Elen G.

Vajt
SVEDOANSTVA O SEKSUALNOM PONAANJU, O PRELJUBI
I O RAZVODU BRAKA
Naslov originala:
Testimonies on Sexual Behavior, Adultery and Divorce
by Ellen G. White

Preveo s engleskog:
Milan ulji

PREDGOVOR
Kada je ova zbirka bila prikupljena, nije bila namenjena irokoj italakoj publici, ve
administratorima Crkve i drugim propovednicima da im pomogne u njihovim naporima
da uzdignu visoka moralna merila u krilu Crkve, da uravnotee milost s pravednou
kada postupaju prema vernicima koji su zateeni u sumnjivom ili nemoralnom ponaanju.
Meutim, zbirka se pokazala tako korisnom, i zahtevi za njom tako sveopti, da je do
sada postala svima dostupna kao deo serije namenjene hrianskom domu.
itaoci e svakako zapaziti da su mnoga pisma obuhvaena ovom zbirkom upuena
radnicima u Bojem delu, svakako i zato to je Elen G. Vajt najveim delom saobraala s
propovednicima i drugim evaneoskim radnicima. Uprkos nedostacima i gresima onih
kojima su pisma bila upuena, Elen G. Vajt je gajila veliko poverenje u propovednike
svoje Crkve, Crkve adventista sedmog dana. U starosti od 85. godina poslala je i dve
poruke koje su trebale da budu proitane na zasedanju Generalne konferencije 1913.
godine. U svojoj prvoj poruci uverava delegate:
"Iako sam i dalje veoma zabrinuta zbog toga kako se neki odnose prema vanim merama
koje su povezane s razvitkom Bojeg dela na Zemlji, ipak imam vrsto poverenje u
propovednike u celom polju i verujem da e, kada se budu okupili i ponizili pred
Gospodom i iznova posvetili Njegovoj slubi, biti osposobljeni da izvravaju Njegovu
volju." (2SM 401. 402)
U svojoj drugoj i zavrnoj poruci delegatima iste Generalne konferencije, Elen G. Vajt
izjavljuje:
"Kada u toku nonih asova nisam u stanju da zaspim, podiem svoje srce u molitvi
Gospodu i On me snai i uverava da je sa svojim slugama propovednicima u domaim
poljima i u poljima u dalekim zemljama. Ja se oseam ohrabrena i blagoslovena kada
shvatim da Bog Izrailjev i dalje vodi svoj narod i da e nastaviti da bude s njime sve do
kraja." (2SM 406)

Ovi izrazi poverenja u propovednike jasno govore da moralni problemi o kojima se

raspravlja u pismima nisu opte prirode niti iroko rasprostranjeni. Meutim, poto su
savremeni moralni problemi slini onima iz proteklih decenija, mi verujemo da mnoga
pisma, koja je Elen G. Vajt napisala pre vie od stotinu godina, sadre opomene i pozive
koji se moraju uti i danas. to se tie upotrebe njenih pisama, sama Elen G. Vajt je
napisala:
"Pokuavam uz Boju pomo da napiem pisma koja e biti korisna ne samo onima
kojima su upuena, ve i mnogim drugima kojima su potrebna." (Letter 79. 1905)
Ova sadanja zbirka nije oblikovana tako da poslui kao pravilnik ili uzor za postupanje
prema nemoralu, nevernosti ili nebiblijskim razvodima braka i ponovnog stupanja u brak.
Nijedan pravilnik ne bi mogao da pokrije svako mogue nemoralno ponaanje. Kada je
Vilijam C. Vajt (sin Elen G. Vajt) bio pozvan da navede neki autoritativni citat iz spisa
svoje majke koji bi mogao da poslui kao merilo po kojemu bi se reavali svi sluajevi
nebiblijskih brakova, on je odgovorio:
"Poto budete proitali dokumente koje sam vam danas poslao, vi ete kazati: Pa, dobro,
nije mi dao nita autoritativno iz pera sestre Vajt to bi neposredno odgovorilo na moje
pitanje.
Meutim, mislim da ete iz onoga to sam vam poslao shvatiti da je namera sestre Vajt
bila da iz njenog pera ne izae bilo ta to bi posluilo kao zakon ili pravilo prilikom
reavanja pitanja braka, razvoda, ponovnog braka i preljube. Ona je smatrala da su
sluajevi, u kojima je Sotona doveo ljude u ozbiljne neprilike, tako razliiti i tako ozbiljni
da bi u sluaju da je napisala bilo ta to bi se moglo proglasiti pravilom za reavanje tih
sluajeva, to moglo da bude pogreno shvaeno ili zloupotrebljeno." (W.C. White C.P.
Bollmanu 6. januara 1931. godine)
Mi se potpuno slaemo s gleditem Elen G. Vajt. Moralni problemi su vrlo sloeni.
Nijedna dva sluaja nisu potpuno ista. Svaki zahteva paljivo prouavanje; i iako razlike
mogu izgledati beznaajne, svaki sluaj zahteva svoje posebno reenje. Sveti Duh e
uvek biti neophodan kao boanski vodi i savetnik da pomogne onima koji se bave
moralnim problemima.
Sva navedena imena u knjizi su prava, meutim, prilikom navoenja razliitih sluajeva
imena su zamenjena inicijalima. Naslovi poglavlja i otseka su dodati.
Naa je nada i naa molitva da e u rukama Crkve koja je spremna da stalno ui i da se
stara o svojim vernicima, materijali u ovoj zbirci doprineti da se uzdignu moralna merila
u Crkvi i da e u isto vreme doneti utehu, ohrabrenje i nadu onima iji sloeni moralni
problemi naalost izgledaju nereivi, bar s ljudske take gledita.
Poverenici u Zaostavtini Elen G. Vajt

Deo I
BRAK
1. VANE INJENICE I NAELA

Boji prvobitni plan. "Bog je sveano obavio prvo venanje. Na taj nain ova ustanova
kao svog zaetnika ima Stvoritelja svemira. "Brak je asna ustanova"; bio je to jedan od
prvih Bojih darova oveku i to je jedna od dve ustanove koje je Adam, posle pada, izneo
sa sobom kada je proao kroz vrata Edema. Kada se boanska naela na ovom podruju
priznaju i sluaju, brak je na blagoslov; on uva neporonost i sreu ljudskog roda, on
zadovoljava ovekove drutvene potrebe, on uzdie njegovu fiziku, intelektualnu i
moralnu prirodu." (PP 46)
I danas uiva boansku potvrdu. Godine 1885. Elen G. Vajt je izjavila: "U ovo vreme
istorije sveta, kada prizori zemaljske istorije uskoro treba da se zavre, u vreme kada se
spremamo da uemo u vreme nevolje kakve nije bilo od postanja sveta, to se manje
brakova sklapa, to bolje i za ljude i za ene." (5T 366)
Oigledno, verovala je da je kraj sveta neposredno pred nama. Meutim, Hristov dolazak
je odgoen. Godine 1901. Elen G. Vajt je napisala: "Moda emo morati da ostanemo na
ovom svetu jo mnogo godina zbog svoje neposlunosti." Sve do kraja svog ivota
nastavila je da prua savete o odnosima u braku: "Samo po sebi nije greh jesti i piti, eniti
se ili udavati se. Bilo je u skladu sa zakonom eniti se u Nojevo doba, i sada je u skladu

sa zakonom eniti se, ukoliko je ono to je zakonom dozvoljeno pravilno tretirano i nije
dovedeno do grenih krajnosti." (R&H, 25. septembar 1888)
"to se braka tie, kazala bih, itajte Boju Re! ak i u ovo vreme, u poslednje dane
istorije sveta, meu adventistima sedmog dana sklapaju se brakovi..."
"Mi kao Crkva, nikada nismo zabranjivali brak, osim u sluajevima kada je bilo
oiglednih razloga da e brak uvaliti u bedu obe strane. Pa ak i tada, mi smo samo
savetovali i uveravali." (Letter 60, 1900)
Priprema za Nebo. "Neka imaju na umu da dom na Zemlji treba da bude simbol i
priprema za dom na Nebu." (MH 363)
"Bog eli da dom bude najsrenije mesto na Zemlji, pravi simbol doma na Nebu. Nosei
brane odgovornosti u domu, povezujui svoje interese sa Isusom Hristom, naslanjajui
se na Njegovu ruku i na Njegova obeanja, mu i ena mogu da dele sreu u toj zajednici
koju preporuuju Boji aneli. (AH 102)
Doivotna zajednica. "Brak je doivotna zajednica, simbol zajednice izmeu Hrista i
Njegove Crkve. (7T 46)
"U mislima mladih brak je odeven romantikom, i teko ga je liiti te karakteristike,
kojima ga mata zaodeva i utisnuti u misli svest o dubokoj odgovornosti koja je
obuhvaena branim zavetom. Taj zavet povezuje sudbinu dve osobe vezama koje nita
osim ruke smrti ne sme razvezati."
"Svaka brana veza se mora paljivo razmotriti, jer je brak korak koji vezuje za celi ivot.
I ovek i ena moraju paljivo razmotriti mogu li prianjati jedno uz drugo u svim
promenama ivota sve dok oboje budu ivi." (AH 34)
Sa uzviene take gledita. "Oni koji tvrde da su hriani ne treba da ulaze u branu
zajednicu sve dok to pitanje nisu paljivo i uz molitvu razmotrili s jedne uzviene take
gledita, da bi videli hoe li Bog biti proslavljen tom zajednicom. A onda treba da
pravovremeno da razmotre posledice svake prednosti branog odnosa, i posveena naela
treba da budu temelj svakog postupka." (R&H, 19. septembar 1899)
"Ispitajte paljivo da vidite hoe li va brani ivot biti srean, ili neskladan i na propast.
Neka se postavi pitanje: Hoe li mi ova zajednica pomoi na putu prema Nebu? Hoe li
ona poveati moju ljubav prema Bogu? Hoe li ona proiriti podruje moje korisnosti u
ovom ivotu? Ukoliko takva razmiljanja ne pokau da postoji neka smetnja, tada u
strahu Bojemu idite napred." (FE 104. 1o5)
Sve u ime Gospoda Isusa. "Onaj koji se sprema na enidbu treba da stane i da iskreno
razmisli zato preduzima taj korak. Hoe li mu njegova ena biti pomonik, drug jednak
njemu, ili e on prema njoj zauzeti takvo dranje da ona nee biti u stanju da gleda jedino
slavu Boju? Hoe li se on usuditi da popusti uzde svojim strastima da bi video kolikim
brigama i optereenjima moe podloiti svoju enu ne gasei njen ivot ili e razmotriti
znaenje ovih rei: 'ta god da inite, reju ili delom, sve inite u ime Gospoda Isusa!' "

(Ms 152. 1899)

Potreba paljivog pripremanja. "Pre nego preuzmu odgovornosti obuhvaene brakom,
mladi ovek i mlada ena treba da steknu takvo iskustvo u praktinom ivotu koje e ih
pripremiti za brane dunosti i brane terete. Ne smeju se podsticati rani brakovi. Odnos,
tako vaan kao to je brak, i tako dalekosean po svojim posledicama, ne sme se sklapati
napreac, bez dovoljne pripreme, i pre nego to su i mentalne i fizike snage dobro
razvijene." (MH 358)
"Draga moja Ema, (pisano 27. juna 1869. godine Emi Mekdermon, koja je imala 21
godinu ivota kada se udala za Edsona Vajta, sina Elen G. Vajt, na njegov 21. roendan
28. jula 1870. godine. Ema je bila roena 16. novembra 1848. godine. Vilijam C. Vajt,
sin Elen G. Vajt, imao je 21 godinu kada se oenio Meri Kelsi, koja jo nije bila napunila
19 godina ivota.) nema osobe koju bih mogla prigrliti u svoje srce tako srdano kao
tebe. Ipak, savetujem ti... da bude paljiva, da procenjuje svaki korak. Vi preduzimate
korak koji treba da bude trajan. Upravo zato ne preduzimajte nita napreac. Nemojte
dozvoliti da vas potpuno obuzme samo ta jedna tema, brak." (Letter 7,1869)
Pitajte Boga za savet. "Hristove rei treba uvek imati na umu: 'I kao to je bilo u vreme
Nojevo, talko e biti i u dane Sina ovejeg.' Ljudi su se enili i ene udavale sve do dana
kada je Noje uao u koveg, kada je doao Potop i sve ih unitio. Mi smo svedoci iste
zaluenosti u odnosu na brak. Mladi, pa ak i ljudi i ene, od kojih bi se oekivalo da
budu mudri i razboriti, ponaaju se kao da su opinjeni ovim pitanjem. Izgleda kao da su
ih sotonske sile uzele pod svoju vlast. Udvaranje i brak su teme koje ih potpuno
zaokupljaju. Sklapaju se najnerazumniji brakovi. Boga niko ne pita za savet. Ljudska
oseanja, elje i strasti rue sve pred sobom, sve dok kocka ne bude baena. Neiskazana
beda je posledica takvog stanja stvari, a Bogu se nanosi sramota. Brana postelja nije
posveena ili sveta. Zar ne bi trebalo da doe do odluujue promene u odnosu na ovo
vano pitanje? (Letter 6a, 1888)
Samo sa vernicima. "Lotova ena je bila sebina, nereligiozna i posluila se svojim
uticajem da Lota odvoji od Avrama. Da nije bilo nje, Lot ne bi ostao u Sodomu, lien
saveta mudrog, bogobojaznog patrijarha. Uticaj njegove ene i druenja s tim
pokvarenim gradom naveli bi da otpadne od Boga da nije bilo verodostojnih saveta koje
je nekada primio od Avrama. Lotov brak i njegov izbor Sodoma kao doma bili su samo
prve karike u dugom lancu dogaaja koji su donosili zlo svetu u toku mnogih narataja."
"Niko ko se boji Boga ne moe se bez opasnosti povezati s nekim koji ga se ne boji.
'Mogu li dvoje ii zajedno, ako se ne sloe?' (Amos 3,3. po engl. originalu) Srea i
blagostanja branog odnosa zavise od jedinstva strana; ali, izmeu vernika i nevernika
postoji radikalna razlika u ukusima, sklonostima i namerama. Oni slue dvojicu
gospodara, meu kojima ne moe biti sloge. Makoliko neporoni i pravilni bili neiji
principi, uticaj nevernog druga teie da ga odvrati od Boga... Brak hrianina s
nevernikom je zabranjen u Bibliji. Gospodnje uputstvo glasi: 'Ne vucite u
neravnopravnom jarmu s nevernicima!' (2. Korinanima 6,14.17.18. po engl. oritginalu)
(PP 174. 175)

"Neka se ne stvaraju nesvete zajednice izmeu Boje dece i prijatelja sveta. Neka ne bude
brakova izmeu vernika i nevernika. Neka se Boji narod jasno opredeli za istinu i
pravednost." (R&H,
31. jula 1894)
"Mladi hriani moraju da posvete veliku panju sklapanju prijateljstava i izboru
ivotnog druga. Pazite da se ono to sada smatrate istim zlatom ne pretvori u obian
metal. Svetovna druenja su sklona da stavljaju prepreke pred vau slubu Bogu i mnoge
due su bile upropaene nesrenim zajednicama, bilo poslovnim bilo branim, sa onima
koji se nikada nee moi oplemeniti ili uzdii. Boji narod se nikada ne sme usuditi da
stupi na zabranjeno tlo. Bog je zabranio brak izmeu vernika i nevernika. Meutim,
mnogo puta neobraeno srce sledi svoje elje, i tako nastaju brakovi koje Bog ne moe
odobriti. Zbog svega toga, mnogi ljudi i ene ostaju bez nade i bez Boga u svetu. Njihove
plemenite tenje su mrtve; lancem dogaaja oni su zarobljeni u Sotoninoj mrei." (R&H,
1. februar 1906)
Boji zahtevi na prvom mestu. Kada bi brani drug po tvome izboru bio na svim drugim
podrujima dostojan (to on nije), on nije prihvatio istinu za ovo vreme; on je nevernik, i
Nebo ti je zabranilo da se sjedini s njime. Ti ne moe, bez opasnosti po svoju duu, da
zanemari taj boanski nalog... Povezati se s nevernikom znai staviti sebe na Sotonino
tlo. Ti alosti Bojega Duha i proigrava Njegovu zatitu. Moe li sebi dozvoliti da
ima protiv sebe tako stranu premo protivnika u tvojoj borbi za veni ivot?"
"Ti moe kazati: Ali, dao sam obeanje, kako da ga povuem? Ja odgovaram: Ako si
dao obeanje koje se suproti Bibliji, na svaki nain ga bez odlaganja povuci, i u svoj
poniznosti pokaj se pred Bogom zbog zaslepljenosti koja te je navela da tako brzopleto
da svoju re. Mnogo je bolje da povue takvo obeanje, u strahu Gospodnjem, nego da
ga odri i time osramoti svoga Stvoritelja." (5T 364. 365.)
"Gospod je u svojoj Rei jasno pouio svoj narod da se ne sjedinjuje s onima koji nemaju
Njegove ljubavi i straha pred Njime. Takvi brani drugovi e retko biti zadovoljni
ljubavlju i potovanjem koji im po pravu pripadaju. Oni e neprestano pokuavati da od
bogobojaznog mua ili ene izvuku neku uslugu koja obuhvata i nepotovanje boanskih
zahteva. Bogobojaznom oveku, i Crkvi s kojom je povezan, svetovna ena, kao i
svetovni prijatelj, lie na uhodu u logoru, koji e iskoristiti svaku priliku da izneveri
Hristovog slugu ik da ga izloi neprijateljskim napadima."
"Sotona se neprestano trudi da ojaa svoju vlast nad Bojim narodom navodei ga da
stupi u savez sa etama tame." (ST, 6. oktobar 1881)

2. BOJE OPOMENE I SAVETI

Devojica kao nevesta. (Starost te devojice u vreme njenog venanja nije poznata)
"Jadna devojica! Ona se udala dok je jo bila samo dete, kojemu je bila potrebna
majina nega. Bio je to nesretan dogaaj. Bila je jo mlado dete. Njeno zdravlje je bilo
slabo, a njen mu surov i samovoljan. To dete je bilo jo suvie mlado za svog branog
druga. On je nije ni mogao potovati kao takvu. Bila je jo samo dete. On je vladao njome
kao tiranin. Sada su ve razdvojeni, ona ga najdublje mrzi, a on nema ljubavi prema
njoj." (Ms 4, 1873)
Duga verenitva nisu razumna. "ao mi je to si se zapleo u bilo kakvo udvaranje s Neli
A. Na prvom mestu, tvoja zabrinutost zbog ovog pitanja je prerana. Zdravo rasuivanje i
opreznost bi te naveli da prieka jednu ili dve godine. Meutim, da izabere nekoga da
bude u tvojim mislima u toku tako dugog vremena svakako da ne bi bilo mudro od tebe
ili bar za onoga kojemu si posvetio svoju panju."
Preuranjena oseanja. "Govorim na temelju onoga to znam o tom problemu, da bi za
tebe i za Neli bilo najbolje da potpuno odustanete od svega, jer nikakvo dobro ne moe
proizai iz toga. Ako nastavi da joj ukazuje svoju panju, ti e sebe onesposobiti da
obavlja dunosti u kancelariji i staviti prepreke na svoj put da stekne temeljito
obrazovanje i da uvrsti navike tvoga tela i uma. ak i da samo preuranjeno vee svoja
oseanja uinie sebi i mladoj dami nepravdu..."
"Pokazane su mi zle strane tako ranih veza, posebno kada je mladi daleko od domaeg
krova i kada mora da izabere svoga branog druga bez odabirakog oka svoje majke. Nije
sigurno za tebe da se osloni na svoje prosuivanje. Prerano bavljenje tematikom
udvaranja i braka odvratie tvoje misli od tvoga posla i uenja, i imae na tebe i na onoga
kojega si poastvovao svojom panjom obeshrabrujui uticaj. Kod vas oboje pojavie se
umiljena drskost u ponaanju, a slepa zaljubljenost e zahvatiti vas oboje i ti e biti tako
potpuno zaslepljen to se tie tvoga uticaja i primera da e, ako bude nastavio putem
kojim si krenuo, izloiti sebe kritikama i zahtevima da se tvoje ponaanje kudi."
"Vrlo je teko drati na uzdi udvaranje i brak, zato to um postaje tako smeten i opinjen
da dunost prema Bogu, ali i sve ostalo, postaje bez duha i nezanimljivo, a smirene i zrele
misli su poslednje to dolazi na red u tim pitanjima od najozbiljnije vanosti. Dragi mladi
prijatelju, ja ti se obraam kao neko ko zna o emu govori. Priekaj dok ne stekne neko
pravo zanje o sebi i o svetu, o ponaanju i karakteru mladih ena, pre nego to dozvoli
da pitanje braka zaokupi tvoje misli."
"Mogla bih da ti navedem mnoge koji su posle medenog meseca zaplakali zbog svoje
izuzetne ludosti i gluposti u svom braku, u vreme kada im aljenje vie nita nije moglo
doneti. Oni su ustanovili da su izloeni iskuenjima o kojima nikada nisu ni sanjali; u
karakteru objekta svoga izbora pronali su osobine iznad kojih ih nisu mogli uzdii, pa su
zato prihvatili neizbeno i spustili se na njihov nivo. Neli A. te nikada nee uzdii. Ona u
sebi nema skrivenih snaga koje bi je, ako se razviju, uinile enom razuma i sposobnosti
da stane uz tebe, da ti pomogne u bitkama ivota. Njoj nedostaje snaga karaktera. Ona
nema dubine misli i irine uma kojima mogla da ti prui pomo. Ti vidi samo povrinu i
to je zaista sve to postoji. Za kratko vreme, ukoliko se venate, opinjenosti e nestati.

Kada se izgubi novitet branog ivota, ti e sagledati stvari u njihovoj pravoj svetlosti i
ustanoviti da si nainio alosnu pogreku."
Neophodnost zrelog rasuivanja. "Zrelo rasuivanje osigurae ti mnogo bolje
razaznavanje stvari, dae ti silu da razlikuje istinu od lai, da upozna istinu. Tvome
karakteru je neophodno oblikovanje, tvom rasuivanju je potrebna snaga pre nego to se
pone baviti mislima o braku. Ti za sada nisi spreman da sudi o drugima, i nemoj
dozvoliti da bude zaveden da poini teku nerazboritost , ako ne i zloin, za koji ni
gorko kajanje ili suze kasnijih godina ne bi mogle doneti olakanje. Dete, samo
neukroena nezrela uenica, gospoica, zavisna od uviavnosti roditelja ili staratelja,
nema nikakvog razloga da slua o bilo emu to se odnosi na udvaranje ili na brak. Ona
treba da odbije svaku posebnu panju koja bi makar u najmanjoj meri vodila do bilo koje
sline posledice, i da se potpuno posveti nastojanju da od sebe stvori to je mogue
savreniju enu, tako da njen ivot bude koristan, da naui neki zanat tako da se moe
zaposliti i biti nezavisna."
Intelektualna osnova istinske ljubavi. "Ljubav je oseanje, tako sveto da samo retki znaju
o emu se radi. To je pojam koji se upotrebljava, ali se ne razume. Vrela vatra nagona,
opinjenost jedne mlade osobe drugom, to nije ljubav; i ne zasluuje da se tako zove.
Istinska ljubav ima intelektualnu osnovu, duboko, temeljno poznavanje onoga koga
volimo. Meutim, samo upoznavanje s objektom svoje naklonosti, usredsreivanje misli i
oseanja na njega, nije utemeljeno na razumu, na rasuivanju, i zato je intenzivno,
privremeno i senzualno."
"Imajmo na umu da je nagonska ljubav savreno slepa. Ona e isto tako spremno biti
usmerena prema nedostojnom objektu, kao i prema dostojnom. Zapovedite takvoj ljubavi
da se zaustavi i malo ohladi. Dajte mesta pravim mislima i dubokom, ozbiljnom
razmiljanju. Da li objekt vae naklonosti, na lestvici inteligencije i moralnog
savrenstva, ponaanja i kulturnih manira, stoji tako da biste bili ponosni da je predstavite
porodici svoga oca, da je pred celim drutvom priznate kao objekt svoga izbora, onu koja
bi svojim drutvom, sposobnou voenja razgovora, manirima ponaanja privukla i
zadovoljila vaa najuzvienija oekivanja? Da li bi Neli prola na ovom ispitu? Ja
odluno odgovaram: Ne! Ne, ona to ne bi mogla!"
Vanost porodine pozadine. "Neka vas vreme naui da budete razboriti, i ta su istinski
zahtevi ljubavi, pre nego to vam bude dozvoljeno da krenete makar samo jedan korak
dalje! Propast, strana propast, predstoji vam u ovom ivotu i u sledeem, ukoliko
nastavite da idete putem kojim ste krenuli. Razmotrite porodinu istoriju. Dve porodice
treba da budu dovedene u usku i svetu vezu. Savrenstvo u svim odnosima, naravno, ne
moe se oekivati, ali, vi biste uinili vrlo surov potez kada biste se oenili devojkom iji
bi vas preci i roaci sramotili ili vreali ili vas dovodili u iskuenje da ih izbegavate."
Saveti roditelja i bliskih prijatelja. Dobro je da se u ovim pitanjima urite polako. Dajte
sebi dovoljno vremena za posmatranje sa svake strane, a onda se nemojte osloniti na
svoje rasuivanje, ve dozvolite majci koja vas voli, i svom ocu, i poverljivim
prijateljima, da kritiki promotre onu kojoj ste skloni da ukaete prednost. Nemojte se

osloniti na svoje prosuivanje, i nemojte se oeniti nijednom devojkom za koju oseate

da nee biti na ast vaem ocu i majci, ve onom koja ima inteligenciju i moralnu
vrednost. Devojka koja se preputa svojim oseanjima prema mladiu, koja privlai
njegovu panju svojim podilaenjem, zadravajui se na mestima na kojima e je on
zapaziti ukoliko ne eli da se pokae neuljudan, nije devojka sa kojom biste vi eleli da
se druite. Njeni razgovori su jeftini i esto bez ikakve dubine."
Bolje nikakav nego loe sklopljen brak. "Neli A. nee svojim kultivisanim manirima i
korisnim znanjem biti spremnija za brak u dvadeset i petoj godini nego neke druge
devojke u osamnaestoj. Meutim, mukarci u vaim godinama uglavnom imaju vrlo
ogranieno znanje o karakteru, i skoro nikakvu valjanu zamisao o tome koliko ovek
moe ispasti glup kada se zaljubi u mladu devojku koja mu ne odgovara ni u kojem
smislu. Bilo bi mnogo bolje uopte se ne oeniti nego se nesretno oeniti. Traite savet
od Boga u svim tim pitanjima. Budite smireni, pokorni Bojoj volji, da se ne biste nali u
groznici uzbuenja i onesposobili za slubu Njemu svojim vezama." (Letter 59, 1880)
Potreba za slinou temperamenta. "ula sam da nameravate da se oenite sestrom po
imenu Ana Heil. To me je navelo da pourim da vam kaem neto od onoga to sam
videla. Vaa graa nije tako oplemenjena da biste mogli usreiti enu njene nene,
osetljive prirode. Nije nikako u skladu s Bojim redom da se takvi temperamenti kao to
su va i njen sjedine. Vaa priroda je velikim delom animalna. Vi imate snane animalne
strasti, koje nisu ukroene kao to bi trebalo da bude. Plemenitije, uzvienije snage uma
su podreene niim, neoplemenjenim strastima. Vi ste propustili da budete posveeni
istinom koju ispovedate, propustili da budete uesnik u boanskoj prirodi na taj nain to
biste pobegli od pokvarenosti koju je pouda unela u svet."
"Ana Heil nije osoba koja bi mogla da izdri grubosti ivota. Ona je neni cvet i brzo bi
se sasuila i umrla ukoliko bi bila izloena olujama i zanemarivanju. U svom
prethodnom braku vi niste shvatili potrebe ene. Niste potovali njen neni organizam. Vi
ste promaili, teko promaili sa svojom prvom enom. Ona je imala snanu konstituciju
kojoj bi se jedva mogla nai ravna po snazi i izdrljivosti, ali je pokuavala da postigne
suvie. Vaa briga da steknete navela vas je oboje da se preopteretite i da vas progutaju
brige ovoga ivota, navela vas je da zanemarite sadanju sreu i udobnost i da gledate
unapred u vreme kada ete imati vie ovozemaljskih dobara i kada ete moi dozvoliti
sebi da potraite udobnosti ivota."
"Vi ste uinili alosnu greku. ivot vae ene bio je rtvovan. Ona je mogla ostati u
ivotu. Trebalo je da ostane u ivotu. Meutim, vi ste tako malo znali o enskom
organizmu da ste zanemarili da se postarate za nju, propustili ste pripremu koju ste morali
uiniti radi njene udobnosti. U velikom meri vi imate temperament svoga oca."
"Kada budete traili enu, nemojte to initi meu nenim, uglaenim osobama, kod kojih
preovlauje intelektualna strana linosti. Izaberite sebi enu meu onima koje su slinije
vaoj grai. Vi ne moete usreiti osobu koja ima oplemenjeni duhovni temperament."
(Letter 21, 1868)

Vernost u roditeljskom domu. "Upravo se vernou dunostima u roditeljskom domu

mladi moraju pripremati za dom koji e osnovati. Neka se tu ue samoodricanju, neka
pokazuju ljubaznost, uslunost i hriansko sauee. Tako e topla ljubav biti gajena u
srcu i onaj koji izlazi iz takvog doma da stane na elo svojega znae kako da unapreuje
sreu one koju je izabrao za druga u celom ivotu."
"Brak, umesto da bude kraj ljubavi, bie samo njen poetak" (PP 176)
"Traim od vas, upozoravam vas u ime moga Uitelja, nemojte ulaziti u branu zajednicu
i preuzimati odgovornosti i obaveze branog zaveta sve dok se ne promenite u srcu i u
ivotu. Kada budete u stanju da svoj dom uinite srenim, da budete na blagoslov svom
ocu i majci, vaoj brai i sestri, onda ete biti u stanju da shvatite dunosti ukljuene u
branu zajednicu. (Ms 2, 1871)
3. INDIVIDUALNOST
Individualnost ene. "ena koja se pokorava stalnom diktatu i u najmanjim pitanjima
porodinog ivota, koja se odrie svoga identiteta, nikada nee biti posebno korisna ili na
blagoslov svetu i nee odgovoriti svrsi koju je Bog imao na umu kada ju je doveo na svet.
Ona je samo maina kojom upravljaju um i volja nekoga drugoga. Bog je svakome, i
oveku i eni, dao identitet, individualnost, tako da u strahu Bojem moraju delovati kao
posebne jedinke." (Letter 25, 1885)
Posebni identitet mua i ene. "Pokazano mi je da brani par, iako venan, iako su se kao
mu i ena predali jedno drugome najsveanijim zavetom pred oima Neba i svetih
anela, iako su dvoje postali jedno, ipak mora da zadri svoj posebni pojedinani identitet
koji nije ukinut ni branim zavetom. Iako vezani jedno uz drugo, ipak svako od njih treba
da iri svoj posebni uticaj u svetu i zato ne bi smeli da budu tako sebino obuzeti jedno
drugim da se odvoje od drutva i zakopaju svoju korisnost i uticaj." (Letter 9, 1864)
Pasivna ena. "Ako ena odlui da njen mu ima pravo da u potpunosti kontrolie njeno
telo, da tako oblikuje njene misli da u svemu budu usklaene s njegovima, da teku istim
kanalom kojim i njegove, ako se odrekne svoje individualnosti, njen identitet e se
potpuno izgubiti, stopiti s identitetom njenoga mua. Ona e postati samo maina koju
njegova volja pokree i kojom upravlja, stvorenje za njegovo uivanje. On e misliti
umesto nje, odluivati umesto nje, delovati umesto nje. Ona e sramotiti Boga ako bude
zauzela takvo pasivno dranje. Ona je odgovorna pred Bogom, i njena je dunost da tako
i ostane."
"Kada ena prepusti svoje telo i svoj um kontroli svoga mua, kada se pasivno preputa
njegovoj volji u svemu, rtvujui svoju savest, svoje dostojanstvo, pa ak i svoj identitet,
ona gubi priliku da iri svoj potencijalni moni uticaj na dobro, priliku da oplemeni svoga
mua." (R&H, 26. septembar 1899)
Ljubav prema Hristu, meusobna ljubav. "Ni ena ni mu ne smeju da svoju

individualnost utope u individualnosti onoga drugoga. Svako od njih ima svoj lini odnos
sa Bogom. Njega svako od njih treba da pita: 'ta je pravo?' i 'ta je pogreno?' ili 'Kako
da na najbolji nain ispunim svrhu svoga ivota?' Neka bogatstvo vae ljubavi potee
prema Onome koji je dao svoj ivot za vas. Uini Hrista prvim i poslednjim i najboljim u
svemu. Kada vaa ljubav prema Njemu postane dublja i snanija, i vaa meusobna
ljubav e se proistiti i ojaati."
"Duh koji Hristos pokazuje prema nama je onaj isti duh koji mu i ena treba da
pokazuju jedno prema drugome. 'Kao to je i Hristos ljubio nas' 'ivite u ljubavi!' 'No, kao
to Crkva slua
Hrista, tako i ene svoje mueve u svemu. Muevi, ljubite svoje ene kao to i Hristos
ljubi Crkvu i sebe predade za nju!'
Nikakva samovoljna kontrola. "Ni mu ni ena ne smeju pokuavati da uspostave
samovoljnu kontrolu nad svojim branim drugom. Nemojte pokuavati da naterate svoga
druga da se pokori vaim eljama. Vi to ne moete uiniti i zadrati meusobnu ljubav.
Budite ljubazni, strpljivi i popustljivi, obzirni i usluni. Blagodau Bojom moete uspeti
da jedno drugo usreite, kao to ste svojim branim zavetom i obeali." (R&H, 10.
decembar 1908)
"Onda mi je bila pokazana njegova snaha. Ona uiva Boju ljubav, ali se nalazi u
ropskim okovima, drhti, plai se, oajava, sumnja i vrlo je nervozna. Ova sestra ne bi
smela da misli da mora da pokori svoju volju bezbonom mladiu koji ima i manje
godina na svojim pleima od nje. Ona treba da ima na umu da njen brak nije unitio njenu
individualnost. Bog ima prema njoj zahteve koji su uzvieniji od bilo kojeg zemaljskog
zahteva. Hristos ju je otkupio svojom krvlju. Ona ne pripada sebi. Ona proputa da svoje
potpuno poverenje pokloni Bogu, i pristaje da pokori svoja uverenja i svoju savest
jednom arogantnom, tiranski raspoloenom oveku, kojega Sotona potpaljuje svaki put
kada njegovo sotonsko velianstvo misli da moe da se njime uspeno poslui da
isprepada tu drhtavu duu koja se onda povlai u sebe. Ona je ve toliko puta bila
naterana na nespokojstvo da je njen nervni sistem uzdrman i da je od nje preostala samo
olupina."
"Da li je Gospodnja volja da se ta sestra nalazi u takvom stanju, i da Bogu bude
uskraena njena sluba? Ne! Njen brak je sotonska prevara. Ipak, ona sada treba da od
njega naini najbolje to moe, da neno postupa prema svome muu, da ga uini onoliko
srenim koliko to moe ne povreujui svoju savest; jer ako on istraje u svom
buntovnitvu, ovaj svet e biti jedino Nebo koje e on uivati. Ali, da uskrati sebi
prednost da prisustvuje bogosluenjima da bi se zadovoljila arogantnog mua u kojemu je
duh adahe, nije po Bojoj volji. On eli da ta uzdrhtala dua nae utoite u Njemu. On
e joj biti zaklon. On e joj biti kao senka velike stene u izmuenoj zemlji."
"Samo imajte vere, oslonite se na Boga i On e je ojaati i blagosloviti. Svo troje njene
dece je prijemivo za uticaj istine i Bojega Duha. Kada bi ta deca bila u isto tako
povoljnom poloaju kao i mnoga deca koja svetkuju subotu, sva bi se obratila i prikljuila
Gospodnjoj vojsci." (2T 99.100)

Glava doma. "Marija... sa svom sestrinskom i majinskom ljubaznou elela bih da te

upozorim da jo jedno pitanje. esto sam zapazila na koji nain se pred drugima obraa
Donu, u nekom diktatorskom tonu, tonom glasa koji zvui nestrpljivo. Marija, i drugi su
to zapazili i govorili su mi o tome. To teti tvom uticaju."
"ena mora da ima na umu da nas je Bog stavio u podloan poloaj u odnosu na mua.
On je glava, pa se nae prosuivanje, i pogledi i rezonovanje moraju slagati s njegovim,
ukoliko je to mogue. Ukoliko nije, prednost je u Bojoj Rei data muu, kada god se
radi o pitanjima koja nisu povezana sa saveu. Mi se moramo pokoriti glavi." (Letter
5,1861)
Arogantan mu. "elela bih da kaem nekoliko rei o vaem braku, ne po otkrivenju,
nego po doputenju. Da, oseam da me Gospodnji Duh nagoni da vam kaem da imam
manje poverenja u vae potenje otkako ste sklopili brak nego to sam ga imala pre toga.
Moje srce je bilo veoma oaloeno. Znala sam da niste osposobljeni da postanete
prikladan mu za sestru Drejk. Da ste joj dozvolili da svoj sluaj iznese pred nas, mi
bismo joj uputili savet u skladu s videlom koje nam je Bog dao o vaem sluaju. Vi ste to
znali, pa ste zato i bili nespremni da dozvolite da se ona posavetuje s nama. Brate R,
mislim da su vae pobude u ovom braku bile potpuno sebine. Ne verujem da ste i
pomislili o dobru sestre Drejk ili o Bojoj slavi. Vi ste joj se nametnuli, ne dajui joj
priliku da se posavetuje s onima koji vas najbolje poznaju. Vi ste pourivali ovo pitanje,
ispunjeni onim istim duhom uurbanosti kojim ste se uvek odlikovali."
Pristavsko upravljanje sredstvima. "Vae ponaanje posle venanja kada ste uzeli i poeli
kontrolisati sredstva one koju ste uinili svojom enom pokazuje da ste pokrenuti
pogrenim pobudama. Sve je to protiv vas, i pokazuje duboku sebinost s vae strane i
diktatorski duh kojemu se ona, ukoliko eli da poslua Boju volju, ne bi smela pokoriti.
Njen brak nije ukinuo ili umanjio njene obaveze kao Bojeg pristava. Nije ni unitio njen
identitet. Njena individualnost se mora sauvati ukoliko eli da proslavi Boga svojim
telom i duhom, koji su Njegovi. Njena individualnost se ne moe stopiti s vaom. Ona
ima dunosti pred Bogom u koje vi nemate prava da se meate. Bog ima zahteve od nje
koje vi ne moete ispuniti. Po Bojem provienju ona je postala Njegov pristav, i tu
dunost ona mora odbiti da prenese na vas ili bilo koga drugoga."
"Vi nemate neke mudrosti, koja bi bila briljivija ili savrenija od njene, mudrosti koja bi
je navela da vama prepusti upravljanje svojim sredstvima. Ona je razvila daleko bolji
karakter od vaega i ima uravnoteeniji um od vaega. Ona moe upravljati tim
sredstvima u svojim rukama mnogo mudrije, mnogo promiljenije, i vie na slavu Boju
nego vi. Vi ste ovek krajnosti. Vi postupate prema nagonu i u toku najveeg dela
vremena nalazite se neposrednije pod upravom zlih anela nego Bojih anela." (Letter
4,1870)
Neprikladne pobude. "Ne moram ni da vam kaem da duboko alim to ste sklopili taj
brak. Vi niste ovek koji bi mogao usreiti vau enu. Vi sebe suvie volite da biste mogli
biti ljubazni, paljivi, strpljivi, oseajni i puni sauea. Kako neno biste sada morali

postupati prema eni s kojom ste se venali! Kako paljivo biste morali razmiljati kako
da uinite da ne poali to je svoju sudbinu sjedinila s vaom! Bog prati vae ponaanje
na ovom podruju i zato neete imati izgovora zbog naina na koji ste se ponaali. Bog je
prozreo vae pobude. Vi sada imate priliku da pokaete svoju pravu prirodu, da pokaete
da li ste bili pokrenuti iskrenom ljubavlju ili dubokim, sebinim interesima kada ste
stupili u brak. Vi ste se venali, nemam nikakve sumnje, mislei da ete doi u posed
imanja i da ete njime moi upravljati onako kako vam se bude dopadalo."
Vanost ljubavi i nenosti. "Nemate nikakvog prava da nareujete svojoj eni kao
nekom detetu. Vi niste stekli tako visoko cenjen dobar glas da bi on zahtevao potovanje.
Vi morate, uzimajui u obzir vae propuste u prolosti, da se ponizite i da se odreknete
dostojanstva koje niste zasluili. Vi ste suvie slabi kao ovek da biste mogli zahtevati da
vam se neko pokorava bez priziva. Vi treba da obavite veliko delo da biste zavladali
sobom..."
"Vi nikada ne smete da se postavljate iznad svoje ene. Njoj su neophodni ljubaznost i
ljubav, i ona e vam uzvratiti istom merom. Ukoliko oekujete od nje da vas voli, morate
zasluiti njenu ljubav pokazujui ljubav i nenost svojim reima i postupanjem prema
njoj. Vi imate u svojim rukama sreu svoje ene. Vae ponaanje joj govori: da bi mogla
da bude srena, mora svoju volju potpuno pokoriti mojoj; mora se pokoriti da ini
ono to meni ini zadovoljstvo. Vi ste nalazili posebno zadovoljstvo u pokazivanju svoga
autoriteta jer ste smatrali da to moete. Meutim, vreme e pokazati da ukoliko budete
sledili put kojim vas vodi va temperament, neete u srcu svoje ene probuditi ljubav, ve
ete je odviknuti od toga da vas voli, i ona e na kraju poeti da prezire taj autoritet, iju
silu nikada ranije nije osetila u svom branom ivotu. Vi svakako doprinosite da vam
poloaj postane teak i gorak, pa ete ponjeti ono to ste posejali.
Odgovornost majke prema detetu. "Ne usuujem se da vam govorim drukije nego
otvoreno. Sluaj to zahteva. Koliko je brak sestre Drejk sa vama popravio njeno stanje?
Ni za dlaku; umesto toga, vae ponaanje je uinilo njen ivot gorkim, njenu sudbinu
skoro nepodnoljivom. Znala sam kako e to biti im sam saznala za va brak. Ona je
mislila da mora imati nekoga koji e joj pomoi oko njenog deaka, ali vi biste da
odvojite majku od sina, pa zahtevate od nje da zaboravi na svoje roditeljsko staranje i
svoju ljubav prema sinu i da se posveti vama, onome koji ima samo brak kao razlog zato
bi to morala uiniti. Vi niste uinili nita da biste zavredili tako veliku rtvu. Niste ak
uinili nita da ak samo zadobijete njeno poverenje. A ipak zahtevate tako veliku rtvu,
odvajanje majke od njenog sina. Vi moete tvrditi da razumete sluaj, ali mi tvrdimo da
znate jedva neto o njemu. Umesto da oseate da vam je dunost da budete strpljivi i puni
ljubavi, i da mudro reavate sluaj njenog sina, vi se ponaate onako kako bi se ponaao
bezduni, neosetljivi tiranin."
"Ja bih savetovala majci da postupa u strahu Bojem i da ne dozvoli relativnom strancu
da se umea, zahtevajui titulu mua, i da odvoji njeno dete od njene ljubavi i staranja.
Bog nije oslobodio tu majku njene dunosti zato to se udala za vas. U vama nema
istinske ljubavi. Vama nije poznata sutina problema. Da jeste, nikada se ne biste
ponaali onako kako se ponaate." (Letter 4, 1870)

4. PONOVNI BRAK UDOVACA I UDOVICA

Oekivani brak u starosti. "Dragi brate Her, u vezi sa vaim prvim pismom koje sam
primila potom pre poslednjega, kazala bih da nemam nikakvog posebnog videla o tom
predmetu i da vam ne mogu dati nikakvu informaciju o onome to vas zanima. Savetujem
vam da razgovarate s Veslijem Herom i njegovom enom, jer oni poznaju onu koju imate
na umu i bie vam prikladni savetnici. Znam, kao to kaete, da se oseate usamljeno u
svojoj starosti, i ukoliko postoji neko kojega biste mogli voleti i koji bi vam uzvratio
ljubav, ne vidim nikakve smetnje. Meutim, kako ne poznajem damu koju imate u vidu,
ne mogu da govorim kao neko ko poznaje obe strane."
"Jedno je sigurno: vi znate da e vam Onaj kojemu ste sluili toliko godina biti pouzdan
Savetnik. Poverite svoj sluaj Njemu, jer On nikada ne grei. Nae vreme sada, i vae i
moje, je kratko, i mi treba da sazrevamo za budui, besmrtni ivot. Hristos kae: 'Da se
ne plai srce vae, verujte Boga i mene verujte. Mnogi su stanovi u kui Oca mojega, da
nije tako kazao bih vam. Idem da vam pripravim mesto. I kada odem i pripravim vam
mesto, opet u doi i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja!' (Jovan 14,1-3) Radujmo
se u tome, i zadajimo sebi to je mogue manje briga."
Kasne godine, vreme za odmor. "Poziv upuen i mladima i starima glasi: 'Hodite k meni
svi koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i nauite
se od mene, jer sam ja krotak i smeran u srcu i nai ete pokoj duama svojim.' (Matej
11,28-30) Zahvaljujte Gospodu, i srcem i duom i glasom, to postoji luka spokojstva,
slatki odmor. Vaa je prednost, i moja je prednost, da prihvatimo taj poziv i da se
odmorimo. Mi sada elimo da ostatak naeg ivota bude to je mogue slobodniji od
svake tekoe i brige, da bismo nali odmor u Hristovom ivotu. On kae: 'Jaram je moj
blag i breme je moje lako!'
"Gospod nee razoarati nikoga ko se osloni na Njega. On e nam biti prvi i poslednji i
najbolji u svemu. On e biti prisutna pomo u svako vreme potrebe. U ove poslednje
dane slube Hristova sila e nas odravati, voditi i tititi. Neka vas Gospod blagoslovi i
ojaa da vai poslednji dani budu vai najbolji dani, namirisani nenim, ublaujuim
uticajem Njegove ljubavi. Neka vas Gospod blagoslovi i uva i neka vam prui utoite u
svojoj ljubavi, to je moja najiskrenija elja, dragi moj brate!" (Letter 70, 1898)
Ponovni brak brata S.N. Haskela. (Prva ena pastora Haskela je umrla 1894. godine. Ovo
pismo se odnosi na njegov drugi brak, koji je sklopljen 1897. godine, kada je on imao 64
godine ivota) "Primili smo pismo brata Haskela navee posle subote. Bilo nam je drago
da ujemo da su vai interesi sjedinjeni i da su postali jedno. Neka Gospod blagoslovi to
zajednitvo, tako da budete jedno drugome snaga i podrka u svako doba. Neka Boji mir
poiva na vama, to je moja iskrena elja i topla molitva. 'Idite i stanite... i govorite narodu
sve rei ovoga ivota!' (Dela 5,20)"
"Drago mi je, brate Haskel, da si dobio pomonika. To je ono to sam ve neko vreme
elela. Delo u koje smo ukljueni sjedinilo nas je u Isusu Hristu da irimo znanje o Hristu

Isusu. Vaa je prednost da uivate sreu u vaem novom meusobnom odnosu, da

objavljujete evanelje onima koji su u tami i zabludi. Mi moemo saoseati i biti jedno u
velikom delu koje vi i ja volimo i koje postavlja jedan veliki cilj pred nas, naime, da
irimo carstvo Hristovo i da uzdiemo Njegovu slavu. U svemu to se na to odnosi mi
smo ujedinjeni vezama hrianskog zajednitva, zdrueni s nebeskim silama..."
"Na temelju videla koje mi je dato, ja sam potpuno sigurna da e vaim sjedinjenim
silama, kao posveenim oruima, svetlost biti baena na put spasenja mnogih dua koje
su sada u tami i zabludi. Znam da niste iveli sebi ve Onome kojega volite i kojemu
sluite i kojega oboavate." (Letter 74a, 1897)
Savet J.N. Endrusu. "Savetovala sam ti da se oeni pre nego to si se poslednji put
vratio u Evropu, iz sledeih razloga: Prvo, tebi je potrebna ena da se stara o tebi i ti nisi
smeo povesti svoju porodicu u Evropu bez dobrog branog druga da bude majka tvojoj
deci, da ta deca ne bi u svemu nosila peat tvoga uma i bila oblikovana po tvojim
idejama. Tvoj um nije dovoljno uravnoteen. Potrebno je da jo jedan element bude
unesen u tvoj rad, element koji ti nema i za koji ne shvata da je stvarno bitan..."
"Ti si imao pogrenu ideju da svoj ivot provede kao udovac, ali o tome neu vie da
govorim. Uticaj plemenite hrianske ene odgovarajuih kvaliteta bi se suprotstavio
sklonostima tvoga uma. Sposobnost usredsreivanja, intenzivna svetlost u kojoj ti
posmatra sve to je verskog karaktera i povezano s Bojim delom i radom, dovela te je u
stanje depresivnosti, opteretila te je bremenom teskobe koje te je oslabilo fiziki i
mentalno. Da si bio udruen s nekom osobom koja bi gajila suprotna oseanja, koja bi
imala sposobnost da odvrati tvoje misli od turobnih tema, koja se ne bi odricala svoje
individualnosti, ve bi isticala svoj identitet i imala formativni uticaj na tvoj um, ti bi
danas imao fizike snage i sile da se odupre bolesti." (Letter 9, 1883)
"Ti se sea da sam ti pisala iz Teksasa da nae enu pre nego to se vrati u Evropu. Da
li misli da bih ti dala takav savet da nisam imala videlo o tom pitanju? Budi siguran, da
ti takav savet sigurno ne bi bio upuen bez dobrog razloga. Bilo mi je pokazano da ti
suvie tvrdokorno i uporno sledi svoje sudove i svoje ideje. Da si bio spremniji da primi
savet onih kojima je trebalo da se poveri, da se manje oslanja da svoja oseanja i utiske,
tada bi posledice i za tebe i za Boje delo bile daleko povoljnije."
Sinovljeno uplitanje. (Ovo pismo je napisano 28. jula 1902. godine i upueno sinu
pastora Dorda Batlera, nekadanjeg predsednika Generalne konferencije. ena pastora
Batlera je umrla 15. novembra 1901. godine, ostavljajui ga kao udovca u 68. godini
ivota. Zbog uticaja svoga sina, pastor Batler se nije oenio Marijom, enom koja se
spominje u ovom pismu. Pet godina posle toga, 1907. godine, ipak se oenio nekom
drugom.) "Molim te da ne prigovara svome ocu. Ti ne bi smeo da se osea onako kako
se osea, jer tvoj otac nije uinio nita protivno Bojoj volji.
"Osuda njegovog postupka postoji jedino u mislima ljudi. On ni na koji nain nije
osramotio svoju decu. On se dri Gospodnjeg puta i ini sud i pravdu. Gospod otvara put
pred njime, tako da moe da uini veliko i znaajno delo za Njegov narod. Hristos je
njegov Spasitelj, i ako bude gledao Hrista pretvorie se u Njegovo oblije."

"Tvoj otac je bio ljubazan, nean mu. U toku mnogih godina je verno sluio onu koju je
uvek voleo. Smrt ga je rastavila od one koja je u toku mnogih godina bila njegova
posebna obaveza. A onda je njegova sestra bila uzeta od njega, i njegov dom je bio
razoren. Zar je onda udno da se u takvim okolnostima, posle smrti tvoje majke, vezao uz
enu u ijem obraenju je i sam uestvovao kao orue? Ta ena nije mlada, ali u dobu
kada bi mu mogla pomoi u njegovom radu. Zar je starost tvoga oca trebalo da se postavi
kao prepreka njegovoj srei?"
"Da se tvoj otac oenio tom enom, verujem da bi ih oboje Gospod obilno blagoslovio.
Meutim, ne mislim, videi na koji nain je taj problem bio tretiran, da e ta veza opstati.
Oni koji su odbili da odobre tu zajednicu treba da imaju na umu da e jednoga dana
morati da se suoe s posledicama svoga dela. Ipak, taj problem moram da prepustim
onima koji su odigrali svoju ulogu u njemu."
"Kada se godine starosti veoma razlikuju. "Drugi uzrok pomanjkanja fizike snage i
moralnih vrednosti sadanjeg narataja je u tome to se branom vezom sjedinjuju osobe
ija se starost veoma razlikuje. esto se dogaa da se stariji ljudi odluuju za enidbu sa
mladim enama. Poto to ine, muevljev ivot se esto produuje, dok ena mora da
oseti nedostatak one vitalnosti koju je prenela na svog ostarelog mua. Nije dunost
nijedne ene da rtvuje svoj ivot i svoje zdravlje, ak i kada voli onoga koji je toliko
stariji od nje, i osea spremnost da prinese takvu rtvu. Ona je morala suzbiti svoja
oseanja. Ona treba da razmotri razloge koji su mnogo vei od njenih vlastitih interesa.
Trebalo bi da razmisli, ukoliko im se budu rodila deca, kakvo e biti njihovo stanje? Jo
je mnogo gore kada se mladi ljudi oene enom koja je osetljivo starija od njih.
Potomstvo takvih zajednica u mnogo sluajeva, kada se starost osetno razlikuje, nema
dobro uravnoteen um. Njima nedostaje i fizika snaga. U takvim porodicama esto se
sreu razliite, udne, i ponekad bolne karakterne osobine. Oni esto prerano umiru, a
onima koji dostignu zrelost, u mnogo sluajeva, nedostaje fizike i mentalne snage i
moralnih vrednosti."
"Otac je retko spreman, uzimajui u obzir njegove sve slabije sposobnosti, da na pravi
nain odgoji svoju mladu porodicu." (2SM 423. 424)
Potreba za zdravim rasuivanjem. "Draga sestro, upravo sam primila pismo od arlsa B,
studenta u koli u Lodiju, u Kaliforniji, koji me moli da upitam Gospoda za njegovu
majku za koju kae da misli da se uda za mladia mnogo godina mlaeg od sebe."
"Iznenaena sam da ujem da majka 46 godina stara eli da ugrozi svoju sreu, svoje
blagostanje i svoj uticaj udajui se za mladia od 20 godina starosti. To je zaista udno i
pokazuje nedostatak zdravog rasuivanja. Gospod bi eleo da ova sestra paljivo razmotri
sigurne posledice takvog ponaanja."
"Sestro moja, Gospod nije u ovome. Takav brak bi imao udne posledice posledice
kojima bi bio uniten uticaj koji bi majka sigurno elela da zadri kod svoje dece. Ja te
pozivam da kao neto sveto uva taj uticaj. Bog te je sveano obavezao, kao majku svoje
dece, da ih podigne po nezi i savetima Gospodnjim. Za tebe da u ovo vreme uzme

mladia od dvadeset godina kao svoga mua bilo bi na neobian nain u neskladu s
tvojim odgovornostima kao majke tri sina koji su sada ve stigli do muevnosti."
"U nonom vienju razgovarala sam s tobom o tim pitanjima i iznela pred tebe
nedoslednost takvog nameravanog ponaanja. Savetujem ti da se poslui domiljatou
svoga uma u naporu da objasni svojoj deci prednosti ljubavi prema Bojoj Rei. Pokai
svojoj deci da sarauje sa Gospodom u naporu da spase njihovu duu."
"U nonom vienju bilo mi je prikazano da e u koliko ti bude uinila taj udni korak
neprijatelj svake pravednosti to iskoristiti kao sredstvo da uniti potovanje koje bi tvoja
deca inae gajila prema tebi, da e u njihovom srcu stvoriti oseanje prezira prema tebi
zbog tvog nedostatka zdravog rasuivanja. Sotona se trudi da uniti tvoj uticaj u domu i
u crkvi, ali i meu nevernima."
"U toku protreklih godina imali smo priliku da posmatramo nekoliko brakova takve vrste
i posledice su uvek bile stvaranje velike bede u porodinom ivotu."
"I sada, moja sestro, pozivam te da se ponaa kao ena koja raspolae najviom
sposobnou rasuivanja. Preklinjem te da sauva svaki deo svoga uticaja da bi ga
mogla iskoristiti na slavu Boju dajui mudre savete svojoj deci. Ti si odgovorna pred
Bogom za dobar uticaj koji bi sada mogla da ima. Tebe radi i tvoje dece radi, prekini to
to ini!"
"U nonom vienju ja sam kazala: Daj svojoj deci, kao prava majka, primer ive vere u
Boga, i na taj nain sauvaj potovanje i poverenje koje bi inae mogla zauvek izgubiti."
(Letter 26, 1910)
DEO II - U BRAKU S NEADVENTISTIKIM BRANIM DRUGOM
5. PONAANJE HRIANSKOG BRANOG DRUGA

Ne razmiljati o razvodu. "Ukoliko ena nije u veri i protivi se, mu se ne moe, po

Bojem zakonu, razvesti od nje samo iz tog razloga. Da bi postupao u skladu s
Gospodnjim zakonom, on mora ostati s njome, sve dok ona sama ne odlui da ga
napusti." (Letter 8, 1888)
Obaveze ene hrianke. (Pisano eni koja je zbog tekog zlostavljanja od strane
bezbonog mua da napusti svoju porodicu i pone se baviti misionarskim radom)
"Imam neto da ti kaem od Gospoda... Gospod ima za tebe posao koji treba da obavi.
To nije javni posao, ve jedan vrlo vaan posao u tvom domu, da ostane verna svom
poloaju kao ena i majka. Niko drugi ne moe obaviti taj posao umesto tebe, jer je to
tvoj posao."
Boji Duh i Boja Re se slau. "Imajui to na umu hajte da itamo nadahnute rei koje
je Isus Hristos preko Pavla uputio Titu. On je dobio zadatak 'da govori to pristoji zdravoj

nauci, starcima da budu trezni, poteni, isti, zdravi u veri, u ljubavi, u trpljenju;
staricama takoe da ive kao to se pristoji svetima, da ne budu opadljive, da se ne
predaju vrlo vinu, da ue dobru, da ue mlade da ljube mueve, da ljube decu, da budu
potene, iste, dobre kuanice, blage, pokorne svojim muevima, da se ne huli na Re
Boju.' (Titu 2,1-5)"
enina prva dunost njen dom. "Sa ovim tekstom pred nama, ja te pitam, zbog ega ti
provodi svoje vreme u Batl Kriku? Da li te je Bog pozvao da zanemari svoj dom? Ne,
ne! Moja sestro, Gospod mi je pokazao da ti izneverava svoju dunost. Ti si potrebna
svome muu; tvojoj deci je neophodna njihova majka. Ti si skrenula s puta kojim te je
Isus vodio. On ti kae: 'Hajde za mnom!' i On e te voditi natrag tvojim porodinim
dunostima, koje su sada alosno zanemarene. Gospodnji glas te nije pozvao da odvoji
tvoje interese od interesa tvoga mua i tvoje dece. Tvoja prva dunost je u tvome domu.
Boji Duh ti nije dao posao ili te osposobio da obavlja posao koji je u suprotnosti s
Njegovom Reju..."
Savet majci. "Ti ima veliki posao, sveti, posveeni poziv da pokae hrianske vrline
kao verna ena i majka; da bude dostojna ljubavi, strpljiva, ljubazna, a ipak vrsta, u
tvom domaem ivotu; da se naui pravim metodama i da stekne taktinost u vaspitanju
tvojih maliana, tako da ostanu na putu Gospodnjem. Kao ponizno Boje dete, ui se u
Hristovoj koli; trudi se neprestano da usavri svoje sposobnosti da obavi
najsavrenije, najtemeljitije delo u tvom domu, i primerom i savetom."
"U tom poslu ti e imati Gospodnju pomo; ali ako bude zanemarila svoju dunost kao
ena i kao majka, i ispruala svoje ruke prema Gospodu da ti On dodeli drugu vrstu
posla, budi sigurna da se On nee suprotiti samome sebi; On ti ukazuje na dunost koju
ima da obavi u svome domu! Ukoliko misli da ti je dodeljeno neko delo vee i slavnije
od toga, nalazi se u zabludi. Zanemarujui svoga mua i decu u korist neega to ti
smatra svojom verskom obavezom, bilo da prisustvuje bogosluenjima ili da radi za
blinje, da daje biblijske asove ili da objavljuje poruku blinjima, ti se ponaa
direktno nasuprot nadahnutim reima pouke koju je Pavle uputio Titu. Hristova religija
nikada ne navodi enu i majku da ini ono to si ti uinila."
"Ti sada treba da razvija svoje sposobnosti domaice i to s dobrim uspehom, jer se tvoja
deca nalaze u uzrastu kada im je majka najpotrebnija. Nemirni duh sasvim prirodno
naginje nestaluku; aktivni um, ukoliko se ne zaokupi boljim poslovima, posluae ono
to mu Sotona nudi. Deci je potrebno budno majinsko oko. Njima je potrebno da budu
pouena, da budu povedena sigurnim putevima, da budu sauvana od pokvarenosti, da
budu zadobijena ljubaznou, da budu uvrena u onome to dobro ine, i sve to
marljivim obuavanjem."
"Spasitelj je prepoznao vrednost i dostojanstvo svake due, zbog Bojeg oblija koje ona
nosi. On je umro da bi tvoja deca mogla dobiti dar venog ivota. On ih posmatra s
boanskim saueem. Njihove due mogu da budu spasene za veni ivot i ona su isto
toliko dragocena kao i due drugih. Gospod te nije pozvao da zanemari svoj dom, svoga
mua i svoju decu. On nikada ne deluje na taj nain, i nikada nee ni delovati. Ti ima

pred tvojim vratima mali komad zemlje za koji treba da se stara, i Bog e te pozvati na
odgovornost za to delo koje je prepustio tvojim rukama. Iskrenom molitvom i
prouavanjem, ti se moe umudriti za delo u tvojemu domu, da prepozna razliite
sklonosti svoje dece i da paljivo zapaa njihovo ponaanje. Ti moe imati u svome
domu malu kolu u kojoj e ti biti uiteljica. Ukoliko bude traila mudrost od Gospoda
da razume Njegove puteve i da ih se dri, On e te voditi, ali ne iz tvoga doma, ve
natrag u njega."
Siromatvo nije greh. "Ako si ti jedna od onih osoba koje su svetlost svetu, onda ta
svetlost treba da zasija u tvom domu. Siromatvo je palo tebi u deo, ali ti tu ne moe
pomoi i to nije greh. Meutim, tvoj um je takve prirode da te je naveo da sve posmatra
u vrlo intenzivnoj svetlosti. I tu treba da naui neke lekcije kod Isusovih nogu, ti se
mora potpunije osloniti na Isusa i manje strahovati; treba da gaji iskrenu veru u Boja
obeanja. Ipak, treba da bude Boji saradnik, da oplemenjuje svoj um, tako da u
obrazovanje i obuavanje svoje dece unese spokojan duh, ljubazno srce, da ih nadahne
nepokvarenim tenjama, da u njima razvije ljubav prema svemu to je poteno i isto i
sveto."
Boje staranje o deci. "Nikada ni za trenutak nemoj pretpostaviti da bi ti Bog dao posao
za koji bi bilo neophodno da se odvoji od svog dragocenog malog stada. Nemoj ih
napustiti i dozvoliti da se pokvare neprikladnim drutvom i da otvrdnu svoje srce protiv
svoje majke. To bi znailo da si dozvolila da tvoje videlo sija na sasvim pogrean nain.
Ti oteava svojoj deci da postanu ono to to bi Bog eleo da postanu i da konano
zadobiju Nebo. Bogu je stalo do njih, a to mora i ti ukoliko tvrdi da si Njegovo dete."
"U prolosti ti si greila to si suvie strahovala za svoju decu. TTTi se nisi potpuno
oslanjala na Boga, i zato si im poputala vie nego to je bilo za njihovo dobro. A sada ih
preputa njima samima. Kakvo je to sada iskustvo? Svakako da ono nema Boga i istinu
kao svoj izvor. Ti vrea Boga tvrdei da te On vodi iako zanemaruje svoju dunost
prema svojoj deci..."
Prava mua i dece. "Kada se svim srcem predamo Bogu, onda emo obine
svakodnevne dunosti u domu sagledati u njihovoj pravoj vanosti i izvravaemo ih u
skladu s Bojom voljom. O, moja sestro, ti si moda vezana siromatvom, moda je tvoj
deo u ivotu skroman, ali Isus te nee odbaciti zbog toga, niti e te navoditi da odbaci
svoju porodicu zbog toga ili iz bilo kojeg drugog razloga. Bog te je uinio poverenikom,
pristavom, u tvom domu. Potrudi se da sebe obrazuje za to delo, a On e biti uz tebe da
te blagoslovi u svim tvojim pothvatima, tako da na kraju, kada bude dolo vreme
obrauna za upravljanje tvojim poverenim blagom, On moe da kae: 'Dobro, slugo dobri
i verni!' "
"Tvoj mu ima svoja prava, tvoja deca imaju svoja prava, i ti ih ne sme zanemarivati.
Bilo da ima jedan talanat, ili dva ili pet, Bog ti je dao tvoj posao. Roditelji strahovito
zanemaruju svoje domae dunosti. Ne ispunjavaju biblijska merila. Ali, onima koji
odbacuju svoj dom, svoga branog druga, svoju decu, Bog nee poveravati posao
spasavanja dua, jer su se pokazali neverni svom svetom zavetu. Oni su se pokazali

neverni svojim svetim odgovornostima. Bog im nee poveriti vena bogatstva..."

"Posao hrianskih majki poinje u njihovom domaem krugu, u nastojanju da taj dom
postane ono to treba da bude, ugodan njenom muu, ugodan njenoj deci. Ti dragi
maliani su u njenim rukama zato da se verno vaspitaju..."
Majka, Boji predstavnik. "Grdnje i provale besa, navlaenje oblaka i tame na duu,
unee samo senke i obeshrabrenje u domai ivot. Majke ni upola ne cene svoje
mogunosti i prednosti. Izgleda da ne razumeju da mogu da budu u najuzvienijem
smislu misionari, Boji saradnici u pomaganju svojoj deci da izgrade skladan karakter.
To je velika odgovornost u delu koje im je Bog poverio. Majka je Boji predstavnik u
delu hristijanizovanja svoje porodice. Ona treba da primerom prikae biblijsku religiju,
da pokae kako njen uticaj treba da upravlja nama u naim svakodnevnim dunostima i
zadovoljstvima, da ui svoju decu da se mogu spasti samo blagodau, verom, koja je dar
od Boga. To stalno pouavanje o tome ta je Hristos nama i ta je njima; o Njegovoj
ljubavi, Njegovoj dobroti, Njegovoj milosti, otkrivenoj u velikom planu otkupljenja,
ostavie posveen, sveti utisak na srce." (Letter 28, 1890)
Savet eni iji mu nije adventista. "Mi primamo mnogo pisama u kojima se trai savet.
Jedna majka kae da je njen mu nevernik. Ona ima decu, koju otac ui da ne potuju
majku. Duboko je zabrinuta za svoju decu. Ne zna kako da se ponaa. Onda izraava
svoju vruu elju da neto radi u Bojem delu, i pita da li po mojem miljenju treba da
napusti svoju porodicu, ukoliko je uverena da vie nita dobra ne moe da uini za nju."
"Ja bih odgovorila: moja sestro, ne mogu da vidim kako bi mogla da bude ista pred
Gospodom ako ostavi svoga mua i svoju decu. Ne mogu da zamislim da moe da
pomisli da to uini. Nevolje koje ima mogu da budu vrlo naporne. Moda si esto
ranjena u srcu zbog nepotovanja koje ti se ukazuje, ali sam ipak sigurna da je tvoja
dunost da se stara o svojoj deci. To je tvoje podruje i tu je tvoj posao. To moe da
bude kamenito i teko tlo za obradu, ali ti ima Pomonika u svim tvojim naporima da
svoju dunost obavlja neumorno, savesno, uprkos svim obeshrabrujuim okolnostima.
Isus je tvoj pomonik. On je doao na na svet da spase izgubljene i propale due i ti tu
okolnost treba da razmotri u ovom poslu u kojemu sarauje s Bogom."
Domae tekoe samo za Isusovo uho. Nemoj izbegavati svoje odgovornosti. Budi
svakoga dana misionar u svom domu. Nemoj samo uiti svoju decu od malih nogu, ve ih
i obuavaj. Imaj trajan, vrst uticaj na svoju decu. Ne sme im samo govoriti ta da ine,
ve, u skladu sa tvojim najboljim sposobnostima, mora se potruditi da stvori povoljne
okolnosti i da svoje dragoceno seme seje u ljubavi i u Hristovom duhu. Poto se Sotona
slui ocem tvoje dece da se suprotstavi tvom delu, nemoj se obeshrabriti; nemoj
odustajati od borbe. ini ono to bi elela da oni ine. Postupaj prema tvom muu
ljubazno u svako doba i u svakoj prilici, povei srca svoje dece sa svojim srcem vezama
ljubavi. To je tvoje delo; to je teret koji treba da nosi. Ne otkrivaj svoje nevolje u domu
nikome osim Isusu; kai mu ih na uho."
"Isus 'svojima doe i svoji ga ne primie. A koji ga primie, dade im vlast da budu sinovi
Boji, koji veruju u ime njegovo. Koji se ne rodie od krvi, ni od volje telesne, ni od volje
muevljeve, nego od Boga' (Jovan 1,11-13)"

Vrednost ivota koji je slian Hristovom. "Vrlina se ne nasleuje. Vrlo lo otac moe da
ima pobonog sina; a hriamski otac razuzdanog sina. Neka majke preuzmu
odgovornost koja je postala dvostruko vea zbog ponaanja glave porodice. To e uiniti
da tvoje delo postane jasno, da tvoja svetlost zasija u domainstvu u kojemu je Sotona na
poslu da tvoju decu privue na svoju stranu. Hoe li ih zadobiti? Neka se misionarski duh
probudi u skladu s potrebom i neka kae: 'Ne, ne! Moja deca, iako imaju bezbonog oca,
otkupljena su krvlju Isusa Hrista. Ja sam njihova majka! Ja u traiti Gospoda u veri, u
poniznosti, da ne spase samo moju decu, ve da i njihovog oca navede na pokajanje!'
Nemoj traiti sauee ni od dece ni od njihovog oca, ve jednostavno ivi hrianskim
ivotom. U reima, u duhu, u karakteru, u krotkosti, u strpljenju i podnoenju, u vedrini,
budi putokaz ukazujui im na put, na put koji vodi prema Nebu."
"Budi svedok za Hrusta. Pokai primerom snagu hrianske nade, koja je usmerena na
ono to je iza zavese. Pokai da te tvoje sidro dri pod svim okolnostima. Neka tvoj dom
bude ugodan i radostan. Isus ti se mora osloniti na Isusa u svakom asu. Dobijaj svoju
snagu od Njega. On e ti dati ono to iskreno trai. Ako ga potrai svim svojim srcem,
ti e ga nai."
Majka treba da obavlja misionarsko delo u domu. "Bog ne poziva majke da napuste
svoje misionarsko delo u domu i da prepuste svoju decu uticajima koji e ruilaki i
obeshrabrujue delovati na duu. Zar misionarsi rad nije potreban njenoj deci? Zar njena
deca nisu zasluna ozbiljnog truda uz mnogo molitava? Zar treba da zanemari svoju
misionarsku delatnost u domu i da pree u neko prostranije polje? Neka pokae svoje
sposobnosti u svom vlastitom domu neka se prihvati posla koji joj je Bog dao! Ukoliko
je alosno promaila, to je samo zato to nije imala vere ili nije predstavila istinu i ivela
po istini kakva je u Isusu. Neka ona, posle godina prividnog neuspeha, ponovo pokua
drugim metodama, traei savet od Boga. Pozovite se na Njegova obeanja na kolenima
pred Njime. 'Ako li kome od vas nedostaje premudrosti, neka ite u Boga koji daje
svakome bez razlike i ne kori nikoga, i dae mu se. Ali neka ite s verom, ne sumnjajui
nita, jer koji se sumnja on je kao morski valovi, koje vetrovi podiu i razmeu.' (Jakov
1,5.6)"
Vedrina je bolja od prigovaranja. "Da li ste smatrali da vam je sudbina teka, pa ste
prigovarali i mrmljali? U tom sluaju, ako niste primili nikakvu pomo, ponite delovati
na drukiji nain. Govorite ljubazno; budite vedri. Poto imate Isusa kao svog
pomonika, zaponite da pevate pesme hvale. Kada ste u iskuenju, kada vas kleveu,
nemojte klevetati; i radite sa svojom decom sve dok je ijedno daleko od Hrista. Sejte
seme, ivo seme, duboko u tlo srca. Mudro birajte svoje rei. Smatrajte sebe Bojim
izabranim misionarem, koji treba da bude svetlost u svom domu."
"I ponovo kaem: Nije to delo Boje da poziva majku da napusti svoga mua i svoju decu
i da se ukljui u delo koje ona smatra uzvienijim. Smesta se prihvatite dunosti koje vam
lee neposredno na putu!"
Mesto dunosti u domu. "Boli me kada primam pisma od majki koje imaju decu i koje
se raspituju: 'Treba li da ostavim svoju decu i da se prihvatim misionarskog posla?' U

strahu i ljubavi Bojoj kaem: 'Postanite misionari u svom domu!' Obrazujte sebe u
biblijskim putevima i nainima, tako da postanete uspean radnik u svom domu, jer,
vidite, i pripadnicima vaeg doma je neophodno spasenje, jer su grenici. Nemojte
naputati svoje mesto dunosti zbog neugodnosti koje doivljavate. Danas ima mnogo
ivih muenika koji pate u tiini, koji se oslanjaju na Boga kada su zlostavljani jezikom,
mueni, kada su ranjavani i povreivani grubim, surovim optubama, ija je sudbina da
ive i da pate, da primaju utehu jedino od Isusa koji je izvor njihove snage. Takve due su
misionari. To su Hristovi plemii, i njihova imena su zapisana u ivotnoj knjizi Jagnjeta."
"Imajte na umu da Isus sve to zna svaku tugu, svaku alost; nee vas ostaviti da
potonete, jer su Njegove ruke iza vas. Vi moete postati svetlost za celo svoje susedstvo
ukoliko ste zaista strpljivi, ljubazni, trpeljivi. Na ovaj nain, moja sestro, smatraj da si
dobila odgovor na svoje pitanje!" (Ms 9, 1868)
Sigurna u Boja obeanja. "Za tebe je bitno da se osloni na Boga. ao mi je to u mestu
u kojemu ivi dobija tako malo podsticaja na verskom podruju. Ima mnogo onih koji
e ti uputiti rei sauea; ali one ne donose utehu dui koja ezne, koja je gladna,
izmuena i ranjena i kojoj je potreban lekoviti melem. Nikada nemoj zaboraviti da tvoj
Spasitelj ivi i vlada. Ti se mora snano uhvatiti za Boja obeanja. Ljudskih uitelja
hrianske vere ima malo."
"Ti si se moda skoro obeshrabrila, moda si popustila iskuenju da zanemari svoje
verske sunosti, da zaboravi da treba da nosi svoj krst kao hrianka; moda si pristala
da tobom upravljaju svetovna naela i oseanja; moda si zanemarila molitvu, zanemarila
da prizna Hrista. Ukoliko si sve to uinila, nemoj to vie initi. Seti se Hristovih rei: 'Vi
ste moji svedoci!' Moda tvoj iak treperi, ali, hvala Bogu, jo nije suvie kasno, ak ni
sada, da prizna prava koja Bog ima na tebe!"
"Osloni se na Hristove zasluge. Ti si vlasnitvo Isusa Hrista. On te je otkupio beskrajnom
cenom koju je sam platio. Ti si njegova stvaranjem i njegova otkupljenjem. Iako ti je
nada u veni ivot ponekad nesigurna, ipak zna na koga si se oslonila. Tvoja nada u
Nebo nalazi se jedino u zaslugama Isusa Hrista. Ti sada moe da stekne ivo iskustvo u
onome to je Boje. Ako bude gledala na Hrista verom, ako se bude oslanjala na
Njegove zasluge, sumnje u Njegovu ljubav e nestati kao rosa pred jutarnjim suncem."
Odluna u predanju Hristu. "Neka tvoje predanje Bogu bude potpuno; nemoj ekati ni
jedan sat, ni jedan dan. Iskoristi na najbolji nain svoje vreme milosti, bilo krae ili due.
im se bude neogranieno oslonila na Isusa Hrista, On e te primiti. Nemoj ni na koji
nain prikrivati injenicu da si izabrala istinu i sve neugodnosti koje taj izbor donosi."
"Nikada, ni pod kojim uslovima, ak ni naizgled, nemoj pristati da napusti put koji je
Gospod odredio otkupljenima da njime idu. Budi vrsta, nepokolebljiva u svojim
hrianskim obavezama i obavezama prema svome Bogu."
Svetkovati subotu s anelima. "Pozivam te da ispuni svoje hrianske obaveze prema
Bogu. ak i da na stotinu milja oko tebe nema nikoga koji svetkuje subotu, celi nebeski

svemir saosea s tobom. Hristos, tvoj Spasitelj, i nebeski aneli su oko tebe. Ako bude
prizivala Boga u svakom trenutku potrebe, On e biti tvoj pomonik. Primeni istinu u
svom domu. 'Vi ste moji svedoci, kae Gospod!' "
Svedoenje jedne hrianske majke. "Nisam u stanju da ti vie piem. Ako voli oca
svoje dece, ivi hrianskim ivotom u sva vremena i u svim okolnostima. Da si to inila,
Bog bi delovao u tvoju korist. Ali, kada ugaa sebi, kada oaloava svog nebeskog
Oca, kako bi Gospod mogao delovati u tvoju korist?"
"Neka ti Gospod pomogne, jadna, draga, iskuana duo, da upravo sada izabere pravi
put. Neka ti On pomogne da svome muu i svojoj deci prui svedoanstvo da si
hrianka u starnosti, da voli Boga, da voli Isusa, koji je dao svoj ivot za tebe. I dokle
traju dani tvoji, trajae i snaga tvoja. Vidi 5. Mojsijeva 33,25!" (Letter 76, 1896)
Zadobiti branog druga koji nije hrianin. "Moja sestro, Na Spasitelj je pomo,
prisutna u svakom trenutku potrebe. Nemoj izgubiti poverenje u Njega. Nemoj svoje
probleme poveravati ljudskim biima, povedi ih Bogu. Ti moe misliti da e drugi
saoseati s tobom u tvojim potitenim oseanjima, ali e se ponekad razoarati. Isus
nikada ne razoarava onoga koji od Njega zatrai pomo."
"Da li ini greke? Izai pred Isusa i zatrai od Njega da ti oprosti i onda veruj da e On
to zaista i uiniti. 'Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe
nae i da nas oisti od svake nepravde!' (1. Jovanova 1,9) Zatrai od Gospoda da ti
oprosti tvoje greke, a onda se raduj u Njemu. Nee ti ni najmanje pomoi da samo
tuguje zbog svojih nedostataka. Kai: 'Gospode, stavljam svoju bespomonu duu pred
Tebe i samo pred Tebe, neu se brinuti, jer si Ti kazao: 'Traite i primiete!' Veruj da e
zaista primiti. Veruj da je tvoj Spasitelj pun sauea, pun nenog saoseanja i ljubavi.
Nemoj dozvoliti da te male nezgode toliko mue. Gospod moe tvoje male greke
iskoristiti da te sprei da ne naini vee!"
Nemoj se prepirati sa Sotonom. "Obavi svoj deo posla u pomaganju sebi, kao to to
moraju uiniti svi koji ele da budu blagosloveni. Veruj da e ti Isus pomagati. Odbij da
izgovori ijednu re neverovanja. Kada ti neprijatelj bude govorio da te je Gospod
odbacio, kai mu da zna da to nije istina, jer je sam Isus izjavio: 'Nisam doao da
pozovem pravednike, nego grenike na pokajanje!' "
"Isus kae: 'I koji dolazi k meni, neu ga isterati napolje!' (Jovan 6,37) I tada, moja sestro,
oteraj neprijatelja! Kai mu da ne eli da osramoti Gospoda sumnjajui u Njegovu
milost, Njegovu dobrotu, Njegovu ljubav. Nikada se nemoj prepirati sa Sotonom, jer on
raspolae neizmernom silom prevare. Da su Adam i Eva, kada im se on pribliio,
ponavljali boanske rei i govorili: 'On je rekao i ja verujem Njegovim reima, neu
odbaciti svoje poverenje u Njega!' - nikada ne bi bili savladani."
Pevati je bolje nego naricati. "Umesto da nariete nad svojim slabostima, da izriete
neverovanje i oseanje da ste izloeni velikim nevoljama, ponite da pevate. Govorite o
Bojoj milosti i ljubavi. Svima koji se trude i koji su umorni i teko natovareni, Isus
upuuje poziv: "Doite k meni... i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe i nauite

se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i nai ete pokoj duama svojim! Jer je
jaram moj blag i breme je moje lako.' (Matej 11,28-30) To je lekcija koju Isus eli da
nauite, i dok je budete uili, nai ete mir."
Blage rei. "Kada vam upuuju obeshrabrujue rei, nemojte odgovarati sve dok ne
budete u stanju da date ljubazan odgovor. Kada ste kuani i mueni neljubaznim reima,
nemojte se osveivati. Kaite sami sebi: 'Neu razoarati moga Spasitelja!' Svaki ovek
koji je hrianin ujedno je i pravi gospodin; i svaka ena koja je hrianka ujedno je i
prava dama. Zakon ljubaznosti je uvek na usnama hrianke. Ona ne izgovara
prenagljene rei. Kada budete izgovarali ljubazne rei u trenutku kada se oseate
uzrujani, tada e svetlost sunca zasjati u vaem srcu i vai putevi e se poravnati. Jedna
uenica je, odgovarajui na pitanje, kazala: 'Krotki ljudi su oni koji daju blage odgovore
na gruba pitanja!' Hristos je rekao: 'Blago krotkima, jer e naslediti zemlju!' Oni e biti
prikladni podanici nebeskog carstva, jer su spremni da prime pouku."
"Ti kae da tvoj mu jo nije obraen, da nije prihvatio istinu. Pokai mu svojim
ivotom prednosti hvatanja Isusa za re. Strpljivou, podnoenjem i ljubaznou ti
moe zadobiti svoga mua za Spasitelja."
ivot nije romansa ve stvarnost. U sili Boje blagodati ti moe postii najdragocenije
pobede. Ne sme svom ivotu pristupati kao romanci, ve kao stvarnosti. Ti treba da
bude Boji saradnik i oblikovanju karaktera koji On moe da odobri. 'Gradite spasenje
svoje sa strahom i drhtanjem.' Da li se zadatak ovde zavrava? Ne, ne, hvala Bogu! 'Jer je
Bog to ini u vama da hoete i uinite kao to mu je ugodno.' (Filibljanima 2,12.13)"
"Ti treba da bude Boji saradnik u delu spasavanja tvoje due. Ti treba da eli da ini
Boju volju. I zato nemoj troiti svoje vreme i snagu na gunanje, na izraavanje
neverstva i na traenje greaka kod Boga. Govori ljubazno o Njemu. Daj ast Onome
kojemu je tako 'omilio svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao da nijedan koji ga
veruje ne pogine, nego da ima ivot veni'. (Jovan 3,16)"
Obavljanje dunosti u domu. "Svakako obavljaj i najmanje svoje domae dunosti u
strahu Bojem i u Bojoj ljubavi, verno i radosno. Bog kae: 'Jer ko je veran u malome, i
u mnogome je veran.' (Luka 16,10) Verno obavljaj svoje dunosti u domu, a onda se
prepusti Bogu i kai: 'Njemu preputam odravanje svoje due. Neu upravljanje svojim
ivotom uzimati iz Njegovih ruku! Prepustiu se Njegovom staranju!' "
Prouavaj Hristov ivot na Zemlji. "On nije proputao ni najjednostavniju, najmanju
dunost koja bi mu pala u deo. Savrenstvo je obeleavalo sve to je inio. Obrati se
Isusu za pomo, i to e ti omoguiti da svoje svakodnevne dunosti obavlja s draeu i
dostojanstvom onoga koji ezne za krunom besmrtnoga ivota...."
"Sve to Bog oekuje od tebe i svih ostalih hriana je da ivite onako kako govorite da
verujete. Pokai da je Hristova Re istinita, da je On zaista u stanju da sauva ljudska
bia od greha. Usaglasi svoj ivot s Njegovim neporonim, prekrasnim, svetim ivotom.
Izvravaj Njegove zapovesti. To e ti doneti praktinu pobonost."

Samo jedan ivot. "Nemoj se baviti tekoama hrianskog ivota. Nemoj govoriti o
svojim nevoljama, jer, ako to bude inila, bie sve sklonija da se tui na Boga. Govori
o Hristovoj ljubavi, unesi je u svoje srce i u svoj ivot. Budi zahvalna da te je Gospod
potedeo, da ti nije prelinuo ivot pre nego to si se pripremila za ulazak u Njegovo
nebesko carstvo, u kojemu nema greha, nema alosti. Ti ima na raspolaganju samo jedan
ivot da usavri svoj hrianski karakter. Ukoliko bude pokazala Boju blagodat u
svom ivotu, ako zakon ljubaznosti uvek bude na tvojim usnama, ako stalno bude
zahvaljivala Gospodu na Njegovoj dobroti prema tebi, ti e se pripremiti da ga hvali i u
domu na nebesima." (Letter 72,1903)
Muevljeve elje u vezi sa hranom. "Onoga dana kada smo vas posetili, veoma smo
uivali u obilnom obroku koji si nam pripremila. Meutim, tebi je neophodno da naui
kako da priprema hranljive obroke na najjednostavniji nain. Ti treba da potuje elje
svoga mua to se tie pripremanja hrane, ali da se i dalje trudi da priprema privlana
jela na to jednostavniji i zdraviji nain, tako da ti osetljivi ivci u mozgu ne budu
oslabljeni ili paralizovani, to bi te uinilo razdraljivom, nezvoznom, i lako
rasrdljivom..."
"Moja draga sestro, ti zauzima odgovoran poloaj u svom domu. Dri uzde upravljanja
mudrom, nepristrasnom rukom. Nemoj dozvoliti da lanovi tvoga doma izgube ljubav i
potovanje prema tebi. Povei ih sa svojim srcem svilenim nitima ljubavi. To e moi
uiniti ukoliko bude ivela u Isusovoj blizini. Dok ga bude posmatrala, preobrazie se
u Njegovo oblije, i tako e izbei pokvarenost koja je u svet ula preko poude. Bog te
voli; On voli tvoga mua i eli da ga privue s sebi. On eli da prenese njegovu panju s
obinih svetovnih pothvata i da je obrati na vena blaga." (Letter 145, 1900)

DEO III - OSAKAENI BRANI DRUG

(Dok je jo bio veoma mlad, Valter C. je uinio neto na to je bio naveden pogreno
protumaenim tekstom u Mateju 19,12. Naime, kastrirao je sebe. Prema Valterovoj izjavi,
Lora se udala za njega s punim poznavanjem njegovog stanja. Meutim, na kraju se ipak
rastala od njega i udala za nekoga drugoga. Posle sklapanja njenog drugog braka, i Valter
se ponovo oenio. Pisma u ovom delu knjige prikazuju ozbiljno nastojanje Elen G. Vajt
da zatiti svetost branog zaveta, ak i u sluaju da su brani drugovi suoeni s izrazito
tekim okolnostima!)
6. SAVET VALTERU I LORI
Obaveznost branog zaveta. "Devetog januara 1888. godine vodila sam razgovor s
bratom C. Njegova iskrena molba navela me je da s njime odem u St. Helenu i da
razgovoram s njegovom enom..."
"Jedanaestog januara 1888. godine imala sam dug razgovor sa sestrom C, ukazivala sam

joj da je brani zavet obavezne prirode i da se ne moe odrei svojih zahteva prema
stranama koje su ga sklopile, osim u sluaju preljube, krenja svetosti brane postelje.
Imale smo vrlo koristan razgovor o tom problemu." (Ms 22, 1888)
Zar zakletva ne znai nita? "Osmog juna 1888. godine. Lora, ja elim da ti ukaem na
nekoliko taaka. Zato ne prihvata injenice onakve kakve jesu? Vas dvoje ste dali
zakletvu koju je aneo zapisniar zabeleio u knjigama izvetaja na Nebu, zakleli ste se
da ete voleti jedno drugo sve dok vas smrt ne rastavi. Zato se ne sea toga? Zar tako
lako odbacuje svoju zakletvu? Hoe li pogrenom savetu podrediti svoju ast, svoju
zakletvu, svoju dunost? Ako su te zle misli obuzele, ako si dobila neki pogrean savet
koji ti je predlagao otuenje, zat je to razlog da tako olako odbaci i pogazi svoju
zakletvu? Zar zakletva ne znai nita? Zar su ti tvoji hirovi vaniji od svega?"
"Ti moe da kae da ne voli svoga mua. Zar je to razlog da ne pokua da to uini?
Zar je ovaj ivot tako dugaak i tebi tako dragocen da si morala izabrati da ide svojim
putem i da pogazi Boji zakon? Ja ne vidim nikakvog mogueg razloga za tebe da
dobije razvod. Da te je tvoj mu prevario, pa ak i onda, tebe vee tvoja zakletva! A ako
ti je rekao, kao to kae da jeste, i tvrdi da te nije prevario, i ti si se ipak udala za njega,
kako onda da dobije razvod? elela bih da krene putem u skladu s mojim savetom, jer
ti ja ne mogu savetovati nita drugo."
Mane nisu razlog za razvod braka. "Moje srce je bolno kada gledam olako postupanje
kada su brani zaveti u pitanju. Mi se pribliavamo sudu. Ja te pozivam da razmotri,
paljivo i poteno, tvoje ponaanje. Moda postoji, posle dubljeg upoznavanja, odbojnost
prema putevima i ponaanju tvoga mua. Zar nisu mnogi drugi ljudi doli do slinog
otkria, poto je prola prva novotarija braka? Ali, kada si davala svoj brani zavet pred
Bogom i svetim anelima, znala si da nisi savrena i da tvoj mu nije savren; ali to nije
nikakav izgovor za krenje branog zaveta. Postoji potreba da navikne svoj um i svoje
srce da podnosite jedno drugo, budete ljubazni jedno prema drugome, i da ne dozvolite da
se jave nepoverenje i mrnja."
Vaskrsavanje mrtve ljubavi. "Moja sestro, ja te volim, i ne bih elela da krene putem
koji e unititi tvoju sreu i sreu tvoga mua. Oni koji su doli da ti kau da to ini,
bolje bi uinili da su ispitivali svoje srce. Kada bi se bolje posluila svojom voljom, kada
bi se savesnije ponaala u skladu s Bojom voljom, tada bi ljubav, za koju sada smatra
da je mrtva, mogla doiveti vaskrsenje, naravno, ukoliko ne bude pozvala u pomo i
tvoju i njegovu zlu prirodu i pokrenula najgore osobine ljudskog srca. Studenac ljubavi
bi mogao da se puni iz dana u dan i da na kraju ukloni svaku gorinu i razoaranje."
"Ti zna da gaji ljubazna oseanja prema svome muu, jer je on tvoj mu i voli te celim
svojim srcem. Tvoja ljubav bi mu bila dragocena, svetlost, nadahnue u ivotu. Tvoj mu
bi cenio tvoju ljubav; on e je i ceniti i to e imati oplemenjujui uticaj na njegov ivot.
Ti moda ima sklonosti, i zamisli, i hirova koje nisi u stanju odmah da pobedi, i tvoj
mu e morati da se ponaa strpljivo i nesebino prema tebi. Meutim, ti ima i
plemenitih karakternih osobina koje e ti pomoi, ukoliko ih ne zloupotrebi i ne
potisne."

Potreba za popustljivou. "Kaem ti sada da ne moe prekriti svoj brani zavet i ostati
bez krivice pred Bogom. Sjedini svoje interese sa interesima svoga mua. Voli ga i
podnosi ga i radi s njime. Oteraj zle savetnike. Ovaj sluaj je izmeu tebe i tvoga mua i
vaeg Boga. Upravo te oholost srca navodi da zatvori svoje oi da ne moe otkriti i ne
otkriva pravednost i opravdanost vernosti tvome muu. Dri se verno tvoga branog
zaveta, jer si ti potena u srcu, i zar e zaaliti to si odrala svoj zavet kada se bude
odenula u haljine Hristove pravednosti?"
Savrenstvo jedino u Hristu. "Mi provodimo samo kratko vreme ovde na Zemlji, u
vreme kada rasputeni obiaji pod okriljem branog zaveta unitavaju sreu hiljada i
desetina hiljada ljudi. Iako ima da nosi svoj krst, nemoj, molim te Hrista radi, da
skree sa puta pravednosti i pravinosti. ivi trezveno svoj ivot, unesi snagu volje u
ovo pitanje, nemojte traiti savrenstvo jedno od drugoga, ve gledajte na Isusa koji je
zaetnik i dovritelj nae vere. Trudi se da tri u hrianskoj trci sa strpljenjem, imajui
u vidu krunu ivota, trudei se da stekne poznanje Boje volje, da Njegovoj volji i
upoznavanju s Njime da prednost."
"Znam da e, kada se bude uverila koji je put pravi, delovati odluno, ne kao dete, ve
u skladu s tvojim uverenjima, a ne u skladu s oseanjima. Predaj sebe Bogu bez
ogranienja, duu, telo i duh. Ukljui se u rad u Bojem delu, ini dobro, i Gospod e te
blagosloviti. Nemoj se usredsrediti na sebe. Misli na due drugih; misli o samoodricanju,
portvovanju Isusa Hrista. Skreni svoju panju od sebe na Isusa i Njegov ivot i Njegov
karakter." (Letter 57, 1888)
Prihvatanje injenica. "Dvadeset i deveti avgust 1888. godine. Ne mogu da vidim ta bi
se jo moglo uiniti u ovom sluaju i zato mislim da jedino to ti, Valtere, moe uiniti
jeste da se odrekne svoje ene. Ako je ona toliko odluna da ne eli da ivi s tobom, i ti i
ona biste sebi natovarili najveu bedu kada biste to pokuali. I poto je ona odluno i u
punoj meri odredila svoj put, ti moe jedino uzeti svoj krst i ponaati se kao
mukarac...."
"Nadam se da e se zaista ponaati kao mukarac. Prestani se baviti tim pitanjem, kreni
na svoj posao, obavljaj svoju dunost ne obazirui se na bilo koga na ovoj Zemlji,
zaboravljajui na sebe, odriui se sebe, rtvujui sebe. U tome e biti tvoja snaga. Isus,
na Otkupitelj, dolazi ljudima i kae: 'Ja te volim, elim da bude srean!' On pokazuje
svoje ruke i svoje noge i govori: 'Ja sam se rtvovao za tebe; mene je pogodilo koplje
koje je bilo tebi namenjeno, ja u nositi tvoje terete, zatitiu te. Osloni se na moju zatitu
i dobie veliku nagradu venog ivota."
Nemamo vremena za samosaaljenje. "Kaem ti, osloni se na Gospoda. Tvoj um je bio
zbunjen i obuzet problemom odnosa sa tvojom enom. Sada, u ime Isusa Hrista, prestani
se baviti tim problemom, prepusti svoj sluaj Bogu. Neka te tvoje iskustvo uini
poniznim. Hristos je sa slabima i kuanima i odbaenima, On im daje svoje boansko
sauee i svoj odmor. Tebi je potreban umni odmor. Odreci se Lore i posveti svoja
oseanja Gospodu. On e ti dati olakanje. Vreme je kratko, ti nema vremena da zastaje

i da ali samoga sebe; idi na posao za Uitelja. Ispunjavaj svoje dunosti po svojim
najboljim sposobnostima; nemoj se predavati obeshrabrenju; hodi ponizno pred Bogom
svojim, trai vezu s Bogom. Nemoj dozvoliti da te razoarenje uini egocentrinim, ga
misli samo o sevi, da govori samo o sebi... ivi za Gospoda. Budi ljubazan, usluan.
Nemoj dozvoliti da te razoarenje uniti. Odbaci svoju melanholiju. Bog e ti pomoi
ukoliko mu bude veran. Imaj na umu da je Boje oko na tebi, da ispituje dubine tvoje
due..."
"Neka ti Gospod pomogne, neka te ojaa i blagoslovi, da uini ono to je najbolje.
Odvrati pogled od zemaljskih stvari, zemaljskih idola, i slui Gospodu Bogu svome, slui
mu celim srcem svojim, celom duom svojom, i onda e biti potpuno posveen
Gospodu." (Letter 40, 1888)
Nepotovanje svetlosti. "Lora, nadala sam se da emo se sresti i razgovarati. Veoma se
plaim da si prezrela svetlost koju ti je Gospod dao preko mene. Znam da Gospod gaji
nenu ljubav, punu saaljenja, prema tebi, pa se nadam da nee pasti u iskuenje da
krene putem koji e te odvojiti od Gospoda. Ima mnogo onih koji su spremni da pruaju
savete i da svojim savetima zbune tvoj um, onih koji nemaju Boga kao svoga savetnika;
tako da sve to kau moe samo doprineti da sluaj koji je ve sam po sebi dovoljno
teak postane jo tei."
"Sestro moja, tvoje raspoloenje i tvoj temperament su takvi da se veoma plaim za tvoju
duu. Plaim se da e za svoje savetnike izabrati ljude koji nisu diskretni i mudri i
ponizni u srcu, koji se ne boje Boga i ne dre Njegove zapovesti."
Sotonina bitka za due. "itamo da je Sotona siao na Zemlju sa velikim gnevom, da
svojom zavodnikom silom deluje na due i um svih koji sluaju njegove predloge. Ti
zna poneto o Bojoj ljubavi; ti zna poneto i u Hristovom miru; Sotona je na poslu, on
igra igru ivota sa tvojom duom. Hoe li pobediti? Hoe li ostvariti svoju nameru? Ne
daj Boe!"
"Gospod ti je dao videlo, ali ti nisi hodila u njemu. Da li si zadovoljna putem kojim si
krenula? Tvoj put, tvoja volja, to nije ono najbolje to treba da sledi. Sigurna sam da
Sotona pokuava da te zadobije za sebe. Hoe li uspeti u tome? Hoe li izabrati da ide
svojim putem umesto Gospodnjim putem? Hoe li stupiti na tlo neprijatelja?"
Izbegavaj ak i tragove zla. "Uzdri se i od onoga to makar samo podsea na zlo, to je
nalog nadahnutog apostola. Da li si to uinila? Kada se uzme u obzir tvoj tremperament,
onda je to neto najtee to se moe traiti od tebe dok ide iz mesta u mesto prodajui
knjige. Osea li, sestro, da se ponaa u skladu sa saveu? Zar se tvoj karakter ne
razvija jednostrano? Zar ne jaaju u tvom karakteru upravo one osobine koje su najmanje
poeljne i koje e upropastiti tvoj budui ivot? U tebi je ona senzacionalistika i
emotivna strana mnogo razvijenija od intelektualne. Moja sestro, treba da izbegava sve
to bi tu stranu tvoje linosti pretvorilo u vladajuu snagu tvoga bia. U tebi je snana
pokretaka sila, neka ostane nepokvarena i potpuno posveena Bogu. Bog ti je dao
sposobnosti i snage koje treba da budu posveene Bogu i upotrebljene na Njegovu slavu."

"Ti ima svoju istoriju i ti je sada oblikuje. Tvoj um u ovoj velikoj krizi tvog ivota
moe da doivi preokret, da se usmeri prema neotesanosti umesto prema uglaenosti.
Zagaeni uticaji sveta mogu da oblikuju tvoje navike, tvoj ukus, tvoje razgovore, tvoje
dranje. Ti si stala na stranu gubitnika. Dragocene trenutke, tako sveane, tako nabijene
venim posledicama, Sotona sada moe da iskoristi potpuno za sebe tako da ti poslue na
propast. Ne bih elela da se to dogodi. elela bih da bude hrianka, Boje dete,
naslednica Neba."
Vanost roditeljskih saveta. "Ti si sama oblikovala svoj ivot. Kako on izgleda, onako
kako je opisan u nebeskim knjigama? Iznad svega treba da tei za onim to e ti doneti
mir u ivotu. Izloi sebe uticajima koji nee biti razorni, koji nee unitavati nenu
osetljivost tvoje due. uvaj svoju duu neokaljanu od sveta. Neka prisnost s mladiima
ne ostavi mrlju na tvom ugledu. Ti si u opasnosti da se odrekne Hrista, da postane
lakomislena i nespremna da primi mudre savete. Saveti mudrih roditelja mogu da padnu
na gluhe ui. Hoe li, sestro moja, ozbiljno razmisliti da primi savete iskusnih ljudi?
Hoe li dozvoliti da te vode tvoji prijatelji? Hoe li roditeljski saveti biti odbaeni?
Hoe li svoj sluaj uzeti u svoje ruke?"
Vratiti se istim putem. "Nadam se da e promeniti svoj nain ponaanja, jer, ako je
Gospod ikada progovarao preko mene, On ti sada govori da se vrati natrag istim putem
kojim si prola. Tvoje strasti su snane; tvoja naela su u opasnosti; ti izgleda nee hteti
da razmisli o savetima koje si dobila niti da ih poslua iako zna da su dobri i da je to
jedini siguran, jasan i dosledan put kojim bi mogla da krene. Hoe li odluiti da ini
ono to je pravo, da bude pravedna, da poslua savet koji sam ti dala u ime Gospodnje?
Bog ti je dao sposobnosti. Hoe li ih uludo potroiti, nasumce i bez cilja? Nasumini
napori mnogo ee kreu pogrenim smerom nego pravim. Hoe li dozvoliti da prou
godine i godine u tvrdoglavosti, razoaranju i sramoti, da svojim ponaanjem ostavi
toliko nepovoljnih utisaka u seanjima ljudi da vie nikada ne moe imati onaj uticaj
kakav si mogla imati?"
"Tvoj nain ivota je takve prirode da se i o svem tvojem dobru loe govori. Postala si
mrzovoljna, neposveena, nesveta. Da bi stekla ono to si smatrala slobodom, ti si
krenula putem koji e te, ukoliko nastavi njime, drati u okovima koji su gori od
ropskih. Ti mora promeniti svoj nain ponaanja i dozvoliti da te usmeravaju saveti
iskusnih i da, uz pomo mudrosti onih koje Gospod ui, stavi svoju volju na stranu
Boje volje."
Mrlja na dui. "Ali, ako bude odluila da ne slua nijedan savet osim svojega, i da
sama reava svaki svoj problem, onda moe biti sigurna da e njeti ono to si
posejala. Ti e potpuno promaiti pravi put ili e se, ranjena, izubijana i nerazvijena na
verskom podruju, ipak ponovo vratiti Gospodu, ponizna, pokajniki raspoloena,
spremna da prizna sve svoje greke. Umorie se od bitke s vazduhom."
"Da li si sigurna da je tvoj put dobar? Znam da nisi; ali je oholost uzela vlast nad tvojom
duom. Ti si suvie lakoumna ili suvie nerazborita da primi savet. Imaj na umu, svako
ponaanje i delovanje ima dvostruki karakter, moe biti besprekorno ili pokvareno. Bog

je nezadovoljan tobom. Moe li sebi dozvoliti da i dalje ide putem kojim si krenula?
Mrlja je utisnuta u tvoju duu." (Letter 47, 1889)
Kao glina u Isusovim rukama. "Preklinjem te, Lora, da od Boga potrai mudrosti. Ono
ime e najtee upravljati to si ti sama. Tvoje line svakodnevne tekoe, tvoje emocije,
tvoj udni temperament, tvoje unutranje pobude, sve ti to tako teko dri u svojoj vlasti,
te tvoje neuraunljive sklonosti tako esto te dre u okovima i tami. Tvoj jedini izlaz je
da sebe bez ogranienja preda Isusu u ruke i da dozvoli da te Gospod oblikuje kao to
lonar oblikuje glinu. Ti nisi svoja, zato se i javlja potreba da svoju neukroenu linost
preda u ruke Onome koji je u stanju da je ukroti; i tada e mir, dragoceni odmor i mir,
obuzeti tvoju duu. Prepusti se Bojim rukama."
Slike u nebeskim knjigama. "Imaj na umu da je tvoj karakter veliki Umetnik snimio i
stavio u nebeske knjige, isto tako precizno kao to se lice odraava na uglaanoj ploi
umetnika. ta nebeske knjige kau o tvom sluaju? Da li si usaglasila svoj karakter s
Uzorom, sa Isusom Hristom? Da li si oprala haljine svoga karaktera i ubelila ih u krvi
Jagnjetovoj? 'Evo u doi skoro i plata moja sa mnom, da dam svakome po delima
njegovim.' (Otkrivenje 22,12)"
Promena pre nego to bude kasno. "Lora, sada jo nije suvie kasno da se pogreke
poprave. Sada jo nije suvie kasno da osigura svoj izbor i svoj poziv. Ti sada moe da
pone da radi po planu dodavanja. Dodaj svojoj veri vrlinu, i znanje, i umerenost, i
strpljenje, i svaku drugu hriansku vrlinu. Sve ostalo e propasti u veliki dan ognja, ali
e zlato svetog karaktera ostati. Ono ne poznaje kvarenje. Ono e izdrati probu ognja
poslednjeg dana. Moje drago dete, elela bih da ima na umu da e 'svako delo Bog izneti
na sud, i svaku tajnu, bila dobra ili zla.' (Propovednik 12,14)"
"Istina se otkriva onima koji hode u svetlosti Sunca Hristove pravednosti. Istina
posveuje. Vidimo da porok preovlauje na sve strane. Njega hrane i slave, dok istinsku
pobonost, pravinost, pravednost i neporonost bacaju pod noge. Ima mnogo onih koji
oko sebe seju seme opakog uticaja. ta ti ini, Lora? Da li si ti, otkako si odluila da
prezre savete, da odbaci preporuke, uzrasla u odlunu, dobro razvijenu hrianku ili si,
izabravi svoj put, ustanovila da ti on donosi nemir, brige i zlovolju?"
Najvanija odluka u ivotu. "Zato nisi posluala savet svojih roditelja? Pred tobom je
put koji vodi u sigurnu propast. Hoe li se vratiti dok jo moe? Hoe li potraiti
Gospoda dok te jo poziva ugodni glas milosti ili e i dalje ii svojim putem? Gospodu
te je ao. Gospod te poziva. Hoe li doi? Hoe li se vratiti iz svog otpada? Neka ti
Gospod pomogne da odlui da bude potpuno Gospodnja." (Letter 51, 1889)
Vlastiti savet i vlastita volja. "Draga sestro Lora, pomislila sam da ti napiem nekoliko
redova zato to mi je stalo do tvoje due i zato to sam sigurna da su tvoje stope ve
opasno dugo ile putem koji vodi u propast. Ti nisi sticala snagu da savlada svaki
nedostatak svoga karaktera, ve si ila putem koji se moe nazvati nehrianskim. Neto
znam, naime, da si sledila savete koje sam ti davala u ime Gospodnje, stigla bi u
duhovnom pogledu mnogo dalje nego to si sada. Meutim, sve moje savete si odbacila

kao bezvredne, i ja sam osetila da nema koristi da pokuavam da ti inim dobro, jer e
moja dua biti ranjena, a tvoja dua ostati bez pomoi, ukoliko se ne sloim s tvojim
idejama o tvom braku s Valterom. Ja to nikada ne bih mogla uiniti, jer znam da si pola
putem koji nije dobar, i koji Gospod ne moe odobriti. Da je tvoje ponaanje bilo
pravilno, svakako da ne bi toliko pretrpela koliko si morala."
"Otkako si napustila Valtera ti se tako ponaa da tvoj ugled u oima svih onih koji ljube
Gospoda svakako nije porastao. Ti si uvek volela da bude okruena drutvom, podsticala
si panju mladih ljudi. I to si inila na svoju tetu. Saveti i preporuke na tom podruju
nisu ti nita pomogli, ve su samo izazvali u tebi oseanje odbojnosti. Ali, da li si
razmotrila kako nebeski aneli gledaju na put kojim si istrajno koraala, povodei se za
svojim mislima, sluajui samo svoju volju, energino, prkosno, odluno?"
Odraz u Bojem ogledalu. "Ti si se drala samo svojih ideja, bez obzira koliko su bile
dobre i prave. Da li ti se to isplatilo, Lora? Moe li sebi dozvoliti da ovih nekoliko
trenutaka vremena milosti provede ivei nainom ivota koji si sama izabrala? Sigurno
je samo, da si odluila da ivi s Valterom ne bi bila nita nesrenija nego to si sada. Ti
si se povodila za svojom voljom, ali, da li je to bila i Boja volja? Ja bih elela da ti sebe
vidi onako kako te Bog gleda. Ti si nekada ljubila Gospoda, ali si izgubila svoju prvu
ljubav. Ti ne voli Boga, ti ne voli ono to je sveto. Tvoj uticaj na druge nije miris ivota
na ivot, ve miris smrti na smrt. Umesto da raste u blagodati i poznanju naeg Gospoda
i Spasitelja Isusa Hrista, ti se sve vie i vie odvaja od Gospoda."
Duhovna hladnoa i opadanje. "Da si ila pravim putem svakako da ne bi dolo do
ovakvog duhovnog opadanja. Biblija ti vie nije onako dragocena kao to je nekada bila.
Ti je pomalo ita iz oseanja dunosti, ali ne zato to eli da uje Boji glas iz Njegove
Rei. Ti se moli, ponekad, ali je to samo forma. Ti ne iznosi sve svoje brige Gospodu i
ne trai ponizna srca da sazna Njegove puteve i Njegovu volju. Mi ne moemo odobriti
tvoje ponaanje; ne mislimo da bi bilo dobro da se za tvojim primerom bilo ko povede."
"Umesto da proiruje razmak koji te deli od sveta, ti si ga suavala sve dok se nije
izgubio. Kada bi Gospod danas kazao: posecite drvo zato da smeta zemlji, ti ne bi imala
dela u prvom vaskrsenju. Tvoji razgovori nisu oplemenjeni i izabrani, niko ne bi
pretpostavio da si hrianka sluajui tvoje raskalane, rasputene rei ili gledajui
drutvo koje si sebi izabrala u toku poslednjih godina. Ti zaostaje iz dana u dan, a to ini
i tvoja sestra, i postaje ti sve tee i tee da se vrati."
"Potpuno lakomislena i raskalana! Moe li sebi dozvoliti da bude takva? Da li si zaista
postala potpuno lakomislena i raskalana, ne mislei na svoju duu? Bog mi je dao
poruku za tebe da ne treba da oajava, nego da se vrati Gospodu. 'Traite Gospoda dok
se moe nai, prizivajte ga dok je blizu; neka bezbonik ostavi put svoj i nepravednik
misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu i smilovae se nanj i k Bogu naemu, jer prata
mnogo.' (Isaija 55,6.7)"
"Moe izgubiti iz vida sve osim jednoga: kako je mojoj dui? Ako bi me bolest ili
iznenadna smrt zatekli sada, kakva je moja nada da uem u stanove koje je Isus otiao da

pripremi onima koji ga vole? Da li je Isus uzalud umro za mene? Hoe li se opredeliti za
svoju volju, svoje puteve i odbiti da se dri puteva Gospodnjih?"
Neophodnost vraanja Gospodu. "Tvoje srce postaje sve tvre i tvre, ali, Lora, padni na
Stenu i razbij se, predaj se Bogu, vrati se Isusu. Ista svetlost koja je nekada obasjavala
tvoje srce i omekavala ga, isti zraci sa Sunca pravednosti koji su rasvetljavali tvoj um
svojim blistavim sjajem, i danas tragaju za tvojim srcem i tvojim umom. Isti Isus koji je
izrekao oprotenje tvojoj dui i danas ti se obraa. Njegova krv nije izgubila nita od
svoje delotvornosti; ona te moe oprati od svih greha. Isti Duh koji te je nekada privlaio
Isusu vezama Njegove ljubavi eka da te ponovo povede Njemu. Nemoj misliti ni o emu
osim o Isusu. Slomij svoje srce, priznaj svoje grehe, odbaci ih i obrati se Gospodu svim
svojim srcem. Kada pokae odluku da bude pravedna pred Bogom, da odbaci svoje
puteve i prihvati Gospodnje, On e ti obnoviti spasenje."
Oslabljena snaga volje. "Ono to ti sada izgleda nemogue svakako e se promeniti kada
tvoje srce bude promenjeno Bojom blagodau. Ono je ponekad alosno, jer zna da nisi
spasena i da alosti Spasitelja svojim zlim delima. Kada doe k sebi ti se udi
razdaljini koja te odvaja od tvog Spasitelja. Ti si stalno iznova odluivala da se popravi,
ali si isto toliko puta doivljavala poraz, jer si te odluke donosila u svojoj snazi. Tvoja
moralna snaga je oslabila. Snaga tvoje volje je jo dovoljno velika, ali ne ona koja te
vezuje uz Gospoda. Ti nisi sposobna da svoje misli usredsredi na Boju Re. Dovoljno
si govorila, ali je to samo doprinelo da potone jo dublje. Tvoje srce nije pokrenuto kada
pokua da se moli."
Grenikova vika. "Uini sada oajniki napor. Skreni svoje misli od sebe, od svojih
nastojanja da dobije razvod, od Valtera, od svega to je smrtno; i poni da misli na
svoju duu. Uzvikni ozbiljno: povedi me prema Steni koja je via od mene, spasi me,
Gospode, inae u propasti! 'Uini mi, Boe, isto srce, i duh prav ponovi u meni...
pokropi me isopom i oistiu se; umij me i biu belji od snega!' (Psalam 51,10.7)"
"Mi smo okrueni bezakonjem u njegovim bezbrojnim oblicima. Tebi je potreban
pomonik. Gospodu su poznata sva naa dela; ak su i nae misli pred Njime kao
otvorena knjiga. Upuujem ti sada svoj poziv. Treba da se potpuno promeni. Istupi ispod
Sotonine paklene zastave i stani pod krvlju poprskanu zastavu Isusa Hrista. Hoe li to
uiniti? Hoe li svoj duh zameniti Hristovim duhom? Kada tvoj um pone da uiva da se
bavi Nebom i onim to je nebesko, nee vie u tebi biti elje da uiva u drutvu mladih
ljudi. Tada e se u tvojoj dui rasplamsati veoma snana elja da postane slina Isusu.
Mi se menjamo gledanjem u to isto oblije. Telesne misli, telesna oseanja, nee se vie
gajiti. Nee vie biti lakoumna, jeftina u razgovorima i nesveta u ivotu. Onda e
dostii, blagodau Hristovom, najvia merila neporonosti i plemenitosti karaktera."
"Ja te sada predajem Bogu i Njegovoj blagodati. Ali, gradi svoje spasenje sa strahom i
drhtanjem, jer je Bog koji deluje u tebi da hoe i da ini ono to je Njemu po volji."
(Letter 14a, 1891)

7. PREPORUKA VALTEROVOJ DRUGOJ ENI

(Pisano 26. avgusta 1895. godine majci Valterove druge ene) "Draga sestro, to se tie
udaje tvoje keri za Valtera C, vidim ta te mui. Meutim, do tog braka je dolo uz tvoj
pristanak, a tvoja kerka, znajui sve o njemu, prihvatila ga je kao svoga mua, pa sada
ne vidim razloga zato bi se ti morala optereivati tim pitanjem. Tvoja kerka voli
Valtera C, i moe biti da je taj brak po boanskom redu da bi i Valter i tvoja kerka sticali
bogartija hrianska iskustva i nadograivali sebe tamo gde je to potrebno. Tvoja kerka
se zavetovala Valteru kao brana drugarica i kada bi prekrila svoje brane zavete bilo bi
to daleko od onoga to je pravo. Ona sada ne moe zanemariti svoje obaveze prema
njemu."
"Ti kae da je Valter bio veren sa nekom mladom damom iz Topeke. Ne mogu da
govorim o tome, jer nisam ula Valterove razloge zato je prekinuo tu veridbu, ukoliko je
to uopte i uinio. Meutim, lino sam upoznata s njegovim ranijim odnosom s njegovom
prvom enom, Lorom. Valter je voleo Loru isuvie, jer ona nije bila dostojna njegove
panje. On je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da joj pomogne, pokuao je na sve
mogue naine da je privoli da ostane njegova ena. Svakako da nije mogao uiniti vie
od onoga to je uinio. Ja sam je preklinjala, pokuavala sam da joj prikaem
nedoslednost njenog ponaanja, molila sam je da ne trai razvod; ali je ona bila odluna i
samovoljna i tvrdoglava; htela je da postigne ono to je naumila. Dok je ivela s njime
trudila se da od njega dobije to je mogue vie novca, ali se nije ponaala prema njemu
ljubazno kao to bi trebalo da se ena ponaa prema svom muu."
Pravo na sreu. "Valter nije odbacio svoju enu. Ona je njega napustila i odbacila, i
udala se za drugog oveka. Ne vidim nita u Pismu to bi mu zabranjivalo da se ponovo
oeni u Gospodu. On ima pravo na ljubav ene koja, znajui njegov fiziki nedostatak,
odlui da mu pokloni svoju ljubav. Dolo je vreme kada sterilitet nije najgore stanje u
kojemu se neko moe nalaziti. Gledam ene koje su izrodile veliku porodicu dece, a bile
nesposobne da im prue odgovarajuu negu. Te ene nemaju vremena da se oporave od
slabosti posle raanja jednog deteta pre nego to e ponovo zatrudneti s drugim."
"Mnoge od tih ena su supruge siromanih ljudi koji nemaju dovoljno sredstava da
izdravaju svoje sve vee porodice, tako da im sada ja pomaem da hrane i odevaju i
vaspitaju svoju decu. Ali, iako nisu bili sposobni da izdravaju svoje potomstvo, donosili
su decu na svet to su bre mogli. Meutim, Bog ne odobrava takvo ponaanje."
"Muevi tih ena izgleda da misle da njihove ene ne slue nizato drugo nego za
zadovoljavanje njihovih pohotnih strasti. Deca se donose na svet tako brzo, odgovornosti
se gomilaju tako naglo, da ene i majke nemaju nikakve mogunosti da oplemene svoj
um, nemaju vremena ni prilike da se posvete verskom delovanju. Bog se ne proslavlja u
takvim porodicama."
"Mnoge od naih mladih sestara misionarki se udaju i za nekoliko meseci imaju decu o
kojoj se moraju starati tako da moraju biti povuene iz misionarskih polja. Ti se moe

radovati da tvoja kerka nee biti na takav nain spreena da radi za svoga Uitelja. Ona
moe da prati svoga mua na njegovim putovanjima i da mu pomae, a kada ostane kod
kue moe da radi za Gospoda kao da i nije udata. To je moje gledanje na problem."
"Imam poverenja u Valtera i verujem da je hrianin. Imala sam priliku da se poneto
upoznam s njegovim temperamentom dok je prolazio kroz nevolje sa svojom prvom
enom. Ona je pokuavala da izvue novac od njega kada je videla da ima prednost nad
njime, a on je bio spreman da uini za nju i deset puta vie nego to je bilo njeno pravo da
oekuje ili njegova dunost da uini. On je doiveo bolne i teke nevolje zbog nje. I ja
sam pokuala da mu pomognem koliko god sam mogla"
"Trudila sam se da pomognem Lori da uvidi i shvati svoju dunost. Ali, poto je ona
krenula putem kojim je krenula, ne vidim razloga da se ovaj novi brak zbog toga remeti.
Vrlo je ozbiljna stvar odvojiti mua od ene. U ovom sluaju nema nikakvog biblijskog
temelja da se preduzme takav korak. On nije napustio nju, ve ona njega. On se nije
ponovo oenio sve dok ona nije dobila razvod. Kada se Lora razvela od njega Valter je
patio najiskrenije i tek kada se ona udala za drugog oveka, on se ponovo oenio. Ona
koju je izabrao, mislim da je to sigurno, bie mu od velike pomoi, a i on e njoj biti
podrka."
"Valterov karakter nije savren. On ima nekih osobina kojima se moe prigovoriti.
Njemu su bila poverena sredstva i on ih nije uvek koristio na najbolji nain. On je
ponekad vrlo otvorene ruke sa svojim novcem, a ponekad vrlo sitniav prilikom njegove
upotrebe, i vrlo otro ekonomian. Ali, dobra, bogobojazna ena uz njega bila bi u stanju
da mu savetuje da se ne ponaa tako impulzivno, da mu savetuje da svoj novac stavi u
Gospodnju riznicu."
"Valter se nalazi na vrlo odgovornom poloaju, ali ako se lanovi porodice kojoj se on
pridruio svojim brakom pokau poteni prema njemu, oni mogu uticati na njega da
postane mudri pristav dobara koja mu je Gospod poverio. Onda e se on sluiti svojim
sredstvima kao da je izloen oima celog nebeskog svemira. Nee uestvovati ni u
kakvim nezakonitim planovima za sticanje novca, ve e uvek imati na umu jedino Boju
slavu. On e se kloniti svih bezvrednih trikova i izbegavati sva niska, nepotena sredstva i
nee initi nita to bi na bilo koji nain bilo tetno po graenje istinske pobonosti. On
e shvatiti da se svi njegovi poslovni poduhvati odvijaju na terenu koji je pod boanskom
vlau."
"Mi nikako ne smemo izgubiti iz vida injenicu da pristav mora da trguje Gospodnjima
sredstvima koja je dobio, i da mu je poverena sveta odgovonost. Biblija zahteva da ljudi
kupuju i prodaju i da obavljaju sve svoje poslove s otrom sveu o svojoj verskoj
odgovornosti, na isti nain kao kada upuuju molitve svom nebeskom Ocu, traei od
Njega snagu i blagodat. Gospod nikome nije prepustio da po svojoj volji upravlja
Njegovim dobrima niti da daje kako mu to njegove pobude nalau, ili kako prijatelji
zahtevaju. Novac kojim upravlja nije njegov i zato se ne sme troiti nepotrebno, jer
Gospodnji vinograd treba da bude obraen, a njegovo obraivanje zahteva ulaganje
sredstava."

"Sada je dan pristavske slube, a dan obrauna e tek doi. Gospod je sredstva poverio
svojim pristavima da se njima mudro slue, jer su svi oni moralna bia i od njih se
zahteva da nose odgovornosti. Nai razliiti talanti su nam dani u skladu s naim
sposobnostima da ih upotrebimo, ali mi se ne smemo sluiti Gospodnjim sredstvima da
bismo zadovoljavali samo svoje sebine elje, onako kako nam to nae sklonosti nalau."
"Valter C. je u prolosti ponekad promaivao prilikom upotrebe Gospodnjih dobara i nije
se uvek pitao da li se poverenim novcem slui tako da zadovolji svoga Uitelja i da
unapredi delo istine. On e morati da poloi raun kako se sluio sredstvima koja su mu
bila poverena. On se nije smeo oslanjati na svoju volju u tim pitanjima. On je morao
traiti mudrost od Boga. Ne bih elela da Valter uloi makar samo jedan jedini dolar u
ovo oskudno polje protiv svoje volje, jer takvi darovi nisu praeni Bojim blagoslovima.
Nisam dobila nikakav nalog da to inim i ne elim da traim novac od bilo koga za Boje
delo."
"Bog ima posao koji treba da se obavi i ja se sluim svim sredstvima koja mogu da
prikupim da osiguram sebi dom, sredstva za ivot i uobiajene udobnosti. Ima i drugih
koji mi radosno i spremno pomau u ovom delu Gospodnjeg vinograda. Ako bi svi
obavljali svoju dunost u skladu s merom svoje odgovornosti, koliina koja im je
poverena mogla bi se udvostruiti. Svaki koji vraa Gospodu ono to je Njegovo, bie
nagraen za svoju vernost i ue svoga Uitelja kako govori: 'Dobro, slugo dobri i verni!'
Ali, nije dobro da neko daje prema svojim shvatanjima. Hristos ima pravo na sve to mi
imamo."
"Nije trebalo da bude iznenaena to Valter nije smatrao da treba da pomogne tvom
sinu. Ako tvoj sin nije cenio prilike i prednosti koje je imao, ako je pogreno upotrebio
svoja vlastita sredstva, ako je uludo potroio svoje od Boga dane talante, postavlja se
pitanje, hoe li postii neto bolje ukoliko mu se prui jo jedna prilika? Da li je nauio
lekciju koju je Gospod eleo da naui? Ima tako mnogo dragocenih dua koje bi bile
posebno radosne da dobiju mogunost da steknu obrazovanje, dua koje se nee
razbacivati olakim zakletvama, ve iskoristiti svaku sposobnost da steknu znanje kojim bi
mogle da ine dobro."
"Iznenaena sam da Valter nije odmah pristao na tvoj zahtev poto si ti majka ene koju
voli. Moda se nauio opreznosti, moda je uzeo k srcu pouke iz prolosti. On je ve
pomogao mnogima kojima nije imao dunost da pomogne. Ti treba da uzme njegovo
odbijanje da ti da novac kao dokaz njegove iskrene odluke da nee pristajati na
kompromise da bi zadobio tvoju naklonost. Ja sam sigurna da Valter namerava da ispuni
svoju dunost. Pogreka koju je uinio kada je svoj novac uloio u porodicu svoje prve
ene verovatno ga je nauila da ne ponavlja taj propali eksperiment. Nadam se da
njegovo odbijanje da ti da sredstva koja bi omoguila tvome sinu da pohaa Batl Krik ili
Junion koled nee dovesti do toga da stekne predrasude protiv njega. To ne bi smelo
imati takav uticaj."
"Ako tvoja kerka voli Valtera C, ne vidim nita u Bojoj Rei to bi od nje zahtevalo da

se odvoji od njega. Poto si ti traila moj savet, oseam se slobodna da ti ga dam. Da ti je

Valter dao novac koji si traila od njega, zar to ne bi bilo protumaeno kao pokuaj da
kupi tvoju naklonost? Zar ne bi bilo daleko odgovornije od tvoga sina da ide i da radi i da
sam zaradi novac kojim e se obrazovati umesto da bude zavisan od nekoga da mu uini
tu uslugu? Postoji i neto to se zove pruanje nerazumne pomoi naoj deci."
"Oni koji se radom probijaju kroz kolu cene tu prednost daleko vie od onih koju su je
dobili na raun nekoga drugoga, poto znaju koliko ih je ona stajala. Mi ne smemo nositi
nau decu sve dok ne postanu bespomoni tereti. Vaspitaj svoga sina da bude vredan,
sposoban da izdrava sebe i da pomae drugima."
"Bog je vlasnik svemira. Svaki ovek, ena i dete, sa svim vremenom i talantima koji su
mu povereni, pripada Bogu. On je ljudima dao sposobnosti da bi ih mogli uporebiti
Njemu na slavu i na taj nain poveati svoje sposobnosti, svoju mudrost i svoj razum.
Bog ima pravo na svaku duu i mi smo Njegovi odgovorni predstavnici i moramo mu
neprestano sluiti. Telo, duu, i duh, mi treba da posvetimo Njegovoj slubi i da inimo
ono to e unaprediti Njegovo delo na Zemlji. Mi treba da izvravamo Njegovu volju na
Zemlji. Mi se ne smemo pitati da li nam je to ugodno, niti nam naa ugodnost sme
posluiti kao vodea odrednica pri odluivanju."
"A sada, draga moja sestro, ja u ti poslati ovo pismo, ali u njegovu kopiju poslati i
Valteru C. Ja elim da u odnosu na njega preuzmem ulogu majke. U trenucima potrebe
njemu je bila neophodna majka. Svaka para koju je stavio u moje ruke bila je
upotrebljena za spasavanje dua koje su propadale, i u neko budue vreme on e doiveti
iskustvo da uje sa usana svoga Uitelja: 'Dobro, slugo dobri i verni, ui u radost
gospodara svojega!' "
"Ja sam istinski alosna to si sebi natovarila nepotrebne terete. Zar ne vidi da e,
rastavljajui Valtera od svoje kerke, napraviti dva zla umesto da izlei jedno? Tvoja
kerka se udala za Valtera, i nema razloga da se razdvoji od njega. Ti nema opravdanog
razloga da eli da oni prestanu da ive i rade zajedno kao mu i ena. Ti moe da
objavi zle glasove koji su moda stigli do tebe, uz cenu da unesrei sebe, svoju kerku i
njenog mua. Neka to dvoje, kao Boja deca, ujedine svoje interese kao to brani zavet
od njih zahteva, neka se posvete Bogu da izvravaju Njegovu volju, da budu sudovi na
ast, nainjeni da se stave na raspolaganje svome Uitelju."
"to se tebe tie, ponaaj se kao to verna majka treba da se ponaa. Budi mudra da ih
posavetuje i da im pomogne na svaki nain koji se nalazi u tvojoj moi. Znajui da svi
mi pripadamo Bogu, treba da postupamo pravedno i s ljubavlju jedni prema drugima.
Budi otvorena, budi ljubazna, gaji svestrano potenje, i ti e zadobiti venac ivota koji
nee uvenuti nikada. Gaji savreno poverenje u Boga i On e te blagosloviti i dae ti mir i
odmor." (Letter 50, 1895)

8. RASPAD VALTEROVOG DRUGOG BRAKA

(to se tie drugog braka Valtera C, V. C. Vajt kae: "Obuzeo ga je strah da e i njegova
druga ena poeleti deo njegovog novca da bi njime pomagala svoje roake, tako da se
trudio u toku nekoliko godina da je to je mogue vie odvoji od njenih roaka. Doveo ju
je u Kaliforniju, ali nije nita preduzeo da joj stvori dom, ve je bio zadovoljan da je
upie na teaj za bolniarke u sanatorijumu St. Helena. Kada je ona na teaju dovoljno
napredovala da je mogla da neto zaradi, on joj je dozvolio da radi i da se sama probija
kroz ivot, pruajui joj vrlo ogranienu materijalnu pomo... Godinama je novac
stavljao u majine ruke (misli na Elen G. Vajt) da ga ona upotrebi po svom nahoenju za
unapreenje Bojeg dela. Ponekad je ona smatrala da se deo toga novca treba staviti na
raspolaganje njegovoj eni. Meutim, kada je Valter saznao da je deo novca koji je stavio
u ruke moje majke, majka dala njegovoj eni, poslao joj je poruku da se to protivi
njegovim eljama i da se ukoliko se to jo jednom dogodi on vie nee oseati siguran da
joj poveri svoj novac!" White Estate Document File 1002-A)
Drugoj eni Valtera C, 16. april 1907. godine "Draga sestro C, Primila sam tvoje pismo i
odgovarajui na njega elela bih da ti kaem: Ne mogu ti savetovati da se vrati Valteru
C ukoliko ne vidi odluujue promene u njegovom ponaanju. Gospod nije bio
zadovoljan idejama koje je on imao u prolosti o tome ta je njegova dunost prema eni.
Jednom prilikom razgovarala sam vrlo otvoreno s Valterom o njegovim odgovornostima
prema njegovoj eni. Meni je vrlo jasno da bi ti uinila greku da se ponovo sjedini s
njime jer je tvoja ljubav prema njemu ohladnela. On te ne moe usreiti ukoliko se
njegovi pogledi ne promene."
Odgovornosti prema roditeljima. "Ti ima dunost prema svojoj majci i nju treba da
obavi. Ne bi smela da sebe stavi u poloaj u kojemu e se oseati bedno i nesreno; i
ukoliko brat Valter nije odustao od svojih ranijih gledita, budunost za tebe ne bi bila
nita bolja od prolosti. On ne zna kako treba da postupa prema svojoj eni."
"Veoma sam alosna zbog ovog problema. Zaista mi je ao Valtera, ali ti ne mogu
savetovati da mu se vrati ukoliko sama prosudi da to ne bi bilo dobro. I s tobom
razgovaram isto tako otvoreno kao to sam razgovarala s njime; bilo bi opasno po tebe da
se jo jednom stavi pod njegovu vlast. Nadala sam se da e se promeniti."
"Brat Valter moe staviti svoga oca u jedan od naih sanatorijuma gde e dobiti dobru
negu. Tvoje iskustvo iz prolosti ne bi trebalo da se ponovi. Kada bude bila osloboena
staranja o svojoj majci, moe moe dobiti dunost u jednom od naih sanatorijuma."
"Sestro C, Gospod razume sve pojedinosti tvoga iskustva. Budi hrabra u Gospodu; On e
nee ostaviti niti odbaciti. Moje srce je puno nenog sauea prema tebi. Povei svoju
bespomonu duu sa Hristom."
U sanatorijumu potrebna pomo. "Ti zna da nismo razmenile nijednu re o tvom
odlasku u Batl Krik, niti si mi govorila o svom ivotu sa bratom C. u prolosti. Nisi mi
uputila nijednu re pritube. Korak koji si preduzela da ode u Batl Krik uinila si na
svoju vlastitu odgovornost, zato to si ga smatrala opravdanim i dobrim, i ja te zbog toga
ne osuujem."

"A sada, draga moja sestro, ti si stekla znanje kako treba negovati bolesnike i tvoja
pomo je potrebna u naem sanatorijumu. Kada mi bude pisala, molim te, obavesti me o
zdravlju tvoje majke."
"ime se bavi? Nama su potrebni odani radnici u naim sanatorijumima koji su sposobni
da obavljaju terapiju." (Letter 148, 1907)

DEO IV - ODVOJEN IVOT I RAZLOZI ZA RAZVOD

9. ODVOJEN IVOT
ena opsednuta demonima. "Dragi brate D, nadala sam se da e promena koja se
dogodila kod tvoje ene u ikagu biti trajna i bila sam vrlo zahvalna naem nebeskom
Ocu kada sam ula njeno priznanje, jer sam mislila da mi je najtei teret skinut sa plea;
ali je taj teret i dalje na meni. Znam da se ona nije promenila na bolje. Opasnosti i tekoe
koje e ona prouzrokovati ukoliko njeni hirovi budu zadovoljeni, skoro da su neverovatne
onima koji ne znaju duh koji je pokree..."
"Makoliko iskreno se njen mu trudio da slui Gospodu, ona e biti njegov zli aneo, koji
e se truditi da ga odvrati od pravednosti. Po njenoj vlastitoj proceni, ona je idol kojemu
od treba da se klanja; u stvari, ona je Sotonino orue, koje pokuava da zauzme mesto na
kojemu Bog treba da bude. Ona je sledila pobude svoga neobraenog srca sve dok Sotona
nije zadobio skoro neogranienu vlast nad njome..."
"Ukoliko ne doe do promene, uskoro e doi vreme kada e nia priroda te ene, u vlasti
volje koja je jaka kao elik, slomiti jaku volju mua i spustiti je na svoj niski nivo... U
tom sluaju to vie nije ena s kojom se brat D bavi, ve oajniki, sotonski duh. Gospod
ima posao koji brat D treba da obavi; ali, ako je nadjaan tim provalama gneva svoje
ene, on je izgubljen ovek, a ona nee biti spasena njegovom rtvom."
Odvojen ivot je bolji od otpada. "Njegov najbolji potez s tom enom-detetom, koja je
tako arogantna, tako nepokorna, i tako neukrotiva, bio bi da je odvede njenoj kui i da je
ostavi majci koja je od nje nainila ono to jeste. Iako bi to moglo da bude bolno, to je
jedino to bi on mogao uiniti da ne bi bio uniten duhovno, rtvovan demonu histerije i
sotonskih izmiljotina. Sotona preuzima potpunu vlast nad njenim temperamentom i
njenom voljom i slui se njima kao unitavajuim ledenim gradom da savlada svaki
otpor. Njen mu ne moe za nju uiniti nita dobro, ali samome sebi moe naneti
neprocenljivu tetu, a Bogu uskratiti talante i uticaje koje mu je dao."
"Bog je stavio mua na elo porodice i sve dok sestra D. ne naui gde joj je mesto i kakve

su dunosti kao ene za njega bi bilo najbolje da ne bude povezan s njome ni na koji
nain. ena treba da potuje i da slua, ali ako potpuno odbija da ispuni svoj brani zavet,
postajae sve vie i vie cilj Sotonskih iskuenja; i ako se njen mu sloi da je zadri
pored sebe, da mu razara ivot, on e postati obeshrabren i nesposoban za slubu
Gospodu. On nema nikakvu obavezu da pored sebe zadri onu koja e mu samo muiti
duu. Bilo mi je pokazano da je on polako gubio svoju mukost i da je bio pod uticajem
svoje ene i oblikovan po njenom ukusu. Njihov brak je bio sotonska zamka."
Boji zahtevi imaju prioritet. Sestra D. je odluna da vlada ili da uniti. Bilo mi je
pokazano da se ona tako temeljito predala Sotoni u ruke da se njen mu plai za njen
razum, ali e on nainiti jednu od najteih greaka u ivotu ukoliko dozvoli sebi da padne
pod Sotoninu vlast preko svoje ene. Kaem vam otvoreno, njome upravljaju demoni, i
ako ti zli duhovi budu uspeli da ostvare svoje namere, tvoje slobode, brate D, tvoje
mukosti, e nestati i ti e biti rob njenih hirova... Ona je isto toliko opsednuta
demonima kao i onaj ovek koji se grio i bacao kada je Isus iz njega isterivao demone...
Brat D. treba da pusti Sotonu da se gnevi, i da ne dozvoli sebi da bude odvojen od svojih
verskih prednosti zato to njegova ena tako eli."
"Ukoliko pobegne, pustite je neka ide. ak i ako preti da e sebi oduzeti ivot, nemojte
popustiti njenim pokvarenim zahtevima. ak i ako ostvari svoju pretnju, bie bolje
gledati je smirenu u smrti nego joj dozvoliti da ubija ne samo svoju duu, ve i duu
svoga mua i da bude sredstvo za unitenje mnogih."
Trajna priroda branog zaveta. Brate D, ti si bio uasnut nasiljem svoje ene, ali put
kojim ti treba da krene je pravi put istine, pravednosti i mudrosti, imajui strah
Gospodnji uvek pred sobom. Sotona se ve raduje svom uspehu."
"Sestro D, ne bih predstavljala ovaj problem kao to to inim da nema drugog ivota koji
je tako usko povezan s tvojim, ivota oveka kojega je Bog izabrao da bude njegov sluga.
Ovaj brak nije ni trebao da bude sklopljen, ali je taj korak ve uinjen, i za tvoga mua je
posao pobeivanja sada postao deset puta tei nego da nikada nije sreo tebe. Hoe li
ozbiljno razmisliti o ovom pitanju, naime, hoe li njegova korisnost biti unitena i njegov
ivot postati promaaj samo zbog tvog ponaanja? ... Tvoj mu ne moe utopiti svoju
linost u tvoju. Brani zavet koji povezuje mua i enu mora ostati na snazi, ali on ima i
zavete svome Gospodu, da ga ljubi celim srcem, nepodeljenom ljubavlju." (Letter 34,
1890)
10. RAZLOZI ZA RAZVOD BRAKA
Preljuba jedini razlog za razvod braka. "ena moe biti zakonski razvedena od svoga
mua na temelju zakona svoje zemlje, ali da ipak ne bude razvedena u Bojim oima i
prema uzvienijem zakonu. Postoji samo jedan greh, koji je preljuba, koji moe da stavi
mua ili enu u poloaj da budu slobodni od branog zaveta u Bojim oima. Iako
zemaljski zakoni mogu garantovati razvod, oni su ipak mu i ena u svetlosti Biblije, u
skladu s Bojim zakonima."

"Videla sam da sestra Dons, za sada, nema prava da se uda za drugog oveka; ali ona, ili
bilo koja druga ena, moe legalno dobiti razvod na temelju injenice da je njen mu kriv
za preljubu, i onda je slobodna da se uda za koga god hoe." (AH 344)
"Meu Jevrejima muu je bilo dozvoljeno da odbaci svoju enu zbog najbeznaajnijih
pogreaka i ena je tada bila slobodna da se ponovo uda. Taj obiaj je dovodio do velikih
nesrea i greha. U svojoj Besedi na Gori blagoslova Isus je otvoreno izjavio da nema
razvoda braka osim zbog izneveravanja branog zaveta. Kazao je: 'Svaki koji pusti enu
svoju, osim za preljubu, navodi je te ini preljubu, i koji putenicu uzme preljubu ini.'
(Matej 5,32)"
"Kada su ga fariseji kasnije ispitivali o zakonitosti razvoda, Isus je ukazao svojim
sluaocima na ustanovu braka, kakva je uspostavljenja prilikom stvaranja. 'Mojsije je
vama dopustio po tvri vaega srca putati svoje ene, a iz poetka nije bilo tako!' (Matej
19,8) Podsetio ih je na blagoslovene dane u Edemu, kada je Bog proglasio da je sve bilo
'veoma dobro'. Upravo odatle Subota i brak vuku svoje poreklo, dve ustanove na slavu
Bogu i na sreu oveku. Tada, kada je Stvoritelj spojio ruke svetog para branom vezom,
ule su se rei: 'Zato e ostaviti ovek oca svojega i majku svoju i prilepie se eni svojoj
i bie dvoje jedno telo (1. Mojsijeva 2,24). Time je Bog proglasio zakon o braku za svu
Adamovu decu sve do kraja vremena. To to je sam veni Otac proglasio dobrim bilo je
zakon koji e ljudima doneti najuzvieniji blagoslov i omoguiti najvii razvitak." (MB
63)
Menjajte svoju prirodu, a ne brani status. "Primila sam pismo od tvoga mua. Kazala
bih da postoji samo jedan razlog da se mu zakonito razvede od svoje ene ili ena od
svoga mua, a to je preljuba."
"Ako vae prirode nisu srodne, zar ne bi bilo na slavu Boju da promenite svoju
prirodu?"
"Mu i ena treba da razvijaju meusobno potovanje i ljubav. Oni treba da strae nad
svojim duhom, reima i delima da nita ne bude reeno ili uinjeno to bi razdrailo ili
naljutilo. Svako treba da se stara o onome drugome, da ini sve to je u njegovoj moi da
ojaa njihovu meusobnu ljubav."
"Kaem vama oboma da traite Gospoda. U ljubavi i ljubaznosti inite ono to ste duni
jedno drugome. Mu treba da razvija naviku vrednoe, da ini sve to je u njegovoj moi
da izdrava svoju porodicu. To e doprineti da ga njegova ena potuje." (AH 345)

DEO V - RAZVRATNOST I PRELJUBA

11. GREH RAZVRATNOSTI

Izbavljaj od greha i poroka. "Kada je Boji zakon napisan u srcu, on e se pokazati

istim i svetim ivotom. Boje zapovesti nisu mrtvo slovo. One su duh i ivot, i dovode
matu, pa ak i misli u pokornost Hristovoj volji. Srce u kojemu su one zapisane bie
uvano s najveom moguom panjom, jer iz njega izlazi ivot."
"Svi koji vole Isusa i dre zapovesti trudie se da izbegnu sve to makar samo lii na zlo;
ne zato to su naterani da tako ine, ve zato to slede isti uzor i oseaju odbojnost
prema svemu to se suproti zakonu koji je zapisan u njihovim srcima. Oni nee misliti da
su dovoljni sami sebi, ve e se oslanjati na Boga, koji je jedini u stanju da ih sauva od
greha i nemorala. Atmosfera koja ih okruuje je neporona; oni ne ele da pokvare svoju
duu ili due drugih. Njima je zadovoljstvo da postupaju pravedno, da ljube milost i da
hode smerno pred Bogom."
Opasnosti poslednjih dana. "Opasnost koja preti onima koji ive u ove poslednje dane je
nedostatak iste religije, nedostatak svetosti srca. Boja sila obraenja nije dovela do
preobraenja njihovog karaktera. Oni govore da veruju u svete istine, kao to je inio i
jevrejski narod; ali, proputajui da ive po istini pokazuju da ne poznaju ni Pisma ni silu
Boju. Sila i uticaj Bojeg zakona su oko njih, ali ne i u njihovoj dui da bi u njoj
obnovili istinsku svetost; zato im Bog alje svoj poziv da bi ih pokrenuo da primene u
ivotu ono to je pravo. Ali, pozivi Njegovog Duha su zanemareni i odbaeni. Barijere se
obaraju i dua je slaba, i zbog nedostaka moralne sile da pobedi, ona je zagaena i
pokvarena. Oni se povezuju u svenje kao snopovi, spremni da budu spaljeni u poslednji
dan."
Dunosti i obaveze propovednika. Od jevrejskih svetenika se trailo da, kao linosti, u
svemu budu skladni i pravilno podeeni, tako da mogu odraavati veliku istinu. 'Budite
isti vi koji nosite sudove Gospodnje!' Gospod je zahtevao ne samo pravilno podeen um
i skladno graeno telo jevrejskih svetenika koji su uestvovali u svetoj slubi, ve i da
njihov um bude neporoan i nepokvaren. On nita manje ne zahteva ni od onih koji u
ovom vremenu, obavljaju slubu propovednika evanelja. Njegovi pozvani i izabrani
treba da budu na hvalu Onome koji ih je pozvao iz tame u svoje prekrasno videlo. Ista
Biblija koja sadri prednosti Bojeg naroda i obeanja koja im je On uputio, sadri i svete
dunosti i sveane obaveze koje On oekuje od pastira koji su zadueni za stado
Gospodnje; tako da narod moe da vidi, uporeujui ivog propovednika sa boanskom
slikom, da li on ima ovlaenje Neba po slinosti svog karaktera s karakterom Onoga
koji je Veliki Pastir. Bog eli da uitelj Biblije po svom karakteru i ivotu u domu bude
ogledni primerak naela istine koje propoveda svojim blinjima."
Pravi karakter je unutranji odraz. "Ono to ovek jeste ima daleko vei uticaj od onoga
to on govori. Smiren, dosledan, poboan ivot je iva poslanica, koju poznaju i itaju svi
ljudi. ovek moe da govori ili da pie kao neki aneo, a da njegova ivotna praksa
podsea na palog demona. Bog eli da sledbenici istine budu revni da ine dobra dela.
Poto zauzimaju vii poloaj, oni e biti okuani po viim merilima. Bie reetani;
nedostaci i poroci e biti pronalaeni; jer, ukoliko budu postojali, izraavae se reima i
ponaanjem. Pravi karakter nije neto to se oblikuje spolja, ili ugrauje, ve je to neto

to zrai iznutra. Ukoliko istinska dobrota, neporonost, krotkost, poniznost i

nepristrasnost nastavaju u srcu, ta injenica e se pokazivati u karakteru; a takav karakter
je pun snage."
Greke i navike nekolicine. "Sluge koje su bile poslane da dovedu Isusa izvestile su
svoje gospodare da "nikada ovek nije govorio kao ovaj ovek'! Meutim, razlog za to je
bio to nikada ovek nije ni iveo kao taj ovek; jer da nije tako iveo, ne bi ni mogao
tako govoriti. Njegove rei su imale uverljivu snagu, zato to su izlazile iz srca koje je
bilo sveto, isto, puno ljubavi i sauea, dobroinstva i istine. Kako su radosni oni koji
mrze Boji zakon kada nau mrlju ili ljagu na karakteru onih koji su ustali da brane taj
zakon! Oni su samo isuvie radosni da prigovore svim vernima i istinitima zbog mana i
poronih navika nekolicine!"
"Veoma je reit tihi i dosledni ivot neporonog, potenog i nelicemernog hrianina. Mi
emo biti izloeni iskuenjima dok se god nalazimo u ovom svetu; ali, umesto da nas
ranjavaju, ona nam mogu posluiti kao prednost, ukoliko ih pobedimo! Postavljene su
granice koje Sotona ne moe da pree. On moe da pripremi pe uarenu koja e spaliti
trosku, ali, umesto da mu nakodi, ona e samo izneti na povrinu zlato karaktera, mnogo
istije i na viem nivou nego pre kuanja."
Kod Velfegora. "Zloin koji je uinio da se Boji sudovi izliju na Izrailja bio je greh
rasputenosti. Drskost ena da u svoju zamku uhvate due nije prestala kod Velfegora.
Uprkos kazni koja je zadesila grenike u Izrailju, isti zloin se ponavljao mnogo puta.
Sotona je bio izrazito aktivan u svojim pokuajima da dovri delo obaranja Izrailja. Izrailj
bi se svakako vrlo hrabro suoio sa svojim neprijateljima u borbi, i suprotstavio bi im se,
i izaao bi iz bitke kao pobednik; ali, kada su ene privukle njihovu panju i potraile
njihovo drutvo, kada su ih namamile svojim draima, nisu se oduprli iskuenju. Bili su
pozivani i na idolopoklonike svetkovine, a njihovo poputanje vinu jo je vie potamnilo
njihov oamueni um."
"Izgubila se snaga vladanja sobom, nestalo je njihove vernosti Bojem zakonu. Njihova
ula su bila toliko omamljena vinom, njihove nesvete strasti su toliko preuzele vlast, da
su sve barijere bile oborene i da su poeli prizivati iskuenje, tako da su ak odluili da
prisustvuju idolopoklonikim svetkovinama. Oni koji nikada nisu ustuknuli u borbi, koji
su bili hrabri ljudi, nisu zabarikadirali svoje due da se odupru iskuenju da zadovolje
svoje najnie strasti. Idolopoklonstvo i rasputenost su ili zajedno. Prvo su okaljali svoju
savest razuzdanou, a onda su odstupili od Boga jo dalje svojim idolopoklonstvom,
pokazujui tako i prezir prema Bogu Izrailjevu."
Sotonine ponovljene zavere. "Pri kraju istorije ove Zemlje Sotona e raditi svim svojim
silama na isti nain i sa istim iskuenjima kojima je iskuavao nekadanji Izrailj
neposredno pre njegovog ulaska u Obeanu zemlju. On e postavljati zamke onima koji
tvrde da dre zapovesti Boje i koji se nalaze skoro na samim granicama nebeskog
Hanana. On e se posluiti svojim krajnjim snagama da u svoju zamku uhvati due i da
napadne one koji sebe nazivaju Bojim izabranim narodom tamo gde su najslabiji. One
koji svoje niske strasti nisu podloili vlasti viih sila svoga bia, one koji su dozvolili

svome umu da luta kanalima telesnog poputanja niskim strastima, Sotona je odluio da
uniti svojim iskuenjima da zagadi njihove due razvratnou."
"On ne gaa posebno nie i manje vane ciljeve, ve se slui svojim zamkama preko onih
koje moe upregnuti kao svoja orua da zavode ili privuku ljude da sebi dozvole slobode
zabranjene Bojim zakonom. Protiv ljudi na odgovornim poloajima, koji govore o
zahtevima Bojeg zakona, ija su usta puna dokaza kojima brane Boji zakon na koji je
Sotona ustajao toliko puta protiv njih on upravlja svoje paklene snage i svoja orua i
rui ih napadajui slabe strane njihovog karaktera, znajui da onaj koji pogrei u jednome
postaje kriv za sve i tako zadobija potpunu vlast nad celim ovekom."
"Um, dua, telo i savest, sve je to obuhvaeno ovom propau. Ako je neko bio vesnik
pravednosti, ako je imao veliko videlo, ili, ako ga je Gospod upotrebljavao kao svog
posebnog radnika u delu istine, kako je onda veliki bio Sotonin trijumf! Kako se on
raduje! Kako je Bog obeaen!"
Razvratnost, jedna od Sotoninih arolija. "Razvratni obiaji Jevreja postigli su protiv
njih ono to ni svi ratni pohodi naroda ni aranja Valama nisu uspeli. Odvojili su ih od
njihovog Boga. Izgubili su svoju zatitu i svoje pokrivalo. Bog se pretvorio u njihovog
neprijatelja. Toliko je mnogo knezova i pripadnika obinog naroda postalo krivo zbog
razvratnosti da je to postao nacionalni greh; jer se Bog razgnevio na celi sabor."
"Isti taj Sotona i sada radi sa istim ciljem da oslabi i uniti narod koji tvrdi da dri Boje
zapovesti i koji se nalazi na samim granicama nebeskog Hanana. Sotona zna da je sada
njegov trenutak. Njemu je ostalo samo malo vremena za rad i on e delovati strahovitom
snagom da Boji narod uhvati u zamku sluei se slabim mestima u njihovom karakteru."
ene kao kuai. "Bie ena koje e delovati kao kuai i koje e uiniti sve to do njih
stoji da privuku i osvoje panju ljudi. Prvo, one e se potruditi da zadobiju njihovo
sauee, zatim njihova oseanja, i da ih onda navuku da prekre Boji sveti zakon. Oni
koji su obeastili svoj um i svoja oseanja time to su ih usmerili prema onome to
Gospodnja Re zabranjuje, nee se ustruavati ni da sramote Boga razliitim oblicima
idolopoklonstva. I Bog e ih prepustiti njihovim pokvarenim sklonostima."
"Neophodno je da uvamo misli; da ogradimo duu opomenama Boje Rei; da budemo
vrlo paljivi pri svakoj misli, rei i delu da ne bismo bili navedeni na greh. Neophodno je
da se uvamo sklonosti prema poputanju niim strastima. To ne bi bio plod posveenih
misli ili srca."
"Upravo sada je dunost Bojeg naroda koji dri zapovesti da strai i da se moli, da
marljivo istrauje Pisma, da uva Boju Re u svom srcu, da ne bi pogreio protiv Njega
idolopoklonikim mislima i poniavajuim obiajima, i tako doprineo da se Boja Crkva
izopai i postane slina palim Crkvama koje proroanstvo predstavlja kao ispunjene
svakom neistom i mrskom pticom." (R&H, 17. maj 1887)
Osposobljeni za uznesenje. "Treba da se prikupi narod spreman za uznesenje na Nebo.
To su oni koji e traiti Gospoda i ekati Njegov dolazak. To delo e obavljati svi oni

koji ele da sarauju sa Isusom u poslu otkupljenja. On je dao sebe za nas da bi nas
mogao iskupiti od svakog bezakonja i oistiti sebi poseban narod, eljan da ini dobra
dela. Bog je pripremio sve to je potrebno da takvi postanu razumni hriani, puni
poznanja Njegove volje, svake mudrosti i duhovnog razumevanja.
"Teoretsko poznavanje istine je bitno, ali ni poznavanje najveih istina nee nas spasti;
nae znanje mora da bude praktino. Boji narod treba ne samo da poznaje istinu, ve i da
je primenjuje. Mnogi e biti izbaeni iz broja onih koji znaju istinu, zato to nisu bili
posveeni istinom. Istina se mora useliti u njihova srca, mora ih posvetiti i oistiti od
svake svetovnosti i senzualnosti i na najskrivenijim podrujima ivota. Hram due se
mora oistiti. Svako potajno delo je uinjeno kao da se nalazimo u prisutnosti Boga i
svetih anela, jer je sve golo i otkriveno pred Bogom i od Njega se nita ne moe sakriti."
Rasputeni obiaji u braku. "U ovom vremenu u naem svetu brani zavet se esto kri.
Bog nikada nije eleo da brak prikriva mnotvo greha koji se ine. Senzualnost i
poniavajui obiaji u branom odnosu pripremaju um i moralni ukus za rasputene
obiaje izvan branog odnosa."
"Bog isti sebi narod koji e imati iste ruke i isto srce da stane pred Njega na sudu.
Merila se moraju povisiti, mata oistiti; zaslepljenost koja se odnosi na poniavajue
obiaje mora prestati; dua se mora uzdii do istih misli, svetih obiaja. Svi koji e
izdrati probu i nevolje upravo pred nama bie uesnici u boanskoj prirodi, zato to su
pobegli, nisu uestvovali, u pokvarenosti koja ula u svet putem poude."
Izvor duhovne snage. "Dela Sotone nisu jo ni upola prepoznata, zato to neporonost i
svetost ne obeleavaju ivot i karakter onih koji tvrde da su Hristove sluge. Potkrepljeni
svom Njegovom snagom, u skladu s Njegovom slavnom moi, mi bismo smo se na taj
nain ojaali protiv sotonskih iskuenja. Hristos i Njegova neporonost i Njegova
nenadmana privlanost treba da budu tema o kojoj e razmiljati naa dua. Duhovna
snaga stoji na raspolaganju svima i svi je mogu dobiti ukoliko ele da se odupru
iskuenju, da obave svoju dunost i da se dua vrsto dri svoga potenja. Oni koji
oseaju potrebu da se ojaaju silom Bojega Duha po unutranjem oveku, nee izgubiti
svoje potenje. Ozbiljne molitve i budnost provee ih kroz sva iskuenja. Mi se ivom
verom moramo sjediniti sa Hristom.
Slini Hristu po karakteru. "Mi se sada nalazimo usred opasnosti poslednjih dana. Sotona
je siao k nama s velikom silom da obavi svoje delo prevare. On zaokuplja um i matu
neistim, bezakonim temama. Hrianin e postati slian Hristu po karakteru ako se bude
bavio svojim boanskim Uzorom. Ono s ime dolazimo u dodir svojim uticajem oblikuje
na ivot i karakter."
"itala sam o slikaru koji nikada, ni za jedan jedini trenutak, nije eleo da pogleda neko
nesavreno slikarsko delo, da ono ne bi imalo razorni uticaj na njegove oi i shvatanja.
Ono to mi dozvoljavamo sebi da najee gledamo, o emu najee razmiljamo, to se
u izvesnoj meri prenosi i u nae bie. Mata koja je nauena da se bavi Bogom i
Njegovom lepotom nee uivati u prizorima koje je oblikovala mata pokrenuta
poudom..."

Paklena sotonska mudrost. Sotona je na poslu sada isto onako kao je bio na poslu u
Edemu, isto onako kao to je bio na poslu u toku svih ranijih narataja. Veliki varalica
dobro zna s takvim materijalom ima posla. On poznaje slabe take svakog karaktera; ako
se te slabe take ne ojaaju, on e se posluiti svojom paklenom mudrou da svim
sredstvima pokua da obori i najsnanijeg ljude; knezove u vojsci Izrailja. U toku svih
uzastopnih narataja nailazimo da ruevine karaktera, na ljude koji su bili unitavani
samo zato to im dua nije bila ojaana Hristovom silom. I sada, kada se pribliavamo
kraju vremena, Sotona e raditi s majstorskom vetinom da potkopa naela, da pokvari
moralni karakter."
"Mnogi ine greh mislei da su svoja zlodela uspeno sakrili. Meutim, postoji Jedan koji
kae: 'Znam dela tvoja!' Nema nita pokriveno to nee biti otkriveno; nita sakriveno to
nee biti poznato! Kada su misli obuzete razmiljanjem o grehu, onda e se prevare
dogaati, lai izgovarati, jer oni koji ine takve grehe nee biti spori da izgovaraju i lai.
Ali, svi gresi e biti razotkriveni."
Nema sakrivanja greha pred Bogom. "Bog posmatra grenika. Oko koje nikada ne drema
zna sve to se ini. Sve je zapisano u Njegovoj knjizi. Neko moe sakriti svoj greh od
oca, majke, ene, i prijatelja, ali je ipak sve otkriveno pred Bogom i sve je stavljeno u
Njegovu knjigu izvetaja... David je bio pokajnik, i iako se pokajao, iako je mrzio svoj
greh, nije ga mogao zaboraviti."
"Uzviknuo je: 'Kuda bih otiao od duha tvojega i od lica tvojega kuda bih utekao? Da
izaem na nebo, ti si onde. Da siem u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i
preselim se na kraj mora, i onde e me ruka tvoja voditi, i drati me desnica tvoja... Ni
mrak nee zamraiti od tebe, i no je svetla kao dan; mrak je kao videlo.' (Psalam 139,712)"
"Bog je svagde. On vidi sve, On zna sve i razume namere i pobude srca. Uzalud su
pokuaji da se greh sakrije od Njegovog pogleda. On je video nae praroditelje u Edemu.
Video je Kajina kada je podigao svoju ruku da ubije Avelja. Video je grehe stanovnika
staroga sveta, izbrojao je njihove dane i kaznio ih Potopom. Video je grehe svoga starog
zavetnog naroda, Jevreja, kada su se zaverili da uzmu ivot Bojeg Sina."
Knjiga za spomen pred Bogom. "Isto tako sigurno On zapaa svaki prestup, isto tako
sigurno e svaka tajna biti iznesena na sud. One se mogu sakriti od smrtnog oveka, one
se mogu sakriti od dobrih, istih i svetih, od prijatelja i od neprijatelja; ali ih Bog ipak
vidi. Svi gresi e biti otkriveni na dan suda, i ukoliko prethodno nisu bili okajani, primie
kaznu u skladu sa svojom veliinom; jer se izvetaj o svim ljudskim delima uva u knjizi
za spomen pred Bogom. Sva dobra i sva zla dela u ivotu su zapisana."
"injenica da su nagomilani gresi sauvani i na kraju obelodanjeni, strana je injenica; i
zato se oni koji tvrde da su sinovi i keri Boje usuuju, suoeni sa videlom, suoeni sa
znanjem, da gree protiv svoje savesti i da svojim gresima i druge povlae u istu propast,
ostaje tajna. Da li su ikada osetili mo sveta koji e doi? Da li su ikada uivali prednost

svete veze sa Bogom? Kako se onda mogu okrenuti senzualnim, prokletim obiajima,
koji uniavaju duu?"
Dan Bojeg razotkrivanja. "Poslednji veliki dan je upravo pred nama. Neka se svi
zamisle nad injenicom da se Sotona sada trudi da zavlada duama. On igra igru ivota sa
vaim duama. Hoete li initi grehe i sada dok se nalazite na samim granicama nebeskog
Hanana? O, kakvih li razotkrivanja! Mu e po prvi put saznati za prevare i lai ene koju
je smatrao nevinom i neporonom. ena e prvi put upoznati sluaj svoga mua, a
prijatelji i roaci e videti zablude i lai i pokvarenosti koje su se nagomilale oko njih;
jer e se tajne svih srca razotkriti. as suda je skoro doao dugo odlagan zbog Boje
dobrote i milosti. Ali, Boja truba e odjeknuti na zaprepaenje nespremnih koji su jo
ivi, i probuditi bledo mnotvo umrlih. Veliki beli presto e se pojaviti, i svi pravedni
umrli e izai u besmrtnost."
"Kako god da su mali gresi kojima smo poputali, oni e unititi duu, ukoliko ih ne
savladamo. Mali gresi e nabreknuti u velike grehe. Neiste misli, skrovita neista dela,
neoplemenjene, niske i senzualne misli i dela u branom ivotu, poputanje uzda niim
strastima u okviru branog zaveta, dovee do svakog drugog greha, prestupa svih Bojih
zapovesti."
Tiransko rastenje ljudskih slabosti. "Ljudi kojima je Bog poverio plemenite talante bie,
ukoliko se usko ne poveu s Bogom, krivi za velike slabosti i, poto nemaju Hristove
blagodati u dui, dovedeni u vezu s velikim zloinima. I to zato to Boju istinu nisu
uinili delom sebe. Njihova disciplina je bila nepotpuna; oplemenjivanje due nije
napredovalo od jednog koraka do drugoga; uroene sklonosti nisu bile suzbijane, ve su
izopaile duu. Za sve prirodne sklonosti Isus se obilno postarao, tako da mogu biti
savladane Njegovom blagodau. Ukoliko ne budu savladane, slabosti e postati tirani,
pobednici, savladae ih i nebesko videlo e biti pomraeno i ugaeno."
Intelektualna veliina nedovoljna. "Primorana sam da otvoreno piem o ovome, jer
oseam opasnost koja nam preti. U prolosti imamo primere najbolnijeg karaktera koji
pokazuju opasnost da i ljudi na visokim mestima postanu pokvareni. Ljudi majstorskih
umova, koji su imali veliki talent uticaja, a koji se ipak nisu potpuno oslonili na Boga,
ve su dozvolili sebi da budu hvaljeni i slavljeni i milovani od strane velikih ljudi u svetu,
izgubili su ravnoteu i pomislili da gresi velikih ljudi nisu poroci. Nebeski vodi ih je
napustio, i oni su ubrzano krenuli u pokvarenost i propast. Oni su potpuno izgubili
pravedno merilo asti, izgubili svako razlikovanje izmeu dobra i zla, izmeu greha i
pravednosti. Postoje svetle i tamne strane karaktera, i jedna od njih e sigurno pobediti."
"Ipak, Bog nebeski odmerava moralne vrednosti. On sudi pravedno. Zli nee uvek ostati
neobuzdani. Nita osim blagodati i istine u unutranjem oveku, blagodati i istine u
karakteru, nee biti dovoljno da odri i najveeg, najtalentovanijeg oveka moralno
uspravnim. Kada bi intelektualna veliina bila dovoljna, njihov karakter bi bio vrst kao
stena. Meutim, njima je bio neophodan besprekoran karakter. Pavle kae da je ono to
jeste blagodau Bojom koja je u njemu! Boji narod mora ustati, mora se opasati svim
orujem pravednosti." (R&H, 24. maj 1887)

Razlozi poraza Izrailjaca. "Mnogi od nekadanjih Izrailjaca pali su na domaku Obeane

zemlje. U emu je bio njihov greh? Razuzdanost! Te iste nesvete strasti srca majstorski
upravljaju mnogima od onih koji tvrde da slede Hrista. Rei i dela mnogih koji poznaju
istinu su pokvareni. Oni imaju mo rasuivanja, oni shvataju istinu, ali nisu temeljito
obraeni; nisu osetili spasonosnu silu istine u svojoj dui. Oni ne primaju Hrista kao
poasnog gosta u svoj dom. Senzualno zadovoljavanje nagriza celokupnu linost,
zagaujui i kvarei celokupno domainstvo... Neporonost i svetost branog odnosa,
uspostavljenog u Edemu da ostane svet i uzvien, oborena je da slui poudi." (Ms 31,
1885)
Davidovo udaljavanje od pravde. "Bog je izabrao Davida, skromnog pastira, da vlada
Njegovim narodom. On je bio taan u svim ceremonijama povezanim s jevrejskom
religijom, isticao se svojom smelou i nepokolebljivim poverenjem u Boga. Bio je
jedinstven po svojoj vernosti i pobonosti. Njegova vrstina, poniznost, ljubav prema
pravednosti i odlunost osposobile su ga da izvrava visoke Boje namere, da ui
Izrailjce pobonosti, i da vlada njima kao velikoduan i mudar vladar."
"Njegova pobonost je bila iskrena i vatrena. Upravo zato to je David bio tako veran
Bogu, to je imao tako uzviene karakterne osobine, Bog ga je nazvao ovekom po svom
srcu. Kada se popeo na presto, njegovo opte ponaanje bilo je u otroj suprotnosti s
ponaanjem vladara drugih naroda. Veoma se gnuao idolopoklonstva i revnosno se
trudio da okolni narodi ne navedu Izrailjce na idolopoklonstvo. Njegov narod ga je
veoma voleo i potovao."
"esto je osvajao i pobeivao. Umnoavao je svoje bogatstvo i veliinu. Meutim,
blagostanje ga je svojim uticajem udaljavalo od Boga. Bio je izloen mnogim i tekim
iskuenjima."
alosne posledice mnogoenstva. "Na kraju se poveo za uobiajenim ponaanjem drugih
careva oko sebe da uzme sebi mnogo ena i njegov ivot je bio zagoran zlim
posledicama mnogoenstva. Njegova prva greka je bila u tome to je uzeo vie od jedne
ene, udaljavajui se na taj nain od Bojeg mudrog plana. To udaljavanje od onoga to
je pravo pripremilo je put za vee greke. Idolopokloniki carevi su smatrali da uzimajui
mnogo ena poveavaju svoju ast i dostojanstvo, pa je i David mislio da ini ast svom
prestolu ako ima mnogo ena. Meutim, Bog mu je pomogao da uvidi veliko zlo takvog
ponaanja na temelju alosnog nesklada, suparnitva i ljubomore njegovih mnogih ena i
mnogobrojne dece."
Davidovo pokajanje. "Njegov zloin u sluaju Urije i Virsaveje bio je odvratan u
Bojim oima. Pravedni i nepristrasni Bog nije odobrio ove Davidove grehe niti je traio
neki izgovor za njih, ve je poslao ukor, teku optubu preko Natana, svoga proroka, koji
je ivim bojama naslikao njegov teki prestup. David je bio zaslepljen i nije shvatao da se
veoma udaljio od Boga. On sam je pred sobom pronalazio izgovore za svoje greno
ponaanje, sve dok ono nije izgledalo prihvatljivo u njegovim oima. Jedan pogreni
korak je pripremao put drugome, sve dok njegovi gresi nisu zahtevali ukor Gospodnji

preko Natana."
"David se probudio kao iz sna. Postao je svestan svoga greha. Nije ni pokuavao da
pronae izgovor za svoje ponaanje, ili da umanji svoj greh, kao to je to inio Saul; ve
je pokajniki i s dubokom alou sagnuo svoju glavu pred prorokom Bojim i priznao
svoju krivicu. Natan je objavio Davidu da e mu Bog, na temelju njegovog pokajanja i
poniznog priznanja, oprostiti greh, potedeti ivot i odvratiti deo teke kazne koja mu je
zapretila."
Prestup i kazna. "Ipak, morao je da bude kanjen, jer je pruio veliku priliku
Gospodnjim neprijateljima da hule. Ovu priliku su koristili Boji neprijatelji od
Davidovog vremena sve do dananjih dana. Skeptici su napadali hrianstvo i rugali se
Bibliji, jer im je David pruio priliku. Oni iznose hrianima Davidov sluaj njegov
greh u sluaju Urije i Virsaveje, njegovo mnogoenstvo i onda naglaavaju da je David
nazivan ovekom po Bojem srcu, i da je Bog, ukoliko je biblijski izvetaj taan,
opravdao Davida u njegovim zloinima."
"Bilo mi je pokazano da je u vreme kada je David bio neporoan, kada je hodio po svim
savetima Bojim, Bog rekao za njega da je ovek po Njegovom srcu. Kada se David
udaljio od Boga, kada je uprljao svoj besprekorni karakter svojim zloinima, nije vie bio
ovek po Bojem srcu. Bog ga nije ni u najmanjoj meri opravdao u njegovim gresima,
ve je poslao Natana, svoga proroka, sa stranim optubama Davidu da je prekrio
Gospodnje zapovesti."
"Bog je pokazao svoje nezadovoljstvo Davidovim uzimanjem mnogih ena time to ga je
pohodio svojim kaznama i dozvolio da se protiv njega podignu zla u njegovom vlastitom
domu. Strana katastrofa koja je zadesila Davida, koji je zbog svog potenja nekada bio
nazvan ovekom po Bojem srcu, dokaz je buduim naratajima da Bog nee nikoga
opravdati u prestupima Njegovih zapovesti, ve da e sigurno kazniti krivca, koliko god
bio pravedan i mio Njemu u prolosti, dok je sledio Gospodnje puteve u neporonosti
svoga srca. Kada se pravednik odvrati od svoje pravednosti da ini zlo, njegova
pravednost iz prolosti nee ga spasti od gneva pravednoga i svetoga Boga."
Gresi svetih ljudi u Bibliji. "Vodei ljudi u biblijskoj istoriji su inili teke grehe. Njihovi
gresi nisu bili prikrivani, ve poteno beleeni u istoriji Boje Crkve, zajedno s Bojom
kaznom koja je pratila prestup. Ti sluajevi su zapisivani za dobro kasnijih narataja, i
treba da ojaaju veru u Boju Re kao u istinitu istoriju. Ljudi koji ele da sumnjaju u
Boga, da sumnjaju u hrianstvo, da sumnjaju u Boju Re, nee prosuivati poteno i
nepristasno, ve e biti puni predrasuda i iz tog ugla pretraivati ivot i karakter, traei
nedostatke u ivotu onih koji su bili najistaknutiji glavari Izrailja."
"Bog je uinio da se u nadahnutoj istoriji verno opiu karakteri najboljih i najveih ljudi
iz tih vremena. Ti ljudi su bili smrtnici, podloni kuanjima. Njihove slabosti i njihovi
gresi nisu prikrivani, ve verno zapisivani, zajedno s ukorom i kaznom koja je sledila. 'A
ova se zapisae za pouku nama na koje posledak sveta doe!' "
"Bog nije dozvolio da se u Njegovoj Rei mnogo vremena troi na uzdizanje vrlina

najboljih ljudi koji su iveli na Zemlji. Sve njihove pobede i velika i dobra dela
pripisivana su Gospodu. Samo Njemu je pripadala sva slava, samo Njega je trebalo
uzdizati. On je bio sve u svemu. ovek je bio samo orue, slabi instrument, u Njegovim
rukama. Snaga i savrenstvo dolaze jedino od Boga. Bog je kod oveka video stalnu
tenju da se odvoji od Njega, da zaboravi Boga, da oboava stvorenje umesto Stvoritelja.
Zato Bog nije hteo da dozvoli da se na stranicama svete istorije zabelee mnoge hvale
upuene oveku."
Pokajniki psalmi. "David se pokajao za svoje grehe, u prahu i pepelu. On je traio
oprotenje od Boga i nije sakrivao svoje pokajanje od velikih ljudi, pa ak ni od sluga u
svom carstvu. Komponovao je pokajniki psalam, opisujui svoje grehe i pokajanje, iako
je znao da e taj psalam pevati ljudi kasnijih narataja. eleo da i drugi budu poueni
alosnom istorijom njegovog ivota."
"Pesme koje je David komponovao pevao je celi Izrailj, posebno u prisutnosti okupljenog
dvora i pred svetenicima, stareinama i knezovima. On je znao da e priznanje njegove
krivice privui panju buduih narataja na njegove grehe. On iznosi svoj sluaj,
pokazujui u koga se uzda i od koga se nada da e dobiti oprotenje. 'Smiluj se na me,
Boe, po milosti svojoj, i po velikoj dobroti svojoj oisti bezakonje moje. Operi me dobro
od bezakonja mojega, i od greha mojega oisti me.' 'Izbavi me od krvi, Boe, Boe,
spasitelju moj, i jezik e moj glasiti pravdu tvoju!' (Psalam 51,1.2.14)
"David nije pokazivao duh nekog neobraenog oveka. Da je imao duh upravitelja naroda
oko sebe, on ne bi podneo da mu Natan iznese sliku njegovog zloina u zaista odvratnim
bojama, ve bi oduzeo ivot vernom Bojem sluzi koji ga je ukorio. Ali, uprkos
velianstvu svoga prestola i svojoj neogranienoj moi, on je svojim poniznim
priznanjem svega za to je bio optuen pruio jasan dokaz da se i dalje boji Boga i drhti
od Rei Gospodnje."
Posledice Davidovog prestupa. "David je morao da oseti gorke posledice svoga prestupa.
Njegovi sinovi su se poveli za gresima koje je on inio. Amnon je uinio teak zloin.
Avesalom se osvetio ubivi ga. Tako se David stalno morao podseati na svoj greh,
morao je da oseti punu teinu nepravde uinjene Uriji i Virsaveji." (4SGa 85-89)
Opomene u primerima drugih. "Boji ukor je jasno objavljen mnogim ljudima i enama
koji su zgreili pokvarivi svoja tela i uprljavi svoju duu svojom rasputenou. Oni
predstavljaju opomenu drugima koji su se nali u slinim okolnostima, koje je kua
savladao i koji su znali da Boje nezadovoljstvo poiva na njima... Bog je osudio greh u
svim njegovim oblicima. Greh rasputenosti je otvoreno ukoren i osuen. Ljudima i
enama e se suditi u skladu sa svetlou koju su primili od Boga." (TM 437)
Pod upravom posveenog razuma. "Svaka nesveta strast se mora staviti pod upravu
posveenog razuma, koji nam Bog u obilnoj meri daje svojom blagodau u svakoj
nevolji. Meutim, nemojte sami stvarati uslove da padnete u nevolju; neka se niko
dragovoljno, svojim postupcima, ne dovodi u poloaj da bude izloen napadima kuaa
ili da prui i najmanju priliku drugima da pomisle da je kriv za nesmotrena dela." (1MCP

237)
Pravilno gledite o sebi u svetlosti Boje Rei. "Sotonina stalna iskuenja su tako
oblikovana da oslabe ovekovu vlast nad svojim srcem, da potkopaju njegovu mo
vladanja sobom. On navodi ljude da kidaju veze koje ih povezuju u svetu, srenu
zajednicu s njihovim Stvoriteljem. I onda, kada se ovek odvojio od Boga, strasti stiu
vlast nad razumom, nagoni nad naelima, i on postaje grean u mislima i delima; njegovo
rasuivanje je uzopaeno, njegov razum naizgled oslabljen, i on mora da se vrati sebi
vrativi se Bogu pravilnim gledanjem na sebe u svetlosti Boje Rei." (1MCP 228)
Mo religije. "Kojim sredstvima treba mladi da suzbije svoje zle sklonosti i da razvije
ono to je plemenito i dobro u svom karakteru? Volja, intelekt i emocije, kada se podloe
sili religije, postaju preobraeni. 'Ako, dakle, jedete, ali li pijete, ako li drugo to inite,
sve na slavu Boju inite!' (1. Korinanima 10,31) Ovo je naelo na kojemu e se
temeljiti svako delo, misao i pobuda ukoliko se celokupno bie nae pod upravom Boje
volje."
Rei i strasti moraju se razapeti. " 'Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo daje!'
(Filibljanima 4,13) Volja, prohtevi i strasti e zahtevati da im se popusti, ali je Bog u nas
usadio elju za svetim i uzvienim namerama; i zato nije neophodno da one budu
uniene. To se dogaa jedino kada odbijemo da se pokorimo vlasti razuma i savesti. Mi
morano da suzbijemo svoje strasti i da se odreknemo sebe."
Sotonina potera za mladima. "Neposveen um proputa da primi snagu i utehu koje je
Bog osigurao svima koji dolaze k Njemu. Postoji neki nemir, neka vrua elja za neim
novim to e zadovoljiti, obradovati i zaokupiti um, i to poputanje sebi se naziva
uivanje. Sotona ima zavodnike moi kojima pobuuje zanimanje i raspaljuje matu
mladih, kojima ih uvlai u svoje zamke. Nemojte svoj karakter graditi na pesku." (Ms 59,
1900)

12. NEPOTOVANJE SEDME ZAPOVESTI

Boji zakon put ka srei. "Pre nego to je stari svet bio uniten Potopom, njegovi
stanovnici su utonuli u pokvarenost. Greh i zloini svih vrsta su preovladavali. Stanje
sveta danas skoro da je dostiglo stepen kada e Bog kazati, kao to je nekada rekao: 'Nee
se moj duh doveka preti s ljudima!' Jedan od najteih greha koji postoji u ovom
degenerisanom vremenu pokvarenosti je preljuba. Taj sramni greh se ponavlja u
zabrinjavajuem broju. Subotu i branu ustanovu Bog je uspostavio u Edemu i one
moraju ostati nepovredive i svete. Obe ove ustanove boanskog porekla kre i odbacuju
ljudi i ene ija su srca potpuno odana zlu."
Preljuba greh hriana. "Meutim, kada bi se prekrioci sedme zapovesti nalazili samo
meu onima koji ne tvrde da su Hristovi sledbenici, zlo ne bi bilo ni deseti deo tako

veliko kao to je sada; ali, zloin preljube se preteno dogaa meu onima koji se izdaju
za hriane. I klerici i laici, ija imena stoje visoko u crkvenim knjigama, jednako bivaju
krivi."
"Mnogi koji tvrde da su sluge Hristove slini su Ilijevim sinovima koji su obavljali svetu
slubu i koristili se prednostima svoje slube da ine zloine i da se uputaju u preljubu,
navodei ljude da kre Boji zakon. Straan e biti obraun koji e morati da poloe takvi
kada se sluajevi svih ljudi budu ispitivali pred Bogom, i kada svima bude sueno prema
delima koja su u telu inili... Preljuba je jedan od stranih greha ovog vremena. Taj greh
postoji u svim klasama onih koji se izdaju za hriane."
"Hriani su pozvani da prinesu svoja tela u ivu rtvu na Bojem oltaru. 'Da ne caruje,
dakle, greh u vaemu smrtnome telu, da ga sluate u slastima njegovim; niti dajite udova
svojih grehu za oruje nepravde, nego dajite sebe Bogu, kao to ste ivi iz mrtvih, i ude
svoje Bogu za oruje pravde.' (Rimljanima 6,12.13)"
"Kada bi tela koja se prinose na Bojem oltaru morala da prou kroz isti pregled kroz
koji su prolazile jevrejske rtve, kako bi retke izdrale probu i bile proglaene savrenima
pred Bogom, sauvane u svetosti, slobodne od svake mrlje greha ili prljavtine. Nikakvu
hromu rtvu Bog nee primiti. Nijednu oteenu ili bolesnu rtvu Bog nee primiti. Dar
koji se prinosio Bogu morao je biti zdrav, bez mrlje u svakom pogledu, i dostojan."
Poreklo neistih dela. "Niko nee moi da proslavi Boga u svome telu, kao to On
zahteva, ako ivi u prestupima Njegovog zakona. Ukoliko telo kri sedmu zapovest, ono
to ini pod diktatom uma. Ukoliko je um neist, i telo e se sasvim prirodno ukljuiti u
neista dela. Neporonost ne moe postojati u dui onoga koji svoje telo ustupa neistim
delima. Ako telo slui poudi, um ne moe ostati posveen Bogu. Da bi se sauvao
posveen um, telo mora da bude sauvano u posveenju i u asti. Onda e i um sluiti
zakonu Bojem i pruiti dragovoljnu poslunost svim njegovim zahtevima. I tada,
zajedno s apostolom, takav moe dati svoje udove kao orua pravednosti Bogu..."
Grenici nemaju pravog uivanja u ivotu. "Bog je oveka stvorio da bude poten; ali je
on pao i postao izopaen zato to je odbio da bude posluan svetim zahtevima koje mu
postavlja Boji zakon. Sve ovekove strasti, ako se na odgovarajui nain kontroliu i
pravilno usmeravaju, mogu da doprinesu njegovom fizikom i moralnom zdravlju i
osiguraju mu veliku koliinu sree. Preljubnik, bludnik i neuzdrnik ne uivaju ivot. Ne
moe biti nikakvog pravog uivanja za prestupnike Bojeg zakona. Gospod je to znao, pa
je zato i ograniio oveka. On usmerava, zapoveda, i izriito zabranjuje... Gospod dobro
zna da srea Njegove dece zavisi od njihove pokornosti Njegovom autoritetu, i njihovog
ivljenja u poslunosti ovom svetom, pravednom i dobrom pravilu upravljanja."
Misli i dela otvoreni Bogu. "ovek moe da se provlai neko vreme i da prikriva
injenicu da je preljubnik; ali Boje oko ga prati. Ono ocenjuje oveka. ovek ne moe
sakriti svoja zlodela od Boga. On se moe prividno ponaati kako dolikuje pred svojom
porodicom, pred drutvom, i uivati glas dobrog oveka. Ali, da li vara samoga sebe
mislei da Svemogui nita ne zna o njemu?"

"Njegova krivica je otkrivena pogledu Velianstva Neba. Onaj koji je visok i uzvien, i
skut ije slave ispunjava hram, vidi i zna ak i misli i namere srca prestupnika koji se
sramoti pred oima istih, svetih anela, koji belee sva dela sinova ovejih. I ne samo
da je njegov greh vien, ve ga je i zabeleio aneo pisar."
"Prestupnik Bojeg zakona moe da se provlai neko vreme i da ne bude otkriven; ali,
pre ili kasnije, on e biti zateen, razoblien i osuen. Ko god se usudi da prekri Boji
zakon sam e iskusiti da je 'put prestupniki tvrd'. " (R&H, 8. mart 1870)
Boje svevidee oko. "Kada bismo gajili stalni utisak da Bog vidi i uje sve to inimo i
kaemo i da On vodi taan izvetaj o naim reima i delima, i da emo morati da se
suoimo s njime, mi bismo se plaili da greimo. Neka mladi uvek imaju na umu da gde
god da se nalaze, i ta god da ine, da se uvek nalaze u Bojoj prisutnosti. Nijedan deo
naeg ponaanja ne moe izbei nadzor. Mi ne moemo sakriti svoje puteve od
Najviega."
"Ljudski zakoni, iako su ponekad otri, esto bivaju prekreni i prekrilac ostaje
neotkriven; ali nije tako s Bojim zakonom. Najdublja ponona tama nije nikakva zatita
za krivca. On moe misliti da je sam, ali za svako delo postoji i nevidljivi svedok. I same
pobude njegovog srca su otvorene za boanski pregled. Svako delo, svaka re, svaka
misao, tako su jasno zabeleene kao da je to jedna jedina osoba na celom svetu i kao da je
sva panja Neba usredsreena samo na nju." (PP 217. 218)
Krivica onih koji kau da dre zapovesti. "ak i neki meu onima koji tvrde da dre sve
zapovesti krivi su za greh preljube. ta ja da kaem da bih razbudila njihovu otupelu
osetljivost? Moralna naela, strogo potovana, postaju jedina sigurnost due." (2T 352)
to je vee znanje, to je vei i greh. "Ne dre svoja tela u posveenju i asti svi oni koji
tvrde da potuju sve zapovesti Boje. Najsveanija vest koja je ikada bila poverena
smrtnicima poverena je upravo ovom narodu i njegovi pripadnici bi mogli da imaju
snaan uticaj kada bi bili posveeni njome. Oni tvrde da stoje na uzdignutoj platformi
vene istine, da dre sve Boje zapovesti; i zato, ukoliko se odaju grehu, ukoliko uine
blud i preljubu, njihov zloin je deset puta vei nego greh onih koje sam navela
(adventisti prvog dana), koji ne priznaju Boji zakon kao obavezan. Na neobian nain,
upravo oni koji govore da dre Boji zakon sramote Boga i ine da se prigovara istini
samo zato to prestupaju njene propise."
alostan primer Izrailja. "Upravo je preovladavanje ovog istog greha, razvrata, meu
nekadanjim Izrailjcima navuklo nad njih posebno izraavanje Bojeg nezadovoljstva.
Njegovi sudovi su usko sledili njihov odvratni greh; hiljade su pale i njihova oskvnjena
tela su bila ostavljena u pustinji..."
" 'Ovo se pak sve dogaae ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak
sveta doe. Jer koji misli da stoji, neka se uva da ne padne.' (1. Korinanima 10,11.12)
Adventisti sedmog dana, vie od svih ljudi u ovom svetu, treba da budu uzor pobonosti,
posveeni u srcu i u govoru." (2T 450.541)

13. POSTUPANJE PREMA NEISTIM MISLIMA I PREDLOZIMA

Potreba da jasnim duhovnim vidom. "Nikada nije bilo vremena kada bi hriani, ljudi i
ene, bili u tako velikoj potrebi za jasnim duhovnim vidom kao sada. Nije sigurno
izgubiti Hrista iz vida ni za trenutak. Njegovi sledbenici treba da se mole, i da veruju, i da
ga vatreno vole."
"Vrlo temeljno delo mora da se obavi u ienju hrama due od njene prirodne
poronosti. Hrianin mora da bude potpuno budan da bi se odupro uvlaenju duha
razuzdanosti meu one koji tvrde da su posveeni. Kada su naa srca ista, oprana i
ubeljena krvlju Jagnjetovom, delo e ii napred u onom naem iskustvu koje je bilo
opisano u prekrasnoj Hristovoj molitvi: 'Ja posveujem sebe za njih, da i oni budu
posveeni istinom.' (Jovan 17,19)"
"ta bi se moglo kazati o oveku koji je bio bogato blagosloven kao uitelj pravednosti,
ali koji je u vreme iskuenja bio naveden da krene grenim putem? Sotona je u obliku
nebeskog anela doao k njemu, isto onako kako se pribliio Hristu u pustinji kuanja, i
odneo je pobedu..."
Sotona se preruava u anela svetlosti. "Upravo one koji su dobili najvie svetlosti
Sotona istrajno pokuava da uhvati u svoje zamke. On zna da ukoliko uspe da ih prevari,
oni e, pod njegovom upravom, odenuti greh u odeu pravednosti i povesti mnoge
pogrenim putem. Zato kaem svima: 'Budite budni, jer Sotona, preruen u anela
svetlosti, dolazi na svaki skup hrianskih radnika i u svaku crkvu i pokuava da zadobije
vernike na svoju stranu. Meni je nareeno da uputim opomenu Bojem narodu da se niko
ne vara, jer se Bog ne da ruiti!'" (R&H, 14. maj 1908)
Prokletstvo prestupa. "O, kada bi ljudi i ene razmotrili i ispitali ta se moe postii
prestupanjem Bojeg zakona! U sva vremena i na svakom mestu, u svim okolnostima,
prestup je strana greka, uvreda Bogu i prokletstvo oveku! Mi ga moramo smatrati
prokletstvom, makoliko blistava bila njegova maska i ma ko da ga ini! Kao Hristov
poslanik, ja preklinjem vas koji ispovedate sadanju istinu da smesta zatvorite svaki
prilaz pokvarenosti, da odbacite drutvo onih koji samo nagoveste ili izuste neki
pokvaren predlog. Gadite se tih prljavih greha s najeom mrnjom. Beite od onih koji
bi makar samo u razgovoru dozvolili svome umu da krene tim putem, 'jer usta govore od
suvika srca'. Izbegavajte ih kao gubu!"
"Pozivam sve one koji su gajili imalo poverenja u te prevarante, iji ivot nije
oplemenjen i iji razgovori nisu neporoni, da ih odmere evaneoskim merilom: 'Zakon i
svedoanstvo traite; ako li ko ne govori tako, u njemu nema zore!' (Isaija 8,20) Neka se
ogledalo Boje Rei okrene prema njima i neka prikae nedostatke njihovog moralnog
karaktera!"

Uvredljiv karakter greha. "Mi se nalazimo u jednoj epohi svetske istorije kada upravo
fascinantnu, hipnotiku snagu ima ona klasa ljudi koja samovoljno drukije tumai greh,
potajno protura neiste misli i dolazi odevena u odeu anela svetlosti iako u stvarnosti
slui grehu. Ti ljudi ne shvataju uvredljiv karakter greha ili osvetniki karakter Boje
pravde koja e zadesiti grenike. Ja drhtim zbog onih koji nisu potpuno budni i koji e se
nai u opasnosti da budu prevareni ili pokvareni. Kao slukinja Isusa Hrista, ja vam
opominjem da se uvate drutva ove klase ljudi! Ne putajte ih u svoje domove, niti im
elite srean put! Odvojite se od njihovog drutva, jer oni kvare i samu atmosferu koju
udiete..."
"Kao to je Mojsije pozvao Izrailjce da se udalje od atora Koreja, Datana i Avirona, i mi
pozivamo sve vas da ostavite na miru te pokvarene ljude da pretrpe sramotu i kaznu za
svoja zlodela."
Sotona u obliku oveka. "Poto mi je Bog pokazao koliko su odvratni u Njegovim oima
ti prljavi gresi, poto se oni stalno poveavaju u naem svetu i poto e se uvui i u nae
crkve, ja vas opominjem da ne date mesta avolu. Beite od zavodnika! ak i da je
propovednik, on je Sotona u obliku oveka! On je samo pozajmio odeu Neba da bi
mogao da slui svome gospodaru i da vara due! Ne smete ni za jedan trenutak da date
mesta nekom pokvarenom, prikrivenom nagovetaju. Nemojte dozvoliti nikakvo
poputanje! Ukorite ih! Ne druite se s njima, ak ni toliko da jedete s njima! Nemojte
imati nikakve popustljivosti prema reima koje bi mogle uprljati neporonost vae due.
ak bi i samo sluanje pokvarenih predloga moglo uprljati vau duu, kao to bi i
smrdljiva, neista voda zagadila kanale kroz koje prolazi."
Jasna kao svetlost Sunca. "Izaberite siromatvo, odvajanje od prijatelja, gubitke, ukore ili
bilo koju patnju radije nego li da uprljate svoju duu grehom. Bolje smrt nego neasnost
ili prestup Bojeg zakona! to treba da bude lozinka svakog hrianina. Kao ljudi koji
sebe smatraju reformatorima, kao oni koji uvaju najsvetije i najsveanije istine Boje
Rei, koje iste duu, moramo uzdignuti merila mnogo vie nego to su sada. Prema
grehu i grenicima u crkvi smesta se mora povesti postupak, tako da se i drugi boje Boga.
Istina i neporonost zahtevaju da preduzmemo temeljno delo da bismo oistili logor od
Ahana."
"Neka oni koji se nalaze na odgovornim mestima ne trpe greh na svome bratu. Pokaite
mu da mora odbaciti svoje grehe ili biti odvojen od Crkve. Kada bi pojedinani vernici
Crkve delovali kao istinski sledbenici krotkoga i poniznoga Spasitelja, bilo bi manje
prikrivanja greha i nalaenja izgovora za greh. Svi bi se trudili da u svako vreme
postupaju kao da se nalaze u Bojoj prisutnosti. Shvatili bi da je Boje oko stalno na
njima i da je Njemu poznata svaka, pa i najtajnija misao. Karakter, pobude, elje i
namere, jasni su kao svetlost Sunca oku Sveznajuega."
Opasnost od poputanja grehu. "Daleko najbrojnija klasa nema to na umu zato to ne gaji
duhovnost niti ocenjuje svoj karakter prema Bojim merilima pravednosti. Oni nemaju
stalno na umu da e se na Bojem sudu strani obraun zahtevati od svih prestupnika

Njegovog zakona. ivot se mora srediti i oblikovati kao da se nalazimo na vidiku velikog
Nadglednika. Moete li vi koji tvrdite da ste dobili tako veliko videlo, vee od bilo kojeg
drugog naroda na licu Zemlje, biti zadovoljni nekim niskim merilom?"
"O, kako ozbiljno i stalno bismo se morali moliti za boansku prisutnost, tako da ne doe
samo do objavljivanja, nego i do ostvarenja sveane istine da se kraj svemu pribliio i da
Sudija cele Zemlje stoji pred vratima! Kako moete potcenjivati Njegove pravedne i
svete zahteve? Kako moete greiti pred samim licem Gospodnjim? Zar moete ii
stazom greha u punoj svesti o njegovim posledicama? Zar moete gajiti nesvete misli i
niske strasti izloeni nesmetanom pogledu neporonih anela i Spasitelja koji je dao sebe
da bi vas otkupio od svakog bezakonja i oistio sebi narod poseban, koji ezne za dobrim
delima? Moemo li biti nevini, a ipak gajiti greh Bogu na vidiku? Ako ovo pitanje
budemo razmatrali u svetlosti koja blista sa Hristovog krsta, zar nam onda greh nee
izgledati suvie bedan, suvie opasan, suvie straan, da bismo mu popustili?"
Bez mrlje i nepokvareni sve do kraja. "Grena pokvarenost! Kako je ona bila grena u
svako doba, ali koliko je grenija upravo sada kada se nalazimo na samim granicama
venog sveta! Obraam se svojoj Crkvi; brao, ukoliko biste se pribliili Isusu i trudili se
da ispovedanje svoje vere ukrasite sreenim ivotom i pobonim razgovorima, vae stope
bi bile sauvane od skretanja na zabranjene puteve. Ukoliko biste samo straili, stalno
straili, uz molitvu; ukoliko biste inili sve kao da se nalazite u neposrednoj Bojoj
prisutnosti, bili biste sauvani od poputanja iskuenju i mogli biste se nadati da ete
ostati neporoni, bez mrlje, i nepokvareni sve do kraja."
"Ukoliko poetak svoga uzdanja odrite verno sve do kraja, svi vai putevi bie utvreni
u Bogu, i to je blagodat zapoela slava e krunisati u carstvu Boga naega. 'A rod je
duhovni ljubav, radost, mir, trpljenje, dobrota, milost, vera, krotkost, uzdranje; na to
nema zakona!' (Galatima 5,22.23) Ukoliko Hristos bude u nama, mi emo raspeti telo sa
svim njegovim sklonostima i strastima." (Ms 9, 1880)
ienje srca. "Prihvatajui Hrista kao svog linog Spasitelja, ovek dolazi u isto tako
usku vezu sa Bogom i uiva Njegovu isto tako posebnu naklonost kao i Njegov ljubljeni
Sin. On je tada slavljen i hvaljen i usko povezan s Bogom, jer je njegov ivot sakriven sa
Hristom u Bogu. O, kakve li ljubavi, kakve li predivne ljubavi!"
Ovo je moja pouka o moralnoj neporonosti. "Razobliavanje zlokobne pokvarenosti
greha nee biti ni upola tako uspeno u iskorenjivanju greha kao to je objavljivanje
ovih uzvienih i oplemenjujuih tema. Gospod nije enama poverio zadatak da napadaju
ljude i optuuju ih zbog njihove pokvarenosti i neuzdanosti. One samo stvaraju
senzualnost umesto da je iskorenjuju. Biblija, i samo Biblija je objavila istinske pouke o
neporonosti. Prema tome, propovedaj Re!"
Hristos, rtva pomirnica za greh. "Takva je Boja blagodat, takva je ljubav kojom nas
On ljubi, ak i dok smo jo mrtvi u gresima i prestupima svojim, dok smo svojim
pokvarenim delima u svojim mislima jo njegovi neprijatelji, koji slue svojim razliitim
strastima i uivanjima, robovi svojih iskvarenih apetita i strasti, sluge greha i Sotone!

Kakva se dubina ljubavi pokazala u Hristu kada je postao rtva pomirnica za nae grehe!
Pod uticajem Svetoga Duha due bivaju navedene da nau oprotenje greha."
"Neporonost i svetost Isusovog ivota kao to je objavljena u Bojoj Rei, ima vie
snage da reformie i da preobrazi karakter nego svi napori uloeni u opisivanje greha i
zloina ljudi i imae sigurnije rezultate. Jedan vrst pogled prema Spasitelju na krstu
uinie vie za oienje uma i srca od svake neistote nego sva nauna objanjenja
najsposobnijeg jezika."
Oprotenje u podnoju krsta. "Kod krsta grenik uvia koliko se razlikuje od Hristovog
karaktera. Vidi i strane posledice prestupa; poinje da mrzi greh koji je inio, i hvata se
za Isusa svojom ivom verom. On sam ocenjuje svoje stanje moralne okaljanosti u
svetlosti Boje prisutnosti i prisutnosti nebeskih bia. On ga odmerava po merilima
krsta. Odmerava ga na vagi Svetilita. Neporonost Isusa Hrista otkriva mu njegovu
poronost u najodvratnijim bojama. I zato se odvraa od greha koji ga prlja; baca pogled
na Isusa i ivi!"
"U Isusu upoznaje bie najsvestranijeg, najdominantnijeg, najprivlanijeg karaktera,
Onoga koji je umro da ga oslobodi izopaenosti greha i zato drhtavih usana i oiju punih
suza izjavljuje: 'Za mene On nee umreti uzalud!' " (Letter 102, 1894)

DEO VI - DRUGA ZLA NA SEKSUALNOM PODRUJU

14. Krajnosti na seksualnom podruju u okviru braka

Celibat u braku nije preporuljiv. "Draga moja brao, elela bih da vam iznesem
nekoliko injenica o opasnosti koje prete delu u poslednje vreme! Delo Ane Filips ne nosi
peat Neba."
(U takozvanom 'svedoanstvu' koje je objavila 10. avgusta 1892. godine, Ana Rajs Filips
je napisala: "Dolo je vreme o kojemu je Pavle govorio kada je rekao: 'A ovo govorim,
brao, jer je ostalo vreme prekraeno da e i oni koji imaju ene biti kao oni koji nemaju!'
(1. Korinanima 7,29)... Sotona e uiniti da mislite da se ne moete odrei te jedne
stvari, da vam ona pripada po vaem pravu, ali, moja brao, da li je tako i kada Gospod
progovori?" E.G.White Estate Document File No 363)
"Ja znam o emu govorim! U naim prvim danima, u detinjstvu ovog pokreta, morali smo
da se suoavamo sa slinim pojavama. Mnoga takva otkrivenja su bila objavljivana, i mi
smo se morali baviti najneprijatnijim poslom suoavanja s takvim elementima i njihovim
odbacivanjem! Neki delovi tih otkrivenja su se ispunili i to je navelo neke da ih prihvate
kao verodostojne."

"Oni koji su bavili takvim poslom nisu bili pripadnici povrne, nemoralne grupe, ve
osobe koje su spadale meu najodanije radnike. Sotona je video priliku da iskoristi
postojee stanje i da osramoti Boje delo. Oni koji su sebe smatrali sposobnima da izdre
svaku probu bez opasnosti da razdrae svoje telesne sklonosti bili su savladani, a
nekoliko nevenanih ljudi i ena bilo je prisiljeno da se venaju. Ja se plaim onih koji
oseaju tako veliku odgovornost da deluju u tom smeru. Sotona deluje na matu, tako da
je posledica pokvarenost, a ne neporonost." (Letter 103, 1894)
"Isus nije nametao celibat nijednoj klasi ljudi. On nije doao da uniti sveti odnos braka,
ve da ga uzdigne i obnovi u njegovoj prvobitnoj svetosti. On sa zadovoljstvom gleda na
porodine odnose u kojima vlada sveta i nesebina ljubav." (AH 121)
Troenje ivotne energije. Mnogi roditelji ne stiu znanje koje bi morali da imaju o
branom ivotu. Oni se ne uvaju, tako da Sotona koristi priliku da zavlada njihovim
umom i njihovim ivotom. Oni ne uviaju da Bog zahteva od njih da uvaju svoj brani
ivot od svakog preterivanja. Samo mali broj ljudi smatra da je njihova verska dunost da
vladaju svojim strastima. Oni su se sjedinili brakom sa osobom po svome izboru i zato
zakljuuju da brak posveuje odavanje niim strastima. ak i ljudi i ene koji sebe
smatraju pobonima daju slobodnog maha svojim poudnim strastima i uopte ne
razmiljaju da ih Bog smatra odgovornima za troenje ivotne energije, to slabi njihovo
uporite u ivotu i iscrpljuje celi organizam."
Neumereno poputanje seksualnim strastima. "Branim zavetom se pokrivaju gresi
najmranije vrste. Ljudi i ene koji sebe smatraju pobonima kvare svoja tela poputajui
telesnim strastima i tako sebe sputaju ispod nivoa u svetu ivotinja. Oni
zloupotrebljavaju snage koje im je Bog dao da se uvaju u posveenju i asti. Zdravlje i
ivot se rtvuju na oltaru niskih strasti. Uzvienije, plemenitije snage se podreuju
animalnim sklonostima. Oni koji na taj nain gree nisu upoznati s posledicama svoga
ponaanja."
"Kada bi svi mogli da vide koliinu patnji kojima izlau sami sebe svojim grenim
poputanjem, bili bi prestraeni; i bar neki, u najmanju ruku, izbegavali bi greno
ponaanje koje donosi tako stranu platu. I tako nedostojno ivotarenje pada u deo
irokom krugu ljudi kojima smrt izgleda prihvatljivija od ivota, a mnogi i umiru prerano,
rtvujui svoj ivot neslavnom delu preteranog poputanja animalnim strastima.
Meutim, poto su u braku, misle da ne ine nikakav greh."
"Ljudi i ene, vi ete jednoga dana shvatiti ta je pouda i kakve su posledice njenog
zadovoljavanja. Strasti isto tako niskog kvaliteta mogu se nai i u branom odnosu kao i
izvan njega." (R&H, 19. septembar 1899)
enino dostojanstvo i samopotovanje. "Mnogi priznati hriani koji proli pored mene
izgledali su mi kao ljudi lieni suzdrljivosti na moralnom podruju. U njima je animalno
bilo jae od boanskog. U stvari, kao da je sve bilo samo animalno. Ljudi te vrste
poniavaju enu kojoj su obeali da e je hraniti i paziti. Ona je postala orue koje slui

zadovoljavanju niskih, poudnih sklonosti. I vrlo mnogo ena pristaje da bude rob
poudnih strasti; one ne dre svoja tela u posveenju i asti. ena nije sauvala
dostojanstvo i samopotovanje koje je imala pre braka."
"Trebalo je da ova sveta ustanova sauva i uzdigne njeno ensko potovanje i sveto
dostojanstvo; ali je njena edna, dostojanstvena, bogolika enstvenost bila spaljena na
oltaru niskih strasti; bila je rtvovana da bi se ugodilo muu. Ona uskoro gubi potovanje
prema njemu, zato to ne potuje zakone kojima je posluan i ivotinjski svet. Brani
ivot postaje mrzak jaram, ljubav umire, a njeno mesto vrlo esto zauzimaju nepoverenje,
ljubomora i mrnja."
Nepoverenje izmeu mua i ene. "Nijedan ovek ne moe istinski voleti svoju enu
ukoliko ona strpljivo pristaje da bude njegova robinja, sluga koji slui njegovim
poniavajuim strastima. U svojoj pasivnoj pokornosti, ona u njegovim oima gubi
vrednost koju je nekada imala. On je posmatra oborenu s plemenitih visina na kojima se
nekada nalazila i uskoro poinje pomiljati da e ona isto tako krotko dozvoliti i nekome
drugome da je poniava kao to je to dozvolila njemu. Poinje sumnjati u njenu vernost i
nepokvarenost, umara se od nje, i trai nove objekte koji e pobuditi i pojaati njegovu
paklenu strast. Boji zakon nije ispotovan..."
"I ena postaje ljubomorna na svoga mua, poinje sumnjati da e se on, ukoliko mu se
prui prilika, isto tako spremno obratiti nekoj drugoj kao i njoj. Ona vidi da njime ne
upravlja savest ili strah Boji; da su sve te posveene barijere sruene poudnim
strastima; da je sve to podsea na Boga u njenom muu podlono sada niskim,
bezoseajnim strastima..."
Razorna priroda neumerenosti u seksu. "Kada ena podloi svoje telo i svoj um vlasti
svoga mua, kada se pasivno pokorava njegovoj volji u svemu, rtvujui svoju savest,
svoje dostojanstvo, pa ak i svoj identitet, ona gubi priliku da iri taj moni uticaj na
dobro kojim bi trebalo da oplemenjuje svoga mua. Ona moe da umeka njegovu strogu
prirodu, a njen posveujui uticaj kojim uzdie i proiava, navodi ga da se iskreno
trudi da zavlada svojim strastima i da bude mnogo vie okrenut duhovnim vrednostima,
tako da zajedno mogu postati uesnici u boanskoj prirodi, utekavi od pokvarenosti koju
je pouda donela na svet."
"Snaga uticaja moe biti vrlo velika, moe navesti um da se bavi uzvienim i plemenitim
temama, da se uzdigne iznad niskih, senzualnih uivanja za kojima srce, neoplemenjeno
blagodau, sasvim prirodno tei. Ukoliko ena smatra da bi da ugodi muu morala da se
spusti na njegov nivo, na kojemu animalne strasti predstavljaju temelj njegove ljubavi i
upravljaju njegovim postupcima, ona alosti Boga; jer proputa da iri posveujui uticaj
na svoga mua. Ukoliko misli da mora da se pokori njegovim animalnim strastima bez
rei protesta, onda ne shvata svoju dunost ni prema njemu ni prema svome Bogu.
Preterivanja na seksualnom podruju uspeno e potkopati njenu ljubav prema
bogoslubenim aktivnostima, oduzee njenom mozgu materije koje treba da hrane nervni
sistem, i vrlo uspeno e iscrpsti njenu vitalnost. Nijedna ena ne bi smela da pomae
svome muu u ovom delu samounitenja. Ona to nee ni initi ukoliko je prosvetljena i

gaji iskrenu ljubav prema njemu..."

uvanje uma i tela. "Neka bogobojazni ljudi i ene budu svesni svoje dunosti. Mnogi
meu onima koji sebe smatraju hrianima pate od paralize nerava i mozga zbog svoje
neumerenosti u tom smeru. Truljenje zahvata kosti i kotanu sr mnogih koji su smatrani
dobrim ljudima, koji se mole i plau i koji se nalaze na visokim poloajima, ali iji
oskvrnjeni zemni ostaci nikada nee proi kroz vrata nebeskog grada."
"O, kada bih mogla postii da svi shvate svoju obavezu prema Bogu da sauvaju svoje
mentalno i telesno zdravlje, da sauvaju svoj organizam u najboljem stanju da bi mogli
obaviti najbolju slubu svom Stvoritelju..."
Prenoenje poroka od roditelja na decu. "Od svoje mladosti na dalje oni su oslabljivali
svoj mozak i iscrpljivali organizam zadovoljavanjem svojih animalnih strasti.
Samoodricanje i umerenost treba da postanu lozinka u njihovom branom ivotu; onda ni
deca koja im se raaju ne bi bila tako podlona moralnoj i intelektualnoj slabosti, niti bi
njihove animalne sklonosti bile tako snane. Poroci kod dece su skoro sveopte
rasprostranjeni. Zar to nema nekog razloga? Ko im je svoj ostavio peat na karakteru?
Neka bi Gospod otvorio oi svima da vide da stoje na klizavom terenu..."
"Na temelju slike koja mi je bila pokazana o pokvarenosti ljudi i ena koji se hvale
svojom pobonou uplaila sam se da u potpuno izgubiti poverenje u ljudski rod.
Videla sam da je strano mrtvilo zahvatio skoro sve. Postalo je skoro nemogue probuditi
upravo one koji se moraju probuditi da bi stekli pravilnu svest o sili koju Sotona ima nad
umom ljudi. Oni nisu svesni pokvarenosti koja buja svuda oko njih. Sotona je zaslepio
njihov um i uljuljkao ih u telesnu sigurnost."
"Neuspeh naih napora da navedemo druge da shvate veliku opasnost koja preti duama
uinio je da se uplaim da su moje ideje o izopaenosti ljudskog srca bile preterane.
Meutim, kada su nam bile objavljene injenice koje su pokazivale alosnu izopaenost
oveka koji se usuivao da slui kod svetih stvari iako je bio pokvaren u srcu, oveka ije
su ruke uprljane grehom profanisale sudove Gospodnje, sigurna sam da sliku nisam
nacrtala suvie mranim bojama." (R&H, 26. septembra 1899)
(DVA LANKA U ASOPISU RIVJU END HERALD OD 19. I 26. SEPTEMBRA
NOSE ZAJEDNIKI NASLOV: "HRIANSTVO U BRANOM ODNOSU")
Zloupotreba seksualnih prednosti. "Neka se mu i ena u svom branom ivotu pokau
kao pomo i blagoslov jedno drugome. Neka razmotre cenu svakog poputanja
neumerenosti i senzualnosti. Ta poputanja ne poveavaju ljubav, ne oplemenjuju niti
uzdiu. Oni koji e poputati animalnim strastima i zadovoljavati poudu sigurno e na
svom potomstvu ostaviti peat svojih sramotnih obiaja, prostotu svoje fizike i moralne
prljavtine." (Ms 3, 1897)
"Biti neumeren u onome to je inae potpuno zakonito predstavlja teak greh." (4T 505)
"Oni koji za sebe tvrde da su hriani... treba pravovremeno da razmotre posledice svih

prednosti branog odnosa, a posveena naela treba da budu temelj svakog postupka."
(2T 380)
Dobar primer je od ivotne vanosti. "Animalne strasti, kada se gaje i kada im se
poputa, postaju veoma jake u tom dobu, i neizreciva zla u branom ivotu su sigurna
posledica. Umesto da se um razvija i da preuzima upravljaku vlast, animalne sklonosti
vladaju viim i plemenitijim silama sve dok one ne budu dovedene u podlonost
animalnim sklonostima. Kakav je rezultat? enini neni organi su istroeni i postaju
bolesni; trudnoa vie nije sigurna; seksualne prednosti se zloupotrebljavaju. Ljudi
izopauju svoja sopstvena tela; i ena postaje slukinja koja zadovoljava njihove
neumerene, niske strasti, sve dok straha Bojega ne nestane ispred njihovih oiju."
"Nita osim Boje istine ne moe oveka umudriti na spasenje niti ga odrati u tom
stanju. Ako treba da se stekne besmrtni ivot, ako se mora razviti neporoan i svet
karakter da bi ovek dobio pravo da nastava u prisutnosti Boga i u drutvu svetih anela,
zato onda nastavnici, lekari i propovednici ne pokau to svojim primerom dok
pouavaju? Zato nisu revnosniji za svoga Uitelja? Zato ne pokazuju vie vatrene
ljubavi prema duama za koje je Hristos umro?"
"Ako ovek treba da postane besmrtan, njegov um mora da bude u skladu s Bojim
umom. Pravi uenik u Hristovoj koli, iji um je u skladu s Bojim umom, nee samo
neprestano uiti, ve e i pouavati druge dok sam bude uio, stalno e odraavati
svetlost, pouavae druge da se uzdignu iznad i odbace uobiajene, sveopte zablude
ovog izopaenog i preljubnikog narataja..."
"Hrianin treba da neprestano prati Uzor, da sledi Isusov sveti primer. I onda e pravi
duh biti udahnut u ivot i karakter drugih. Kada bismo svakodnevno u iskrenoj i poniznoj
molitvi traili od Boga svetlost i usmerenje, sigurno bi dolo do promene u naem nainu
ponaanja; suzbili bismo nesvete navike i odustali od nesvetih planova, a Isus bi nam
postao pravilo ivota." (Ms 14, 1888)
Niske strasti i nezdrav um. "Niske strasti se moraju strogo nadzirati. Sposobnosti
opaanja se zloupotrebljavaju, strano zloupotrebljavaju, kada se strastima dozvoljava da
se raskalae. Kada se poputa strastima, krv, umesto da cirkulie svim delovima tela, i da
tako olakava srcu i razbistrava um, biva usmeravana u prekomernim koliinama u
unutranje organe. Bolesti se pojavljuju kao posledica. Um ne moe biti zdrav sve dok se
zlo ne prepozna i ne ukloni." (Ms 24, 1900)
Ugaanje eljama slabi moralne snage. "Pavle je rekao: 'Umom svojim sluim zakonu
Bojem!' Pomraite taj um poputanjem animalnim prohtevima i strastima i moralne
snage e biti oslabljene, tako da e sveto i obino biti stavljeno na isti nivo." (1MCP 229)
15. Peting i predbrani seks

Slepa zaljubljenost nije ljubav. "Provodio si mnoge none sate u njenom drutvu, jer ste
oboje bili slepo zaljubljeni. Ona je izjavljivala da te voli, iako jo ne zna ta je to istinska
ljubav iz istog srca. Sotona je tvoju duu uhvatio u svoju zamku. Bilo mi je pokazano da
si opinjen, zaveden i da se Sotona raduje to neko ko jedva da ima neku karakternu
osobinu koja bi mogla da stvori srenu enu i srean dom moe da ima takav uticaj da te
odvoji od majke koja te voli nepromenljivom ljubavlju. U ime Gospodnje, prestani da
ukazuje svoju panju Meti F. ili se oeni njome nemoj nanositi sramotu Bojem
delu..."
"Intimnost koja se stvorila izmeu tebe i Meti F. ne dovodi te blie Gospodu niti te
posveuje istinom."
"Meti oekuje da ostvari brak sa tobom i ti si je u tome ohrabrivao svojim panjama. Ali,
hoe li izabrati to izopaeno stvorenje za svoju enu, hoe li uskratiti svoju ljubav
svojoj majci i Bojem narodu?..."
Bolje se oeniti nego ukazivati neprikladnu panju. "Ako nastavi da se ponaa kao to
si se do sada ponaao onda bi bilo mnogo bolje za tebe da se oeni njome, jer je tvoje
ponaanje isto toliko u direktnoj suprotnosti s Bojom voljom kao i brak s njome. Sotona
e ostvariti svoje ciljeve u svakom sluaju. Ukoliko je atmosfera koja je okruuje tebi
najprihvatljivija, ukoliko ona zadovoljava tvoja merila za enu koja e stati na elo tvoje
porodice, ukoliko je, po tvom smirenom prosuivanju, po videlu koje si dobio od Boga,
njen primer dostojan kopiranja, onda se moe oeniti njome, jer je to isto kao i tvoje
druenje s njome i ponaanje kao to se jedino mu i ena mogu ponaati jedno prema
drugome. Ti si skoro unitio svoj ivot. Ako u toku jednog razdoblja tvog ivota ti eli
da uiva u drutvu Meti kao to izgleda da sada ini, ako eli da bude opinjen njome,
zato ne bi krenuo i korak dalje nego to si sada i uinio sebe njenim zatitnikom i tako
stekao neoporecivo pravo da joj posveti sate koje eli da provodi u njenom drutvu i
da bude oaran njenim prisustvom iz noi u no?"
"Tvoja dela i razgovori su uvreda za Boga. Boji aneli donose izvetaje o tvojim reima
i tvojim delima. Ti si dobio videlo, ali ga nisi posluao. Put kojim si krenuo nanosi
sramotu Bojem delu. Tvoje ponaanje je neprikladno i nehriansko. Kada biste oboje
ve morali da budete u svojim posteljama, vi ste jo zajedno i jedno drugome u zagrljaju
skoro cele noi... Vi dajete priliku naim neprijateljima da ocenjuju na narod kao ljude
labavog morala." (Letter 3, 1879)
Krenje sedme zapovesti. "Bio si mi pokazan u Metinom drutvu u toku nonih sati; ti
najbolje zna na koji nain ste provodili te sate. Ti si me zamolio da kaem da li si
prekrio Boje zapovesti. Ja te pitam, pa zar ih nisi prekrio? Kako ste troili svoje vreme
kada ste sate provodili zajedno iz noi u no? Da li su tvoj poloaj, tvoje dranje, tvoja
oseanja takva da bi eleo da budu zapisani u nebeskim knjigama? Videla sam, ula sam,
ono to bi uinilo da i aneli pocrvene... Nijedan mladi ne bi smeo da ini Meti ono to
si joj ti inio ukoliko nije oenjen njome; i bila sam veoma iznenaena kada sam videla
da ti sve to pronicljivije ne ocenjuje..."

"Hoe li se sada potpuno promeniti, prekinuti sve veze s Meti? Hoe li i ona to uiniti sa
svoje strane? Ukoliko nijedno od vas nije spremno da to uini, onda se smesta oeni
njome i nemoj vie da sramoti sebe i Boje delo." (Letter 61,1880)
16. HOMOSEKSUALNOST
(Godine 1977. na godinjem zasedanju Generalne konferencije Crkve adventista sedmog
dana izglasan je sledei zakljuak: "Teke seksualne izopaenosti, ukljuujui i
homoseksualno ponaanje, prepoznaju se kao zloupotreba seksualnih moi i krenje
boanskih namera povezanih s brakom. Kao takve, one predstavljaju zakonit razlog za
razvod braka." Geleral actions p. 10.
Razlozi da neko bude iskljuen iz Crkve adventista sedmog dana obuhvataju:
"Homoseksualno ponaanje i druge izopaenosti." Crkveni pravilnik, revidirano izdanje
iz 1986. p. 162)
Sodomija. "O, kako je Bog nezadovoljan mlakim, beivotnim, nehrianskim naporima
nekih koji tvrde da su Njegove sluge? Boje delo se mora obavljati snano, ono mora da
napreduje. To se ne moe postii ukoliko senzualnost koja kvari celog oveka ne bude
udaljena iz verskog iskustva. Ovo delo se mora obaviti."
"Vernici Crkve treba da poste i da se mole, da se iskreno trude da pobede krvlju
Jagnjetovom i reju svoga svedoanstva. Nijedan deli sodomske izopaenosti nee
izbei Boji gnev prilikom Njegovog suda. Oni koji se ne pokaju od nje i koji ne odbace
svaku poronost bie kanjeni zajedno s bezakonicima. Oni koji postanu lanovi Boje
carske porodice i oblikuju obnovljeno Boje carstvo na Zemlji bie sveti, a ne grenici.
(Isaija 30,1-3.8-16)"
"Oni koji su dobili veliko videlo i nisu ga posluali nalaze se teem poloaju od onih koji
nisu imali tako velikih prednosti. Oni uzdiu sebe, ali je i Gospoda. Kazna izreena
ljudskim biima bie u svakom sluaju u skladu sa sramotom koju su naneli Bogu. Mnogi
su, poputajui samima sebi, izvrgnuli Hrista javnom sramoenju." (Letter 159, 1901)
Najnie strasti ljudskog srca. "Popustljivost u onome to je nedozvoljeno postalo je sila
koja izopauje oveanstvo, koja ovekov um spreava u rastenju, koja izopauje
njegove sposobnosti. Isto stanje koje postoji danas postojalo je i pre Potopa i pre
unitenja Sodoma. Rasputenost se poveava u nae vreme. Plakate na kojima se nalaze
nepristojne slike tampaju se i lepe po naim ulicama da bi privukle pogled i izopaile
moral. Te slike su takvog karaktera da raspiruju najnie strasti ljudskog srca pokvarenim
zamislima. Te pokvarene zamisli su praene izopaenim obiajima koji su vrlo slini
onima kojima su se bavili Sodomljani. Meutim, najstraniji deo ovog zla je onaj koji se
obavlja pod platem svetosti. Naa omladina e se izopaiti, njihove misli e se
degradirati, i njihove due zagaditi ukoliko mladi ne budu okrueni barikadama istine."
(Letter 1, 1875)
Sodomski gresi danas. "Mi nismo u neznanju to se tie pada Sodoma zbog pokvarenosti

njegovih stanovnika. Prorok je ovde (Jezekilj 16,49) poimence naveo posebna zla koja
navode na razvodnjavanje morala. Mi vidimo da isti gresi koji su se inili u Sodomu, i
koji su navukli na njega Boji gnev i njegovo potpuno unitenje, postoje i danas u svetu."
(4BC 1161)
udno odbacivanje naela. "Zar nema dovoljno glasina oko nas da nam pokau kakve
opasnosti nam prete na naem putu? Na sve strane se vide ljudske ruevine, oboreni
porodini oltari, rasturene porodice. Vidi se udno odbacivanje i zanemarivanje naela,
merilo morala se sniava, i Zemlja se skoro pretvorila u Sodom. Sodomski obiaji, koji
su navukli Boje sudove na svet, i izazvali da on bude uniten vodom, koji su uinili da
Sodom bude uniten vatrom, brzo se ire. Mi se pribliavamo kraju. Bog je dugo
podnosio izopaenost ljudskog roda, ali njegova kazna nije nita manje izvesna. Neka se
zato oni koji tvrde da su videlo svetu, odvoje od svakog bezakonja." (R&H, 10.
novembar 1884)
"Pokvarenost je danas iroko rasprostranjena, ak i meu onima koji tvrde da su Hristovi
sledbenici. Strasti su nesputane; animalne sklonosti dobijaju mo poputanjem, dok
moralne snage stalno postaju sve slabije... Gresi koji su unitili pretpotopne stanovnike i
gradove u ravnici postoje i danas, i to se ne samo u neznaboakim zemljama, ne samo
meu irokim slojevima onih koji govore da su Hristovi sledbenici, nego i meu nekima
koji tvrde da oekuju dolazak Sina ovejega. Kada bi vam Bog predstavio te grehe
onako kako izgledaju u Njegovim oima, bili biste ispunjeni stidom i uasom." (5T 218)
17. MASTURBACIJA
Unitava visoke odluke i duhovni ivot. "Potajni porok unitava visoke odluke, ozbiljne
tenje i snagu volje da se oblikuje dobar duhovni karakter. Svi oni koji imaju istinsku
svest o tome ta je sve obuhvaeno hrianstvom, nalaze se pod obavezom kao Hristovi
uenici da sve svoje strasti, svoje fizike snage i mentalne sposobnosti dovedu u savrenu
pokornost Njegovoj volji. Oni kojima upravljaju njihove strasti ne mogu biti Hristovi
sledbenici. Oni su suvie posveeni sluenju svome gospodaru, zaetniku svakog zla, da
bi napustili svoje pokvarene navike i odabrali da slue Hristu." (CG 445.446)
Iscrpljuje se ivotna energija. "Obiaj tajnoga poroka svakako unitava ivotne snage
organizma. Svaka neohodna ivotna delatnost bie praena odgovarajuom potitenou.
Meu mladima njihov ivotni kapital, mozak, tako je visoko optereen u ranoj mladosti
da dolazi do nedostatka energije i velike iscrpljenosti, to organizam izlae bolestima
raznih vrsta."
Postavlja se temelj bolestima u kasnijem dobu. "Ako se ovaj obiaj nastavlja od
petnaeste godine ivota i dalje, priroda e se buniti protiv zlostavljanja koja trpi i
nastavlja da trpi, i uinie da prestupnici plate kaznu za krenje njenih zakona, posebno u
godinama od tridesete do etrdeset i pete, mnogobrojnim bolovima u organizmu i
razliitim bolestima, kao to su oboljenje jetre i plua, neuralgija, reumatizam, oboljenje

kime, bubrega, i kanceroznim telesnim sokovima. Neki od nenih telesnih mehanizama

poputaju, ostavljajui tei zadatak preostalima, to naruava fini prirodni red, pa esto
dolazi do iznenadnog sloma konstitucije i smrt je posledica." (CG 444)
Posledice masturbacije. ene imaju manje ivotne snage od suprotnog pola i u velikoj
meri su, zbog zadravanja u zatvorenim prostorijama, liene okrepljujueg, oivljujueg
vazduha. Posledice masturbacije kod njih se vide u raznim bolestima kao to su katari,
edemi, glavobolja, gubljenje pamenja i vida, velikih slabosti u leima i krstima,
infekcijama kime, dok glava esto vene iznutra. Kancerozni sokovi, koji bi inae
mirovali u organizmu u toku celog ivota, sada se aktiviraju i zapoinju svoje izjedajue,
unitavajue delovanje. Um je esto teko oteen, pa moe doi i do ludila." (AM 27
Vidi Dodatak A!)
Zahtev za molitvu izleenja. "Moj mu i ja smo jednom prisustvovali sastanku na
kojemu je nae sauee probudio brat koji je patio od uznapredovale tuberkuloze. Bio je
bled i mrav. Traio je molitve Bojeg naroda. Rekao je da je i njegova porodica bolesna
i da je izgubio dete. Govorio je svestan svog gubitka. Rekao nam je da ve neko vreme
eka da se sretne s bratom i sestrom Vajt. Verovao je da e svakako ozdraviti ukoliko se
oni budu molili za njega. Kada je sastanak bio zavren, braa su nam skrenula panju na
njegov sluaj. Objasnili su nam da im crkva pomae, da je njegova ena bolesna, i da je
njegovo dete umrlo. Braa su se okupila u njegovoj kui i molila se za oaloenu
porodicu. Mi smo bili vema umorni i imali smo teret odgovornosti za rad u toku sastanka,
pa smo traili da nas izgovore. Ja sam odluila da se ni za koga ne molim ukoliko me
Gospodnji Duh ne pokrene na to..."
"Te noi smo kleknuli na molitvu i izneli njegov sluaj pred Gospoda. Molili smo se da
saznamo Boju volju o njemu. Jedino smo eleli da se Gospod proslavi. eli li Gospod da
se molimo za tog obolelog oveka? Prepustili smo odgovornost Bogu i otili na poinak.
U snu mi je sluaj ovog oveka bio jasno predstavljen. Bilo mi je pokazano njegovo
ponaanje od detinjstva na dalje. Ukoliko se budemo molili, Gospod nas nee usliiti, jer
je on gajio bezakonje u svom srcu. Sledeeg jutra ovek je doao da se molimo za njega.
Mi smo ga odveli ustranu i kazali da smo prinueni da odbijemo njegov zahtev. Ispriala
sam mu svoj san i on je priznao da je istinit. On je masturbirao od deatva i nastavio je
da to ini u toku celog svog branog ivota, ali je izjavio da e se potruditi da prekine s
tom navikom. Taj ovek je morao da savlada jednu svoju dugogodinju naviku. Bio je
negde srednjih godina. Njegova morlana naela su bila tako slaba da je u trenutku kada je
doao u sukob sa svojom dugogonjom slabou bio pobeen..."
"Pred nama je bio ovek koji je sebe iscrpljivao svakoga dana, a ipak se usuivao da stupi
u Boju blizinu i da trai poveanje snage koju je namerno razbacivao i koju bi, ukoliko
bi mu bila poklonjena, ponovo potroio na svoju strast. Koliko samo strpljenja ima Bog?
Kada bi postupao s ovekom u skladu s njegovim pokvarenim putevima, ko bi ostao iv
pred Njime? ta bi se dogodilo da smo bili manje paljivi i da smo izneli sluaj ovog
oveka pred Boga iako je inio bezakonje, da li bi nas Gospod uo? Da li bi nam
odgovorio? 'Jer ti nisi Bog koji se raduje bezakonju; niti e zlo stajati pred tobom.
Bezumnik nee ostati pred licem tvojim, ti mrzi sve koji ine bezakonje!'..."

Ovo nije usamljen sluaj. "ak ni brani odnos nije bio dovoljan da sauva ovog oveka
od pokvarene navike iz mladosti. elela bih da me neko moe uveriti da su retki sluajevi
kao to je ovaj koji sam vas iznela, ali ja znam da su esti." (CG 450.451)
18. ZLOSTAVLJANJE DECE
"Dragi brate, upravo sam proitala tvoje pismo napisano 26. aprila. Neka mi Gospod
pomogne da ti napiem rei koje e posluiti da se oporavi, a ne da propadne."
"alosna sam, vrlo alosna, zbog tebe. Moj brate, greh je greh; to je prestup zakona i i
kada bih pokuala da taj greh umanjim pred tobom, ne bih ti uinila nikakvo dobro. Ti si
kao hrianin naneo tetu svojoj dui. Celo tvoje versko iskustvo je palo u ceni i ti vie ne
moe imati ni vere ni poverenja u Boga sve dok se bavi neistim mislima i ima
neiste ruke. Delo treba da pone na srcu, a onda e se preneti i na karakter. Tvoj um i
srce su uprljani, inae bi ti sva takva dela bila odvratna. To je veliki greh, posebno za
onoga koji tvrdi da propoveda Hristovo evanelje."
"Ta vrsta greha mi je bila pokazana kao bezakonje koje dovodi do moralne pokvarenosti.
Kakav e utisak ostati kod tih devojica ija telesa si ti zloupotrebio svojim delima? Kako
bi ti mogao da bude pastir ovaca i jaganjaca ako kvari njihov um i zamrauje i prlja
njihov moralni oseaj? Da li bi to pitanje razmatrao isto tako olako kada bi neki
propovednik evanelja, kao to je pastor W, uinio to isto tvojim sestrama ili tvojoj deci?
To je zloin u Bojim oima i ja ga ne mogu prikriti kao neko lako pitanje. To je
sodomski greh! On zagauje i prlja na svim svojim putevima, to je sramno delo, gad u
oima svetog Boga. To je bezakonje na delu."
"Nijedna devojica koja bi dozvolila da njenim telom barata neki mukarac ni na koji
nain ne bi bila spremna za nebesko carstvo. Svi ti pokvareni obiaji i prostatvo su ono
to kvari nau mladre. Da li bi ti to inio i sa telom svoga deteta? Zar ne bi smatrao
incestom da otkriva njegovu golotinju? Svi oni koji tako neto ine navode mlade ene
na odvratne postupke. Ja znam da to upravo navodi na tako neto. Na besramnost, na
poudne obiaje. Razmisli koliko si obeastio i unizio istinu. O, Bog mrzi sve takve
grehe. Kako si to mogao initi i istovremeno propovedati evanelje grenicima i sam
grenik?"
"Ja znam kako Bog gleda na te grehe. Oenjen ovek, koji propoveda evanelje, i koji
navodi jaganjce iz stada na sodomsko ponaanje! Hrista radi nemoj vie ponavljati ova
pokvarena dela i unitavati svoju duu i due drugih! Dobro je to ti nisu dozvolili da
nastavi to uasno zagaujue delovanje. To nije nikakav laki greh. Posledice po um one
koja se podloi tvome dodiru ne mogu se uzmeriti. Ljudska bia su Boje vlasnitvo i
svaki postupak kojim se ona kvare je uvreda za Isusa Hrista, koji je dao svoj ivot za te
dragocene due da ne bi izginule u svojim gresima, ve dobile veni ivot, a takvi
postupci mogu pokvariti due za koje je Hristos umro. Zar e nastaviti da upropatava

due svojim ponaanjem?"

"Gledajui na Isusa koji je zaetnik i dovritelj nae vere, ti se moe ohrabriti u
Gospodu. Mi moramo biti svesni da se kraj svega pribliio. Ja ti se obraam kao lekar
due; kaem ti da ti ne moe nastaviti da radi kao propovednik. ta ti to ini? Dovodi
mlade ene do drveta poznanja pokvarenih navika i ui ih da beru plod koji je potpuno
pokvaren. To znai da na najuspeniji nain obavlja Sotonino delo. To znai da truje
umove i puni ih nesvetim zamislima."
"To su upravo oni gresi koji su izopaili Sodom. Te pokvarene navike se nisu pojavile
odjednom. Prvo su jedan ovek i jedna ena omamili sebe nesvetim, pokvarenim
navikama. I onda su se naselili u Sodomu i dalje inili ono to su inili, uei i druge
onome to je Bog zabranio. Kada su stanovnici poeli da se umnoavaju, te sluge greha
su nastavile da ih navikavaju na svoje pokvarene navike, tako da su na kraju, kada god bi
se neko novi pojavio u njihovoj sredini, odmah poinjali da ga ue svome pokvarenome
delu, pa je Sodom uskoro postao poznat po svojoj pokvarenosti. Njihovi gresi su dosegli
do Neba, i Gospod ih vie nije mogao podnositi. Unitio je njih i sve to je bilo
prekrasno, to je taj grad inilo drugim Edemom, jer se Zemlja pokvarila pod
stanovnicima svojim."
"Ta tela kojima se ti bavi predstavljaju otkupljeno Hristovo vlasnitvo. Znam da je to bio
tvoj greh, ali znam takoe da istina, ukoliko je ikada nastavala u tvom srcu, moe uiniti
da taj greh sagleda u svoj njegovoj odvratnosti, jer istina, unesena u hram due, isteruje
pokvarenost i poudu iz srca..."
"Ti kae da nisi uinio preljubu. Bog optuuje za preljubu svakoga koji ini takva dela, i
svi oni koji drugima prenose takve pokvarene navike prljaju te due pokvarenim
zamislima. Zar ne uvia, zar ne shvata na temelju tvog vlastitog iskustva, da ti navodi
mlade da prihvate naviku samozadovoljavanja? Ti si im ponudio plod sa drveta poznanja
dobra i zla, i svako zlo kojemu si ih nauio navodi ih da jedu plod s drveta poznanja
dobra i zla, koji je Bog zabranio..."
"Kako da pronaem rei kojima bih izrazila strahotu tog uasnog greha? Kako da ga
predstavim na takav nain da ga vie ne smatra, kao to si do sada inio, nekim ne tako
velikim zlom? I ja imam unuke, decu mojega sina Vilijama C. Vajta. Kada bih bila
prisiljena da biram da ta deca budu izloena takvim iskuenjima, nauena takvim zlim
navikama, ili da budu zahvaena rukom smrti, kazala bih: bolje da umru u svojoj
nevinosti, nego da budu pokvarena jedui sodomske jabuke!"
"Ukoliko se bude uhvatio za Hrista ivom verom, ukoliko bude ponizio svoju duu pred
Njime, On e preuzeti tvoj sluaj i aneli e te uvati. Ali, ti se mora odupreti avolu!
Mora sebe nauiti drukijem nainu razmiljanja. Nemoj se oslanjati na sebe. Nikada
nemoj traiti drutvo ena ili devojica. Dri se daleko od njih. Tvoj moralni smisao je
tako izopaen da e upropastiti sebe i mnoge druge due ukoliko se ne bude okrenuo u
drugom smeru. Naui svoj um da prouava Boju Re. Prouavaj je celim svojim srcem i
esto se moli. Veni ivot je vredan doivotnog, neumornog napora. Naui taj um koji si

zloupotrebio i usmeravao pogrenim kanalima razmiljanja, naui ga da se bavi ivotom,

karakterom i poukama Isusa Hrista..."
"Nemoj misliti da je za tebe najgore to si izgubio tvoju punomo za rad. Ti nisi dostojan
da ti bude povereno staranje o stadu. Ti to mora sam znati i nije potrebno da ti ja o tome
govorim. Jedno kratko vreme probe ti je ipak dato, iskoristi ga na najbolji nain
istraujui Boju Re. Svaki izgubljeni blagoslov predstavlja veliki gubitak za tebe, ali
ako sebe stavi u pravi poloaj pred Bogom mogao bi da dobije oprotenje za ono to se
dogodilo u prolosti, ali nemoj dozvoliti da tvoja budunost nosi na sebi mranu mrlju
prolosti..."
"Pitao si me da li bi trebalo da uini javno priznanje. Ja kaem: ne! Nemoj sramotiti
svoga Uitelja objavljujui injenicu se neki sluga Rei mogao nai kriv za takav greh
kakav si ti uinio! Bila bi to sramota za slubu. Nemoj ni u kojem sluaju objavljivati u
javnosti to to si uinio. To bi bilo nepravedno prema celom Bojem delu. To bi mnoge
navelo na neiste misli, ak i da samo uju da se o tome govori. Nemoj prljati svoje usne
govorei o tome svojoj eni, tako da se i ona osea osramoena i da alosno sagne glavu.
Izai pred Boga i pred brau koja znaju to alosno poglavlje tvoga iskustva i kai im ono
to treba da kae i neka se tada uputi molitva za tebe. Budi trezven. Hodi s molitvom i
oprezno pred Bogom. Stekni moralnu vrstinu time to e odluiti: 'Ne elim da
osramotim moga Otkupitelja!' " (Letter 106a, 1896)
Predati poruku ukora. "ao mi je to se osea povreen to sam bratu A poslala kopiju
pisma koje sam uputila tebi. Nisam to uinila da bih te povredila na bilo koji nain. Ti si
mi sam pisao da si njega upoznao sa svim pojedinstima tvoga problema i da je on mislio
da svoj greh treba da prizna pred celom crkvom. Smatrala sam da e prepis pisma
spreiti svaki takav korak i zadrati problem u to je mogue uem krugu."
"Ja ni na koji nain nisam podravala njegovu nameru da pismo proita tvojoj majci. Ona
ve ima preobilje alosti da nosi. Ne mogu da odobrim nikakvo javno izlaganje. Mislim
da pismo, koje je osudilo greh, ujedno hrabri tebe da se nada Bogu i da ima poverenja u
Njega. Mislila sam da e navesti brata A da ti pomogne. Ako je ono poneto dodalo
tvojim mukama, ako je na bilo koji nain otealo tvoj poloaj, meni je iskreno ao."
"Kada god sam pisala neku poruku ukora, uvek sam kopiju slala propovedniku koji je
odgovoran za tu crkvu, tako da bude u stanju da pridobije one koji su u opasnosti da
podlegnu iskuenju, i davala im neophodne savete. Znam takoe, da pod postojeim
okolnostima ne bi bilo mogue da dobije ovlaenje kao pastir, da bude preporuen kao
osoba poverenja venricima, jer mi je poznato tvoje ponaanje. Kada bi na bilo koji nain
podlegao iskuenju, Gospod bi Oblast smatrao odgovornom za greh koji bi ti uinio."
(Letter 120, 1897)

DEO VII - SAVETI LJUDIMA KOJI IMAJU MORALNE PROBLEME

(Ovaj deo sadri lina svedoanstva upuena preteno propovednicima i radnicima u

naim ustanovama u toku devetnaestog stolea. Elen G. Vajt je elela da ovi njeni saveti,
upueni odreenim osobama, budu od koristi i drugima, koji se budu nali u slinim
okolnostima. Ona sama pie: "Kada Gospod izdvoji neke pojedinane sluajeve i
obelodani njihove greke, drugi, koji mi nisu bili pokazani u vienju, misle da su u pravu
ili skoro u pravu. Ukoliko je neko ukoren za neko posebno zlo delo, braa i sestre treba
paljivo da ispitaju sebe da vide u emu nisu valjani i u emu su krivi za taj isti greh...
ukoravajui jednoga za greh, Bog eli da opomene mnoge... On obelodanjuje greke
nekih da bi i drugi mogli biti opomenuti, da se plae tih greaka i da ih izbegavaju." (2T
112.113) to se tie injenice da je veliki broj pisama upuen upravo propovednicima
evanelja, italac mora za zna da se Elen G. Vajt preteno i dopisivala s propovednicima
i da je bila posebno zainteresovana za njihov duhovni napredak. Pogledajte Predgovor!)

19. JEDNA DOMAICA

(JEDNA ENA KOJA SE TOLIKO ZALJUBILA U MUA DRUGE ENE DA JE
BILA SPREMNA DA UINI PRELJUBU)
Unitenje sree jedne ene. "Moj duh se uskomeao u meni tako da ne mogu da ostanem
mirna. Nedavna zbivanja su mi priredila nemir u duhu i jad u dui; i kada pomislim na
muku jadne sestre J, iju sreu si zauvek unitila, onda se pitam: Kakvu nagradu e
dobiti za sve to si uinila? Nama svima e se suditi po delima koja smo u telu uinili.
Mislimo da bi bilo pravedno i pravino da primi kaznu koju si zaista zasluila, ali se
onda seamo i rei Pisma: 'Osveta je moja, ja u platiti, govori Gospod!' Ono to si
posejala, to e i ponjeti. Da, ponjee u obilnoj meri! Nikakav mraz ti nee pokvariti
etvu; nikakva plesan je nee unititi, nikakav crv pojesti. Ti si sejala u telo; zato e
ponjeti trule. Teka odmazda te oekuje."
"Ti nisi samo zgreila protiv svoje porodice i bacila ljagu na svoju decu, plod tvoga tela,
ljagu koja e se zalepiti na njih kao guba, ve si zauvek zatrla i radost i sreu na ognjitu
sesre J."
"Zar si toliko otvrdnula da vie nema straha Bojega, straha od suda, od venosti, od
asa kada e se tvoja dela, makoliko tajna, pojaviti pred Bogom? Da li shvata da su tvoja
zla dela verno zabeleena na Nebu, zapisana u knjigu, i da e te Boja Re, knjiga
zakona, osuditi u taj dan?"
"Vene posledice neokajane preljube. "ta je Bog naredio Mojsiju da uini s onima koji
su bili krivi za preljubu? Trebalo je da budu zasuti kamenjem i da poginu. Da li se kazna
zaustavila na tome? Ne, oni e morati da umru i drugom smru. Sistem kamenovanja je
ukinut, ali kazna za prestup Bojeg zakona nije ukinuta. Ukoliko se prestupnik iskreno ne

pokaje, bie u Gospodnjoj prisutnosti kanjen venim unitenjem."

"ula sam da si izjavila: 'Ja volim Valtera J!' Po emu ti treba da voli Valtera J, kada on
pripada drugoj? Hoe li slomiti i unititi srce nevine ene da bi zadovoljila svoju
izopaenu ljubav?"
Nezakoniti odnosi u porodici. "Koja porodica bi bila sigurna kada bi i drugi krenuli istim
putem, izazivajui Nebo svojim ponaanjem? Ti si mogla isto tako da prodre u moju
porodicu, da se nametne oseanjima moga mua i da ga otrgne od mene da bi
zadovoljila svoju izopaenu ljubav! Zato te ponovo pitam: Zar si toliko otvrdnula da
nema vie straha od Boga, od Njegovog raspaljenog gneva, koji e se uskoro izliti na
grenike, nepomean s milou? Zar si spremna da tako jeftino proda svoju duu,
osramoti svoga brata, osramoti svoju decu da bi zadovoljila svoje poudno srce?"
"I poto si dobila Valtera J, ta onda? Ima oveka koji se ne plai da prekri Boji zakon,
koji se ne ustruava da slomije srce ljubazne ene koja mu je rodila mnogu decu i
poloila ih u grob ene koja mu je dala toplinu svoje ljubavi u mladosti enu s kojom
je trebalo da ivi dok ih smrt ne rastavi! I kada jednom bude potpuno privukla tog
Valtera na svoju stranu, kada ga bude ukrala od ene njegove mladosti, misli li da e
zauvek ostati stalan i veran tebi koja si izazvala toliko zala da bi zadovoljila svoju
izopaenu ljubav?"
"Valter J. je postao teak sluaj sa stanovita istine. Ona je uinila sve za njega. Sada on
vie nema straha od Boga, nema straha od krenja Njegovog zakona. Zli aneli su
preuzeli brigu o njegovom i tvojem umu, pa onda, kako e stalna i iskrena i glatka biti
vaa ljubav? Ti si sebi posejala bedu, bedu i bedu. Veno e te progoniti neista savest.
Da li bi ti bilo mogue da se vrati nazad istim putem? Da li je mogue da bi ti se
milostivi Bog ipak jo smilovao?"
"Kako se usuuje da voli Valtera J. i da svojemu grehu dodaje i krivicu za slamanje
srca njegove ene? Tvoj ivot je predodredio tvoj izbor, ivot proveden izvan grada, sa
psima, vraarima, preljubnicima, i onima koji vole da lau i koji lau!"
"Molim te, itaj tekst u Priama 6,20. i dalje! itaj tekst u Otkrivenju 7!" (Letter 12,
1864)
20. DUGOGODINJI ADVENTISTA I NJEGOVA LJUBAVNICA
Jednome koji je otiao daleko u neposlunosti. "Jadni moj prevareni i greni brate,
uputiu sada nekoliko rei tebi za kojega sam nosila tako veliku odgovornost i za kojega
sam se interesovala tako mnogo godina. Ajra K, tvoje ponaanje je godinama bilo greno
ponaanje. Pisala sam ti, ali nisam dobila odgovor, i ukor koji sam ti poslala nije imao
nikakvog uticaja na tvoj nain ponaanja..."

"Ti treba da obavi delo za svoju vlastitu duu. Pouri, ili e biti zauvek prekasno. Bog e
ti oprostiti taj skerletni greh ukoliko bude uinio ono to treba da uini da bi popravio
svoja zla dela. Ja ne kaem da je tvoj sluaj beznadean, ali je sigurno da si ti skoro
izgreio i tvoj dan milosti; ali, Isus je jo u Svetilitu. On se moli za tebe. Tvoja braa i
tvoje sestre su mnogo radili za tebe; toliko interesovanja su pokazali prema tebi da si ti
zlodelo i greh poeo smatrati neim lakim i beznaajnim. Meutim, Isus te voli, i ja
predstavljam ili uzdiem Isusa pred tobom."
"Sotona ti govori da nije najbolje reenje za tebe da prestane greiti; da si otiao tako
daleko u neposlunosti i prestupu da nema nikakve koristi ukoliko bude pokuao da se
vrati Bogu. Iako mislim da cela sramota tvoga greha poiva na tebi, iako bih elela da ti
svoj greh sagleda u pravoj svetlosti, ipak ti celo vreme predstavljam Isusa kao Spasitelja
koji oprata grehe."
Oprotenje u jedanaesti as. "Pesak u satu tvoga ivota je ve skoro sav istekao, i ako
sada bude doao Bogu onakav kakav jesi, bez ikakvog opravdanja, osim to je Isus umro
da spase i najteeg grenika, dobie oprotenje ak i u ovaj jedanaesti as. ovek mora
da sarauje s Bogom. Hristos nije umro da bi dobio pravo da pokrije grehe koji nisu ni
okajani ni priznati. Ne moraju svi gresi ga budu javno priznati, ve neki moraju da se
priznaju samo Bogu i onima koji su njima bili povreeni."
Hristova pripisana pravednost. "Hristova pravednost, pripisana ljudima, znai svetost,
potenje, neporonost. Ukoliko nam Hristova pravednost ne bi bila pripisana mi se ne
bismo mogli na pravi nain ni pokajati. Pravednost koja verom boravi u nama sastoji se
od ljubavi, strpljenja, krotkosti, i svih ostalih hrianskih vrlina. I tako Hristova
pravednost preuzima upravu nad naim biem i postaje njegov sastavni deo. Svi koji
budu imali tu pravednost, inie dela Boja..."
"Meutim, odea Hristove pravednosti nikada nee pokriti grehe koje gajimo. Niko nee
ui na veeru svadbe Jagnjetove bez svadbene odee na sebi, a to je Hristova pravednost.
Bez svetosti niko nee videti Boga. Bog eka da boansku snagu udeli svakoj dui tako
da se ona sjedini s ljudskim naporima. 'Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem, jer
je Bog koji ini u vama da hoete i inite to je njemu ugodno.'"
"Hristos je savrenstvo boanskog karaktera. On je uzor koji treba da sledimo. Petrove
rei su pune znaenja: 'Kao posluna deca, ne vladajui se po prvim eljama u svojemu
neznanju, nego po svecu koji vas je pozvao i vi budite sveti u svemu ivljenju, jer je
pisano: budite sveti, jer sam ja svet!' (1. Petrova 1,14-16)..."
Imena u knjizi ivota. "Jovan u Otkrivenju, prilikom opisivanja novog Jerusalima, kae:
'I nee u njega ui nita pogano, i to ini mrzost i la, nego samo koji su zapisani u
ivotnoj knjizi Jagnjeta.' (Otkrivenje 21,27) Ti moe da pita: 'Da li je moje ime
zapisano u njoj?' Ono e biti zapisano u toj knjizi ukoliko bude imao karakter koji je
neporoan i svet kao i Hristov karakter. Sama vera u istinu nee nas spasti. Mi moramo
biti kao Hristos ukoliko elimo da ga jednoga dana vidimo kao to jeste."

"'I svaki koji ovaj nad ima u njega isti se kao i on to je ist.' Svaka nada mimo i
odvojena od neporonosti i pravednosti predstavlja Sotoninu zamku, lukavstvo, i
smrtonosnu obmanu. Isus je doao u na svet i milostivo stoji pozivajui nas da doemo k
Njemu i da se nauimo od Njega, da verujemo u Njega; i kada doemo, On u nas usauje
svoj ivot i svoj karakter. Nae prilaenje Hristu je vera; proces usaivanja je posinjenje,
usvajanje; i tim dvostrukim delom mi postajemo sinovi Boji i sunaslednici Hristovi,
uesnici u boanskoj prirodi, poto smo izbegli pokvarenost koju je u svet donela
pouda."
Nakalemljeni na Hrista. "Ovaj proces kalemljenja na Hrista odvaja nas od sveta. Vie
neemo voleti drutvo pokvarenih, zagaenih i koji zagauju. Biemo zaista mrtvi grehu,
ali ivi Bogu u Hristu Isusu, Gospodu naemu. I tada emo donositi bogate grozdove
roda. Vrline Duha e se raati u ljubavi, radosti, miru, trpljenju, ljubaznosti, dobroti. Mi
emo imati druge naklonosti, nove prohteve, nove ukuse. Sve staro e tada proi i gle,
sve e postati novo."
Izbor izmeu ivota i smrti. "Pitam te sada, brate K, hoe li sluiti Bogu iz celoga srca,
drati sve Njegove zapovesti, ili e sluiti Sotoni? Hoe li se, bez obzira na posledice,
staviti na Hristovu stranu? Bog te nee silom terati da mu slui. To je pitanje ivota ili
smrti za tebe. Ukoliko doe Isusu, priznajui svoje grehe kao ponizni pokajnik, On e ti
oprostiti grehe i oistiti te od svake nepravde. Ti se ne moe odvratiti od greha sve dok
ne zamrzi greh i zavoli neporonost i istinu i pravednost. Ja te pozivam sada da doe
kao malo dete, skruena srca pred Boga i Isus e ti oprostiti tvoje prestupe."
Drutvo bezbonih. "Nadam se da Eni vie nee imati na tebe takav uticaj kakav je ranije
imala. Ukoliko to bude sluaj, to e znaiti propast, venu propast za vas oboje. Ti uiva
mnogo, suvie mnogo saoseanja, dok je tvojoj eni uinjena nepravda, ona je
razoarana, liena potovanja koje joj pripada, tvoja deca su liena sigurnosti koji ti treba
da im da, a daje je drugima. Ti treba da obavi posao i to bez odlaganja ili e plata za
greh pasti tebi u deo."
"Odvoj se od drutva bezbonih; posveti svaki trenutak svoga vremena traenju Gospoda
dok se jo moe nai. Ti ne moe iveti dvostrukim ivotom, jednim za Boga, a drugim
za avola. Koliko e jo uivati u grehu koji je tako odvratan Bogu? Svaki dobri uticaj
Bojega Duha je izbrisan iz tvoje due. Promeni se sada! Pozivam te da ne oajava, ve
da se obrati milosrdnom Spasitelju koji oprata grehe. Pokidaj veze; odvoj se od njih!"
"Ti drhti i plai se da to uini, jer ti je neugodna misao da sebe razoblii. Ali, nee
dugo potrajati i ti e morati da bude razoblien, koliko god se trudio da prikrije svoj
pravi poloaj. Bog nam je pokazao stanje tako da te mogu ohrabriti da preduzme jo
jedan pokuaj za svoju duu. Ti mora da izabere izmeu sebinosti i greha s jedne
strane, i Hrista, Njegove neporonosti i pravednosti, sa druge strane. Ako bude Bogu
predao svoje srce i telo i svoju duu, nee vie biti sluga greha. O, nikako ne mogu
podneti pomisao da neko ko je dobio toliko svetlosti ostane sluga greha i Sotone."
Potpuna promena. "Za tebe nema nade osim da doe do potpune promene tvoga

karaktera. Tada bi pokuao da proslavi Hrista i da bude slian Hristu. Njegov zakon bi
postao pravilo tvoga ivota. Pouri se zato da uputi svoje stope na put svetosti. Spasi
svoju duu time to e se baciti u podnoje krsta. Doi onda Isusu i budi srean, nai se
na Nebu. Propovedanje nije sve to je tebi potrebno, ve je neophodno da te neko ukori
za greh kao to je Natan ukorio Davida. 'Ti si taj ovek!' Ti mora stei pobonost, isto
srce, savren ivot ili umreti u svojim gresima i propasti s bezbonicima."
"Neka Gospod osvedoi tvoju duu, to je moja molitva." (Letter 1e, 1890)
Poruka ljubavnici. "elim da ti napiem nekoliko rei. Pre nekoliko godina bilo mi je
prikazano tvoje ponaanje u vezi s porodicom Ajre K, ali to su skrivena poglavlja u
iskustvu vas oboje, o kojima su nagaali samo neki koji su vas povezali vezama nesvetog
zajednitva. ula sam da ste se ti i tvoj brat obratili; ukoliko je taj izvetaj taan, ti e
svakako doneti rodove pokajanja. 'Ko sakriva svoje grehe, nee biti srean!' "
"Ti si imala snaan uticaj na Ajru K. Tvoja veza s njime je bila takvog karaktera da ti vrlo
dobro zna da nee videti carstva nebeskoga ukoliko se ne pokaje i ne prizna svoj
greh. Zar e tako jeftino prodati svoju duu? Zar je mogue da je greh u tvojim oima
izgubio svoju odvratnost? Ja nemam ni najmanjeg poverenja u onoga kojega sam dugo
vremena zvala brat K."
Njegovo ponaanje mi je bilo prikazano jasnim, odreenim potezima. Niko drugi ne zna
ono to ja znam o jadnoj prolosti. Nikada nisam mislila da bi bilo ko i trebao o tome
neto znati, ali kraj ivota Ajre K. nije daleko, treba li on da poe u venost nepriznatih
greha, nepokajan? ta e i ti kazati kada bude stajala pred Bojim sudom?"
"Da li ti greh izgleda grean? On je tako dugo sledio pobude svoga pokvarenoga srca da
mu greh uopte ne izgleda izrazito grean. Sada, kada su vae misli bile pokrenute da
ozbiljno razmislite o spasenju svoje due, nadam se da e uvideti koliko je greh
odvratan, nadam se da e sada priznati svoje grehe pre nego to bude zauvek prekasno.
Ukoliko Ajra K. umre onakav kakav je sada, okovan bezakonjem, sa ime ete vi morati
da se sretnete na sudu? Vae ponaanje je u ovome bilo alosno i tuno. Zar misli da
Bog nije video sve to?..."
"Boje oi su na tebi. On je igosao tvoje prevarno ponaanje. Ti si odvratila ljubav Ajre
K. od njegove napaene ene. Ti si imala uticaj na Ajru K. i on se nije usuivao da mu se
suprotstavi, nije se usuivao da te oneraspoloi... Ti si, kao i veliki varalica, oblikovala
lai, i uticala si na um koji se ve srozao, izopaio i pao pod uticajem svoga greha i
uinila si da sve gleda u potpuno iskrivljenom svetlu."
"A sada, ako je Bog dirnuo tvoje srce, kao to se ja iskreno nadam, ti e se poniziti u
srcu, pae na Stenu i razbie se. Ti e priznati svoje grehe, zauvek ih odbaciti i
zapoeti novi ivot. Tebi e se onda vratiti u seanje neke injenice o tome kako si
svojim ponaanjem uticala na ivot izmuenog i optereenog Bojeg deteta sestre K.
Ima i ona svojih mana, ali nije odbacila ni prezrela ukor. Ona je uvek bila spremna da se
pokori svetlosti i volji Bojoj."

"Meutim, kada mi je tvoj sluaj bio pokazan i kada su mi bili naglaeni tvoji gresi, ja
sam sve zadrala za sebe, nadajui se da e doi vreme kada e tvoj uporni duh biti
omekan. Ja te sada pozivam da trai spasenje svojoj dui pre nego zauvek bude
prekasno. Greh kritizerstva sestre K. je lak kada se uporedi s tvojim grehom i grehom
njenog mua. Vas oboje ste ispleli mreu oko sebe koja je postala vrsta kao elina
traka, a ni sudovi Boji nee jo dugo biti odlagani ukoliko nastavite da idete putem
kojim ste krenuli."
Boje strpljenje. "A onda Boji gnev. Bog vodi zapis o gresima naroda i pojedinaca, i
kada oni dostignu odreenu meru, tada je dosta; tada je dugo Boje strpljenje iscrpljeno, i
Njegov gnev nee spavati. Ukoliko bude potrebno, ja ti mogu pokazati ukor upuen Ajri
K. Vie ga ne mogu nazivati bratom, jer nije ni hrianin. Ja sam se trudila da ga
sauvam od dubina oajanja, nadajui se celo vreme da e shvatiti pokvarenost svoga
ponaanja, da e se pokajati pre nego to mu zauvek bude oduzet i poslednji zrak Boje
milosti."
"Meutim, bilo mi je pokazano da se on umom i srcem opredelio protiv dobra i da tvoj
surovi uticaj prihvata kao istinu. Ti si mu pomogla da se okrene od onih koji su mu bili
pravi prijatelji, koji bi mu svojim uticajem pomogli da spase svoju duu. Sada je vreme
za mene da progovorim. Ajra K. ne eli da doem u njegov dom. On je eli da budem u
njegovoj blizini, jer se plai da e Bog ukoriti njegovo i tvoje pokvareno ponaanje."
"Ne usuujem se da sve ovo zadrim od tebe. Nadam se da e sada traiti Gospoda svim
svojim srcem, da bi ga mogla nai. Bolje bi bilo da ide u poniznosti u toku celog svog
preostalog ivota nego da izgubi duu svoju i da postane sredstvo da i druge due budu
izgubljene zbog tvog ponaanja. Greh tebi ne uzgleda neizmerno grean, ali Bog kae:
'Znam tvoja dela!' I tako, svaka prevara koju si uinila, svaka lana re koju si izgovorila,
i svako nesveto delo koje si preduzela, sve je to zabeleio straar kod kojega se nee
moi izgovoriti."
Valtasarova gozba. One noi kada je priredio svoju svetogrdnu gozbu Valtasar nije
mnogo razmiljao o tome da neki glasnik Neba posmatra svaki njegov pokret; ali te noi
su dogaanja u palati dovela brojke njegovih zlih dela do pune mere i Bog vie nije
mogao da ga titi niti da ga uva. Zatitnika sila nije vie mogla da zadrava zlo; morao
je da padne, da njegovo carstvo pree u druge ruke i da njegovo telo padne od ruke
ubica."
Pozivi Boje Rei. "Moje srce je puno alosti. Pitam se: moramo li te due pustiti da
vaskrsnu u drugom vaskrsenju; pustiti ih da ostanu izvan Bojeg Grada zajedno sa psima
i vraarima i preljubnicima i onima 'koji ljube i ine la'? ta bih mogla da vam kaem?
Ti ima snaan, tvrd duh i on e i ostati takav ukoliko ne padne na Stenu i ne razbije
se."
"Gospod je rekao: 'Tada doite... pa emo se suditi; ako gresi vai budu kao skerlet,
postae beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna!' (Isaija 1,18) 'Traite

Gospoda dok se moe nai, prizivajte ga dok je blizu. Neka bezbonik ostavi svoj put i
nepravednik misli svoje, i neka se vrati ka Gospodu i smilovae se na nj, i k Bogu
naemu, jer prata mnogo.' (Isaija 55,6.7) 'Ako priznajemo grehe svoje, veran je i
pravedan da nam oprosti grehe nae i oisti nas od svake nepravde. Ako reemo da ne
sagreismo, gradimo ga laom, i re njegova nije u nama.' (1. Jovanova 1,9.10)"
"Ja te preklinjem, neka delo duboko zaore; neka bude temeljito. Umesto da se bavi
svojim takozvanim pritubama na Ajru K, jadnog, zabludelog, grenog smrtnika da bi
zadobila simpatije; izloi svoje pritube Isusu, jer te je On pozvao: 'Hodite k meni svi
koji ste umorni i natovareni i ja u vas odmoriti! Uzmite jaram moj na sebe i nauite se
od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu i nai ete pokoj duama svojim. Jer je jaram
moj blag i breme je moje lako.' (Matej 11,28-30)" (Letter 23a, 1890)
Jo jedna poruka ljubavnici. "Ponovo te pozivam da ne propusti u ovo vreme krize tvog
ivota da krene jedinim pravim putem koji ti je preostao. Tvrava greha je u volji. Stavi
svoju volju na Gospodnju stranu problema; nemoj sebe vie stavljati u poloaj grenice,
bludnice. Moda ne moe jasno da vidi kako da stekne izbavljenje od greha koje si
gajila, i stalno jaala. Jedini nain je da prizna svoje grehe, da ih odbaci, i da veruje da
e ti Isus oprostiti."
"Tvoje izbavljenje treba da se nae u Hristu i samo u Njemu. Tvoj temperament i tvoja
oholost moraju da umru i da Hristos zaivi u tebi, jer e inae ostati u okovima greha i
bezakonja. Mora poniziti svoje srce pred Bogom, pa e se Isus saaliti na tebe i spasti
te..."
"Ako eli da bude hrianka, sada je tvoje vreme; sada ti je zlatna prilika. Ti e moi
da hodi neporono jedino gledajui i posmatrajui, molei se i verujui u Isusa iz asa u
as. Ti si ivela u preljubi tako dugo da ti greh vie ne izgleda odvratan. Ti voli greh.
Ako sada eli da napusti greh, mora ga se zauvek odrei. Ako prizna svoje grehe, On
je veran i pravedan da ti oprosti tvoje grehe i da te oisti od svake nepravde. Ti ne sme
da sakriva ili da opravdava svoje grehe, ve mora ustati i pouriti se da ih prizna, da
spase svoju duu traei oprotenje svojih greha."
Pokvareni uticaj lanova porodice. "O, strano je biti izgubljen. Tvoje ponaanje je bilo
alosno i muno. Vreme je kratko. Hoe li sada doi? Hoe li sesti kod Isusovih nogu, i
uiti se od Njega? Ima nade za tebe, ali ti si imala bedne savetnike, i ako voli Isusa ti e
zamrziti svoje pokvareno ponaanje, pa ak i razgovore i drutvo svojih roaka koji su
sebe cele, duh, duu i telo, predali da rade dela Sotonina. On ima vlast nad njihovim
zamislima i zlim namerama da se bezakoniki ponaaju."
"Neka Gospod poalje duboko osvedoenje u tvoju duu, jer ja nikada nisam elela da
javno objavim ono to mi je bilo pokazano; nadam se da e se ponaati tako da mi ne
bude neophodno da to uinim." (Letter 24a, 1890)
Drugo pismo Ajri K. "Upravo sam primila tvoj odgovor na moje pismo i ne mogu da
otpoinem veeras ako ti ne odgovorim i ne kaem ponovo: 'Pokaj se bez oklevanja za

svoje grehe!' Tvoje ponaanje mi je bilo pokazano; tvoje upravljanje poslovima, tvoje
nepromiljeno troenje novca, tvoje druenje s bezakonima i pokvarenima, a ipak je
Gospod voljan da ak i tebi oprosti..."
"Da nisi odravao svoju nezakonitu, nesvetu vezu sa gospoicom L, ne bi se tako
neprirodno ponaao ni prema svojoj vlastitoj deci. Bio si otar i nepomirljiv prema svojoj
kerki Lusindi, a celo vreme se nisi odvajao od bludnice, i tvoje druenje s njome bilo je
kakvog karaktera da tvoja deca nisu uivala ni deli tvoje ljubavi, ni tvoga sauea.
Meutim, moje pismo ne treba da te osudi, ve da te pokrene na pokajanje. ula sam da
je Ana govorila da se obratila. Ovo je jedino vreme kada sam se usudila da piem tebi ili
njoj, znajui da moje pismo nee imati nikakvog pozitivnog delovanja, jer je zaista
udesna tvrdoa srca vas oboje i tvoja tvrdoglavost da nastavi ii loim putem koji si
izabrao."
Isus, jedina nada grenika. "Sotonina mo da opini usmerena je na tebe. Ali, ti nemoj
oklevati; Isus se nalazi s desne strane Boga i milost je jo na delu. 'Tada doite, veli
Gospod, pa emo se suditi, ako gresi vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako
budu crveni kao crvac, postae kao vuna!' (Isaija 1,18) Da, Isus je jedina nada grenika.
"Oj, edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite;
hodite, kupujte bez novaca i bez plate vina i mleka.' (Isaija 55,1)"
"Zar ne bi mogao da doe sada, takav kakav si, i da kae: 'U svojim rukama nita ne
donosim, samo uz krst tvoj prianjam!' 'Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, i
trud svoj na ono to ne siti? Sluajte me, pa ete jesti to je dobro i dua e se vaa
nasladiti pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte i iva e biti dua vaa; i
uiniu s vama zavet vean, milosti Davidove istinite.' (Isaija 55,2.3)..."
Promena srca umesto samoubistva. "Razmisli o ovim reima: 'I videh mrtvace male i
velike gde stoje pred Bogom i knjige se otvorie; i druga se knjiga otvori koja je knjiga
ivota; i sud primie mrtvaci kao to je napisano u knjigama, po delima svojim' 'I ko se
ne nae zapisan u knjizi ivota baen bi u jezero ognjeno.' (Otkrivenje 20,12.15)
"Nemoj, preklinjem te, samo sedeti u beznadenom oajanju i nita ne initi! Nemoj vie
ni trenutka sluati velikog kuaa, jer od toga ne bi imao ba nikakve koristi. Ti e
propasti ukoliko ne doe Isusu onakav kakav si, grean i uprljan, pokvaren i izopaen,
jer je Isus i vie nego sposoban da spase i najtvreg i najpokvarenijeg i najprljavijeg
grenika."
"Kae da si u iskuenju da prekine tanku nit svoga ivota; ali, ako to uini, tvoj sluaj
je beznadean, jer e greh ubistva dodati svim svojim drugim gresima. Ali, ako bude
doao upravo takav kakav si, bespomoan i uprljan grehom i bude se bacio niice u
podnoje krsta, jadan, bedan, slep i go, postoji Spasitelj koji e te podignuti. Znam da
mnogo, mnogo godina nisi bio u skladu s Bogom. Ti si u toku dugog niza godina sledio
drugog vou, koji se zove knez tame; ali, ako bude odbacio dela tame, ako bude sada
gledao na Isusa, ti e iveti."

Molitve za grenike. Ali, ti mora gledati sa verom. Godinama nisi nita znao o
istinskom hrianskom ivotu; i dok si tako uzaludno troio svoje snage i sluio Sotoni
rukom uzdignutom, Gospod je uo molitve upuene za tebe, i nije te uzeo u gresima
tvojim, to je sasvim lako mogao uiniti da je milost zauvek bila ukinuta. Da, Bog je uo
molitve onih s kojima si odbijao da odrava vezu, onih koje ljube Boga i dre Njegove
zapovesti. Ti si bio potpuno slep, bedno prevaren, obmanut, uhvaen u sotonsku
zamku..."
Jo jedna prilika. "I tako je prolazila godina za godinom, a onda ti je Bog preko svoje
izabrane slukinje pruio jo jednu priliku. Hoe li se pokajati? Hoe li priznati svoje
grehe i odbaciti ih? Ukoliko se bude posluio snagom svoje volje, oslonivi se potpuno
na Isusovu silu, i ti e biti pobednik; ali, bez obzira kakve bi mogle biti posledice, ti se
mora odvojiti od onih s kojima su se do sada druio..."
Ne mogu dozvoliti da bude izgubljen. "Ti si bio potpuno slep za sve uzviene interese
tvoje due, za sve blagoslovene, slavne privlanosti nebeskog ivota u Bojem Gradu. Ti
si radio za ono to nije hleb; ti si rtvovao mir i ast, rtvovao si drutvo Boje dece, pa
ak i svoje vlastite dece, da bi bez smetnji mogao da ide svojim putem. Trudio si se da
se upozna s tajnama grenih zadovoljstava i niskih uitaka, ne obraajui panju na
Boga i Nebo, a ipak ti Isus nudi ono to ti je najpotrebnije, ono to predstavlja beskrajno
veliki dobitak, iako zahteva trud i patnje u toku celog ivota."
Nada za onoga ija je savest otvrdnula. "Sada nema nikakve nade; ivi bez Boga; a
ipak te Isus iz Nazareta ne zaobilazi. Hoe li se sada obratiti Bogu i povikati iz
slomljenog, pokajniki raspoloenog srca: 'Isuse iz Nazareta, pomiluj me!' Ja ovo pitanje
postavljam tvojoj savesti. Neka ga Bog nametne tvojoj dui uz pomo svoje mone sile.
O, kada bi slepi mogao videti ozbiljnost venog suda i pojaati poziv koji ti upuujem u
ovom trenutku! Piem ti u rano jutro, dok jo svi u kui spavaju. Nemoj odluiti da bude
izgubljen. Ti ne moe ni shvatiti kako je uasno biti izgubljen. Tvoja savest je otvrdnula
u grehu i prestupu i neverovanju; ali ti moe, ukoliko eli, pasti na Stenu, na Isusa
Hrista, i slomiti se pre nego to bude potpuno kasno, viui: 'Isuse iz Nazareta, budi
milostiv meni grenome!' Ako to bude uinio, Bog te nee ostaviti da propadne..."
"Ma kakve predloge da ti Sotona daje da bi tvoju duu odrao u okovima greha i
oajanja, ja ti ipak govorim: Obrati se Isusu, Spasitelju koji oprata grehe, i to bez
oklevanja. I neka te Bog koji je moan da spase, izbavi iz zamke avolske, to je moja
molitva." (Letter 1d, 1890)

21. MEDICINSKI RADNIK

Lakoumna, nemudra panja enama. "Boji aneli posmatraju razvoj karaktera, oni
odmeravaju njegovu moralnu vrednost. Ukoliko svoju panju ukazuje onima kojima to
nije potrebno, nanosi tetu primaocima panje i primie pre osudu nego nagradu. Imaj

na umu kada svoje nitavne razgovore sputa na nivo lakoumnosti da ih podstie da

krenu putem koji vodi u propast. Tvoje nemudre panje mogu dovesti do unitenja
njihovih dua. Ti sniava njihova shvatanja o sadrini hrianskog ivota i karaktera. Ti
unosi zbrku u njihove ideje i ostavlja utiske koji se nikada nee izbrisati."
"teta koja se time nanosi duama kojima je potrebno da budu ojaane, oplemenjene,
uzdignute esto predstavlja greh na smrt. One nisu u stanju da te ljude dovedu u vezu sa
svetim poloajem koji zauzimaju. I onda poinju smatrati da nijedan propovednik ili
slubenik crkve nije nita bolji od njih samih. A gde onda da nau svoj uzor?"
Boja neporona merila. "Bog poziva sve one koji tvrde da su hriani da uzdignu merila
pravednosti i da budu isti kao On to je ist..."
"Postavlja se pitanje: hoemo li biti biblijski hriani? Hoemo li zanemariti
najjednostavnija uputstva koja su nam data u Rei ivota i poeti da uzdiemo lana
merila i da njima ocenjujemo svoj karakter? Da li smo sigurni ako se tako ponaamo?
Kada podlegne iskuenjima neprijatelja i ini upravo suprotno od onoga to nam je Bog
rekao da treba da inimo, pa se onda izgovara, govorei da nisi mislio nita loe, da nisi
uinio nita moralno nedopustivo, kakvo je onda tvoje merilo pobonosti i svetosti?
Hristos nam je dao znake po kojima moemo prepoznati istinske hriane; niko ne trteba
da bude prevaren uobraenim tvrdnjama licemera."
Nema izgovora za flertovanje. "Nema nikakvog izgovora za uputanje u zaljubljeniki
sentimentalizam; nema izgovora za dangubno flertovanje oenjenih ljudi sa mladim
devojkama ili oenjenih ljudi s udovicama. Neka se ljudi koji tvrde da su hriani dre
apostolovog saveta: 'Ljubazni, molim vas kao doljake i goste, da se uvate telesnih elja
koje vojuju na duu. Vladajte se dobro meu neznabocima da bi za ono to vas opadaju
kao zloince, videi vaa dobra dela hvalili Boga u dan pohoenja.' (1. Petrova 2,11.12)"
"Hoe li, onda, zanemariti najjednostavnija uputstva u Bojoj Rei o tvojim reima,
tvome dranju, i tvom karakteru? Hoe li opravdavati nepristojnost, pa ak i rasputena
dela, kao da nisi uinio nita moralno nedozvoljeno? Hoe li sve to prikazivati kao
nevano govorei da je to bila samo nepromiljenost sa tvoje strane? Zar nije dunost
hrianina da razmilja trezveno? Ako je Isus na prestolu tvoga srca, zar bi onda tvoje
misli stalno skretale s pravoga puta?..."
Primer pretpotopnih ljudi. "Mi imamo istoriju pretpotopnih stanovnika i stanovnika
gradova u ravnici ije se ponaanje sputalo od lakoumnosti i nepristojnosti do sramotnih
greha koji su uinili da se gnev Boji izlije na njih u delu najstranijeg unitenja da bi se
Zemlja oistila od prokletstva njihovog otrovnog uticaja. Sklonosti i strasti su nadvladale
razum. Njihovo ja je postalo njihov bog, a poznavanje Najviega je bilo skoro potpuno
izbrisano sebinim poputanjem pokvarenim strastima." (Letter 6a, 1888)
22. UPRAVNIK SANATORIJUMA

(Ovaj rukopoloeni propovednik je bio udovac oko pet godina kada su ova pisma bila
napisana. Povremene praznine su prenesene upravo onako kako se pojavljuju u pismima
koja se uvaju u arhivi White Estate)
Jednaka krivica dveju osoba. "U nonom vienju videla sam te u drutvu nadzornice
ustanove. to se tie panji koje ste jedno drugome ukazivali, mogli biste se smatrati
muem i enom. Vae meusobno ponaanje je bilo pogreno u Bojim oima i moje srce
je bilo alosno zvog tog stanja. Upitala sam: 'Ko te je tako zaarao da vie nisi posluan
istini?' Bog je nezadovoljan. Ti si oalostio Njegovog Svetog Duha. Sestra N. nikada vie
nee biti ono to je nekada bila. Vas oboje ste krivi pred Bogom." (Letter 30, 1887)
I propovednici su izloeni sumnjama i iskuenjima. "Stareina M. je bio veoma
nerazborit u svom ponaanju prema gospoi ili sestri N, i ja sam postupila prema toj
prisnosti odluno i u strahu Bojem, sa velikom odgovornou. On je izjavio da je bila
njegova prednost kao nadzornika da se vozi sa nadzornicom; kazao mi je, prilino
oaloen, da vernici mnogo priaju o tome da on uvek dovozi sestru N. na bogosluenja;
i da je, kada se o tome govorilo na sastanku pod atorima u Oklendu u prisutnosti od oko
dvadesetak osoba, on sebe opravdavao govorei da su mu ve i drugi prigovarali to se
vozi sa sestrom N, iako njen mu nije prisutan, ali da on zna da ne ini nita nemoralno i
da je upravo zato i nastavio da se tako ponaa."
"Ja sam ustala i kazala mu sasvim otvoreno da on nije biblijski hrianin; da je Re
Gospodnja sasvim jasna da treba da se uvamo od svega to makar samo izgleda kao zlo i
da ne dozvolimo da se prigovara ili huli na Boje delo zbog nas. Ali, znajui da se mnogo
prialo o njegovom prisnom druenju sa enom drugog oveka, on nije pokuao da
svojim ponaanjem ukloni svaki povod za prigovor, nego je opravdavao svoje ponaanje.
Da je video nekog drugog oveka kako sebi uzima istu slobodu s njegovom enom dok je
jo bila iva, svakako da bi se osetio povreen. Da je video bilo kojeg oveka koji radi u
ovoj ustanovi, mladoga ili staroga, da se ponaa tako prisno prema udatoj eni ili mladoj
devojci, odmah bi video zlo i bez oklevanja bi prekratio takvo ponaanje sluei se
prilino otrim reima."
"Izjavio je da bi se zaista tako ponaao, ali da je smatrao da je on kao propovednik iznad
svih sumnji i iznad svakog iskuenja i da zato moe initi i ono to bi kod drugoga
proglasio grehom. Priznao je da je pogreno rezonovao, ali je ipak, svaki put kada bi se
govorilo o tom problemu, iznosio iste izgovore." (Letter 10, 1888)
Bez priznanja. Bez obraenja. "Dragi brate C, ti e moda kazati: da li ti je Bog zaista
pokazao poseban sluaj stareine M. i sestre N?"
"Imam ovde svoj dnevnik, koji sam pisala u toku svog poslednjeg putovanja kroz
Dansku, Norveku i vedsku i mogu da ti proitam neke navode iz njega. U nonom
vienju prolazila sam kroz prostorije ustanove i videla stvarne prizore koji su se dogaali
tamo, prizore prisnosti mukaraca sa enama i ena sa mukarcima. Moja dua je bila
duboko oaloena, ustala sam i opisala sve te prizore u jedan sat posle pola noi..."

"Bilo mi je pokazano da je u odreeno vreme, kada je Gospodnji Duh delovao na one koji
su povezani s tom ustanovom, dolo do izvesnih priznanja. Izgledalo mi je kao da su svi
bili okupljeni na bogosluenju. Stareina M. je stajao i Boji Duh je snano delovao na
njegovo srce da prizna svoj put iz tame prema videlu. Meutim, on je govorio uoptenim
reima. Ni na koji nain nije oistio svoju duu od mrlje zla u vezi sa sestrom N. Drhtao
je neko vreme pod uticajem Bojega Duha, ali je ipak odbio da ponizi svoju duu pred
Bogom uzdiui krst."
Skretanje s puta pod vodstvom Sotone. "Od tog vremena on je poeo da hodi u tami,
suprotno videlu i istini. On svojim uticajem oblikuje sestru N. U jednom trenutku, ona je
osetila da nikada nee biti slobodna ukoliko ne uini ponizno priznanje. Meutim,
stareina M. je oblikovao stvari tako da ugodi sebi. On je mogao uiniti ono to je pravo;
mogao je izai iz tame na videlo; mogao se pribliiti Bogu, i Gospod bi mu oprostio
grehe i podigao bi zastavu nasuprot njegovim neprijateljima. Meutim, on se zaista
okrenuo od videla i uveravanja Bojega Duha, kao to je uinila skuptina Jevreja u
Nazaretu, kada se Hristos predstavio kao Pomazanik... Zaista je opasno u okolnostima
koje su sline ovima da ovek otvori svoje srce neverstvu i da tako navede Bojega Duha
da se udalji..."
"Sotona se neprestano trudi da navede ljude da odbace videlo. Dovoljan je jedan korak
ustranu sa pravog puta da ovek stupi na pogrean put na kojemu ga Sotona poinje
voditi." (Letter 33,1888)
Izleenje od rane greha. "Dragi brate M, moja dua je veoma optereena zbog tebe, ali u
isto vreme proima me duboko poverenje u Boga da e te on ovom prilikom navesti da
uvidi svoje pogreke i zablude. Veoma bih elela da ti, sebe radi i Hrista radi, ponizi
svoje srce i da prizna svoj greh, tako da se teret skine sa tvoje due, da se molitve tvoje
brae sjedine s tvojim molitvama tako da bude izleen od rana koje ti je naneo greh."
"Moj brate, ti si odlutao od videla i naao si se u tamnome mestu. Kada sam se trudila
oko tebe tako ozbiljno, kada sam u agoniji oajanja zbog tebe u.... o, zato se nisi saalio
na mene i na samoga sebe? Zato nisi skinuo taj teret sa moje due koji ju je skoro skrio
i priznao svoj greh? Zato nisi razmiljao o Isusu koji je tvojim gresima ponovo bio
proboden i bio izloen javnoj sramoti? Zato si se odrekao Hrista? O, moj brate, moja
dua duboko saosea s tobom. Ja sam ti prikazala videlo u kojemu je tvoj sluaj bio meni
otkriven i svakako da ne preterujem kada kaem da je moja dua bila muena brigama.
Kako si ti mogao da se tako ponaa, kao da te sve to uopte ne tie?"
Potreba za istinskim pokajanjem. "Zato sebe opravdava po svakom pitanju i
dozvoljava da taj teret sve tee i tee pritiska tvoju duu, a mene izlae tako tekim
naporima? Zato pokazuje to hladno, ledeno oklevanje da prizna svoje greke? Da li su
visoka merila Bojeg svetog zakona suvie otra? Da li te samoodricanje, uzviena
neporonost misli koja se zahteva, suvie ograniava, da li je suvie neugodna da bi se
mogla izdrati? Nijedan od zahteva koji su ti upueni nee ograniiti tvoju sreu ukoliko
ga poslua. Znam da pati. Znam da nisi srean, pa i ja patim zajedno s tobom, jer si i ti
jedan od udova Hristovog tela."

"Ti si uivao Hristovu ljubav, Hristov mir, u velikoj meri. A sada najstranije sumnje i
kolebanja mue tvoju duu. Zato se ne pokori Bogu? Zato svoju duu okruuje
barijerama koje ne dozvoljavaju da videlo prodre u nju? Hoe li moj brat uvideti i ceniti
vrednost svoje due i Hristovog dela, tako da dar venog ivota moe biti stavljen njemu
na dohvat ruke? Velika sila se krije u pomirenju. Tvoj um je u nevolji, i cela tvoja dua
osea oajniku potrebu za lekarom."
"Ne mogu da se prestanem truditi oko tebe. Moram da te vidim na mestu na kojemu Bog
eli da te vidi, ispunjenog kajanjem i alou, posle kojih dolazi slatka svest o oprotenju
i ista, sveta radost. Isusu je ao tebe; On eli da te spase. On ne eli da propadne, ve
da ima veni ivot."
Boji zakon jedino merilo pravednosti. "Bog se nije udaljio od tebe, ve su tvoji gresi i
tvoja bezakonja odvojila tvoju duu od Boga. Ti si bolestan od greha i tebi je neophodan
lekar. Pogledaj se u ogledalu Bojeg svetog zakona, koji je jedino merilo pravednosti. To
je mehanizam za otkrivanje greha. Hoe li videti svoje grehe u svetlosti zakona? Hoe
li imati vere u Isusa kao Spasitelja koji oprata grehe? Carski zakon je pred tobom, i ti
mora zadovoljiti njegove zahteve. To je jedino merilo pravednosti, njime se meri tvoj
ivot i tvoj karakter. Meni je ao to sam prisiljena da kaem da si ti prestupnik zakona.
Praktina vera u Hrista je jedino sredstvo kojim se moe spasti; i samo te dragocena krv
Isusa Hrista moe oistiti od svake mrlje i prljavtine greha."
ivi prikaz preljube. "Dok sam boravila u Evropi dogaaji koji se zbili u.... bili su mi
otkriveni. Jedan glas mi je rekao: 'Poi za mnom i ja u ti pokazati grehe koje ine ljudi
koji se nalaze na odgovornim poloajima!' Prola sam kroz prostorije i videla sam tebe,
straara na zidovima Siona, u veoma prisnom poloaju sa enom drugog oveka, kako
izdaje sveto poverenje, kako iznova razapinje svoga Gospoda. Da li si razmiljao da
postoji Straar, Svetac, koji je svedok tvoga zlog ponaanja, koji je video tvoje ponaanje
i sluao tvoje rei, zabeleene i u knjigama Neba?"
"Ona ti je sedela na krilu, ti si je ljubio i ona je ljubila tebe. I drugi prizori nenosti,
senzualnih pogleda i ponaanja, bili su mi pokazani, izazivajui uas u mojoj dui. Tvoja
ruka je grlila njen struk, a izraena nenost je imala oaravajui uticaj. A onda je zavesa
bila podignuta i meni si bio pokazan ti u postelji sa sestrom N. Moj vodi je rekao:
'Bezakonje, preljuba!'..."
Neosetljiv kao kamen. "Kada sam pokuala da ti pokaem oteavajui karakter koji u
Bojim oima ima greh straara na zidovima Siona, nisi mi se inio kao ovek koji shvata
ili osea svoj greh, ve si izgledao neosetljiv kao kamen. Znam da pokuava da prikrije
svoje puteve od Gospoda. Tada ti ih nisam iznela onako kako to sada inim, svojim
perom. I ja ne elim da o njima saznaju drugi, jer se jo nadam da e uvideti i osetiti zlo
i priznati svoj greh Bogu i tvojoj brai i da e se oistiti, tako da se ta smrdljiva mrlja
ukloni s tvoje due krvlju Isusa Hrista koja isti grehe. Ti nisi priznao svoja zlodela. Ti si
uinio veliko bezakonje; uinio si preljubu, prekrio sedmu zapovest."

"Sve ovo vreme nosila sam na svojoj dui to teko breme. Kada smo odravali sastanke u
.... ti si tano znao ta treba da prizna. Ti si znao da ti opomene dolaze od Boga, znao si
da su poruke koje sam ti slala iz Evrope istinite. I kada sam nosila odgovornost sve dok
se moja dua nije skoro skrila pod njom, ti si razbudio sauee tvojih prijatelja
ostavljajui utisak na njih da nisam pravina, ve pristrasna, i vrlo otra; da ti pati zbog
optubi koje vrlo teko podnosi; da su svedoanstva koje sam ti uputila samo moji
sudovi, moje rei, da sam ti nanela nepravdu; ili da su mi bili upueni pogreni izvetaji.
Ali, moj brate, nita nije moglo biti pogrenije od toga..."
Sumnje u vezi sa Sotoninim zamkama. "Pokazala sam ti da e tvoj poloaj propovednika
evanelja uiniti da tvoje ponaanje nanese sramotu Bojem delu, da se pretvori u
skandal, da su tvoja dela miris smrti na smrt, a ne na ivot. Ako zastavnik padne, ko e se
boriti? Kada krst obaraju oni koji bi trebalo da ga uzdignu, kome e verovati? ta bi
moglo biti uasnije nego kada propovednik Isusa Hrista postane prekrilac zapovesti?
Vidim samo jedan nain za tebe da se izvue smesta raisti sa sotonskim iskuenjima
i tri kao videlu! ak i propovednici koji tvrde da veruju u istinu predstavljali bi samo
slepe voe ukoliko istina nije ukorenjena u njihovom srcu i ukoliko nije dolo do
njihovog temeljitog prelaska iz tame u videlo. Oni bi bli samo oblaci bez vode. I zato te
pozivam, ako ti je stalo do tvojega venog dobra, da je neophodno da istina sedne na
presto tvojega srca, jer e tek tada njena naela posvetiti tvoj karakter..."
"Ti si raspravljao o problemima onako kako ih ti sagledava, govorio si da poruke sestre
Vajt ne potiu sve od Gospoda, ve da jedan njihov deo izraava samo njeno lino
miljenje, njene sudove, i da zato nije nita bolji od sudova i miljenja bilo koga drugoga.
To su samo neke sotonske kuke na koje treba da obesi svoje sumnje da bi prevario svoju
duu i due drugih koji bi se usudili da povuku graninu liniju o tim pitanjima i da kau:
ovaj deo kojim sam zadovoljan dolazi od Boga, ali ovaj deo koji razotkriva i osuuje
moje ponaanje dolazi samo od sestre Vajt i nema na sebi sveti peat. Ti si na taj nain
stvarno odbacio sveukupnu vest, koju Bog u svojoj nenoj ljubavi, punoj saaljenja,
upuuje tebi da bi te spasao od moralne propasti."
Istina koja osuuje. Bog ti objavljuje svoju volju i svoje puteve koji su u izrazitoj
suprotnosti sa tvojim putevima upravo na onaj nain na koji to tvoji putevi i zahtevaju, i
si tako stavljen na probu hoe li prihvatiti ukor, hoe li pasti na Stenu i razbiti se ili e
postati uznemiren zbog jasnih izjava koje su se toliko pribliile tvojoj dui zato to je
ukor istinit i osuuje te, da se u tebi razbukti neprijateljstvo prema meni! (Jevrejima 4,12)
Iza mene stoji Neko, sam Gospod, koji me je pokrenuo da ti uputim ove poruke, koje ti
sada odbacuje, ne slua, ne potuje. Kuajui Boga ti si obeshrabrio samoga sebe, tako
da su zbunjenost i slepilo uma nastupili kao posledice. Srdita odlunost se javila u tvom
srcu u duhu prkosa da se suprotstavi svemu..."
"Ti mora da obavi delo za svoju duu, koje niko drugi ne moe obaviti umesto tebe.
Tvoj put zabluda i zlodela bio je sredstvo da se i mnogi drugi upute u istom smeru. Ti
nikada nisi bio sam. Ista ruka koja je napisala slova na zidu Valtasarove palate zapisala je
i u nebeskim knjigama dela i rei koje su uinile da se Hristos postidi tebe. Ti nisi gajio
uslunost punu potovanja prema onima koje si morao sretati s potovanjem i prema

onima o ijim potrebama si se morao starati. Ta nesveta ponaanja su te onesposobila da

obavlja Gospodnje delo, ali si ti svojim nesvetim rukama uzimao Bibliju i vodio
bogosluenje i kao Boji predstavnik bio prvi da propoveda narodu. Gde ti je bila
savest? Gde ti je bila poniznost? Gde ti je bio strah Boji? Gde je nestalo tvoje verno
nastojanje da svoju zdravstvenu ustanovu podigne na najvii nivo?" (Letter 16,1888)
Gospod ivi. "Odrali smo zatvoreni sastanak na kojemu su stareina M. i brat i sestra N.
ponizno priznali svoje greke..."
"Da, Gospod zaista ivi! Vodila sam teku bitku i postigla nekoliko dragocenih pobeda.
Stareina M. je odeven i pri zdravoj pameti, ponizan, nean, i slomljena srca pred
Gospodom. Ponizan kao dete. Ne vidim nekog drugog naina, nego da nastavim davati
jasno svedoanstvo u ljubavi, u strpljenju." (Letter 27, 1888)

23. NAVODNI UPRAVNIK SANATORIJUMA

Svedocanstva o braku II
155.
23. NAVODNI UPRAVNIK SANATORIJUMA
Odvajanje od porodice nije mudar korak. "Brate O, neto
moram da ti kaem, jer je tvoje ponaanje dostojno prigovora. Ti
zna kakvo je bilo ponaanje stareine M. i drugih povezanih s
ovom zdravstvenom ustanovom, i kako je bilo teko ukloniti
utisak koji je jednom bio ostavljen. Ti zna proteklu istoriju i
ponienje i sramotu koja jo pritiska ustanovu, a ni ljudi u St.
Heleni nisu u neznanju to se tie velikog prokletstva koje je
prati kao posledica nemoralnog ponaanja nekih koji su bili
povezani s njome."
"Nikako ne mogu da zamislim da bi bilo mudro kada bi ti delovao
na mestu upravnika ove zdravstvene ustanove, jer ti nisi mudar
ovek. Ti si ovde daleko od svoje ene i porodice iako bi trebalo
da bude s njima; ali, ako bi i bilo razloga da opravdaju to
odvajanje, onda bi tvoje ponaanje trebalo da bude potpuno
drukije nego to je sada. Kada bi tvoje srce bilo izloeno
posveujuem uticaju Hristove blagodati, ti bi pazio na svoje
ponaanje i uzdravao bi se od svakog oblika zla."
"Tvoje ponaanje je bilo takvo da je mnogim duama otvaralo
vrata iskuenja i mnogi e i biti izgubljeni zbog njega. Ti se
moe reformisati, ti moe uvideti svoje pogreke, ali ti nikada
nee biti u stanju da ukloni utisak koji si ostavio."
Ukor zbog prisnosti sa suprotnim polom. "Brate O, tebe svi
posmatraju kritikim oima. Tvoje panje prema mladim dama
nisu dobrodole. Ti se ponaa neumesno kada daje toliko
panje P. porodici. Gospoa P. je obavila svoj posao unitavajui
jednog dobrog oveka. Taj problem mi je bio prikazan jasno kao
otvorena knjiga. U toku nonog vienja bilo mi je reeno da ti
nisi osposobljen da ti se poveri neka velika, pa ak ni neka
ograniena odgovornost sve dok se ne pokaje i postane
reformisani ovek. Bog ne moe da bude s tobom sve dok ide
tim putem. Moj vodi mi je rekao da te sledim, i meni je bilo
pokazana tvoja deaka prisnost s devojkama i tvoja posebna
1

simpatija prema gospoi P. i njenim kerkama. Ta majka provodi

u postelji veliki deo svoga vremena koje bi trebalo da troi na
neko korisno zaposlenje i na staranje o svojoj porodici."
"Tvoja prisnost s majkom i kerkama bila mi je pokazana. Tvoje
panje i tvoji darovi govore mnogo glasnije i od tvojih laskavih
rei. Ti si izazvao Boje nezadovoljstvo i Nebo te gleda
prekorno... Kada bi imao novo srce, tvoje pobude, dela i nain
ponaanja
bili bi takvi da bi i vernicima i nevernicima mogli da poslue kao
primer karaktera slinog Hristovom. Ja sam videla tvoj karakter
onako kako ga Bog gleda i sada ti ga prikazujem. Bilo bi bolje,
mnogo bolje, da si raskinuo svoje veze sa zdravstvenom
ustanovom jo pre nekoliko meseci."
"Ta sloboda i galantnost prema mladim damama nisu neki izraz
nene, hristolike simpatije... Ukoliko ti na sve ovo gleda kao
sitnice nedostojne spominjanja, onda e ih ponavljati. Ispitaj
svoj protekli ivot, i pokuaj da razvije svoj moralni ukus
ienjem hrama svoje due. Odbaci svoje izgovore, jer i tako
nema nijednoga. Tvojim idejama je neophodna moralna obnova
i tek tada e na sve gledati drugim oima. Da obavljaju ovo delo
Bog poziva ljude koji su istoga srca i neuprljanih misli, koji
gledaju samo Njegovu slavu..."
Religija nije samo neki plat. "Bog gleda na srce, na dela, i
na namere uma. Trebalo bi da na savesti bude napisano kao
gvozdenom pisaljkom na steni da ovek koji oekuje istinski
uspeh krei vena naela pravednosti koja su napisana u
nebeskim knjigama, nije samo lud ve i pokvaren. Zar ovek
moe da zaboravi: 'Ti me Boe vidi!' Hoe li se, moj brate,
odvratiti od idola? Tvoj moralni smisao je pomraen. Moli se
Bogu da ti u seanje vrati sve injenice tako da sve moe da
vidi u njegovom pravom znaenju. Nemoj Hristovu religiju nositi
kao neki plat, ve se obuci u Gospoda Isusa Hrista."
Proba pravog hrianstva. "Razgovori oveka koji tvrdi da
veruje u istinu za ovo vreme treba da budu o Nebu, nikako
obini, zemaljski, jeftini, senzualni. Sveta pravila se moraju
prihvatiti, jer e inae taj ovek hoditi suprotno Hristu, varajui
svet, izdajui istinu. Zato, o, zato se takozvani hriani
zadravaju na tako niskom nivou iako imaju tako neporono i
savreno evanelje?"
2

"Strai nad svojom religijom s ljubomornom brigom, i neka Boja

Re obilno prebiva u tebi. Neka se stalno postavlja pitanje: Da li
sam zaista hrianin? Volim li svoje blinje kao sebe samoga?
Potujem li zlatno pravilo da drugima inim samo ono to bih
eleo da oni meni ine? Mogu li biti hrianin i prljati i zagaivati
svoju duu grenim, pokvarenim zamislima? Upravo je greh
raspeo Otkupitelja sveta. Naizgled poteni ljudi ine udna dela,
potpuno suprotna Bojim reima. Njihova pravednost je
pretvaranje pred Onim koji ispituje srca. Mi ne smemo prouavati
i planirati kako da zadovoljimo svoje interese, ve kako da
sauvamo neporonost svoje due da bismo pruili dobar primer
mladima i svima drugima s kojima se druimo." (Letter 5, 1890)
24. DOKTOR MEDICINE
Pogrene ideje o branom odnosu. "Doktore K, tvoj um nije
bio na zdrav nain uvebavan otkako si doao u ovu zdravstvenu
ustanovu. Tvoje zamisli o branom odnosu su pogrene. Nita
osim krenja pravila o branoj postelji ne moe raskinuti ili
ponititi brani zavet. Mi ivimo u opasnom vremenu, kada nema
sigurnosti ni u ta, osim u vrstu, nepokolebljivu veru u Isusa
Hrista. Nema srca koje ne bi moglo da bude odvraeno od Boga
sotonskim prevarama, ukoliko ne bude pazilo i strailo uz
molitvu."
"Tvoje zdravlje bi bilo u daleko boljem stanju da je tvoj um
smiren i spokojan; ali, on je postao zbunjen i neuravnoteen, i ti
si pogreno umovao o pitanju razvoda braka. Tvoji pogledi se ne
mogu podupreti na temelju razloga od kojih polazi. Ljudi
nemaju prava da sebi stvaraju zakonska pravila da bi izbegli Boji
zakon, i da bi ugodili svojim sklonostima. Oni se moraju vratiti
velikom Bojem moralnom merilu pravednosti."
"Ukoliko je ena nevernik i jo protivnik, mu ne moe, na
temelju Bojeg zakona, da se rastane od nje samo iz tog razloga.
Da bi bio u skladu s Gospodnjim zakonom, on mora da ostane s
njom, ukoliko ona sama ne odlui da ga napusti. On moe da trpi
protivljenje i da bude ugnjetavan i uznemiravan na mnogo
naina; i on e nai svoju utehu i svoju snagu i svoju podrku u
Gospodu, koji je u stanju da udeli svoju blagodat za svaku
3

priliku. On treba da bude ovek istoga uma, odlunih, vrstih

naela, i Bog e mu dati mudrosti u vezi sa smerom kojim treba
da poe. Nagoni nee upravljati njegovim razumom, ali e razum
drati uzde vlasti vrstom rukom, tako da pouda dobije u uzde i
brnjicu."
Brak isto tako vrst kao i subota. "Ljudi koji se nalaze na
odgovornim dunostima, kao to su oni u ovoj zdravstvenoj
ustanovi, postali su poseban cilj Sotoninih napada. Oni se moraju
nalaziti u drutvu ljudi i ena. Neke od njih imaju prostaku,
strastvenu, senzualnu prirodu i kada se nau u iskuenju uinie
sve to mogu, ne obazirui se na Boga, ne obazirui se na
posledice. One e sruiti barijere branog odnosa da bi mogle
uspostaviti nove veze."
"Bog je dao samo jedan jedini razlog zato bi ena mogla da
napusti svoga mua ili da mu napusti svoju enu, a to je
preljuba. Razmotrimo taj razlog uz molitvu. Brak je jo od
stvaranja ustanovljen kao boanska ustanova. Brana ustanova
je osnovana u Edemu. I subota iz etvrte zapovesti je osnovana
u Edemu, kada su bili poloeni temelji svetu, kada su zajedno
pevale sve zvezde jutarnje, i kada su svi sinovi Boji radosno
klicali. I zato neka ta boanska ustanova braka stoji pred vama
isto tako tvrdo kao i subota iz etvrte zapovesti."
"Mi se pitamo: ta bi se moglo kazati ili uiniti da se zaustavi
moralno opadanje koje se sve vie ukorenjuje u ovoj
zdravstvenoj ustanovi? Neka Bog oprosti onima koji imaju
dugogodinje iskustvo u radu i delu Bojem, i koji u praksi
dozvoljavaju stanje koje e dovesti u opasnost vrlinu i ednost i
samopotovanje devojaka i ena. Moram ti kazati ono to znam
na temelju videla koje je Gospod bio voljan da mi udeli.
Pokazano mi je da ljudi i ene koji uivaju u Hristovoj religiji nee
biti ni bojaljivi, ni nemirni, ni nezadovoljni, ni kolebljivi; mir
Hristov u srcu dae vrstinu karakteru."
Svetost branog zaveta. "Bila sam u toku noi u snu
dovedena u vezu sa zdravstvenom ustanovom. Bila sam alosna
kada sam te videla nesrenog i vrlo obeshrabrenog... Ali, dok
sam bila nesrena zbog tog otkrivenja koje sam dobila, Neko je
poeo razgovarati s tobom, doktore K. Njegove rei su te
ukoravale, ali uz mnogo nenog sauea. Ne mogu da napiem
tane rei koje ti je uputio. Potrudiu se da na najbolji nain
prenesem njihovo osnovno znaenje. On je rekao:
4

"Ti si upao u malodunost, ali se pri tome ne ponaa mudro, pa

e postati slab i neuspean. To e tvojim neprijateljima dati
prednost pred tobom. Bog eli da uzraste i mu se priblii, da
podsea na lik i karakter Isusa Hrista. Tvoje srce je sedite
mnogih neobuzdanih oseanja, i ti se ne trudi svim srcem da ih
savlada. Ti nisi uloio celo svoje srce i celokupnu volju u delo
ienja hrama svoje due. Tvoj um je nemudro obuzet pitanjem
razvoda od tvoje ene. Bog te u tome ne vodi. Ti nisi zadrao to
pitanje u okviru svoga uma, ve svoje ideje i planove otkriva
drugima i inei tako prua prliku Sotoni da utie na um drugih
preko tvojih predloga."
"Pitanje branog zaveta u tvom umu nije tako sveto i uzvieno
kao to bi trebalo da bude, i ti e sigurno doi u opasnost da
poe pogrenim putem i da i druge due dovede u opasnost
svojim sugestijama. Dok je uznemiren zbog ovog pitanja, tvoj
um ne moe biti spreman da obavlja najbolji posao i ti nee biti
u stanju da iskreno trai Gospodnje blagoslove sve dok ne
dosegne vii nivo. Ti si naneo stvarnu tetu srcima i umu svojih
blinjih. Brzo zatvori vrata svoga srca koja su bila otvorena
neprijatelju. Otvori ih ponovo i pozovi Isusa da ue. Imae tada
nekoga koji e ti posluiti kao protivtea tvojoj poneto
nesreenoj prirodi, tako da e moi uneti celo svoje bie u svoj
posao, shvativi njegovu vanost. Iskoristi svaku mogunost da
krene prema gore, da iri pozitivan, zdrav uticaj. Nemoj gubiti
ni asa da to postigne. Ukoliko eli da bude slobodan i srean
ovek, mora se odupreti neprijatelju."
Usmeri misli uzvienijim kanalima. "Doktore K, tvoj um nije
u zdravom stanju.Ti usmerava svoje misli na ono to ti ne moe
doneti ni fiziko ni mentalno zdravlje. Kod tebe mora doi do
promene srca; i tada e tvoje misli potei uzvienijim,
neporonijim kanalima. Ti uiva u drutvu ena i devojaka. To ti
je skoro postalo zamka. U ovakvoj ustanovi misli lekara se
moraju neprestano uzdizati Bogu, traei od Njega snagu i
mudrost. Postoji stalna opasnost da misli krenu niim kanalima.
Ukoliko ti Gospod ne postane sredite privlanosti, ukoliko ti On
ne postane posebna odbrana od iskuenja neprijatelja, Sotona e
stei vlast nad tvojim umom i odvojie te od Boga."
Neophodnost religije srca. "Drugom prilikom, u jednom snu,
ti si mi bio prikazan. Glava ti je bila sputena na sto. Izgledao si
5

skoro besvestan. Rei su ti bile upuene s vrstim, odlunim

naglaskom: 'Pusti to iz svoje ruke! Ne treba da to uzima; tvoj
ivot ne pripada tebi tvoje medicinsko znanje ti ne moe doneti
mir i odmor. Tebi je neophodna religija srca, srce koje je
oieno, oplemenjeno i uzdignuto iznad obinih stvari, srce koje
se uhvatilo za ono to je boansko. Budi ovek. Pozovi svoju
enu da bude uz tebe, upoznaj se bolje sa istinom, dozvoli
Bojemu Duhu da te oblikuje, i onda e imali mir. Ako bude
poao pravim putem, ako bude nepokolebljiv u istini, ako odri
svoju duu u ljubavi Bojoj, ti e u Gospodnjim rukama postati
sredstvo za spasenje tvoje ene, a ona e, sa svoje strane,
ukoliko bude prihvatila istinu nebeskog porekla, ako bude postala
krotka i ponizna Hristova sledbenica, u Bojim rukama postati
sredstvo da ti donese velike blagoslove..."
"A sada, doktore K, ustani u sili tvoje bogomdane muevnosti!
Uzdii svakoga dana Hristov krst, uzdigni i svoje misli i usmeri ih
prema uzvienijim, neporonijim kanalima! Potuj svoj brani
zavet, i budi Boji sluga u delu uzdianja ljudskog roda. Ako
bude pobednik, bie meu onima koji e dobiti sve, vena
slava e biti tvoja!"
Posledice neprikladne prisnosti. "Postoji jedna ivotinja od
koje ruka odrveni onog trenutka kada je ona dodirne. Miii se
jednostavno paralizuju. Neto slino e se i tebi dogoditi
duhovno, ukoliko bude dozvolio svojim mislima da teku
odreenim kanalom, ako bude ukazivao panju i davao
prednost mladim devojkama i udatim enama. Sva ta prisnost
znai smrt za duhovnost."
"Neka se tvoje naklonosti i simpatije obavijaju oko Boga, jer e
inae tvoji nagoni postati neisti, tvoj karakter e biti defektan, a
tvoje srce e se udaljiti od Boga. Ko je ikada dirao ono to prlja
ili se bavio time i ostao ist? Dua ne moe ostati ista ukoliko
udie atmosferu koja prlja ili kvari. Sve to odvlai srce od Boga.
Dua se sui i postaje izopaena zato to je svoj ator podigla
suvie blizu Sodoma da bi i dalje mogla udisati neporonu
atmosferu Neba."
Naa jedina sigurnost. "Krenje jednoga od Bojih pravila
predstavlja nasilje nad naom moralnom prirodom. Hrista radi,
nateraj sebe da dostigne uzvienija merila. Predaj sebe bez
ostatka Gospodu. Ti jo mora da naui lekciju da je tvoja
6

jedina sigurnost da ispuni Boje zahteve, da preda svoje telo 'u

rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu, i to da bude tvoja razumna
sluba'. Tada e Boju Re prihvatiti kao ugodnog i korisnog
vodia, kao videlo svojoj nozi i iak svojoj stazi. Onda e moi
podnositi nevolje i one te nee moi savladati; jer e znati da je
tvoja dua vezana uz venu Stenu, jer se dri jednostavne Boje
istine." (Letter 8, 1888)
25. JEDAN LITETARNI EVANELISTA
Savet eni literarnoj evanelistkinji. "Primila sam od tebe
dva pisma, i elim da smirim tvoje misli, ukoliko budem mogla.
Tvoj poloaj je vrlo izuzetan, i Bog mi je dao posebnu vest za
tebe. Na temelju injenica koje si mi pruila, nisam mogla da
zakljuim da je tvoj poloaj potpuno beznadean; ali, tvoje
shvatanje ta je dobro i ta je loe je tako nisko na lestvici
ocenjivanja da je za tebe postalo potpuno nesigurno da putuje,
da prodaje knjige i daje biblijske asove, da tako i dalje bude
izloena iskuenjima. Ti spada meu one koji nisu u stanju da
na temelju Boje Rei shvate da je greh staviti svoje telo na
raspolaganje nekom oveku da ga zagauje, bez obzira kakva je
njegova profesija, i onda zahtevati oprotenje. Pokazano mi je da
je to odvratan greh u Bojim oima, ali da su tvoja shvatanja
tako pomraena i izopaena da bi ti mogla da nastavi prodavati
svoje verske knjige i davati biblijske asove iako bi i dalje inila
nemoral."
Ukor od Boga. Boji zakon je objavio na brdu Sinaju: 'Ne ini
preljube!' a ti, koja si taj zakon prekrila na tako izrazit nain
pouava druge Bibliji! Bog ne prihvata tvoj rad. Pita da li mi je
Bog dao ovo pismo koje ti aljem. Ja odgovaram da jeste. Sveti
Bog Izrailjev ne eli da potpomae tvoje grehe. Ova poruka
potie od Boga. Ako si stekla, od vremena otkako je ova poruka
bila upuena, novi smisao o tome ta je greh, ako si se zaista
obratila, postala Boje dete umesto da bude prestupnik
Njegovog zakona, niko ne bi bio zadovoljniji od mene. Nisam u
stanju da dovoljno snanim izrazima iznesem tvoj greh pred
tebe."
Nedovoljna svest o grehu. "Bilo mi je predstavljeno nekoliko
literarnih evanelista, iz razliitih saveznih drava, koji su postali
7

nedostojni ikakve veze s Bojim delom. Oni bi samo sramotili

Boga i iznosili istinu na lo glas. Oni bi greh prikazivali kao videlo.
Oni su sramotili svoja tela. Meutim, nijedan od njih nije imao
tako malo pojma o tome ta je greh kao ti. Svaki onaj koji bi iao
putem kojim ti ide i prividno osuivao zloudnost i pokvarenost
takvog ponaanja, zaista bi bio grozan. Ti nema nikakvog pojma
o tekoj prirodi greha."
Boje strpljenje s grenicima. Jona je dobio vest za Ninivu,
da e za etrdeset dana biti unitena. Niniva se pokajala i Bog je
potedeo pokvareni grad, zato to su se i car i knezovi veoma
ponizili pred Gospodom. Gospod je Ninivi dao priliku za
pokajanje. Kada bi Bog po svojoj velikoj milosti i prema tvom
sluaju postupao na isti nain, bila bih mu zaista zahvalna.
Ukoliko bi ti On stavio na raspolaganje vreme probe da pokae
svoje pokajanje zbog kojega se zaista ne bi trebala kajati, zato
to uvia i osea pravu prirodu greha, da se gnua i same
sebe zbog svoga greha, da se na isti nain gnua i samoga
greha, Gospod je milostiv, pun saaljenja i nenosti, ljubavi i
ljubaznosti. 'Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da
nam oprosti grehe nae i da nas oisti od svake nepravde.' (1.
Jovanova 1,9)"
"Verujem da si priznala svoj greh i da e ti Bog oprostiti greh kao
to je i obeao. Jedina slaba strana svega ovoga u mojim
mislima je upravo onaj isti nedostatak pravog shvatanja ta je
greh koji te je naveo da prostituie tvoje telo, dajui ga na
upotrebu jednom preljubniku, bludniku, i da onda i dalje radi u
Bojem delu, odravajui biblijske asove, kao da e se Bog
pomiriti s tvojim gresima dok se ti nalazi u Njegovoj slubi, iako
dragovoljno trai zagrljaje jenog preljubnika."
Boanska milost prema gradu Ninivi. "Predstavila sam ti
tvoj poloaj onako kako je bio meni predstavljen i kazala sam ti
da su Bogu odvratni takvi postupci. Ako tvoja moralna osetljivost
ikada bude pokrenuta, bie to pod uticajem boanske sile
obraenja. Ukoliko se tvoj karakter bude preobrazio, Gospod e
to znati. Ukoliko svojim pokajanjem bude uzdignuta do viih i
svetijih merila, ne mogu da kaem da Gospod nee tvoj sluaj
razmatrati u istoj svetlosti u kojoj je razmatrao sluaj Ninive."
"Car Ninive je rekao: 'Nego ljudi i stoka da se pokriju kostreu i
da prizivlju Boga jako i da se vrati svaki sa svoga zloga puta i od
8

nepravde koja mu je u ruci. Ko zna, eda li se povrati i raskaje

Bog i povrati se od ljutoga gneva svojega da ne izginemo.' (Jona
3,8-10) Paljivo itaj ove rei i ako ti Bog bude poverio svoje
delo, ja neu imati ni rei prigovora. To je sve to mogu da ti
kaem."
"Sada te molim, iznesi svoj sluaj Gospodu, i ako bude
razgovarala s Njime, On e uti tvoju molitvu i vodie te u
razmiljanju. Moje srce je puno saaljenja prema tebi. Prvi put
kada je greh bio uinjen, bilo je to bez mnogo vremena za
razmiljanje; drugi put greh je bio uinjen posle dovoljno
vremena da se pitanje razmotri u svetlosti Boje Rei, da se
suoi sa sedmom zapoveu."
"Da si dragovoljno odluila da ponudi svoje telo oveku koji te
je zaveo s pravog puta, da si zatim pokuala da druge osobe
prosvetli u vezi sa dranjem zapovesti, predstavlja najizrazitiji
primer pokvarenosti i pokazuje da je tvoj karakter, onakav kakav
mi je pokazan, potpuno nedostojan poverenja. Osim toga,
pokazala si se nesposobnom da shvati zato ne moe i dalje
nastaviti da radi posao koji si do tada obavljala."
Javno priznanje nije uvek najbolje. "Ali, ja u ostaviti
problem tamo gde jeste. Tebi bih mogla da kaem da se obrati
osobama od poverenja u Oblasti, ne mukarcima, ve enama, i
da razgovara s njima. Meutim, sklona sam da mislim da e
ukoliko tako postupi, ipak sve izneti u javnost i uiniti da ti sve
bude uskraeno; oni te nee pozivati niti prihvatiti da radi u bilo
kojoj grani dela, ukoliko saznaju kako stvari zaista stoje. Ja sada
moram da prepustim problem tebi i Gospodu, pa te molim da me
vie ne zamara time. Nemam nikakve namere da obelodanjujem
tvoj sluaj, ve da te pozovem da usavri svoj karakter. ao mi
te je i nadam se da e se ponaati razborito i postati upravo ono
to Bog eli da postane." (Letter 95, 1893)

26. JAVNI EVANELISTA

(Evanelista, kojemu su ova pisma bila upuena, odrao je
nekoliko nizova propovedi na jednom podruju. Onda se preselio
u drugo podruje i prepustio svojoj eni da se dalje stara o
9

prijateljima i da odrava bogosluenja za decu. To reenje je bilo

daleko od idealnoga. On je konano pao u greh preljube, ak je
odbacio poruku Duha prorotva i savet slubenika Generalne
konferencije. R&H je objavio da su mu oduzeta propovednika
ovlaenja. Nekoliko godina pre smrti pokajao se i vratio
Gospodu)
Jak da pokrene mase, a slab da vlada sobom. "Ti e videti
pre nego ova vest stigne do tebe da je Gospod ponovo pohodio
svoj narod novim svedoanstvom. U tom vienju bilo mi je
pokazano da ti ne stoji na jasnom videlu i da si u opasnosti da
nanese sramotu Bojem delu ponaajui se onako kako misli
da je dobro. Sotonina namera je da te uniti. On se trudi da tvoj
um zadri u stalnom stanju uznemirenosti, podbada te da bi se
zaglibio u blatu umesto da donosi spokojni rod pravedbosti..."
"Ali, brate R, pokazano mi je da bi sada morao da bude veoma
oprezan u svom ponaanju i u svojim reima. Tvoji neprijatelji te
posmatraju. Ti ima suvie velikih slabosti za oveka koji je u
stanju da pokrene mase. Poto si sada odvojen od svoje ene,
bie mnogo sumnjiavosti i ljubomore, a lai e se iriti ukoliko
im bude pruio i najmanju mogunost, pa ak i bez nje. Ali, ako
ne bude oprezan, navuie takvu sramotu na Boje delo da se
ona za dugo vremena nee moi skinuti. Ti moe misliti, kao
sam i videla da misli, da ukoliko ne bude iveo sa svojom
enom da e to znaiti da eli da se oslobodi ene. Ti si
nemiran, nesiguran i nespokojan. Sotona te kua da naini od
sebe budalu. Sada je vreme za tebe da se pokae kao pravi
mukarac, da prikae Boju milost svojom strpljivou,
vrstinom i hrabrou.."
Opasno je poveravati se ljudima. "Tebi je neophodno da se
posveti Bogu, i da se ne bavi svojim nevoljama. Budi paljiv,
jer se nalazi u opasnosti da se poverava enama ili da dozvoli
da se ene poveravaju tebi. Dri se daleko od enskog drutva
koliko god ti je to mogue. Bie u opasnosti. Imaj na umu, mi
ivimo usred opasnosti poslednjih dana. Skoro sve je ve trulo i
pokvareno."
"Gledaj na Gospoda, moli se, o, moli se, kao nikada pre da te
Boja sila odri na putu vere. U Bogu moe ostati neokaljan, bez
mane ili mrtine. Uvrsti svoj oslonac u Bogu. Gledaj na Njega u
10

veri da bi mogao da bude uesnik u boanskoj prirodi,

izbegavi pokvarenost koju je pouda unela u svet. Bog e te
uiniti pobednikom, ako bude iveo jednostavnim ivotom
molitve i poverenja u Boga." (Letter 23,1871)
Nema elje za Bojom Reju. "U poslednjem vienju koje
sam dobila, bio mi je predstavljen tvoj sluaj. ekala sam da
vidim da li ima nenu i osetljivu ili uvenulu savest. Jo pre
mnogo vremena mogla sam na napiem sledee rei, ali sam
ekala da ti naini neki korak. Pokazano mi je da nisi iveo u
skladu s videlom. Udaljio si se daleko od istine. Gospod te je
pratio ukorima i savetima da bi te sauvao da ne upropasti
svoju duu i ne nanese sramotu Bojem delu. Pokazano mi je
da si nazadovao umesto napredovao u blagodati i u poznavanju
istine..."
"Ti si mnogo ee razmiljao o devojkama i enama nego o
Bojoj Rei. Tvoj um je bio nemiran i nezadovoljan kada se nije
mogao baviti devojkama i enama. Ti nisi mogao uivati u
prouavanju Boje Rei, jer su se tvoje misli bavile temama koje
ratuju protiv due. Nema nikakvog izgovora za tvoj ivot u
ludosti."
Neodluni propovednik. "Na temelju onoga to mi je bilo
pokazano, ti si prestupnik sedme zapovesti. Kako bi onda tvoje
misli mogle biti u skladu s dragocenom Bojom Reju, sa
istinama koje te hvataju na svakom zaokretu. Kada bi bio
namamljen u tu ludost nesmotreno, bilo bi mnogo lake nai neki
izgovor, ali nije tako. Bio si upozoren. Bio si ukoren i savetovan.
Sigurno je da si primio ukor, ali ne sa srcem koje bi bilo dovoljno
spremno da umre telesnom umu. Ti nisi pregnuo na rad da
ukloni zlo. Ti si uskoro izgubio oseaj za dodir Gospodnjeg
pastirskog tapa i trao da se kao i uvek ukljui u to je mogue
veu ludoriju, neosetljiv za usmeravanje tapom. Tvoja sklonost
prema poputanju sebi postala je strast koja ratuje."
"Ti voli drutvo devojaka i ena. U toku niza sastanaka ti si
dozvolio sebi da planira i smilja kako da doe u drutvo
mladih devojaka i ena i da prikrije svoja prava oseanja. Ti e
upasti u iskuenje kada ne bude imao dovoljno moralne snage
da se odupre iskuenju. Tvoje misli su neprestano neiste, jer ni
izvor nikada nije bio oien. Ti nisi nalazio nikakvog uivanja u
marljivom, paljivom pretraivanju Pisma..."
11

Razbludnost misli i dela. "Bog je podigao barijeru

svedoanstava kao zid oko tebe da bi te sauvao od padanja pod
varavim lukavstava neprijatelja, ali si ih ti sve oborio i uinio sve
da zadovolji svoje sklonosti. Tvoje aljenje zbog tvojih greha je
vrlo slino onome koje su pokazivali stari Jevreji kada su razdirali
svoje haljine da izraze svoj bol, ali koji nikada nisu muili svoju
duu. Ti nema pravi smisao ta je to greh. Ti nisi osetio teki
karakter razbludnih misli i dela. Tvoj um je telesan, i to skoro
stalno. Kada bi ti zaista bio alostan zbog svojih greha, kada bi
zaista na pravi nain shvatao svoje greke, ti bi pokazao ono
pokajanje zbog kojega se ne bi trebalo kajati."
Vie tete nego koristi Bojem delu. "elim sada da
iznesem injenice. Pokazano mi je da si svojim ivotom i svojim
radom u Bojem delu u toku nekoliko poslednjih godina nanosio
vie tete nego koristi dragocenom delu sadanje istine. Da nisi
imao nikakvog uea u ovom radu i da si bio potpuno odvojen
od njega, utedeo bi mnogo jada onima koji vole Boje delo;
utedeo bi im i mnogo rada na koji su bili prisiljeni da bi se
suprotstavili tvom pogrenom uticaju."
"Da je trud uloen u nastojanje da se vrati na pravi put, u
spreavanje da ne osramoti delo, bio utroen u obraanje dua
od zablude u istinu i da radnici nisu imali nikakvog posla s
tobom interesi i snaga dela sadanje istine u Kaliforniji, ali i na
Istoku, danas bi bili u mnogo boljem poloaju."
Uticaj jednog zalutalog propovednika. "Sotona te je uinio
svojim oruem za ostvarenje svojih namera. Veliko komeanje i
veliko uzbuenje koje si izazivao s vremena na vreme uestvujui
u raspravama, i prividni uspeh koji su postizao, uvrstili su te u
tvojoj samopravednosti. Time to su ti dozvolili da radi, kao to
su to zaista i uinili u vreme kada tvoje srce nije bilo pravo pred
Gospodom, doprineli su da pretrpi veliku tetu. Ti nisi ispitivao
svoje srce, nisi muio svoju duu pred Gospodom. Ti si vrlo olako
shvatao svoje teke greke iz prolosti. Sve je bilo uinjeno da ti
se utedi krajnja sramota i propast. Strpljivo su te podnosili, i
kada si, potpuno nesposoban za sveto delo, samo da bi se spasla
tvoja dua, dobio dozvolu da nastavi rad, mnoga srca su
stenjala i patila pod teretom tvog nerazboritog i grenog
ponaanja."
12

"Da si bio preputen samome sebi jo pre mnogo vremena, sve

dok ne prui dokaz da je Gospod zaista s tobom, da si se zaista
reformisao, mogao bi sada da bude od neke koristi u ovom
sveanom delu. Ali, videla sam da smo stvarno reskirali suvie
mnogo hrabrei te da ide da radi na obraenju grenika Hristu
u vreme kada su tvoji putevi bili zagaeni pred Bogom i tvoje
srce uprljano gresima. Istinske Boje sluge se sada ocenjuju kao
da su sline tebi. I zato vie ne sme da kvari Boje delo svojim
pokvarenim, svojim telesnim srcem i da bedno predstavlja delo
sadanje istine."
Uspeh nije dokaz boanskog prihvatanja. "Da bi mogao da
ini dobro mora iveti novim ivotom u skladu s Bojom
voljom. Tvoja izopaena priroda nije preobraena. Ti nisi u miru
s Bogom ni sa samim sobom. Ti si u okovima velikog neprijatelja
dua, u vlasti starog oveka greha. Ti nisi slobodan ovek u
Hristu. Neophodna je duhovna promena u tebi pre nego to bi
Bog mogao da radi s tobom. Ti se moe buniti da ima uspeha
kada radi. I mnogi drugi koji ratuju s Bogom imaju neku meru
uspeha. Ukoliko neki prihvate istinu jer su dokazi kojima se slui
tako uverljivi, to ipak nije nikakav dokaz da si ti u redu ili ak
prihvatljiv pred Bogom..."
ivot s poznatim mentalnim grehom. "Da se bar sve
zaustavilo na tome ali nije. Ti si neko kratko vreme bio svestan
grenosti svoga ponaanja, ali ne u onoj meri u kojoj je to bilo
neophodno, svestan kako te je Sotona prevario, zaslepio; tvoje
oi se nikada nisu potpuno oslobodile te omaglice. Ti si ponizio
svoje srce pred Bogom i On je prihvatio tvoju poniznost. Ali,
uskoro si ponovo postao nemaran, dozvolio si svome umu da
ponovo bude ispunjen praznim i neistim zamislima. Bio si neto
oprezniji, ali pun prevare. Tvoj um se bavio pronalaenjem
naina da postigne svoj cilj..."
"Snaga velikih strasti je bila tvoje opravdanje za porok. Tvoj ivot
je bio sramotan u njemu nije bilo niega ime bi mogao da se
pohvali. Ti si zapadao u veliku depresiju ukoliko ne bi naao
neko uzbuenje, ukoliko ne bi imao neku devojku ili enu da te
privue i da slua o nevoljama koje ima sa svojom enom.
Sramota, sramota e pasti na tebe zbog tvog ponaanja." (Letter
52, 1876)

13

Svakodnevno obraenje za sveti posao. "Bog mi je tvoj

sluaj pokazao tako potpuno da se ne usuujem da te pustim da
ide dalje potpuno nesvestan svoga pravog stanja. Veoma se
plaim da e izgubiti veni ivot, da e poto si drugima
propovedao o obaveznosti zahteva Bojeg zakona ti sam
propustiti da u svom ivotu primeni naela Bojeg zakona i da
e tvoja vera doiveti brodolom."
"Ti si u tolikoj meri obuzet sobom da e, ukoliko se ne posveti
Bogu i ne stekne ivu svakodnevnu veru u Boga i Njegovu
blagodat i silu, postati smetnja za napredovanje dela istine. Ne
mogu dozvoliti da Boje delo bude poremeeno ili da trpi zbog
tvoje nesposobnosti ili zbog tvojih slepih greaka. Ti se mora
obraati svakoga dana, jer e inae biti potpuno onesposobljen
za sveto delo u koje si ukljuen. Ja znam mnogo vie o tvom
udnom temperamentu i opasnostima koje ti prete nego to to
drugi mogu."
Traenje sauea kod ena. "Tvoja nevolja sa sestrama je
dola kao posledica tvog nastojanja da pobudi njihovo
sauee. Ti im pria o svojim nevoljama i pridobija njihovo
sauee, navodei ih da misle da si veliki paenik. Onda se
preputa svojim oseanjima, navlai masku koja te predstavlja
kao oveka koji trpi teke muke, koji je postao skoro neki
velikomuenik. Ti ih navodi da ti posveuju neprikladnu brigu i
panju i dovodi sebe u poloaj da lako padne kao rtva
iskuenja. Trebalo je da si na temelju svojih nevolja u prolosti
ve nauio da treba da se uva svega to makar samo lii na
prisnost sa sestrama, udatima ili neudatima. Neka se tvoja
oseanja usmeravaju na Boga. Oslanjaj se na Njega da dobije
podrku umesto da trai simpatije od ljudi."
"Ti si veoma slab na tom podruju, ali Boje delo ne sme biti
ometeno tvojim slabostima i nesmotrenostima. Ta opasnost je
tebi zapretila i ti si bio nadvladan, pa se onda rana nanela
Bojem delu, rana koja nikada ne moe biti potpuno zaceljena."
(Letter 53, 1876)
Ponaanje evaneliste koji je izgubio ovlaenje. "Dragi
gospodine, tvoj sluaj me je mnogo namuio, ali nisam znala ta
da ti kaem. Vrlo sam oklevala da izreknem ijednu re koja bi te
obeshrabrila, jer znam kakvu stranu alost obeshrabrenje unosi
u duu. Mislila sam, kada ti ovlaenje nije produeno, da e se
14

pomiriti s time i biti spreman da se povue, da e shvatiti da bi,

ukoliko je postojala mogunost utemeljena na razumu i religiji,
uzimajui u obzir nau veliku potrebu za radnicima, ti svakako
dobio ovlaenje. Ja se ipak nisam mogla posluiti svojim
uticajem da se to dogodi."
"U poslednjem vienju koje sam dobila bio mi je prikazan veliki
beli presto i Sudija cele Zemlje koji se spremao da izrekne
presudu okupljenom mnotvu. Nebeska knjiga je bila otvorena, i
oni oko prestola primili su sud prema delima koja su uinili u
telu."
"Tvoje ime je bilo zabeleeno kao ime koje je izmereno na
merilima i proglaeno lakim, bilo je svrstano meu prestupnike
Bojih zapovesti."
Prilika da se popravi prolost. "U svojoj velikoj milosti Bog ti
je pruio priliku da popravi prolost. Kada si pokazao pokajanje,
On se saalio na tebe... Stavljen si u dobro polje rada i da si se
ponaao kako bi trebalo da se hrianin ponaa, mogao si tada
imati ono pokajanje zbog kojega se ne bi trebalo kajati."
"Ti si, za neko vreme, bio skroman i zahvalan, ali je tvoje srce
tako dugo bilo odano pokvarenosti i poputanju sebi da nisi
mogao ni sagledati ni shvatiti da je tvoje ponaanje u prolosti
bilo toliko uvredljivo za Boga. Slino Petru, ti si bio verno
opomenut na opasnosti koje ti prete i na mane tvoga karaktera:
ali si bio samopouzdan, postao si ljubomoran i ponaao se kao
neko razmaeno dete."
Boansko odbacivanje rada propovednika. "Poto je tako
dugo podnosio tvoju izopaenost, dok si ti izjavljivao da si pastir
stada, Bog ti je dao jo jedno vreme milosti i tako usliio tvoje
alosne molbe. Gospod je otvorio put pred tobom. Nama te je
bilo vrlo ao; ali kada smo videli do ega je sve to dovelo, oseali
smo se gore nego ikada."
"Bilo mi je pokazano da tvoj rad kao propovednika vie nije
prihvatljiv pred Bogom. Tvoj moralni smisao nije bio ni na koji
nain ojaan tvojom poslednjom probom i poslednjim kuanjem.
Ti nisi ni zauzeo ni odrao stav pokajnika, nisi svakodnevno
poniavao svoju duu pred Bogom, potpuno shvatajui veliinu
15

Njegove milosti i svoje grenosti. Bog nije uspostavio vezu sa

tobom."
"Skruenost i molitva trebalo je da obeleavaju tvoje ponaanje, i
da si sauvao ovo pokajniko dranje ne bi ni bio na mestu na
kojemu se sada nalazi, nesposoban da se prihvati sveanog
rada na spasenju dua, ljubomoran, stalno nasluujui neko zlo,
sebian, i neljubazan. Ti i tvoja ena ste uvreda za Gospoda.
Imao si prednost da sebe stavi u poloaj da Bog deluje preko
tebe, ali to nisi uinio. Ti nema ni ljubavi prema prouavanju
Boje Rei. Nema ni ljubavi prema molitvi."
Davidovo vreme nevolje. "Ti nisi zauzeo ponizno dranje kao
David kada se suoio sa svojim grehom. Poto je poinio taj
veliki zloin u svom ivotu, njegov celokupni poloaj se pokvario.
Taj zloin je strano delovao na njega. Bio je duboko svestan
svoje krivice. Oseao je da je izneverio ljubav i vernost svojih
podanika. Oslabio je i fiziki i moralno. Izgubio je oseanje
samopotovanja i poverenja u samoga sebe. Jedva se usuivao
da veruje svojim starim i ve proverenim savetnicima. Ponizna i
alosna je bila povorka koja je krenula u bezglavo beanje preko
brda."
"Meutim, David nikada nije bio dostojniji divljenja nego upravo
u tom asu nevolje. Nikada ovaj kedar Gospodnji nije bio istinski
tako velik kao onda kada se borio protiv vetrova i oluja. Bio je
ovek estokog temperamenta, koji se mogao razbuktati do
najjaeg oseanja negodovanja. Bio je spreman da smesta
odbaci nezaslueni prigovor. Ali, ukor je, po njegovim reima,
slomio njegovo srce."
"I nikoga ne bi iznenadilo da je, iznerviran do ludila, dao oduka
svojim oseanjima nesavladivog besa, da je dolo do provale
gneva, do izraavanja elje za osvetom. Ali, nije se dogodilo nita
od onoga to se prirodno moglo oekivati od oveka takvog
karaktera. Slomljena srca i u suzama, ali bez rei mrzovolje,
okrenuo je lea prizorima svoje slave, ali i svoga zloina, i
krenuo dalje da spasava ivot."
"Dok je David prolazio pojavio se Simej i izlio na njega poplavu
prokletstava i pogrda, bacajui kamenje i prainu. Jedan od
Davidovih vernih ljudi se ponudio: 'Pusti me da odem gore i da
mu skinem glavu!' David je, iako ispunjen alou i poniznou
16

odvratio: 'ta je vama do mene, sinovi Sarujini? neka psuje, jer

mu je Gospod rekao: psuj Davida. Pa ko sme da kae: zato tako
ini?... eto, moj sin, koji je izaao iz bedara mojih, trai duu
moju!' (2. Samuilova 16,9-11)"
David odbija da se osveti. "David se ovde pokazao kao svetac
Boji. Njegova prefinjena i duboka svest nije potamnela. On je
estoko oseao teinu svoga greha..."
Verni Natan je prorekao Boji sud. "Ma nije smeo da se
odmakne od Davidovog doma; ono to je posejao morao je i da
poanje. I zaista je esto predoseao taj trenutak. Ve dugo se
pitao zato je zasluena kazna tako dugo odlagana. Bog kojega
je uvredio time to je kao voa celom Izrailju natovario na plea
tako veliki greh, sada mu je pokazivao da nije Bog koji lae, i da
e stranim kaznama u pravdi pokazati koliko mrzi greh. I zato je
zaista shvatio: 'Tvoj greh e te zaista pronai!'..."
"Meutim, David je pokazao isto zlato svoga karaktera tako to
ni u nevoljama i patnjama, izloen osvetnikoj Bojoj
pravednosti, nije hteo da se osveti Simeju, to je odbio da
primeni strategiju ili vetinu niske proraunatosti u zadobijanju
asti i svoga carstva..."
"Setio se koliko je puta Bog radio za njega i pomislio: 'Ako bude
prihvatio moje pokajanje moda e mi opet ukazati svoju
naklonost i pretvoriti moju alost u radost. On moe ukloniti
kostret sa mene i dati mi odeu dobrote. Sa druge strane, ako
vie ne uiva u meni, ako me je zaboravio, ako e dozvoliti da
odem u progonstvo ili da poginem, neu se buniti. Zasluio sam
Njegove sudove i zato u se pokoriti svemu. Podnosiu Gospodnji
gnev, jer sam pogreio protiv Njega, sve dok ne razmotri moj
sluaj i ne odredi mi svoj sud."
"O, kakve li udesne promene za Davida! Sa prestola i od carstva
bei u golu suhu zemlju bez vode!"
Suprotnost Davidovom sluaju. "Iznosim ti ovu pouku da bi
mogao da vidi razliku izmeu tvoj sluaja pod udarom ukora i
Bojeg nezadovoljstva i ponaanja kakvo je prihvatio David. Ti si
uvek bio spreman da za svoju osujeenost optui nekoga koji
gaji predrasude protiv tebe. Umesto da shvati da niko nee
gajiti suvie snana oseanja protiv oveka koji tvrdi da je pastir
17

stada, oveka koji e kvariti misli bezazlenih, ti se ponaa kao

muenik koji nepravedno strada progonjeni ovek koji
zasluuje sauee naroda. Ti nema pravo shvatanje greha. Ti
nisi prav pred Bogom ni po pobudama ni po duhu..."
Priznanje, ali bez pravog pokajanja. "Poto si se preselio u
Teksas i pokazao svojim priznanjem nekih greha da ti je ao to
si ih uinio, tvoje ponaanje nije bilo takvo kakvo bi se oekivalo
od pokajnika. Ti si se oseao povreenim to si bio napadan i to
je tvoje ime osramoeno. Ti si oseao saaljenje prema samome
sebi u tome, i onda si upao u neko stanje bespomonog
nazadovanja. Tvoj primer i tvoj uticaj nisu odgovarali primeru i
uticaju pokajnika."
"U meuvremenu, mi smo zaista bili alosni zbog tebe i tvoje
ene. Vas oboje ste imali veliko videlo i velike prednosti i oboje
ste se predali neprijatelju u ruke iako ste se nalazili usred videla i
prilika i prednosti. Ali, mi smo zaista alosni zbog tebe. Stavili
smo sebe na tvoje mesto i tvoj sluaj proglasili svojim. Imati
jednom aktivnu ulogu u delu i onda biti potisnut ustranu, i vie
nemati uea ni u emu, izgledalo nam je uasno. Mislili smo da
si se pokajao. Molili smo se za tebe vrlo ozbiljno, i u snu mi je
bio objavljen tvoj sluaj."
Druga prilika, iako nedostojan. "Sanjala sam da e ti Bog,
iako si nedostojan, dati jo jednu priliku. Odmah smo preduzeli
sve to smo mogli da te premestimo u Kolorado. Znali smo da to
inimo potpuno suprotno miljenju vodee brae koja znaju tvoj
sluaj. Preuzeli smo odgovornost na sebe. Mi smo ti to i kazali.
Kada mi je pre dve godine vienje bilo dato, objavljeno mi je
neto i o opasnostima koje ti prete, i ja sam ti iskreno pisala o
tome, obavetavajui te kako treba da se ponaa."
"U isto vreme, ozbiljno sam te molila da ovaj put ne promai, da
je sada tvoje vreme, da je sada tvoja prilika, ukoliko ponovo
promai da e to biti katastrofalno za tebe. Pisala sam ti lina
pisma, govorila sam ti ta treba da ini i kakve ozbiljne napore
treba da uloi. itaj Svedoanstvo broj 28! (Vidi 4T 306-383)"
Odbaena opomena. "Kada sam bila u Koloradu prole
godine, tvoje ponaanje me je oalostilo, ne zbog nekih linih
nesuglasica, ve to sam videla da ne ini ono to ti je Bog
rekao da mora initi. Srce mi je klonulo. Uputila sam ti
opomenu, ali je ti nisi posluao. Znala sam tada, kao to znam i
18

sada, da e doiveti neuspeh. Jasno sam ti obeleila smer

kretanja to se tie rodova koje smo oekivali od tebe, ukoliko
bude shvatio svoj poloaj i iskoristio svoju poslednju priliku..."
Obeshrabrenje zbog tatine i zavisti. Kada si otiao u
Kolorado, dobio si uzvanredno polje, izvanredan dom; i, o,
mnogo vie prednosti nego to ih imaju neka tvoja braa. Tebi je
bila poznata istina koju si objavljivao ljudima i neki su se
odazvali. Isprva si bio skroman... nastavio si da radi, ali si onda
poeo da misli da si stvarno dobitak za delo i srdio si se na sve
to ti nije izgledalo kao priznanje tvojih napora. Vrlo rano si
poeo da prigovara i da uzraava svoje nezadovoljstvo..."
"Kada smo pokuali da stvari dovedemo u red, ti nisi bio
spreman da se ponizi kao David. Uporedi svoja oseanja i svoje
shvatanje greha s njegovim pokajanjem i poniznou. Ti si svoj
uticaj stavio na stranu neprijatelja. Ponaao si se kao ovek u
lavirintu. Poeo si da izraunava kakva si sve velika dobra
uinio, da prebrojava one koji su primili istinu otkako si ti stigao
u Kolorado, iako bi se, da nije bilo literature i drugih uticaja
pored tvojih, vrlo malo ljudi koji su stali na stranu istine moglo
uraunati meu tvoje snopove. Suvie mnogo si traio..."
"Bie i onih koji e traiti da radi meu njima, pa bi u svome
neposveenome srcu mogao da pomisli da ti to ide u prilog, da
ima neku vrednost. Ali, da li misli bar za trenutak, kada bi oni
mogli da itaju tvoje srce, ili kada bi saznali za tvoje pokvareno
ponaanje u prolosti, da li bi i onda bili tako eljni da te dobiju?
To se deava zato to ne znaju nita o tvom ponaanju niti o
dugom strpljenju Bojeg naroda prema tebi. Oni ne znaju kako je
teak bio tvoj sluaj, koliko svedoanstava i opomena ti je bilo
upueno, i da si sve odbacio. Kada bi znali stvarno stanje ne bi ti
upuivali nikakvo ohrabrenje, ni tebi ni tvom propovedanju..."
Davidova dobro nauena lekcija. "Rodovi pokajanja se vide
u Davidovom primeru. On je nauio lekciju pomirenosti sa
sudbinom kada je bio izloen nevoljama, strpljivosti kada je bio
izloen uvredama, pravog dejeg, poniznog oslanjanja na Boga.
U tvom obeshrabrenom, mranom stanju, trebalo bi da ponovo
zapone kao to zapoinju mladi obraenici, trudei se da
nema svoje volje ili svoga puta, da se ne bavi sumnjienjima ili
procenjivanjem pobuda drugih, da zauvek ostavi iza sebe duge,
ogorene godine prolosti, pune prigovora. Mnogi od onih koji ne
19

gledaju kao to Gospod gleda, ve sve posmatraju s ljudskog

stanovita, mogu misliti da se kod Davida i mogao nai neki
izgovor za nezadovoljstvo, da je iskrenost njegovog pokajanja od
pre mnogo godina mogla da mu pritedi sadanje kazne."
"I David je mogao tako misliti. Mogao je da kae: toliko dugo
vremena sam bio posluan i zar to nije trebalo da poravna moju
neposlunost? Tako mi je teko da se u starosti suoavam s tim
udarom koji me je poistio. Moj ivot je uglavnom bio ivot
vernog obavljanja dunosti, ivot Bojeg asnog sluge, cara
Izrailja, pevaa u Njegovoj crkvi. Teko mi je sada da obesim
svoju harfu na vrbovu granu i da ostanem bez pesme, da
postanem prognanik koji luta zemljom. 'Moj vlastiti sin trai duu
moju!'..."
Izgovori za greh nemaju vrednosti pred Bogom.
"Meutim, David nije traio nikakve izgovore. Pravednost je
ukazivala na slomljene ploe prekrenog zakona i izvlaila svoj
ma protiv prestupnika. Sva opravdavanja i svi izgovori za greh
nemaju nikakve vrednosti pred Bogom. Oseanje Davidove due
je bilo: 'Ko bi mogao da posvedoi i da olaka krivicu grenika
kada sam Bog svedoi protiv njega?' Boja presuda kriv bila
je izreena i ovek je nije mogao izbrisati. David je znao tekst:
'Proklet je svaki koji ne ini sve to je napisano u knjizi zakona!'
Najreitiji psalam koji je ikada ispevao bio je napisan dok se
penjao uz Maslinsku goru, uplakan i bosonog, ponizna duha,
nesebian i velikoduan, pokoran i predan."
"Carski begunac nije vraao zlo za zlo, uvredu za uvredu. Nije
gajio osvetnika oseanja u svom srcu, ve je usred nevolja
kojima je bio izloen ostao ljubazan, plemenit, pun sauea. O,
koliko je izrazito drukije bilo tvoje ponaanje!..."
Zakon sejanja i etve. "Ti si imao svaku priliku, svaku
prednost, svaku pogodnost, ali nita od toga nisi iskoristio. Kada
si doao u Kolorado, da si poeo traiti Boga kao novoobraenici,
da si prouavao Bibliju, da si hodio ponizno pred Bogom svojim,
da si se iskreno molio, da si bio na oprezu, pokazao bi da ceni
dar venoga ivota."
"Ali, ti ne bi ni Nebo cenio. Iako ti je Bog, na temelju tvojih
greha, najozbiljnije zapretio i godinama te opominjao na svoje
sudove koji e sigurno zadesiti prestupnike, ti si ipak celo to
vreme zalostio svoga Spasitelja. On te je uinio predmetom svoje
20

nepokolebljive ljubavi i nenog staranja. On i celo Nebo su se

morali postideti tebe i s odbojnou posmatrati tvoje ponaanje."
"Kada zemljoradnik seje kukuruz, on i anje kukuruz. Ako seje
penicu, anje penicu. Ukoliko poseje otrovno seme, isto seme
e i ponjeti. Tako je to i s tobom kao odgovornim Bojim
predstavnikom. Ako bude sejao u telo, od tela e ponjeti
pogibao. Ako bude sejao rasputenost, ponjee ono to si
sejao. Svako seme donosi rod po svojoj vrsti..."
Mogua dostignua druge prilike. "Bog ti je pruio i drugu
priliku. O, da si je bar cenio, da si uputio ozbiljne molitve iz celog
srca, da si se sa iskrenim pokajanjem i ivom verom uhvatio za
to Boje dragoceno obeanje. Da si dragovoljna srca pokazivao
samoodricanje, da si se odupirao iskuenju, dobijao bi sve veu
snagu posle svakog napora da savlada sebe. Svako novo
dostignue na podruju naela poravnava put za ista takva
dostignua, rodove svake moralne pobede. Ta pobeda je
posejano seme koje donosi rod u skladu sa svojom vrstom,
uzdiui i sejaa na nove visine sa svakom novom pobedom
pravednosti. Svako pravedno delo jaa duhovne miie za nove
vrline, i svaki odbaeni porok vezuje lancima ostale poroke.
Navika dobija sve veu snagu i svakim ponavljanjem pripravlja
put novom ponavljanju..."
Povlaenje u mirovinu posle gubitka ovlaenja. "Ukoliko
bude u stanju da skromnim, pokajnikim ivotom spase svoju
duu, bie to najvee delo koje e uiniti za Boga. Bog je
milostiv, ali ti ne bi smeo da pokuava da ui druge. Ti si
izgubio snagu od Boga da pouava. Tvoj rad nije prihvatljiv za
Boga."
"Zastraujue je kako se greh rasputenosti brzo uvlai u nau
sredinu. Dok sam pisala ova pojedinana, lina svedoanstva,
tvoj sluaj mi je bio nametnut sa velikom snagom u toku jednog
nonog vienja; i ja ne mogu odlagati da ti piem. Moja dua je
danju i nou optereena brigom za Boji Izrailj..."
Gubitak snage od Boga. "Nadala sam se da e imati
dovoljno razuma da shvati da se u trenutku kada ti nije dato
novo ovlaenje za rad mora povui u mirovinu i biti ponizan.
Trebalo je da zna da sam ja morala izgovoriti odreene rei da
bih odgovorila na neposredno pitanje koje nam je bilo
21

postavljeno, rei koje su reile problem tvog dobijanja

ovlaenja."
Ali, kada vidim tvoje izvetaje u asopisu, moje srce je alosno.
Nijedan takav izvetaj ne bi smeo da se pojavi na stubcima naih
asopisa. Kako e oni koje si pokuavao upropastiti gledati na te
izvetaje? Kako e ih posmatrati oni koji ive u........? Samo zato
to je prefinjena sposobnost opaanja potamnela kod onih koji
su odgovorni za taj asopis mogli su se tvoji izvetaji nai na
njegovim stranicama. Visoka merila istine i neporonosti su time
sniena. Tvoj duh nezavisnosti i samouverenosti koji si pokazivao
posle sastanka u Batl Kriku mogao je da bude sve samo ne duh
koji si morao imati da si prozro sebe i stekao pravi pojam o tome
ta je greh." (Letter 6, 1880)
27. JEDAN UGLEDNI PROPOVEDNIK
Gubitak uticaja i ugleda. "Dragi brate H, imam neto da ti
kaem... moj brate, ti si uivao potovanje crkve, mladih i starih.
Ali, tvoje ponaanje Bog osuuje, i ti nema Njegovog Duha, i
nisi slobodan ovek. Ti si krenuo putem koji je doprineo da se
loe govori i o onome to si dobro uinio. Upravo ono to se
proulo na sastanku Subotnje kole u Pijemontu ja ne bih elela
da se dogodi ni za hiljadu dolara. Ti, sedokosi ovek, leao si
svojom punom duinom i glavom na krilu Dordi S. Da sam
izvrila svoju dunost, ukorila bih te jo tamo. Mnogi su to videli i
upuivali svoje primedbe o tome. Posle prizora kao to je taj,
kakvu vrednost bi imale tvoje opomene drugima da se uvaju
svega to je povezano s takvim slobodnim i olakim prisnostima.
Ti si sam onemoguio svoje napore da uzdigne mlade svojim
primerom."
"Prisno ponaanje sa sestrom S. i njenom porodicom izazvalo je
primedbe. Kako bi ti mogao oekivati da ima uticaja na mlade
kao otac kada si sam pokazao takav nedostatak zdravog
rasuivanja i takve slabosti? Kada bi ti samo pokuao da bude
ovek u tvojim starijim godinama, a ne neki sentimentalni
ljubavnik, kada bi se samo uvao od svega, Bog ti ne bi oduzeo
mudrost kao to je to uinio. Tvoj ugled ti je morao biti
dragoceniji od samog ivota. Bolje, mnogo bolje, bi bilo otii u
grob neokaljanog ugleda, nego iveti s mrljom na svom imenu."
22

Kada Gospod nije najvii. "I sada pogledaj, moj brate, sve te
godine koje si proveo u nezakonitoj simpatiji i ljubavi sa enom
drugog oveka. A ti ima kerku koja bi bila radosna da ti prui
panju i simpatiju i udoban dom, ali si bio tako potpuno
zaslepljen da ti je sve u ovom ivotu to je razumno i pristojno
bilo neugodno i dosadno. Ne mislim da je ta zaslepljenost prola
i da si sada slobodan ovek. Ti nisi raskinuo zamku. Gospod ti
nije na prvom mestu."
"I sada, moj brate, bilo bi nerazumno s tvoje strane da misli da
ima mudrosti da razazna ono to je duhovno iako si godinama
moralno bivao sve slabiji i slabiji, odvajajui se od Boga
mudrosti. Pisma koja si pisao svojoj eni su gruba i bezoseajna.
Uskraivanje najveeg dela potpore sa tvoje strane je nemudro i
nezakonito. A zar nije imala razloga dok je bila u Oklendu da
bude ljubomorna na tebe? Zar nije shvatila da si svoju
zainteresovanost, svoju simpatiju i ljubav poklonio sestri S?"
"I zato, Hrista radi, uzdri se od grubog osuivanja drugih, jer
time pokazuje da nisi slian Hristu, da je u tebi neki drugi duh.
Ovo ti piem otvoreno, jer mislim da mora da preduzme
mnogo odluniji napor nego to si to do sada inio, da bi postao
slobodan i u Bojim oima. Sva tvoja otrina i oholost se
pokazuju i tvojim nepristojnim ponaanjem. Ponizi se zato pred
Bojom rukom. Osiguraj sebi Boju naklonost i odbaci svoje
grehe."
"Ima malo onih koji znaju do kojeg stepena je vaa prisnost
otila, i ne daj Boe da to postane poznato, jer e onda biti
izgubljen tvoj uticaj na strani Bojeg dela, a bila bi izgubljena i
tvoja dua. Molim te da sebi ne uzima slobodu da izrie sudove
nad bilo kime osim nad samim sobom." (Letter 10,1885)
Za dobro Bojeg dela. Dragi brate Batleru.... Govorila sam
prilino otvoreno o nekim pojavama. Mislila sam da to moram
initi. Meutim, nameravala sam da kaem da u se od sada od
toga suzdravati, ali, poto ne pripadam sebi, i poto sam
ponekad pod snanim pritiskom da piem, ne usuujem se da to
uinim. Ja imam samo neto u vidu ne samo sadanje nego i
budue dobro Bojeg dela. Da li bi trebalo da se oduprem tom
pozivu da piem, samo zato to je to suvie veliki teret za mene?
To sada ne mogu obeati. Moram razmisliti o svim tim pojavama.
23

Moram se moliti za njih, i onda posluati naloge Bojega Duha ili

se u protivnome potpuno povui iz bilo kakve veze sa delom."
"Gospod zna da mi nije ugodna ova grana dela. Ja volim i
potujem moju brau, i ne bih htela ni u najmanjoj meri da ih
okrivim, da im prouzrokujem bol; meutim, morala sam da
postupam gledajui jedino na slavu Boju. Sada sam alosna i
zbunjena, jer ne mogu jasno da sagledam svoju dunost."
Boji odgovor na molitvu za pobedu. "Neto sam pisala
bratu H. On mi je odgovorio da je sve upravo onako kako sam
opisala. Bila sam tako optereena snom koji sam dobila da sam
ustala u tri sata ujutro i pisala bratu H. da nije odrao svoje
obeanje, i da je, istovremeno dok je druge pouavao da dre
Boje zapovesti, sam krio Boju volju i da je sestri S. ukazivao
panje koje se mogu ukazivati samo svojoj eni. O tome sam mu
pisala vrlo otvoreno."
"On je priznao moje navode, kazao je da se za to molio Bogu, da
je shvatio da je njegovo ponaanje pogreno, ali nije izjavio da
e zauvek prestati da to ini. On sam kae: 'Stroga osuda, koju si
mi uputila, potpuno je opravdana. To znam, ali moja tekoa je u
tome da mi je bilo izuzetno teko da shvatim grenost svoga
ponaanja. Moj razum, razboritost, svedoanstva i Biblija, sve
zajedno mi je govorilo da nisam u pravu. Ali, greh me je drao u
svojoj vlasti tako snano da nisam mogao da to shvatim onako
kako bi trebalo. Nisam mogao da nateram sebe da osetim
veliinu svoje greke, i postepeno mi je to postalo zamka.
Meutim, sada sam to uinio predmetom moje posebne molitve i
to neko vreme pre nego to sam primio tvoje poslednje pismo;
molio sam se da mi Bog pomogne da svoje ponaanje sagledam
u pravoj svetlosti i da mislim o njemu onako kako bi trebalo;
imam razloga da verujem da su moje molitve usliene."
"Ako ita znam o blagoslovima blagodati, onda znam da sam bio
blagosloven u svojim naporima. Veoma mi je bio potreban taj
blagoslov koji bi me osposobio da svoj posao obavljam pravilno, i
to sam primio. Svi su mi kazali da mi je Nebo pomoglo da
napiem izvetaj o hapenju nae brae koja su radila nedeljom i
o drugim pitanjima koja su mi pala u deo. Meutim, bolno sam
svestan svoje slabosti i da je moja jedina sigurnost u stalnoj
budnosti koje do sada nisam imao. Sada vidim da je to pitanje
24

ivota i smrti za mene, pa u se truditi da u skladu s time i

postupam." (Letter 73, 1886)
Delo jednog neposveenog srca. "Dragi brate Batleru, (Ovo
pismo je bilo poslano bratu Dordu Batleru, predsedniku
Generalne konferencije, ali se sestra E.G. Vajt neposredno
obratila i stareini H, propovedniku koji je inio greh) brinem se
za brata H. On mi ne pie, i duboko sam zabrinuta zbog njega.
Ponekad mi se ini kao da nas Gospod stavlja na probu hoemo
li postupati verno prema grehu jednoga od naih uglednih ljudi.
Vrlo brzo e kucnuti as kada e Generalna konferencija morati
da odlui hoe li mu obnoviti ovlaenje."
"Ukoliko Generalna konferencija bude odluila da mu obnovi
ovlaenje, time e u stvari kazati: 'Mi imamo poverenja u tebe
kao u oveka kojega Bog priznaje za svog glasnika; onoga
kojemu je On poverio svetu odgovornost da se stara o
Gospodnjem stadu; onoga koji e u svemu biti veran pastir,
Hristov predstavnik.' Ali, moemo li mi to uiniti? Zar nismo videli
dela jednog neposveenog srca?'..."
Opinjen ovek. "Istrajnost stareine H. da prihvati gospodu
S. i da je smatra svojom ne znam ni kako da je nazovem
simpatijom, ta je to? Da li je stareina H. onaj isti koji je
odbacio Gospodnje videlo koje mu je bilo dato, koji je dao
prednost druenju sa gospoom S, i svojoj prisnosti s njome,
zaista tako grean kao to ga svetlost Boje Rei opisuje? Ili je
on prihvatio poruku i postupio prema njoj?"
"Ipak, otila sam stareini H. sa svedoanstvom koje sam dobila
od Boga, ali se on nije popravio. Svojim ponaanjem je govorio:
'Ja u se ponaati onako kako se to meni dopada, bar u ovom
pitanju. Tu nema nikakvog greha!' Obeao je pred Bogom ta e
initi, ali je prekrio obeanje koje je dao C.H. Dounsu, V.C.
Vajtu i meni, i njegova oseanja se nisu odluujue promenila;
ali, meni se ini da se on ponaa kao opinjen ovek, ovek pod
avolovom arolijom, koji nema nikakve vlasti nad svojim
sklonostima. Uprkos svoj svetlosti koja mu je data, on nije
pokazao nikakve stvarne svesti da ini greh; nikakvog pokajanja,
nikakvog popravljanja. Srca su se bolno grila zbog njegovog
stanja, ali ona nisu imala nikakve snage da promene njegovo
srce ili njegove namere."

25

Izopaavanje bogomdanih sposobnosti. "Mi zaista

moemo biti vrlo zahvalni na pomoi koju nam je stareina H.
ukazao u Engleskoj i u vajcarskoj, ali ta da odluimo o njemu?
Mi moramo imati dokaze da je prav pred Bogom. Mi ne elimo da
greh olako shvatamo, i da kaemo greniku: 'Sve e biti u redu s
tobom!' Mi ne elimol da brata H. poveemo s tamonjim delom,
ukoliko se on nije povezao s Bogom. Mi ne elimo da doe do
teta do kojih e sigurno doi ukoliko s delom poveemo oveka
koji ima mrlju na svojim haljinama. Mi ne moemo olako shvatiti
ovo pitanje."
"Mrlja greha je na stareini H, a bol i tuga na duama svih onih koji
su upoznati s ovim poglavljem njegovog iskustva. Hristos je
osramoen. ovek blagosloven najviim videlom i znanjem,
snabdeven velikim sposobnostima da ini dobro, tako da je mogao,
ivotom poslunosti i vernosti Bogu, postati jednak anelima,
uiniti da se njegov ivot odmerava prema Bojem ivotu, izopaio
je svoje bogomdane sposobnosti i dao maha strastima, poelevi
enu jednoga drugoga. Bog je ustanovio da je stareina H. odbacio
najdragocenije pouke iskustva, prekrio najsveanija Boja
uputstva, samo da bi nastavio da ini greh."
"Nadala sam se i molila da e vratiti razum na njegov pravi presto i
raskinuti okove kojima ga je godinama Sotona sapinjao, vezivao
mu i telo i duu, i da e biti uklonjeni oblaci koji su zaklanjali
njegov put, tako da e Hristos moi da prie njegovoj dui i da je
oivi i blagoslovi. Hristos e ukloniti teki teret sa umornih plea i
dati mir i odmor onima koji e uzeti Njegov jaram i podii Njegov
teret."
Poziv vodeem radniku. "Brate H, kakav moe da bude
karakter tvojega iskustva kada suoen s mnogim opomenama i
ukorima ti nastavlja da ide putem koji je Bog osudio? Moe li da
misli dobro o sebi? Samo se seti Isusa, krunisanog trnjem i
prikovanog na krst za tvoje grehe i neka to uini da tvoje srce
postane ponizno, da, da se slomije. Pogledaj Hristovu krotkost,
Njegovu ljupkost, a onda se baci u prainu pun stida i poniznosti!"
"Hoe li, molim te, da nam kae ta bi uinio u sluaju da se neki
od naih vodeih ljudi nae u poloaju u kojemu se ti sada nalazi!
Da li bi, bez nekog veeg dokaza da je svesniji svoga greha od
tebe, preporuio da dobije ovlaenje kao ovek ije su namere
iste i svete pred Bogom? Zar ne vidi da si svoje kolege radnike
26

stavio u neugodan i neizbean poloaj? Da li da se usude da

preuzmu odgovornost za tvoj karakter i za tvoj uticaj u budunosti
u Bojem delu?"
Odgovornost za vee videlo. "Pokazano mi je da je tvoj sluaj
mnogo tei od sluaja stareine R, zato to ti ima vee videlo,
sposobnost, i uticaj; i njegov sluaj je upozorenje za tebe da ne
poe njegovim stopama. Stareina R. je izgubio svoje ovlaenje;
on se duboko pokajao, ponizio do praha."
"Pretpostavimo da je David, poto je primio opomenu od Natana,
ponovo uinio isti greh, da li bi Gospod i u tom sluaju imao
saaljenja prema njemu? Meutim, on se gorko pokajao; izjavio je
da je njegov greh stalno pred njime. Sluaj njegovo ponizno
pokajanje; sluaj njegove oajnike uzvike!"
Oistiti logor. Mi se kao narod moramo podii i oistiti logor
Izrailjev. Rasputenost, nezakonita intimnost, i nesveti obiaji
uvlae se meu nas u velikoj meri; pa su i propovednici koji se
bave svetim stvarima krivi za greh u tom smislu. Oni ele ene
svoga blinjega, sedma zapovest se kri. Mi smo u opasnosti da
postanemo sestra palog Vavilona; da dozvolimo naim crkvama da
postanu pokvarene, ispunjene svakim zlim duhom, da postanu stan
svakoj neistoj i odvratnoj ptici; hoemo li onda biti isti ukoliko ne
preduzmemo odlune korake da izleimo postojea zla?"
"Da li bi hteo da i drugi slede tvoj primer? Da li bi hteo da prou
putem kojim si ti proao i da kau da nisu uinili nikakvo veliko zlo?
Bez pokajanja i obraenja, ti si upropaen ovek."
"ula sam, brate H, da se lei u sanatorijumu, da se ponaa kao
kapelan, da govori u Tabernaklu. To zaista nije pravo za tebe da
ini, da zauzima takva mesta, ukoliko isi uinio sve ro je u tvojoj
moi da popravi zla iz prolosti."
Samopravednost i unutranja pokvarenost. "Ustruavala
sam se, tebe radi, da pokrenem pitanje nevernosti gospoe S.
njenom muu, ali se plaim da sam zanemarila svoju dunost. Da
smo u tvom sluaju postupali onako kako bismo postupali u sluaju
nekog vernika u Crkvi, verujem da bi ti Bog poslao pokajanje zbog
kojega se ne bi trebalo kajati."

27

"Nae saanjenje, naa ljubav, nae nastojanje da te sauvamo od

sramote, tebi je nakodilo. Moje srce je tako alosno i bolno
ponekad zbog tebe da bih mogla plakati. Ja kaem: 'Mora li ba da
bude izgubljen? Mora li on, poto je patio istine radi, poto je
ustajao u njenu odbranu sve dok nije stekao sedu glavu, postati
idolopoklonik, kao to je to uinio Solomun? Hoe li on, zbog
ljubavi prema jednoj eni, pogaziti Boji zakon i onda pogledati oko
sebe i kazati: 'Nisam pogreio, ja sam u redu!'..."
Ne promena mesta, nego promena srca. "Hoemo li i mi biti
isti to smo dozvolili da se takva ponaanja prikrivaju, gresi
sakrivaju, i to bez ikakvog stvarnog znaka pokajanja ili
popravljanja? injenica da si napustio Kaliforniju nije ti dala novo
srce. Ti si sada izvan domaaja uticaja tvoje 'prekrasne arobnice',
ali to nije promenilo oseanja ili pobude tvoga srca. Stareina V. je
mogao radosno zavriti svoj put da nije bilo senzualnih navika, ali
su njega vodile njegove strasti i pobude. Dani i godine koji su
mogli biti najbolji u njegovom ivotu postati su najgori."
"U Solomunovom karakteru moemo videti intelektualnu veliinu
povezanu s moralnim propadanjem. I on je mogao ii napred iz
snage u snagu, ali je umesto toga iao unatrag iz slabosti u
slabost. Posle ivota koji je toliko obeavao, njegova istorija je
postala istorija izopaenosti."
Na samoj ivici provalije. "Moj brate, moje srce je zabrinuto
zbog tebe, Hrista radi. Ti si pokuao ono to su i drugi
propovednici pokuavali da uskladi videlo sa tamom, Hrista sa
Velijalom, neporonost s poronou, dobro sa zlom. Posledica e
biti moralna propast, ukoliko se ne bude pokrenuo da vidi da
stoji na samoj ivici provalije. Ima mnogo takvih sluajeva o kojima
moram da piem."
"Uznemirava me kada vidim kako se greh rasputenosti uvlai
meu nas. Tako sam se oseala kada sam pisala bratu Batleru o
tome u toku poslednjeg zasedanja Generalne konferencije, molei
ga da uini sve to je u njegovoj moi da nas ogradi od onoga to
dolazi na nas. Mi moramo uzdignuti merila i podii barijere oko
due tako da nita ne uprlja njenu jednostavnost i neporonost i
da tako pokvari karakter na duhovnom planu. Bog je oveku dao
intelekt, i zato neka se svaka dua uva da se taj veliki dar ne
izopai na njenu venu propast."
28

Pokajanje i ponovno krtenje. "Nema nita vie nade za tebe

nego za nekog obinog grenika, ukoliko duboko ne ponizi svoju
duu pred Gospodom, ukoliko se ne pokaje i ne obrati. Uini prve
korake na putu u ivot pokajanje, vera, i krtenje. Ti si poremetio
boanske zatitne mere za uvanje tvoga mira. Ukoliko odbije da
poslua glas ukora, ukoliko bude poao svojim putem, ukoliko ne
bude dozvolio da te Hristova blagodat promeni, tvoja krivica e
biti toliko vea od krivice obinog grenika koliko su tvoje prednosti
u videlu i uticaju bile vee."
"Veoma velika panja se mora posvetiti druenju i prijateljstvima
da dua ne bi bila izloena opasnosti, da se ne bi pokazao makar
samo neki privid zla koji bi u oima drugih mogao sniziti merila
verskih naela i potkopati temelje duhovnih verovanja."
alosni primer Solomuna. "Koliki, ak i u redovima potovalaca
subote, uspostavljaju neposveene veze. Ljudi koji imaju ene, i
ene koje imaju mueve, pokazuju oseanja i posveuju
neprikladnu panju pripadnicima suprotnog pola. Koliko ljudi koji
obeavaju ima u naim redovima koji vie nemaju neporone vere i
svetog pouzdanja u Boga, zato to su izneverili sveto poverenje.
Plemenite tenje se gase. Njihovi koraci se kreu unazad zato to
ele enu drugog oveka ili su nedolino prisni s neudatim enama.
Njihovo lakoumno ponaanje ih navodi da kre sedmu zapovest."
"Nadahnuti izvetaj kae o Solomunu: 'ene zanesoe srce njegovo
za tuim bogovima, i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu
njegovu.' (1. Carevima 11,4)
Trajna sila zlog uticaja. "Ovo nije tema o kojoj bi trebalo
razgovarati sa osmehom. Srce koje voli Isusa nee traiti
nezakonite naklonosti drugih. Svaka naa potreba je zadovoljena u
Hristu. Ove povrne naklonosti su istog karaktera kao i ona
velianstvena uivanja koja je Sotona obeao Evi. To je udnja za
neim to je Bog zabranio."
"Kada bude suvie kasno, stotine mogu upozoravati svoje blinje
da se ne usuuju kroiti preko ivice provalije. Intelekt, poloaj,
bogatstvo nikada, nikada ne mogu zameniti moralne kvalitete.
Gospod ceni iste ruke, isto srce i plemenitu, iskrenu odanost
Bogu i istini mnogo vie od zlatne ipke iz Ofira. Svaki zao uticaj
ima trajnu silu. Volela bih kada bih ovo pitanje mogla objaviti
Bojem narodu koji dri Njegove zapovesti upravo onako kako je
29

meni bilo prikazano. Neka alosna uspomena na Solomonov otpad

upozori svaku duu da se uva iste provalije. Njegova slabost i
greh kao da se predaju iz ruke u ruku, od narataja u narataj."
"Najvei vladar koji je ikada drao skiptar, o kojemu je bilo reeno
da je mio Gospodu, svojim pogreno usmerenim naklonostima se
uprljao i bio je alosno odbaen od svojega Boga. Najmoniji
vladar na Zemlji nije uspeo da vlada svojim sopstvenim strastima.
Solomun je mogao biti spasen 'kao glavnja istrgnuta iz ognja', ali ni
sve njegovo pokajanje nije moglo unititi sve one 'visine', niti
ukloniti sve ono kamenje, koje je ostajalo kao dokaz njegove
krivice. On je osramotio Boga, odluujui da radije dozvoli svojim
strastima da njime upravljaju nego da postane uesnik u boanskoj
prirodi."
"Kakvo je nasledstvo Solomunov ivot ostavio onima koji e se
posluiti njegovim primerom da prikriju svoje prizemno ponaanje!
Mi moramo iza sebe ostavljati ili dobro ili loe nasledstvo, treega
nema! Da li e na ivot ili na primer biti na blagoslov ili na
prokletstvo? Hoe li ljudi gledati na grob i kazati da smo ih
upropastili ili spasli?
Propovednici podloni sotonskim iskuenjima. "Sotona je
svoje posebne napore sada usmerio prema ljudima koji imaju
veliko videlo. On bi eleo da ih navede da postanu telesni i
senzualni. Ima ljudi koji slue svetim stvarima i ija srca su
zagaena neistim mislima i nesvetim eljama. Oenjeni ljudi koji
ve imaju decu postaju nezadovoljni. Stavljaju sebe u poloaj da
izazivaju iskuenja. Uzimaju sebi slobode koje bi sebi smeli
dozvoljavati jedino sa svojim zakonitim enama. Na taj nain
navlae na sebe boanski ukor, a u knjigama Neba 'preljuba' je
napisana pored njihovog imena."
Ne bismo se smeli izlagati opasnostima. "Kada bi se misli
bavile samo onim ime bi smele da se bave, kada bi bile usmerene
prema Bogu, kada bi dua razmiljala o istini i o dragocenim
Bojim obeanjima i o nebeskoj nagradi koja oekuje verne, ljudi bi
bili sauvani od iskuenja. Ali, kod mnogih, zle misli se gaje skoro
neprestano. One se unose i u Boji dom, pa ak i iza posveene
trpeze."
Disciplinovanje posrnulih propovednika. "Kaem ti istinu,
brate Batler, ukoliko oni koji tvrde da veruju i da propovedaju
30

istinu ne oiste hram svoje due, izlie se Boji sudovi, tako dugo
odlagani. Ti poniavajui gresi nisu bili odluno i otro uklanjani.
Due su zahvaene pokvarenou i, ukoliko ne budu oiene
Hristovom krvlju, meu nama e doi do takvog otpada da e biti
zaprepaen."
"Postavljam sebi pitanje: 'Kako je mogue da ljudi koji drugima
otvaraju Bibliju ljudi koji imaju obilje videla ljudi koji raspolau
velikim sposobnostima ljudi koji ive u vreme suda koji se
nalaze na samim granicama venoga sveta - predaju svoje misli i
svoja tela nesvetim navikama? Misli apostola bi se lepo mogle
ponoviti i to s posebnim naglaskom: 'Pribliite se Bogu i on e se
pribliiti vama. Oistite ruke, grenici, popravite srca svoja,
nepostojani! Budite alosni i plaite i jauite; smeh va neka se
pretvori u pla, i radost u alost. Ponizite se pred Gospodom i
podignue vas!' (Jakov 4.8-10)" (Letter 51, 1886)

28. JEDAN UTICAJNI PROPOVEDNIK

Propovednik na silaznom putu. "Stareino T, moj brate i
saradnie, u toku dve noi nisam mogla da spavam po nekoliko
sati. Oko dva sata ujutro probudila sam se vrlo zabrinuta, i poto
sam neko vreme posvetila molitvi, pokuala sam da piem."
"Tvoj sluaj, zajedno s mnogim drugima, bio je preda mnom. Pre
nekoliko godina bilo mi je pokazano da se nalazi u velikoj
opasnosti zbog panje koju posveuje drugim enama, mimo
svoje ene. Ti si poputao svojim sklonostima na tom podruju i
sada stoji kriv pred Bogom. Koren svega toga je u neistim
mislima koje si gajio i koje su te navele na neprikladne panje i
poteze, a onda i na neprikladna dela. Sve to je dovoljno loe i za
ljude koji se bave samo obinim poslovima, ali je stotinu puta gore
kod onih koji su prihvatili svet i poverljiv poloaj."
"Ja sam se u tvojoj prisutnosti posebno bavila vanou uklanjanja
od svega to makar samo podsea na zlo. U tvojoj prisutnosti sam
govorila o posebnim iskuenjima pred koja nas neprijatelj stavlja;
trudila sam se na probudim tvoju savest, tako da ogradi svoju
duu od iskuenja neprijatelja. Pisala sam posebno o opasnostima
koja prete mladim ljudima, ali i oenjenim ljudima, koji ukazuju
31

posebne panje mladim damama i enama drugih ljudi. Kada sam

prelazila okean na putu prema Evropi, bila sam mono pokrenuta,
pa sam napisala i posebna upozorenja. Sve je to bilo u tvoju korist
kao i u korist drugih. Pokuavala sam, naime, da te zaustavim na
silaznom putu, tako da u sili Boga Izrailjeva ustane i bude ovek,
a ne igraka mu rukama avola."
Zaustavljanje duhovnog rastenja neistim mislima. "Bilo mi
je pokazano da usled tih iskuenja ti vie ne moe da podigne
svete ruke bez gneva i sumnje. Tvoje misli i tvoja dela su potkopali
tvoje napore; tvoja telesnost i senzualne misli su zaustavile tvoje
duhovno rastenje. Ti si daleko od oveka kakvoga bi Bog eleo da
ima, tako da si onesposobio sebe za delo koje bi mogao da
obavlja, zato to tvoje misli nisu iste, ve prljave i pokvarene.
Pokazane su mi neke injenice poznate samo Onome koji nikada
ne spava niti drema."
"Ovo je zapisano i u knjigama Neba i za kratko vreme tvoj sluaj e
biti odluen, znae se da li e tvoje ime biti izbrisano iz knjige
ivota ili e ostati u njoj. Ono e svakako biti izbrisano ukoliko ne
postane obraen ovek, ukoliko ne ponizi svoju duu pred
Bogom, prizna svoje grehe i obrati se Gospodu svim svojim
srcem, ukloni svaku neistu misao i pokvareno delo. Svedok verni
i istiniti kae: 'Znam tvoja dela!' Nemoj ni pokuavati da ui druge
dok ne postane promenjen ovek, sve dok u poniznom pokajanju
ne potrai Gospoda u pravoj skruenosti srca i ne dobije novo
srce."
Sotonini istrajni napori da pokvari propovednike. "Bilo mi je
pokazano da e Sotona ojaati svoja iskuenja da bi pokvario
propovednike koji objavljuju obavezne zahteve Bojeg zakona.
Ukoliko bi uspeo da pomuti vrlinu, pobrka shvatanje o neporonosti
i svetosti, ukoliko bi uspeo da prodre u njihove misli, da im predloi
i umesto njih isplanira da gree u mislima i delima protiv Boga,
tada bi njihova odbrana bila probijena. Oni bi se udaljili od Boga;
ne bi imali snage i Bojega Duha u sebi, i sveta vest istine koju
objavljuju svetu ne bi vie uivala Boji blagoslov; seme ne bi bilo
zalivano, i do rastenja ne bi ni dolo."
Pouda kao smetnja objavljivanju istine. "Tebi je neophodno,
moj brate, isto i posveeno srce. Prestani smesta da pokuava da
propoveda istinu sve dok ne bude uveren da u sili Bojoj moe da
savlada poudu. Da je tvoj um, u toku vremena dok si govorio da
32

si Boje dete, bio nauen i usmeren da se bavi Isusom, da se moli

dok putuje koijama, dok radi na ulicama, ma gde da se nae, da
si vezivao svoje misli i uio ih da se bave istim i svetim stvarima, ne
bih morala da ti se obraam ovako kako to danas inim. Gospod
mora biti u svim tvojim mislima, ali je upravo to delo bilo na
udan nain zanemareno."
Propovednikovo delo nije obian posao. "Ima nekih naih
propovednika koji su ukljueni u aktivan posao i koji imaju nekog smisla
o vanosti dela, ali ima i mnogo onih koji se bave svetim stvarima kao to
bi se bavili nekim sasvim obinim poslom. Oni nisu oplemenjeni,
produhovljeni i posveeni istinom. Nisu napredovali korak po korak,
rastui u blagodati i u poznavanju Gospoda Isusa Hrista. Oni nemaju
stvarne, istinske vere da uhvate Boga za re. Nisu ili iz snage u jo
veu snagu."
"Nisu poveavali svoje sposobnosti, ve su ostajali na istom, niskom
nivou uspenosti. Nisu postali sposobni da objavljuju Pismo, da budu
moni u Gospodu, iako su im sve prednosti bile na dohvatu ruke.
Boje delo nije bilo proslavljeno njihovim mlakim delom u kojemu
nije bilo ni Svetoga Duha ni Isusa Hrista. Takvi su naneli velike tete
Bojem delu, i zato? Zato to njihova srca nisu bila oiena. Oni
nemaju, novo, isto srce, ve srce koje je otvoreno sotonskim
iskuenjima. Takvi nikada nee uspeti da povedu narod prema istinskim,
istim izvorima ive vode. Oni, moda, mogu da upoznaju blinje
s razlozima nae vere, ali e im biti nemogue da obave delo koje
pravi pastiri stada treba da rade, da 'hrane stado Gospodnje'..."
Sluba Rei je bolja od dokazivanja. "Mi moramo postati
svesni svojih od Boga danih odgovornosti. Na neprijatelj avo je
izuzetno aktivan, predstavljen je kao lav koji rie, i zato moramo
biti potpuno budni i upoznati s njegovim zamkama. Mi emo
sigurno biti uhvaeni u Sotonine zamke ukoliko nae srce, na
um, naa volja, ne budu dovedeni u potpunu pokornost Hristovoj
volji. Mi emo sigurno izgubiti svoje spasenje ukoliko neobraeni
elementi naeg karaktera, neskladni elementi, ne budu svakoga
asa, svakoga dana, dovoeni u sklad s Hristovim karakterom.
Nepokorne, poniavajue sklonosti i strasti ne mogu vladati u
srcu kojim upravlja Hristov Duh. Ima mnogo onih koji nikada
nisu potpuno pokorili svoju volju i svoj put, bez ikakve rezerve,
Gospodu Isusu Hristu."

33

"U slubi Rei treba da bude mnogo vie pouka o istinskom

obraenju nego dokazivanja doktrina; jer je mnogo lake i
mnogo prirodnije za srce koje nije pod upravom Hristovog Duha
da izabere doktrinalne teme nego one praktine. Odrano je
mnogo propovedi u kojima nije bilo Hrista i koje pred Bogom
nisu nita prihvatljivije od Kajinove rtve. Takve propovedi nisu u
skladu s Bogom."
Zaraza duhovnom malarijom. "Gospod te poziva, moj brate,
da napusti delo, da sie sa zidina Siona, ili da postane
obraen ovek. Kada tvoje srce bude posveeno istinom, tada u
njemu nee biti nikakve moralne pokvarenosti. Danas ti je
neophodan najoajniji otpor nesvetim nagovorima, jer je tvoja
dua zaraena duhovnom malarijom. Ti si udisao sotonsku
atmosferu. Nisi bio ovek u Bojim oima. Kada je tvoj um
trebalo da raste, tvoje misli da se oplemenjuju, tvoji planovi i rad
proire, ti si postajao sve neuspeniji kao radnik, zato to Bog
nije blagosiljao svoje napore."
Zloin u Bojim oima. "Izopaivanje naih sposobnosti, ili
njihova zloupotreba u nevredne ciljeve, predstavljaju zloin u
Bojim oima, a upravo to danas stalno preovlauje. ovek koji
ima sposobnosti da bude uspean, a slui se svime to je u
njemu privlano i ugodno da unitava druge, da ih zavede s
pravoga puta, da ih odvede na ustajale, zatrovane izvore da
ugase svoju e, umesto da ih dovede Hristu, obavlja Sotonin
posao. Ima mnogo moralno pokvarenih koji tvrde da veruju u
istinu i koji zamagljuju neporonost u mislima i pobudama
drugih, koji unitavaju due pravei se da ih spasavaju, koji svoje
rei upuuju neopreznima i preko kojih govori Sotona kao to je
preko zmije iskuao Evu."

Sve takve e stii strana odmazda. "Oni e ponjeti to su

posejali. Strano je kada se ovek slui darovima koje mu je Bog
poverio, pozajmio da njima blagoslovi blinje, strano je kada ih
prilikom upotrebe uzopauje i ostavlja za sobom potitenost,
tugu, prokletstvo umesto blagoslova. Meutim, o tome sam ve
opirno pisala, kao to si ve video, u raznim oblicima."
Potpuna uprava nad ivotom je mogua. "I ponovo kaem:
'Traite Gospoda dok se moe nai, prizivajte ga dok je blizu.
34

Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje i neka

se vrati ka Gospodu i smilovae se na nj i k Bogu naemu, jer
prata mnogo.' (Isaija 55,6.7) Kreni na posao i priznaj svoje
grehe Bogu; trai Boga, jer je tebi poznato samo poneto o
takvoj vrsti posla. Usmeri svoje misli da se bave neporonim,
svetim temama, optereti svije snage, alji svoje molbe Nebu u
iskrenoj skruenosti srca; neka tvoji razgovori, tvoje misli, tvoje
dranje, budu u skladu sa svetom verom za koju tvrdi da je
brani."
"I kada se svi koji su slini tebi budu pokajali i pronali Boju
ljubav koja oprata, videemo da e Bog raditi na prekrasan
nain sa svojim narodom. Grenici e se obraati; otpadnici e se
vraati."
Neophodnost ienja moralne prljavtine. "Upuujem ti
ove redove. Nadala sam se da e veliko videlo koje svetli iz Boje
Rei biti prihvaeno, uneseno u tvoj verski ivot, i da e postati
istinski, iskreni hrianin, koji Boju volju izvrava iz celog srca.
Meutim, Boji Duh me je naterao da ti piem. Delo mora da ide
napred. Sve to je porono mora da postane neporono i sveto;
ili e biti uzeto iz naih ruku; jer sve to je telesno, senzualno,
avolsko, predstavlja kamen spoticanja drugima i donosi
prokletstvo Bojem delu."
"to se pre nai redovi oiste od takvih ljudi, to emo sigurnije
ugledati spasenje Boje i silu istine u naoj sredini. Samo zato
to smo preoptereeni takvima koji nisu uesnici u boanskoj
prirodi, koji nisu uspeli da pobegnu od pokvarenosti koju je
pouda unela u svet, mi imamo tako mnogo slabosti i
iznemoglosti u naoj sredini. Mi moramo ustati. Moramo oistiti
logor Izrailjev od njegove moralne pokvarenosti." (Letter 5,1886)

35

Javno iznoenje nije uvek neophodno. "Ne elim, ukoliko to nije

neophodno, da se sluaj T. iznosi u javnost. Dobila sam odgovor od njega u
kojemu priznaje svedoanstvo, ali ne elim, radi njegove ene i dece, da se o
tome javno govori. Iskreno mi je ao tog oveka, i ako mogu uiniti bilo ta
da izvuem jednoga od te dvojice ljudi iz Sotonine zamke, ja bih to svakako
uinila. T. zauzima daleko pozitivnije stanovite nego Kanrajt. Iako su obojica
iznosila mnoge lai protiv mene i naeg naroda, nisam ogorena na njih i ne
elim da ih povredim, jer imam na umu da postoji sud kada e delo svakog
oveka izai pred Boga, i svako e primiti od Velikog Sudije po svojim
delima." (Letter 59,1889)

36

Svedocanstva o braku III

29. ETIRI NEPOSVEENA PROPOVEDNIKA

Sotonska lukavstva. (Pisano propovedniku koji je zamiljao ivot sa enom

koja nije bila njegova , iako je s njome bio sentimentalno vezan. Sanjao je da
ivi s njome i da s njome ima decu na Nebu) "Imam mnogo toga to eli da ti
kaem. Meni si predstavljen kao ovek kojemu preti velika opasnost. Sotona
je na tvom tragu, i ponekad ti je aputao na uho ugodne bajke, pokazivao ti
je arobne slike ene koju ti je predstavljao kao mnogo pogodnijeg ivotnog
druga od ene mladosti tvoje, majke tvoje dece.
"Sotona radi neprimetno, neumorno da izazove tvoj pad putem posebnih
iskuenja. On je odluio da postane tvoj uitelj, i ti se sada mora postaviti na
mesto odakle e dobijati snagu da mu se odupre. On se nada da e uspeti
da se odvede u zamke spiritizma. Nada se da e tvoje simpatije odvratiti od
tvoje ene i privezati ih uz drugu enu. On eli da ti dozvoli svom umu da se
bavi tom enom sve dok putem tih nesvetih oseanja ona ne postane tvoj
bog."
Sanjarenje o porodici na Nebu. "Neprijatelj dua je ve mnogo postigao
kada je uspeo da matu jednoga od Gospodnjih izabranih straara navede da
se bavi pogunostima udruivanja u buduem svetu sa enom koju voli i da
zamilja da tamo podigne s njome porodicu. Nama nisu potrebne takve
ugodne slike. Sve one potiu iz uma kuaa."
"Mi imamo jasno Hristovo obeanje da u buduem svetu otkupljeni, 'koji se
udostoje dobiti onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti e se eniti niti udavati; jer
vie ne mogu ni umreti, jer su kao aneli; i sinovi su Boji kada su sinovi
vaskrsenja.' (Luka 20, 35.36)"
"Objavljeno mi je da duhovne bajke dre mnoge u zarobljenitvu. Njihov um
je senzualan, i, ukoliko ne doe do promene, to e im biti na propast. Svima
koji se preputaju ovakvim nesvetim fantazijama, ja bih kazala: 'Stanite,
Hrista radi, stanite upravo tu gde se nalazite!' Vi ste na zabranjenom tlu.
Pokajte se, molim vas, i obratite se!"
Prvo mesto u oseanjima mua. "Reeno mi je da kaem oenjenima:
'Duni ste da svoja oseanja i svoje potovanje poklonite svojoj eni, majci
vae dece. Svoju panju treba da ukazujete njoj i vae misli treba da kuju
planove kako da je uinite srenom!'..."
"Moj brate, imaj na umu da ena koja dozvoli sebi da primi i najmanji znak
naklonosti od oveka koji je mu druge ene pokazuje time da treba da se
pokaje i obrati. I ovek koji dozvoljava sebi da njegova ena zauzima drugo
mesto u njegovim oseanjima sramoti sebe i svoga Boga. To je jedan od
1

znakova poslednjeg vremena. Meutim, ti svakako ne eli da ispunjava taj

znak. To je zadatak koji bezakonici treba da obave. Hristos e u svoje ruke
preuzeti oseanja onih vole i slave Boga, navodei da se usredsrede na pravi
objekat."
"Brate moj, tvoja ena ima svojih mana, ali i ti ih ima. Ona je jo tvoja ena.
Ona je majka vae dece, i ti treba da je potuje, neguje i voli. Strai nad
sobom paljivo, da se poronost ne ugnezdi u tvoj um ili u tvoje srce..."
Veran branom zavetu. "Brate U, Pre nekog vremena pokazan mi je tvoj
sluaj, ali sam oklevala da ti piem, mislei da u te videti i razgovarati s
tobom. Ti si postao rob opasnog sentimentalizma, i to je skoro upropastilo i
tebe i onu koja ti je dozvolila da postane predmet tvojih oseanja. Nije uopte
potrebno da trai od Boga da te blagoslovi dok ide tim putem. U tom
pitanju tvoj um se nalazi pod upravom neprijatelja koji je spreman da
zagospodari svima koji pokazuju naklonost prema spiritistikim pojavama."
"Ti ima enu, i ti si vezan uz nju Bojim zakonom. 'uli ste kako je kazano
starima: ne ini preljube! A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa
eljom, ve je uinio preljubu u srcu svojemu... Tako je kazano: ako ko pusti
enu svoju da joj da knjigu raspusnu. A ja vam kaem: da svaki koji pusti
enu svoju, osim za preljubu, navodi je da ini preljubu, i koji putenicu
uzme, ini preljubu.' (Matej 5,27-32)"
Moja je molitva da ti Bog pomogne. "Sada je vreme da se borimo u
dobroj borbi vere. Sada je vreme da se odupremo eljama nepreporoenog
srca. Sada je vreme za tebe da bude vrst kao elik u potovanju tvog
branog zaveta, odbijajui da se mislima, reima, ili delima pokvari izvetaj o
tebi kao o oveku koji se boji Boga i potuje sve njegove zapovesti. Ti si
poeo prihvatati spiritistike ideje. Ali, ako se sada potpuno obrati Bogu,
dobie blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i istina e odneti pobedu u
tvom ivotu." (Letter 231, 1903)
Javni ukor. (Pisano jednom mladom, neoenjenom propovedniku) "Ovde
treba da se obavi neto tekog rada. Neki duh lakoumnosti je zavladao ovde.
Mladi ljudi se pare s mladim devojkama i kada dobijaju ukor, neki od njih,
postaju prkosni, kruti, nemirni. Mi smo morali da to raistimo pre nego to
duh slobode moe da ue na nae sastanke. Ali, u subotu je sve naizgled
krenulo naopako. Stareina U, koji je propovedao, poeo je da tri za
devojkama, udatim enama i udovicama, i ini mi se da je to uopte bila
njegova sklonost ... U nedelju ujutro, ja sam ih prozvala po imenu i kazala im,
a i svima prisutnima, da ni nemamo mesta za takve ljude, jer bi oni samo
dvostruko oteali posao radnicima koji nose odgovornosti."
"Kada bi se oni samo sklonili s puta i ponaali onako kako im je u srcu, ne
pokuavajui da svoje zlo delo obavljaju pod maskom pobonosti, delo bi bilo
rastereeno. On do sada nije nita priznao. Ne znam ni da li e to ikada i
uiniti. Ali, videlo je dolo na na sastanak i mladi koji su sledili njegov primer
izali su napred odluno i priznali svoje pogreno ponaanje. Kada e
omudrati oni koji govore da priznaju Hrista?" (Letter 53,1884)

Poziv za rad u drugoj zemlji. (Pismo napisano pokajnikom propovedniku

koji je prekrio sedmu zapovest) "Dragi brate V, ovog trenutka sam dobila i
proitala tvoje pismo, i ako ne budem odmah odgovorila plaim se da u
neto zaboraviti."
"to se tie promene tvoga boravita, spomenula bih ti Englesku. To je veliko
polje i u njemu radi samo nekoliko radnika. Posla ima mnogo i svi u njemu
mogu da uestvuju svi pripadnici tvoje porodice, ukoliko ele da se predaju
Gospodu i da uzmu uea u Njegovom delu. Ti e nai dovoljno prostora za
rad i ako bude poao na rad u duhu krotkosti i poniznosti, popravljajui
pogreke koje si uinio nekada u svom ivotu, Bog e te prihvatiti. Postoji
potreba za radnicima u Engleskoj, a prednost te zemlje nad drugim delovima
Evrope je u tome to naa amerika braa ne moraju da deluju preko
prevodioca..."
"Ukoliko bude doao u Englesku svakako da e nai dovoljno posla za sebe
i Bog je milostiv; On nas saaljeva zbog naih pogreaka; On oprata nae
prestupe i ako budemo iveli skromno i pokajniki, ako budemo prestali da
inimo zlo i poeli da inimo dobro, Gospod e nas podrati. Neka te Gospod
poui i neka radi s tobom.."
"elela bih kada bi bilo vie ljudi koji bi se posvetili misionarskom delu u
Engleskoj. To kraljevstvo ima samo nekoliko radnika. Mi elimo misionare s
kojima Gospod moe da radi i koje moe da blagoslovi. Mi elimo ljude koji e
oseati odgovornost za due, ljude koji e raditi onako kako je Hristos radio,
revnosno, nesebino, da spasu grenike i prosvetle one koji ive u tami.
Piem ti ovo kratko pismo, mislei da ono sadri upravo ono to treba da
bude napisano. Tvoja sestra u Hristu." (Letter 41, 1886)
Neiste misli i matanja. (Pisano jednom nepokajanom propovedniku)
"Stareino Z, moja se dua mnogo mui zbog tebe. Plaim se, da, mnogo se
plaim da ti nikada nee ui u carstvo Boje. Srce me veoma boli dok
razmiljam o tvom sluaju, o tebi koji stoji u videlu kao ovlaeni sluga Isusa
Hrista, a ipak si tako obavijen oblakom prljavtine da sveti aneli ne mogu da
ti priu. Nije to nita novo da su tvoje misli pokvarene neistim eljama i
zamislima. Ti nisi odbacio nedozvoljene elje i poudne misli. Kada si se sreo
sa mnom u Heldsburgu i rekao mi da si postigao pobedu, kazao si mi la, a i
znao si da to nije istina."
Muha u paukovoj mrei. "Tvoj ivot u prolosti predstavljen mi je kao
ivot nekoga koji nema unutranje snage da se suprotstavi zlu ukoliko je ono
prikazano na privlaan nain. Ti si stekao poverenje ena kao ovek
pobonosti i pravednosti, a onda si iskoristio to poverenje da sebi uzme
slobodu u ponaanju prema njima da ih ljubi, i da se uputa s njima toliko
daleko u svojim zavodnikim, poudnim pokuajima koliko su ti one
dozvoljavale da ide, i to ne samo sa sestrom S. ve i sa drugima. I mene
srce boli kada mislim kako si uprljao i pokvario i vie nego jedne ili dve ili tri ili
etiri svojim umiljavanjem i svojim ulagivanjem i milovanjem koje je navelo te
due na raskalaenost i na porok. A ti si bio straar, bio si pastir!..."

"Ti si uinio da tvoji zli i poudni postupci izgledaju bezazleni, a neke su bile
pokrenute i svojom poudom i zavedene zato to nisu imale moralne snage
da ukore tebe, propovednika, zbog tvojih pokvarenih postupaka. Nema ih
mali broj koje su rtvovale savest, duevni mir i Boju naklonost, zato to je
ovek kojega je narod postavio kao straara na zidine Siona bio njihov
zavodnik vuk u ovijoj koi."
"A one koje nisu bile pokvarene pale su u zamku koju im je Sotona postavio
preko loeg pastira pod razliitim izgovorima i opravdanjima. Ti si sakrivao
tvoje pokvareno srce smrtonosnog protivljenja svemu to je nepokvareno i
sveto. I muhe privuene u paukovu mreu, i ribe navedene zalogajem na
udici, bile su uhvaene u zamku i savladane."
Pogrean pristup branom savetovanju. "Ti si svojim ponaanjem
spustio svete stvari na nivo obinih. Mnoge su bile skoro upropaene, jer su,
da tako kaemo, bile izvaene kao glavnja izvaena iz ognja; ali tvoja gluma
da obori barijere koje uvaju svetost porodinih odnosa izmeu mua i ene,
tvoji pripremljeni planovi da navede ene da ti otrkiju tajne svog branog
ivota, potaknuli su one koje su sklone poputanju, koje su bile oarane
tobom da ti otvore svoja srca kao nekom katolikom ispovedniku; i ti si u
njima jaao pomisao da su nainile neku pogreku u svom branom ivotu."
"U svakoj porodici ponekad dolazi do nerazumevanja. Izraavaju se misli i
oseanja koja Sotona koristi, ali, ako i mu i ena ele da se odupru Sotoni i
da ponize svoje srce pred Gospodom, tekoe se uskoro reavaju ne
ostavljajui neke duboke i rune oiljke. Ali, ti si obavljao delo jaanja
otuenosti umesto leenja tekoa; tako da je spokojstvo srca, sklad i
korisnost ne samo ena, ve i mueva, bivala unitena, pa je seme
rasputenih postupaka koje si ti sejao donosilo svoju gorku, gorku etvu.
Uobiajeno je da neko na taj nain odluta od Boga, ali je injenica da se
samo retki vraaju."
Sveto utkano u neisto. "Stidljivo, popustljivo reagovanje ena ili devojaka
na podilaenje mukaraca, oenjenih ljudi, dovodi do toga da budu lako
uhvaene u zamku. A ovek koji je trebalo da trai due da bi ih spasao,
traio je prilike i mogunosti da ih upropasti. Ima tako mnogo onih koje su
labavo vezane uz naela, i koje dolaze u dodir s ljudima koji objavljuju istinu,
pa kada neki od njih razvijaju i bistre bezakonje pred njima, odevaju ga u
aneosko ruho, poto njihova srca nisu zatiena vrstim, nepokolebljivim
naelima, razorno delo se brzo dovrava."
"Sveto se obara i tako utkiva u poudu i nesvete, pokvarene postupke da je
rtva zbunjena, pa hram due postaje slivnik bezakonja. Isprva bezazlena
osoba samo slua; zatim dobija slobodu da sama bira ta eli; onda
vaspitanje ide dalje sve dok 'kao to vo ide na klanje i kao bezumnik u puto
da bude pokaran' (Prie 7,22) i ona sledi kuaa i ide za njime tako daleko
kako je on vodi." (Letter 82, 1886)
30. POMAGAI ELEN G. VAJT

(Pismo je napisano 6. septembra 1895. godine i upueno V.F.C. i V.F.C. i

Fani J. bili su nametenici Elen G. Vajt, isprva u Melburnu, a zatim u
Kuranbongu, Novi Juni Vels. U toku 1895. godine Elen G. Vajt i njeni
nametenici radili su i iveli u atorima dok se Sanisajd, njihovo stalno
boravite, jo gradilo) "Jutros, dok sam se vraala iz kole, videla sam tvoga
konja vezanog za drvo pred atorom Fani J. Posle nekog vremena ula sam u
ator. Dama iz Njukastla i Desi Izrael bile su u poseti Fani. Ti si sedeo, piui
na pisaoj maini. Zato pisau mainu nisi odmah odneo u trpezarijski ator?
Kakav e utisak takvo ponaanje ostaviti na devojice koje dolaze u kolu?
Ostavilo je utisak koji je bio sve drugo samo ne povoljan."
"Tvoja sloboda s mladim enama je neprilina, ali je tebi tako priroena i
uobiajena da o njoj uopte i ne razmilja. Boja Re ti je naloila da se
uva svega to makar samo lii na zlo, ali, da li ti to ini? Ti si oenjen
ovek, ima enu i dva deaka, koje si ostavio u Americi i sama ta injeica bi
morala da bude dovoljna, bez ikakvih drugih podsticaja, da te navede da
neguje razboritost i opreznost prilikom svog druenja sa drugima... Ja ti sve
ovo piem zato to ti zavodi Fani, a ona je oigledno slepa i zaluena..."
"injenica da si provodio toliko vremena u Faninom drutvu, kao to si inio
dok smo bili u Melburnu, nije imala samo izgled zla, ve je bila zla. Ti si
uivao u tome, ali izgleda da nisi uspeo da shvati da si svojim ponaanjem
podsticao i druge da krenu istim putem."
"Ja sada idem u Tasmaniju, a ti i Fani ete ostati u Avondejlu. Posle mog
odlaska, vi ete biti skloni da se druite jo vie, jer ja nisam prisutna da
uvam strau. Plaim se da ete svojom prisnou osramotiti istinu. Odluno
protestujem protiv toga. Dri se izvan Faninog atora, jer e inae
prouzrokovati skandal." (Letter 17, 1895)
Pismo V.F.C, septembar 1895. "Ve mnogo meseci ne dobijam od Fani mnogo
pomoi, ne zato to ona ne moe da radi, ve zato to je druenje s tobom
uinilo da stekne iskustvo koje ju je onesposobilo da bilo ta uini u mom
poslu..."
"Duboko sam zabrinuta i zbog drugog pitanja, a to su tvoja poseivanja Fani
u njenom atoru. Ja sam ve donela odluku da vas dvoje ne moete raditi
zajedno. Ti si oenjen ovek, otac dvoje dece. Iako je tvoja ena dobila
razvod od tebe, to ti ne daje slobodu da se ponovo oeni, kao to mogu da
proitam u svojoj Bibliji..."
"Pre nego to odem, moram da postavim nekoliko pravila ponaanja. Nema
mesta za posete V.F.C. Faninom atoru. Ve neko vreme Fani nije u stanju da
radi. Njeno druenje s tobom je u najveoj meri odgovorno za to. Znam da je
tako i zato kaem: dri se daleko od njenog atora. Kada mene ne bude bilo
ovde, ti e misliti da ima povoljnu priliku da se nae u njenom drutvu
kada god to moe; i zato ja ne mogu da odem i da te ne opomenem i da ti
ne naredim da zadri sebe za sebe. Ne elim da se ukakav prigovor uputi
meni ili mome drutvu zbog nerazumnog, nemarnog ponaanja ili dela."
(Letter 19,1895)

Pismo Fani J. 23. novembar 1895. "Razmatrala sam tvoju vezu sa V.F.C. i
nemam drugog saveta osim onoga koji sam ti ve dala. Mislim da nema
nikakvog moralnog prava da se uda za V.F.C; a ni on nema nikakvog
moralnog prava da se oeni tobom. On je napustio svoju enu poto joj je
uputio veliki izazov. On je napustio enu kojoj je obeao pred Bogom da e je
voleti i negovati dokle god oboje budu ivi. Pre nego to je uopte dobila
razvod, dok je jo bila njegova ena pred zakonom, on tri godine nije bio s
njome u vezi, a onda ju je napustio i srcem i kazao da voli tebe. Ti si
pregovarala o braku s oenjenim ovekom, dok je jo zakonski bio vezan sa
enom s kojom se oenio, s ovekom koji je s njome stekao dvoje dece."
"Ne nalazim ni traga popustljivosti Biblije prema bilo kojemu od vas dvoje u
sluaju da ugovarate brak, iako se njegova ena razvela od njega. Na temelju
izazova koji joj je uputio, to je preteno posledica njegovog ponaanja i on je
kriv da je dolo do toga, i ja ne mogu da prihvatim da on ima zakonsko pravo
da poveze svoje interese s tvojima i da ti ima zakonsko pravo da svoje
interese povee s njegovima. Jedno je samo sigurno. Ne mogu da budem ni
s jednim od vas dvoje ukoliko preduzmete taj korak, jer vidim da Pismo
osuuje vau vezu. I zato elim da vas oboje shvatite da na temelju svetlosti
koju mi je Bog dao u vezi s prolou i sadanjou ne mogu ni da zamislim
da zaposlim ijedno od vas dvoje ukoliko uinite taj korak."
"Zaprepaena sam da si makar i za trenutak pomislila na takvo neto, da si
svoja oseanja poklonila oveku koji je napustio svoju enu i dvoje dece pod
takvim okolnostima. Savetujem ti da iznese svoje misli i svoje planove o tom
pitanju pred odgovornu brau, tako da moe sasluati i njihov savet, da im
moe dati priliku da ti pokau na temelju Bojeg zakona u kakvu pogreku si
htela da padne. Oboje ste prekrili zakon ak i time to ste pomislili da
moete da sklopite brak. Trebalo je da odbaci tu misao kada ti je prvi put
nagovestio svoju nameru." (Letter 14, 1895)
Pismo Deimsu Edsonu Vajtu, 9. decembra 1895. "O, kakve li glavobolje, jer
dogaaju se i druge stvari, koje me veoma optereuju. Tu je prisnost izmeu
V.F.C. i Fani. Predstavila sam im sve opasnosti, ali su oni odbacili moj savet.
Meutim, na sastanku u Melburnu Fani je priznala da voli V.F.C. i da on voli
nju. Pokuala sam da im poloaj predstavim u pravoj svetlosti, da V.F.C ima
ivu enu. Nedavno je ona dobila razvod. On ju je napustio i nije ga bilo tri
godine. Meutim, Fani mi je kazala da se molila Bogu da ukoliko njegova
ena dobije razvod da e joj to biti znak da se moe udati za njega. Kakva li
zaslepljenost moe obuzeti one koji namerno skreu s pravog puta! Njih
oboje su misli da se mogu uzeti i nastaviti da rade za mene. Upravljanje svim
mojim poslovima bi se tada nalo u njihovim rukama. Nema govora o tome,
kazala sam im. Taj korak bi zauvek prekinuo svaku njihovu vezu sa mnom,
jer V.F.C. nema nikakvog moralnog prava da se oeni." (Letter 123a, 1895)
Pismo V.F.C, 9. april 1896. "Veoma sam uznemirena dok razmatram prolost,
i kada mi Boji Duh skree panju na neka pitanja. Imam odlunu vest da ti
uputim, brate C. Pre oko dve godine bilo mi je dato posebno videlo u vezi s
tobom i tvojom porodicom. Tada mi je bilo pokazano da je tvoje ponaanje u
tvom domaem ivotu nehriansko. Ti si zapoeo tvoj brani ivot
prihvatajui lani dan odmora i plovei pod lanom zastavom. Meutim, ena
6

koju si dobio odbacujui naela istine nije mogla da donese mir i sreu svome
kupcu. Svojim ponaanjem ti si osramotio Boga i Njegovu istinu si pogazio
nogama."
"Kada si se zbog svoje ene odrekao subote, ona se radovala da je postigla
pobedu, a i Sotona se radovao. Ali, kada je prihvatila oveka koji je bio
spreman da se zbog nje odrekle svoga Gospoda, nije bila u stanju da ga
gleda i potuje kao to ena treba da potuje svoga mua. Kada se udala za
tebe pod tim okolnostima, nije bila u stanju da naini razliku izmeu nebeske
ljubavi i zemaljske ljubavi, koja nema svoj izvor u Bogu. ovek koji je
spreman da rtvuje svoju ljubav prema svom nebeskom Ocu radi svoje ene,
bie spreman da rtvuje i svoju enu radi neke druge ene. Takva vrsta
ljubavi je niska; to je ljubav koja pripada ovoj Zemlji, i nikada nee uspeti da
izdri probu nevolja."
"Bog nije promenio zakone svoje vladavine, zakone koji upravljaju Njegovim
podanicima i na ovom svetu i u nebeskom svemiru. Prirodni zakoni se moraju
potovati. Meutim, ti si tako odluno namerio da zadobije svoju enu da si
poruio sve barijere, da si prekrio Boji zakon odbacujui subotu; i ti si samo
ponjeo to si posejao. Poto si se oenio svojom enom, ponovo si prihvatio
subotu. To bi bio pravilan korak kada bi bio uinjen iskreno i u strahu Bojem.
Hristos je rekao (Navodi tekst iz Jovan 14,21!)."
"Meutim, ti si dobio svoju enu uz pomo obeanja koje si kasnije prekrio.
Ti si platio veliku cenu za nju, a krei svoje obeao dao si joj sve mogue
razloge da padne u iskuenje. Na taj nain je Sotona dobio na raspolaganje
mnoge prilike da je prevari, i on joj je sva ova pitanja predstavljao u svojoj
svetlosti. Ti si rtvovao istinu i prodao svoju vernost Bogu da stekne enu, a
poto si ponovo poeo da svetkuje subotu, tvoje ponaanje prema tvojoj
eni moralo je da bude potpuno drukije od onoga kakvo je stvarno bilo. Ti si
joj morao pokazati svu moguu nenost, strpljivost, i ljubav, sve ono to si joj
pokazivao pre vaeg venanja. Ali nije tako bilo. Ti se nisi ponaao tako da
sauva njenu ljubav. Ja sama nemam poverenja u tebe kao u hrianina, a
prema tome kako se stvari sada razvijaju, ne bih ti dala saglasnost da
postane vernik bilo koje crkve."
"Ti si mislio da se moe ponaati kako se tebi dopada im si se jednom
venao. To je uinilo da tvoj brani ivot postane gorak, i tvoja ena je imala
sve mogue razloge da odbije da ostavi svoj dom i da doe s tobom u ovu
zemlju. Tvoje prihvatanje fanatikih gledita nije ti uopte ilo u korist, jer je
tvojoj eni pruilo mogunost da ojaa svoje protivljenje naelima istine."
"Godinama si bio udaljen od svoga doma. Tvoj odlazak, onakav kakav je bio,
predstavljao je greh protiv tvoje porodice. Ti si mi kazao da se nikada ne bi
mogao toliko poniziti da se vrati natrag, nikada. Meutim, Bog mi je pokazao
taj problem. Znam da ti ne moe biti ist u Bojim oima sve dok ne uini
sve to je u tvojoj moi da se pomiri sa svojom enom. Ti mora da obavi
posao u svojoj porodici, posao koji se ne sme ostaviti neobavljen. Sve to sam
ti kazala jo u septembru mesecu prole godine. Bez obzira kakvo je dranje
tvoja ena zauzela, bez obzira koliko se nerazborito i lakomisleno ponaala,
tebe to ne oslobaa od preuzimanja oinske uloge prema tvojoj deci. Ti treba
7

da se vrati svome domu i da uini sve to je u tvojoj moi da premosti

provaliju, ijem stvaranju si ti, takozvani potovalac istine, vie doprineo od
tvoje ene."
"Kada si svoju ljubav preneo na drugu enu, makar da je tvoja ena dobila
razvod, ti si prekrio sedmu zapovest. Ali, ti si uinio i neto gore od toga. Ti
si zavoleo drugu enu i pre nego to je tvoja ena dobila razvod, jer si
nekome rekao: 'Kako mi je teko da budem vezan sa enom koju ne volim,
kada postoji druga koju volim, da, volim i samu zemlju po kojoj ona hoda!'"
"Tvoje ponaanje dok si bio u mojoj porodici nije bilo otvoreno i iskreno. Veza
izmeu tebe i one na koju si preneo svoja oseanja odvijala se usred lai i
prevara. Pod maskom lanih izgovora, ostvarivani su tajni planovi. Gospod mi
je sve to otkrio, i ja sam pokuala da promenim stanje stvari, ali za tebe i za
druge odgovornost za due nije nita znaila. U to vreme ti si odravao
biblijske asove sa prijateljima i igrao istaknutu uloga u crkvenoj aktivnosti.
Nisi traio moj savet i moje miljenje u reavanju tako vanog pitanja. Da si
to uinio, bilo bi mi uteeno mnogo bola od kojega sam kasnije patila."
"Kada sam s tobom razgovarala o slobodama koje si sebi dozvoljavao u
druenju s mladim damama, kada sam ti kazala da ne elim da ostane u
mojoj porodici dok se ja nalazim u Tasmaniji, tvoj odgovor je glasio da si ti
uvek bio drueljubiv sa mladim enama, i da nikada nisi ni pomislio da bi u
tome bilo nekog zla. Ja sam ti kazala da znam da ima zla u uzimanju tolike
slobode i da ne nalazim nikakvog opravdanja da te ostavim u mojoj porodici
dok budem otsutna."
"Kada sam ti kazala da ne moe ostati u mojoj porodici, kazao si da e,
poto sredi svoje raune, a za to e ti biti potrebna jedna sedmica, otii.
Meutim, to sreivanje se odugovlailo, ili je bilo zanemareno, sve do oko
dve sedmice pre naeg povratka iz Tasmanije, a onda smo u julu mesecu
otili u Kuranbong."
"Taj problem ne moe ostati na tome. Ne mogu dozvoliti da ljudi smatraju da
te udaljavam od tvoga doma i tvoje porodice. Mislim da je bilo pogreno to
sam te uopte uzela u svoj dom. Uinila sam to da bih ti pomogla, ali ne
mogu dozvoliti da se to drugima predstavlja kao dokaz da te smatram
dostojnim da se ukljui u sveto delo koje mi je Gospod poverio. Ne mogu
dozvoliti da to tako izgleda, jer tada i mene predstavlja u pogrenoj svetlosti."
"Ne mogu dozvoliti da izgleda kao da odobravam tvoje ponaanje na
podruju tvog branog ivota. Naputanje ene i porodice je uvreda za Boga,
i ja to pitanje moram da predstavim onakvo kakvo jeste predsedniku tvoje
Oblasti, pastoru Vilijamsu. Nadala sam se da e, kada bude shvatio svoju
zabludu, osetiti ono pokajanje radi kojega se ne treba kajati. Meutim, moje
iskustvo u Armadejlu, i odgovornost koja mu je tada bila poverena, doprineli
su da mnogo patim; osim toga, pitanja iz tvoje prolosti bila su mi jo
potpunije otkrivena... Ti si mislio da bi mogao dobiti ovlaenje da obavlja
delo propovednika evanelja, ali, da ti je ono zaista bilo dato, bila bi
nanesena sramota Bojem delu. Ti si sebe predstavio kao oveka kojemu je
uinjena nepravda, iako je u stvari upravo tvoja ena pretrpela najveu
8

nepravdu. Prema njoj se nije smelo postupati onako kako si ti postupao. Ti si

se ponaao prema svojim malianima tako da tvoja ena nije imala drugog
izlaza nego da se otui od tebe. Njeno srce je bilo ranjeno, uniteno, i ona je
bila skoro pometena tvojim zapovednikim, gazdinskim nametanjem discipline
tvojoj deci."
"Poto si odustao od Fani, ti si svoja oseanja poklonio drugoj. To je samo
pokazalo kako bi se ponaao kada bi ti se pruila prilika. Ti ukazuje panje
mladim devojkama i na taj nain zadobija njihovu ljubav, poto, kada to
eli, moe da bude vrlo umiljat i prijatan. Kada mi je sve to bilo pokazano,
bila sam ozlojeena. Ja ne mogu i neu da utim o takvim pojavama. Odluila
sam da mora da bude razoblien kao neprincipijelan ovek. Tvoje ideje o
tome kako hrianin treba da se ponaa toliko se razlikuju od naela
objavljenih u Bojoj Rei da ti ne sme biti poverena nikakva odgovornost u
Bojem delu." (Letter 18, 1896)
Pismo pastoru I.N. Vilijamsu, predsedniku Oblasti Pensilvenija, domaoj
Oblasti V.F.C, 12. april 1896. "Imali smo velikih nevolja u vezi sa bratom
V.F.C. koji ovog meseca eli da se vrati u Ameriku brodom. On je pokazivao
naklonost prema drutvu mladih devojaka i pun je dobrog raspoloenja,
ponaa se kao neki deak. Pre oko godinu dana, na predlog moga sina V.C.
Vajta, zaposlila sam ga da pie pisaom mainom za Fani J, kada mu ona
bude diktirala rukopise. Meutim, uskoro sam se zabrinula. Dobijala sam
upozorenja stalno iznova. Razgovarala sam sama s njime o njegovoj slobodi i
uivanju u drutvu mladih ena i o njegovom lakomislenom ponaanju, ali mi
je on odgovorio da je uvek bio drutven prema mladim damama i da misli da
u tome nema nita zla."
"eleli smo da mu pomognemo, jer nije imao novca i vrlo je oskudevao u
odei. Imao je prilino sposobnosti i mogao se razviti u kompetentnog
pomonika V.C. Vajtu ili raditi za mene. Meutim, nisam se usudila da ga i
dalje zadrim kao lana moje porodice."
"Povezao se sa Fani J. i veza je nastavljana prikriveno pre nego to je saznao
da je njegova ena dobila razvod. Kada je za to saznao, izgledao je veoma
rastereen, jer se njegovo srce potpuno otuilo od nje. Meutim, Gospod mi
je pruio videlo o tom predmetu. Smatram da je on mnogo krivlji od svoje
ene, uzimajui u obzir injenicu da tvrdi da veruje u svetu istinu, dok ona
nije nikada davala takve izjave. On nije bio ljubazan, nean mu; nije bio ni
strpljiv ni spreman na podnoenje, ve vrlo kritiki raspoloen i arogantan ako
mu ena ne bi ugodila na bilo koji nain. Ne mogu da vidim na koji bi nain
njegova ena, suoena s njegovim temperamentom i raspoloenjem, mogla
da bude privuena istini. Ona mu se protivila i oteavala mu ivot, ali ni
trunku vie nego to je on to svojim ponaanjem inio njoj. On protivljenje
nije primao strpljivo, ili kao to bi to hrianin morao da ini. Nainio je
pogreku kada je napustio svoj dom i svoju enu i decu. Pre nekoliko meseci
sam ula da nita ne ini da bi im pomogao."
"Kako je meni stanje bilo prikazano, vrlo ozbiljan problem predstavljala je
ve i sama injenica da je dozvolio sebi da svoja oseanja pokloni drugoj eni
iako je imao ivu enu, kojoj je obeao da e je voleti i njegovati dokle god
9

oboje budu ivi. Zato je morao da napusti svoj dom u toku tako dugog
vremena za mene je bilo tajna sve dok nedavno nisam dobila prosvetljenje od
Boga."
"On moe da izgleda vrlo privlano i da zadobije poverenje i naklonost
devojaka, ali kada se naljuti takvog je temperamenta i raspoloenja da
nijedna ena, bez obzira da li je vernica ili ne, ne bi mogla da ivi u miru s
njime. On bi se tako ponaao da bi se svaka ena oseala bedno. On je
neumeren u jelu i upravo zato ima tako malo strpljenja."
"Osetila sam da je dolo vreme kada vie ne mogu da ga zaposlim da obavlja
poslove za mene, jer mi je Gospod neprestano slao upozorenja zbog
njegovog ponaanja."
"Pisau i vie o tome ukoliko bude neophodno. Molim te, pii mi, prikai mi
injenice o njegovoj porodici tamo, koliko ih ti zna. Pomozi V.F.C koliko
moe, da popravi stanje i ukloni ovu sramotu sa Bojeg dela. ak i ako se
njegova ena u meuvremenu udala, moda ipak ima poneto to bi on
mogao da uini za svoju decu." (Letter 104, 1896)
Bratu i sestri G.C. Teni, 1. jul 1897. "Veza izmeu Fani J. i brata V.F.C.
poela je za vreme sastanka pod atorima u Melburnu u januaru 1894.
godine. Tu se ona zaljubila u oenjenog oveka koji je imao dvoje dece. Ona
je najupornije odbijala da prizna da je bilo ikakvih naklonosti izmeu nje i
brata C. Stajala je predamnom u mom atoru i izjavila da nema nita istinito u
tim izvetajima. U toku godine dana posle toga nije bila nizata, predstavljala
je samo mrtvi, teki teret..."
"Afera izmeu Fani J. i V.F.C. trajala je celo vreme sastanka pod atorima u
Armadejlu. Razgovarala sam s oboma posebno, i govorila im da Gospod ima
spor s njima. Oni su odbijali da priznaju da postoji bilo kakva posebna veza
izmeu njih. Ja sam imala bolje informacije; ali mi je Gospod pomogao da
radim za vreme tog sastanka pod atorima. Neposredno pre zavretka
sastanka, Fani je dola k meni i kazala: 'O, sestro Vajt, dola sam k tebi kao
majci. Ja zaista volim brata C. iz celog svog srca i moje srce je slomljeno. Tri
puta mi je aa zadovoljstva bila ponuena, i onda oduzeta." Onda je devojka
jo dodala: 'Molila sam se, ukoliko bi bilo u redu da se nas dvoje venamo, da
njegova ena dobije razvod od njega, i pre nekoliko sedmica ona je zaista
dobila razvod. Misli li da je time Gospod zaista usliio moju molitvu?' Nisam
se usudila da dalje razgovaram s njome, jer je trebalo da toga dana govorim
pred velikim skupom. Ukoliko je sestra Preskot u Batl Kriku, ona ti moe
objasniti pojedinosti."
"Pa, od toga vremena, odvojila sam se od Fani da se vie, tako sam bar
mislila, ne sretnem s njome. Ali, kratko vreme posle toga, Fani se nalazila u
Sidneju i napisala mi drugo priznanje. Pomislila sam da je ne mogu uzeti
natrag, ali je Gospodnji Duh poinuo na meni i rekao: 'Daj joj jo jednu
priliku!' I tako sam odluila da se sretnem s Fani i da joj kaem da u je
ponovo uzeti u slubu. To sam i uinila i ona je ostala kod mene nekoliko
sedmica, ali nije bila sposobna ni za kakav rad; onda je odluila da e se

10

vratiti kui, svojoj majci, i ja sam joj kazala da moe da bude slobodna da ini
to eli." (Letter 114, 1897)

DEO VIII - NEBIBLIJSKI BRAKOVI

31. Potovanje nebiblijskih brakova
Razdvajanje nije preporuljivo. "Dragi brate C.H. Blis, dobila sam tvoje
pismo i proitala sam ga. Bila sam upoznata sa nekoliko takvih sluajeva i
srela sam se s nekima koji su oseali da im savest nalae da neto preduzmu
u sluajevima koji su slini tome koji ti spominje. Poto su stvari pokrenuli, i
razderali na komade, nisu imali dovoljno mudrosti da ih ponovo sastave i da
uine da bude bolje. Ustanovila sam da upravo oni koji su tako revnosni da
stvari rue ne ine nita da bi ih ponovo postavili u red. Oni imaju sposobnost
da zbune, zadaju bol i da sve dovedu u najalosnije stanje, ali ne i talenat da
poloaj poprave."
"Ti si zatraio moj savet u vezi sa tim pitanjem. Kazala bih da ukoliko oni koji
se oseaju odgovorni za taj sluaj nisu paljivo razmotrili neko bolje reenje i
ne mogu da nau mesta na kojima bi se obe strane udobno oseale, onda bi
bilo bolje da ne ostvaruju tu misao o razdvajanju. Nadam se da ovo pitanje
nee biti pourivano, i da naklonost nee biti uskraena tom paru iji interesi
su bili sjedinjeni."
Bez prenagljenih poteza. "Ovo piem, jer sam videla toliko sluajeva te
vrste kada su ljudi oseali veliku odgovornost sve dok stvari nisu potpuno
poremetili i unitili, a onda su izgubili svaki interes i prestali da se oseaju
odgovorni da neto uine. Svaki od nas pojedinano bi trebalo da shvati da
naa revnost treba da bude u skladu s naim znanjem. Ne bi trebalo da
inimo prenagljene poteze u takvim sluajevima, ve da razmotrimo sve
strane problema. Treba da budemo vrlo oprezni i da delujemo s mnogo
sauea i nenosti, jer ne znamo sve okolnosti koje su dovele do takvog
ponaanja."
"Savetujem da se ti nesrenici prepuste Bogu i svojoj savesti i da ih Crkva ne
tretira kao grenike sve dok ne dobije dokaze da su takvi pred oima svetoga
Boga. On ita srca kao otvorenu knjigu. On nee ni suditi kao to ljudi sude."
(Letter 5,1891)
(Oko dvadeset godina posle toga, Vilijam C. Vajt je pisao drugoj osobi:
"Majka je u toku poslednjih dvadesetak godina primila mnotvo pisama u
kojima su se ljudi raspitivali o pitanjima o kojima ti pie, i ona je mnogo puta
odgovarala da nema drugog saveta osim onoga koji je dao apostol Pavle.
Nedavno je odluila da se ne bavi pismima sline sadrine i kazala da joj ih i
ne donosimo."

11

"Moje gledite o tom problemu, za koje verujem da je u skladu sa savetom

koji je majka dala nekim pojedincima pre mnogo godina, i sa miljenjem
vodee brae, i sa uenjem Pisma, glasi da nikakav blagoslov ne moe
proizai iz rasturanja porodica koje su moda greile ili protiv kojih se greilo
pre i otkako su prihvatile istinu" W.C.White pastoru G.W. Anglebarkeru, 6.
oktobar 1911)
32. BRAT G.
(Izjava W.C. Whitea: "O bratu G. mogu da govorim prilino slobodno. Oko
1875. godine oenio se vrlo sjajnom uiteljicom... Bila je vrlo talentovana, ali
posle dosta godina postala je svadljiva i uinila je da njegov ivot postane
bedan. U to vreme on se upoznao sa vrlo sjajnom mladom enom koja je bila
raunovoa u ____ koledu i poeo oseati naklonost prema njoj. Sestra Vajt
mu je napisala vrlo otvorenu opomenu i on je obeao da e je posluati.
Kratko vreme poto je sestra Vajt otila u Evropu, brat G. je dao ostavku na
svoj poloaj u ______ koledu, otiao u Miigen da poseti svoju sestru i nije
pruio nikakav otpor kada je njegova ena zatraila razvod.
Sve do tada svi koji su poznavali taj sluaj odobravali su mu, ali kratko vreme
posle razvoda on se oenio ve pomenutom slubenicom; i svi njegovi
prijatelji su bili duboko oaloeni, on je neko vreme predavao na ___, a
onda se naselio u blizini _______ i u toku mnogih godina radio vrlo naporno,
ena mu je u tome pomagala, da sastavi kraj s krajem obraujui malu
voarsku i povrtarsku farmu. Oboje su uvideli neprihvatljivost svog
ponaanja, kajali su se gorko i braa i sestre su shvatili da je njihovo
pokajanje bilo iskreno. Imaju tvoje prekrasne dece koja rastu i koliko je meni
poznato niko ih nije pozivao da se rastanu. Kada je ovo pitanje bilo pokrenuto
pred sestrom Vajt, ni ona nije pozivala na razdvajanje niti je pristajala na bilo
koji predlog da ih se iskljui iz uestvovanja u delu objavljivanja trostruke
aneoske vesti. U svojim kasnijim godinama on je na skroman nain
uestvovao u samofinansirajuem delu na Jugu.
"Ukoliko osoba koja ivi u svetlosti poruke treeg anela odlui da napusti
jednog branog druga da bi se ujedinio s nekim drugim, naa je dunost da
ga opomenemo i ukorimo i podloimo disciplini."
"Ukoliko su osobe pre prihvatanja vesti stupile u ljubavnu vezu s nekim i
kasnije se pokajale, priznale svoj greh, primile oprotenje od Boga, i zadobile
poverenje svoje brae, bolje je i za propovednike i za vernike da ih ostave na
miru da uivaju u oprotenju i opravdanju koje su zadobili preko Hrista, i da
ne pokuavaju da raskinu postojei odnos." - 21. februar 1927.
Pastor Vajt je jo dodao: "Ve dugo vremena sam uveren da naa braa ine
ozbiljnu greku u svojim naporima da razdvoje porodice govorei da prilikom
ispunjavanja svojih zaveta, koje su nemudro dali u veini sluajeva, oni
neprestano, iz dana u dan, ine preljubu." Pismo W.C. White, 6. januar
1931.

12

Gledite Elen G. Vajt prema sluaju brata G. moe se videti iz sledeih

pisama:
"O, da nam je mudrosti odozgo! Dragi brate Haskel... Smatramo da je
otvaranje Biblijske kole u Melburnu bilo dobro. Svi su zadovoljni graevinom
i lokacijom kole. To je prilino udno, jer se obino upuuju brojne kritike, ali
nismo uspeli da ujemo nijedan izraz nezadovoljstva izraen ili ak samo
nagoveten."
"Razgovarali smo posle sastanka sa bratom Starom. Pitanje je bilo o
nastavniku gramatike za vie razrede. Nema nikakvog problema sa prvim
razredima, ali su nam potrebni veoma sposobni nastavnici za sve predmete,
pa se nadamo da e pastor Olsen uspeti da pronae ili brata ili sestru koji bi
doli u Australiju i radili kao savreni nastavnici. Da je samo brat G. ostao
ist, on bi bio prava osoba da doe. Meutim, postavlja se pitanje da li bi ga
izvetaj o prolosti pratio. Jedva da se usuujemo predloiti takav rizik.
Nemam nikakve sumnje da se ovek iskreno pokajao i verujem da mu je Bog
oprostio. Ali, kada bismo bili prisiljeni da pruimo neko objanjenje, to nam
svakako ne bi bilo lako; pa ta da onda radimo s bratom G? Da ga ostavimo
tamo gde jeste, da ga prepustimo aljenju, i da bude beskoristan sve do kraja
ivota? Ne mogu da vidim ta bi se moglo uiniti. O, da nam je mudrosti
odozgo! O, kada bismo dobili savet od Onoga koji ita srca kao otvorenu
knjigu! Kako Sotona trai due da bi ih vezao svojim paklenim okovima tako
da budu izgubljene za delo i skoro bespomone u njegovim rukama! 'Straite i
molite se da ne padnete u napast!' " (Letter 13, 1892. pisano pet godina
poto je brat G. sklopio svoj nebiblijski brak)
Poziv u drugu zemlju. "Dragi brate G, stalno iznova su se moje misli bavile
tobom. Da sam uzela sebi slobodu da kaem svoj sud, ja bih ti ve pre mnogo
vremena dala savet da promeni mesto svoga boravka. Nadala sam se da e
moja braa imati mudrosti odozgor da ti daju savet da nije dobro da bude
tu gde si sada. Ako treba ita da uini, onda to treba da se uini skoro. Da
se sada nalazi u ovoj zemlju, Australiji, potpuno sam sigurna da bi naiao na
otvorena vrata tako da bi mogao raditi kao svetlonoa onima koji se nalaze u
tami zablude."
"ta bi se dogodilo kada bi doao u ovu zemlju? Slino Avramu, koji je poao
ne znajui kuda ide, i ponizno traio boansko vodstvo, molim te da i ti
naini iskorak. Doi ovamo u Australiju dok smo jo mi ovde. Doi na svoju
odgovornost. Imae sredstava ako proda svoju farmu da stigne ovamo. A
onda, verujem da e ti se otvoriti put da pone raditi i neka te Gospod vodi,
to je moja iskrena elja i topla molitva..."
"Ima obilno posla za tebe u ovom velikom etvenom polju. Ovde su polja sva
zrela za etvu i u njih se moe ui ovde u Sidneju, oko milion ljudi, i u
Melburnu, u kojemu ih ima i vie. U Kvinslend tek treba da se ue. Ima oko
trideset svetkovalaca subote na jednom mestu u Kvinslendu koji nikada nisu
videli ni uli ivog propovednika, a i ostali su rasejani po celom kraju, ekajui
na vest istine."

13

"Hoe li, molim te, razmotriti ovaj predlog, i napisati nam ta misli o tome?
Kako stoji sa finansijama? ta misli da uini? Kako Gospod usmerava tvoje
misli? Molim te, razmotri ovaj predlog i neka ti Gospod udeli mudrosti da se
odmah preseli negde. S mnogo ljubavi..." (Letter 7a, 1894)
Slediti Gospodnje vodstvo. "Dragi brate i sestro G, drago mi je da ujem
od vas da se trudite da obavite jo obilniju slubu Bojem delu. Vaa je
prednost da primate bogate blagoslove u pomaganju blinjima. Mi moemo
biti 'marljivi u poslovima' i istovremeno 'ognjeni u duhu i sluiti Gospodu'. Ti
moe da pomogne svojim saradnicima iznosei svoje sudove, ali i
usaivanjem naela ekonomije. Mi moramo novac troiti promiljeno i ja
verujem da e se ti potruditi da to uini."
"Uvek budi pun nade i rasti u blagodati i mudrosti Hristovoj. Ja sam i vie
nego zadovoljna da si mogao da se ukljui u obrazovno delo i da sjedini
svoj uticaj sa drugim radnicima u otvaranju Pisma onima koji ne razumeju
Boju Re. Verujem da vas Gospod vodi." (Letter 56, 1910)

33. STIVEN BELDEN

Izjava Vilijama C. Vajta: "Sestra Vajt nikada nije drala stranu onima koji su
tvrdili da osoba koja se rastala od svog branog druga iz nekih drugih, a ne
biblijskih razloga, i ponovo venala, mora da razvrgne svoj drugi brak da bi
bila prihvaena u adventistikoj Crkvi ili da bi ostala u njoj."
"Sestra Vajt je u punoj meri prihvatala injenicu da su te osobe u najveem
broju sluajeva greile, i da su neke od njih inile teke grehe, i da ne treba
da budu prihvaene u zajednitvo Crkve ukoliko se nisu pokajale zbog svog
greha. Sestra Vajt nije prihvatala pretpostavku da takvo pokajanje ne moe
biti iskreno bez raskidanja nove zajednice i ulaganja iskrenih napora da se
uspostavi veza s ranijim partnerom. Ona je prihvatala injenicu da je u
najveem broju sluajeva ponovno sjedinjavanje branom vezom s
prethodnim branim drugom ili nemogue ili izuzetno nekorisno. Ona je
takoer priznavala injenicu da brani zavet sklopljen prilikom ulaska u drugi
brak zahteva da se preduzimaju samo takvi postupci koji e u najveoj meri
biti milostivi i ljubazni prema branim drugovima koji su sklopili taj brak."
"Ponekad se pozivala na uenje apostola Pavla, koji je, kada je dostigao
odreenu taku u svom iskustvu, govorio: 'Neka ti bude!' On je znao da
postoje okolnosti u kojima ljudi ive, odnosi koji su nastali kao posledica
greha. On je takoer znao da bi Hristos prihvatio njihovo istinsko pokajanje, i
da bismo u mnogo sluajeva samo pogorali stanje kada bismo postojee
odnose kidali da bismo pripremili put za ponovno sjedinjavanje strana koje su
bile i ostale nezdruive, pa je tako i sestra Vajt imala obiaj da kae: 'Neka ti
bude!'"
"Starija sestra Elen G. Vajt, Sara Harmon, udala se za Stivena Beldena, i
postala majka petoro dece. Posle njene smrti, iz ljubavi prema svojoj deci, on
14

se oenio enom koja je godinama bila verna kuna pomonica u njihovom

domu. Kratko vreme posle toga, epidemija boginja je izbila u tom kraju i ona
je zajedno s mnogim drugima dobila boginje u vrlo tekom obliku. Bolest je
zahvatila i njen mozak, tako da je duevno obolela i morala biti smetena u
sanatorijum za duevno obolele. Brat Belden se muio neko vreme,
pokuavajui da se stara o svoje petoro dece, a onda se njih radi oenio vrlo
dobrom, marljivom enom. Ona mu je pomogla da stvori ugodan dom i da
podigne svoju decu i bila je s njime i na ostrvu Norfolku kada je umro. U
razliitim prilikama, pojedinci, u mestima u kojima je brat Belden iveo,
pokuavali su da iznude njegovo iskljuenje iz Crkve zato to se oenio ne
razvevi se od svoje prethodne ene i optuivali ga za preljubu. Kada su traili
njen savet kako da ree ovaj problem, sestra Vajt je kazala: 'Ostavite ih na
miru!'" (W.C. White, pismo, 6. januar 1931)
34. VILIJAM E (Prvi deo)
(Vilijam E se rodio u Melbornu, Kvebek, 1856. godine. Poto je zavrio
kolovanje na koledu u Batl Kriku, radio je kao propovednik i literarni
evanelista u Miigenu, Ilinoju, Indijanu, Tenesiju i Alabami.
Njegov prvi brak se zavrio razvodom, posle ega je dobio dete sa drugom
enom s kojom se nije formalno oenio. I onda, 5. avgusta 1892. godine,
oenio se treom enom, koja je ostala s njime sve do njegove smrti 1934.
godine.
Godine 1901. otac i brat Vilijama E su zahtevali od njega da se razvede od
svoje ene i da se vrati svojoj nevenanoj eni. Njegova prva ena se u
meuvremenu preudala, ali je ova druga, s kojom je imao nezakonito dete,
elela da se uda za njega.
Edson Vajt je pisao svojoj majci 30. oktobra 1901. godine i pitao je da li brat
Vilijam E treba da ostavi svoju sadanju enu da bi sredio svoj odnos sa
Bogom. Elen G. Vajt je odgovorila sledeim reima:
"Upravo sam proitala tvoje pismo koje govori o Vilijamu E. Ja problem vidim
u istoj svetlosti u kojoj ga ti posmatra i mislim da je surovo, pokvareno
od oca Vilijama E to se ponaa tako kako se ponaa, ali se ja nisam
usuivala da odgovorim na njegova pisma. Ako ita treba da uje od mene
preko tebe, onda bih ja odgovorila da se sluaj Vilijama E nita ne bi popravio
kada bi on ostavio svoju sadanju enu. Sluaj ne bi postao nita bolji kada bi
se on vratio drugoj eni..."
"Neu pisati Vilijamu E, ali znam, kada bi se njegov otac pokajao pred Bogom
i inio svoja prva dela, i kada bi prestao da sebe smatra osobom koja treba
da pomae svome sinu, da bi tada postavio sebi pitanje: 'Da li je moje ime
zapisano tamo, na stranici beloj i lepoj?' Dobro bi uinio da se pone
skrueno moliti Bogu i da Vilijama E prepusti Bogu."

15

"Neka se otac i brat marljivo postaraju za sebe. Njima je obojici neophodna

boanska sila obraenja. Neka Bog pomogne tim jadnim duama da uklone
mrlje i greke iz svog karaktera i da se pokaju zbog svojih greha, a Vilijama E
neka prepuste Bogu."
"Meni je ao tog oveka, jer je njegovo stanje takvo da ne bilo dobro da se
iko mea u njega, jer se tu tekoa slae na tekou. Kazala bih da Goispod
razume njegov poloaj, i ako ga Vilijam E bude potraio svim srcem svojim,
nai e ga. Ako bude uinio najbolje to moe, Bog e mu oprostiti i primiti
ga."
"O, kako je dragoceno znati da imamo Onoga koji zna i razume, i koji e
pomoi onima koji su najbespomoniji! Ali, ukor Boji poiva na ocu i na bratu
koji bi unitenju i propasti izloili onoga koji u Bojim oima nije nita vie
osuen od njih samih, i koji bi da se poslue svojim darom govora da
obeshrabre i potite Vilijama E i da ga nateraju u oajanje."
"Vilijam E treba da se uzda u Boga i da ini najbolje to moe da slui Bogu u
poniznosti svoga uma, oslanjajui svoju bespomonu duu na velikog Nosioca
greha. Nisam napisala ni jednu jedinu re ni ocu ni sinu. Ali bih rado uinila
neto da pomognem jadnom Vilijamu E da sredi svoje stanje, ali kako stvari
sada stoje to se nikako ne moe uiniti da neko ne bude povreen."
"Potpuno razumem stanje izmeu Vilijama E i njegove prve ene... i znala
sam kako e se sluaj zavriti, jer Vilijam E nije mogao izdrati da bude rob,
da se njegova linost izgubi u linosti ene koja je sebe postavila za sudiju
koji sudi njegovoj savesti, njegovoj dunosti i njegovom radu uopte." (Letter
175, 1901)

DEO IX - SAVETI ADMINISTRATORIMA U CRKVI

35. Vilijam E (Drugi deo)

(15. avgusta 1911. godine pastor C.F. Mekvog, predsednik June Unije, pisao
je Vilijamu C. Vajtu:
"Dragi brate, u Alabami, slubenici Oblasti su veoma zbunjeni zbog sluaja
Vilijama E i mene su zamolili da tebi poaljem kopiju svega to je Elen G. Vajt
napisala i to se odnosi na njegov javni rad kao propovednika, i da zatraim
savet za sada ili pouku od Gospoda. Ti si upoznat s njegovom prolou.
Njegov ivot je potpuno u redu, koliko mi znamo, ve nekoliko godina i on je
prodavao knjige i Biblije, ali osea i odgovornost da propoveda i kuda god ide
vrlo brzo i dobija priliku da propoveda. On ima prekrasne sposobnosti i
odmah se pojavljuju zainteresovani. On prua sve spoljanje znakove
dubokog posveenja i ljudi prihvataju istinu njegovim trudom."

16

"Pre neto vie od godinu dana on se preselio u Birmingem, Alabama, i

odmah je preuzeo aktivnu ulogu u radu crkve. Crkva je u to vreme bila
prilino oronula. On je postao stareina, uskoro je zapoeo neki rad i nekoliko
porodica se zainteresovalo. Zanimanje je raslo i u toku zime on je odravao
nedeljne veernje propovedi u dvorani sa velikim brojem prisutnih i neki su
prihvatili istinu. On uiva poverenje vernika crkve koji su, sasvim prirodno,
veoma ohrabreni i tako, poto mora da posveti veliki deo svoga vremena radu
sa zainteresovanima (On je zaista neumoran radnik!) Odbor Oblasti mu je
izglasao pomo od osam dolara sedmino. Naravno, on ne moe da ivi od
toga i misli da broj zainteresovanih zahteva puno radno vreme, pa ustvari
oekuje obnavljanje svoga propovednikog ovlaenja i potpuno priznanje
zvanja propovednika u Oblasti. U njegovo sadanje iskustvo niko ne sumnja,
ali je prolost obeleila i njega i njegovu porodicu."
"Njegova ena je nervno propala i njeno poverenje je tako uzdrmano da, iako
eli da on propoveda, postoji velika opasnost da e kada on postane omiljen i
pone se meati s ljudima biti ljubomorna, bez obzira ima li ili nema za to
razloga i da e izazvati sklandal raspravljajui o prolosti, to je sklona da ini
kada pone da sumnja u njega. Svima bi nam bilo mnogo lake kada bismo
dobili neki odreeni savet od Gospoda. Smatram da e ga svi sigurno
prihvatiti, ukljujui i brata i sestru E."
"Lino, vrlo mi je ao njih oboje i siguran sam da pokuavaju da ive poteno
i elim da ih ohrabrim na svaki mogui nain da je dobro da to ine. Njegova
prolost je tako arena i tako svima poznata da se plaimo da mu
preporuimo da radi u propovednikoj slubi, meutim, injenica je da on to
ve ini i Gospod oigledno blagosilja njegov trud. Treba li da mu savetujemo
da prestane propovedati? Ili, treba li Oblast da prihvati njegov rad i da mu
ponudi platu? Ukoliko radi, mora da bude plaen, ali ta da inimo s njegovim
ovlaenjem?"
"Napisano na zahtev Odbora Oblasti Alabama."
"Dana 14. septembra pastor V.C. Vajt je ovo pismo stavio u ruke Elen G. Vajt,
a 15. septembra pastor Vajt je preneo savet Elen G. Vajt pastoru Mekvagu.
Pismo V.C. Vajta glasi:
"Dragi brate Mekvag, prole su dve ili tri sedmice otkako sam primio tvoje
pismo od 15. avgusta, u kojemu je re o nedoumici u Oblasti Alabama
povodom sluaja Vilijama E."
"Od naeg povratka iz june Kalifornije majka je bila slaba i umorna i zato joj
nisam predavao ovo pismo sve do jue. Ona ga je tada u celini proitala i
kada se setila tekog iskustva kroz koje je proao brat E, bila je vrlo tuna
zbog njega i ostale brae ija srca su bila oaloena u toku proteklih godina
zbog njegovih slabosti i pokvarenog ponaanja."
"Majka kae da oni koji su se suoavali s problemima nastalim zbog njegovih
mnogobrojnih pogreaka u prolosti treba da preuzmu odgovornost da kau
kakva je naa sadanja dunost prema njemu. Majka ne eli da preuzme
veliku odgovornost u ovom sluaju, ali kae o bratu E ono isto to je govorila
17

o drugim ljudima u poneto slinom poloaju: ukoliko su se temeljito pokajali,

ako ive takvim ivotom da ubede svoju brau da su zaista iskreni, nemojte
im uskraivati lanstvo, nemojte im zabranjivati da rade za Hrista na svoj
skroman nain, ali ih nemojte stavljati ni na odgovorna mesta."
"Na osnovu ovoga mogu da razumem da bi bilo nemudro obnoviti njegova
ovlaenja i slati ga iz mesta u mesto meu ljude, ali, ako je svojim vernim
hrianskim ivotom zadobio poverenje crkve u kojoj ivi, da ne smemo stati
na put njegovom obavljanju onoga posla za koji je ta crkva odgovorna. U
stvari, mogla bi biti dunost njegove brae da krenu korak dalje i da mu plate
njegovu vernu slubu. U stvari, ne vidim na koji nain bi mu se mogla
uskratiti odgovarajua naknada za verni, promiljeni rad, ali to ne bi pred
njega stavljalo sva ona iskuenja kojima bi bio izloen kada bi dobio
ovlaenje i bio poslan na teren Oblasti kao putujui propovednik."
"I ponovo bih kazao, kao to je majka izjavila, to je pitanje koje se mora
prepustiti na reavanje onima koji su se u prolosti bavili njegovim sluajem.
Molim te, prihvati miljenja koja sam izrekao samo kao savetodavna."
Na kraju ovoga pisma, Elen G. Vajt je svojom rukom dopisala sledee
potvrdne rei: "Ovo je pravilan savet za takve sluajeve. Neka hodi ponizno
pred Bogom svojim. Ne vidim neko videlo u tome da mu se daju
odgovornosti."
Vie se nita nije ulo o ovom sluaju sve do poetka 1913. godine, kada je
pastor A.L. Miller, novoizabrani predsednik Oblasti Alabama, uputio Elen G.
Vajt svoje pismo, datirano 8. januara 1913. godine. U pismu je napisao:
"Draga sestro Vajt, postalo je moja bolna dunost da ti piem u vezi sa
sluajem brata Vilijama E. O njegovoj prolosti i ivotu nije potrebno da ti
piem, jer si dovoljno upoznata sa injenicama, jer ti je njegov sluaj
objanjen pismom pastora C.F. Mekvaga od 15. avgusta 1911. godine. ao mi
je to je postalo neophodno da se ovaj sluaj ponovo iznese pred tebe."
"Pismo pastora Mekvaga se odnosilo na problem davanja ovlaenja bratu E. i
njegovog rada u Oblasti kao propovednika."
"Sadanja tekoa je u tome da li treba ili ne treba da brat Vilijam E. bude
izabran za stareinu mesne crkve u Birmingemu, najvee i najuticajnije
mesne crkve u Oblasti, poto je kancelarija Oblasti smetena u tom mestu.
Crkva nije jedinstvena u tom pitanju i to ima lo uticaj na rad u gradu i manje
ili vie poguban uticaj u celoj Oblasti. Veina misli, zbog njegovih sposobnosti
i njegovog ranijeg rada u gradu (o kojemu se govori u pismu pastora
Mekvaga iju kopiju prilaem), da treba da bude izabran za stareinu crkve i
da deluje kao njen pastor ili voa, dok se drugi ne slau s time zbog podataka
o njegovom ranijem ivotu, i misle takoer da oni koji su se njime bavili u
prolosti treba da daju svoj savet, i da kau treba li on da postane stareina
crkve."
"Savet brae koja su bila upoznata s njime, a na temelju nedavne odluke
Odbora June Unije, glasi da njemu ne treba poveriti mesto stareine."
18

"Na dan 28. decembra pastor S.E. Vajt (Wight novi predsednik June Unije)
odrao je sastanak sa crkvom, na kojemu je bilo pokrenuto to pitanje.
Voena je slobodna razmena miljenja i pastor Vajt je vrlo paljivo i oprezno
razmatrao ovaj sluaj i govorio o dobrim osobinama i sposobnostima brata E.
Meutim, stavio je crkvi do znanja da ni on, a ni ja ne smatramo da bismo ga
mogli rukopoloiti zbog suprotnog saveta onih koji ga poznaju."
"Jedino u emu smo se svi mogli sloiti bio je predlog da njegov sluaj
iznesemo pred Gospodnju slukinju i ta god Gospod kae sloili smo se da
prihvatimo."
"Lino, nijedan od nas nije imao nita da kae protiv brata E, ve samo da ga
volimo i da se druimo s njime kao s bratom u crkvi i da ga visoko cenimo.
Crkva, sa bratom Vajtom kao predsedavajuim, traila je da to pitanje stavim
pred tebe i da tako vidimo kakve savete Gospod ima da nam da. Oekiujui
to skoriji odgovor, ostajem tvoj iskreni brat u Hristu A.L. Miller
P.S. Ovo pismo je bilo proitano pred crkvom i prihvaeno."
Mislei da bi njegovo lino pojavljivanje pred sestrom Vajt moglo dovesti do
povoljnijeg razmatranja njegovog sluaja, brat E je otiao u St. Helenu u toku
druge sedmice u januaru mesecu, ali sestra Vajt nije mogla da razgovara s
njime. On je ona u pismenom obliku izloio okolnosti svoga sluaja, i poslao
sestri Vajt sa datumom od 13. januara 1913. godine. Na dan 14. januara,
pismo pastora Millera od 8. januara i pismo brata E od 13. januara zajedno su
uruena sestri Vajt. Ona je dala sledeu izjavu poto je proitala oba pisma:
"Mislim da ovakva pitanja ne bi trebalo da dolaze pred mene. Ne mislim da je
moj posao da se bavim takvim pitanjima, osim kada su mi jasno otkrivena.
Treba da bude brae u crkvi koja imaju mudrosti i koja mogu da odlue o
ovom sluaju. Ja ne mogu da razumem takve probleme. Ne verujem da Bog
uopte eli da takve odgovornosti preuzimam na sebe. Ukoliko ne mogu da
ree to pitanje meu sobom uz pomo posta i molitve, onda treba da nastave
da se mole i da poste sve dok ne budu u stanju da to uine."
"Takvi problemi e se pojavljivati. Bie ih to znai, oni e morati da
odluuju o tako tekim pitanjima i zato moraju da naue da s njima postupaju
pravilno. Oni moraju da steknu iskustvo. Oni moraju izneti takve probleme
pred Gospoda i verovati da e Gospod uti njihove molitve i da e im dati
solidna iskustva u svim tim pitanjima, ali ne treba da ih iznose pred mene."
(Pastor V.C. Vajt je majci itao delove pisma pastora Mekvaga od 15. avgusta
1911. godine, posle ega je Elen G. Vajt izjavila:
"Nemam nikakve odreene svetlosti o ovom sluaju pa se zato ne usuujem
da izriito progovorim o njemu."
"On treba da prui dokaz da ga je Bog primio i da taj dokaz prui tako da
braa imaju neto opipljivo na emu mogu da grade. Neka kau: 'Daemo ti
priliku. Videemo da li e Gospod prihvatiti tvoj rad ili ne!'"

19

"Ali, ne bi bilo mudro da ja prihvatim odgovornost za taj sluaj. Ne mogu da

preuzmem ni najmanju odgovornost. Oni koji gledaju njegovo ponaanje iz
dana u dan treba da znaju da li se on dokazao i da li ga je Bog prihvatio."
(Poto je proitala pismo koje joj je Vilijam E. uputio 13. januara 1913.
godine, Elen G. Vajt je izjavila:)
"Ne mogu da preuzmem odgovornost za takve probleme. Teret je suvie
veliki. To bi me moglo stajati ivota. Neka oni koje je Bog postavio da nose
odgovornost deluju u skladu s hrianskim naelima." (Ms 2, 1913)
(U vezi sa pitanjem ta je sve obuhvaeno njegovom izjavom od 15.
septembra 1911, o dodeljivanju odgovornih mesta osobama koje su prole
kroz tako alosna iskustva, pastor V.C. Vajt je poetkom 1913. godine
izjavio:
"Izgleda sada da se u mislima neke brae pojavljuje pitanje kakvo je pravo
znaenje rei: 'Nemojte im davati odgovorna mesta!' Izjava se odnosila na
takve odgovornosti i takva unapreenja kakva su bila u mislima brae kada
su pitali o vraanju ovlaenja i potpunog priznanja osobe u zvanju
propovednika od strane Oblasti. Nije mi ni palo na um da bi se to moglo
primeniti i na vodstvo mesne crkve. Pitanje vodstva mesne crkve nije se tada
uopte razmatralo.'"

36. POZIV PROPOVEDNICIMA

iste ruke i isto srce. "Mi se pribliavamo sudu, i oni koji nose vest
opomene svetu moraju imati iste ruke i isto srce. Oni moraju imati ivu
vezu sa Bogom. Misli moraju biti neporone i svete, dua neokaljana, telo,
duh i dua moraju se prineti kao neporona, ista rtva Bogu ili je On nee ni
primiti..."
"Prema mladima, za pogreke relativno lakog karaktera, postupa se vrlo
otro. Ali, kada ljudi i ene sa bogatim iskustvom, koji su uzivali glas uzora
pobonosti, pokau svoj pravi karakter neposveen, nesvet, poronih misli,
raskalanog ponaanja tada je vreme da se i prema takvima postupa
odluno. Vee strpljenje koje se pokazuje prema njima samo je, koliko se
mojeg znanja tie, uticalo na njih da i blud i preljubu smatraju vrlo lakim
prestupom; i sve njihovo pretvaranje se onda pokazalo kao jutarnja rosa kada
sunce zasija."
Lani pastiri stada. "im budu izloeni iskuenju pokazuju svoje moralne
nedostatke oni nisu uesnici u boanskoj prirodi, niti su pobegli od
pokvarenosti koju je pouda donela u svet, ve su zemaljski, senzualni,
avolji. Sotona pronalazi u njima poneto to moe da razradi u oigledno
bezakonje i on koristi svoju priliku. Posledica je da su upravo oni koji tvrde da
su pastiri stada telesno orijentisani, da i stado koje im je povereno, iju
20

neporonost, skromnost i vrlinu treba strogo da uvaju, vode u raskalanost i

rasputenost.
Proklete stvari u logoru. "Nebeski aneli posmatraju ovo stanje sa
stidom, alou i odvratnou. Kako da neporoni nebeski aneli poslue ovoj
grupi? Kako da unesu nebesko videlo u skupove na kojima takvi propovednici
zastupaju Boji zakon, iako taj isti zakon kre kada god im se prui povoljna
prilika, ivei u lai, ponaajui se nepoteno radei u potaji, gajei svoje
pokvarene misli i raspaljujui svoje strasti, i onda iskoriavaju ljude i ene
koji se nalaze u iskuenju, kao i oni sami, da porue sve barijere, da iskvare
njihova tela i zagade njihove due? Kako samo mogu da ine sve to? Kako to
da nemaju nikakvog straha Bojega u sebi? I kakvu vrednost onda ima
njihova vera u istinu?"
"Oistite logor od ove moralne pokvarenosti, ak i onda kada se radi o
najviim ljudima na najviim poloajima. S Bogom se ne moemo igrati.
Razvrat je u naim redovima. Ja to znam, jer mi je pokazano da on jaa i da
se iri. Ima mnogo onoga to nikada neemo saznati, ali ve i ono to nam je
otkriveno ini da Crkva postaje odgovorna i kriva ukoliko ne uloi odlune
napore da istrebi zlo. Oistite logor, jer u njemu ima prokletih stvari!"
"Rei koje je Bog uputio Isusu Navinu glase: 'Neu vie biti s vama, ako ne
istrebite izmeu sebe prokletinje. Ustani, posveti narod i reci: osvetite se za
sutra, jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev: prokletstvo je usred tebe, Izrailju,
nee moi stajati pred neprijateljima svojim dokle ne uklonite prokletstva
izmeu sebe!' (Isus Navin 7, 12.13) Sve ovo se napisalo nama na korist, na
koje i posledak sveta doe."
Nema pravog temelja za nadu. "Nemam nikakvog stvarnog temelja da se
nadam za one koji su stajali kao pastiri stada i koje je milostvi Bog godinama
posnosio, upuujui im ukore, opomene i pretnje, ali koji su sakrivali svoje zle
puteve, i nastavljali da idu njima, odbacujui tako zakon Boga nebeskoga, jer
su se odavali razvratu. Mi ih moemo ostaviti da sami grade svoje spasenje sa
strahom i drhtanjem, nakon to smo sve uinili da bismo ih reformisali, ali im
ni u kojem sluaju ne smemo poveriti nadzor nad duama. Lani pastiri! O,
zar se zaista moglo dogoditi da ljudi koji su dugo godina radili ovaj posao
pokvare svoje puteve pred Gospodom posle tako velikih iskustava i tako
posebnog videla?"
Preljubnici u redovima propovednika su krivlji od Valtasara. "Istina,
koja mora da natera na suze sve nas, jeste da smo mi koji ivimo u ovo
poslednje vreme, oni na koje e doi kraj sveta, daleko krivlji od Valtasara. To
je mogue na vie naina."
"Kada ljudi poloe zavet posveenja da e sve svoje snage posvetiti svetoj
slubu Bogu, kada zauzmu poloaj tumaa biblijskih istina, kada preuzmu
sveani zadatak; kada Bog i sveti aneli budu pozvani kao svedoci sveanog
posveenja due, tela i duha slubi Bogu hoe li tada ti ljudi koji slue u
najsvetijoj slubi obeastiti svoje bogomdane sposobnosti i upotrebiti ih u
nesvete svrhe? Hoe li sveti sud, koji Bog treba da upotrebi u visoke i svete

21

svrhe, biti povuen sa svoga plemenitog, nadzornog poloaja da potpomae

poniavajue strasti?"
Definicija bludnice. "Zar to nije oboavanje idola najtee vrste? da usne
izriu rei hvale i oboavanja grenom ljudskom biu, da izgovaraju izraze
najdublje nenosti i dodvoravanja koji bi se mogli uputiti samo Bogu da se
sposobnosti posveene Bogu sveanim zavetom sada koriste u slubi
bludnice, jer svaka ena koja dozvoli da joj se na takav nain obraa bilo koji
ovek koji joj nije mu, koja slua njegove pokuaje pribliavanja, ijim
uima godi lavina raskonih izraza ljubavi, oboavanja i uzdizanja samo je
preljubnica i bludnica!" (TM 434.435)
Propovednici treba da prue pravi primer. "Propovednici evanelja bi
bili moni ljudi ukoliko bi Gospoda uvek imali pred sobom, i ako bi svoje
vreme posvetili prouavanju Njegovog karaktera, dostojnog oboavanja. Kada
bi to inili, ne bi bilo otpada, ne bi bilo odvajanja od Oblasti zato to su,
svojim rasputenim obiajima, osramotili Boje delo i izloili Isusa otvorenoj
sramoti. Sposobnosti svakog propovednika evanelja bi morale biti
upotrebljene da naue vernike i crkve da verom prihvate Hrista kao svog
Spasitelja, da ga unesu u svoj stvarni ivot, da ga uine svojim Uzorom, da
ue od Njega, da veruju u Njega, da Njega uzdiu. I sam propovednik bi se
morao baviti Hristovim karakterom. Morao bi razmatrati istinu, razmiljati o
tajnama otkupljenja, a posebno o Hrostovom posrednikom delu za ovo
vreme." (3SM 187)

37. SAVET PREDSEDNIKU GENERALNE KONFERENCIJE

Nemudro reavanje tekog sluaja. (Izvodi iz pisma, upuenog iz Evrope

pastoru Dordu Batleru o nekoliko propovednika u Sjedinjenim Dravama
koji su prestupili sedmu zapovest) "Dragi brate, primila sam tvoje poslednje
pismo i na pitanja koja si postavio u vezi s braom T i V. ne mogu odgovoriti
opirnije nego to sam to ve uinila. Sklona sam istom miljenju koje sam
imala kada sam pisala Donu V. Mislim da je savet koji sam njemu dala
dobar, i da su moja dobra braa postupala u skladu s tim savetom da on
treba da se preseli u Englesku i da tamo radi, uinila bi ono to mislim da je
ugodno Gospodu. ini mi se da se stanje sada pogoralo, to se njega tie.
Njemu su poverene odgovornosti, koje su ga na neki nain uzdigle. I moe
lako biti da sada vie nije u tako povoljnom poloaju da ide da radi u nekom
udaljenom podruju kao to je bio pre nekoliko meseci."
"to se tie njegovog sluaja, nisam promenila svoje miljenje. Ne mislim da
je njegov sluaj reavan mudro, ukoliko se uzme u obzir njegova dua. On je
predloio da se dokae, na svoju odgovornost, bez ikakvih trokova Oblasti, i
trebalo mu je pruiti tu priliku."
Ohrabrujui san Elen G. Vajt. "to se tie brata H, ne mislim da su tvoje
odluke bile najmudrije. Smatram da i on treba da dobije priliku da ivi. Ako je
22

ovek spreman i eli da doe u Evropu na svoju odgovornost, moda se

upravo tu krije mudrost. On se nikada nee oporaviti tu gde se sada nalazi i u
okolnostima pod kojima ivi. Pre mnogo meseci sam dobila san u kojemu sam
videla da se potpuno oporavio i da Boji blagoslovi poivaju na njemu, ali da
nije doao u taj poloaj uz tvoju pomo i uz pomo brata Haskela. Da je
ekao da tebe i na pastora Haskela, bar prema dranju koje ste zauzeli prema
njemu, ostao bi i dalje u tami i njegovo videlo bi se ugasilo u tami."
"Taj san je naveo V.C. Vajta da mu napie pismo u kojemu se raspitivao o
njegovoj spremnosti da pree u Evropu, prema odluci koju je tvoja Oblast
donela pre godinu dana, a onda uinila greku i poslala ga u Oklend umesto u
Evropu. Trebalo je da on smesta doe ovamo."
Odluka prema savetu. "Neemo u ovom sluaju vie ni na emu insistirati,
ali emo uiniti najvie to je u naoj moi da izbavimo njegovu duu od smrti
i da pokrijemo mnotvo greha. Ponekad sam veoma zbunjena i skoro da
donosim zakljuak da u sluaju kada mi se pokae zabluda ili neki teak greh
nita o tome ne govorim mojoj brai propovednicima ukoliko oni sami ne
znaju nita o tome i ukoliko se iskreno trude da pomognu zalutalome i da ga
ohrabre da se osloni na Boju milost i na zasluge raspetoga i vaskrsloga
Spasitelja, da u pokajanju i skruenosti gleda na Boje Jagnje i da ivi u
Njegovoj sili. 'Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi vai
budu kao skerlet, postae beli kao sneg; ako budu crveni kao crvac, postae
kao vuna.' (Isaija 1,18)"
"Nema one meavine karakternih elemenata koja pravednost i milost i Boju
ljubav dovodi u prekrasni sklad. Uglavnom ima suvie prianja, suvie otrih
rei i oseanja s kojima Gospod nema nita zajedniko. I upravo ta snana
oseanja utiu na nau dobru brau."
Sauee i saoseanje, ali i odluno delovanje. "Ja sam prinuena da
delujem otvoreno i da ukorim greh, ali sam Isus Hristos je u moje srce stavio
elju da radim u veri, s nenim saueem i saoseanjem prema zalutalima.
Ja ih neu ostaviti na miru, neu ih ostaviti da postanu igraka u rukama
Sotone i njegovih iskuenja. Ja neu da dozvolim sebi da igram ulogu
neprijatelja dua, kao to je predstavljena u sluaju Isusa, sina Josedekova i
anela. Due su plaene krvlju moga Otkupitelja!"
"Kada ljudi, i sami podloni iskuenjima, pogreivi smrtnici, uzmu sebi
slobodu da izriu presudu u sluaju nekoga drugoga koji je oboren u prainu,
i kada uzmu na sebe, povodei se za svojim oseanjima ili oseanjima svoje
brae, da odluuju koliko oseanja grenik treba da pokae da bi dobio
oprotenje, preuzimaju na sebe zadatak koji im Bog nije poverio. Kako znam
da ima onih koji su pali u veliki greh, za koje smo radili i s kojima smo radili, i
kako znam da je Bog kasnije prihvatio njihov trud, kako znam da su me takvi
preklinjali da ih prepustim samima sebi i da se ne optereujem njihovim
sluajem, kazala sam: 'Neu odustati od vas, morate prikupiti snagu da
pobedite!' Ti ljudi su sada u aktivnoj slubi...."
Ne odobravati greh, ali zadobijati grenike. "Moj um je u velikoj
nedoumici zbog svega toga, jer ne mogu da uskladim te misli s kursom koji
23

se sada provodi. Ja se plaim da odobrim greh, ali se isto tako plaim da

grenika prepustim njegovoj sudbini i da ne preduzmem nikakve napore da
ga vratim. Kada bi naa srca u veoj meri bila nadahnuta Hristovim Duhom,
mislim da bismo morali imati vie Njegove oseajne ljubavi i raditi u sili
Njegove dohovne moi da vratimo zalutaloga i da ga ne prepustimo vlasti
Sotone."
Neophodna je religija dobroga srca. "Nama je neophodna religija
dobroga srca, tako da ne samo da ukoravamo, zameramo i opominjemo sa
svim strpljenjem i naukom, ve i da uzmemo grenika u svoj zagrljaj vere i da
ga odnesemo do Hristovog krsta. Moramo ga dovesti u vezu s Spasiteljem
koji oprata grehe."
"Boli me vie nego to mogu da izrazim reima kada vidim tako malo
sklonosti i umenosti da se spasavaju due koje su pale u Sotoninu zamku.
Gledam tako hladnu farisejtinu, pokuaj da se onaj koji je pao u zamku
neprijatelja dua odgurne od sebe i mislim: ta bi bilo da se Isus tako ponaa
prema nama? Zar treba dozvoliti tom duhu da jaa meu nama? Ako je tako,
neka ni moja braa oproste, ali ja ne mogu da radim s njima. Ne elim da
uestvujem u takvoj vrsti rada."
Mesna, a ne gvozdena srca. "Seam se pastira koji je krenuo za
izgubljenom ovcom ili izgubljenoga sina. elim da te dve prie iz ivota utiu
na moje srce i na moje misli. Mislim o Isusu, kakvu ljubav i kakvu nenost je
On pokazivao prema zalutalim, palim ljudima, a onda se seam otrih osuda
koje neko izrie svome bratu koji je poklekao pred iskuenjem i moje srce se
ispunjava bolom. Vidim gvoe u srcima i mislim da bismo se morali moliti za
mesno srce..."
"elela bih da imamo mnogo vie Hristovoga Duha i mnogo manje svoga
duha i da se mnogo manje povodimo za ljudskim miljenjima. Ako treba da
pogreimo, neka to bude na strani milosti, a ne na strani osude i otrog
postupanja." (Letter 16, 1887)

38. SAVETI MISIJI PO GRADOVIMA I UPRAVNICIMA USTANOVA

Ponaanje voa misija u gradovima. (Ovaj savet je upuen 1893.

godine, kada je posebna vrsta evaneoskih napora u gradovima obavljana
pod imenom 'Misija po gradovima'. Ovu vrstu delovanja obavljali su timovi
propovednika, literarnih evanelista, medicinskih radnika i drugih. Danas se
slina delatnost ponekad obavlja pod imenom "kola na terenu")
"Misije su neophodne kao temelj misionarskih napora u naim velikim
gradovima; ali, ukoliko oni koji stoje na elu misija ne uloe istrajne napore
da sauvaju svaki poloaj tako da Sotona ne preuzme kontrolu, pretrpeemo
gubitke..."

24

"Sa svakom misijom moraju biti povezani brani parovi koji e se ponaati
krajnje pristojno. Ali, opasnost ne preti samo mladima, ve i oenjenim i
udatim ljudima i enama; radnici moraju podii zidove ednosti i vrline oko
sebe tako da ene ne zavode ljude i da ljudi ne zavode ene sa puta stroge
ednosti. uvajte se od svega to makar samo lii na zlo!"
Zaljubljeniki sentimentalizam preovladava. "Oenjeni ljudi prihvataju
panje udatih ili neudatih ena; i ene izgledaju oarane, gube razum,
duhovnu razboritost i normalan zdrav razum; tako da ine ono to Boja Re
osuuje... Objavljeni su im jasni ukori i otvorene opomene, ali oni i dalje idu
istim putem kojim su drugi proli pre njih. Kao da igraju neku zaaranu igru.
Sotona ih navodi da unitavaju sami sebe, da dovode u opasnost Boje delo,
da iznova razapinju Bojega Sina, i da ga izlau otvorenom sramoenju."
"Nema nikakve sigurnosti ni za koga, bio mlad ili star, ukoliko ne osea
potrebu da Gospoda na svakom koraku pita za savet. Samo oni koji odre
usku vezu sa Bogom bie u stanju da naue da ljude ocenjuju po Njegovim
merilima, da potuju ono to je neporono, dobro, skromno i krotko. Srce se
mora strogo uvati, kao to je Josif uvao svoje srce. Tada e se svako
iskuenje da skrenemo s puta vrline doekati odlunim reima: 'Kako bih
mogao uiniti tako grdno zlo i Bogu zgreiti?' Ni najsnanije iskuenje nije
izgovor za greh. Bez obzira koliko je snaan pritisak kojemu ste izloeni, greh
je vae delo. Sedite tekoe je u neobraenom srcu."
Najgora vrsta izdajnika. "ovek koji tvrdi da je godinama verovao u istinu
za sadanje vreme, kojega njegova braa smatraju dostojnim da zauzima
odgovorne poloaje u misijama i ustanovama, moe da postane neoprezan
kada ga promena okolnosti izloi iskuenju, a ponekad i on sam moe kuati
druge. Njegov sluaj je zaista alostan, jer prikazuje delovanje pokvarenog
srca, nedostatak one naelnosti kojom mora da raspolae svaki hrianin."
"Kada onaj kojemu su poverene velike odgovornosti izneveri svoju svetu
dunost i sebe preda Sotoni u ruke da kao orue nepravde seje seme zla,
kvarei srca i misli drugih, postaje izdajnik najgore vrste. Od jednog takvog
ukaljanog, pokvarenog uma mladi esto primaju prvu poronu misao koja ih
navede na ivot srama i prljavtine."
Radnici kojima nedostaju vrsta naela. "Ako ljudi postavljeni na elo
misija nemaju one vrstine naela koja e ih sauvati od svakog traga
zbliavanja ili neprikladne prisnosti sa mladim devojkama i enama, uprkos
videlu koje im je tako jasno objavljeno, treba ih otpustiti bez pruanja druge
prilike. Kod takvih ljudi se zapaa neka izopaenost due, koja ih navodi na
takve nerazumne obiaje i navike da njima daleko nadmauju sve dobro koje
mogu da uine. Mi ivimo u vremenu moralne pokvarenosti; svet je postao
drugi Sodom. Oni koji oekuju dolazak Sina ovejega, oni koji znaju da se
nalaze upravo na samim granicama venoga sveta, treba da prue primer koji
e biti u skladu s njihovom verom. One koji nisu u stanju da sauvaju
neporonost i svetost Bog nee prihvatiti. Istinska Boja deca imaju duboko
ukorenjena naela koja se ne mogu pokolebati u iskuenjima, zato to Hristos
verom nastava u njihovom srcu."

25

Druga prilika beskorisna. "Druga prilika bi bila potpuno beskorisna onima

iji je moralni smisao tako izopaen da ne vide opasnost kojoj su izloeni.
Ukoliko posle mnogo vremena provedenog u istini njena sila posveenja nije
u njima izgradila karakter obeleen pobonou, vrlinom i neporonou, bez
odlaganja prekinite njihovu vezu s misijom, jer bi preko njih Sotona uneo ta
ista labava oseanja u misli onih kojima su morali posluiti kao uzor vrline i
moralnog dostojanstva. Sve to makar samo lii na zaljubljeniki
sentimentalizam, na neprikladnu prisnost, mora se odluno ukoriti." (GCB
1893, 162)
Nemamo vremena za pokvarene nagone. "Nae vreme milosti je u
najmanju ruku kratko. Mi nemamo nimalo vremena da poputamo
pokvarenim nagonima. Prisnost oenjenih ljudi s udatim enama i mladim
devojkama je odvratna pred Bogom i pred anelima. Drskost mladih devojaka
u nametanju svoga drutva mladim ljudima, u zadravanju na mestima na
kojima oni rade, u zapoinjanju razgovora s njima, u voenju obinih, praznih
razgovora, deluje poniavajue na njihovu enskost. Sve to umanjuje njihovu
vrednost, ak i u oima onih koji i sami ine to isto."
"Postoji pozitivna neophodnost da se provedu reforme u svim naim
ustanovama. Svaka lakoumnost, svaka neprikladna panja ljudi i ena jednih
prema drugima mora da bude osuena i prekinuta. Neki, ak i oenjeni ljudi,
koji su se uputali u takve povrne prisnosti, pokuali su da se izgovore i da
izbegnu osudu tvrdei da nisu uinili nita moralno pogreno. Zar nije
moralno pogreno zadirkivati se, aliti se i ukazivati laskavu panju mladim
enama? Zar ne pokreemo u njihovim mislima proces razmiljanja koji se
vie ne moe promeniti? Zar vi svojim koketiranjem i nepristojnostima ne
odobravate takvo ponaanje?"
"Vi koji zauzimate odgovorna mesta i tvrdite da ste hriani, zar vi ne
odobravate tu prisnost koja vodi u greh? Kakve izvetaje je nebeski Straar
uneo u nebeske knjige? Zar nikakva moralna teta nije nanesena osobama s
kojima ste bili na takav nain prisni? Da, zaista je bila nanesena! Ostavljeni su
utisci koji e ostati neizbrisivi. Te devojke su sada utvrene u svojim
navikama koketiranja i flertovanja. Svako takvo poputanje ini ih grubima i
drskima. One su sve vie i vie oarane drutvom ljudi i ena koji su
lakomisleni i isprazni, iji razgovori su sve pre samo ne sveti, neporoni i
oplemenjavajui."
Definicija moralno loeg ponaanja. "Nita moralno loe nismo uinili!'
to je izgovor svih koji su bili ukoreni zbog slinog ponaanja. ta je to
moralno loe? Zar su vaa duhovna ula postala tako neosetljiva da ne
moete da prepoznate istinu? Zar ne znate da vinova loza nema trnja, niti na
iku raste groe? Ukoliko je istina prodrla do unutranjih odaja due, ona
e razviti neporoan moralni ukus. I tada e se videti da svi ti neprihvatljivi,
nemoralni obiaji predstavljaju u stvari praktino odbacivanje Hrista, da su
greh koji prlja duu... Triarije, podrugivanja, poalice, laskanja, upuena
mladim devojkama i enama, deacima i ljudima, sve su to plodovi sa trnjem,
i rastu samo na trnju, jer se drvo prepoznaje po svojim plodovima."

26

"Neka se oni koji tvrde da ispovedaju Hristovu religiju ne poniavaju da vode

triave razgovore, da uspostavljaju neprikladnu prisnost sa enama bilo kojeg
statusa, udatima ili neudatima. Treba da se dre svoga pravog mesta sa svim
dostojanstvom. Istovremeno treba da budu drutveni, ljubazni i usluni
prema svima."
"Mlade dame treba da budu uzdrane i skromne. Kada izlaze da se proetaju,
zdravlja radi, nije im potrebna ruka pomonica nijednog mukarca. Ne smeju
da prue nikakvu priliku da se o njihovom dobru loe govori."
Svaka zdrvastvena ustanova misionarsko polje. "Na elo naih
ustanova treba da budu postavljeni ljudi koji nemaju samo dobro, zdravo
rasuivanje, ve i visoko moralno dranje, koji e biti oprezni u svom
ponaanju, neporoni u svom govoru, koji e se seati svog visokog i svetog
poziva i koji e znati da postoji Straar, verni svedok svakog dela i svake rei.
Ukoliko bi ljudi u naim ustanovama gajili nizak nivo razmiljanja, ukoliko bi
njihovi razgovori vie kvarili nego to bi uzdizali, trebalo bi ih smesta udaljiti s
njihovog mesta i prekinuti svaku njihovu vezu sa ustanovom, jer bi sigurno
moralno kvarili druge. Dobrobit cele ustanove mora da se osigura. Uvek
imajte na umu da je svaka od naih zdravstvenih ustanova misionarsko polje.
Boje oko je na njima i danju i nou. Niko ne sme uzimati sebi slobodu da
dozvoli makar samo i nagovetaj zla u njima." (SpT Series BBB, broj 16,
stranica 6.7)

39. PRELJUBNICI I LANSTVO U CRKVI

Jedna rana izjava Elen G. Vajt. "Gospod nas je pozvao na duhovni posao
prolog prvog dana u sedmici (Nedelja, 5. februar 1854) i dok smo bili
zadubljeni u tople molitve, bila sam odnesena u vienju i videla sam stanje
nekih takozvanih pripadnika Bojeg Izrailja. Videla sam stanje mnogih na
naem sastanku u Osvegu. Videla sam da stoje na putu Bojem delu,
posebno oni u Kodenoju. Videla sam da je Bog nezadovoljan njima, ali i
nekima u Ruzveltu."
"Aneo mi je rekao: 'Sekira jo nije stavljena na koren drveta!' Oni koji su
poputali zlim strastima svoga srca bili su primani u lanstvo. Da je Gospod
uinio brata Ruzvelta nadglednikom stada, on bi sigurno video zlo i
pokvarenost meu narodom. Sekira jo nije stavljena na koren drveta! Bog se
nije promenio niti je postao drukiji. On je i dalje Bog revnitelj i nee sada
posmatrati greh s nita vie odobravanja nego to je to inio u vreme starog
Izrailja. Greh je greh. Greh se ne prikazuje u svoj svojoj grenosti, ve kao
da ga Bog olako gleda."
Neizmerni greh. "Videla sam da su sedmu zapovest prekrili neki koje
Crkva i dalje dri u svom lanstvu. Tim grehom oni su navukli Boje
nezadovoljstvo na sebe. Ovaj greh je odvratan u ove poslednje dane, ali su
vernici Crkve navukli na sebe Boje nezadovoljstvo i prokletstvo zato to su
27

ga tako olako ocenjivali. Videla sam da je to neizmeran greh i da se ne

preduzima nikakav ozbiljan napor, kao to bi trebalo da bude, da se ukloni
uzrok Bojeg nezadovoljstva i Njegovog mrtenja, tako to bi se preduzele
stroge, temeljite mere prema prestupnicima."
"To ima uasan, izopaen uticaj na mlade. Oni gledaju kako se olako tretira
greh krenja sedme zapovesti i kako onaj koji je uinio taj odvratni greh treba
jedino da prizna da je pogreio i da mu je ao i da onda i dalje uiva sve
prednosti Bojega doma i da i dalje ostane u zajednitvu Crkve."
"Oni su pomislili da taj greh i nije tako veliki, olako su ocenjivali krenje
sedme zapovesti. I to bi bilo dovoljno da se koveg Boji udalji iz logora, ak i
kada ne bi bilo drugih greha koji bi uinili da koveg bude udaljen i da Izrailj
oslabi."
Preljubnici treba da budu lieni lanstva u Crkvi. "Oni koji su prekrili
sedmu zapovest treba da budu lieni lanstva u Crkvi, oni ne mogu uivati
prednost njenog zajednitva niti Bojeg doma. Aneo mi je rekao: 'To nije
greh uinjen u neznanju! To je greh svesno uinjen i Bog e ga pohoditi na
straan nain, bez obzira da li je onaj koji ga je uinio mlad ili star!' "
Drsko, namerno greenje. "Nikada u prolosti ovaj greh nije u Bojim
oima bio tako izuzetno grean kao u sadanje vreme. Zato? Zato to Bog
sada eli da oisti sebi poseban narod, koji ezne za dobrim delima. I upravo
u vreme kada Bog isti sebi ovaj posebni narod, u naoj sredini se pojavljuju
ovi neposveeni pojedinci. Uprkos jasnim istinama koje su uli uasima koje
Boja Re iznosi pred njih uprkos blistavim istinama za ovo poslednje vreme
koje su objavljene da bi probudile Izrailj oni gree drsko, daju maha svim
razularenim strastima svoga telesnoga srca, zadovoljavaju svoje niske
nagone, sramote Boje delo, a onda priznaju da su zgreili i da im je ao!"
"I Crkva ih prima i kae 'Amin!' na njihove molitve i preporuke, koje su smrad
u Bojim nozdrvama i prizivaju Njegov gnev da se izlije na logor. On nee
boraviti na njihovim skupovima. Oni koji nastave da hode tako bezglavo,
pokrivajui ove grehe, bie preputeni svojim putevima, da budu ispunjeni
svojim delima."
"Oni koji su u stara vremena inili ove grehe bili su izvoeni iz logora i
kamenovani. Sadanja i vena smrt bila je njihov deo; ali, poto je kazna
kamenovanjem ukinuta, ljudi se bez mere preputaju ovom grehu i misle da
ine samo neki mali prestup." (Ms 3, 1854)
Nema pomoi ovom oveku. (Zaostavtina E.G. Vajt nema dovoljno
dokumenata po kojima bi se odredila priroda greha ovog vernika, ali Artur L.
Vajt se sea da je uo svoga oca, V.C. Vajta, kako govori o izrazito odvratnom
sluaju rodoskvrnua)
"Nema mogunosti da E. bude primljen u zajednitvo Boje Crkve. On je sam
sebe stavio izvan dohvata pomoi Crkve, tako da vie ne moe da ima
ikakvog zajednitva s Crkvom niti glasa u njoj. On je sam tvrdoglavo odredio
svoj smer u ivotu i odbio da slua ukore. Sledio je sklonosti svoga
28

pokvarenoga srca, prekrio je Boji sveti zakon, i osramotio delo sadanje

istine."
"Iako se ne znam kako iskreno pokaje, Crkva e morati da ostavi postrani
njegov sluaj. Ako bude otiao na Nebo, morae da ode sam, bez zajednitva
sa Crkvom. Stalna osuda od Boga i Crkve mora uvek poivati na njemu da se
merilo morala ne bi oborilo u prah i pepeo." (1T 215)

40. ZAJEDNIKA IZJAVA ELEN I DEIMSA VAJTA

(Iako su ovu izjavu zajedniki potpisali Elen i Deims Vajt, potpuno je jasno
da ona uiva punu podrku Elen G. Vajt)
Mogunost povratka. "to se tie sluaja povreene sestre A.G, mi bismo
kazali, odgovarajui na pitanje J.H.V, da je karakteristika najveeg broja onih
koji su pali u greh, kao to se to dogodilo njenom muu, da nemaju nikakav
stvarni pojam o veliini svoga greha. Neki, meutim, imaju i vraaju se u
Crkvu, ali ne pre nego to steknu poverenje Bojeg naroda svojim
neogranienim priznanjem i razdobljem iskrenog pokajanja. Ovaj sluaj sadri
tekoe koje nisu svojstvene drugima, pa bismo mi dodali samo sledee:
1. U sluajevima krenja sedme zapovesti, kada kriva strana ne pokazuje
iskreno pokajanje, ukoliko povreena strana moe da dobije razvod braka ne
stvarajui od sebe i svoje dece poseban sluaj, ukoliko sebe i decu razvodom
ne dovede u tei poloaj, onda je slobodna da to uini.
2. Ukoliko bi bilo oigledno da bi razvodom sebe i decu dovela u tei i
nepovoljniji poloaj, moemo da kaemo da ne znamo nijedan biblijski tekst
po kojemu bi nevina strana bila kriva ako ostane u tom braku.
3. Vreme i napor i molitva i strpljenje i vera i poboan ivot mogu dovesti do
reforme. iveti s nekim koji je prekrio brani zavet i koji je izloen sramoti i
porugama zbog svoje grene ljubavi, a sam nije svestan svoga stanja, izjeda
duu kao ivi rak; a ipak, razvod je doivotna rana na srcu. Neka Bog bude
milostiv nevinoj strani. Brak se mora svestrano razmotriti pre sklapanja!
4. Zato, o zato se ljudi i ene koji bi mogli da budu potovani i dobri i da
na kraju dosegnu Nebo, zato se sami tako jeftino prodaju avolu, ranjavaju
svoje bliske prijatelje, sramote svoju porodicu, nanose sramotu i Bojem delu,
i na kraju odlaze u propast? Neka im Bog bude milostiv! Zato oni koji su
upali u taj zloin ne prue dokaze iskrenog pokajanja ija je veliina u skladu
s veliinom njihovog zlodela, zato se ne obrate Hristu da dobiju milost,
zato, koliko god im je to mogue, ne izlee rane koje su zadali?
5. Meutim, ukoliko prestupnik ne uini ono to bi trebalo da uini, i ukoliko
je nevina strana izgubila zakonsko pravo da dobije razvod poto je nastavila
da ivi s njime i posle otkrivanja njegovog prestupa, ne vidimo zato bi nevina
29

strana uinila greh ako ostane u tom braku, jer bi svoje moralno pravo da
ode mogla ostvariti samo na tetu svoga ivota i zdravlja, koji njenim
ostajanjem nisu dovedeni u pitanje.
6. Kao i u dane Nojeve, jedan od greha ovoga vremena je i elja za
sklapanjem nepromiljenih i prenagljenih brakova. Sotona se krije iza toga.
Ako je Pavle mogao da ostane neoenjen, ako je mogao da to isto preporui i
drugima, tako da i on i oni mogu da se potpuno posvete Gospodu, zato ne
bi i oni koji ele da se potpuno stave Gospodu na raspolaganje i da budu
sigurni da e izbei brige, nevolje i gorinu, tako esto prisutnu u ivotu onih
koji su izabrali brani status, ostati isti kao i on to je bio? ak ta vie, ako je
on odluio da ostane neoenjen i ako je mogao da to stanje preporui i
drugima, zar ne bi danas, osamnaest stolea posle njega, ostati ono to je on
bio moglo predstavljati prihvatljivu alternativu za one koji ekaju dolazak Sina
ovejega, ukoliko ne postoje jasni dokazi da bi u suprotnom popravili svoj
poloaj i Nebo uinili sigurnijim? Ako je tako mnogo stavljeno na kocku, zato
ne bismo svaki put stali na sigurniju stranu?" (R&H, 24, mart 1868)

DEO X - LJUBAV PREMA ZALUTALIMA I ISKUANIMA

41. BOJA LJUBAV PREMA GRENICIMA

Nebo i ovekovo srce. "Dok Hristos otvara Nebo za oveka, ivot koji nam
On daje otvara ovekovo srce za Nebo. Greh ne samo da nas odvaja od Boga,
ve u ovekovoj dui unitava i elju i sposobnost da upozna Boga. Hristov je
zadatak da onemogui sav taj uticaj zla. Sposobnosti due, paralizovane
grehom pomraeni um, uzopaenu volju On ima snagu da oivi i obnovi.
On nam otvara riznice svemira, a preko Njega dobijamo i sposobnost da
prepoznamo i iskoristimo ta blaga." (Ed 28.29)
Isus poznaje svakog pojedinca. "Isus svakoga od nas poznaje
pojedinano i dirnut je sveu o naim slabostima. On svakoga od nas
poznaje po imenu. On zna i samu kuu u kojoj ivimo, ime svakog njenog
stanovnika. Ponekad je davao uputstva svojim slugama da idu u izvesnu ulicu
u izvesnom gradu, u tu i tu kuu i da pronau jednu od Njegovih ovaca."
"Svaku duu Isus tako potpuno poznaje kao da je jedina za koju je kao
Spasitelj umro. Nevolja svake od njih dira Njegovo srce. Uzvik u pomo dopire
do Njegovog uha. On je i doao da sve ljude privue k sebi. On ih poziva:
'Hajdete za mnom!' i Njegov Duh deluje na svako srce da ga pokrene da doe
k Njemu. Mnogi odbijaju da budu privueni. Isus zna koji su to. On zna i ko
radosno prihvata Njegov poziv i ko je spreman je da se prepusti Njegovom
pastirskom staranju. On sam kae: 'Ovce moje sluaju glas moj, i ja
poznajem njih, i za mnom idu!' (Jovan 10,27) On se stara o svakoj svojoj ovci
kao da na celom licu Zemlje nema nijedne druge." (DA 479. 480)

30

Osloboena sedmostruke opsednutosti. "Mariju su svi smatrali velikom

grenicom, ali je Hristos znao okolnosti koje su oblikovale njen ivot. On je
mogao ugasiti svaku iskru nade u njenom srcu, ali to nije uinio. Upravo ju je
On podigao iz dubine oajanja i propasti. Sedam puta je sluala kako ukorava
demone koji su upravljali njenim srcem i umom. Sluala je Njegove glasne
povike Ocu dok se molio za nju. Znala je kako je greh odvratan Njegovoj
neokaljanoj neporonosti i u Njegovoj sili ona je pobedila."
Marijino preobraenje. "Iako je u ljudskim oima njen sluaj izgledao
beznadean, Isus je u Mariji video sposobnosti da ini dobro. On je sagledao i
bolje strane njenog karaktera. Plan otkupljenja je pruio ljudskom rodu velike
mogunosti i trebalo je da u Mariji te mogunosti nau svoje ostvarenje.
Njegovom blagodau ona je postala uesnik u boanskoj prirodi. Osoba koja
je pala, iji um je bio stan demonima, postala je vrlo bliska Spasitelju u
zajednitvu i u slubi."
"Upravo je Marija sedela kraj Njegovih nogu i uila se od Njega. Upravo je
Marija izlila na Njegovu glavu dragoceno ulje pomazanja i oprala Njegove
noge svojim suzama. Marija je stajala kraj krsta, sledila ga je do groba. Marija
je prva dola na grob posle Njegovog vaskrsenja. Upravo je Marija prva
objavila vaskrslog Spasitelja."
"to je vei greh, to je i vea potreba za Spasiteljem. Isus poznaje okolnosti
svake due. Vi moete kazati, ja sam grean, vrlo grean. I moda zaista i
jeste, ali to ste gori, to vam je Isus neophodniji. On nikada nee odbaciti
uplakanu, skruenu duu. On nikome ne govori sve to bi mogao kazati, ali
poziva svaku uzdrhtalu duu da se ohrabri. On e dati potpuno pomilovanje
svakome koji dolazi k Njemu i trai oprotenje i obnovljenje."
"Hristos je mogao zaduiti nebeske anele da izliju sudove Njegovog gneva
na na svet, da unite one koji su puni mrnje prema Bogu. On je mogao
izbrisati ovu tamnu mrlju iz svog svemira, ali On to nije uinio. On danas stoji
kraj kadionog oltara, iznosei pred Boga molitve onih koji trae Njegovu
pomo."
"Due koje se obraaju Njemu traei utoite, Isus podie iznad optubi i
sukobljenih jezika. Nijedan ovek ni pali aneo ne mogu optuiti te due.
Hristos ih sjedinjuje sa svojom boansko-ljudskom prirodom. One stoje pokraj
velikog Nosioca greha u svetlosti koja sija s Bojeg prestola. 'Ko e optuiti
izabrane Boje? Bog koji pravda? Ko e osuditi? Hristos Isus, koji umre, pa
jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu i moli se za nas?' (Rimljanima
8,33.34)" (DA 568)
Nepogreivi Pomonik. "Dua koja se predala Hristu u Njegovim oima je
dragocenija od celog sveta. Spasitelj bi pretrpeo celu agoniju u Getsimaniji da
bi jedna dua bila spasena za Njegovo carstvo. On nikada nee odbaciti
nijednoga od onih za koje je umro. Ukoliko Njegovi sledbenici ne odlue da
ga ostave, On e ih vrsto drati."
"U svim naim nevoljama imamo nepogreivog Pomonika. On nas ne ostavlja
da se sami borimo s iskuenjima, da ratujemo protiv zla, dok nas konano ne
31

skre tereti i tuga. Iako je On sada sakriven od pogleda smrtnika, uho vere
moe da uje Njegov glas kako govori: 'Ne plai se, jer ja sam s tobom!' 'I
bejah mrtav i evo sam iv u vek veka!' (Otkrivenje 1,18) Ja sam pretrpeo
vae tuge, iskusio vae borbe, suoio se s vaim iskuenjima. Znam vae
suze; i ja sam plakao. Poznajem i bol koji lei suvie duboko da bi se mogao
poveriti ljudskim uima. Nemoj misliti da si sam i zaboravljen. Iako tvoj bol ne
dira nijednu strunu nijednog srca na Zemlji, pogledaj na mene i ivi! 'Ako e
se i gore pomaknuti i humovi pokolebati, opet milost moja nee se odmaknuti
od tebe i zavet mira mojega nee se pokolebati, veli Gospod, koji ti je
milostiv.' (Isaija 54,10)" (DA 483)
Mrnja prema grehu, ljubav prema greniku. "Isus se podigao i
gledajui prema eni, rekao: 'eno, gde su oni koji te optuuju? Zar te niko
nije osudio? Niko, Gospode! I Isus joj ree: Ni ja te ne osuujem, idi i ne
grei vie!"
"ena je stajala pred Isusom, zgurena od straha. Njegove rei: 'Koji je meu
vama bez greha, neka prvi baci kamen!' zazvuale su joj kao smrtna
presuda. Nije se usuivala ni da podigne pogled prema Spasiteljevom licu,
ve je tiho oekivala svoj kraj. Zaprepaeno je gledala kako njeni tuioci
odlaze bez rei, postieni; a onda su rei nade doprle do njenih uiju: 'Ni ja te
ne osuujem, idi i ne grei vie!' Slomljena srca se bacila pred Isusove noge,
jecajui je govorila o svojoj ljubavi punoj zahvalnosti, oblivena gorkim suzama
priznavala je svoj greh."
Poetak novog ivota. "Ovo je za nju bilo poetak novog ivota, ivota
neporonosti i mira, posveenoga sluenju Gospodu. Podiui ovu posrnulu
duu, Isus je uinio vee udo nego leei najteu telesnu bolest. Izleio je
duhovnu bolest koja bi se zavrila venom smru. Ova pokajnica je postala
jedna od Njegovih najvernijih sledbenica. Portvovnom ljubavlju i odanou
uzvratila je na Njegovu milost i Njegovo oprotenje."
"Ovim delom opratanja ovoj eni i njenim pozivanjem da pone iveti boljim
ivotom, Hristov karakter je zablistao lepotom savrene pravednosti. Iako nije
ulepavao njen greh, niti umanjio njenu svest o krivici, Isus se trudio da je
spase, a ne da osudi. Svet je za ovu posrnulu enu imao samo prezir i
porugu, ali joj je Isus uputio rei utehe i nade. Bezgreni se saalio na
slabosti grenika i pruio svoju ruku da mu pomogne. Dok su je licemerni
fariseji optuivali, Isus ju je pozvao: 'Idi, i ne grei vie!'. "
Hrianska ljubav je spora da osudi. "Nije Hristov sledbenik onaj koji,
odvraena pogleda, okree lea greniku, ostavljajui ga da nesmetano ide
putem koji vodi u propast. Oni koji se nalaze u prvim redovima kada treba
optuiti druge, revnosni da ih privedu pravdi, esto su u svom ivotu daleko
krivlji od njih. Ljudi mrze grenike, dok istovremeno vole greh. Hristos mrzi
greh, a voli grenika. To e biti duh svih onih koji slede Hrista. Hrianska
ljubav je spora da optui, ali brza da prepozna pokajanje, spremna da oprosti,
da ohrabri, da vrati zalutaloga na put svetosti, i da utvrdi njegove stope na
njemu." (DA 461.462)

32

Isus, prijatelj grenika. "elela bih da privuem vau panju na

dragocena obeanja Boje Rei. Nemaju sva Boja deca istu silu, isti
temperament, isto poverenje i istu smelost. Ja sam zaista radosna to naa
oseanja nisu nikakav dokaz da nismo Boja deca. Neprijatelj e te kuati da
misli da si se odvojila od Boga i da te On vie ne voli, ali, na Gospod nas i
dalje voli i to moemo znati po reima koje je zabeleio samo radi sluajeva
kao to je na: 'A ako ko sagrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista,
pravednika!' (1. Jovanova 2,1) 'Ako priznajemo grehe nae, veran je i
pravedan da nam oprosti grehe nae i oisti nas od svakog bezakonja.' (1.
Jovanova 1,9)"
"A sada, draga moja sestro, imam dokaz da te Bog voli; i da te dragi
Spasitelj, koji je dao sebe za tebe, nee odbaciti od sebe samo zato to se
nalazi u iskuenju i zato to si u svojoj slabosti moda bila savladana. On te i
dalje voli."
"Petar se odrekao svoga Gospoda u asu nevolje, ali Isus nije odbacio svog
jadnog uenika. Iako je Petar mrzio sebe, Gospod ga je voleo i posle svog
vaskrsenja pozvao ga je po imenu i poslao mu ljubaznu poruku. O, kakvog
ljubaznog, saoseajnog Spasitelja punog ljubavi mi imamo! I On nas voli iako
greimo!"
Dragocena Boja obeanja. "Nemoj da te brige udalje iz naruja naeg
dragog Spasitelja, poivaj s poverenjem u veri. On te voli; stalo mu je do
tebe; blagosilja te i dae ti svoju blagodat i svoj mir. On ti govori: 'Oprataju
ti se gresi tvoji!' (Matej 9,2) Ti si, moda, potitena zbog svojih telesnih
nedostataka, ali oni nisu dokaz da Gospod ne radi za tebe iz dana u dan. On
e ti oprostiti, u obilnoj meri oprostiti. Okrui svoju duu ugodnim Bojim
obeanjima. Isus je na nepokolebljivi, nepogreivi Prijatelj, i On eli da se
osloni na Njega."
"Bog je na poslu, ali i Sotona je na poslu. Sotona bi eleo da nae misli odvoji
od naeg monog Pomonika, da nas navede da razmiljamo o pokvarenosti
svoje due, da mislimo da su sve njene sposobnosti uzalud potroene, da
smo osramotili Gospoda. Odvrati pogled od sebe i gledaj Hristovo
savrenstvo."
Hristova pravednost za nas. "Mi sami ne moemo izgraditi svoju
pravednost. Hristos u svojim rukama ima istu haljinu pravednosti i On sam
e je staviti na nas. On e nam uputiti slatke rei oprotenja i obeanja. On
e naoj ednoj dui otvoriti izvore ive vode na kojima se moemo osveiti.
Ona nas poziva da doemo k Njemu sa svim svojim teretima, svim svojim
alostima, i obeava da emo nai spokojstvo. Prema tome, kada dolazimo k
Njemu, moramo verovati da e nam oprostiti i moramo pokazati svoju veru
poivanjem u Njegovoj ljubavi. Srce je pokrenuto svime to je neno, i
neporono i uzvieno visokim ambicijama, svetim radostima,
oplemenjujuim pobudama, saueem punim ljubavi, eljom da pruimo
neophodnu pomo."
Ponuda potpunog oprotenja. "Isus vidi krivice iz prolosti, izgovara rei
oprotenja, i mi ga ne smemo osramotiti sumnjajui u Njegovu ljubav.
33

Oseanje krivice se mora poloiti u podnoje krsta na Golgoti. Svest o

grenosti nam je otrovala izvore ivota i istinske sree. I zato sada Isus kae:
'Poloi sve to na mene. Ja u uzeti tvoje grehe i dau ti mir. Nemoj vie
odbacivati svoje samopotovanje, jer sam te ja otkupio pod cenu svoje krvi.
Ti pripada meni. Ja u ojaati tvoju oslabljenu volju, ukloniu i tvoje aljenje
zbog greha."
"Okreni onda prema Njemu svoje zahvalno srce, koje drhti od neizvesnosti, i
uhvati se za nadu koja ti je ponuena. Bog prihvata tvoje slomljeno, skrueno
srce i daje ti bezuslovno oprotenje. On nudi da te usvoji u svoju porodicu,
nudi ti svoju blagodat da ti pomogne u tvojim slabostima. Dragi Spasitelj e
te voditi napred korak po korak, ako bude stavila svoju ruku u Njegovu i
dozvolila da te On usmerava."
"Istrauj dragocena Boja obeanja. Ako Sotona tvojim mislima namee
pretnje, odvrati se od njih i prioni uz obeanja; neka se tvoja dua tei
njihovim sjajem. Oblak je mraan sam po sebi, ali, kada se ispuni svetlou,
dobija boju sjajnog zlata, jer je slava Boja na njemu."
"Neka Gospod blagoslovi tvoju duu sa ovih nekoliko rei koje me je
pokrenuo da ti uputim." (Letter 99, 1896)
Predmeti Boje ljubavi i interesovanja. "Gospod Bog preko Isusa Hrista
celoga dana prua svoju ruku pozivajui grene i posrnule. On eli da ih sve
primi. On dobrodolicom pozdravlja sve. Njemu je na slavu da pomiluje i
najveeg grenika. On e oteti plen monome, osloboditi zarobljene, On e
istrgnuti raspaljenu glavnju iz ognja. On e spustiti zlatni lanac svoje milosti
do najveih dubina ljudske pokvarenosti i podii ponienu duu, otrovanu
grehom."
"Svako ljudsko bie je predmet ljubavi i interesovanja Onoga koji je dao svoj
ivot da bi ljude vratio Bogu. Za krivu i bespomonu duu, koju je Sotona lako
mogao da uniti svojim zamkama i varkama, On se stara onako kako se pastir
stara o ovci iz svoga stada." (MH 161.162)

42. RAZUMETI DRUGE

Duevne muke onoga koji se kaje. "Kada grenik postane svestan svojih
greha, trudite se da ne unitite njegovo samopotovanje. Nemojte ga
obeshrabrivati svojom ravnodunou ili nepoverenjem. Nemojte govoriti: 'Pre
nego to mu budem poklonio svoje poverenje, priekau da vidim da li e
izdrati!' esto upravo ovo nepoverenje navodi grenika koji se nalazi u
iskuenju da posrne."
"Treba da razumemo slabosti drugih. Mi veoma malo znamo o duevnim
patnjama onih koji su bili okovani lancima tame i kojima nedostaje odlunosti
i moralne snage. Vrlo je bedno stanje onoga koji pati od grinje savesti; on je
34

slilan nekome koji je omamljen, koji se tetura, pada u prah. On nita ne

moe da vidi jasno. Njegov um je pomraen, ne zna koji korak da preduzme.
Mnoga takva jadna dua je pogreno shvaena, necenjena, ispunjena
oajanjem i agonijom izgubljena, zalutala ovca, koja ne moe da nae
Boga, iako ima beskrajnu elju za oprotenjem i mirom."
Snani uticaji na zlo. "O, neka se ne izgovori nijedna re koja bi izazvala
jo dublji bol! Dui koja je umorna od ivota u grehu, i koja ne zna gde da
nae olakanje, predstavite Spasitelja punog sauea. Uzmite je za ruku,
podignite je, uputite joj rei pune ohrabrenja i nade! Pomozite joj da se
uhvati za Spasiteljevu ruku... Mi moramo sebe zamisliti na mestu onoga koji
se nalazi u iskuenju. Razmislite o sili naslea, o uticaju pokvarenih drugova i
okoline, o snazi loih navika. Zar bi trebalo da se udimo to se mnogi kvare
pod takvim uticajima? Zar bi trebalo da se iznenaujemo to su spori da se
odazovu pozivima da ustanu, naporima da se podignu?" (MH 167.168)
Neno sauee. "udesne li ljubavi da je Bog, beskrajni Bog, nama
ukazao prednost da mu se obraamo nenim imenom Otac! Nijedan zemaljski
otac ne bi tako ozbiljno pozivao zalutalo dete kao to to ini Onaj koji nas je
stvorio, kada poziva prestupnika. Nijedan ljudski interes nikada nije
nepokajanome upuivao tako nene pozive."
"I prema tome, s kakvim nenim saoseanjem bismo mi morali da radimo za
grene i zalutale, koji propadaju svuda oko nas. Dok radimo moramo biti
nadahnuti istim Duhom kojim je Isus bio nadahnut, ispunjeni istom nenou
punom saaljenja, kojom je On bio ispunjen. Kada se ivom verom budemo
uhvatili za Boja obeanja, kada budemo iveli od svake rei koja izlazi iz usta
Bojih, onda emo se staviti na Hristovu stranu, onda e Njegov Duh i
Njegova blagodat sjediniti svoje napore s naim naporima da due dovedemo
do poznanja boanske volje." (Ms 35, 1886)
Sauee prema krivcima. "Kako se malo povezujemo sa Hristom u
onome to bi trebalo da bude najvra veza zajednitva izmeu Njega i nas
vezom sauea prema izopaenim, krivim, napaenim duama, koje su
mrtve u gresima i prestupima svojim! Neovenost oveka prema oveku je
na najvei greh. Mnogi misle da predstavljaju Boju pravednost iako potpuno
proputaju da predstave Njegovu nenost i Njegovu veliku ljubav. esto se
oni koje doekuju mrko i otro nalaze na udaru iskuenja. Sotona se rve s tim
duama i stroge, neoseajne rei ih obeshrabruju i doprinose da postanu plen
sile kuaa."
"Veoma je osetljiv posao baviti se umom oveka. Jedino Onaj koji ita svako
srce zna kako da navede oveka na pokajanje. Jedino Njegova mudrost nam
moe osigurati uspeh u pribliavanju izgubljenima. Vi moete stati ukoeno,
mislei: 'Svetiji sam od tebe.' i uopte nee biti vano koliko je tano tvoje
miljenje i koliko istinite tvoje rei; one nikada nee dosegnuti srce. Hristova
ljubav, pokazana reima i delima, prokrie svoj put do due; dok neprestano
ponavljanje propisa ili dokazivanje nee postii nita."
"Nama je potrebno mnogo vie hristolikog sauea, ne samo obinog
sauea prema onima koji nam izgledaju besprekorni, ve sauea prema
35

siromanim duama koje se bore za ivot, koje su esto savladane manama,

koje padaju u greh i koje se kaju, koje se nalaze u iskuenju i bivaju
obeshrabrene. Mi treba da poemo svojim blinjima, dirnuti, kao i na
milosrdni Prvosvetenik, saueem prema njihovim nedostacima." (MH 163.
164)
Posledice hladnoe i zanemarivanja. "Meutim, meu nama kao ljudima
osea se nedostatak dubokog, iskrenog, srdanog sauea i ljubavi prema
onima koji padaju u iskuenje i gree. Mnogi su pokazivali hladnou i greno
zanemarivanje, dranje koje je Hristos opisao kao prelaenje na drugu stranu,
kao najvee mogue udaljavanje od onih kojima je naa pomo najpotrebnija.
Novoobraena osoba vrlo esto vodi otar sukob sa svojim ukorenjenim
navikama i sa nekim posebnim oblikom iskuenja, i kada bude savladana
nekom velikom strau ili sklonou, postaje kriva za nesmotrenost ili neko
stvarno zlo. Upravo se tada od njegove ili njene brae trai energinost,
taktinost i mudrost da bi se posrnula dua vratila i ponovo stekla duhovno
zdravlje. U takvim sluajevima treba primeniti savet Boje Rei: 'Brao, ako i
upadne ovek u kakav greh, vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotkosti,
uvajui sebe da i ti ne bude iskuan.' (Galatima 6,1) 'Duni smo, dakle, mi
jaki slabosti slabih nositi, a ne sebi ugaati.' (Rimljanima 15,1)"
"Meutim, kako se malo Hristovog saaljenja i Njegove nenosti vidi u
ponaanju Njegovih takozvanih sledbenika! Kada neko pogrei, drugi esto
uzimaju sebi slobodu da njegov sluaj prikazuju u to tamnijim bojama. Oni
koji su, moda, krivi za isto tako velike grehe, samo u nekom drugom smeru,
postupaju prema svome bratu sa surovom otrinom. Prestupi uinjeni zbog
neznanja, nepromiljenosti ili slabosti se naduvavaju da izgledaju kao
namerni, unapred smiljeni gresi. Kada vide due koje skreu s pravog puta,
neki skrtavaju ruke i kau: 'Rekao sam da e tako biti! Znao sam unapred da
se toj osobi nije moglo pokloniti poverenje!' Na taj nain se ponaaju isto
onako kao to se ponaa Sotona, uivajui to su se njihova zla sumnjienja
pokazala kao tana." (5T 604.605)
Ljubav prema onima koji gree. "Mi nismo svi jednako organizovani, a
mnogi meu nama nisu ni vaspitani pravilno. Njihovo obrazovanje je bilo
nepotpuno. Neki su nasledili nagao temperament, njihovo vaspitanje u
detinjstvu nije ih nauilo da vladaju sobom. S tim vatrenim temperamentom,
esto su sjedinjene i zavist i ljubomora. Neki imaju mane na drugim
podrujima. Ima i onih koji su nepoteni u postupanju prema drugima, koji
sebi u poslovima suvie dozvoljavaju. Drugi su samovoljni u porodicama,
skloni da vladaju. Njihov ivot je daleko od onoga to bi morao biti. Njihovo
vaspitanje je potpuno pogreno. Njima nije bilo reeno da postoji greh
preputanja vlasti tih zlih osobina; i upravo zato im ni greh ne izgleda
izuzetno grean. Drugi, ije vaspitanje nije bilo u toj meri pogreno, koji su
dobili neto bolju obuku, razvili su mnogo bolji karakter. Meutim, hrianski
ivot svih nas stoji pod velikim pozitivnim ili negativnim uticajem naeg
prethodnog vaspitanja."
"Isus, na Zastupnik, upoznat je sa svim okolnostima koje nas okruuju i
postupa prema nama u skladu sa videlom koje imamo i okolnostima u koje
smo stavljeni. Neki su se daleko bolje organizovali od drugih. Dok su neki
36

stalno uznemiravani, izmueni i u nevoljama zbog svojih neugodnih

karakternih osobina, moraju da se bore protiv svojih unutranjih neprijatelja i
pokvarenosti svoje prirode, drugi nemaju ni upola toliko borbe. Oni se skoro
bez ikakvih tekoa sreu sa svojom braom i sestrama i rade s onima koji
nisu tako dobro organizovani kao oni." (2T 74)
Dobrodoplica pokajniku. " 'I tako razlikujui, jedne milujte!' (Juda 22)
Oni koji su mudri po Bojoj mudrosti shvatie due kojima je neophodna
pomo, due koje su bile savladane, i koje, iako su se iskreno pokajale, jedva
da se usuuju nadati, ukoliko ih neko ne ohrabri. Gospod e pokrenuti srca
onih koje je uinio pristavima svoje blagodati da sa dobrodolicom prihvate te
uzdrhtale, pokajnike due u zajednitvo svoje ljubavi. Gospodnji istinski
sledbenici nee se ponaati prema grenicima kao da su oni izvan domaaja
oprotenja. Oni e imati saaljenja prema onima koji su se nalazili u
nepovoljnim okolnostima i koji su dozvolili Sotoni da ih povede na zabranjene
puteve."
"Te due su zgreile Bogu, ali, ako se pokaju i pokau iskrenost svoga
pokajanja svojim naporima da slue Gospodu, ko bi se smeo usuditi da im
zabrani da dou Bogu? Ohrabrite ih! Dajte im priliku da ponovo steknu ono
to su izgubili. Oholost, lakomstvo, senzualnost, moda su bili njihovi najtei
gresi. Ukaite im na njihove zablude, ali ne tako da ih udaljite od Hrista.
Reima sauea i ljubavi privucite ih Njemu. Koliko god da su nisko pali,
nemojte im unitavati nadu u oprotenje. Radite za njih, molite se s njima,
ukazujte im na Otkupitelja..."
Ne osuujte druge. "Ozbiljnim, hristolikim naporima ljudi e biti
osvedoeni i obraeni, i Bog e im oprostiti. Neka niko ne odbaci duu koja
naputa sluenje Sotoni i trai oprotenje od Isusa. 'I tako razlikujui, jedne
milujte!' Kada prue dokaz da se Boji Duh bori s njima, pruite im svako
mogue ohrabrenje zbog stupanja u Gospodnju slubu. Nemojte ih
obeshrabriti ni svojom ravnodunou, odvraanjem od njih po naelu: 'Svetiji
sam od tebe!' (Isaija 65,5)"
"Oni koji se ponaaju kao fariseji moda nisu krivi za potpuno iste grehe kao i
oni koje osuuju kod drugih, ali mogu da budu krivi za grehe koji su jo
mnogo tei u Bojim oima. Svako e biti nagraen prema svome radu. Neka
se oni koji osuuju druge dobro uvaju, da ne bi bili osueni pred Bogom
zbog farisejstva." (Ms 37, 1902)
Ljudi ljubavi, a ne kao bodljikavi kesteni. "Moramo oekivati da emo
morati da se suoimo i da podnosimo velike nedostatke kod onih koji su jo
mladi i neiskusni. Hristos nas je zaduio da ispravljamo takve u duhu
krotkosti, ali e nas uzeti na odgovornost ukoliko ih svojim ponaanjem
navedemo na obeshrabrenje, oajanje, ili gurnemo u propast. Ukoliko
svakodnevno ne negujemo dragocenu biljku ljubavi nalazimo se u opasnosti
na postanemo uskogrudi, neosetljivi, licemeri, kritiki raspoloeni,
proglaavajui sebe pravednima, iako nam jo mnogo treba da bi nas Bog
priznao kao svoje. Neki su neljubazni, nagli i grubi. Slini su kori kestena
bodu svakoga ko ih takne. Takvi priinjavaju neizrecivu tetu pogreno
predstavljajui naeg ljubaznog Spasitelja."
37

"Mi moramo zadovoljiti uzvienija merila ili emo biti nedostojni da se

nazovemo hriani. Mi moramo razviti duh s kojim je Hristos radio za
grenike. Oni su Njemu isto toliko mili koliko i mi. Oni su isto toliko sposobni
da postanu trofeji Njegove blagodati i naslednici Njegovog carstva. Meutim,
oni su izloeni zamkama pokvarenog neprijatelja, izloeni opasnostima i
kvarenju, i bez spasonosne Hristove blagodati, sigurno bi propali. Da smo ovo
pitanje posmatrali u pravoj svetlosti koliko bi naa revnost bila jaa, koliko bi
se umnogostruili nai ozbiljni, portvovani napori da bismo se pribliili onima
kojima su neophodni naa pomo, nae molitve, nae sauee, naa ljubav?"
(5T 605. 606)
Isus, na Primer. "Upravo je odbaene, carinike i grenike, prezrene u
narodima, Isus pozivao i svojom ljubaznou i ljubavlju privlaio da dou k
Njemu. Jedina grupa koju nikada nije podupirao bili su ljudi koji su cebe
visoko cenili i s potcenjivanjem gledali na druge."
"ak je i prema onima koji su najdublje pali postupao s potovanjem. Hristu
je priinjavalo neprekidni bol da bude suoen s neprijateljstvom,
izopaenou i poronou; ali nikada nije izrekao nijednu jedinu re kojom bi
pokazao da je Njegova osetljivost bila uasnuta ili Njegov prefinjeni ukus
povreen. Bez obzira kakve su bile zle navike, koliko jake predrasude i tate
strasti ljudskih bia, On se uvek sa svime suoavao s nenou punom
sauea. Ukoliko budemo dobili deo u Njegovom Duhu, sve ljude emo
prihvatati kao brau, koja se bore sa slinim iskuenjima i nevoljama, koja
esto padaju i ponovo ustaju, koja se suoavaju s obeshrabrenjima i
tekoama, eznu za saoseanjem i pomoi. I tada semo postupati na takav
nain da ih ne obeshrabrimo ili odbacimo, ve da probudimo nadu u njihovim
srcima." (MH 164. 165)

DODATAK A
MASTURBACIJA I DUEVNE BOLESTI
U svojoj naunoj raspravi pod naslovom "Masturbaciono ludilo, istorija ideje"
(Journal of Mental Science 108, 1. januar 1962) E.H.Her se poziva na studiju
izvedenu na 500 pacijenata koji su bili leeni u Dravnoj psihijatrijskoj bolnici
u Ajovi, i kae da su autori studije pod naslovom "Uloga koju je masturabacija
imala u izazivanju mentalnog rastrojstva" (Journal of Nervous and Mental
Disorders, 76:220, 1932) ustanovili da se u dvadeset i dva sluaja
masturbacija pojavljuje kao oigledno najvaniji faktor u nastajanju
rastrojstva.
Isti autor nastavlja:
"Autori su zakljuili da je mentalni sukob izazvan masturbacijom, a ne sama
navika, doveo do bolesti i oni veruju da je ovaj zakljuak potvren
38

efikasnou psihoterapije usmerene na preoblikovanje pacijentovih ideja o

masturbaciji. Meutim, sama injenica da su 15 od 22 pacijenta patili od
depresije mora izazvati sumnju u verodostojnost ovog umerenog zakljuka,
jer depresivni pacijenti nisu samo skloni da optuuju sebe za zanemarivanje
onoga to sami smatraju zdravstvenim pravilom, ve i da se oporavljaju od
bolesti bez obzira da li su leeni psihoterapijom."
Na ovaj nain Her stavlja pod sumnju zakljuke Malamuda i Palmera, ali kae,
to je veoma znaajno, da je njihova studija "jedan od zaista retkih pokuaja
ukoliko se njegovih saznanja tie, jedini stvarni pokuaj naunog
prouavanja masturbacione hipoteze (pretpostavke da masturabacija moe
izazvati duevnu bolest).
Poto je priznao da "nema nikakvog naina da se obori masturbaciona
hipoteza" Her nudi svoj konani zakljuak: "Sve to bismo mogli da kaemo,
na temelju dokaza, glasi da je povezanost masturbacije i mentalnog
rastrojstva vrlo slaba i promenljiva, i da stoga, ukoliko je masturbacija izrok
bolesti, verovatno nije neki njen vrlo vaan uzrok."
Prema tome,iako ovi autori umanjuju mogunost da masturbacija moe da
bude povezana s duevnom boleu, oni je ne odbacuju u potpunosti. Jo je
znaajnije, autor naglaava da je uinjen samo jedan jedini pokuaj da se
masturbaciona hipoteza nauno proui i dokae.
Piui o mastirbaciji odraslih osoba Lester C. i Elis Krou zakljuuju: "Posledice
ovog oblika seksualne perverzije nisu do sada jo potpuno poznati."
Dr Dejvid Horobin, sa Oksfordskog univerziteta izjavljuje:
"Koliina cinka u ejakulatu je tolika da samoi jedna ejakulacija moe oveka
liiti celokupne koliine cinka koja je apsorbovana preko creva u toku jednoga
dana. Ukoliko izgubljena koliina nije nadoknaena poveanim unoenjem
preko hrane, ponovljene ejakulacije mogu izazvati nedostatak cinka i
pojavljivanje razliitih problema, meu njima i impotencije."
"ak je mogue, uzimajui u obzir vanost cinka za rad mozga, da su
moralisti 19. stolea bili u pravu kada su govorili da ponovljene masturbacije
mogu doprineti da ovek poludi!" (Vitabooks: St. Albans, Vermont, 1981,
page 8)
Ova izjava je slina izjavi koju je dao dr Karl Pfajfer u svojoj knjizi o cinku. On
izjavljuje:
"Mrzim to da kaem, ali kod pacijenata sa nedostatkom cinka, seksualna
izbuenja i intenzivna masturbacija mogu ubrzati ludilo." (Zink and other
Micro-nutritients, Keats: New Canaan, Conn. 1978, page 45)

39

Nee se svi medicinski autoriteti sloiti s ovim zakljucima, ali je znaajno da

postoje neki ije studije i istraivanja dovode do miljenja koja se prilino
slau s uenjem Elen G. Vajt.
Vidi knjigu Child Guidance, pages 439-456, i potrai dalje informacije o ovom
predmetu!
DODATAK B.
JEDAN RANI PROBLEM U CRKVI
Na prvoj adventistikoj delegatskoj konferenciji, koja je odrana u Montereju,
Miigen, od 4. do 6. oktobra 1862. godine raspravljalo se o etiri pitanja, od
kojih je prvo glasilo: "Kako da se ponaamo prema razvedenim brakovima?"
Pojam "razvedeni brakovi" je opisan kao stupanje u brak osoba "koje su
prethodno bile razvedene od svojih dotadanjih mueva ili ena iz drugih
razloga osim onoga koji je spomenut u Matej 19, i posle toga stupile u brak s
drugom osobom. Treba li takve osobe, kada prihvate vest istine za sadanje
vreme, primati u zajednitvo Crkve?" (R&H, 14. oktobar 1862)
Pitanje je bilo stavljeno na dnevni red jednog odbora konferencije. Nikakav
zapis nije sauvan o nekoj usvojenoj preporuci ili akciji.

40