Professional Documents
Culture Documents
Увод
1
Две највеће заповести, Црквени календар за просту 2007.
Настанак хришћанства 2
8
Скраћено од “Јеванђеље по Марку”.
9
Скраћено од “Јеванђеље по Матеју”.
10
Словенска реч “претеча” настала је од глагола “потрчати”.
Настанак хришћанства 4
гори надомак Јерусалима где се молио Богу, а Јуда знајући да Исус често
одлази у Гетсиманију, тамо доводи чету коју су високи свештеници
послали по Исуса и рече им да ће га познати тако што ће му Јуда прићи и
пољубити га. Након Јудиног пољупца Исуса су заробили и на захтев
јеврејских старешина изведен је пред суд.
Царски намесник Понтије Пилат, иако зна да је Христ невин и да
није учинио ништа против римског закона, ипак му изриче смртну казну,
али желећи да скине одговорност са себе и опере руке од злочина, тражи
од народа да по својој вољи одаберу да ли ће од смрти ослободити Христа,
или разбојника Вараву. Народ припремљен од свештеника определио се за
разбојника, а Исусу изричу смртну казну разапињањем на крст. Тај начин
извршења смртне казне подразумевао је најдуже могуће муке и сасвим
извесну смрт. Исусу је најпре, на леђа стављен тежак крст, а на главу венац
од трња, па га је маса повела на Голготу. Успут су га ударали каменицама,
пљували, исмејавали. Када су га приковали за крст, наставили су са
увредама, а он је без срџбе и мржње изговорио умирући: “Опрости им,
Господе, не знају шта чине”12. Распет је са двојицом разбојника са његове
леве и десне стране. Када је издахнуо, земља се затресла и почела је
страшна олуја, а све је пропраћено великом тамом. Овај дан се обележава
као најтужнији дан у историји хришћанства, и назива се Велики петак.
Исусово тело преузео је Јосиф из Ариматеје, богати човек и један од
његових следбеника. Исуса су сахранили, а његов гроб је затворен
великим, тешким каменом. Гроб је чувала јака стража постављена од
стране јеврејског свештенства, како би спречила апостоле да украду тело
свог учитеља.
Трећи дан по смрти, у недељу, Исус је устао из мртвих-васкрснуо,
док је са неба сишао анћео и сео на камен померен са улаза у Христов гроб,
а стража је чврсто спавала. Анћео је женама које су дошле на гроб, објавио
да је Исус васкрснуо, показујући им празно место где је било положено
тело Исуса Христа. Овај празник назива се Ускрс или Васкрс.
Када су се пробудили, неки од стражара отишли су високим
свештеницима да их обавесте о Исусовом васкрснућу. Свештенство
уплашено да овом вешћу не изгуби велики број верника, потплаћује
стражаре да објаве како су Исусови ученици украли тело.
Једанаесторица апостола без Јуде13 окупили су се на гори у Галилеји
где се и њима Исус јавио. Једини који није веровао да је то заиста Исус,
био је апостол Тома коме је Исус дозволио да додирне његове ране, како
би се Тома сам уверио. Због свог неповерења назван је Неверним Томом.
После васкрсења Христос је са својим ученицима провео још четрдесет
дана на земљи, а потом се уздигао на небо рекавши, најпре, својим
12
Ђорђевић Часлав-Лучић Предраг, Књижевност и српски језик-приручник за ученике првог разреда
гимназије и средњих стручних школа, Нови Сад, 2002. стр.120.
13
Јуда је издајом и каснијим самоубиством испао из круга апостола.
Настанак хришћанства 6
14
Грчка реч “апостол” означава посланика, изасканика, човека који долази у туђе име са одређеним
задатком и упутством.
15
Број дванаест није случајан, то је број старозаветних патријараха као и јеврејских племена.
16
Милошевић Радомир, Православна агиологија, Смедерево 2004. стр.105.
17
Када је Исус ухапшен сви апостоли су побегли , а када су Петра питали да ли је он један од оних који
су следили Христа Петар се клео како Христа ни не познаје.
Настанак хришћанства 7
21
Дела апостолска гл.6. и 7.
Настанак хришћанства 11
22
Некропола (грчки) “град мртвих”
23
Доброг пастира, прехришћанских симбола благости и човекољубља преузели су хришћани под
утицајем Јеванђеља по Јовану.
Настанак хришћанства 12
раду робова, није се могло лако мирити са моралом по коме је роб брат,
што на крају значи да ропство не може бити. Ту долази још и хришћански
поглед на рад, на положају жене, на породични морал итд. На основу свега
овога хришћанство је у Риму постало недозвољена вера. Од тада почињу
прогони хришћана.
Први прогони хришћана био је у Риму 64. године, за време владавине
цара Нерона. Хришћани тад нису били прогањани због своје вере, већ због
злочина за који су оптужени. Те године изгорео је велики део Рима, а у
народу је пала сумња на Нерона за подметање пожара. Нерон је збацио
сумњу са себе на хришћане, а верује се да су у том сумњичењу
учествовали и Јевреји. Хришћани су извођени у арене пред звери или
спаљивани, многи су тада страдали, међу настрадалима били су и апостоли
Петар и Павле.
За време цара Трајана (98.-117.год.н.е.) власти разликују хришћане
од Јевреја и њихову веру сматрају за преступ против реда у држави, без
обзира да ли су то били мирни и поштени грађани. Када је Трајан (99.год.)
издао свој закон против Хетерија (тајних удружења), намесник у
малоазијској покрајини Витинији, Плиније Млађи, почео је тај закон да
примењује и на хришћанску цркву као тајно друштво. Хришћани су
кажњавани смрћу ако би одбили да се на три позива одрекну своје вере,
ако би одбили да у судници принесу жртву пред владаревим ликом и ако
би хвалили Христа уместо хуљења на њега. Убрзо је Трајан издао упутство
којим је за хришћане ублажио свој Закон о хетеријама. Наредио је да
хришћане не треба тражити и да треба казнити само оне за које се може
доказати да су хришћани. Овог упутства су се власти придржавале до ΙΙΙ
века. У овом прогону настрадао је и епископ антиохијски, Игњатије
Богоносац.
Марку Аурелију, цару Филозофу (160.-168.год.) хришћанство је
изгледало као глупост која се може само жалити. Хришћанску храброст у
мучењима сматрао је за тврдоглаво и кажњиво противљење цару и држави.
Његову владавину пратила су многа зла у држави због којих је пагански
народ био јако огорчен на хришћане. Они су прогањани, као и припадници
других нових вера које су се тада шириле. Прогон је био изражен нарочито
у Галији и Малој Азији.
Око 250.године хришћанство је било тако јако да је држава стојала
пред одлуком да ли да га прими или уништи. Цар Деције Трајан (249.-
251.год.) одлучио се за ово друго. Он је 250.године издао едикт којим је од
сваког римског грађанина захтевао да принесе жртву старим божанствима.
Хришћани који су одбили да се повинују овој наредби сурово су мучени и
убијани, а онима који су напуштали земљу одузимала би се имања. Трајан
је био свестан тога да је хришћанска црква опстајала највише захваљујући
Настанак хришћанства 14
26
Милошевић Радомир, Православна агиологија, Смедерево, 2004. стр.128.
Настанак хришћанства 16
гоњени од стране римске власти али и касније кроз сву њену историју.
Многи од великомученика припадали су вишем друштвеном сталежу –
племству. Многи су били носиоци високих дворских и државних звања,
или носиоци војних чинова и положаја. Међу великомученицима има и
обичних људи, скромних својим образовањем, још скромнијих по својој
имовини. Без обзира на друштвени слој, све великомученике је красила
велика одважност у исповедању вере без страха по сопствени живот или
имовину. Многи су пре изласка на суд успевали да своју наслеђену или
стечену имовину поделе другим хришћанима, најчешће људима из своје
нјближе околине. Као прототип светих великомученика служи свети
великомученик Георгије кога красе безгранична оданост Христу, живот у
љубави према Христу и ближњима, а његов подвиг прешао је у легенду –
као предводник ратника за правду побеђује метафоричку аждају, симбол
сотоне и пакла. Свештеномученици су мученици за Христа који су били
чланови црквене јерархије, тј. имали су ђаконски, презвитерски или
епископски чин. Непријатељи хришћанства посебно су током прогона,
удар усмеравали на чланове јерархије са циљем да цркву обезглаве
покушавајући да код њих изазову одрицање од Христа и да их натерају да
принесу жртве паганским боговима, али у томе нису успевали јер су
јерарси спокојно ишли на губилиште сведочећи тако своју веру и
пружајући пример охрабрења верницима. Црква је јако водила рачуна о
редовном прослављању годишњица мученика званих рођендани27. Тако су
настали први црквени календари који су историчарима казивали ког дана и
у ком месецу је неки од мученика умро, али не и године јер то није било од
богослужбеног значаја. Али упркос томе, за многе мученике знају се и
године њихове смрти захваљујући многим историјским изворима. Црква
има у календару свете мученике који нису били крштени, јер су у Христа
поверовали непосредно пред смрт. Били су то поједини војници,
тамничари и џелати који су извршавали казне мучења, али су се временом,
задивљени вером хришћанских мученика, солидарисали са њима,
поверовали у њиховог Бога-Христа о одмах јавно исповедили своју веру,
због чега су истог тренутка осуђивани на смрт и погубљени.
Гробови мученика били су места где су се верни окупљали ради
молитве, чиме су изражавали веру у живот мученика после смрти и
њихову близину Христу. Често су реликвије мученика постављене испод
олтара у хришћанским саборним црквама. Место где лежи мученичко тело
сматрали су лековитим и из тога се развило велико поштовање моштију и
реликвије.
О мученицима и мучеништву може се сазнати из многих историјских
извора који се деле на: судска документа, хришћанске записе и
богослужбени текстови.
27
Микић Григорије, Преглед историје хришћанске цркве, Нови Сад, 2003. стр.28.
Настанак хришћанства 17
28
Микић Григорије, Преглед историје хрићанске цркве, Нови Сад, 2003. стр.34.
29
Микић Григорије, Преглед историје хрићанске цркве, Нови Сад, 2003. стр.36.
Настанак хришћанства 19
30
Велимировић Д. Николај, Вера светих – катихизис источне православне цркве, Београд, стр.12.
31
Канон (грчки) – норма, правило, листа.
32
Ђорђевић Часлав и Лучић Предраг, Књижевност и српски језик – приручник за ученике првог разреда
гимназије и средњих школа, Нови Сад, 2002. стр.114–115.
Велимировић Д. Николај, Вера светих – катихизис источне православне цркве, Београд, стр.12-14.
Настанак хришћанства 20
33
Велимировић Д. Николај, Вера светих – катихизис источне православне цркве, Београд, стр.14.
34
Соломон је син јеврејског цара Давида кога је сам Бог изабрао за јеврејског цара. Давид је током своје
владавине много водио рачуна о цркви па је и свог сина Соломона учио да тако влада. За време
Соломона Јевреји су живели у богатству и благостању, а самог владара Бог је наградио мудрошћу и
богатством. Међутим, временом, под утицајем његових многобројних жена окренуо се идолопоклонству,
прекинувши тако период благостања дат од Бога.
35
Вукомановић Милан, Рано хришћанство од Исуса до Христа, Београд, 2003.стр.22.
Гуревич Едуард, Све религије света – Јудаизам, Београд, 2006. стр.114-115.
Настанак хришћанства 21
Закључак
Литература