Sedmica

molitve

SEDMICA MOLITVE 2020. Vrednosti

Carstva i
hrišćanski
način življenja
Strana 6

Neuporedivi
Adventistički Hristos
svet Strana 12

Susreti koji
menjaju život
Strana 16

Objavljivanje
evanđelja
svetu
Vernost hrišćanskom
načinu života
Adventistički
svet Vernost hrišćanskom
načinu života
N eposredno pre svog vaznesenja, Isus Hristos je svojim
sledbenicima uputio važan nalog – da svetu objave
evanđelje (videti Matej 28,18-20).
Naša tema ove sedmice je „Objavljivanje evanđelja svetu
– Vernost hrišćanskom načinu života“. A šta hrišćanski način
Molitvena sedmica života ima zajedničko sa objavljivanjem Hrista svetu? Ima
dosta toga. Jer, način na koji živimo otkriva ko smo mi kao
hrišćani. Koje su naše vrednosti i prioriteti? Na šta trošimo
3 Prva subota svoje vreme i sredstva? Kakav život vodimo?
»Reč je Tvoja žižak nozi mojoj« „Šta znači biti hrišćanin? To znači biti nalik Hristu“, tvrdila
Ted Vilson je Elen Vajt.* On je naš primer i jedino posredstvom Nje-
gove blagodati i sile možemo biti verni Njegovom pozivu,
6 Nedelja oslanjajući se u potpunosti na Hrista i Njegovu Reč.
Tokom ove sedmice istražićemo neke veoma važne
Vrednosti Carstva i
teme, počevši od Biblije kao osnove hrišćanskog načina
hrišćanski način življenja života. Pogledaćemo kako vred-
Odri Anderson nosti carstva prožimaju hrišćansko
življenje i kako hrišćanske vrline
8 Ponedeljak upravljaju našim životom. Zdravlje
Učiti se svetom življenju je vrlo važan aspekt hrišćanskog
Alen Korali načina života. Ako Hrista doživlja-
vamo kao svoj uzor, bićemo zaista
10 Utorak ohrabreni i nadahnuti. Pozabavi-
Uživajte život u punini! ćemo se takođe i uticajem medija
Torben Bergland na hrišćanski način života kao i
pitanjem seksualnosti u životu
12 Sreda hrišćanina. Ovu posebnu sedmicu
Neuporedivi Hristos završićemo razmišljanjem Elen Vajt na temu: „Živeti u
Angel Manuel Rodrigez vreme kraja – hrišćanski način života i događaji poslednjih
dana“.
16 Četvrtak Nadam se da ćete mi se pridružiti u ovom proučavanju
Susreti koji menjaju život povezanosti koja postoji između hrišćanskog načina života
i objavljivanja Hrista svetu. Hajde da se ponizno molimo za
Klaus Popa
obećani pozni dažd Svetog Duha i silu koju samo On može
18 Petak da pruži kako bi nam pomogao da živimo za Njega.
Sve je učinio lepim * Ellen G. White, Manuscript Releases (Silver Spring, Md.: Ellen G. White Estate,
Džina Volen 1990), vol. 9, p. 230, egwwritings.org/?ref=en_9MR.230.1&para=59.1290.

20 Druga subota
Živeti u vreme kraja Ted Vilson je predsednik Generalne konferencije
Elen G. Vajt Crkve adventista sedmog dana.

23 Molitvena sedmica za decu

Vernost u hriščanskom
načinu života
Linda Mej Lin Koh

2
 B
Prva Subota
io je to prelomni trenutak u mom životu.
Posle diplomiranja na Akademiji Takoma
u državi Merilend, u Sjedinjenim Drža-

»Reč je
vama, odlučio sam da nastavim studije na
koledžu La Sijera (koji je sada univerzitet) u
Kaliforniji, više od 4.100 kilometara daleko

Tvoja
od kuće. Kada sam stupio u tu novu i važnu
fazu života, otac mi je u jednom pismu
poslao kartu sa sledećim citatom koji je ispisao vlastitom
rukom:

žižak nozi
„Posveti se Bogu ujutro. Neka ti to bude prvi posao. Neka
tvoja molitva glasi: ‘Uzmi me, o Gospode, da budem potpuno
Tvoj. Polažem sve svoje planove pred Tvoje noge. Upotrebi me

mojoj«
danas u Tvojoj službi. Budi sa mnom, i neka se sav moj posao
obavlja u Tebi.’ Tako treba da bude svakog dana. Svakog jutra
posveti sebe Bogu za taj dan. Predaj Mu sve svoje planove, da
bi ti Njegovo proviđenje ukazalo da li da ih sprovedeš, ili da od
njih odustaneš. Tako ćeš, iz dana u dan, svoj život predavati u
Biblija kao osnov Božje ruke. I tako će se tvoj život oblikovati da bi postajao sve
hrišćanskog načina sličniji Hristovom.“1
Ne samo da sam cenio vreme i brigu koju mi je otac posve-
života tio podelivši taj citat sa mnom, već mi je i ta snažna poruka
Duha proroštva mnogo značila. Od tada sam zavoleo spise
TED VILSON Elen Vajt.

3
 Godinama sam taj rukom pisani
citat čuvao u svojoj Bibliji, sve
dok je nisam izgubio. Zato sam
pre par godina zamolio oca da mi
ponovo zapiše isti citat, i sada tu
drugu verziju uvek imam u Bibliji.
Taj citat mi je veoma dragocen i
sam po sebi, ali i kao podsetnik
na očevo interesovanje za moje
duhovne potrebe. Dakle, nikad
ne gubite svoj duhovni fokus i ne
smatrajte nebitnim vreme koje ula-
žete u svoju decu. Ono će doneti
duhovnu dobit preko uticaja i sile
Svetog Duha.
SILA BOŽJE REČI
Ali dok se svakodnevno posve-
ćujemo Bogu i iznosimo pred
Njega svoje planove, veoma je
važno da odvojimo vreme da
saslušamo šta nam On govori
preko Biblije. Jer - „Riječ je Tvoja
žižak nozi mojoj, i vidjelo stazi
mojoj“ (Psalmi 119,105).
Mnoge humanističke filozofije
koje se u današnjem svetu nad-
meću za našu pažnju, naposletku
nas mogu povesti veoma mrač-
nom stazom. Međutim, pouzda-
nost Božje Reči je dokazana. Ona
osvetljava naš put i daje nam
čvrsto, božansko usmerenje. Ona
pruža osnov za razvijanje i oču-
vanje odnosa sa Isusom Hristom;
iz nje učimo šta znači voditi život
kakav nam je On namenio. To je
Hristova živa reč – vanvremenska
istina koja nadilazi sve ljudske
kulture i upućuje nas na kulturu
neba.
Kada Ga je sotona izazvao, Isus
je smelo izjavio: „Ne živi čovjek o
samom hljebu, no o svakoj riječi
koja izlazi iz usta Božijih“ (Matej
4,4). To nam govori koliko je svaki
deo Svetog pisma važan. I mada
ne tvrdimo da je Bog reč po reč
diktirao tekst Biblije, mi je prihva-
tamo kao potpuno nadahnutu
od Svetog Duha. Petar to veoma
jasno tvrdi: „Imamo najpouzda
4
niju proročku riječ i dobro činite
što pazite na nju, kao na vidjelo
koje svijetli u tamnome mjestu...
I ovo znajte najprije da nijedno
proroštvo književno ne biva po
svome kazivanju; jer nikad proroš-
tvo ne bi od čovječije volje, nego
naučeni od Svetoga Duha govo-
riše sveti Božiji ljudi“ (2. Petrova
1,19-21).
TEMEL JNA ISTINA
U molitvi za svoje učenike (i
nas), Hristos je sledećom izjavom
ukazao na silu Reči: „Posveti ih isti-
nom – tvoja Reč je istina“ (Jovan
17,17 SSP).
U svetu u kom se istina smatra
relativnom, nečim što se zasniva
na ličnom doživljaju, Hristos
smelo tvrdi da Njegova Reč –
Biblija – predstavlja postojanu,
nepromenljivu istinu. Silom Sve-
tog Duha Njegova istina deluje
na naše srce tako što nas menja i
posvećuje.
Zbog toga je Biblija od temelj-
nog značaja za hrišćanski način
života. Ona nam definiše šta
znači biti Hristov sledbenik (videti
Matej 5). Ona nam ukazuje na
pobožne uzore i otkriva da je
„put... bezakonički hrapav“ (Priče
13,15). Ona pruža vanvremensku
mudrost, koja nas može „umudriti
na spasenije“ (2. Timotiju 3,15),
a ipak je dovoljno jednostavna
da čak i dete može da je razume.
Kroz istoriju i proroštvo vidimo
kako je Bog upravljao događajima
u prošlosti, i stičemo uverenje da
će se i ono što nam tek predstoji
takođe dogoditi (Isus Navin 21,45;
2. Korinćanima 1,20). Sa stranica
Svetog pisma saznajemo svoje
poreklo i svoju sudbinu (1. Mojsi-
jeva 1,1; Otkrivenje 21,1.7; Otkri-
venje 22,17).
Putem Svetog pisma i molitve
upoznajemo Boga. „Ako želite da
upoznate Spasitelja, proučavajte
Sveto pismo“, čitamo u knjizi Put
Putem Svetog
pisma i molitve
upoznajemo
Boga.
Hristu. „Ispunite celo srce Božjim
rečima. One su živa voda što gasi
vašu goruću žeđ. One su živi hleb
sa neba.“2
Elen Vajt objašnjava: „Biblija nije
napisana samo za teologe. Napro-
tiv, ona je namenjena običnim
ljudima. Velike istine neophodne
za spasenje iznete su u njoj jasno
kao dan. I niko neće pogrešiti niti
će zaći s puta, osim onih koji se
povode za svojim ličnim rasuđi-
vanjem umesto da slede jasno
otkrivenu Božju volju.“3
Ona zatim upozorava: „Ne bi
trebalo da se povodimo za tvrd-
njama bilo kog čoveka u vezi sa
učenjem Pisma, već da sami za
sebe proučavamo Božju Reč.”4
VLASTITI TUMAČ
Takav način proučavanja je
podržan biblijsko-istorijskim (ili
biblijsko-gramatičkim) pristupom
čitanju Božje Reči, kao što je opi-
sano u dokumentu „Metode pro-
učavanja Biblije“, izglasanom od
strane svetske crkve.5 Taj pažljivo
razmotreni metod proučavanja
dopušta da Biblija samu sebe
tumači, a ne da to čini neki poje-
dinac ili kultura, kao što pojedini
kritički metodi ohrabruju čitaoce
da čine. To je dalje objašnjeno u
knjizi Velika borba:
„Jezik Biblije trebalo bi objasniti
u skladu s njegovim očiglednim
značenjem, ukoliko nisu upotre
bljeni simboli i stilske figure... Kad
bi ljudi prihvatali Bibliju onako
kako je napisana, kad ne bi bilo
lažnih učitelja da zavode i zbu-
njuju njihov um, bilo bi ostvareno
delo koje bi obradovalo anđele i
u Hristovo stado dovelo hiljade i
hiljade onih koji sada lutaju stran-
puticom.“6
Vekovima su muškarci i žene
snosili veliki rizik prihvatajući
Bibliju onako kako je napisana.
Neki su čak i život položili zbog
svoje odanosti Svetom pismu.
Međutim, danas je ta knjiga
uveliko dostupna. Svake godine
štampa se više od 100 miliona
Biblija, a samo jedno od njenih
internet izdanja preuzeto je više
od 100 miliona puta.7 Tome treba
dodati i mnoga druga raspoloživa
internet izdanja.
VEROVANJE U BOŽJU REČ
Očigledno, mnogi smatraju da
je važno imati Bibliju, ali koliko
njih veruje da je važno čitati je,
razmišljati o njoj i slediti njene
savete?
Jevreji iz Vereje nesumnjivo
su verovali u to. „Ovi pak bijahu
plemenitiji od onijeh što žive u
Solunu; oni primiše riječ sa svijem
srcem, i svaki dan istraživahu po
Pismu je li to tako“ (Dela 17,11).
A to možemo i mi. Svakodnevno
čitanje Biblije, udruženo sa moli-
tvom, predstavlja temelj našeg
duhovnog iskustva. Ako nismo
povezani sa nebom, ne možemo
duhovno da rastemo (videti 2.
Petrova 3,18). A kolika je samo
prednost to što svakodnevno
imamo priliku da posegnemo za
Bogom, znajući da On čezne da
razgovara s nama!
Ja nastojim da svakog dana, čim
ustanem iz kreveta, padnem na
kolena. Predajem se u Božje ruke,
tražeći mudrost i prisustvo Sve-
tog Duha u svom životu. Gospod
nikad ne propušta da se postara
za nas. Trudim se da Bibliju čitam
na sistematičan način, prema
planu za čitanje „Verujte proro-
cima Njegovim“8. Čitam i druge
delove Biblije uporedo sa Duhom
proroštva. Takođe nalazim da
je korisno proučavati biblijsku
pouku i druge izvore za proučava-
nje koji nas jačaju u našem hoda-
nju sa Gospodom.
Uvek se molim pre čitanja Božje
Reči, jer Bibliji nikad ne bi trebalo
pristupati bez molitve kojom tra-
žimo vođstvo Svetog Duha. Tako
sam zahvalan za „Pisanu Reč“, koja
je drugi vid utelovljene „Žive Reči“
– Isusa Hrista!
Kao adventistički hrišćani, ne
dopustimo nikome da nas odvrati
od svakodnevnog proučavanja
Božje nadahnute, pisane Reči.
Upijajmo duboke istine Svetog
pisma i savete Duha proroš-
tva. Time će naš duhovni život
biti neizmerno obogaćen. Dok
budemo svakoknevno hodali sa
Bogom, u prisnom razgovoru s
Njim, On će nas preobraziti isto
kao Enoha.
„Usred života ispunjenog
aktivnim radom, Enoh je istrajno
održavao vezu sa Bogom. Što
su veći bili njegovi napori, što je
većem pritisku bio izložen, to su
njegove molitve bivale istrajnije
i ozbiljnije... Povlačio bi se, da
jedno vreme provede u samoći,
osećajući glad i žeđ za onim zna-
njem koje jedino Bog može da
prenese. Održavajući takvu vezu
sa Bogom, Enoh je sve više odra-
žavao božanski lik.
I mi bi trebalo da hodamo sa
Bogom. Ako to budemo činili,
naša lica biće ozarena sjajem
Njegove prisutnosti,... i mi ćemo
svedočiti o Njegovoj sili, govoreći:
Slava Bogu! Dobar je Gospod, i
dobra je reč Gospodnja... Oni koji
budu preneseni na nebo na kraju
vremena, biće upravo oni koji su
održavali vezu sa Bogom na zem-
lji.“9
Kako divnu prednost imamo
– da svakodnevno prisno razgo-
varamo sa Bogom na načine koje
je On obezbedio. I kakva je radost
znati da će On jednog dana uskoro
doći da nas povede kući.
Pitanja za
razmišljanje:
1. Kako da svoje lično
proučavanje Biblije
učinimo privlačnijim?
Osmislite pet kreativnih
načina za proučavanje
Božje Reči.
2. Kako da izađemo na kraj
sa teškim tekstovima u
Svetom pismu? Kakav bi
bio Isusov pristup?
3. Kako da svest o važnosti
povezivanja sa Božjom
Rečju prenesemo na
sledeću generaciju
adventista?
1
Elen G. Vajt, Put Hristu, str. 70 originala.
2
Isto, str. 88 originala.
3
Isto, str. 89 originala.
4
Isto.
5
Dokument „Metode proučavanja Biblije“,
https://www.adventisti.net/metode-prou-
cavanja-biblije/.
6
Elen G. Vajt, Velika borba, str. 598 originala.
7
„29 Good Bible Sales Statistics,” Brandon-
Gaille Small Business & Marketing Advice,
https://brandongaille.com/27-good-bible-
sales-statistics/.
8
Taj plan za čitanje Biblije može se naći na
internet stranici: www.believehisprophets.
org.
9
Elen G. Vajt, Sinovi i kćeri Božje, str. 20 orig.
Ted Vilson je predsednik
svetske Crkve adventista
sedmog dana.
5
 PRIMER LJUBAVI
Ne možemo ubedljivo da govo-
rimo drugima o Isusovoj ljubavi
sve dok je sami ne doživimo.
Ne možemo da delimo ono što
nemamo. Svet je pun ljudi koji tra-
gaju za ljubavlju i prihvatanjem,
koji čeznu za mirom i srećom. Oni
odmah znaju da li smo iskreni. A
iskrenost zadobija mnoga srca.
Tom je bio dete hrišćanskih
roditelja. Krstio se sa 15 godina
zajedno sa svojim prijateljima,
kao što su svi od njega i očekivali.
Ali nije bio zaista obraćen. Oženio
NedeŸja
se lepom hrišćankom, ali ga to
nije sprečilo da se pridruži onima

Vrednosti koji idu širokim putem što vodi u

propast.
Mnogo godina kasnije njegova

Carstva i
supruga je pozvala pastora da
održi grupno proučavanje Biblije
u njihovom domu. Tom nije bio
zainteresovan, ali nije se ni proti-

hrišćanski
vio, budući da su on i pastor bili
dobri prijatelji.
Niko od prisutnih nije znao da

način živŸjenja
Tom sluša proučavanje Biblije iz
susedne sobe. Nakon nekoliko
sedmica, pridružio se grupi, ali
je diskretno seo blizu vrata. Bio
je svedok promena u životu
ODRI ANDERSON svoje supruge i drugih članova
grupe. Tomu se svidela iskrenost

A
dventisti sedmog dana su prisutni u većini zemalja sveta, a sa kojom su oni priznavali svoje
tekst Otkrivenje 14,12 kaže nam i koji je razlog za to. Taj apo- greške i unosili promene u svoj
kaliptički tekst opisuje dve ključne vrednosti i istine kojima se život. Jedne noći se rasplakao.
ocenjuje hrišćanska vera. To su spasonosna vera u Isusa kao jedinog Nisu to bile obične suze, već suze
Spasitelja čovečanstva i poslušnost Božjim zapovestima. Te večne radosti i tuge. Priznao je: „Nikad
vrednosti unose mir, radost i sreću u ljudski život. ranije nisam razumeo adven-
tističku poruku. Ali, slušajući ova
POZIV NA ODANOST proučavanja, video sam Isusa
Odanost Isusu kao Gospodu od presudne je važnosti za vero- u novom svetlu. Bog mi je dao
dostojnost našeg svedočenja. Nedosledan život povlači za sobom drugu šansu i novi par očiju. Sada
potpuni duhovni neuspeh. drugačije gledam na stvari.“
Elen Vajt je primetila: „Mi se odričemo Hrista kao Onoga koji je Krstio se pošto je otkrio neo-
poneo grehe sveta ako, po prihvatanju istine, ne otkrijemo svetu doljivu, iskrenu i prosto zaraznu
posvećujući uticaj koji ona vrši na naš vlastiti karakter. Ako nismo ljubav.
postali bolji muškarci i žene, ako nismo srdačniji, sažaljiviji, učtiviji,
ako nismo blagi i puni ljubavi, ako prema drugima ne pokazujemo ISCELJUJUĆA POSLUŠNOST
onu ljubav koja je Isusa dovela na ovaj svet u misiju milosti, onda mi Poslušnost je uveliko omalova-
zapravo ne svedočimo svetu o sili Isusa Hrista.”* žena i pogrešno shvaćena istina.

6
Ispovedanje
vere ima moć
ubeđenja jedino
kad se ogleda
u stvarnom
životu.
Poslušnost Božjim zapovestima
na kraju dovodi do isceljenja
čoveka i uvek koristi pojedincima
koji je praktikuju. To je pravi izraz
naše ljubavi prema Isusu. Jovan
je pisao: „Jer je ovo ljubav Božija
da zapovijesti Njegove držimo; i
zapovijesti Njegove nijesu teške“
(1. Jovanova 5,3).
Jedna mlada žena je sa 18
godina napustila svoj dom da bi
otišla na studije. Međutim, već
tokom prve sedmice saznala je
da se jedno od njenih predavanja
održava u petak popodne posle
zalaska sunca. Otišla je da razgo-
vara sa predavačem, i objasnila
mu da, kao adventistkinja, svet-
kuje sedmi dan, Subotu, i da neće
moći da prisustvuje predavanjima
petkom uveče. Predavač je izrazio
žaljenje, ali je odbio da promeni
vreme predavanja. Umesto da
dopusti da je ta teška situacija
zaplaši, ova mlada žena je iznela
svoj problem pred Boga.
Jednu sedmicu kasnije, pre-
davač je obavestio razred da je
vreme predavanja pomerio za
petak ujutru. Bez njenog znanja,
predavač je stupio u kontakt sa
sedištem Crkve i postavio pitanje:
„Da li je istina da adventisti sed-
mog dana svetkuju Subotu od
zalaska sunca u petak do zalaska
sunca u subotu?“ Saznavši istinu,
promenio je vreme predavanja.
Ishod je bio dvostruki blago-
slov. To je utvrdilo mladu ženu u
njenoj veri, a uticalo je i na njenog
predavača tako što ga je navelo
da iskaže poštovanje prema njoj,
ali i da se upozna sa adventistič-
kom verom i načinom života.
STVARANJE PRILIKA ZA
BLAGOSLOV
Vrednosti i istine Božjeg carstva
nemaju moć da budu na blago-
slov onima koji ih poznaju, niti da
utiču na one koji ih ne poznaju,
ukoliko se s radošću ne ispolja-
vaju u ponašanju i načinu života
članova crkve. Ispovedanje vere
ima moć ubeđenja jedino kad se
ogleda u stvarnom životu. Kad
činimo ono što je ispravno, časno
i pošteno, kad se zauzimamo za
biblijske vrednosti Božjeg carstva,
mi stvaramo prilike da Bog deluje
ne samo u našu korist, već i da
dodirne život drugih.
Razmislimo o pitanjima koja
postavlja Psalmista: „Gospode,
ko može sjedjeti u sjenici Tvojoj?
Ko može nastavati na svetoj gori
Tvojoj?“ (Psalmi 15,1). Odgovor
je jasan: „Ko hodi bez mane, tvori
pravdu, i govori istinu iz srca svo-
jega; ko ne opada jezikom svojim,
ne čini drugome zla, i ne ruži
bližnjega svojega; ko ne gleda
onoga koga je Bog odbacio, nego
poštuje one koji se boje Gospoda“
(Psalmi 15,2-4).
Naš svet je rastrojen i zbunjen.
To je očigledno svuda gde ima
adventista sedmog dana. Ali da
bismo mi svoju veru pokazivali
javno, moramo se pripremati i
rasti nasamo. Bog je zadužio Jere-
miju da prolazi „ulicama jerusalim-
skim“, tražeći makar jednu osobu
koja postupa pošteno i traži istinu
(Jeremija 5,1). Bog i danas još
uvek traži takve ljude – one koji
se odnose pošteno prema svemu
što otkrivaju u Njegovoj pisanoj
reči, koji žive u skladu sa istinom,
koji imaju veru u Isusa i hode po
Njegovim zapovestima.
Svako od nas može da odgovori
na Njegov poziv i kaže: „Dragi
Gospode, ja ću biti ta verna
osoba. Pomozi mi da budem ono
što treba da budem kao pravi hri-
šćanin.“ Naš odgovor Bogu pruža
prilike da blagoslovi i nas i one
s kojima dolazimo u dodir. To je
ono što nama kao adventistima
sedmog dana pričinjava pravi
užitak.
Pitanja za
razmišljanje
1. Kako možemo da živimo
na način koji odražava našu
veru?
2. Šta treba da promenimo
u svom životu da bi naše
svedočanstvo drugima bilo
verodostojno?
3. Jedino delovanje Svetog
Duha može zaista da
popravi naš život. Kako da
skupimo hrabrost i damo
Mu slobodu da upravo
to uradi? Šta bi moglo
da nas spreči da Mu se
odazovemo?
*
Ellen G White, That I May Know Him
(Washington, D.C.: Review and Herald Pub.
Assn., 1964), p. 306.
Odri Anderson služi kao izvršni
sekretar Transevropskog
odeljenja Generalne konferencije
adventista sedmog dana.
7
 Pavle se suprotstavljao i jed-
nima i drugima. Onima koji su
smatrali da su dela nevažna, apo-
stol je naglašavao da će se Božjem
narodu suditi na osnovu njegovih
dela (Galatima 6,7.8). Onima,
pak, koji su verovali da im dela
obezbeđuju božansku naklonost,
napominjao je „da se čovjek neće
opravdati djelima zakona, nego
samo vjerom Isusa Hrista“ (Gala-
tima 2,16). Pavle je smatrao da
hrišćanski način života, ako nije
utemeljen na evanđelju, postaje
PonedeŸjak u najboljem slučaju jeftina blago-
dat, a u najgorem perfekcionizam.

Učiti se
Ključ za hrišćansko življenje,
prema Pavlu, nalazi se u radikal-
nom posvećenju Isusu Hristu pu-
tem sile i živog prisustva Svetog

svetom
Duha. U tekstu Galatima 5,22.23,
on koristi izraz „rod Duha“, govo-
reći o crtama karaktera koje Sveti

živŸjenju
Duh proizvodi. Pavle navodi devet
vrlina od kojih se sastoji „rod
Duha“. One obuhvataju: „Ljubav,
radost, mir, trpljenje, dobrotu,
milost, veru, krotost, uzdržanje.“
Hrišćanski način života i plod Duha Sve te vrline predstavljaju Hristov
karakter koji smo i mi, kao Njegovi
sledbenici, pozvani da ispolja-
ALEN KORALI vamo.

M
Kao što mu i samo ime kaže,
ože li da postoji „Udruženje adventističkih pljačkaša
rod Duha nije ljudsko delo već
banaka“? Takvo pitanje je, moglo bi se reći, prosto smešno,
dar od Boga. Kao što drvo jabuke
jer su izvesna životna opredeljenja nespojiva sa adventiz-
ne može da rodi banane, i kao
mom. Kako bi onda trebalo da živimo u skladu sa svojom verom? To
što svinje ne mogu da lete, tako
pitanje zahteva biblijski odgovor, a ipak postoji mnoštvo zabluda.
je nemoguće da grešno ljudsko
Hajde da razmotrimo dve od njih.
biće samostalno stekne božanske
vrline. Samo Bog može da stvori i
POGREŠNO VIĐENJE  DVE KLJUČNE NEISTINE
iskaže svoj karakter u nama.
Za neke ljude, živeti na izrazito hrišćanski način nije naročito bitno,
Dakle, postavlja se pitanje: Da
jer oni odbijaju da uvide povezanost između verovanja i življenja, li mi delimo biblijsko viđenje hri-
između učenja i ponašanja. S druge strane, ima onih koji se usred- šćanskog načina života? Činjenica
sređuju samo na zakone i propise, izmeštajući Hrista iz središta svog je da ne možemo veličati Hrista
verskog iskustva. u svojoj porodici, crkvi i društvu
Apostol Pavle se sa sličnom situacijom suočio u Galatiji. Neki ukoliko takve vrline kao što su
tamošnji hrišćani verovali su da sloboda u Hristu ukida potrebu za „ljubav, radost, mir, trpljenje,
etičkim ponašanjem (Galatima 5,13–6,10). Bilo je takođe i onih koji dobrota, milost, vera, krotost i
su smatrali da Božju naklonost mogu da zasluže tako što će slediti uzdržanje“ ne postanu sastavni
zastarele starozavetne odredbe, uključujući obrezanje (Galatima deo našeg hrišćanskog karaktera
1,1–5,12). i načina života.

8
Rod Duha nije
ljudsko delo
već dar od
Boga.
ISPRAVNO VIĐENJE  TRI
ŽIVOTNO VAŽNE ISTINE
Sada se postavlja sledeće pita-
nje: Kako da se rod Duha ukoreni
u našem srcu i pokaže u našem
svakodnevnom životu? U tekstu
Galatima 5,24.25, Pavle ističe
tri uzajamno povezana načina
pomoću kojih možemo voditi
pravi hrišćanski život kao plodo-
nosni učenici.
Prvo, mi živimo na pravi hrišćan-
ski način kao plodonosni učenici
kada se stalno podsećamo da
„smo Hristovi“ (24. stih). Da bismo
donosili rod, treba da budemo
svakodnevno povezani sa Isu-
som Hristom (videti Jovan 15,5).
Zapravo, biti hrišćanin je nešto
više od verovanja u određene
doktrine i pridržavanje određenih
pravila. To je radikalni preobražaj
srca koji dovodi do poslušnosti
Bogu u veri.
Zapazite da Pavle ljubav stavlja
na vrh liste vrlina, jer je vidi kao
odlučujući dokaz autentičnog
hrišćanskog življenja. Na drugom
mestu, on savetuje Galaćane: „Iz
ljubavi služite jedan drugome“
(Galatima 5,13). Smisao je u sle-
dećem – naš svakodnevni život
može moćno da objavljuje evan-
đelje. Elen Vajt je to ovako sročila:
„Postoji rečitost koja je moćnija
od reči – rečitost tihog, doslednog
života čistog, pravog hrišćanina.
Ono što čovek jeste ima više uti-
caja od onog što govori... Najjači
dokaz u prilog evanđelju je hrišća-
nin koji voli i koga je lako voleti.“*
Pravi hrišćanski način života je
hristocentričan.
Drugo, mi živimo na pravi hri-
šćanski način kao plodonosni
učenici kad razapnemo svoje telo
„sa slastima i željama“ (Galatima
5,24). Kao hrišćani, ne možemo
da se prepuštamo „delima tele-
snim“ (Galatima 5,19-21), a da i
dalje tvrdimo da smo povezani
sa nebom. Mi treba da umremo
sebi. Ditrih Bonhofer je pisao:
„Kad poziva čoveka, Hristos mu
nudi da dođe i umre.“ Kao vernici,
mi preuzimamo odgovornost da
iskorenimo sav korov koji preti da
uguši naš duhovni život, kako bi
plod Duha mogao da se razvije.
U praktičnom smislu, to znači da
svaka navika, običaj ili porok koji
hrani naš stari život koristoljublja i
ugađanja sebi mora da se usmrti.
Pravi hrišćanski način života
podrazumeva samoodricanje.
Treće, mi živimo na pravi hri-
šćanski način kao plodonosni
učenici kad „hodimo u Duhu“
(Galatima 5,25). Hoditi u Duhu
znači biti pod kontrolom Svetog
Duha na svakom području života,
od najskrivenijih misli i osećanja
do svakodnevnih veza i među-
odnosa. To podrazumeva uticaj
Reči koja nas oblikuje i osnažuje,
molitvu, bogosluženje, zajed-
ništvo i službu. Važno je imati na
umu da će svaki pokušaj da se
živi na hrišćanski način, koji nije
vođen Duhom, pretrpeti bedan
neuspeh. Dok držimo korak sa
Duhom, moramo doneti svesnu
odluku da izgladnjujemo starog
čoveka i negujemo rod Duha.
Uz božansku silu koja podupire
naše napore, činićemo ono što je
ispravno. Naše životne vrednosti
neće podsećati na popularne
običaje niti će im se prilagođavati.
Kada nas Duh osvedoči o našim
pogrešnim izborima (u onome
što govorimo, o čemu pevamo,
kako se zabavljamo, itd.), ponizno
ćemo zatražiti oproštenje. A kada
nam se čini da dobro napredu-
jemo, uzdržaćemo se od kritičkog
i osuđivačkog stava prema našim
saputnicima koji se možda još
uvek bore u svom hodanju sa
Bogom. Pravi hrišćanski način
života je vođen Duhom.
DODATAK  JEDNO NAČELO
Rod Duha, kad se svakodnevno
pokazuje na delu, veliča Hrista u
našim mislima, rečima i ponaša-
nju. Jedino živi odnos sa Hristom
može dovesti do ostvarenja no-
vog načina postojanja i življenja
koji proslavlja Boga i privlači ljude
ka Njemu. Da zaključimo – pravi
hrišćanski način života ogleda se
u sledećem – biti plodonosan uče-
nik koji predstavlja Hristov odraz u
svom karakteru i ponašanju. Neka
to bude naše iskustvo!
Pitanja za
razmišljanje
1. Zašto je važno donositi rod
Duha?
2. Možete li se setiti nekih
promena u načinu života
koje vam Duh, po svoj
prilici, traži da napravite?
3. Kako bi izgledao vaš
život kada biste kontrolu
potpuno prepustili Božjem
Duhu?
*
Elen G. Vajt, U potrazi za boljim životom, str.
469, 470 originala.
Alen Korali je izvršni sekretar
Istočno-centralnog afričkog
odeljenja Generalne konferencije
adventista sedmog dana.
9
 jeste Božja namera i želja za naš
život na ovom svetu.
Ali nešto je krenulo naopako.

PAD
U Edemskom vrtu Adam i Eva
su izabrali da odstupe od Božjeg
plana za život. Njihovi postupci
doveli su do toga da njihovo
vlastito postojanje i ostatak
stvorenog sveta budu iznenada
preplavljeni neshvatljivim bolom
i patnjom. Da su samo poslušali,
da su samo bili verni, onda bi sve
zlo što je usledilo bilo izbegnuto.
Ali oslonili su se na sebe umesto
na Boga i poslušali su đavola. Od
tada je priča o čovačanstvu priča
o nepoštovanju Božjeg plana za
život, o nepouzdanju u Boga, o
bolu, patnji i smrti.

SPASENJE
Ali Bog nas nije napustio. On
neprestano pokušava da dopre
do svake osobe na ovom svetu.
Božja namera i želja još uvek je da
na ovom svetu sve bude dobro.
Utorak Međutim, đavo napada sve što
pripada Bogu – sve što je Bog

Uživajte život
stvorio, sve što je dobro, sve što
čini život. Mi živimo usred velike
borbe između Hrista i sotone,

u punini!
između dobra i zla, između života
i smrti. Hristos nastoji da spase,
dok đavo pokušava da uništi. Svi
smo postali žrtve đavoljih napada.
Svi smo zalutali i krenuli svojim
Življenje u skladu sa Božjim putem (Isaija 53,6). Ali kuda god
đavo pođe da bi uništio, Bog je
zdravstvenim prinicipima već tu da bi našao i spasao (Luka
19,10). Bog nije napustio ni nas ni
ovaj svet.
TORBEN BERGLAND
„Ja dođoh da imaju život i izo-

M
bilje“, kazao je Isus. Njegova misija
i smo stvoreni za jedan bolji svet. Stvoreni smo za bolji
je da se suprotstavi zlu i nadvlada
život. Kada je stvorio ovaj svet i postavio ljudska bića
đavola, koji „ne dolazi ni za što
usred njega, „tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle,
drugo nego da ukrade i ubije i
dobro bješe veoma“ (1. Mojsijeva 1,31). Bog je planirao da ovaj
pogubi“ (Jovan 10,10). Hristova
svet, i život u njemu, bude savršeno dobar. Mi smo stvoreni za
misija na ovom svetu je život, i
život koji bi svakim činom, mišlju i osećanjem odražavao, objav-
to život u izobilju. Đavolja misija
ljivao, slavio Božju dobrotu i uživao u njoj. To je bila i još uvek
je smrt. Nema života u zlu. U zlu

10
Samo Onaj koji
je stvorio život
može da odredi
šta je dobro.
postoji samo smrt. Život možemo
imati samo u Hristu. Život mo-
žemo imati samo u onome što je
dobro. Život – i to život u izobilju
– možemo imati samo ako smo
verni Božjem planu za ovaj svet i
život na njemu.
Od samog početka đavo je bio
„laža i otac laži“ (Jovan 8,44). Nje-
gova glavna prevara sastojala se u
tome da ubedi muškarce i žene da
je ono što on nudi bolje, poželj-
nije, uzbudljivije i da pruža veće
zadovoljstvo. On predstavlja kao
dobro ono što je štetno, grešno i
zlo. Njegova velika obmana je da
nas to što on nudi oslobađa i obo-
gaćuje, dok nas ono što Bog nudi
ograničava i lišava.
Ali to je laž. Realan život, pravi
život može se naći samo u onome
što je Bog stvorio, blagoslovio
i dao. Samo ono što je Bog dao
ispunjava naše stvarne potrebe
i zadovoljava naše najdublje
čežnje.
„Onima koji hode u bezazleno-
sti (Gospod) ne uskraćuje nijed-
noga dobra“ (Psalmi 84,11). Bog je
jedini koji daje, održava i isceljuje
život. Samo Onaj koji je stvorio
život može da odredi šta je dobro.
U Bibliji Bog otkriva ljudima šta je
dobro. Životni principi o kojima
nas Sveti Duh osvedočava kad uz
molitvu čitamo Sveto pismo i raz-
mišljamo o njemu, predstavljaju
Božji recept za najbolji život koji
možemo imati na ovom svetu. Od
izveštaja o Stvaranju do obećanja
o „novom nebu i novoj zemlji“
(Otkrivenje 21,1), od Postanja do
Otkrivenja, „pokazao ti je, čovječe,
šta je dobro“ (Mihej 6,8). Bog nam
nije uskratio ništa što je dobro.
Ali dok živimo usred žestokog
sukoba između dobra i zla, sa
sećanjem na Edem i čežnjom za
nebom, potrebno nam je svakod-
nevno isceljenje i obnovljenje.
Bog je propisao kako bi trebalo
da živimo, a Elen Vajt se, u svojoj
knjizi U potrazi za boljim životom,
osvrće na principe takvog načina
života. Ona kaže: „Čist vazduh,
sunčeva svetlost, umerenost,
odmor, vežbanje, pravilna ishrana
i upotreba vode, pouzdanje u
božansku silu – to su pravi lekovi.“1
Međutim, ti principi zdravog
življenja našli su se na udaru. Elen
Vajt upozorava da „svaka navika
koja narušava fizičke, umne, ili
duhovne snage predstavlja greh,
a zdravlje se obezbeđuje posluš-
nošću zakonima koje je Bog usta-
novio za dobro celog ljudskog
roda.“2 A zatim dodaje: „Neka
svima bude jasno da je put Božjih
zapovesti zapravo put života. Bog
je uspostavio prirodne zakone, ali
Njegovi zakoni nisu strogi, svoje-
voljni zahtevi. Svako ’ne čini’, bilo
da je reč o fizičkom ili moralnom
zakonu, sadrži u sebi i obećanje.
Ako ih poštujemo, blagoslovi će
nas pratiti na svakom koraku. Bog
nas nikad ne prisiljava da činimo
dobro, ali On nastoji da nas spase
od zla i da nas uputi na dobro.“3
Kad su Izraelci stajali na grani-
cama Obećane zemlje, Mojsije im
je uputio poziv i izazov:
„Gle, iznesoh danas preda te
život i dobro, smrt i zlo. Jer ti zapo-
vijedam danas da ljubiš Gospoda
Boga svojega hodeći putevima
Njegovijem i držeći zapovijesti
Njegove i uredbe Njegove i zakone
Njegove, da bi živ bio i umnožio
se... Zato izberi život, da budeš živ
ti i potomstvo tvoje, ljubeći Gos-
poda Boga svojega, slušajući glas
Njegov i držeći se Njega; jer je On
život tvoj“ (5. Mojsijeva 30,15-20).
Mi danas stojimo na granicama
drugačije Obećane zemlje. Živimo
u poslednjim danima pre nego
što Bog stvori „novo nebo i novu
zemlju“ (Otkrivenje 21,1). Poziv i
izazov upućen svakome od nas
ovog i svakog narednog dana
ogleda se u sledećem: da volimo
Boga, da slušamo Njegov glas,
da hodamo u poslušnosti, da se
čvrsto držimo Njega. Tada ćemo
znati šta je dobro i moći ćemo da
izaberemo život.
Pitanja za
razmišljanje:
1. U kojim oblastima života
najviše osećate đavolje
napade?
2. Šta vas Bog poziva da
promenite u svom načinu
življenja da biste mogli više
da uživate u punini života?
3. Kako možete tražiti pomoć
od Boga i podršku drugih
dok se trudite da unesete
promene u svoj život?
1
Elen G. Vajt, U potrazi za boljim životom,
str. 127 originala: Pacific Press Pub. Assn.,
1905), p. 127.
2
Isto, str. 113 originala.
3
Isto, str. 114 originala.
Dr Torben Bergland je pomoćnik
direktora zdravstvene službe
pri Generalnoj konferenciji
adventista sedmog dana.
11
Sreda

Neuporedivi
Hristos

12
 O
stareli apostol Jovan piše: „Što
vidjesmo i čusmo to javljamo
vama da i vi s nama imate zajed-
nicu; a naša je zajednica s Ocem
i sa Sinom Njegovijem Isusom
Hristom“ (1. Jovanova 1,3). A
zatim dodaje: „Koji govori da u
Njemu stoji, i taj treba tako da
hodi kao što je On hodio“ (1. Jovan 2,6). Apostol opi-
suje hrišćane kao one koji prebivaju u Hristu i koji su
sjedinjeni s Njim. Hrišćanski život se sastoji u svakod-
nevnom hodanju sa Gospodom.
Naš uzor kada je u Da bi prebivali u Hristu, vernici su pozvani da žive
pitanju hrišćanski kao što je On živeo. Jovan je definisao proces pre-
bivanja u Hristu kao zajedništvo sa Ocem, Sinom,
način života Svetim Duhom i drugim vernicima. Hrišćanski život
se zasniva na opšte prihvaćenoj realnosti – Isusovoj
žrtvenoj smrti. Ali hrišćanstvo se ogleda u načinu na
ANGEL MANUEL RODRIGEZ koji živimo za Boga i druge.
Isusov život bio je obeležen prisustvom preobra-
žujuće sile. Mi pristupamo toj sili slušajući šta je On
govorio („što čusmo“) i čineći ono što je On činio („što
videsmo“)- drugim rečima, oponašajući Njegov govor
i Njegova dela. On je krajnji i vrhunski uzor kada je u
pitanju kako bi hrišćani trebalo da žive – da hode kao
što je On hodio.

ISUS JE NASTOJAO DA PREOBRAZI LJUDE

Isus je došao da bi radikalno promenio život onih
koji su Ga slušali i posmatrali. Pozivao je ljude da
postanu Njegovi učenici. A učeništvo nije samo puko
memorisanje Njegovih učenja, već dopuštanje sili tih
učenja da proizvedu novi život u nama (videti Jovan
3,1-8). Isus, kosmički izvor Božje sile, sticao je učenike
nadjačavajući dejstvo đavola u ljudskom srcu. A onda
je pozivao ljude da radije Njega slede.
Jedan naučnik je, zbog zahteva svog posla, morao
da putuje kroz džunglu. S obzirom da tu nije bilo
puteva ni staza, poveo je sa sobom lokalnog vodiča.
Pošto su jedno vreme ćutke hodali, čovek se obratio
svom vodiču: „Ne vidim nikakvu stazu. Kako znaš da
smo na dobrom putu?“
„Ja sam put“, odgovorio je vodič. „Samo prati mene.“
Hvala Bogu, mi sledimo nekoga ko poznaje put!
Isus je video dezorjentisano, izgubljeno čovečanstvo
i rekao: „Ja sam put, sledite Mene!“ (videti Jovan 14,6).
Kad Njega sledimo, od nas se očekuje da hodimo „kao
što je On hodio“ (1. Jovanova 2,6).

ISUSOVE REČI
Podrazumeva se da je Isus uspostavio merila u
pogledu toga šta znači biti hrišćanin. Njegove reči
čule su se na gradskim ulicama, u predvorju hrama,
pored obale mora, tokom Njegovih putovanja – otkri-
vajući vrednosti i načela Božjeg carstva. Preko Njega,
Božji glas se ponovo čuo na ovoj pobunjenoj planeti,

13

da bi poučio ljude i dao novi smi-
sao onome što su Izraelci slušali u
okviru Starog zaveta.
Beseda na Gori je Isusov opis
načina života onih koji Njega
slede i žele da svoj hrišćanski
identitet pokažu pred svetom.
U toj besedi Isus je osudio
ubistvo, posebno kad se ono
vrši putem gnevnih reči (Matej
5,21.22). Potvrdio je važnost živ-
ljenja u miru sa drugima (Matej
5,23.24). Izjavio je da do preljube
ne dolazi tokom samog tog čina,
već najpre u umu onoga ko gaji
pohotne misli. U ovo doba inter-
neta, kušanje požudom predstav-
lja izazov kakav je u Isusovo vreme
bio nezamisliv (Matej 5,27-30).
Isus je ponovo uzdigao vrednost
braka i podsetio svoje slušaoce da
razvod povlači za sobom niz kom-
plikacija (Matej 5,31.32).
Govorio je o pravdi, i tvrdio da je
velikodušnost bolja od odmazde
(Matej 5,38-40), da je ljubav – čak
i prema neprijateljima – obeležje
istinske duhovnosti i najjasniji
odraz Božjeg karaktera.
Govorio je da treba brinuti o lju-
dima kojima je potrebna pomoć,
a ne pothranjivati vlastitu sebič-
nost (Matej 6,1-4). Podsećao je
svoje učenike da se pravo blago
čuva na nebu (Matej 6,19-24), i
14
Svako od Hristovih dela bilo je odraz
Njegovog identiteta, i na taj način
oslikavao životni put onih koji će Ga
slediti i osnovati Njegovu crkvu.
da se kvalitet našeg duhovnog
života ne ogleda u materijalnim
dobrima. Ako tražimo Gospoda i
Njegovo carstvo, naše najbitnije
duhovne, emotivne i materijalne
potrebe biće zadovoljene (Matej
6,25-34).
U ovo doba depresije i anksi-
oznosti trebalo bi da se držimo
Božje ljubavi prema nama i
uzdamo u to da On može da
ispuni naše najdublje potrebe.
Kada smo u iskušenju da osu-
đujemo druge zbog njihovih
nedostataka, Isus nas poziva da
stanemo i spoznamo da je naš
prvenstveni zadatak da se poza-
bavimo sopstvenim nedostacima
(Matej 7,1-5).
Svrha Isusovih učenja je da naš
život učine smislenim, prijatnim
i uspešnim u službi drugima.
Ljubav je u samom središtu vred-
nosnog sistema Božjeg carstva.
Ljubav prema Njemu nije samo
još jedna zapovest. Ona je vezivo
koje objedinjuje naš duhovni
život. Ljubav prema Bogu je
osnov našeg povinovanja zakonu
(uporediti sa 1. Korinćanima 13).
Ljubav prema ljudima izražava se
ne samo prema onima koji nam se
dopadaju, već čak i prema našim
neprijateljima.
Nažalost, nama je često teško da
volimo druge, tako da čak i crkve
ponekad mogu postati mesto
sukoba i napetosti koji narušavaju
njihovo jedinstvo i hristocentrični
identitet. Apostol Jovan mora da
je bio svestan toga kad je pisao:
„Jer je ovo zapovijest, koju čuste
ispočetka, da ljubimo jedan dru-
goga“ (1. Jovanova 3,11).
ISUSOVA DELA
Prema Bibliji, karakter i identitet
ispoljavaju se preko dela. Isusov
identitet nije bio skriven i nedo-
stupan drugima. On je postao
čovek da bi delima predstavio svoj
božanski identitet.
Jovan Krstitelj je, nakon svog
utamničenja, poslao glasnike
da Isusa pitaju da li je On zaista
Mesija. Isus se Jovanovim učeni-
cima otkrio ne samo time što su
Ga čuli kako govori, već, na pose-
ban način, time što su videli šta
On čini (Matej 11,1-6).
Čovekovi postupci otkrivaju
njegov karakter. Isus je jeo sa greš-
nicima i ubiračima poreza ispolja-
vajući božansku samilost (Matej
9,11-13). Vodio je život potpune
potčinjenosti Očevoj volji (Jovan
5,19) i jačao taj odnos održavajući
prisnu zajednicu sa Ocem putem
molitve i poznavanja Svetog
pisma. Svetkovao je Subotu (Luka
4,16), voleo je svoje neprijatelje i
molio se za njih (Matej 26,51-53;
Luke 23,34). Pobedio je zloga kad
je bio kušan (Matej 4,1-6), i nasta-
vio da ga pobeđuje oslobađajući
bolesne i one koji su bili opsed-
nuti demonima (Marko 1,32-34).
Videvši da Isus čini čuda, u koja
spada i isceljenje dvojice slepih
ljudi, narod je shvatio da je On
svoju neuporedivu silu stavio
u službu drugima (Jovan 9,33).
Svako od Hristovih dela bilo je
odraz Njegovog identiteta, i na
taj način oslikavao životni put
onih koji će Ga slediti i osnovati
Njegovu crkvu. Ceo Hristov život
bio je prikaz beskrajne Božje
ljubavi prema svim Njegovim
stvorenjima. To što je On razapet
na krstu da bi uklonio naše grehe
predstavlja krajnji izraz Božje lju-
bavi prema čovečanstvu (Jovan
3,14-16; 1. Jovanova 4,7-10).
„JA SAM HRIŠĆANIN“
Isus je došao da bi rečima i
delima otkrio ko je On zapravo.
Ali posebno na osnovu Njegovog
držanja i ponašanja ljudi su Ga
prepoznavali kao Božjeg Sina.
Kad sam bio u poseti jednoj
zemlji u kojoj muslimani i hrišćani
žive zajedno, seo sam u taksi da
bih stigao na sastanak. U toku
vožnje pitao sam vozača koje je
veroispovesti. Odgovorio mi je uz
široki osmeh: „Ja sam musliman.“
Na to sam ja pomenuo da pozna-
jem neke muslimane i da su oni
veoma posvećeni Alahu.
Onda je i on mene pitao koje
sam vere, a ja sam odgovorio
da sam adventistički hrišćanin.
Čovek se veselo nasmejao i skoro
povikao: „U mom selu ima mnogo
adventista i oni su bolji muslimani
od mene. Odlaze u svoju „dža-
miju“ nekoliko puta sedmično, a
subotu provode u bogosluženju i
vršenju dobrih dela. To su pobožni
ljudi koji se mole više od tri puta
dnevno. Ne jedu svinjetinu i ne
piju alkohol!“
Ljudi nas najpre upoznaju po
tome kako živimo (po našim
delima), a tek onda po našim uče-
njima. Isusova religija nije samo
niz intelektualnih tvrdnji, niti neki
teološki sistem, već živa istina koja
prožima čitavu ličnost. To je pre-
obražujuća istina koja radikalno
menja način na koji razmišljamo,
govorimo i radimo.
Elen Vajt je pisala: „Hristos je
naš uzor, savršeni i sveti primer
koji nam je dat da bismo ga sle-
dili. Nikad se nećemo izjednačiti
s Njim, ali možemo ga oponašati
i podsećati na Njega u skladu sa
svojim sposobnostima.“*
Ta vrsta religije koja se vidi na
osnovu naših dela, otvara ljudima
vrata da bi slušali i učili o samoj
istini. Ona se ogleda u hodanju
kao što je Hristos hodio.
Pitanja za
razmišljanje:
1. Zašto Biblija navodi Hrista kao
naš primer?
2. Zašto bi trebalo da uskladimo
svoj život sa Isusovim? Da
bismo bili savršeni? Da bi
nas Bog prihvatio? Da bismo
služili drugima? Ili zbog svega
navedenog?
3. Šta mislite, da li je u izvesnim
prilikama prikladno prikriti svoj
adventistički identitet?
* Ellen G. White, in Advent Review and Sabbath
Herald, Feb. 5, 1895.
Angel Manuel Rodriguez je bio
direktor Instituta za izučavanje
Biblije pri Generalnoj konferenciji
od 2001. do 2011. godine.
15
 nakratko zaćutao. „Da li mi pažnju
uglavnom posvećujemo tome da
pokažemo šta bi trebalo da veru-
jemo i kako bi trebalo da ispo-
ljavamo svoju veru, a da pri tom
gubimo iz vida svoje nedostatke,
potrebe i slabosti? Teško nam je
Četvrtak da priznamo i sebi i drugima da
nismo ni toliko dobri koliko bismo
želeli, niti imamo tu ’idealnu veru’

Susreti koji
kakvu programi koje emitujemo
zahtevaju.“
Takva pitanja zahtevaju lični

menjaju život
odgovor. Niko ne može na to da
odgovori umesto nekog drugog.
Međutim, mnogi od nas suoča-
vaju se sa sličnom dinamikom kad
govore o svojoj veri. Kao zajednica
Hrišćanski način života i mediji vere, mi želimo da pomognemo
što većem broju ljudi da upozna
Boga. Imajući taj cilj na umu, u
KLAUS POPA iskušenju smo da se usredsredimo
na prikazivanje idealnog umesto

„K
oji si ti, sine?“ (1. Mojsijeva 27,18). realnog. A zašto?
Pitam se da li je Jakov očekivao da će njegov otac, Prvo, svako želi da dostigne i
Isak, postaviti to pitanje. Verovatno se nadao da neće doživi ideal. Drugo, kad govo-
mnogo razgovarati. Možda se čak i molio za to – da njegov otac u rimo o nečemu što je idealno, to
tišini uživa u obroku koji mu bude poslužio, da ga zatim blagoslovi, i kao da ima veći uticaj.1 Priče o
da on onda mirno napusti šator. Jednostavno i bez komplikacija. Ali promašajima i nedostacima nisu
sada, suočen s tim pitanjem, Jakov je morao da odgovori. tako ubedljive kao priče o uspe-
Ali, šta je trebalo da kaže? „Ja sam Jakov, tvoj sin.“ To bi bilo sima, zar ne? Treće, govorenje o
pošteno, ali u isto vreme njegov otac bi shvatio da je reč o prevari. veri podrazumeva učenje o Bož-
I šta bi se onda desilo sa željenim blagoslovom? Da li bi se on preo- jem zakonu, sveopštim istinama,
krenuo u kletvu? Jakov je odlučio da slaže, pa je odgovorio: „Ja, Isav, načelima koja su nezavisna od
tvoj prvenac“ (19. stih). Pretvarao se da je neko drugi da bi primio kulture, vremena i drugih ljudi.2
blagoslov. Isak je, očigledno još uvek neubeđen, ponovo pokušao Četvrto, zar tu nije reč o Bogu,
da sazna ko je taj koji ga poslužuje. Ipak, Jakov je na kraju uspeo da a ne o nama – o Božjoj dobroti i
preuzme bratovljev identitet i Isak ga je blagoslovio. milosti, o Njegovom planu spase-
nja za ljudski rod? Naposletku, ne
BITI REALAN želimo da ljudi izgube poverenje
Pre nekoliko godina, razgovarao sam sa jednim crkvenim vođom u Boga i da odustanu od vere
o upotrebi medija u evangelizmu. On je proveo oko 20 godina u zbog naše nesavršenosti. Sve su
službi putem medija. Tokom razgovora, rekao mi je: „Kao adventisti to dobri i razumljivi razlozi iz kojih
sedmog dana, uvek smo bili pioniri u korišćenju najnovijih vrsta odlučujemo da prikažemo ide-
medija za javni evangelizam. Da bismo poruke trojice anđela objavili alnu veru i savršen život.
što široj publici, počeli smo da koristimo satelitski evangelizam još U isto vreme, naša zabrinutost,
devedesetih godina, a nekoliko godina kasnije pokrenuli smo i TV pa čak i strah, da bi ljudi mogli
kanale. Uskoro ćemo upravljati najvećom hrišćanskom televizijskom da se odvrate od Boga kada uoče
mrežom na svetu. naše slabosti, može nas navesti
Upotrebom različitih medija, objavili smo i nastavljamo da objav- da krijemo svoje manje prijatne
ljujemo dobru vest o Božjoj ljubavi milionima i milionima ljudi širom strane i da na kraju izgledamo bolji
planete. Kakav ogroman blagoslov!“ A onda je za trenutak zastao, nego što jesmo. Ponekad se više
pre nego što je nastavio. „Ali, znaš, ponekad se pitam da li smo brinemo o tome kako nas drugi
pomalo skloni da prikazujemo divni i savršeni ’svet vere’ koji baš i vide, nego kakvi smo zaista kao
ne odgovara tome ko smo mi u svakodnevnom životu.“ Ponovo je ljudi. U širenju vere vodi se više

16
Mi živimo
u pažljivo
konstruisanoj,
dobro uređenoj i
doteranoj „svetoj
zemlji selfija“.
računa o izgledu i nastupu nego o
biti i karakteru, više o čulnom opa-
žanju nego o poštenom izlaganju
i stvarnim susretima. Evangelizam
preko medija još više nam olak-
šava da veru pretvorimo u savr-
šeno poželjnu projekciju, nego
što bi to bilo moguće prilikom lič-
nog susreta, jer medijsko sredstvo
(TV, radio, društveni mediji, itd.)
stoji između ljudi. Možemo zadr-
žati distancu između prijatnog
duhovnog doživljaja prikazanog
u najpovoljnijem svetlu i realnog
verskog iskustva sagledanog u
punoj dnevnoj svetlosti.
PROBOJ
Izgleda da se u središtu svega
toga nalazi naš strah od odbaci-
vanja – kako pojedinačno tako i
kolektivno, kao verske zajednice.
Prema tome, usmeravanje pažnje
na Božje savršenstvo, Božji zakon
i sveopšte istine, na verovanja
i principe može da deluje kao
prigodno sredstvo za odvlačenje
pažnje, pa čak i izgovor da se ne
suočimo sa sopstvenom nesavr-
šenošću, da je ne prihvatimo i da
ne govorimo o njoj. Međutim, cilj
širenja vere nije da se drugi ubede
da je onaj ko im iznosi istinu
dobar i dostojan, već da je Bog
dobar, milostiv i blag. U Njemu
ljudi pronalaze prihvatanje, opro-
štaj i život.
Tokom Jakovljevog putovanja
na istok, Bog mu se otkrio kao nje-
gov Spasitelj i blagoslovio ga – ne
zbog toga ko je Jakov, već uprkos
tome. Jakov je želeo blagoslov, ali
nije ga zasluživao. Pa ipak, primio
ga je zahvaljujući tome ko je Bog
(1. Mojsijeva 28,10-12).
Ovakva razmatranja nisu bitna
samo za stručnjake iz oblasti
medijske službe. U „univerzumu
društvenih medija“, usred nepre-
stanog cunamija reči, slika i video
klipova, milijarde ljudi širom
planete rastrzani su između svog
realnog i medijskog „ja“. Mi živimo
u pažljivo konstruisanoj, dobro
uređenoj i doteranoj „svetoj zemlji
selfija“. Ipak, osnovno pitanje: „Ko
sam ja?“ za mnoge od nas pred-
stavlja hitno egzistencijalno pita-
nje – pitanje kojim moramo da se
pozabavimo. Izazovno je pitanje
da li ono što, ukupno gledano,
delimo sa celim svetom preko
raznih društvenih platformi, na
kraju šalje jednu nerealnu, dote-
ranu i potpuno lažnu sliku o
nama. Ili ipak dopuštamo ljudima
da steknu tačniji i realniji uvid u to
ko smo?
Jakov je posle 20 godina odlu-
čio da se vrati kući. Sa velikim
strahom i zebnjom spremao se za
susret sa bratom Isavom. Usledila
je neočekivana borba tokom noći
između Jakova i nekog neznanca
za koga se ispostavilo da nije
ljudskog porekla. Usred njihovog
rvanja, Jakov je izustio: „Neću te
pustiti dokle me ne blagosloviš“
(1. Mojsijeva 32,26). Zar nakon
svih tih godina još uvek nije bio
siguran u blagoslov?
„Kako ti je ime?“ – uzvratio je
neznanac. Verujem da je Jakov bio
iznenađen, ako ne i šokiran, kada
ga je ovaj protivnik suočio sa istim
pitanjem koje mu je otac postavio
20 godina ranije. „Ko si ti?“ Da li će
se Jakov ponovo pretvarati da je
neko drugi da bi dobio blagoslov?
Ili će ovog puta biti iskren, bez
obzira na posledice?
„Jakov“, odgovorio je. Konačno
je smogao hrabrosti da bude ono
što jeste – Jakov, onaj koji hvata za
petu, onaj koji vara.
Vera je uvek lična, tiče se
odnosa i iskazuje se u životu. Vera
obuhvata čitavo biće. Svedočenje
o veri i životu na jedan holistički
način zahteva da govorimo o
dobrom i lošem, uspehu i neu-
spehu, borbi i izazovima, ljubavi
i slabostima. Biblija se ne plaši
ranjivosti. Pisci Biblije otvoreno i
transparentno iznose „celu“ priču,
a ne samo ugodne epizode.
Prilikom neočekivanog susreta
sa Bogom, Jakov je bio prinuđen
da se suoči sa samim sobom. On
je odlučio da prizna ko je. A da li se
i mi usuđujemo da krenemo tom
stazom, da učinimo sebe ranjivim
dopuštajući drugima da vide ko
smo? Božja ljubav, dobrota i bla-
godat stvorile su jedno bezbedno
i spasonosno mesto za Jakova.
Bog je veran. On je isto takvo
mesto obezbedio i za nas.
Pitanja za
razmišljanje:
1. Zašto je tako teško biti realan i
pokazati ko smo mi zapravo?
2. Kakav odnos postoji između
praćenja medija i medijskog
predstavljanja?
3. Kako možemo pomoći sledećoj
generaciji adventista da ima
zdrav odnos prema medijima?
Stručnjaci za marketing i reklamiranje
1
svakodnevno dokazuju da savršeni osmesi,
savršena tela, savršene plaže i savršeni
zalasci sunca uspešno prodaju sve – paste
za zube, bezalkoholna pića, automobile i
mnogo toga drugog.
Apostol Pavle je izjavio: „Tako je, dakle,
2
zakon svet i zapovijest sveta i pravedna i
dobra“ (Rimljanima 7,12).
Klaus Popa je generalni direktor
„Stimme der Hoffnung“ –
Evropskog medijskog centra
Crkve adventista sedmog dana
i živi u mestu Alsbah-Henlajn u
Nemačkoj.
17
 Sa tako nadahnutim izvorom
na dohvat ruke bilo bi dobro da
Petak proučimo uputstva koja nam se
tu daju, da obratimo pažnju na
upozorenja i pozovemo se na

Sve je učinio
božanske blagoslove na koje nas
Biblija upućuje.
U početku, Bog je stvorio ljud-
ska bića sa jasnim seksualnim

Ÿepim identitetom: „Muško i žensko

stvori ih“ (1. Mojsijeva 1,27). Adam
je stvoren od praha zemaljskog,
a Eva od Adamovog rebra, što
Seksualnost i hrišćanski način života otkriva bliskost koju je njih dvoje
trebalo da dele.
„Sada eto kost od mojih kosti,
DŽINA VOLEN i tijelo od mojega tijela. Neka joj
bude ime Čovječica, jer je uzeta

N
i sama nije bila sigurna kako je do toga došlo – ali došlo je. od čovjeka“, klicao je Adam. „Zato
Monika1 je odrasla u adventističkom domu, i za nju je hri- će ostaviti čovjek oca svojega i
šćanski način života bio nešto najprirodnije. mater svoju, i prilijepiće se k ženi
A onda je upoznala Marka, kolegu studenta sa jednog adventi- svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. A
stičkog koledža. Provodili su vreme zajedno, često sami. Jedna stvar bjehu oboje goli, Adam i žena mu,
je vodila ka drugoj, sve dok se, uz obostrani pristanak, nisu obreli u i ne bješe ih sramota“ (1. Mojsijeva
intimnoj, seksualnoj vezi. 2,23-25).
Monika je znala šta Biblija uči u vezi sa seksualnim odnosima izvan Biti „jedno telo“ obuhvata spa-
braka. Često se trudila da ućutka svoju savest pitajući se: Kako nešto janje srca, uma i duše dva razli-
što mi toliko prija može da bude toliko pogrešno? čita pojedinca. To podrazumeva
Mark i Monika nisu usamljeni. Prema američkom Nacionalnom fizičko, mentalno, emotivno i
centru za zdravstvenu statistiku, u Sjedinjenim Državama 88,8 pro- duhovno jedinstvo u skladu s
cenata žena starosti od 15 do 44 godina, i 89,9 procenata muškaraca našom holističkom prirodom kao
između 20. i 44. godine izjavilo je da su bili uključeni u predbračne ljudskih bića.
seksualne odnose,2 pri čemu je prosečan uzrast prvog seksualnog Isus potvrđuje da brak treba
da bude nerazdvojna zajednica
iskustva 17,3 godine za žene i 17,0 godina za muškarce.3
jednog muškarca i jedne žene
Naravno, predbračni seks je samo jedan od nekoliko greha u vezi
(Matej 19,4-6). Ta zajednica treba
sa seksualnošću koje Sveto pismo zabranjuje. I pored toga, mnogi
da pruži radost, zadovoljstvo i
se pitaju kako može biti pogrešno nešto što deluje tako ispravno.
fizičku celovitost. I premda govori
Kakva povezanost postoji između seksualnosti i hrišćanskog načina
o radostima bračne intimnosti,
života? Biblija takođe detaljno opisuje
„pogrešne izraze seksualnosti i
BIBLIJSKA UPUTSTVA njihov negativan uticaj na ljude
Biblija je puna napomena u vezi sa seksom i seksualnošću, i može i društvo. Ona upozorava ljude
da posluži kao vodič za ostvarenje zdravih uloga i odnosa. Prvih pet na destruktivno seksualno pona-
knjiga Biblije „regulišu seksualne aktivnosti i uspostavljaju seksu- šanje kao što je blud, preljuba,
alne uloge. (Njena) proročka literatura koristi seksualne metafore u homoseksualnost, incest i poliga-
najavi Božjeg suda zbog neverstva prema zavetu. Knjige mudrosti mija.“5 Budući da takvo ponašanje
prave razliku između mudrog i nerazumnog seksualnog ponašanja podriva svrhu koju je Bog imao u
i koriste seksualne motive da bi okarakterisale mudrost. Evanđelja vidu kad je reč o ljudskoj seksual-
podsećaju na Isusove reči i dela da bi oblikovala seksualno ponaša- nosti, opomenuti smo da se u to
nje Njegovih sledbenika. Poslanice se bave konkretnim pitanjima u ne upuštamo (1. Solunjanima 4,3-
vezi sa seksualnim ponašanjem. Otkrivenje sadrži seksualne motive 5; Rimljanima 1,26. 27; 1. Korinća-
i pouke.“4 nima 6,9-11).

18

Seksualnost
je sastavni
deo našeg
identiteta.
BOGOM DANI IDENTITET
Seksualnost je sastavni deo
našeg identiteta. Ona je bila osnov
„ličnog identiteta i društvenog
života u biblijska vremena kao
što je to i danas.“6 Svest o tome ko
smo od temeljnog je značaja za
naš odnos prema drugim ljudima
i svetu oko nas. A Sveto pismo
nam jasno otkriva ko smo i kako
bi trebalo da živimo.
U Edemskom vrtu Bog je svojoj
deci dao dve oznake identiteta:
(1) Subotu, koja nas podseća da
je On naš Gospod i Stvoritelj; (2)
našu ličnost - to što smo stvoreni
kao muško i žensko prema Bož-
jem obličju. Ta dva obeležja uvek
će predstavljati osnov našeg ljud-
skog identiteta.
U svom članku „Seksualnost kao
nešto sveto“, Dejvid Tomas ističe:
„Budući da je seksualnost deo
unutrašnje zone u kojoj čuvamo
ono što nam je sveto, ako se
ona ne poštuje kako treba, ili se
olako shvata, osoba će se ose-
ćati poniženo i zloupotrebljeno.
Zloupotreba seksualnosti ili sek-
sualno uznemiravanje od strane
nekog drugog postaje uvredljivo
i pogubno, jer se gazi unutrašnji
sveti krug života.“7
TRAJNE POSLEDICE
To se dogodilo Marku i Moniki.
Tokom njihove strastvene roman-
se, navala uzbuđenja i senzualnog
zadovoljstva pratila je tu nedopu-
štenu ljubavnu aferu. Ali kasnije su
osetili krivicu, žalost, strah, kaja-
nje i krenuli različitim putevima,
noseći sa sobom ožiljke koji su
pogodili najdublji deo njihovog
bića, narušavajući njihov doživljaj
sebe i odnose sa drugima. Iscelje-
nje je došlo jedino kroz pokajanje
i povratak Bogu.
Klasičan biblijski primer seksu-
alnog neverstva nalazimo u priči
o Davidu i Vitsaveji, zabeleženoj
u 11. poglavlju 2. Knjige Samui-
love. Bog je preobilno blagoslo-
vio Davida i njegovo carstvo je
postalo moćno. Međutim, zbog
greha požude i preljube, praće-
nog ubistvom, David se suno-
vratio u ponor žalosti od koje se
nikad nije u potpunosti oporavio,
mada se duboko kajao i primio
Božje oproštenje (Psalmi 51; 32).
Uporedite Davidovo iskustvo sa
iskustvom Josifa, koji je, suočivši
se sa skoro neodoljivim iskuše-
njem, povikao: „Kako bih učinio
takvo grdno zlo i Bogu zgriješio?“
(1. Mojsijeva 39,9). Josifova česti-
tost, čista savest i pouzdanje u
Boga davali su mu snagu u mrač-
nim vremenima, pre nego što
je granula svetlost oslobođenja,
časti i pomirenja.
POSTUPANJE U SKLADU SA
BOŽJIM PLANOM
Božji plan nikad nije bio da
iskusimo mnoge negativne posle-
dice proizašle iz nedozvoljenih i
neprirodnih seksualnih odnosa.
On nas upozorava da čak i nečiste
misli nanose štetu (Matej 5,28),
kao i pornografija u svim svojim
oblicima (uporediti Psalmi 101,3).
„Bježite od bludničenja“, rečeno
nam je. „Svaki grijeh koji čovjek
čini osim tijela je; a koji čini
blud on griješi svome tijelu“ (1.
Korinćanima 6,18).
Zato nam je Bog, u svojoj ljubavi
i brizi prema nama, ukazao kako
je najbolje da živimo, i dao nam
jasna uputstva u vezi s tom naj-
ličnijom i najintimnijom oblašću
našeg života. Kad sledimo Njegov
plan, postajemo prijemčivi za
sva zadovoljstva koja On čezne
da nam daruje. Za one koji su u
braku, to podrazumeva i radost
seksualne intimnosti. Ali, bez
obzira da li smo sami ili u braku,
mi nalazimo zadovoljstvo i sigur-
nost u saznanju da smo stvoreni
po Njegovom obličju, da Bog ima
divan i zadovoljavajući plan za
naš život i da će On ispuniti naše
najdublje čežnje.
Pitanja za
razmišljanje:
1. Na koji način su lični identitet i
seksualnost povezani?
2. Kakva je, po Božjoj zamisli,
svrha ljudske seksualnosti?
1
Imena su promenjena.
2
National Survey of Family Growth, National
Center for Health Statistics, www.cdc.gov/
nchs/nsfg/key_statistics/p.htm.
3
Ibid.; www.cdc.gov/nchs/nsfg/key_statis-
tics/s.htm#sexualactivity.
4
Barry L. Bandstra and Allen D. Verhey, „Sex,
Sexuality“ International Standard Bible
Encyclopedia, ed. Geoffrey W. Bromiley,
rev. ed. (Grand Rapids: Eerdmans, 1988),
vol. 4, p. 429.
5
„Guidelines for the Seventh-day Adventist
Church in Responding to Changing Cultural
Attitudes Regarding Homosexual and
Other Alternative Sexual Practices“, voted
April 17, 2014, https://tinyurl.com/https-
www-adventist-org-arti.
6
Bandstra and Verhey.
7
David E. Thomas, „Sexuality as Something
Sacred“, Adventist Review, June 20, 2013,
p. 26.
Džina Volen je urednik i
projektni menadžer u Upravnom
odeljenju Generalne konferencije
adventista sedmog dana u Silver
Springu, Merilend, Sjedinjene
Države.
19
 Hrišćanski način
života i događaji
Druga Subota
poslednjih dana

Živeti u E L E N G . VA J T

vreme kraja
20
Govorite o Hristovoj ljubavi, govorite o
Njegovoj sili, i moći ćete da uđete u nebo
već na ovom svetu.
„Jer se pokaza blagodat Božija koja spasava sve
ljude, učeći nas da se odrečemo bezbožnosti i želja
ovoga svijeta, i da pošteno i pravedno i pobožno
poživimo na ovome svijetu, čekajući blaženu nadu i
javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hri-
sta, koji je dao Sebe za nas da nas izbavi od svakoga
bezakonja, i da očisti Sebi narod izabrani koji čezne za
dobrijem djelima“ (Titu 2,11-14).
Poruka ovog teksta se veoma razlikuje od reči mno-
gih koji tvrde da veruju u evanđelje. Mi smo pozvani
da živimo trezveno, pravedno i pobožno u ovom
današnjem svetu, i da čekamo slavni dolazak velikog
Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista.
Neki upućuju primedbe na moj rad, jer pouča-
vam da je naša dužnost da očekujemo Hristovo
lično pojavljivanje na nebeskim oblacima. Oni kažu:
„Kad slušate kako gospođa Vajt govori o Hristovom
dolasku, pomislili biste da je dan Gospodnji upravo
pred nama. Ali ona o tome propoveda već četrdeset
godina, a Gospod još nije došao.“
Međutim, ista primedba mogla bi se uputiti i u vezi
s rečima samog Hrista. On preko svog ljubljenog uče-
nika poručuje: „Da, doći ću skoro“, a Jovan odgovara:
„Da, dođi, Gospode Isuse.“ Isus je te reči izgovorio kao
opomenu i ohrabrenje svom narodu, pa zašto ih ne
bismo poslušali? Gospod je rekao da će veran biti
onaj koga bude zatekao kako bdi i čeka na Njega...
Tačno vreme Hristovog drugog dolaska nije otkri-
veno. Isus je izjavio: „O danu tome i o času niko ne
zna.“ Ali, ukazao je na znake svog dolaska, poručivši:
„Kad vidite sve ovo, znajte da je blizu kod vrata“ (Matej
24,33.36). I uputio je poziv: „Kad se počne sve ovo zbi-
vati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje
izbavljenje vaše“ (Luka 21,28).
Imajući sve to u vidu, apostol je napisao: „Ali vi,
braćo, nijeste u tami da vas Dan kao lupež zastane.
Jer ste vi svi sinovi vidjela i sinovi dana“ (1. Solunja-
nima 5,4.5). Pošto ne znamo čas Hristovog dolaska,
moramo živeti trezveno i pobožno u ovom trenutku,
„čekajući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga
i Spasa našega Isusa Hrista“ (Titu 2,13).
Hristos je dao sebe za nas, da bi mogao da nas izbavi
od sveg našeg bezakonja i očisti sebi jedan poseban
narod koji će revnosno činiti dobra dela. Pripadnici
Njegovog naroda, kao Njegovi predstavnici, treba da
očuvaju svoj poseban karakter.
Za svakog od njih postoji posao koji treba da obavi.
Bogati treba da ulože svoja sredstva, ugledni svoj
uticaj, učeni svoju mudrost, siromašni svoje poštenje,
ako hoće da budu uspešni radnici u Božjem delu.
Treba da dovedu sebe u ispravan
odnos sa Bogom, kako bi odra-
žavali svetlost Božje slave koja se
ogleda na licu Isusa Hrista.
Čitamo o onima koji smatraju
da je dan Isusovog dolaska daleko,
ali njih će taj dan zateći kao lupež
u noći i zadesiće ih iznenadna
propast. Kako je mnogo onih koji
su spremni da se uljuljkaju u ose-
ćaj lažne sigurnosti. Ali vreme je
da se probudimo iz sna. Apostol
kaže: „Nijesmo /sinovi/ noći niti
tame. Tako, dakle, da ne spavamo
kao i ostali, nego da pazimo i da
budemo trijezni“ (1. Solunjanima
5,5.6).
Moramo biti trezni da bismo
prepoznali znake vremena i opo-
menuli ljude. U svetu ima mnogo
onih koji nastoje da umire ljude,
i koji govore: „Mir, mir; a mira
nema“ (Jeremija 6,14). Ali mi treba
da zauzmemo potpuno suprotan
stav. Ima mnogo onih koji uzne-
mirenim ljudima govore: „Ništa ne
brinite, nastavite sa bezbožnim
životom, veličajte sebe i prepu-
štajte se zadovoljstvima. Dan Gos-
podnji nije blizu.“
Nije li Hristos imao neki cilj u
vidu kad je rekao: „Evo ću doći
skoro“? Nije li On video da će
Njegovoj crkvi biti potrebno da
taj svečani događaj ima stalno na
umu? Treba li da se pridružimo
rugačima poslednjeg vremena
koji govore: „Gdje je obećanje
dolaska Njegova? Jer otkako
oci pomriješe sve stoji tako od
početka stvorenja“ (2. Petrova
3,4)? Ja ne nameravam da budem
među takvima. Ja nameravam da
uzbunjujem ljude porukom o Hri-
stovom skorom dolasku.
VELIKA ODGOVORNOST
Oni koji poznaju sadašnju istinu
imaju veliku odgovornost pred
svetom. Oni treba da upozore
21
ljude na predstojeći sud. Treba da
predstavljaju Hrista pred ljudima,
a ne da idu unaokolo žaleći se
na svoje prilike, iznoseći mračne
misli, gunđajući i prigovarajući
zbog težine puta. Treba da uzdi-
gnu svoje misli ka Bogu, da otvore
vrata svog srca za Isusa i dopuste
Mu da uđe i prebiva sa njima.
Hristos mora da zavlada našim
srcem, da bi hram duše mogao da
se očisti od svake prljavštine. Skori
dolazak našeg Spasitelja mora biti
živa realnost za nas. Pitanje od
presudne važnosti za ovo vreme
glasi: „Šta je sa mojom dušom?
Da li nastojim da ponavljam Hri-
stove reči? Da li poučavam svoju
decu da treba spasavati duše, da
mir i svetost moraju biti sastavni
deo njihovog života? Da li ih učim
da pruže ruke Hristu kako bi On
mogao da ih vodi?“
Mi treba da obavimo najozbilj-
niji posao, i nemamo vremena
za gubljenje tako što ćemo piti
iz isprovaljivanih studenaca koji
ne mogu da drže vodu. Treba da
priđemo Hristu bez odlaganja da
bismo dobili vodu života. Treba
marljivo da proučavamo Bibliju.
To je od najveće važnosti za nas.
Sveto pismo ima moć da ljude
umudri na spasenje, a ipak kako
malo njih pronalazi vremena da
izučava Božju Reč!
Muškarci i žene su potpuno
zaokupljeni stvarima ovog sveta
osuđenog na propast. Oni polažu
svoje nade u bezvredne temelje i
ispisuju svoja imena u pesku. Čak
ni oni koji tvrde da su Hristovi
sledbenici ne obaziru se na Nje-
gov nalog...
Bog nam daje da uživamo u
Njegovim bogatim blagoslovima,
ali očekuje i da donesemo rod
Njemu na slavu. Međutim, mnogi
zanemaruju Njegovo delo. Ne
povinuju se u potpunosti Njego-
voj volji. Ima mnogih koji izgleda
smatraju da razmišljanje o Bogu
i onome što je nebesko čini ljude
22
sumornim i duhovno klonulim,
da je štetno po zdravlje dopustiti
umu da se bavi verskim temama.
Kada mi je u mojoj mladosti Bog
otvorio um za Sveto pismo, dajući
mi svetlost u vezi sa istinama iz
Njegove Reči, ja sam počela da
objavljujem drugima dragocenu
vest o spasenju. Moj brat mi
je poslao pismo u kome kaže:
„Preklinjem te da ne brukaš našu
porodicu. Učiniću sve što želiš ako
ne budeš išla da propovedaš.“
„Da ne brukam porodicu!“ –
uzvratila sam. „Zar je bruka za
porodicu to što ja propovedam
Hrista, i to raspetog! Čak i da
mi daš punu kuću zlata, ne bih
prestala da svedočim o Bogu. Ja
gledam na platu. Neću da ćutim,
jer kad mi Bog daje svoju svetlost,
On očekuje da je ja prenesem
drugima u skladu sa svojim spo-
sobnostima.“
Nisu li sveštenici i vladari pri-
lazili učenicima i zahtevali od
njih da prestanu da propovedaju
u Hristovo ime? Zatvorili su te
verne ljude u tamnicu, ali anđeo
Gospodnji je došao da ih oslobodi
kako bi mogli da govore drugima
reči života. To je naš posao.
ISTINA KAKVA JE U ISUSU
Mi treba da iznosimo istinu
kakva je u Isusu. Hristos je došao
na ovaj svet da spase grešnike.
Tokom trideset godina je živeo
kao naš uzor. Pretrpeo je uvrede,
sramoćenje, prekore, odbacivanje
i smrt – a ipak je živ. On je živi Spa-
sitelj. On se uspeo na visine da bi
posredovao za nas.
Neposredno pre svog raspeća,
molio se da Njegovi učenici budu
jedno s Njim kao što je On jedno
sa Ocem. Da li je zaista moguće
da grešni, pali čovek bude dove-
den u tako uzvišenu vezu sa Hri-
stom? Takva zajednica sa Hristom
doneće svetlost, mir i utehu našim
dušama. Spremajući se da ode na
nebo, Isus je svojim učenicima
poručio: „Bolje je za vas da Ja
idem, jer ako Ja ne idem, Utješitelj
neće doći k vama; ako li idem,
poslaću Ga k vama“ (Jovan 16,7).
A ko ne bi želeo da ima takvog
Utešitelja u vreme nevolje?...
Govorite o Hristovoj ljubavi,
govorite o Njegovoj sili, i moći
ćete da uđete na nebo već na
ovom svetu. Odgovorite na Božju
svetlost i bićete kao vrt zaliven,
vaše zdravlje će brzo procvasti,
sinuće vam videlo kao zora, a
slava Gospodnja biće vaša zadnja
straža.
Pitanja za
razmišljanje:
1. Šta znači živeti „trezveno,
pravedno i pobožno“?
Posmatrano u tom kontekstu,
da li blizina Hristovog dolaska
treba da nas učini uključivijim
ili isključivijim?
2. Dok očekujemo Hristov
povratak, koji biblijski tekstovi
nam najviše pomažu da
naučimo kako da odražavamo
Hristov karakter među onima
koji nas okružuju?
3. Na skali od 1 do 10 (pri čemu
10 označava najvišu vrednost),
koliko ste sigurni da biste bili
spaseni ako bi se Hristos danas
vratio? Budite iskreni.
Adventisti sedmog dana veruju
da je Elen G. Vajt (1827-1915)
ispoljavala biblijski dar proroštva
tokom više od 70 godina svoje
javne službe. Ovaj tekst je
preuzet iz jednog od pisama
koje je Elen Vajt napisala, a koje
je kasnije objavljeno u časopisu
Znaci vremena (Signs of the
Times, June 24, 1889).
Sedmica molitve za decu

Vernost
hrišćanskom
načinu života
LINDA MEJ LIN KOH
vođa Službe za decu pri
Generalnoj konferenciji

23
SUBOTA

Neobična
knjiga
Stih za pamćenje: „Celo Sveto
pismo je od Boga nadahnuto
i korisno za poučavanje i za
pokazivanje ljudima šta je
pogrešno u njihovom životu.
Korisno je za popravljanje
grešaka i poučavanje kako da
ispravno živimo“ (2. Timotiju
3,16, Međunarodna dečja
Biblija*).
obraz ako me udare po desnom,
da prvo mislim na druge, da ne
plačem za mrtvima, da se nepre-
stano molim. O, ne mogu ni da
zamislim šta bi moji drugovi rekli!“
– ushićeno je odgovarao Keke.
„Šta se to dešava s tobom?“ –
nabusito su pitali njegovi drugovi.
„Jednostavno si nas napustio i
ne igraš se više s nama“, žalili su
se. „Ne učestvuješ više u našim

K
eke je išao u tu neobičnu
„hrišćansku“ školu da bi
učio engleski jezik. Na-
stavnici iz Amerike bili su vrlo lju-
bazni i strpljivi s njim. Ali činilo se
da uvek koriste neku crnu knjigu
kao osnovu za svoje lekcije.
„Nastavniče, zašto je ta crna
knjiga tako posebna?“ – pitao je
Keke radoznalo. „Nikad je ranije
nisam video.“
„To je Biblija – Božja Reč koja
nas uči kako da budemo dobri“,
odgovorio je nastavnik, pastor
Tompson.
„Zaista? Moram da je pročitam.
Možda ona može da mi pomo-
gne da se promenim i postanem
dobar, što bi moja majka nesum-
njivo želela!“ – rekao je Keke uzbu-
đeno dok su mu oči svetlucale.
I tako, čim je završio svoje
domaće zadatke, Keke je otvorio
šalama i nestašlucima. Ne jedeš
svinjetinu. Nisi više zabavan!“
Nekoliko meseci kasnije, Keke je
prišao svom učitelju sa neobičnim
zahtevom.
„Pastore Tompson, moram od-
mah da razgovaram s vama. Ja
verujem u Isusa, u Bibliju i sve što
u njoj piše. Želim da se krstim!“ – NEDELJA
izjavio je Keke odlučno.
Opraštanje
„Slava Gospodu!“ – uzviknuo je
pastor Tompson.
UĐI U DUBINU tati
• Kako ti Biblija pomaže u životu
kod kuće i u školi? Stih za pamćenje: „Ne ljutite se
• Koji se biblijski tekstovi posebno jedni na druge, već praštajte
obraćaju tvom srcu? jedni drugima. Ako vam neko
• Da li ti je teško da redovno čitaš učini nažao, oprostite mu.
Bibliju? Zašto?
Opraštajte jedan drugome,
• Da li je moguće živeti u skladu sa
jer je Gospod vama oprostio“
onim što Biblija uči?
(Kološanima 3,13, MDB).
PRIMENI U ŽIVOTU!

tu crnu knjigu koju je pozajmio
od pastora Tompsona. „Moram
da saznam šta se nalazi unutra“,
mrmljao je sam za sebe.
„Prestani da čitaš tu crnu knjigu,
Keke!“ – zahtevala je majka. „Ne
prihvataj nikakve neobične ideje
od tih hrišćana. Ne zaboravi, mi
smo budisti!“ – upozoravala ga je s
ljutnjom u glasu.
„Sviđa mi se ova knjiga zato što
je puna nekih neobičnih, zanimlji-
vih ideja! Tu se traži od mene da
budem ljubazan prema svojim
neprijateljima, da okrenem levi
• Sastavi pesmu o Bibliji i njenim
vrednostima, a zatim je pročitaj
pred svojim drugovima u crkvi ili
u školi.
• Napravi lični raspored za re-
dovno svakodnevno proučava-
nje Biblije.
*International Children’s Bible, New Cen-
tury Version, copyright © 1986,
1988, 1999 by Tommy Nelson, a
division of Thomas Nelson, Inc.,
Nashville, Tennessee 37214.
Dž
uni se upravo spre-
mao za krevet kad su
teški koraci njegovog
tate zatutnjali uz stepenište. Istog
trenutka telo je počelo da mu se
trese od straha i on se brzo sakrio
ispod kreveta. Međutim, uskoro
je osetio kako ga par snažnih ruku
izvlači iz njegovog skrovišta.
„Upomoć! Upomoć!“ – zapoma-
gao je pokušavajući da se oslo-
bodi iz tatinih ruku. „Nemoj da me
povrediš! Molim te, nemoj da me
povrediš!“

24
 Pre nego što je Džuni uspeo da
se otrgne i pobegne, tata ga je
istukao.
„Ne misli da možeš da pobe-
gneš od mene! Ha! Ha! Ha! Isti si
kao tvoja mama! Zla žena! Zla
žena!“ – vikao je tata pre nego što
se skljokao na pod, suviše pijan
da bi uopšte mario za to. „Ti si loš
dečak!“ Loš dečak!“
Sledećeg dana, kada bi dejstvo
alkohola prošlo, tati je bilo krivo
što je istukao Džunija. Bio je pot-
puno miran, ali Džuni je bio suviše
prestravljen da bi poželeo da mu
se približi.
Tokom dve godine, nakon što
ih je njegova mama napustila,
Džunijev tata se opijao skoro
do smrti. Mislio je da će uspeti
da zamaskira bol zbog gubitka
supruge, ali alkohol mu nije bio
od pomoći. Zato je tukao Džunija
iz noći u noć. Siroti dečak!
„Lolo, Lola, molim vas pustite me
da dođem kod vas“, preklinjao je
Džuni. „Ne mogu više to da podne-
sem. On će me uskoro ubiti!“
„Jadni dečače, moramo te
izbaviti iz ruku tvog oca!“ – bili
su nepokolebljivi njegovi deda i
baka, Lolo i Lola.
Džuni je bio zahvalan što je
ostatak svojih tinejdžerskih go-
dina mogao da provede kod
Loloa i Lole. Nije više bilo batina!
Nije više bilo straha! Nije više bilo
modrica i povreda!
Prošle su godine i Džuni je
diplomirao na koledžu. A onda,
jednog dana baka i deda su mu
prišli s neobičnim predlogom.
„Džuni, nismo hteli ranije da ti
kažemo, ali tvoj tata je u zatvoru
i veoma je bolestan. Da li bi želeo
da odeš da ga posetiš?“ – pitali su
Lolo i Lola ozbiljno.
„Šta?! Vi želite da ga posetim?
Ne dolazi u obzir! On nije moj
otac! Ja nemam oca“, rekao je
Džuni ljutito.
„Šta god da je učinio, on je još
uvek tvoj tata. Počeo je da pije tek
kad vas je tvoja mama napustila“,
objasnio je Lolo ljubazno. „Oprosti
mu.“
„Molićemo se da ti Bog pomo-
gne da mu oprostiš“, rekla je Lola
uverljivo, sa Biblijom u rukama.
Konačno, posle nekoliko meseci
borbe sa samim sobom, došao je
trenutak da Džuni poseti svog oca
u zatvoru. Kad su se sreli, otac i sin
su se zagrlili i zaplakali.
„Tako mi je žao, sine, zbog sveg
bola koji sam ti naneo!“ – govorio
je tata jecajući.
„Opraštam ti, tata! Opraštam ti!“
– prozborio je Džuni dok su mu se
suze slivale niz lice. Bio je to zaista
dirljiv ponovni susret. Oproštenje
dolazi samo preko Isusa Hrista.
UĐI U DUBINU
• Šta je Isus mislio kad je rekao da
bi trebalo da oprostimo 70 puta
sedam puta (Matej 18,21.22)?
• Zašto je dobro za nas da opra-
štamo, koliko god da je teško?
PRIMENI U ŽIVOTU!
• Moli se za svoje prijatelje ili
školske drugove s kojima se ne
slažeš dobro, kako bi naučio/
naučila da ih zavoliš.
• Napiši ohrabrujuću poruku
nekome ko ti se ne sviđa baš
mnogo.
25
 PONEDELJAK

Isusov mali
misionar
Stih za pamćenje: „A Duh daje
ljubav, radost, mir, strpljenje,
ljubaznost, dobrotu, vernost,
blagost, samokontrolu. Nema
zakona koji tvrdi da su te
stvari pogrešne“ (Galatima
5,22, MDB).

„O
mama, u našem
susedstvu ima tako
mnogo dece koja ne
znaju ništa o Isusu“, uzdahnula je
Elena.
„Mogu li ja da učinim nešto za
njih? Isus voli svu decu na svetu“,
pitala je uzbuđeno.
„To je sjajna ideja!“ – kazala je
mama. „Šta želiš da učiniš?“
„Znaš šta? Upravo sam primila
svoj ’Pričljivi ranac’*. Mogla bih da
okupim malu grupu i da podelim
radosnu vest sa drugom decom.
Mogu da ih učim presmicama o
Isusu i da im prepričavam biblijske
priče“, rekla je Elena uzbuđeno.
„Želim odmah da počnem.
Pozvaću svoje prijatelje da dolaze
kod nas kući svakog petka uveče“,
dodala je.
Elena je pozvala jednog poseb-
nog prijatelja, on je pozvao neke
druge, i tako dalje. Prve večeri
je dvanaestoro dece došlo kod
Elene. Ona im je iznosila biblijske
priče, a svakom od njih dala je
i bedž na kom je pisalo „Isus te
voli“. Pomagala je majci u pečenju
kolača za decu. Kakva je to radost
bila i kakvo ohrabrenje za Elenu!
„O, mama, tako mnogo dece
dolazi svake sedmice. Više ne
znam ni koliko ih ima, ali im se
priče o Isusu nesumnjivo sviđaju.
Moliću se da i oni jednog dana

26

prihvate Isusa kao svog posebnog
prijatelja“, rekla je ushićeno.
Pošto je godinu dana vodila
svoju malu grupu, nekoliko nje-
nih prijatelja je prihvatilo Isusa i
krstilo se. Velika radost ispunila je
Elenino srce!
UĐI U DUBINU
• Koji ti rod Duha posebno nedo-
staje i teško ti pada da ga ispolja-
vaš u svom životu? Zašto?
• U današnjem svetu nasilja,
straha i terorizma, možeš li ipak
imati mir u srcu? Navedi jedan
biblijski tekst koji ti pokazuje
kako možeš imati mir.
• Da li je moguće voleti svog
neprijatelja ili nekoga ko te
povređuje? Zašto? Zašto ne?
PRIMENI U ŽIVOTU!
• Razgovaraj sa svojim roditeljima
ili učiteljem u Subotnoj školi
o jednom ili dva projekta koje
biste mogli pokrenuti da biste
pomogli onima koji imaju manje
od vas.
• Moli se za decu čiji su roditelji u
zatvoru. Saznaj imena članova
nekih od tih porodica i napiši im
poruku ohrabrenja.
* Pričljivi ranac – The Talking
Backpack – poseban evanđeo-
ski projekat Adventističke crkve
namenjen deci. Za više informa-
cija posetiti vebsajt: https://www.
interamerica.org/project/the-tal-
king-backpack/.
UTORAK
Spavalica
Stih za pamćenje: „Trebalo bi
da znate da ste vi Božji hram.
Božji Duh živi u vama. Ako
neko uništava Božji hram,
Bog će uništiti njega, jer je
Božji hram svet. Vi sami ste
Božji hram“ (1. Korinćanima
3,16.17, MDB).
„K
atrina Foster, da li
znaš koliko je sati?
Polazi u krevet, OD-
MAH!“ – zahtevala je majka.
„Poći ću uskoro, ali moram prvo
da završim svoj projekat. Ne brini,
biću dobro“, odgovorila je Katrina,
uveravajući majku.
„O, draga moja, brinem se za
tebe. Ti uništavaš svoje zdravlje!“
– rekla je majka zabrinuto.
„Dobro sam“, odvratila je Katrina.
„Zar ne možeš ranije da počneš
rad na svom projektu. Imaš čitavo
popodne da to uradiš, ali ti previše
vremena provodiš na Instagramu
i u dopisivanju sa prijateljima“, pri-
metila je majka nestrpljivo.
„Dobro sam, mama! Majke se
brinu ni zbog čega!“ – frktala je
Katrina.
Sedmice su prolazile i Katrina
je nekoliko puta zatečena kako
spava na času. Zaspala je četiri
puta u toku jedne sedmice. Njena
nastavnica, gospođa Bušet, bila je
zabrinuta.
„Gospođo Foster, zaista morate
da nadzirete Katrinin odlazak
na spavanje“, kazala je gospođa
Bušet Katrininoj majci. „Zaspala
je na času četiri puta samo u toku
ove sedmice! Bila je mrzovoljna i
često se otresala na svoje drugove
iz razreda.“
„U redu, pokušaću da to rešim
sa Katrinom“, uveravala je majka
nastavnicu.
„Katrina, veoma sam razoča-
rana onim što mi je tvoja nastav-
nica rekla o tebi“, tužno je kazala
majka. „Da li znaš da je tvoje telo
Božji hram? Ako ga uništavaš spa-
vajući samo tri ili četiri sata u toku
noći, izgubićeš energiju i sposob-
nost razmišljanja“, dodala je.
„Žao mi je, mama. Trudiću se da
odlazim na spavanje ranije. Hoćeš
li da se moliš za mene?“, pitala je
Katrina.
„Hoću. Treba da zamolimo Isusa
da ti pomogne da dobro isplaniraš
svoj dan. Tako ćeš moći da završiš
svoje domaće zadatke i ostaće ti
dovoljno vremena za druženje.
Oduzeću ti telefon svake večeri
pred odlazak na spavanje“, izjavila
je majka odlučno.
„Ne možeš to da uradiš!“ –
bunila se Katrina. „Ali, pretpostav-
ljam da nemam izbora, zar ne?“
„Potpuno si u pravu!“ – odgovo-
rila je majka sa osmehom.
UĐI U DUBINU
• Zašto je Pavle rekao da je naše telo
Božji hram (1. Korinćanima 3)?
• Zašto nedostatak sna nije dobar
za naše telo?
• Zašto je Bog zainteresovan za
zdravlje svoje dece?
PRIMENI U ŽIVOTU!
• Napravi svakodnevni raspored
svojih aktivnosti posle škole i
pridržavaj ga se.
• Uz pomoć svojih roditelja, sa
• stavi jelovnik sa hranljivim obro-
cima za nedelju dana.
27
SREDA

Biti Isusova
ruka
Stih za pamćenje: „Voli Gos-
poda Boga svog. Voli Ga svim
srcem, svom dušom, svom
snagom i svim umom svojim.
Takođe, ‘Moraš voleti svog bli-
žnjeg kao sebe samog’“ (Luka
10,27, MDB).
nahranimo decu sa ulice?“ – pitale
su bliznakinje starešinu crkve.
„To je odlična ideja, devojke!
Rado ću podržati vaš projekat.
Zamoliću i svoju suprugu da vam
pomogne u kuvanju“, odgovorio
je starešina.
U nedelju su Larini i Sarini, uz

„M
ama, možemo li da
spremamo hranu
za decu koja žive
na ulici u blizini naše crkve?“-
pitale su bliznakinje, Larini i Sarini.
„Sjajna ideja, devojčice!“ – obra-
dovala se mama. „Ali koliko novca
nam treba da bismo nahranile sve
njih“, zapitala se zbunjeno.
„Mogle bismo da zamolimo
vernike u našoj Crkvi da prilože
namirnice koje ćemo upotrebiti.
Sigurne smo da bi i oni hteli da
pomognu“, odgovorile su blizna-
kinje uglas.
„Zar to nije ono što nam je Isus
rekao da radimo? Koji ono beše
tekst u kom Isus govori o poma-
ganju drugima?“ – pitala je Larini.
„Matej, 25. poglavlje“, ubacio
se tata. „Isus tu kaže da oni koji
pomažu drugima, koji daju hranu
siromašnima, posećuju ljude koji
su u zatvoru i mole se za njih – oni
sve to zapravo čine za Njega. Isus
je naš najveći uzor u služenju dru-
gima“, objasnio je.
veliku pomoć svoje mame, gos-
pođe Janu i nekoliko drugih žena
iz crkve, skuvale osam velikih
lonaca supe. Tata, starešina crkve
i neki đakoni pomogli su da se oni
prenesu do parka u kom se oku-
pljaju deca sa ulice. Kako je samo
uzbudljiv bio taj dan!
„Hvala ti, Isuse, što si nam
pomogao. Zamisli samo, nahra-
nile smo osamdesetoro gladne
dece!“ – klicale su bliznakinje
široko se osmehujući. „Mi želimo
da budemo kao Isus!“ ČETVRTAK
UĐI U DUBINU
• Pročitajte tekst Matej 25,31-41 Brajanovo
i razgovarajte o tome zašto je
teško slediti Isusov primer u slu-
ženju drugima.
svedočanstvo
• Po ugledu na parabolu o dobrom Stih za pamćenje: „Dakle, ako
Samarjaninu (Luka 10,25-37), jedete, ili pijete, ili bilo šta
kako možemo postati Samarjani drugo činite, sve činite Bogu
današnjeg vremena? na slavu“ (1. Korinćanima
10,31, MDB).
PRIMENI U ŽIVOTU!

Naredna dva dana Larini i Sarini
su pozivale članove crkve telefo-
nom da bi ih zamolile da prilože
voće i povrće za njihov posebni
projekat.
„Gospodine Janu, da li ste u
prilici da sledeće subote priložite
nešto povrća i drugih namirnica,
da bismo mogle da ih skuvamo i
• Zajedno sa svojim roditeljima
ili učiteljem u Subotnoj školi,
navedite jedan projekat u okviru
kog biste mogli da služite svojoj
zajednici po ugledu na Isusa.
• Nađite dvoje ili troje prijatelja
i pođite u molitvenu šetnju po
svom kraju da biste se molili za
različita preduzeća i porodice.
„H
ej, drugari, da li ste
gledali najnoviji film
o Hariju Poteru?“ –
pitao je Zak uzbuđeno. „Zaista je
neverovatno kako su prikazali ona
čudna bića koja mogu da lete!“
„Koji je naziv filma?“ – pitali su
Džejmi i Džini uglas. „Možda bi i
mi trebalo da ga odgledamo.“

28
 „Ja mislim da treba više da
pazimo šta gledamo“, upozorio je
Brajan svoje drugove. „Ta bića koja
lete i izvode neverovatne trikove
nisu stvarna.“
„To je samo radi zabave i uzbu-
đenja“, uzvratio je Zak. „Moraš
malo da pustiš mašti na volju“,
dodao je namignuvši.
„Da li ti je mama rekla da ne gle-
daš te filmove?“ – pitala je Džini
radoznalo.
„Da, ali ne samo mama. I Biblija
takođe!“ – objasnio je Brajan
odlučno. „Ako ispunjavamo svoj
um svim tim neistinitim pričama,
kao što su one o vešcima i čarob-
njacima, uskoro ćemo u njih vero-
vati više nego u Isusovu silu.“
„Mislim da je Brajan u pravu!
Apostol Pavle je rekao negde u
Korinćanima poslanici da sve što
gledamo, čitamo ili radimo mora
biti na slavu Isusu“, primetio je
Džejmi. „Hajde da potražimo taj
tekst.“
„Znam ja sve to, drugari“, složio
se Zak. „Ali, ti fantastični filmovi
te toliko zaokupe da ne možeš da
prestaneš da ih gledaš.“
„Dobro, hajde onda da se
molimo jedni za druge da bismo
birali samo dobre knjige, filmove i
kompjuterske igrice koje proslav-
ljaju Isusa!“ – odlučilo je četvoro
prijatelja jednoglasno.
UĐI U DUBINU
• Šta znači „sve činite“ na slavu
Bogu (1. Korinćanima 10,31)?
Možete li navesti nešto od toga?
• Da li je lako praktikovati dobar
hrišćanski način života u svom
• domu, školi ili crkvenoj zajed-
nici?
• Šta je apostol Pavle mislio kad je
tražio od nas da obučemo „sve
oružje Božje“ (Efescima 6,10-18)?
PRIMENI U ŽIVOTU
• Odredi dan za letnje čišćenje
svoje sobe. Oslobodi se video
kaseta, knjiga, CD-ova i svega
drugog što ti ne pomaže u tvom
hrišćanskom življenju.
• Zajedno sa dvoje ili troje prija-
telja napravi listu dobrih video
igrica, knjiga i TV programa
koje možete bezbedno gledati.
Zatim se zajedno molite, tražeći
od Boga da vam pomogne da
pravite mudre izbore.
29
PETAK
Prolećno
čišćenje uma
Stih za pamćenje: „Zato izba-
cite iz svog života sve što je
loše. Otarasite se seksualnog
nemorala i nečistote. Ne dopu-
stite da se vaša osećanja otr-
gnu kontroli“ (Kološanima 3,5
MDB).
M
ama i tata su upravo oku-
pljali svoju porodicu za
večernje bogosluženje
kad su primetili da je Rejmond još
uvek za svojim kompjuterom.
„Rej, zar ne znaš koliko je sati?“
– pitala je mama nestrpljivo. „Svi
čekamo na tebe.“
„U redu, u redu“, odgovorio je
Rej.
Kad se porodično bogosluženje
završilo, tata je zamolio decu da
još malo ostanu zajedno. Želeo je
o nečemu važnom da razgovara.
„U čemu je problem, Rej? Vidim
da provodiš dosta vremena za
svojim kompjuterom“, pitao je
tata svog sina tinejdžera.
„Možda gleda one gole devojke“,
primetila je njegova mlađa sestra
Džoni. „Zbog toga su nas naši
nastavnici upozorili na opasnost
od pornografije!“
30
„U redu, Rej i Džoni, hajde da
razgovaramo o tome, da biste
razumeli šta je to i zašto nije
dobro za nas“, objasnio je tata.
„Znate li šta je pornografija?“ –
pitao je tata ozbiljno, a oboje dece
je odmahnulo glavom.
„Pornografija su slike i filmovi
koji prikazuju ljude sa vrlo malo ili
nimalo odeće na sebi, koji pri tom
čine ono što bi trebalo činiti samo
u privatnosti“, nastavio je tata. „I to
rade samo da bi zaradili novac.“
„To je sramotno“, kazala je
Džoni.
„Znate li zašto je to opasno za
decu?“ – pitao je tata i nastavio:
„Zato što ne prikazuje pravu
ljubav i intimnost. Tu se prema
ženama i muškarcima ophode kao
prema predmetima. Ako nastavite
da gledate te slike, postajete zavi-
sni od njih kao od droge.“
„Nisam znao da je to tako opa-
sno, tata“, rekao je Rej. „Mislio sam
da su to samo obične slike.“
„Znate li da nas je apostol Pavle
savetovao da mislimo na ono
što je dobro, čisto, istinito, lepo i
dostojno poštovanja?“ – podsetio
je tata svoju decu (Filibljanima
4,8). „Ali đavo dovodi u iskušenje
sve ljude, uključujući i decu, da
provode vreme baveći se onim
što je nečisto.“
„Hvala ti što si nam to rekao,
tata. Moli se za nas da budemo
dovoljno jaki da se odupremo gle-
danju nečistih slika“, kazao je Rej.
UĐI U DUBINU
• Proučite tekst Marko 9,47. Da li je
Isus zaista mislio da mi treba da
iskopamo sebi oko ako nas ono
navodi da posmatramo nemo-
ralne slike? Šta je On zapravo
hteo da kaže o tome kako bi
trebalo da živimo?
• S kojim iskušenjima se suočavate
kad je reč o seksualnosti? Kako
im se možete odupreti da biste
živeli kao pobedonosni hrišćani?
PRIMENI U ŽIVOTU
• Održite govor ili napišite esej
da biste svojim drugovima u
razredu predočili opasnosti od
gledanja pornografije (sarađujte
na tome sa svojim nastavnikom).
• Pozajmite neke knjige koje go-
vore o zdravoj hrišćanskoj sek-
sualnosti i pročitajte ih. Zapazite
kako vam te knjige pomažu da
dođete do odgovora na svoja
pitanja o seksualnosti. Razgo-
varajte o tome sa svojim rodite-
ljima.
DRUGA SUBOTA

Ponovo živ Adventistički

svet
Stih za pamćenje „Gle, Isus
dolazi sa oblacima! Svi će ga
videti, čak i oni koji su ga pro-
boli. I svi narodi na zemlji će
glasno zaplakati zbog njega.
Da, to će se dogoditi! Amin“
(Otkrivenje 1,7,MDB).

„M
ama, Karlosov deda
je veoma bolestan,
i misle da mu nije
ostalo više od dva dana života“,
saopštio je Paulo tužno.
„Da, dragi moj, smrt je nešto
strašno“, kazala je njegova mama.
„Tužno je kad izgubiš nekoga
koga voliš.“
„Video sam da Karlos i Belen
zaplaču kad god govore o svom
dedi“, objasnio je Paulo mami.
„Ipak, ne budi toliko tužan.
Postoji nada za sve nas!“ – rekla
je mama utešno. „Kaži to svojim
drugarima.“
„Kakvu to nadu možemo imati
posle smrti?“ – pitao je Paulo zbu-
njeno.
„Biblija nam kaže da će Isus
ponovo doći da probudi one koji
su umrli u Njemu!“ – izjavila je
mama s puno oduševljenja. Hajde
da pronađemo tekst 1. Solunja-
nima 4,16.17 da bismo pročitali
nešto više o tom predivnom obe-
ćanju.“
„Pa to je sjajno, mama!“ – uzvi-
knuo je Paulo. „Želeo bih da pode-
lim tu nadu sa Karlosom i Belen.“
„O, pa tu piše da će oni koji su
umrli u Hristu ustati prvi, a da će
oni koji tada još uvek budu živi
biti podignuti da bi se sreli sa
Isusom u vazduhu!“ – primetio je
Paulo uzbuđeno. „Onda Karlos i
Belen ne moraju više da plaču!“ –
zaključio je sa puno ubeđenja.
„Idi i saopšti tu predivnu vest
svojim prijateljima sutra“, ohrabri-
vala ga je mama sa osmehom na
licu.
Izdavač:
UĐI U DUBINU Hrišćanska adventistička crkva
• Uporedi tekst 1. Solunjanima
4,16.17 sa tekstovima 1. Korinća- Urednik:
nima 15,51.52 i Jovan 5,28.29. Želimir Stanić
Zašto je Isusov drugi dolazak
tako važan za nas kad je reč o Sekretar redakcije:
smrti? Da li će i oni koji ne veruju Brankica Zelenkapić
u Njega spremno prihvatiti to
obećanje? Prevod: Tamara Babić
• Kakvo je upozorenje dato u tek-
stu Luka 21,34-36 u vezi s tim Lektura: Mirjana Đerić
kako bi trebalo da živimo u ovim
poslednjim danima pre nego što Adresa redakcije:
Isus dođe? Radoslava Grujića 4,
11 000 Beograd
PRIMENI U ŽIVOTU! +381 (0)11 2453 842
• Moli se sa svojim roditeljima ili
prijateljima za one koji su izgu-
bili svoje najbliže – da se pouz- glasnik@adventisti.net
daju u Isusovo obećanje da će ih www.adventisti.net
ponovo videti.
• Ukrasi pet ili šest kartica (7.5 cm
x 12.5 cm) biblijskim tekstovima
koji pružaju nadu u vaskrsenje
prilikom Isusovog ponovnog
dolaska. Podeli ih onima koji su
izgubili nekoga od svojih najmi-
lijih.
Hrišćanska
adventistička crkva

31
 KAKO ČITATI SPISE ELEN VAJT

KAKO KAKO ČITATI

E
ČITATI SPISE ELEN VAJT

SPISE Džordž Najt

Verujem da je došlo vreme kada

Elen sestri Vajt mora biti dato tačno

mesto u našem učenju.

Vajt Mi je ne smemo staviti iznad

Biblije niti je smemo odbaciti...
Treba da budemo pažljivi u
korišćenju njenih saveta i u
tome kako ih čitamo, tumačimo i
primenjujemo. Bilo koja primena
treba da bude urađena na dobar
način, u hrišćanskoj ljubavi i
duhu poniznosti.

SAVREMENI ČOVEK I BIBLIJA

H. Hajnc
САВРЕМЕНИ ЧОВЕК И БИБЛИJА

К САВРЕМЕНИ Živimo u vreme fantastičnog uzleta i napretka

svih vrsta naučnih disciplina, u vreme

х
ЧОВЕК И neverovatnih pronalazaka, tehničkih uređaja i
aparata u svim oblastima tehnologija, a svakim
danom stupaju na scenu novi pronalasci i
-
а
-
.
библиjа uređaji koji nas zadivljuju.
Postavlja se esencijalno pitanje: može li
с
- savremeni čovek, okružen neverovatnim
,
- naučno tehničkim napredkom i dostignućima,
-
verovati Bibliji, verovati u hrišćanske doktrine
а
и
u koje su verovali biblijski hrišćani kroz sve
vekove?
,

Autor ove knjige zaista se potrudio da na

Х. Хајнц

veoma zanimljiv način iznese veliko obilje

činjenica i dokaza naučnog, kreacionističkog,
istorijskog, arheološkog i biblijskog sadržaja.
Х. Хајнц
Knjiga je jedinstvena po svom sadržaju,
otkrićima, činjenicama i dokazima.