви можете стати укочено, мислећи: 'Светији
сам од тебе.' и уопште неће бити важно колико је тачно твоје мишљење и колико
истините твоје речи; оне никада неће досегнути срце. Христова љубав, показана
речима и делима, прокрчиће свој пут до душе; док непрестано понављање прописа
или доказивање неће постићи ништа."

"Нама је потребно много више христоликог саучешћа, не само обичног саучешћа

према онима који нам изгледају беспрекорни, већ саучешћа према сиромашним
душама које се боре за живот, које су често савладане манама, које падају у грех и
које се кају, које се налазе у искушењу и бивају обесхрабрене. Ми треба да пођемо
својим ближњима, дирнути, као и наш милосрдни Првосвештеник, саучешћем
према њиховим недостацима." (МХ 163. 164)

Последице хладноће и занемаривања. "Међутим, међу нама као људима осећа се

недостатак дубоког, искреног, срдачног саучешћа и љубави према онима који
падају у искушење и греше. Многи су показивали хладноћу и грешно
занемаривање, држање које је Христос описао као прелажење на другу страну, као
највеће могуће удаљавање од оних којима је наша помоћ најпотребнија.
Новообраћена особа врло често води оштар сукоб са својим укорењеним навикама
и са неким посебним обликом искушења, и када буде савладана неком великом
страшћу или склоношћу, постаје крива за несмотреност или неко стварно зло.
Управо се тада од његове или њене браће тражи енергичност, тактичност и мудрост
да би се посрнула душа вратила и поново стекла духовно здравље. У таквим
случајевима треба применити савет Божје Речи: 'Браћо, ако и упадне човек у какав
грех, ви духовни исправљајте таквога духом кроткости, чувајући себе да и ти не
будеш искушан.' (Галатима 6,1) 'Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих
носити, а не себи угађати.' (Римљанима 15,1)"

"Међутим, како се мало Христовог сажаљења и Његове нежности види у понашању

Његових такозваних следбеника! Када неко погреши, други често узимају себи
слободу да његов случај приказују у што тамнијим бојама. Они који су, можда,
криви за исто тако велике грехе, само у неком другом смеру, поступају према своме
брату са суровом оштрином. Преступи учињени због незнања, непромишљености
или слабости се надувавају да изгледају као намерни, унапред смишљени греси.
Када виде душе које скрећу с правог пута, неки скрштавају руке и кажу: 'Рекао сам
да ће тако бити! Знао сам унапред да се тој особи није могло поклонити поверење!'
На тај начин се понашају исто онако као што се понаша Сотона, уживајући што су
се њихова зла сумњичења показала као тачна." (5Т 604.605)

Љубав према онима који греше. "Ми нисмо сви једнако организовани, а многи
међу нама нису ни васпитани правилно. Њихово образовање је било непотпуно.
Неки су наследили нагао темперамент, њихово васпитање у детињству није их
научило да владају собом. С тим ватреним темпераментом, често су сједињене и
завист и љубомора. Неки имају мане на другим подручјима. Има и оних који су
непоштени у поступању према другима, који себи у пословима сувише
дозвољавају. Други су самовољни у породицама, склони да владају. Њихов живот
је далеко од онога што би морао бити. Њихово васпитање је потпуно погрешно.
Њима није било речено да постоји грех препуштања власти тих злих особина; и
управо зато им ни грех не изгледа изузетно грешан. Други, чије васпитање није
било у тој мери погрешно, који су добили нешто бољу обуку, развили су много
бољи карактер. Међутим, хришћански живот свих нас стоји под великим
позитивним или негативним утицајем нашег претходног васпитања."

"Исус, наш Заступник, упознат је са свим околностима које нас окружују и поступа
према нама у складу са виделом које имамо и околностима у које смо стављени.
Неки су се далеко боље организовали од других. Док су неки стално узнемиравани,
измучени и у невољама због својих неугодних карактерних особина, морају да се
боре против својих унутрашњих непријатеља и покварености своје природе, други
немају ни упола толико борбе. Они се скоро без икаквих тешкоћа срећу са својом
браћом и сестрама и раде с онима који нису тако добро организовани као они." (2Т
74)

Добродоплица покајнику. " 'И тако разликујући, једне милујте!' (Јуда 22) Они
који су мудри по Божјој мудрости схватиће душе којима је неопходна помоћ, душе
које су биле савладане, и које, иако су се искрено покајале, једва да се усуђују
надати, уколико их неко не охрабри. Господ ће покренути срца оних које је учинио
приставима своје благодати да са добродошлицом прихвате те уздрхтале,
покајничке душе у заједништво своје љубави. Господњи истински следбеници неће
се понашати према грешницима као да су они изван домашаја опроштења. Они ће
имати сажаљења према онима који су се налазили у неповољним околностима и
који су дозволили Сотони да их поведе на забрањене путеве."

"Те душе су згрешиле Богу, али, ако се покају и покажу искреност свога покајања
својим напорима да служе Господу, ко би се смео усудити да им забрани да дођу
Богу? Охрабрите их! Дајте им прилику да поново стекну оно што су изгубили.
Охолост, лакомство, сензуалност, можда су били њихови најтежи греси. Укажите
им на њихове заблуде, али не тако да их удаљите од Христа. Речима саучешћа и
љубави привуците их Њему. Колико год да су ниско пали, немојте им уништавати
наду у опроштење. Радите за њих, молите се с њима, указујте им на Откупитеља..."

Не осуђујте друге. "Озбиљним, христоликим напорима људи ће бити осведочени

и обраћени, и Бог ће им опростити. Нека нико не одбаци душу која напушта
служење Сотони и тражи опроштење од Исуса. 'И тако разликујући, једне милујте!'
Када пруже доказ да се Божји Дух бори с њима, пружите им свако могуће
охрабрење због ступања у Господњу службу. Немојте их обесхрабрити ни својом
равнодушношћу, одвраћањем од њих по начелу: 'Светији сам од тебе!' (Исаија
65,5)"

"Они који се понашају као фарисеји можда нису криви за потпуно исте грехе као и
они које осуђују код других, али могу да буду криви за грехе који су још много
тежи у Божјим очима. Свако ће бити награђен према своме раду. Нека се они који
осуђују друге добро чувају, да не би били осуђени пред Богом због фарисејства."
(Мс 37, 1902)

Људи љубави, а не као бодљикави кестени. "Морамо очекивати да ћемо морати

да се суочимо и да подносимо велике недостатке код оних који су још млади и
неискусни. Христос нас је задужио да исправљамо такве у духу кроткости, али ће
нас узети на одговорност уколико их својим понашањем наведемо на
обесхрабрење, очајање, или гурнемо у пропаст. Уколико свакодневно не негујемо
драгоцену биљку љубави налазимо се у опасности на постанемо ускогруди,
неосетљиви, лицемери, критички расположени, проглашавајући себе праведнима,
иако нам још много треба да би нас Бог признао као своје. Неки су нељубазни,
нагли и груби. Слични су кори кестена – боду свакога ко их такне. Такви
причињавају неизрециву штету погрешно представљајући нашег љубазног
Спаситеља."

"Ми морамо задовољити узвишенија мерила или ћемо бити недостојни да се

назовемо хришћани. Ми морамо развити дух с којим је Христос радио за грешнике.
Они су Њему исто толико мили колико и ми. Они су исто толико способни да
постану трофеји Његове благодати и наследници Његовог царства. Међутим, они
су изложени замкама поквареног непријатеља, изложени опасностима и кварењу, и
без спасоносне Христове благодати, сигурно би пропали. Да смо ово питање
посматрали у правој светлости колико би наша ревност била јача, колико би се
умногостручили наши озбиљни, пожртвовани напори да бисмо се приближили
онима којима су неопходни наша помоћ, наше молитве, наше саучешће, наша
љубав?" (5Т 605. 606)

Исус, наш Пример. "Управо је одбачене, царинике и грешнике, презрене у

народима, Исус позивао и својом љубазношћу и љубављу привлачио да дођу к
Њему. Једина група коју никада није подупирао били су људи који су цебе високо
ценили и с потцењивањем гледали на друге."

"Чак је и према онима који су најдубље пали поступао с поштовањем. Христу је

причињавало непрекидни бол да буде суочен с непријатељством, изопаченошћу и
порочношћу; али никада није изрекао ниједну једину реч којом би показао да је
Његова осетљивост била ужаснута или Његов префињени укус повређен. Без
обзира какве су биле зле навике, колико јаке предрасуде и таште страсти људских
бића, Он се увек са свиме суочавао с нежношћу пуном саучешћа. Уколико будемо
добили део у Његовом Духу, све људе ћемо прихватати као браћу, која се боре са
сличним искушењима и невољама, која често падају и поново устају, која се
суочавају с обесхрабрењима и тешкоћама, чезну за саосећањем и помоћи. И тада
семо поступати на такав начин да их не обесхрабримо или одбацимо, већ да
пробудимо наду у њиховим срцима." (МХ 164. 165)

ДОДАТАК А

МАСТУРБАЦИЈА И ДУШЕВНЕ БОЛЕСТИ

У својој научној расправи под насловом "Мастурбационо лудило, историја идеје"

(Јоурнал оф Ментал Сциенце 108, 1. јануар 1962) Е.Х.Хер се позива на студију
изведену на 500 пацијената који су били лечени у Државној психијатријској
болници у Ајови, и каже да су аутори студије под насловом "Улога коју је
мастурабација имала у изазивању менталног растројства" (Јоурнал оф Нервоус анд
Ментал Дисордерс, 76:220, 1932) установили да се у двадесет и два случаја
мастурбација појављује као очигледно најважнији фактор у настајању растројства.

Исти аутор наставља:

"Аутори су закључили да је ментални сукоб изазван мастурбацијом, а не сама

навика, довео до болести и они верују да је овај закључак потврђен ефикасношћу
психотерапије усмерене на преобликовање пацијентових идеја о мастурбацији.
Међутим, сама чињеница да су 15 од 22 пацијента патили од депресије мора
изазвати сумњу у веродостојност овог умереног закључка, јер депресивни
пацијенти нису само склони да оптужују себе за занемаривање онога што сами
сматрају здравственим правилом, већ и да се опорављају од болести без обзира да
ли су лечени психотерапијом."
На овај начин Хер ставља под сумњу закључке Маламуда и Палмера, али каже, што
је веома значајно, да је њихова студија "један од заиста ретких покушаја – уколико
се његових сазнања тиче, једини стварни покушај – научног проучавања
мастурбационе хипотезе (претпоставке да мастурабација може изазвати душевну
болест).

Пошто је признао да "нема никаквог начина да се обори мастурбациона хипотеза"

Хер нуди свој коначни закључак: "Све што бисмо могли да кажемо, на темељу
доказа, гласи да је повезаност мастурбације и менталног растројства врло слаба и
променљива, и да стога, уколико је мастурбација изрок болести, вероватно није
неки њен врло важан узрок."

Према томе,иако ови аутори умањују могућност да мастурбација може да буде

повезана с душевном болешћу, они је не одбацују у потпуности. Још је значајније,
аутор наглашава да је учињен само један једини покушај да се мастурбациона
хипотеза научно проучи и докаже.

Пишући о мастирбацији одраслих особа Лестер Ц. и Елис Кроу закључују:

"Последице овог облика сексуалне перверзије нису до сада још потпуно познати."

Др Дејвид Хоробин, са Оксфордског универзитета изјављује:

"Количина цинка у ејакулату је толика да самои једна ејакулација може човека

лишити целокупне количине цинка која је апсорбована преко црева у току једнога
дана. Уколико изгубљена количина није надокнађена повећаним уношењем преко
хране, поновљене ејакулације могу изазвати недостатак цинка и појављивање
различитих проблема, међу њима и импотенције."

"Чак је могуће, узимајући у обзир важност цинка за рад мозга, да су моралисти 19.
столећа били у праву када су говорили да поновљене мастурбације могу допринети
да човек полуди!" (Витабоокс: Ст. Албанс, Вермонт, 1981, паге 8)

Ова изјава је слична изјави коју је дао др Карл Пфајфер у својој књизи о цинку. Он
изјављује:

"Мрзим то да кажем, али код пацијената са недостатком цинка, сексуална избуђења

и интензивна мастурбација могу убрзати лудило." – (Зинк анд отхер Мицро-
нутритиентс, Кеатс: Неw Цанаан, Цонн. 1978, паге 45)

Неће се сви медицински ауторитети сложити с овим закључцима, али је значајно да

постоје неки чије студије и истраживања доводе до мишљења која се прилично
слажу с учењем Елен Г. Вајт.
Види књигу Цхилд Гуиданце, пагес 439-456, и потражи даље информације о овом
предмету!

ДОДАТАК Б.

ЈЕДАН РАНИ ПРОБЛЕМ У ЦРКВИ

На првој адвентистичкој делегатској конференцији, која је одржана у Монтереју,

Мичиген, од 4. до 6. октобра 1862. године расправљало се о четири питања, од
којих је прво гласило: "Како да се понашамо према разведеним браковима?"

Појам "разведени бракови" је описан као ступање у брак особа "које су претходно
биле разведене од својих дотадашњих мужева или жена из других разлога осим
онога који је споменут у Матеј 19, и после тога ступиле у брак с другом особом.
Треба ли такве особе, када прихвате вест истине за садашње време, примати у
заједништво Цркве?" (Р&Х, 14. октобар 1862)

Питање је било стављено на дневни ред једног одбора конференције. Никакав запис
није сачуван о некој усвојеној препоруци или акцији.