PRIPADANJE

Savladavanje odbaenosti i pronalaenje slobode prihvatanja

Nensi i Ron Roki, i Kej Kuzma

O autorima: Ron Roki i Nensi Roki,

Medjunarodno priznate vodje seminara, psiholozi savetnici, doktori Ron i Nensi Roki su medju prvim hrianskim suprunicima koji rade na polju oporavka. Inspirisani svojim linim isceljenjem kao i sa hiljadama drugih svedoenja ljudi kojima su ozdravljenjem pomogli u svojoj !"ogodinjoj timskoj slu#i, oni su razvili neverovatno uspean plan oporavka zasnovan na $i#liji i nadahnuu. %ie od &' godina u #raku, roditeljstvo i snaan postdiplomski rad, o#ez#edili su do#ro tlo za dokazivanje i opro#avanje e(ikasnih sredstava koje oni preporuuju za lini i porodini napredak. Njihove studije su ih pripremile da #udu #rani i porodini terapeuti, kao i psiholozi savetnici.

)ao dodatak njihovom radu koji je dravno priznat, Ron je takodje i propovednik, a Nensi je struna medicinska sestra. *ni su poduavali i predavali u mnogim zemljama, pojavljivali su se u +% programima kao i u dnevnim kontakt radio emisijama. ,ajedno su delili svoje znanje i iskustvo medjureligijskim crkvenim grupacijama i na kon(erencijama. *ni su stalni porodino" zdravstveni tim u +% programu -%era za danas.. -Nae u#edjenje je da mnogo #ola i tuge moe da se u#lai kroz znanje i razumevanje. Mi smo posvetili nae ivote uenju i pruanju sredstava za #rz oporavak ljudi. ,a nas ne postoji vea radost nego kada vidimo otvorene oi razumevanja, povrede pretvorene u isceljenje, a suko# preo#raen u kompati#ilnost.. /Ron i Nensi Roki0 )ej )uzma, 1r )ej )uzma specijalista za deji razvoj i porodini ivot je predsednik -2orodinih pitanja. i voditelj dnevnog radio programa -Imate li minut vremena za vau porodicu3. *na

&

izdaje 4amil5 +imes /porodini +imes magazin0, asopis za roditelje, i autor je vie od dvanaest knjiga medju kojima su -6aka poslunost. i -7tvaralaka lju#av.. +akodje, ona je popularni govornik i vodja seminara sa diplomom za razvoj deteta, na dravnom univerzitetu u Miigenu i doktoratom za o#razovanje u ranom detinjstvu, na univerzitetu u 6os 8ndjelosu. *na i njen suprug, 1en ive u +enesiju i imaju troje odrasle dece.

+okom oporavka ovek se ne moe nadati da e promeniti prolost. 7veznajui $og koji kontrolie prolost, sadanjost i #udunost, ipak moe tako promeniti sadanjost da ukloni #ol iz prolosti.

Nensi Roki

Sadraj

2riznanja;;;;;;;;;;;;;;;;;;; ;;;;;;;;;;! 2osveenje;;;;;;;;;;;;;;;;;; ;;;;;;;;;;.: <vod;;;;;;;;;;;;;;;;;;;; ;;;;;;;;;;..= I poglavlje " <hvaen u paukovoj mrei;;;;;;;;;;;;;;;;;.>' II poglavlje " Razotkri da #i saznao;;;;;;;;;;;;;;;;;;; & III poglavlje " 1ju#re unutra? 1ju#re spolja;;;;;;;;;;;;;;;...&9 I% poglavlje " %irus u so(tveru;;;;;;;;;;;;;;; ;;;;;...9!

% poglavlje " )ada oseate da vas ne vole i da nikom nije stalo do vas..........................!! %I poglavlje @ )ako nastaje naa ogorenost;;;;;;;;;;;;;;;.:: %II poglavlje @ )oreni od#aenosti;;;;;;;;;;;;;;;;;;. ..A' %III poglavlje @ 7eme koje radja korenje od#aenosti;;;;;;;;;;;;B> IC poglavlje @ )ad ste pogodjeni emocionalnim zlostavljanjem;;;;;;;;>'! C poglavlje @ )o sam ja3 Neduno dete ili strastvena odrasla oso#a;;;;;;>>! CI poglavlje @ $oji plan za oporavak;;;;;;;;;;;;;;;;;...> : CII poglavlje @ Iskupljeni e se radovati;;;;;;;;;;;;;;;;;>&B

Priznanja
Naoj porodici koja nas je o(ormila i dala nam sva iskustva o kojima piemo. *nome to je do#ro i onome to nije do#ro. Mozaik naih ivota je postao divan kroz vau lju#av, ak i kad nismo oseali njenu toplinu. Naoj deci, naim dragocenim, udesnim devojicama koje su tolerisale nae sla#osti i neznanje i koje su izrasle u lju#azne oso#e koje znaju da vole. Mi vas volimo. *nim ljudima koji su nas sa strane hra#rili uprkos naim grekama i sla#ostima. *nima koji su nas uili i #ili nam mentori tokom celog naeg puta. ,ahvaljujemo vam.

Posveenje
7a lju#avlju i zahvalnou ovu knjigu posveujemo uspomenama naeg prijatelja i mentora Deri 8ndersona. 1oneo nam je Drista kroz svoju nadahnutu umetnost i kroz svoj hristoliki karakter. -7ve je u oima, u nainu na koji posmatra ono to moe da vidi,. rekao je. -Morate ve#ati oko da vidi sve ega ima, sve #oje, smelo i neno, sve pre(injene nijanse koje zajedno ine predmet onim to jeste. +o je ono to pravi umetnik ini. Nije sutina toliko u rukama, koliko u ve#anju ruke da stvara ono to pravi umetnik ini.. 7laemo se sa Derijem. Istinski umetnik ima prodorno oko, a ti si imao najotrije od svih. Eer u naim sla#ostima, ti si video snagu, u naim tugama, ti si video svetliji dan, u naim #olnim iskustvima, ti si video #listavu mudrost,

>'

u naem mladalakom entuzijazmu, ti si video uspeh, u naoj smeloj nasrtljivosti, ti si video hra#rost, u naim porazima, ti si video gru#e ivice koje se poliraju u naim sivim depresijama, ti si video neophodnu samokritiku i u naim slomovima, ti si video nicanje duha koji se da pouiti a u tvom -oinskom srcu,. pronali smo $oje prihvatanje, sauee i #ezuslovnu lju#av koja oekuje, Flavni <metnik te je iskoristio da slika na platnu naeg ivota, $oji portret koji e nas #lagosiljati sve dok ponovo ne #udemo videli Njegovo i tvoje drago lice.

>>

<%*1
RONOVA PRIA
$io sam u mraku tamnice 9 G : G : hladna, vlana kutija. Nag i usamljen, veoma usamljen? < samici iza de#elih, cementiranih zidova, i kilometrima #odljivkave ice u kazneno popravnom domu Ea razumem muenje predrasudama i okrutnost sile. 1ani su se pomraili u #eskrajne noi. Nada je pala, umrla Iz#avljenje iz ponora je izgledalo nemogue. *ajniki sam eleo napolje 8li neko drugi je imao klju <zeto mi je dostojanstvo $io sam nag i posramljen Moja snaga je opala z#og sla#e ishrane Miii su osla#ili z#og neupotre#e 7klupao sam se u poziciju (etusa Hudei za povratkom u sigurnost majine utro#e

>

Moje misli su me osudile, moje samodovoljnosti je nestalo, i iako sam postojao, moj duh je #io mrtav. $io sam na svetlosti oenjen enom koju sam o#oavao. Moje keri su se smejale i igrale pored mene. Ispunio sam svoj san zavravajui studije, radei posao koji sam iza#rao. 8li sve vreme sam #io sve oajniji nego kada sam #io zatvoren. $io sam u paukovoj mrei. 2ronaao sam put za iz#avljenje, kako iz zatvora od #etona i ice, tako i iz zatvora moga uma. *va knjiga je o iz#avljenju, o putu do emotivne slo#ode, o presecanju lepljivih niti mree, i o slo#odi.

NENSINA PRIA
Ea sam takodje spoznala muku zatoenitva,

>&

8li ne iza hladnih, kamenih zidova ili #odljikave ice, < kavezu od kostiju i mesa, tiho sam strahovala 1a e me ono to zaista jesam uiniti Ismejanom, ignorisanom, nepriznatom i od#aenom. 7klupana na so(i u mojoj roditeljskoj kui 7isala sam palac dok sam eznula da nestane #olna tajna I poverovala sam da e sve #iti do#ro I dok sam sedela, moje telo je izgradilo neprivlane zidove 7ainjene da ne daju uljezima pristup Eer je sigurnost mog doma slomilo dvoje ljudi iz moje #lizine. Nisam nita znala o percepciji pa sam tako u mojoj mrei videla svog oca kao okrutnog i nepopustljivog prema meni, 8 ipak sam se smejala i igrala sa njima I dovodila drugu decu da ine isto 1ivei se njegovoj visprenosti, mudrosti i talentu Ea sam ih prilagodjavala reima koje on nije mogao izrei

>9

,ato mu nisam mogla udovoljiti3 Moja mila i nena majka je mazila moju kosu i oi svojim somotnim rukama I nastojala da mi tumai i u#edjuje u tatinu lju#av 8li strah koji paralizuje je o#ojio moje gledite stvarnosti i istine 2a smo o#e oseale kako od#acujemo jedna drugu *no to mu je #ilo potre#no, nije mogao dati )amo da sam razumela tada 1a dela koja je inio i pokloni koje je davao ,amenjivali su njegove neizgovorene rei 8 da je njegovo pokazano razoarenje #ila njegova preruena pohvala. 8li to se nije dogodilo 1ok nisam otkrila da je znanje klju 8 da hra#rost otvara vrata *va knjiga je o oso#adjanju iz zatvora, o putu do emotivne slo#ode, o presecanju leplivih niti mree,

>!

i o slo#odi. *, Fospode, osvetli nas svojom svetlou I otkrij nam, nas same *slo#odi nas lanaca koji nas vezuju za nezrelost i detinjariju 2ripremi naa srca za celovitost I puninu u +vom duhu. 1avid 8. 7imenas

>:

I PO !A"!JE

#$"A%EN # PA#&O"OJ 'RE(I Isaija )*:+,Mi smo iveli zatoeni u prolost i pronali smo put za oslo#odjenje. *setili smo lance zaro#ljenosti. 6anci su se #ili usekli du#oko u meso naih dua, a sada uivamo u slo#odi oseanja, prihvaeni u onome to jesmo. *no to delimo sa vama je ono to smo nauili na trnovitom putu tokom poslednjih godina. *vo nije samo knjiga saznanja. +o je knjiga o duevnom saznanju. +o je pria o spoznaji 7vetog 1uha koga nam je na dragi ne#eski *tac otkrio. +o je pria o Njegovoj lju#avi i suko#u izmedju do#ra i zla u kome smo se nali uhvaeni. /Ron0 Iako je Nensino zatoenitvo #ilo unutranje dok je ivela u udo#nom, toplom domu, moje je #ilo hladno i otvoreno poniavajue vodei do najokrutnijeg zatvaranja koje je neko mogao doiveti u 9G9G: samici, u junom zatvoru. *seanje od#aenosti sa kojim sam se suoio jo dok sam #io u jaslama, pojaalo se kroz detinjstvo. $ol koji prirodno proistie iz od#aenosti, pretvorio se u po#unu koja se otkrivala u raznim ispadima, sa godinama sve otriji. <skoro nakon tatine smrti, sudija za prekraje

>=

me je radije poslao u mornaricu, nego u zatvor. Imao sam >= godina i potre#a da umrtvim moj #ol, kao to sam radio u civilnom ivotu, rasla je svakog dana. $ilo mi je potre#no mnogo alkohola, #io sam onoliko trezan koliko je tre#alo da uradim moj posao, a plata u mornarici nikada nije #ila davana da zadovolji potre#e koje su moji emotivni nedostaci zahtevali. Eednom razreen dunosti, uinio sam nekakvu sitnu kradju koja mi je #ila potre#na kako ne #ih oseao #ol /kao pod anestezijom0. Eedna spletka vodi drugoj, jedno hapenje drugom, a naao sam se iza reetaka vukui se iz zatvora u zatvor dok se na kraju nisam o#reo u zatvoru u +enesiju. $io sam u manjem zatvoru u kome sam zaradio estoke opekotine radei na suncu. Eedino reenje za sunane opekotine, koje su davali uvari, #ilo je motorno ulje koje je sluilo samo da skuva moju kou, pa mi je tako telo #ilo naduveno i u plikovima. 2reklinjanje za prelazak u unutranjost zatvora iz #olnice, samo je naljutilo mog uvara koji je rekaoI -1o#ro, mome, svakako e do#iti svoj zatvoreni prostor. 2rati me.. $io sam #ez odee, uveli su me u -rupu. i hranili vodom i hle#om nekoliko sedmica. +amo sam #io u potpunoj izolaciji, u vlanoj i smrdljivoj eliji gde nisam mogao drugo osim da razmiljam o svom ivotu. +rpeo sam otar psihiki #ol, oseaj ledene od#aenosti u porodici, u drutvu i medju prijateljima. *seao sam uvek rastui #es koji je goreo u meni.

>A

1a li ste se ikada oseali kao uhvaeni u mreu okolnosti #ez o#zira ta ste uradili, a niste mogli da se oslo#odite3 Moda se i sada tako oseate. Moda se oseate usamljeno iako su ljudi svuda oko vas. Jini vam se da su svi drugi deo neke grupe, ali se vi oseate izolovani, od#aeni od svih. 1a li se pitate kako drugi mogu #iti tako #ez#rini kad vas srce #oli3 Moda imate nastupe #esa koji vas iznenade. Ili izgleda da ne moete da upravljate iznenadnim -eksplozijama. sa svojom decom, iako znate za #olji nain i o#eali ste se#i i njima da vam se to vie nee ponoviti. 1a li se nekada oseate kao dete3 Izgleda kao da nemate emocije ili sposo#nosti odraslih, zrelih oso#a. Reagujete impulsivno i neodgovorno. 1a li vidite da vas privlae oso#e koje su imale isti stil ivota i sa kojima zavrite slomljeni i emotivno i psihiki. ,ato ste vi uvek od#aena rtva3 Moda pronalazite se#e stalno razoarane u svom odnosu sa $ogom, koji izgleda da se ne moe popraviti. *seate kao da vas ni *n ne eli. 1a li je va ivot niz neuspeha3 1a li ste sami se#i svoj najvei neprijatelj, sa#otirajui svoj lini uspeh i udaljujui se#e od drugih neim to ste rekli ili uinili3 ,ato svako drugi izgleda tako organizovan, upravljajui svojim ivotom dok ste vi kao #rod #ez kormila, koga svaki povetarac gura as tamo, as ovamo. Izgleda da nikuda ne idete jer prosite svu svoju snagu igrajui kako drugi sviraju samo da #iste #ili prihvaeni.

>B

1a li pre glumite pred masom da #iste #ili prihvaeni, nego to ste to stvarno vi. 1a li #iste uradili #ilo ta da #udete voljeni3 1a li se stalno iznova javljaju oseanja tipaI -Nikada nisam dovoljno do#ar. koji vas vode da postanete zavisni od rada da #i udovoljili svom e(u ili da odustanete od poraavajueg stava -zato pokuavati, ionako nikome nije stalo.. Moda strahujete od 1ana ena ili 1ana oeva3 *seate se krivim jer ne elite da poaljete estitku ili to provodite vreme traei da poaljete estitku ili to provodite vreme traei estitku koja ne sadri u svom tekstu re -lju#av., jer niste osetili njihovu lju#av kao dete. 1a li oseate da vam je ivot pruio praznu ruku. 1a vam nije ravnomerno rasporedio lepotu, talenat i um u odnosu na druge3 1a li nekada matate o susretima sa partnerom koji nije va /mu ili ena03 Ili vas moda privlai pornogra(ija, nepristojne emisije, prostitucija, kao da #i jo jedan seksualni susret /doivljaj0 ispunio prihvatanjem vae prazno srce. ,ato se ini da ne moete da sauvate prijatelje ili kada prijateljstvo napreduje do izvesne take, vi se povlaite ili oni prestanu da pozivaju. 1a li vam se ini da ste oduvek od#acivani. 1a li oseate da #iste ponekad zaspali i nikada se ne pro#udili3 8ko vam #ilo koje od ovih pitanja zvui poznato, imamo za vas do#ru vestI ne morate #iti muica

'

zapletena u paukovu mreu, ekajui na paukov napad. Ne morate se plaiti njegovog smrtonosnog otrova. Moete otvoriti svoje slepe oi i videti /razumeti0 razloge vaeg ponaanja. Moete po#ei iz zatvora u vaem umu i od straha od od#aenosti. Moete #iti oslo#odjeni tamnice mraka i iskusiti svetlo slo#ode /vidi Isaija 9 I=0. Moete se oslo#oditi iz paukove mree. *dgovor je u razumevanju vodee sile iza vaih postupaka. Ne moete po#ei od line odgovornosti krivei druge ili krivei okolnosti a u stvari stalna krivica je kontraproduktivna aktivnost. Eedini nain izlaska iz mree je poznanje stvarne i podmukle #or#e koju preivljavate. Istina je da sila koju moda nikada ranije niste prepoznali vlada vaim mislima i oseanjima od#aenosti, upravlja vaim ponaanjem i krade puninu ivota koju Dristos eli da iskusite. Isus govoriI -6upe ne dolazi ni za to drugo nego da ukrade i u#ije i pogu#iI ja dodjoh da imaju ivoti i izo#ilje.. /Eovan >'I>'0 Neko moe da sumnja u postojanje sotone i njegovih andjela, ali je veoma nerazumno verovati u $oga i Njegovu Re, a ne verovati u ono to $og ui o realnosti sotone, Njegovog neprijatelja. K. 7. 6uis u svom predgovoru alegoriji -7creLtape 6etters. izjavljujeI -2ostoje dve jednake i suprotne greke u koje naa vrsta moe upasti kada je u pitanju djavo. Eedni ne veruju u njegovo postojanje. 1rugi veruju i imaju nezdravo interesovanje za Njega. 7otona je otac lai i on apue da niste ni vredni ni dragoceni. *n eli da oseate isti udarac od#aenosti koji

>

*n osea od $oga kao rezultat svog od#ijanja $oga. 8ko se oseate od#aenim, zavriete kao i on @ #eznadeno. $og ne igra igre. 8li sotonina igra je da po#edjuje onaj koji ima najvie o#raenika. )ao u ogromnoj ahovskoj partiji, sotona se #ori za to vie ah matova. Iako zna da je ve izgu#io od $oga univerzuma, ne eli da propadne sam. %i ste njegov peak. Nesrea voli drutvo. )raj je #lizu. Njegov gnjev je porastao. *n hoda svuda kao lav koji rie traei koga e da uniti. I tako on o#likuje okolnosti kako #i ponovio i uveliao va #ol iz ranog detinjstva. 7otonin plan je da ako je mogue uniti vas i vau decu. Eer, unitavajui vas, on e uticati na vau decu i njihovu decu, sve do treeg i etvrtog kolena i jo dalje, ukoliko ne preuzmete linu odgovornost neophodnu da se zaustavi tok i vi se oporavite. Morate #iti voljni da kaeteI -$ol od#acivanja se zaustavlja ovde sa mnom. Neu vie #iti pijun u djavolskoj igri aha. Neu vie nositi djavolsko smee.. <koliko ne preuzmete ovu ivotnu o#avezu dopustiete sotoni da prenese vaoj deci i unucima vae smee kao i njegovo kome uvek dodaje teinu i smrad. Mteta koju sotona ini deci stvara paralizu oseanja. )ao odrasli, mi postajemo gluvi za upozoravanje ili ukore, a re(orma ivota je gotovo neostvariva.

!a

Dajde da vam o#jasnimo podmuklu prirodu sotoninih metoda kojima zavodi ljude. 7ve je zapoelo u rajskom vrtu kada je Nva odlutala od svog supruga. 1oputajui to se#i prevarila se privlanim razgovorom sa zmijom. <kratko, #ila je iskuana. 8li izgledalo je da je #ila upoznata sa $ojim zakonom u vezi sa drvetom poznanja do#ra i zla. <stvari, dodala je $ojim reima svoje, da drvo ivota ne sme #iti ni dodirnuto. +ako je sotona uspeo da u#edi Nvu da je $og samo pokuavao da ih udalji od znanja koje je samo *n posedovao i ako ona pro#a plod sa drveta, #ie kao $og koji poznaje do#ro i zlo. 1o tog trenutka 8dam i Nva su jeli sa drveta ivota i drugih ivotodavnih drvea u vrtu i ono to su ona i 8dam znali odnosilo se na ivot. Nakon uzimanja plodova sa za#ranjenog drveta. 8dam i Nva nisu samo #ili postidjeni ve su momentalno saznali za smrt. Njihova krivica koja im je u tom trenutku #ila nova, vodila ih je do postidjenosti koja je uticala da se sakriju od $oga i da pokuaju da prekriju svoju krivicu i sramotu smokvinim liem. +o je #io poetak njihovog procesa umiranja. 7am iz#or im je dao voljeni $og koji nije eleo da 8dam i Nva kao i njihove naredne generacije #udu automati ve saglasni partneri i intimni $oji prijatelji /poto im je $og dao pri nastanku mogunost stvaranja0. Na nesreu greh je proizveo u 8damu i Nvi #olest /nedostatak slo#ode0 z#og koje su naredne generacije morale da se #ore ili da odustanu kako #i preivele.

&

< sri svakog ljudskog #ia postoji jo od 8dama i Nve i danas u svima koji su ivi @ la koju je utisnuo $oji neprijatelj. *na je postala deo 8dama i Nve kada su pogreili i pokazala se kada su pokuali da se sakriju liem, kada su se sakrili od $oga. *va la govori da nemate nikakve vrednosti i znaaja. 8ko pogledate unutra u vae misli i oseanja /karakter0 i spolja u vae ponaanje, u#edjeni ste da je ova la istina. )ozmetika i modna industrija stiu #ogatstva na onima koji oseaju da moraju da sakriju ili zamaskiraju ono u ta su u#edjeni da je istina @ u svoju #ezvrednost. 6a nam dolazi direktnom linijom od 8dama i Nve i pojaavala je svoju mo sa svakom narednom generacijom. Mi smo prenosili tu la od dede do oca, od oca do deteta jo od kada je vreme poelo da tee i u ovoj generaciji ona je postala toliko pre(injenija koliko mi imamo naina da je prikrivamo. Nae smokvino lie je postala naa odea, naa minka ili maske pretvaranja koje nosimo pred svetom. Mi vidimo nae roditelje, rodjake i prijatelje u detinjstvu i uimo kako do#ro da odravamo tu la. +ako nam la prvo dolazi nasledjivanjem. 1odatno, la nam dolazi i iz naeg okruenja. 2orodica, crkva i drutvo u kome smo odrasli u veini sluajeva pomau da se oseamo malima ili #ezvrednima ili nekorisnima z#og nae duge liste potre#a koje su ostale neispunjene ili zanemarene. )ada deca ne zadovolje svoje osnovne potre#e na koje naidju /vidi poglavlje A0, onda oni to tako tumae kao da nisu vredni panje i #rige koja im je potre#na.

,anemaruju se dela kao znak upozorenja iza lai u naoj sutini, koju nasledjujemo od prethodnih generacija i mi postajemo ak vie u#edjeni da smo nevoljeni i da ne moemo voleti. Nai roditelji nisu iza#rali namerno da ne ispune nae potre#e, ve su oni samo #ili proizvod ranijih generacija i njihove potre#e isto nisu #ile zadovoljene. +akodje se la naglaava preko iskustva u ivotu koja su nam donela tetne posledice poput od#acivanja, seksualnog, emotivnog ili psihikog zlostavljanja. 2ri svakoj od ovih posledica, deca preuzimaju odgovornost unutranje lai koju nose jer se deca automatski oseaju odgovornima za sve to krene naopako u njihovom svetu. 8ko roditelji ili drugi koji utiu na odgajanje dece, takodje #acaju krivicu na njih optuujui ih ili za stvarni prestup ili to sami zakljuuju, deca su osudjena da nose ovaj teret krivice i srama dok ga istina nekako potpuno ne ukloni. 1ok starimo postaje sve tee suoiti se sa onim u ta verujemo da jesmo. +ee je promeniti negativni i poraavajui tok naeg ivota. <stvari, plaimo se svake in(ormacije koja se suprostavlja onom do ega smo doli u naem verovanju o nama samima. <#edjeni smo da smo podredjeni, sla#i, #ezvredni, zli i sramni i odupiremo se pokuajima promene ovih verovanja. )ada shvatite da se na sistem verovanja uglavnom uspostavlja do osme godine moete zakljuiti da veina od nas provodi svoje ivote u lai. MI razvijamo na renik da je prekrijemo i delimo ga sa drugima ili se hvalisajui svojom veliinom ili razmeui se naom #ezvrednou.

$ilo da se njie klatno superiornog kompleksa ili in(eriornog kompleksa, ono pokree isti sat. Razmislite koliko mnogo polovinih ili parcijalnih istina smo rekli kako #ismo prekrili oseanja koja imamo o njima. Razmislite o tome koje su neke od omiljenih deliminih istina koje koristite3 6ai koje govorimo da prekrijemo la u naoj sutini primoravaju nas da se ponaamo u skladu sa oseanjima iji je imperativ maskiranje lai. Mi postajemo zavisni u naim odnosima, jer smo u#edjeni da ne moemo sami uspeti, a da nam neko ne kae ta i kako tre#a neto da uradimo ili dok se ne pozdravi svaki na pokuaj ili in do#rote. Mi postajemo zavisni od umrtvljujuih supstanci alkohola, droge, +%"a, seksa, kupovine, posla, religije ili ak spavanja. Mi ivimo u kuama, nosimo odeu i vozimo automo#ile daleko iznad naih prihoda to je ini potre#nim da vie radimo kako #ismo stekli sva ova pokrivala. MI #ojimo naa lica, skraujemo noseve, (ar#amo kosu, nosimo lane nokte, postajemo do#roinioci, jedemo suvie mnogo, izgladnjujemo se i stavljamo osmeh kako #i svet mislio da sve umemo. Eedan od najveih strahova oveanstva je da emo nekako doi do pravog saznanja o nama samima. Mta #i se dogodilo, pitamo se ako #ismo shvatili da smo zaista voljeni, kreativni il talentovani na neki nain3 +o saznanje #i trailo od nas da nainimo promene u naem ponaanju i ivotnom stilu /nainu ivota0, a promena je zastraujua.

$ilo koje znanje koje #i nas pomerilo sa nae svesne pozicije #ezvrednosti mi tumaimo kao neistinu, stoga opasnu, da se mnogi najee od same pomisli na nju. MI se odupiremo linom ratu na svaki nain, jer donosi druge strahove sa so#om. Mta #i se dogodilo da otkrijemo u procesu rasta da smo zaista sla#i i nesposo#ni, a to ve znamo u du#ini naeg #ia. )akav uticaj #i ovo imalo na nas i kako #ismo ga izmenili. Mi rtvujemo nau linu sreu za aktivnosti, ciljeve, snove, dostignua i najstranije za intimne odnose. 7ve to da zatitimo la. Na takvoj vrteci #ezumlja i #ola mi ivimo titei neistinu koju nam je dao otac lai. *seamo se nedostojni da se odreknemo #ola koji nosimo z#og nepravdi iz detinjstva i plaimo se svakog saznanja koje #i uticalo da prezremo sami se#e poto otkriva sla#osti i nedostojnost koju oseamo. 2itamo se da li je otpor rastu i razvoju karaktera koji vidimo u drugima moda povezan sa injenicom da je Nvino ispitivanje drveta poznanja do#ra i zla, njoj donelo smrt, a od nje, narednim generacijama uvek u stalnom porastu, grenost koja vodi do venog gu#itka. 8ko je to sluaj mi smo nekako o#rnuli stvari. Nije njoj jedenje sa drveta ivota donelo unitenje. 1a je nastavila da jede mi se ne #ismo #orili sa #itkama sa kojima se danas #orimo. 1rvo ivota nalazimo u Rei i kada utisnemo njegove istine u nau duu, ona nam daje svetlost i ivot. ! Moj !I B -*, kad #i im #ilo srce svagda tako da me se #oje i dre sve zapovijesti moje svagda, da #i do#ro #ilo njima i sinovima njihovijem do vijeka.. 7tih && nastavlja -Kijelijem putem, koji vam je

zapovjedio Fospod $og va, ne svrite ni na desno ni na lijevo.. *no to nismo ranije shvatili je da ono to nam se dogodilo u detinjstvu je (ilter kroz koga su sva druga iskustva prola. Neprekidni #ol koji nosimo danas, utie na naa dananja iskustva pa su tako nae misli, oseanja i nae ponaanje njime rezultovani. Jesto je to destruktivno za nas kao to je i za Nvu #ilo uzimanje za#ranjenog ploda. )akva tuna injenica je da smo #lagosloveni reenjem sve vreme ali nismo #ili svesni da je oporavak od svih poraavajuih misli i oseanja mogu. Nama je lano predstavljeno da moramo da podnosimo rane odluno ih nosei dok Isus ne dodje. )ada nam Isus kae da dodjemo k njemu natovareni tekim teretima i iscrpljeni od napornog zadatka noenja stalno sve teeg tereta, *n govori o kontejneru punog #ola koji 7otona eli da mi nosimo toliko iscrpljeni da #udemo o#eshra#reni da se oseamo #eznadeno i da odustanemo. 2rirunik ivota nam govori kako da ostavimo teret, a mi smo #ili zaslepljeni zlim silama tako da smo pogreno tumaili i razumevali metod. )ada odluimo da sledimo $oji plan mi #iramo da jedemo od drveta ivota koji neiz#eno vodi venom ivotu.

Istina
$og vas je stvorio, umro da #i vas otkupio i ima plan spasenja za vas. %i ste pravno vaan pripadnik Njegove carske porodice. Moete da po#egnete iz

sotonine mree prevare ako iza#erete da #ude tako. 8li iz#or zahteva donoenje odluke" razumne odluke. 7otona ovo zna i stoga je njegov glavni plan da uniti sposo#nosti za racionalno donoenje odluka kod $oje dece. 7otona je smislio lukav plan da ga realizuje kroz #ol koji ste pretrpeli u svojoj prolosti. 7vako #olno iskustvo ostavlja vam oseanje od#aenosti na neki nai. )ao virus u#ica u kompjuterskom sistemu. Mteta koju ini unitava vau sposo#nost donoenja odluka. *n dovodi u za#unu vaa oseanja, inei da utiu na vae misli i dela. Rezultat je da vi zavrite tako da inite ono to ne elite, kontrolisani prinudnom unutranjom silom koju ne razumete oteavajui tako prihvatanje Drista. )ako #i i dalje paralizovao svoj plan, 7otona zna da to moe ako odri (ajlove vaeg uma /podsvest0 ispunjene destruktivnim oseanjima od#aenosti z#og #olnih memorija od neispunjenih potre#a i uinjenih nepravdi iz prolosti. *n vas moe naterati da vidite svaki tok deavanja kroz izo#liene naoari od#aenosti. %i ete traiti svuda dokaz /stakla0 kako #i potvrdili njegovu originalnu la koju ima za vas. 2rihvatanje je tako nedostino. < naunom carstvu, zakon izjavljuje da dve stvari ne mogu ispuniti isti prostor u isto vreme. +akodje je tano da um ne moe #iti ispunjen sa emotivnim uspomenama #ola i nepravde u isto vreme kad i preplavljujuom lju#avlju $ojom. 7otonin plan da porazi oveanstvo je samodestruktivan i zapoinje sa decom. Rendal +eri,

jedan od osnivaa -*peracije spasavanje. citiran je u izdanju +ajm magazina od >. okto#ra >BB>I -%erujem da postoji djavo i ovakav je sotonin raspored radaI prvo on ne eli da iko ima decu. 1rugo, ako se ona zanu, on eli da ih u#ije. 8ko se ne u#ijaju kroz a#ortus, eli da #udu zanemarena ili zlostavljena, (iziki, emotivno, seksualno;. -Na ovaj ili na onaj nain legije pakla ele da unite decu, jer deca postaju #udui odrasli i vodje. -8ko oni mogu da zavedu i rane dete, on ili ona postaju zavedena ili ranjena odrasla oso#a koja prenosi dalje ovu tugu sledeoj generaciji. 1ok je jo u majinoj utro#i sva majina oseanja od#aenosti iz njene prolosti i sadanjih iskustava se prenose na #e#u koja upija ova oseanja kao svoja. Malo dete upija in(ormacije iz spoljnog sveta kroz svoje emocije, jer je logiki um jo uvek u ranim (azama razvoja. 7otonin lukavi plan je da oteti dete pre nego to um #ude dovoljno zreo da doda logici smetenoj u cere#ralnom korteksu emocije koje oseti u tom trenutku, to je neophodno za zrelo donoenje odluka. *vo ini decu neverovatno ranjivom na sadanje okolnosti. 7ve to iskuse, #ilo da je stvarno ili su tako razumeli, postaje deo njihove svesne ili podsvesne emotivno memorijalne #anke. +okom ovih godina (ormiranja karaktera, sotona pokuava da u#ode decu sa njegovim otrovom i tako ih emotivno paralizuje za ivot uzrokujui da pate od neispunjenih potre#a, od seksualnog, emotivnog ili

&'

(izikog zlostavljanja, od svega to stvara oseanja od#aenosti unutar deteta. 7vako detinjstvo je ranjivo vreme za decu. 2re nego to deca prihvate Drista kao svog linog 7pasitelja i tako #udu pod njegovom zatitnom prekrivajuom milou, oni su zakonski plen sotone. 2re nego doive oiujuu silu Dristove krvi zli andjeli ine svaki napor da steknu pristup do njih. Iako su deca ranjiva, ona nisu, ipak, #ez od#rane ako imaju verne roditelje /koji se mole0. ,atitna sila vernosti njihovih roditelja i neumorne molitve mogu slomiti uporite neprijatelja. )ada se prizove Dristovo ime sile tame se moraju povui. 8li ako sotona koristi roditelje z#og oteenja koje oni imaju iz detinjstva njihova deca gotovo uvek zavre takodje oteena. 7otona je prvo zapoeo sa 8damom i Nvom u Ndemu, uzrokujui krivicu, razoarenje, sramotu i strah. Iako ih $og nije od#io, oni su se oseali tako od#aeni od njega da su se sakrili u #unje. Nosei svoj (iziki #ol 8dam i Nva su ga preneli na svoju decu, na jednog koji je u#io svog #rata. I dalje kroz generacije, greh oeva i majki je uticao na njihovu decu. +o je jednako slici na kojoj sotona sedu u pozadini sa prekrtenim rukama i sa nogama podignutim na stolu gde govoriI Ne moram da uradim nita vie. Fledam ih kako sami se#e unitavaju. 2ovredjivanje ljudskih #ia se nastavlja u procesu u kome ljudi povredjuju ljude oko se#e. 7otona je #acio svoj kamen u jezero oveanstva i posmatra sa likovanjem krugove na vodi koji su sve iri. %ano je razumeti da nije ak ni neophodno da se neko delo uini da #i imalo negativan uticaj ili da #i

&>

povredilo nekog drugog. 7vaka oso#a je okruena atmos(erom, nevidljivom za golo oko. +o je aura nainjena od vaih misli i oseanja @ va karakter. +aj karakter je tajni deo vas samih poznat jedino $ogu i vama koji podstie ponaanje. *va atmos(era ili daje #lagoslov ili truje svakog sa kim je u kontaktu. $ez puno izgovorenih rei kojima se moe izraziti ta mislite ili oseate vi i dalje utiete na ljude oko vas u kontekstu onoga ta mislite ili oseate. 6ina atmos(era se moe puniti sa ivotodavnom snagom vere, hra#rosti, nade i lju#avi. *na moe #iti i teka i hladna sa mrakom nezadovoljstva i se#inosti ili otrovna sa smrtnom zarazom negovanog greha. 7vaka oso#a sa kojom dodjete u kontakt je svesno ili nesvesno pod uticajem atmos(ere koja vas okruuje. )ada ste u drutvu onih ije misli su veim delom usmerene na se#ini gnjev, pohlepu ili poudu oseaete se nesigurno, neudo#no i iza#raete da se uklonite na neko zatieno mesto. Jak i mala deca kojima nedostaju rei da izraze svoja oseanja ili strah mogu osetiti ovo stanje kod odraslih i mogu od#iti da im se pri#lie ili da dozvole da ih te oso#e dre. *va nesigurna atmos(era je otrov koji stvara oteenje ak i #ez izgovorene rei ili ijednog uinjenog dela. 7otonina zamrena mrea greha i #ol koji rezultira i koji prelazi sa generacije na generaciju moe se nadvladati ukoliko razumete izvor /uzrok0 vaeg ponaanja, ukoliko prepoznate tetu koja vam je uinjena, preuzmete odgovornost za svoja dela i nauite da koristite oruja

&

koja je $og uinio dostupnim svojoj deci kako #i #ila po#ednici. *tkrili smo da veina ljudi sa pouljivim duhom, kojima je dato poznanje orudja, mogu kroz silu $oju da rade kroz svoje line pro#leme i slome krug oteenja. Nesrena injenica je da veina ljudi ne trai oporavak pre tridesete ili etrdesete godine svog ivota. 7toga, ozdravljenje dolazi nakon dejih ranjivih godina, pa e oteenje uticati i na narednu generaciju. 1o#ra vest je da ako ste kao roditelj voljni da pogledate u ogledalo $oje Rei da vidite svoju linu sla#ost, nepostojanost odluka i spremnost da otkrijete poreklo vaeg ponaanja kako #i pronali izlaz, tada su vaa deca pod pozitivnim uticajem vaeg promenjenog karaktera koji oni vide u vama, svojim roditeljima, #ez o#zira na godine ili (iziku razliku. Ni jedno ljudsko #ie nije iskljueno iz ove #or#e izmedju Drista i 7otone. Freh ima magnetnu, privlanu snagu na va ranjeni um. Jesto kada ljudi ele da se vrate $ogu, nadju se#e zapetljane u takvoj sotoninoj mrei, kao muva u paukovoj da im se sve ini kao #ezuspean zadatak i oni odustaju pre nego to uine neophodni posao za emocionalni i duhovni oporavak /vidi poglavlje >>0. < naim uima odzvanjaju rei 1ulije koja je oajniki traila izleenje od posledica zlostavljanja koje je pretrpela u detinjstvuI -<vek sam eznula za zajednicom /prijateljstvom0 sa $ogom i dalje pokuavam. Jitam $i#liju i ne do#ijam nita od nje. Molim se, ali imam oseaj da su to prazne rei koje idu u

&&

vetar. ,ato svi drugi mogu da nadju $oga, a ja ne mogu. )onano sam shvatila da je razlog u meni. Mora da sam uinila neto ime sam $oga uklonila zauvek od mene.. +o je la u koju sotona eli da verujemo. 7otonin plan da nas, kao pauk crna udovica koji plete svoju mreu, uhvati i uniti, mi je doao kao direktan odgovor na molitvu /Nensi0. Nikada nisam itala gornji pasus do sledeeg iskustvaI $ilo je ledeno hladno jutro u 1akoti. +akvo jutro koje preklinje oveka da se zadri na toplom krevetu ili da ispee domai hle# i isee povre za ekspres lonac i topli paprika. 8li imala sam sastanak u kancelariji. <palila sam kola i dok sam ila ka centru grada molila sam seI -Fospode, ovo je novi klijent. Ne znam ko je ona. I ovog jutra stvarno me nije #riga. Doe li uiniti da mi #ude stalo. Molim te, zapali moj nezainteresovani stav lju#avlju za +voje povredjeno dete. Mora mi pomoi da pozdravim tu enu sa +vojim lju#aznim gostoprimstvom. Jim sam kroila u kancelarijsko odeljenje #ila sma u iskuenju da me iznervira dim cigarete koji se irio iz so#e za sastanke niz hodnik. <mesto toga iza#rala sam da #udem zahvalna za osveiva prostorije i mirisnu ajnu meavinu koju sam drala u mojoj radnoj kancelariji. Iza#rala sam dve ljupke porculanske olje i stavila sam vodu da provri. +opli aj od trava u hladno jutro e poeleti do#rodolicu. <skoro, ona je sedela u ordinaciji a njene ruke je zagrevala olja aja. 2oele smo sa mojom uo#iajenom molitvom za $oje prisustvo i mudrost, a onda sam je

&9

zapitala z#og ega je tano dola u kancelariju ovog jutra i kako joj mogu pomoi. 7teui moju olju aja, naslonila sam se da sasluam njemu priu. 8li nije je #ilo. 1esetak minuta ona je #r#ljala nepovezano. Reenice su tekle u delovima. Izrazi nisu imali smisla. Nisu #ili povezani. 2okuala sam da uhvatim temu iz njene prie ali je nisam mogla pronai. Moda e se njena nervoza, izazvana dolaskom savetniku, uskoro raspriti. 8li to je vie priala, ja sam postajala sve vie is(rustrirana. Rekla sam samoj se#iI -Nensi, ovo je previe. *na nema veze sa realnou. Nita nema smisla.. Ipak, ona je i dalje #uncala. -*, Fospode. molila sam se, -potre#na mi je pomo. Molim te, daj mi putokaz, put kroz ovu kon(uziju.. 8 onda se dogodila najudnija stvar. Easno u mom umu videla sam paukovu mreu. $ila je tako stvarna da sam mogla pruiti ruku i dodirnuti je. 2ostajui nervozna, tiho sam odgovorila -Fospode, molila sam za pomo, a +i si mi dao ovo.. *pet sam ekala na #oansku intervenciju, ali se samo, po drugi put pojavila paukova mrea. -< redu, Fospode,. rekla sam -ta sad3. < mojoj (rustraciji i razoarenju nisam razumela da je ono to sam uoila #io odgovor na moju molitvu. ,aula sam reiI -Idi ka detetu.. -Mta to znai3 +iho sam upitala. +ada mi je doloI deca vole prie. Nisam znala ta da radim sa ovim otkrivenjem, ali kada je ena zastala progovorila sam joj kao detetu.

&!

Nagla sam se ka njoj i iz mojih usta su potekle ove reiI -1a li ste ikada videli paukovu mreu.. ,ateena pitanjem, odgovorila je oklevajuiI -1a, da, videla sam paukovu mreu.. +o je #ila njena prva povezana reenica. Nastavila samI -Fde je #ila mrea koju ste videli3. -$ila je u naoj dnevnoj so#i. 2aukovi su dolazili kada smo koristili pe na drva. I u am#aru, uvek u am#aru. -Moete li mi jednu opisati3. zatraila sam dok je pokazivala svojom rukom, opisne, povezane rei su dolazile sa njenih usana. I dalje nisam imala terapijski plan kada sam je zapitalaI -1a li ste ikada videli pauka u mrei3. -*, da videla sam ih mnogo puta,. odgovorila je. -2a, ako moete da zamislite jednog, volela #ih da ga o#ojite u crno u svojoj mati, upuivala sam je. -< redu, imam ga. Krni pauk u mrei. Izgledalo je da je zainteresovana za priu, a ja i dalje nisam imala ideju kuda sam se uputila sa paukovom mreom ili do kakve sutine u doi ali sam odluila da verujem reima koje su izlazile iz mojih usta. -7ada #ih elela da pauku dam ime. Nazvaemo ga sotona,. rekla sam. *dgovor je potekao sa mojih usana a da nisam prvo na to pomislila. Izgledalo je da $og koristei moj glas, daje rei. 7ada sam #ila smirena i poinjala sam da uivam u ovom otkrivenju. -7otona je kao crna udovica koja

&:

plete lepljivu mreu u mranim, skrovitim mestima. )ada insekt dodirne paukovu mreu odmah #iva uhvaen. Eednom u mrei insekt zapoinje akciju pokuaja da se oslo#odi iz nje i taman kada je pokida da #i izaao, pauk se pojavljuje niotkuda. *n u#ada svoju rtvu sa otrovom koji stvara paralizu i onda se ivot insekta postepeno gu#i. <pravo kao pauk, sotona nas oteuje u naim ranim godinama (ormiranja karaktera. Iz tog oteenja se stvara dis(unkcija u naem razmiljanju, oseanjima i ponaanju koja e trajati ceo ivot i uticae na na najprisniji odnos sa $ogom, sa #ranim partnerom, sa decom i sa roditeljima.. Hena je sedela u svojoj stolici. 6agano je sklopila ruke. *smehnula se zadovoljno, kao da je upravo iskusila 8"ha e(ekat. -2a onda, znam tano ta mi se dogodilo, doao je njen odgovor. Ispriala mi je o svom detinjstvu sa neprestanom svakom vrstom zlostavljanjaI emocionalnom, seksualnom i (izikom. I na osnovu njene prie iznenadila sam se da je ona uopte (unkcionisala na svakom nivou. +o je -8"ha. iskustvo koje dolazi kao rezultat novog saznanja kojim poinje proces ozdravljenja. -2a,OO rekla je sa novim opaanjem znajui moju prolost, POda li je tok mog ponaanja totalno poremeen3OO Moj odgovor je posluio kao traak nade za nju. -2oznajui vae poremeaje iz detinjstva vae ponaanje je prilino normalno..

&=

-8li moje ponaanje prouzrokuje meni i mojoj porodici #ol i nevolju. Mta da radim sa tim3 )ako mogu to da promenim, molila je. Izgleda da joj je moj odgovor davao nadu. -Mi moramo da zavrimo sa nedovrenim pro#lemima iz vae prolosti. 1a #i ste se oslo#odili te zamrenosti u sotoninoj mrei morate otkriti i suoiti se sa prolou, kako #iste se ispraznili od otrovnih emocija koje nosite i da #iste popunili prazni prostor sa puninom $oje mudrosti i Njegovim duhom lju#avi i prihvatanja.. %ae rano oteenje je (ilter kroz koji vi vidite svako iskustvo u svom ivotu. %ae reagovanje na dogadjaje iz sadanjosti, prouzrokovano je #olom iz vae prolosti sa ili #ez opozivanja na dogadjaj. 2osledice oteenja na vae misli i oseanja utiu na vae ponaanje u sadanjosti. *poravak se ne moe postii preko noi ili samo za jednu godinu. +o je posao za ceo ivot. ,ato, proces posveenja koji predstavlja opte hriansko shvatanje je u stvari oporavljanje od oteenja koje vam je sotona uinio ranom u ivotu, a koje vam je stvorilo destruktivne misli, oseanja i ponaanje u sadanjosti.

./a0ve su sta1e svijeh 0oji 1aboravljaju 2o3a, i nadanje li4emjerovo propada5 Nje3ovo se nadanje podlama i u1danje je nje3ovo 0u6a pau0ova7 Nasloni se na 0u6u svoju, ali ona ne

&A

stoji tvrdo7 uhvati se 1a nju, ali se ona ne moe odrati58 Jov 9::;<:=

&B

II PO !A"!JE

RA>O/&RI DA 2I SA>NAO
.Sva0o potis0ivano ose6anje se 3noji, truli i stvara bolest 0oja se moe i1leiti jedino a0o dopustimo da budemo svesni 1abranjeno3 ose6anja5 Ne moemo se oporaviti od ose6anja ije3 smo se postojanja odri4ali58 Sam &lein
,ato gledati u prolost da #ismo razumeli sadanjost3 +o je pravo pitanje koje postavljaju esto oni koji se suoavaju sa tekim poslom oporavljanja. ,ar ne #i tre#alo samo da za#oravimo stvari iz prolosti i da nastavimo da gledamo pravo ka #udunosti3 )akve veze ima prolost, pose#no stvari kojih se ak i ne seam, sa sadanjou3 Razumevanje psihologije mozga #e#a u ranom razvoju e nam pomoi da vidimo zato naa prolost ima takav uticaj na sadanjost. 7a pet i po meseci trudnoe, #e#e u materici poinju da upijaju majine emocije u se#e. *seanja koja majka ispoljava, zasnovana na okolnostima njenog ivota i na prirodi njenih odnosa #elee se u umu deteta. 8ko je na primer, majka neudata a oca ne zanima da nastavi vezu sa njom ili od#ija da preuzme odgovornost i ne pokazuje

9'

interesovanje za prijateljski odnos, dete e od#aenost koju je majka doivela shvatiti kao da je to njegovo lino od#ijanje. 7vaka emocija koju majka osea #ilo pozitivna ili negativna prenosi se na dete i #elei se kao da ima svoje poreklo u detetu. )ao rezultat dete pamti svoje prvo od#acivanje. 1o sedmog meseca prenatalnog razvoja, nesvesni um #e#e ve poinje da prima in(ormacije iz spoljanjeg sveta i tako je ve postao skladite za ivotno iskustvo. *ve in(ormacije prvenstveno dolaze od ula sluha, i veina od njih sadri emocionalnu komponentu. 2re rodjenja dete registruje /QsnimaR0 zvuk majinog i oevog glasa. Jak su i glasovi #rae i sestara ili drugih znaajnih ljudi koji su u vezi sa majkom za#eleeni u memoriji uma. Nakon rodjenja, postoji znaajno uveanje #roja in(ormacija koje dete prima, zato to, sada, svih pet ula sakupljaju in(ormacije iz okoline. 8ko je #e#a gru#o dodirnuta ili ako iskusi (iziki #ol, to je za#eleeno u detinjoj memoriji /dejem umu0. 8ko #e#a vidi lica koja su ljuta ili je plae, to je takodje za#eleeno. 8ko #e#a okusi, ili omirie neku neprijatnu supstancu, to je za#eleeno i interpretirano kao od#acivanje. 7vaki dogadjaj je za#eleen kada se desi, i in(ormacija o njemu sadri podatke od svih pet ula, plus emociju koju je dete osetilo u trenutku kada je in(ormacija za#eleena. 6judski mozak radi na sledei nainI kada nadraj dodje iz spoljanjeg sveta, recimo putem naih oiju, on se automatski prosledjuje #ez neke pose#ne komande /od nas samih0. )ao to kompjuter vri

9>

glo#alnu pretragu svega dostupnog to je u vezi sa datim predmetom, um projuri kroz za#eleenu memoriju i redja redove memorija koje su napunjene emocijama. Na odgovor na inicijalni nadraj razmiljanjem, oseanjima i ponaanjem, #ie zasnovan na memoriji koja je najvie napunjena oseanjima u datom trenutku. *seanja se uvaju uskladitena u lim#alnom /6IM$IK0 sistemu, koji se nalazi u sredinjem delu mozga. Flavni deo njegovog posla je da upravlja emocionalnim odgovorima na spoljanje nadraaje. /%idi 9 glavu0. 1a #iste shvatili kako lim#alni sistem radi, #lokirajte ula /spoljne nadraaje0 i zatim proitajte re koju u vam upravo dati. +ada zatvorite svoje oi i pustite svoj um da ide gde god poeli, kao odgovor na ovu re. 1rite oi zatvorene za sekundu pre nego to odgovorite na pitanja koja dolaze. 1a li ste spremni3 Re je ...

?o0olada
Mta ste videli3 1a li je ono to ste videli vezano za vau prolost3 )oliko ste ili natrag u prolost3 %eina ljudi e stii nekoliko godina unatrag, neki e se vratiti u detinjstvo. Na primer, kada proitam re QokoladaR ja /Nensi0 se vraam u vreme $oia kod moje #ake. *na je tada spremala prelepi kola. Moja usta se ovlae na sam pomen te rei. 2rosto oseam eerno slatka zrnca i meki, hrskavi preliv od oraha...njam, njamS

*na je uvala kola u staromodnoj limenoj kutiji, i upravo kada smo pomislili da smo pojeli poslednje pare, ona /#aka0 #i odlazila uz stepenice do tajnog mesta ispod strehe, i tada #i donosila jo jednu kutiju. $aka je za mene #ila sigurno, toplo mesto, puno nenosti, stoga seanje na nju donosi oseanje lju#avi i prihvaenosti, i #lagi osmeh se iri mojim licem. Jak i jedenje kolaa koji je slian onom koji je ona pravila, moe da u meni proizvede isto oseanje prihvaenosti koje sam oseala kada sam #ila ponudjena #akinim kolaom decenijama pre. Istina je da koja god da je memorija ispunjena sa veinom emocija u vreme nadraaja, #ilo da su pozitivne ili negativne, to e #iti dogadjaj koji e doi u kognitivni /saznajni0 um. Eednog dana na seminaru je kao nadraajna re pomenuta QjagodeR. Eedna dama se, kao odgovor, odmah rasplakala. )ada se predavanje zavrilo rekla nam je privatnoI Q%erovatno ste primetili da sam se rasplakala kada ste pomenutli Qjagode.R Ea sada imam =9 godine, a kada ste spomenuli tu re, trenutno sam se vratila u svoju dvanaestu godinu, kada sam doivela jedno od najgorih iskustava u mom ivotu. Radila sam na (armi jagoda sakupljajui plodove. $io je skoro kraj dana i primetila sam da sam jedina ostala na (armi. ,ato sam #rzo napunila svoju korpu i otila natrag u spremite da izmerim svoje jagode. Iznenada su se dve ruke pojavile odpozadi i zgra#ile me za grudi. 7ledee ega se seam je da sam leala na pranjavom podu, gledajui lice (armera i oseajui muan #ol silovanja. Nikada, nikome

9&

nisam rekla istinu o tom dogadjaju. 2re dve godine moj mu je umro. *no to me je savladalo danas je da sam dozvolila da umre u uverenju da je on #io razlog seksualnih pro#lema u naem #raku. )ad god #i legao pored mene i priao mi intimno, ja sam odjednom #ila dete koje je lealo, u #olu, na pranjavom podu. Easno podseanje i stari strahovi kontrolisali su moj seksualni odgovor /reakciju0 i zaro#ljavali me tako da nisam mogla da uivam u intimnosti.R Nai odgovori, nae ponaanje, potiu prevashodno od emocija iz naih starih uspomena /memorije0, a ne samo od trenutne situacije ili od emocija u datom trenutku. Mala deca odgovaraju emocionalno na spoljanje nadraaje, koristei samo lim#alni /emocionalni0 sistem mozga. *ni nemaju mehanizam zakljuivanja koji ide od uzroka ka posledici, jer se ka#inet logike koji se puni in(ormacijama @ kora mozga, jo uvek razvija i razvijae se do tridesete godine. )ako se deca pri#liavaju do#u odgovornosti /pri#lino dvanaestoj godini0 postoji dovoljan sadraj in(ormacija u kori mozga, drugim reima, oni su stvorili dovoljno memorije i poseduju hemijski i psiholoki mehanizam da #i otpoeli sa procesom razmiljanja od uzroka do posledice. 1alje, mehanizmi mozga su preciznije podeeni, tako da su u mogunosti da povezuju sve vane in(ormacije, pre ngo to se donese iz#or. Iz#or e sada #iti zasnovan na emocijama plus njihovoj logici. %ano je da zapazimo da e odluke #iti donete na osnovu njihove logike, a ne na osnovu logike njihovih roditelja

99

ili nekog drugog autoriteta. Iskustvo svake oso#e utie na njihovu logiku i tako na njihov iz#or. Nakon to primi nadraaj, mozgu je potre#no od delia sekunde do nekoliko sekundi, (unkcionisanja na rasliitim #rzinama u zavisnosti od okolnosti u datom trenutku, da razvrsta gomilu memorija koje sadre logike in(ormacije, da #i ih dodao oseanju /emociji0 i tako doneo loginu, zrelu odluku. 7vaka logika in(ormacija sadri podatak o emociji u tom trenutku, svaka emocija se sa#ira i tako sainjava z#ir emocija pomou kojih se donosi odluka. Interesantna je injenica da oni odrasli, ije potre#e nisu zadovoljene ili koji su oteene /duhovno, duevno0 u detinjstvu, i iji je proces razmiljanja kratko spojen z#og emocionalnog #ola, odgovaraju automatski na emocionalnom nivou koristei samo lim#alni /emocionalni0 sistem, koji kontrolie odgovor /reakciju0 #or#e ili #eanja sa malo ili nimalo meanja logike. Mnogi ak i ne znaju da im je logika na raspolaganju za korienje. Nezadovoljene potre#e i oteenja u godinama kada se (ormirao karakter stvaraju slepu taku /$lind 7pot0. Mnogi oseaju aoku od#acivanja svaki put kada okolnosti donesu stari #ol. Moda ste pronali se#e kako traite dokaze od#acivanja u svom ivotu. Istina je da oni koji ih trae, nai e ih. 7otona je to tako isplanirao. 8ko oni koji su se prvi #rinuli o malom detetu nisu zadovoljili deje potre#e, dete e reagovati ili povlaenjem ili sisanjem palca, e#eta, #oce, ili e

9!

#esneti /divljati0, vikati, plakati ili e zahtevati da te potre#e #udu zadovoljene. *draslo dete, koje z#og oteenja i dalje reaguje samo iz emocionalnog /lim#alnog0 sistema, ili e se duriti, ili e se QzakopatiR pored +%"a ili kompjutera ili e se anestezirati alkoholom ili drugim drogama da ne #i oseali #ol, ili e iskazivati zlovolju, ili koristiti kontrolisano ponaanje, ili e napasti nekog ver#alno ili (iziki, ili e poeti da plau. *dluke se donose sa oklevanjem i okolnosti utiu na njih. *ni reaguju umesto da odgovaraju. Njihovi odgovori potiu od isto impulsivnih oseanja. Njihov ivotni stil je pre reaktivni stil deteta, nego stil odrasle oso#e zasnovan na logikim odgovorima. %erovatno ste zatekli se#e kako pokuavate da udovoljite drugima da #i zado#ili njihovo prihvatanje koje vam je potre#no, jer ga niste do#ili ranije u ivotu. 1a li preterujete u svom usavravanju da #i izgledali #olji u oima drugih3 Moda ste hvalisavac kome je potre#no da mu neko stalno govori koliko je do#ar. 8ko imate potre#u da #udete #olji od drugoga, da #iste se vi sami oseali #olje postoji mogunost da ste #ili od#aeni u svojim ranim godinama kada je prihvatanje tako neophodno. 1a li je mogue da je razmiljanje odrasle oso#e, koje je egoistino, #azirano na emocijama, detinje po prirodi, #ez logike i zakljuivanja, ono to $i#lija naziva telesni um i neprijateljstvo $ogu3 Rimljanima AI:,= jasno kaeI Q$iti telesnog uma, smrt je, ali #iti duhovnog uma ivot je i mir. Eer se telesan um protivi

9:

$ogu, jer nije potinjen zakonu $ojem, niti zaista moe #iti potinjen.R /N)E%0 6judi koji su oteeni u prvih >A meseci ivota kada, poverenje tre#a da se razvija imaju potekoe sa poverenjem ili prihvatanjem se#e. Nedostatak poverenja ini tekim prihvatanje in(ormacije ili znanja od #ilo koga, a sumnja koju oseaju u se#i, preslikava se u sumnju i od#acivanje svakog drugog, ak i $oga. )ako je ova in(ormacija povezana sa 7otonskom paukovom mreom3 1a li je ovo deo njegovog podmuklog plana za nae unitenje3 7otona moe toliko zatrovati na rani ivot i izopaiti nau sposo#nost odluivanja da mi nastavljamo mnogo posle detinjstva da reagujemo na impulsivan emocionalni deiji nain. < periodu od A meseci do & godine starosti, dete u zdravom okruenju nauie se autonomiji @ sposo#nosti da samostalno donosi odluke i da se vlada. *teeno dete, koje ivi u nezdravom okruenju, odrastae do zrelog do#a elei da se ponaa na se#i svojstven nain, #ez o#zira koliko nelogian on moe #iti. ,rele odluke su neizvodljive, poto oteena oso#a donosi odluke na osnovu oseanja u datom trenutku, iz#egavajui dalekoseno razmiljanje. 2oto su takva, ljudska #ia, koja su toliko oteena da nee primiti nikakvu novu in(ormaciju, #ez o#zira na izvor, insistirae da ivot QideR onako kako su oni zamislili, i da je njihovo miljenje jedino istinito. *dluke za novu ili drugaiju istinu nee #iti donete od strane onih ija je tvrdoglava volja o(ormljena na osnovu oteenja. 2oto

9=

je to tako, duhovno iskustvo, koje se zasniva na poznavanju $oga i elje za istinom je zakrljalo. 6judi koji od#ijaju da sluaju su gotovo uvek oni koji su gajili de(ektivno nasledje i dalje ga razvijali u tendencije karaktera, i koji su slepi za $oje principe i standarde. %ratimo se ponovo na originalno pitanjeI zato da gledamo u prolost da #i razumeli sadanjost3 Moramo gledati u prolost zato to je zacementirana, ne moe se eliminisati, ona je osnova ivota koji izgradjujemo. 7ve odluke koje donosimo zasnovane su na emocijama, in(ormacijama i iskustvima koja su prethodno uskladitena u mozgu. )ako se moj deda pri#liavao svojim devedesetim, totalno slep, pomo drugih mu je #ila neophodna. *n #i seo u svoju porodinu stolicu koja je #ila u zatvorenom #alkonu, i tu se seao scena iz detinjstva. Fovorio #i o tome kako je sluao $ilijeve nedeljne propovedi na +ra(algar skveru, i tiho pevao pesmu koju je pevao kao deak na svim evandjeoskim sastancima. 2riseao #i se dana tekog rada u porodici od dvanaestoro dece i (a#rike u kojoj je radio kao deak. )ako um stari, njegove memorije iz detinjstva pose#no one koje su ispunjene emocijama, vrlo lako se pozivaju u svest. Jinjenice i linosti gu#e svoju vrednost sa godinama, a veze sa (amilijom, drugovima iz detinjstva i sadanjim lanovima (amilije zauzimaju prvo mesto po vanosti. %reme se provodi u pregledavanju prolosti, mesta koja su vidjena, ljudi koje smo sreli, i veze koje smo uspostavili. Iznova i iznova stari ljudi se

9A

pitaju da li se oseaju prihvaenim i da li su vaan deo ivota drugih. Nae memorije iz detinjstva su (ilter kroz koji mi gledamo, ujemo, miriemo, oseamo, dodirujemo i kroz koje emocionalno reagujemo kroz ceo na ivot. Fotovo svaka #olna reakcija danas, povezana je sa nekim #olnim oteenjem memorije iz prolosti. Iskustva, i pozitivna i negativna, rez#are skulpturu sadanjosti i proizvode elemente za o#lik koji e imati u #udunosti. Na pogled na ivot odredjen naim opaanjem iz prolosti, utie na odluke koje emo doneti u sadanjosti i tako o#likuje #udunost. Eedino priznavanjem prisutnosti i sile naih memorija i tada otklanjanjem negativnih emocija koje su vezane za #olne memorije, mi se moemo nadati da emo odgovoriti zrelo, koristei logiku kore mozga. Eedino suoavanjem sa prolou mi moemo hra#ro i uspeno pokoriti sadanjost. $ez o#zira kako jadne" kako sotonske #ile memorije, leenje je mogue dezaktiviranjem emocija neije prolosti. %erovatno je najtunija ivotna pria koju sam ikada uo, izreena kada je jedna moja prijateljica doivela svoje prvo vraanje u detinjstvo. *na je #ila lepo gradjena plavua, vesele i uz#udljive prirode. Njena odea je oda#rana sa stilom, a njena pojava je moderna i atraktivna. 1eni je #ila slika i prilika uspene ene, dok se vozila gradom u svom novom )rajsleru i stvarajui prijateljstva sa uticajnim ljudima.

9B

*na je #ila doktoreva supruga, majka dvoje tinejdera. Imala je lepo uredjen dom, a njena deca su #ila ugladjena i lepo vaspitana. 8li s vremena na vreme ne liei na se#e pojavila #i se u kancelariji svoga supruga oznojena, neuredne kose i #ez minke. Iz ekaonice je zvala detinjasto prodornim glasomI Q1uo, duo.R ili #i otila do kancelarije gde sam radila i prosto se slomila u hrpi suza. Njen mu $art, #io je doktor koji je previe radio, koji joj se divio, ali nije razumeo njenu 1ekilTDajd linost. 1eni je vremenom izgledala jako usamljena i odvojena od normalnih odnosa. Izgledalo je da trai svoj mir, svoj identitet, izvan sveta svoga mua. Radila je nekoliko poslova. Radila je kao volonter u #olnici i imala je neno srce koje je umelo da saosea. 8 onda, isto za#ave radi, 1eni i $art su odluili da pohadjaju pose#an seminar o #raku. 7tvari su do#ro ile na seminaru, i oni su uivali u (okusiranju jedno na drugo, za promenu. +okom jedne prezentacije, 1eni je doivela podseanje prolosti. Nikada nije iskusila neto tome slino, ali u #rzom nizu jedan prizor nakon drugog paradirao je pred njom. 2rvo, pojavila se trogodinja devojica kako lei na mermernom otesanom oltaru, a zatim je videla > ljudi u crnim haljinama sa kapuljaama kako stoje oko nje. 1evojica je krvarila. Njena krv #ila je utoena u sre#rnu tkaninu, koja je prosledjena svakome da #i uzeli po gutljaj. Nakon to su svi uzeli po gutljaj jedan za drugim su seksualno zlostavljali dete.

!'

1eni je #ila izvan se#e, uasno z#unjena. *dakle je ova scena dola3 ,ato se ona sada pojavila3 1a li je ovo #io neki horor (ilm koji je davno gledala3 ,ato strah3 ,ato teror3 <spomene su navirale. 7jurila se iz so#e u kojoj se odravao seminar u samou motelske so#e. $art ju je pratio. )ada se njeno jecanje stialo ispriala $artu zastraujuu priu. ,a dvadeset pet godina #raka on se molio za pomo u razumevanju 1eninog ponaanja, ali je zasigurno da je ova neuverljiva pria proizvod njene podivljale mate. Iznenada, 1eni je zavrnula rukav i drugom rukom je prelazila preko svoje izloene ruke, zastajui na malim oiljcima koji su se nalazili svuda uzdu. ,atim je zavrnula svoje pantalone i ispitala je donje delove svojih nogu. Q,ar se nismo oduvek pitali odakle potiu ovi oiljci na mojim nogama i rukama3 2a, evo odgovora $arte. 1evojica, to sam jaS *vi oiljci potiu od njih, oni su ih napravili da #i cedili moju krv. 8 znam i ko su #ili ti ljudi. Imenovau ti ih. +o su #ili dr 8 i dr $, sudija K i dva advokata. Njihova imena su 1 i 4. 8 $arte, kolovodja grupe #io je tata. 2itam se da li je z#og toga #io u starakom domu, totalno van dodira jo od svoje pedesetdruge3R $art je odgovorioI QJuj, duo. 7 to#om sam proao kroz vatru i vodu, ali ovo je previe. Ne mogu da verujem u tu priu. )ako si samo mogla tako neto da izmisli3R 7asvim mirno, i sa potpunom kontrolom, 1eni je odgovorilaI Q2o prvi put nala sam klju zato je moj ivot #io kao Roller Koaster u luna parku /gore

!>

dole0 Ne svidja ti se slika, ali ona je istina. Ea sam ta mala devojica $arte. +o sam #ila jaSR )ada su stigli kui, 1enina sestra je potvrdila zlostavljanje, izjavljujui da se nadala da je 1eni trajno izgu#ila iz seanja uspomenu na ovaj uas. 1eni je odluila da dokae istinitost svoje prie $artu. Molila ga je da je odvede u grad u kome su odrasli. *n se sloio ali samo ako #i psiholog iao sa njima. *n se #ojao da 1eni moe poludeti ako otkrije istinu. Njih troje su se vozili ulicama rodnog grada. )onano 1eni je reklaI Q7toj, ovo je mestoSR 7tali su ispred porodine crkve i dolo je vreme da $art #ude okiran. QNe ovde, 1eni, to ne moe #iti ovde. *vo je crkva u kojoj sam odrastaoSR +otalno u#edjena da je to mesto o kojem se radi, ona je uzela rokovnik i hemijsku iz svoje tor#iceI QNvo, $arte, nacrtau ti raspored u crkvi.R $riljivo je opisala detalje enterijera zgrade i kruno stepenite koje vodi do so#e sa mermernom ploom. <li su u zgradu, $art je zinuo od udjenja. Njen opis je #io potpuno taan. <plaeni, popeli su se krunim stepenicama, i 1eni ih je odvela u so#u gde je u detinjstvu poloena na plou kao rtva sotonskog rituala zlostavljanja. $artove suze su tiho potekle. *igledno je #io potresen. 1okazi su #ili tu. Morao je da veruje. 1eni je kontaktirala policiju i unajmila privatnog detektiva, koji je pronaao 1eninu drugaricu koja je ivela preko puta njene kue dok su #ile deca.

*na je potvrdila 1eni da su o#e porodice #ile umeane u porno krug. 2ravili su porno (ilmove koristei svoju decu i (ilmove u kojim je ena u#ijana. 1eni je tada govorila svojoj starijoj sestri o tome ta je otrkila. Njena sestra je zaplakala. Q,a#oga 1eni, mislila sam da si za#oravila. Istina je da su sve devojice iz 1enine porodice na slian nain #ile zlostavljanje. 7toga, zato tre#a da gledamo u prolost da #ismo razumeli sadanjost3 ,ato to iz prolosti dolaze istorijski delovi koji upotpunjuju slagalicu naih ivota. 2re nego to je 1eni imala otkrivenje o svojoj prolosti, ne razumevajui ta je gonilo, osam puta je na razliite naine pokuavala da se u#ije. 7ada, iz 1enine prolosti proiziao je klju kojim je ona odgonetnula svoje sadanje ponaanje. 1a ova seanja nisu nikada izronila na provrinu i da se 1eni nije razraunala sa njom, 1eni #i zasigurno okonala svoj ivot svojom rukom. ,ato je ova memorija sada isplivala na povrinu3 *na je #ila u pravom do#u i na sigurnom mestu. 2rogramiran u (unkcionisanju mozga, nalazi se automatski mehanizam koji je dizajniran da sakrije #olne memorije tako da one nisu dostupne za ponovno gledanje. *vaj proces je poznat pod imenom potiskivanje /represija0. +o je $oji sigurnosni mehanizam koji sakriva memorije od nas dok ne #udemo spremni da ih priznamo kao nae, da ih prihvatimo, i da radimo sa njima ka ozdravljenju.

!&

Eedna od uloga adrenalina u krvi je da pomogne dranje poklopca na QkantiR u naem umu, poklopca koji zadrava nae #olne memorije. )ako dolazimo u do#a ivota u kome proizvodnja adrenalina opada o#ino se pojavljuju druge hemijske promene u naem telu /na primer, menopausalne hormonalne promene0. 8ko smo roditelji, esto su naa deca simultano /istovremeno0 u njihovim tinejderskim godinama, i mi revaluiramo nae ivote. 7uoavamo se sa mogunou #rzih promena i dolazeeg sindroma praznog gnezda, majke se tada oseaju manje potre#nim nego kada su deca #ila mala. 7va ova stanja kada se kom#inuju, stvaraju okolonosti kojima se taloi emocionalni nemir i kon(uzija. Nae stare i #olne memorije poinju da #ee iz svog sklonita. +elo je projektovano da se zatiti, stoga nesvesno poveava nivo adrenalina u telu ve#ama #esa, prekomernim radom, prekomernim (izikim ve#ama, histerinim reagovanjem ili iracionalnim ponaanjem. Ipak, doi e vreme, kada vie neemo moi da zadrimo memorije, i kon(uzija koja je stvorena, navodie nas na misao da emo da poludimo. +ada pronalazimo se#e u krizi. +ada smo toliko ranjivi, da emo posegnuti za #ilo im, od ega predpostavljamo da e nam #iti #olje, ukljuujui prelju#e, naputanje porodice, ili druga ekscentrina ponaanja. 7ve ove stvari kada se kom#inuju stvaraju krizuI pandemonijum, depresije, samodestruktivno ponaanje. )onano u oaju traimo pomo od prijatelja, savetnika, propovednika ili #ilo koga ko e nas sasluati ili oseajui se #eznadeno

!9

smatramo ili ak nekad i pokuavamo da uinimo svemu kraj. *no to nam je potre#no, to je saznanje. )ada shvatimo (unkcionisanje mozga, zli pokuaj 7otone, i naeg linog /indivudualnog0 oteenja, moemo zapoeti sa procesom uklanjanja #ola i oslo#adjanja od pritiska. )ao to je to pokazao 1enin sluaj, $og zna koliko mi moemo da podnesemo i koje je idealno vreme za otkrivanje istine. *n e iskoristiti sigurno mesto, gde se nalazi oso#a koja e nam pruati podrku i tako nam pomoi da prodjemo kroz krizu. ,a 1eni, iskustvo na #ranom seminaru stvorilo je atmos(eru lju#avi i podrke u kojoj je $og mogao da pozove natrag memoriju. $ila je daleko od kue, od odgovornosti, zahteva i neprestane zvonjave tele(ona. *na i $art su se skoncentrisali jedno na drugo, svoje ivote i svoju lju#av. I poto $art nije imao pacijente da se o njima stara, #io je na raspolaganju 1eni, onda kada joj je #io najvie potre#an. Nije li $og do#arS 1eni je #ila devojica koja je itavog ivota pokuavala da pronadje $oga. Jak je i razmiljala o pastoralnoj slu#i. *ajniki je teila za, i pretvarala se da ima, zajednicu sa $ogom. 8li da li je zaista mogla da je ima, kada je njen rodjeni otac, koji je stajao na mesto $oga za nju, #io najodvratniji od svih zlostavljaa. Nakon otkrivenje, i na poetku procesa oporavka, doao je veliki mir u njeno srce, mir koji nikada pre nisam videla u njoj. *na je #ila oputena i ponaala se kao odrasla oso#a. *na nije vie #ila

!!

devojica kojoj je stalno #ila potre#na pomo, koja je stalno traila, od svih oko nje, da zadovolje njene potre#e. *na je zapoela proces oporavka, to joj je omoguilo da izraste u potpunu, zdravu oso#u, kakvu je $og i planirao. Nvo prvog korakaI 2re nego to nadjemo oprotenje i mir, moramo doi do saznanja o se#i koje e rezultirati pokajnikim stavom. Moramo da prepoznamo nau potre#u za Dristovom pomoi. Moramo da osetimo #ol naih rana pre nego poelimo izleenje. Razlog zato je ovo toliko vano je taj, da je teta koja nam je nainjena spreila i izvitoperila na emocionalni rast i kao to je Isus rekaoI QMoramo se nanovo raditi.R Moramo umreti se#i, grehom ispunjenoj telesnoj prirodi, i tada, moramo da rastemo u njemu, dozvoljavajui Njemu da nas popravi i da nas voli i da nas dovede u zdravu zrelost. Razlika je u tome to ovaj proces novorodjenja otpoinje onda kada mi to iza#eremo. *voga puta, nae rodjenje nije iz#or koji su napravili nai roditelji. +o je na iz#or. Naalost, nae oajanje je pokualo sve, ega smo mogli da se setimo, da #ismo se postavili na ispravan put, to je doprinelo da imamo ranjivo, pouljivo dranje. Moramo doi do take u kojoj shvatamo da ono to smo sve vreme radili, jednostavno ne (unkcionie. < naim krizama, mi emo se okrenuti Dristu. ,a mnoge od nas vai da tek kad dodirnemo dno. Mi kao 2etar koji se davio u moru, viemoI

!:

QFospode, pomagajSR 2okoran duh je prvi korak ka uspehu. Moramo se pokoriti da #i uspeli. )ada shvatite svoju poziciju, da ste nekompletni i u oajnikoj potre#i, Isus vam tada nudi sve ne#eske sile da #i zapoeo proces oporavka. ,ato *n to ne #i3 *n kaeI Q+i si moj.R /Eovan >=I:0 *n te naziva 7vojim sinom, 7vojoj keri /> Eovan &I>0 *n ti kae da te je stvorio /2salam >&BI>&">:0 *n te poznaje pre nego si se rodio /Eer >I!0 *n je umro za te#e /Eovan &I>:0 *n sprema dom na ne#u za te#e /Eovan >9I>" &0 Na te#e se gleda kao na Isusovu nevestu /*tkrivenje >IB0 +i si voljen /Eer &>I&0 Nita te ne moe odvojiti od Njegove lju#avi /Rim AI&!0 Isus te je otkupio i oprostio sve tvoje grehe /)ol >I>90 +i si gradjanin ne#a /4il &I '0 Isus je uloio sve u te#e. +voja vrednost je neshvatljiva. *n ne eli da te prepusti paukovoj mrei. < stvari, on ti je ak dao direktan pristup Njegovom *cu kroz 7vetog 1uha /N( I>A0 tako da ima $oju silu na vrhu svoga prsta? toliko sile, da ukoliko trai, Isus moe da pomera planine za te#e? planine krivice, stida,

!=

razoarenja, od#acivanja i planine zlo#noga #ola /Matej >=I '0. 7amo da dodamo, Isus je proao kroz sve ta si i ti proao. *n je #io kuan svim nainima kojima si i ti kuan, ali *n je po#edio /Eevrejima 9I>!0, i kroz Njegovu silu to moe i ti postii. 7amo proitaj Isaija !&I& da #i video ta je Isus izdraoI Q2rezren #jee i od#aen izmedju ljudi, #olnik i vian #olestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za to ne uzimasmo.Q 6ii li to na neto kroz ta ti prolazi3 2a, *N je proao3 8li ima jo. *tvori svoju $i#liju i proitaj za se#e celu Isaija !& i videe da je Isus propatio sve to ti pati, ak i vie. *n je #io od#aen od strane 7voje zemaljske #rae, u 7vojoj zemaljskoj porodici, a kao deak, esto je smatrao za neophodno da po#egne na mirnije mesto kod prijatelja, 6azara. *n je nosio tvoje #olesti, tuge i #ol. $io je kanjen, pro#oden i #iven, #io je deprimiran i oaloen i konano #io je u#ijen z#og tvojih greha. 2re nego si #io rodjen, znao je da ti je potre#an 7pasitelj, i ponudio je se#e kao rtvu, da #i ti mogao da #ude spasen. +voj posao je jednostavno ovoI dopusti da ti #ude 7pasitelj. 7ila za Isusovu po#edu dola je od Njegovog *ca. 7ila za tvoju po#edu dolazi iz istog izvoraI tvog Ne#eskog *ca. Fovorei 1a Isusu, celo ne#o /*tac, 7in, i 7veti 1uh i desetine hiljada andjela0 postaju tvoji saveznici protiv pauka i njegove mree. 2ostoji nain za #eg. $og nam nije dao Qduha straha, ve sila, lju#avi i zdravog uma.R / +im >I= )E%0.

!A

7a silom ne#a koja se nalazi pored te#e ti moe uspeno ii kroz proces otkrivanja, #ez o#zira na poetnu #ol. Rane se ne zalee, osim ako nisu oiene, dezin(ikovane. $olne uspomene su kao ir koji mora da se izvadi, in(iciran gnoj mora da istekne da #i izleenje otpoelo. Mora da otkrije QgnojR da #i se oporavio. +i moe da #ude nanovo rodjen. Iz#or je tvoj.

!B

III PO !A"!JE

DJ#2RE #N#/RA7 DJ#2RE SPO!JA

QA0o je mo1a0 0ompjuter, onda je on jedini 0oji radi na 3lu0o1u, 3eneri@e ele0tri4itet i bio je stvoren i3ranjem u pra@ini5 $vala ti ospode5A
Mozak je organ u telu, #a kao i srce, jetra, ili #u#rezi. )ao to srce pumpa krv i tako donosi ivotnu hranu celom telu, mozak regulie (unkcionisanje svakog organa u telu. +o je glavni kontrolni sistem? centar tela, sredite svih nervnih sila i mentalne akcije? centar visokorazvijenog masovnog komunikacionog sistema. Nervi polazei od mozga kontroliu telo i vitalne akcije svakog dela sistema. <m je termin koji koristimo kada govorimo o (unkcionalnom delu mozga. Njegov posao je da skladiti i da o#radjuje podatke koji mu se daju. 2odaci dolaze kroz in(ormacije koje uimo i kroz sve ta okom moemo da vidimo, uima da ujemo, nosom omiriemo, koom osetimo, i ustima okusimo.

:'

*ve in(ormacije se skladite svesno /u delu mozga za razmiljanje, spoznaju, svesnost i rasudjivanje0 ili nesvesno /to je ispod nivoa za razmiljanje u mozgu0. Eednostavno reeno, podsvest je ka#inet koji se puni, koji sadri (ajlove in(ormacija koje um u vreme predstavljanja smatra nevanim u datom momentu, ne#itnim ili suvie #olnim da #i #ili prizvani u svest. 6im#alni sistem koji je iznad i koji okruuje koru mozga, takodje skladiti emocije koje oseamo u odgovoru na sve to se deava oko nas. Mozak uredjuje nadraaje koji ulaze u njega da #i primereno odgovorio u skladu sa svim in(ormacijama koje su uskladitene @ svesno, nesvesno ili emocionalno. * tome da li 7otona moe da ita misli ili ne raspravljano je vekovima. Mi smo u#edjeni da iako ne moe da ita nae misli on poznaje nae nasledje i otuda nae sla#osti. *n poznaje rana oteenja koja nam je naneo i emocije koje su se tada stvorile i skladitile u naem mozgu. *n tada slua nae rei i paljivo posmatra nae odgovore na razliite nadraaje i stoga moe da neverovatno tano prorauna kako mi o#radjujemo nae stare memorije, pomou trenutnih situacija i kao rezultat nastaje sasvim pouzdano QitanjeR misli. Mi znamo da 7otona najvie prouava ljudsko telo, mozak i njegovo (unkcionisanje, njegov zadatak je potpuna kontrola. *d stvaranja on je eksperimentisao sa oso#inama ljudskog uma, pokuavajui da povee ljudski um sa njegovim vlastitim, da #i mogao da vara ljude

:>

laju da donose njihove vlastite odluke, dok su u stvarnosti vodjeni od strane 7otone i njegove volje. *n se nada da e z#uniti umove ljudi i ena da ne #i #ili svesni njegove kontrole. *d najvee vanosti za 7otonu je da prilike u naem ivotu #udu postavljene na takav nain da prouzrokuju loe (unkcionisanje mozga, jer on zna da su Isusove rei istiniteI Q1o#ar ovek iznosi do#re stvari iz do#ra koje je uskladiteno u srcu /umu0, a zao ovek iznosi zle stvari od zla koje je uskladiteno u srcu /umu0. Eer usta govore iz izvora srca /uma0.R /6uka :I9! NI%0. 1rugim reima, nai odgovori #azirani su na emocionalno napunjenoj in(ormaciji koja je skladitena u naem umu. Nae jedino utoite od 7otoninih prevara je da postanemo studenti uma /oni koji izuavaju um0. Moramo da izuavamo uticaj uma na telo, tela na um i zakone po kojima oni rade. Jinei to, moemo poeti da shvatamo se#e i moemo da otponemo sa delom oporavka to e rezultovati opratanjem i mirom. Dristos nas jedino moe spasiti ako shvatimo da smo grenici. *n je doao da Qisceli ranjene u srcu, da propoveda zaro#ljenima slo#odu, i vrati vid slepima, da uspostavi slo#odu onima koji su zlostavljani.R /6uka 9I>A )E%0. Q,dravi ne tre#aju lekaraR /6uka !I&A0. Nvo reenjaI Moramo postati svesni naeg pravog stanja ili neemo uopte oseati potre#u za Dristovom pomoi. Moramo da osetimo #ol naih rana, inae neemo eleti Dristovo izleenje.

2oto je um jako vaan za nae svakodnevno (unkcionisanje i nau duhovnu sadanjost i #udunost, potre#no je da ispitamo njegovo (unkcionisanje, #arem na pojednostavljen nain. Ne slau se svi naunici oko #roja memorijskih elija iz kojih se mozak sastoji, ali se procenjuje da ih ima izmedju jednog i tri #iliona />.'''.'''.'''.''' do &.'''.'''.'''.'''0. 7vaka ima kapacitet da sauva itavu Nnciklopediju $ritanika. <m prikuplja podatke iz svog okruenja pomou svih ula #rzinom od >''''' po sekundi. 2odaci su selektivno uvane ili #risane od strane uma. Mnoge od in(ormacija koje su uzete putem ula nisu zadrane zato to um poseduje vlastitu sposo#nost da iz#rie podatke koje smatra nevanim. <m je poput monog kompjutera koji prikuplja i uva podatke sve vreme dok smo #udni i dok spavamo. ,ato pretpostavljate da je $og stvorio um sa takvim #eskonanim kapacitetom3 Jak i kada #i iveli >!' godina, mi #ismo iskoristili svega nekoliko memorijskih elija. *vo je pitanje koje mi esto postavljaju dok poduavam na seminarima, i interesantno je uti reakciju uesnika seminara. 7koro uvek neko #i rekaoI Q,ato to nas je $og stvorio da ivimo venoS *igledno je da emo da nastavimo sa uenjem kroz svu venost, a $og ne eli da izvri operaciju na naim mozgovima da #i to #ilo mogue. ,amislite gomilu K1"ova naslaganih jedan na drugi, svi u svojim plastinim omotima, sa oznaenim naslovom sadrajem i izvodjaem. *vo je

:&

pojednostavljena imaginacija memorija u umu. Nadraaji dolaze do nas iz spoljanjeg sveta, a ponekad ak i od naih vlastitih misli. 7poljanji nadraaji do nas dolaze kroz ula, nadraaji sa slikom i zvukom su najjai. $rzinom svetlosti na um prolazi kroz svu svoju memoriju. *n izdvaja iz celokupne gomile memorija one memorije koje su povezane sa nadraajem i redja ih po njihovom emocionalnom optereenju u datom trenutku. Memorija sa najveim optereenjem, #ilo pozitivnim ili negativnim, prouzrokovae da cela oso#a odgovori u skladu sa tom memorijom, pre nego to realnost datog momenta zahteva. Mi znamo da su stare memorije sauvane do detalja i da se mogu oiveti, zato to su naunici koristili malu sondu da #i dotakli pose#ne o#lasti u mozgu i pacijent je odmah oiveo memoriju u mozgu sa svim detaljima i oseanjima koja su #ila ukljuena kao da se dogadjaj deavao tog momenta. *ne memorije koje su ispunjene #olom iz prolosti nadjaae sve druge memorije, ukljuujui i prijatne nadraaje. Jini se da tada teimo da ivimo u prolosti, vie nego u sadanjosti, zar ne3 Nae ponaanje je vie reakcija nego akcija koja je zasnovana na sadanjoj realnosti. Jak i trenutna emocija moe da aktivira staru, podsvesnu memoriju koja je #ila uspavana godinama, stavljajui u pokret itav lanac memorija koje e nam pomoi da pronadjemo delove slagalice naeg ivota koji nedostaju. 1ok smo #ili na religioznom skupu, neko nas je zamolio za pisani opis jednog od seminara koje smo davali. )asnije u mojoj motelskoj so#i, ja sam upalila

:9

kompjuter i pozvala odgovarajui (ajl da #ih ispunila zahtev. Helela sam da revidiram ono to sam ranije napisala o predavanju. Radila sam za kompjuterom pola sata, a Ron je itao u se#i, naslonjen na krevet. Iznenada, neto kao egipatski hierogli(i, pojavili su se na ekranu. Q* ne,R uzdahnula sam Q*pet sam to uradilaR. < oajanju o#ratila sam se RonuI QMta sam sada uradila3 Molim te, pomozi miSR Ron je doao i stao iza mene, gledajui preko mog ramena ekran kompjutera, rekao mi jeI QNe znam kako ti je ovo uspelo, devojice. ,aista ne znam, ustani da vidim ta mogu da uradim.R $ilo da je ono tu #ilo ili ne, osetila sam gadjenje u njegovom glasu. ,avidei, ustala sam sa svoje stolice, sruila sam se na krevet sa uzdahom gadjenja na svoju vlastitu glupost i osetila sam da su mi vilice nategnute, a zu#i pritisnuti jedni uz druge. $ila sam ljuta i tada sam #ila svesna. 8li zato3 1a li sam zaista #ila toliko ljuta na se#e3 Ili da li sam #ila ljuta na Rona, on je samo pokuavao da mi pomogne3 Nije mi se dopadalo to oseanje. 2lailo me je. +iho sam se molilaI QFospode kada sam se ovako oseala3 Molim te pokai mi odakle je doao ovaj #es.R ,a nekoliko momenata veoma stara scena pojavila se pred mojim oima. Imala sam trinaest godina i #ila sam #ruco u srednjoj koli. $io nam je dat prvi esej zadatak na asu nauke. 7edela sam za kuhinjskim stolom. 2reda mnom je #ila moja nova pisaa maina. Napisala sam T& strane kada je doao moj otac iz radionice iz podruma.

:!

2riao mi je pitajui meI QMta to radi 2udi /tako mi je tepao0. QNvo, kucam ovaj domai zadatak za as nauke.R odgovorila sam. +ata je stajao iza mene, itao je, preko mog ramena ono to sam otkucala. 2roao je momenat ili dva pre nego je dohvatio moj rad, izvukao ga je iz pisae maine i pocepao ga. Rekao jeI QNikada nee prihvatiti to smee. 7amo ustani? ja u to uraditi za te#e.R 7rdito sam gledala kako je moj otac otkucao itav moj rad. ,nala sam da u morati da predam njegov rad umesto mog. )ada sada gledam na taj incident shvatam da je tata samo pokuao da mi pomogne. +o je verovatno #io njegov nain izraavanja, on je u stvari govorioI Q2omoi u ti, zato to te volim.R 8li poruka koju sam primila #ila je od#acivanje. Njegova akcija je govorilaI Q+i si glupa i nita ne ume da uradi kako valja. ,ato ja uvek moram da popravljam ono to ti za#rlja3R *va stara memorija #io je moj odgovor na #es u datom trenutku. ,nala sam da su moja oseanja prema Ronu koji je sedeo za komputerom #ila ista ona koja sam oseala kada je tata zauzeo moje mesto za pisaom mainom. 6jutnja tada, postala je #es sada. Eednostavno sam znala da ne mogu da to uradim kako valja, i da nikada nisam dovoljno do#ra, niti u ikada #iti. Ea sam #ila razoarenje mom ocu, i to sam znala, a sada sam #ila razoarenje i za Rona. *do#ravanje od oveka u sadanjosti, isto je toliko vana kao i odo#ravanje od oveka u prolosti. Jinjenica da me je Ron voleo i da je samo pokuavao da mi pomogne nakon to sam ga

::

zamolila, nije uzeta u o#zir. Nadraaj su #ile reiI Q<stani, da vidim ta mogu da uinim.R *ve rei su me vratile skoro 9' godina unazad, i ja sam odgovorila unutranjom ljutnjom koja je tinjala u meni #ez mog znanja. Jim se memorija vratila i im sam prepoznala njeno poreklo pretpostavila sam da je Ron primetio moju ljutnju. 7toga sam odluila da podelim istinu sa njimI Q,na, duo, pre nekoliko minuta, kada si mi rekao da ustanem sa stolice da #i ti mogao da popravi z#rku koju sam napravila odjednom sam postala ljuta.R Ron je odgovorioI Q,nam da si #ila.R Q2a,R nastavila sam QNije mi se dopalo to oseanje, pa sam zamolila Fospoda da mi pokae kada sam se u prolosti tako oseala. *no to je sevnulo preda mnom #ila je jedna scena, kada sam imala >& godina ... Qi tada sam mu ispiala priu, uveravajui ga da ljutnja nije usmerena ka njemu, ve ka mome ocu i meni samoj. $ila je to stara memorija, K1 iz prolosti, koji je #io ponovo puten i reinterpretiran kao sadanjost.R 1elei istinu sa Ronom, #ila sam u stanju da priznam da sam za ljutnju #ila odgovorna zapravo ja, a ne Ron. *n vie nije imao potre#u da me pita da li me je, ili ne, uznemirio. +akodje sam uputila snanu poruku mome umu? poruku zakljuka i priznanja. ,akljuka, da se prikladana memorija vratila i da sam time to sam mogla da shvatim njen uticaj na moj ivot, mogla da uklonim silni negativni emocionalni na#oj od stare memorije, tako neutraliui njen uticaj na sadanjost. Q+ada ete poznati istinu, i istina e vas oslo#oditi.R /Eovan AI& NI%0. *sim toga napravila sam jedan

:=

ogroman korak prema samorazumevanju, priznajui ovu memoriju Ronu, to je tada pomoglo Ronu da me razume u potpunosti. 6judska #ia su sastavljena od svih memorija iz prolosti. )om#inovane, ove memorije kremiraju nae misli, naa oseanja iz kojih nastaje nae ponaanje /misli U oseanja V ponaanje0. Na seminarima o#ino ilustrujem mo prolih memorija time to zamolim nekoga iz pu#like da istupi napred i sedne na stolicu na rasklapanje, gde svako moe da ga vidi. *#ino ljudi voljno sednu na stolicu, iako nemaju pojma zato sam ih zamolio da urade tako neto. 2oto sednu, nakon nekoliko sekundi, poinjem da im postavljam pitanjaI Q2retpostavimo da ste doli i seli na ovu stolicu, a ona se raz#ije ispod vas i vi zavrite na podu, a pu#lika oko vas puca od smeha. 2omaemo vam da ustanete i tada nastupa pauza. +ada se vratimo sa pauze. Eo jednom, ja vas pozivam da dodjete i sednete uveravajui vas da je stolica sada popravljena. 1a li #iste doli3R *ni koji uestvuju o#ino odgovarajuI Q2a, moda, ako testiram stolicu i uverim se da se nee ponovo rasturiti.R +ada im kaemI Q2retpostavimo da se rasturi jo jedanput3 *voga puta niste samo osramoeni, ve i #esni to sam vam smestila jo jedan pad. 8ko vas sledeeg dana upitamI hoete li jo jedanput da dodjete i sednete na stolicu, uveravajui vas da sam je nosio kod majstora, i sada je sigurno da e vas izdrati, da li ete sesti3R

:A

7koro svi uesnici seminara odgovarajuI QNema anseSR 2rvi put mogu vam oprostiti, ali si drugi put od Qmene zaista napravio #udalu, vie ti ne mogu verovati.R +ada iznosim svoj zakljuak da se mi sastojimo od naih memorija iz prolosti. *so#i koja sedi u pu#lici drugog dana, koja nije videla ta se desilo prethodnog dana, neije od#ijanje da sedne na stolicu izgledalo #i iracionalno. *ni #i se pitaliI QMta ima tako znaajno u sedenju na stolici3R Nai uesnici seminara koji su videli primer odgovorili #iI Q2a, ti ne zna ta se desilo jueSR ,ato to ne poznajemo ili ne razumemo E<JN /prolost0 u ivotima drugih, mi ne moemo da sudimo o ponaanju drugih. 2rola istorija dramatino utie na sadanje ponaanje. Eednom na srednjokolskom seminaru, upitala sam uenike da identi(ikuju gde ih njihove misli odvedu kada kaem re QokoladaR. Eedan student je odgovorioI Q%ideo sam ogromnu okoladu /Dershe50R Q1a li je to tvoja omiljena okoladaR pitala sam. Q* daSR doao je odgovor. QEa uvek kupujem Dershe5 okolada kada eznem za neim slatkim.R Q)oja memorija je vezana za Dershe5 okoladu3R pitala sam Q1a li je #ilo neto pose#no u vezi sa tim3 1a li se moe setiti kada si pro#ao svoju prvu Dershe5 okoladu3R

:B

Q)ada sam #io mali, imali smo prodavnicu slatkia u #lizini kue. Moj tata i ja smo ili tamo jednom sedmino i tata #i mi kupio Dershe5 okoladu i jednu #i kupio se#i.R 2rimetila sam rumenilo na njegovom licu, a mekoa koje nije #ilo pre u glasu, sada se pojavila, tako sam nastavila dalje sa pitanjimaI Q1a li i dalje ide da kupuje sa svojim ocem Dershe5 okoladu3R +iho je odgovorioI QNeR. Moji roditelji su se razveli kada sam imao = godina, i oca vidjam moda jednom godinje, ako imam sree. Nikada nisam o tome razmiljao, ali ja moda volim Dershe5 okoladu, zato to me podsea na #olja vremena, kada je tata #io deo mog ivota.R Nema sumnje da je #ilo onih u so#i koji su takodje primetili suze ovog mladog deaka, i smatrali ih totalno neprikladnim dok nisu uli potpunu istinu o njihovom drugu iz razreda i njegovom gu#itku. *#ino mi odvraamo panju od naih linih pro#lema (okusiranjem nae panje na druge, donosei presude o njihovoj vrednosti i iznosei karakterno poniavajue primed#e. $i#lija naziva ovakvo ponaanje Qzlom sumnjomR. )oliko je #esmisleno raditi to, kada ne poznajemo, ni razumemo istoriju koja stoji iza toga ponaanja. +ako je jednostavno otkrivati greke drugih i zanemarivati vlastite. $i#lija o tome govori kao da Qvidimo trn u oku #rata svojega, a #rvno u oku svojemo ne vidimo.R /Matej =I!0. *#ino to radimo jer ne znamo kako da otklonimo na #ol. Rezultat je da nastavljamo da #udemo kontrolisani naim #olom, pre nego da iskusimo slo#odu samo razumevanja. Mi moramo i moemo

='

prepoznati #ol koji nosimo i rezultirajue nezdrave stvari koje radimo. *vo je vitalan sastojak u procesu duhovnog i emocionalnog rasta. Memorije nisu zapravo Qna#acaneR jedna na drugu ve su (ragmentirane tako to svaki oseaj tj. podatak koji dolazi od svakog ula ide u svoj vlastiti deo mozga da #i #io sauvan. 7vaka memorija sadri podatke od svih ula. 8li kada se memorije povrate, ovi podaci mogu #iti nepotpuni. Naprimer, jedna odrasla ena koja je #ila rtva okrutnog zlostavljanja u detinjstvu, pro#udi se usred noi sa oseajem panike. *sea sve emocije predstojee propasti, ali jedini pratei oseaj je miris. *na osea miris piva. $rzo ustaje iz kreveta umiva se hladnom vodom, izduvava nos. 2ita seI kako je mogue da osea miris piva kada u ovoj kui nema alkoholnog pia, niti ga je ikada #ilo3 *dakle dolazi taj miris3 +okom sledea dva meseca ona se pro#udila usred noi sa istim oseajem panike ali povezanim sa drugim senzorskim oseajem, ekseri i igle oko njenih usta. $ilo je potre#no meseci da prodju da #i se konana slika otkrilaI lice njenog pijanog oca koji je imao incest sa njom od veoma ranog detinjstva pa do tinejderskih godina. Memorije se mogu vratiti nadraajima mirisa, ukusa, zvuka, prizora ili dodira. Julo vida je najjae kada se povezuje sa stimulisanom memorijom, iako je potre#na milisekunda due za odgovor. )ada je vid stimulisan, mrenjaa uzima lik i alje ga putem razliitih veza pre nego to dodje do vizuelnog korteksa /kore mozga0 gde se prizori uvaju. *seaji mirisa i ukusa

=>

direktno su spojeni sa lim#alnim sistemom gde se uvaju emocije. Miris je praktino snaan i #rz nadraaj za pozivanje stare memorije. Jesto su nadraaji ukusa ili mirisa oseaji pomou kojih se aktivira uspavana ili potisnuta memorija. Fodinama sam uivala miomiris lavande, tada sam nauila da miomiris lavande ima umirujue dejstvo i stoga sam zakljuila da je to razlog za pozitivno, lagodno oseanje koje se pojavljuje kada je omiriem. Eednog dana u jednoj prodavnici lekovitog #ilja videla sam izloene prirodne mirise i tu je #ilo nekoliko vrsta engleske lavande. *tvorila sam vakumirani poklopac i kako sam udahnula jasna slika moje #ake stajala je preda mnom. *dmah, moje oi su se ispunile suzama, im sam prizvala u seanje njenu lavandu i njene nene rei lju#avi prema meni. )ada se memorija vrati u seanje ona to ini u svoj svojoj potpunosti sa svim svojim ulnim oseajima i emocijama potpuno neoteenim, ili ona moe #iti samo (ragment memorije koji se pojavljuje na povrinu, stimulisan nekim od ula. 1oiveo sam iskustvo gde mi je memorija koja je povraena u seanje pomogla da shvatim zato sam se godinama oseao loe svaki put kada Nensi izlije toplu vodu u olju za aj. 7ve je poelo jednog nedeljnog poslepodneva, nakon to smo se preselili u na prvi stan. Ea sam #io student koleda, a Nensi mi je pomagala u natecanju #rucoa. Mto je za mene #ilo gore nego grki. 1a #i

olakala tenziju #or#e koju je vodila o#janjavajui mi da je glagol @ re akcije, predloila je da popijemo po aj. 7loio sam se da #i mi olja aja prijala stoga je ustala sa poda, gde smo uili i otila u kuhinju svega nekoliko stopa dalje. 2oto je ajnik poeo da zvidi, pomerila ga je sa pei i poela je da sipa vodu u olju. *na mi je nosila QdarR lju#avi. ,nao sam to, ali moj odgovor je #io #izaran. 2romrmljao sam gadei seI QDvalaR QMta nije u redu, duo3R pitala je. Q7ve je u reduR odgovorio sam kroz zu#e. Nastavila jeI Q7amo pre nekoliko trenutaka, kada sam otila u kuhinju #io si do#ro. 7ada kada sam se vratila sa ajem, izgleda ljut.R QNisam ljutR viknuo sam. +u je stala, #ojei se da ne uvea ljutnju. Narednih > godina iznova i iznova sam odgovarao ljutnjom kad god #i mi donosila aj, ak i kada sam ja traio aj. $ila je to zagonetka za nas o#ojeS Eednom takvom prilikom, viknuo sam na Nensi dok je toila voduI QNe svidja mi se taj zvukSR *voga puta je #arem postojala veza. 6jutnja je dolazila od zvuka, ali kojeg zvuka3 Nensi je odluila da ide do kraja. Q)oji zvuk ti se ne dopada3R pitala je dok je dolazila u dnevnu so#u, nosei aj. Q,vuk tenosti koji se izliva u olju.R odgovorio sam, sa manje ljutnje nego pre, Q*n u meni stvara jezu. +o je jako neugodan grozan oseaj i nemam pojma sa im je on povezan.R odgovorio sam.

=&

Q2retpostavljam da e ti se to otkriti vremenom.R odgovorila je i napustila temu. ,nala je da ako me satera u oak samo e izazvati vei #es. +ada #ih izaao iz svog emocionalnog ugla raz#ijajui sve to mi se nadje na putu i ispaljujui ver#alne uvrede. 7ve krivice za incident i za #ilo koju drugu neugodnu stvar u mom ivotu pre#acivao sam na Nensi. 1vanaest godina moja ena je QigralaR oko mojih od#acivanja dok mi odgovor nije #io otkriven. *n je doao jednom prilikom kada sam uo zvuk kljualog pia kako je sipano u olju i osetio miris svee pripravljene ka(e. )ada sam osetio miris, koji je #io direktno povezan sa tim setom emocija, kako me nadraava zajedno sa zvukom, vizuelna slika je #ljesnula u mojoj memoriji. 7uze su mi izvirale iz oiju. Iznenada moja ljutnja se pretvorila u detinji #ol nastao z#og od#acivanja. Rekao sam NensiI Q%ideo sam se#e kako stojim unutar moje spavae so#e. 7u#ota je vee i #io sam zakljuan u mojoj spavaoj so#i, kako #i moji roditelji mogli da za#avljaju njihove prijatelje oko stola za veeru, upravo pored mojih vrata. Ma#lon je #io sledeiI kada #i zvono zazvonilo to se deavalo skoro svake su#ote uvee, otac #i me zgra#io za uvo i odvukao u moju so#u. Q+i ostani ovde $aR govorio #i dok #i zakljuavao vrata starim kljuem. ,atim sam provodio & do 9 sata virei kroz kljuaonicu, da #ih video emu se odrasli toliko smeju, oigledno to sam #io ja. Mogao sam da omiriem pitu koju je moja majka pravila itav dan, #ez da je meni dala jedno pare, osetio sam i jak miris

=9

ka(e koju Nvropljani piju.R *djednom sam znao zato sam #io toliko ljut. Miris ka(e i zvuk sipanja vrelog napitka u olje, me je vratio natrag u prolost. Eecajui ispriao sam priu i izrazio #ol koji sam oseao kao deak i kasnije nastavljao da ga oseam kao odrasla oso#a. )onano, #io sam u dodiru sa emocijom i sa tetom koja je izazivala #izarno ponaanje. 1a li to znai da vie nikada neu da odgovorim ljutnjom na nadraaj sluha kada ujem da se sipa voda u oljicu3 NeS 6jutnja je dolazila narednih nekoliko godina, ali svaki put kada sam uo zvuk, rekao #ih. Ne svidja mi se ovaj zvuk, ali to je #ilo tada, a ovo je sada. 7ada sam odrasla oso#a. %ie ne moram da #udem mali deak koji je zakljuan u so#i. Ea sam voljen i prihvaen u mome domu.R Mto vie puta ponovim ovu istinu, lake mi je #ilo da verujem u njuS 7 vremena na vreme, stara ljutnja iz#ijala je na povrinu, ali sam stvorio toliko mnogo pozitivnih zapisa da zamene one negativne da vie nisam #io prikljuen za tu memoriju. Moj um je stvorio novi put, novi set pozitivnih K1"ova. +ako da sada kada nadraaji dodju, ja mogu da iza#erem da odgovorim pozitivno na zdrav odrastao nain. Moja sadanja tenja je da a(irmiem moju enu pre nego da je osudjujem za sve i svata. ,apravo, mo oda#ira pozitivnog odgovora dolazi od 7vetog 1uha, iji je posao da prenese ne#esku silu za nas, pose#no u vreme velike potre#e. < tome se mi razlikujemo od 2avlov nemakog ovara koji je reagovao pljuvakom u ustima na zvuk zvona koji je #io

=!

povezan sa paretom mesa. Jak iako meso nije #ilo tamo u kasnijim eksperimentima pas je i dalje odgovarao na osnovu prethodnih memorija. +o su #ili nadraaji, koji su, #ez razmiljanja, donosili uslovljene odgovore. Mi ne moramo da #udemo zaglavljeni u krugu ponavljanja samood#ram#enog ponaanjaS )ao ljudima, dat nam je dar iz#ora. )ao hrianima, data nam je ne#eska mo da napravimo QpraviR iz#or. Na posao je da razumemo nagoneu silu nae vlastite prole memorije, da prodjemo kroz nju, da otklonimo #olne emocije, i tada ispunimo na um pozitivnim i uzvienim porukama. < ovom kontekstu lako je razumeti zato je apostol 2avle rekaoI QRadujte se u Fospodu svagda.Q /4il 9I9"A0 $oravljenje na ovim stihovima moe da o#novi nae misli. )ada je na um zakren #olnim oseanjima nepravde koja nam je uinjena u prolosti mi nismo slo#odni da primimo duhovnu istinu ili prihvatimo oporavak koji nam $og nudi i to nas onesposo#ljava da zaustavimo nae nagonee ponaanje. )ada jednom oslo#odimo nae misli od emocionalnog QepaR mi smo u stanju da primimo iz#avljenje koje nam Dristos nudi i da donosimo zrele odluke koje su #azirane na logici i razumu, kao i zdravom emocionalnom ulazu. 7ve sile svemira stoje nam na raspolaganju izmedju nadraaja i naeg odgovora na njega. Isus zna da 7otona eli da kontrolie misli ljudi i ena, i on je spreman da pomogne svima koji prizivaju Njega u

=:

pomo. *n nije voljan da #ilo ko propadne /vidi Matej >AI>90. ,ato je postavio ne#esku silu na dohvat svoje dece. 1ok je 7otona zaposlen trudei se da kontrolie um, postoji sigurno mesto od njegovih napada. +o je Isusovo prisustvo. < svim naim sla#ostima i iskuenjima, mi posedujemo mo iz#ora, ukoliko posedujemo prave indormacije. Moemo da oda#eremo da odgovorimo na odrastao, Dristu slian nain, pre nego da #udemo kontrolisani i podinjeni 7otoninoj igri. *n namerava da nas prisili da automatski odgovorimo na nadraaj koji QdovlaiR naa rana oteenja i #ol. 8ko ne razumemo poreklo naih oseanja i misli, mi naginjemo da odgovorimo automatski kao to je to inio 2avlov nemaki ovar. Jinei to on nas je izazvao da pogreimo i tako otetimo nas same i druge jo jedanput. Djubre unutra, djubre spolja! *n nas zaslepljuje, da ne vidimo istinu, na privlaan nain, i mi zakljuujemo da smo #eznadeno nepopravljivi, ispunjeni grehom i izgu#ljeni za venost. )ada nas navede na taj zakljuak, mi emo odustati od nae tenje za $ogom i predati se izgu#ljenosti. $lagodat je odgovor. %e#ster de(inie #lagodat kao Qnezasluenu, #oansku pomo od $oga za posveenje i o#navljanje oveanstva.R +o je pomo $oje sile, ispoljene kroz 7vetog 1uha, i izlivene na one koji su eljni i gorljivi da je prime. $lagodat je ono to se deava izmedju nadraaja i naeg odgovora, tako da nae snane memorije ne moraju da kontroliu nae akcije. $lagodat pretvara detinji emocionalni odgovor u zreli,

==

Dristu slian odgovor. Mi imamo pomo celog ne#a da #ismo mogli da rastemo do zrelosti i da #i smo mogli da #udemo nanovo stvoreni, kako #ismo #ili sauesnici Dristovi, kako #i nai odgovori #ili zasnovani na #rzi za druge, a ne na samood#rani. $og eli da mi #udemo o#ino sreni i da ivimo u miru, a taj mir nam je o#ean kao dar od $oga koji dolazi nama kao prisustvo 7vetog 1uha u o#eanju koje je dao svojim uenicima pre raspea, Isus pravi razliku izmedju mira koji svet daje i onog koji *n o#eava. QMir vam ostavljam, dajem vam moj mir. Ne dajem vam ga kao to ga svet daje. Ne dozvolite da vae srce #ude nevoljno i ne plaite se.R /Eovan >9I = NI%0 )ako moete da primite ovaj mir3 $og je omoguio nain pomou kojega moe da se u#lai #ol. +o je iskazano u sledeem trostrukom 8 planuI - 7ticanje znanja - 2rimena tog znanja na se#e - 8ktivno praenje $ojeg plana za oporavak 8ko ne iza#eremo da sledimo ovaj plan, smee koje je 7otona stavio u nae ivote rezultovae e smeem koje e curiti u naim sadanjim ivotima, trujui nae odnose i uzrokujui dalji #ol i od#ijanje.

=A

I" PO !A"!JE

"IR#S # SOB/"ER#
AISKUSTVO, NAROITO ONO IZ DETINJSTVA OBLIKUJE U ! DANIJEL "OUL AN
Moda se pitateI R)akve ja pro#leme imam3 Naravno da ima prepreka u mom ivotu, ali mogu da se pro#ijem kroz tekoe. Mogu jednostavno da kleknem na kolena i molim se, ili u jednostavno za#oraviti na taj pro#lem i praviti se da mi nije tekoS 8ko ne #udem razmiljao o tome, pro#lem e moda sam od se#e nestati.Q 8li to je malo verovatnoS 8ko je reenje u tome da se jednostavno oeliite u podnoenju nepravdi iz prolosti ili da se molite za to pa da one kao aro#nim tapiem ieznu iz vaeg seanja, zato onda ima toliko o#eshra#renih, ljutih, is(rustriranih, depresivnih i usamljenih ljudi na ovom svetu3 ,ato gnjev na kraju provali naglo i neoekivano kao vulkan, povredjujui na svom putu nedune ljude3 Razlog je taj to reenje nije tako jednostavnoS 7uvie njih se prikljuuje crkvama nadajui se nekom udu, a onda na kraju optuuju $oga kada lanovi crkve ne ree njihove pro#leme. Mnogi godinama troe

=B

svoj imetak na lekare, lekove i psihoterapiju #ez nekog vidno po#oljanja. Nijedan pro#lem se ne reava lako i preko noi. Mi smo (ast (udT+% generacija koja je navikla da gleda kako se krupni pro#lemi reavaju za :' minuta ili manje, zajedno sa reklamama. I isto to oekujemo i u naem ivotu. 7tvar je u tome da $og od nas zahteva da priznamo nae grehe i poniznog srca dodjemo pred Njega, a u isto vreme tre#a da imamo poverenja u Njega kao nenog *ca koji nee ostaviti one koji se uzdaju u Njega. Mi ne shvatamo koliko nas ne hoda po veri. Mi mislimo da vidimo, ali ne cenimo ili ne prihvatamo dragocena o#eanja koja su nam data u Njegovoj Rei. 2osledica toga je da o#eaujemo $oga najvie onda kada ne verujemo u ono to *n kae i kada sumnjamo u istinitost Njegove Rei. +o to mi nismo sposo#ni da se oslonimo na Njega i ne verujemo u Njegovu re direktno je vezano za sotonsku tetu koja nam je naneta u detinjstvu #ilo namerno, #ilo tako to nae potre#e nisu #ile zadovoljene. )ada je na emocionalni razvoj zaustavljen, mi smo uhvaeni u zamku detinjeg razmiljanja, oseanja i ponaanja, tako da verujemo samo u ono to vidimo, a i tada samo u ono to odgovara naim potre#ama. 1a #ismo zaista #ili izleeni, moramo razumeti okvir naih rana i #iti spremni da otkrijemo naa ivotna iskustva gde nam je #ol #io nanet. 1a #ismo otkrili stazu koja vodi ka slo#odi, moramo ponovo posetiti nau memoriju. Molitva jeste

A'

vana, ali nije jedini sastavni deo neophodan za ozdravljenje. Mi sami moramo neto da uinimo. ,a neke je ovo zastraujue zato to se plae da otkriju nepoznate injenice i potencijalni #ol koji se moda krije u mranim du#inama uma. *vde moramo shvatiti zakon psihologijeI 7trah koi. Na strah od nepoznatog je taj koji spreava na razvoj i sazrevanje. +akodje, za neke nae ponaanje koje proistie iz #ola postalo je naa linost. ,naju nas kao ljute, sarkastine, #ojaljive i povuene ljude. 8ko tre#a da uklonimo #ol iz prolosti, ko #ismo mi to onda #ili3 2romena plai ljude. 7trah nas sputava i zaro#ljava. %ezuje nas za predmete ili oso#e kojih se plaimo spreavajui tako rast i promenu. *stajemo uhvaeni u zamku imaginarnih slika i zvukova i oekivanja sud#ine. 7trah nas spreava u tome da se suoimo sa istinom i oistimo nau prolost. Neki su otili ak dotle da izvlae odlomke iz $i#lije iz konteksta i pogreno citiraju nadahnute spise da #i dokazali i se#i i drugima da nije neophodno oporavljati se od tetnog uticaja sotone. Naprimer, nalog iz Novog zavetaI R... to je ostrag za#oravljam? a za onim to je napred seem se i trim k #iljezi k daru gornjega zvanja $ojega u Dristu Isusu.Q /4ili#ljanima &I>&,>90 koristi se kao opravdanje za iz#egavanje zadatka ienja naih linih kanti za dju#re od #olnih uspomena. < tom stihu 2avle govori o za#oravljanju greha iz nae prolosti i o tome kako tre#a da urimo ka o#eanom spasenju puni poverenja u $oga. *n ne govori o tome da tre#a da za#oravimo otvorene rane iz nae prolosti koje tre#a dezin(ikovati da #ismo

A>

se iscelili polazei od unutra ka spolja. *n ukazuje na to da se ne tre#a zadravati na krivici i savetuje nas da gledamo u sigurnu #udunost. $rzo stavljanje (lastera, kao ni muevni miii, vrsta odlunost ili ak neprestana molitva, jednostavno nee dati potre#ne rezultate zato to nijedan od ovih metoda ne zadovoljava kriterijume za oporavak kojima nas ui $oja re. Izgradjivanje karaktera, to je najvii cilj naih misli i oseanja, zahteva svakodnevno ulaganje napora i odlunost. )ada pokuamo da napustimo nae grene navike kao to su pronalaenje greaka kod drugih, osudjivanje, kritikovanje, pohlepa i zavist, ponekad nam se moe initi da se raspadamo. 8li, ako elimo da imamo izgradjen karakter slian Dristovom, upravo to tre#a da uradimo da #ismo postali hramovi dostojni da u njima stanuje 7veti 1uh. $og ne eli da imamo sla#, neodluan karakter. *n ne eli da ostanemo #espomoni i #ez znanja. <mesto toga, $og eli da se o#uemo u sve oruje vere i da se hra#ro #orimo protiv greha i nas samih /vidi N(escima :I>>0. 8 kada se iskreno pokajemo za nae grehe i uinimo sve da ih po#edimo, to podrazumeva i suoavanje sa #olnim uspomenama na greh koji nam je nametnut, #iemo spokojni i imaemo nepokole#ljivo poverenje u Isusa, naeg 7pasitelja. 7ada dolazimo do koncepta koji je prvi put spomenut u II poglavlju i koji emo razraditi kasnije u IC poglavlju. +o je veoma znaajna in(ormacija koja o#janjava zato #i sotona hteo da upropasti malu decu. 2overenje se razvija u prvih >A meseci ivota. 2overenje poinjemo da razvijamo jo kao #e#e dok leimo u

naruju nene i #rine majke i kada osetimo da se tu oseamo veoma sigurnim. *no se razvija kada iznova i iznova doivljavamo to isto iskustvo sve dok sliku majke ne poistovetimo sa sigurnou i utehom. 2overenje se razvija kada shvatimo da su tatine ruke dovoljno snane da nas dre i da nas ne ispuste kada nam #ude potre#an. Mi oseamo da imamo poverenja kada #ol z#og gladi umine dok nas majka doji ili kada se prestanemo oseati neugodno nakon to nam roditelji promene uprljane pelene. 2overenje stiemo kada oseamo sigurnost nae udo#ne kolevke i mekog e#eta i prijatan miris majke. 1ok shvatamo da nas nene ruke nae majke i oeve snane ruke neno i zatitniki dodiruju, mi poinjemo #ezuslovno da im verujemo. 1eca koja nemaju ove kljune elemente u odnosima sa okolinom izrae u oso#e koje nemaju poverenja ni u koga, koje se oslanjaju samo na se#e, u hladne i distancirane oso#e koje pokuavaju da kontroliu i svet i medjuso#ne odnose sa drigim ljudima, oso#e za koje se smatra da su nepouzdane #a kao i oni koji su se prethodno #rinuli o njima. 7ve to e tetno delovati na ostale emotivne zadatke koje tre#a o#aviti u toku odrastanja deteta, kao to su samostalnost, inicijativnost, marljivost i svesnost sopstvene linosti /ovo se zasniva na razvojnim zadacima u ivotu deteta, autora Nrika Nriksona0, zato to glavni zadatak nije uradjen, a to je razvijanje poverenje kod deteta. Moda niste svesni neke #olne uspomene iz detinjstva. Moete rei se#iI RImao sam divno detinjstvo.

A&

Imao sam savrene roditelje koji su me o#oavali i koji su proveli dosta vremena igrajui se sa mnom i starajui se o meni.Q Moda se neete seati nikakve tete koja vam je naneta #ilo u (izikom, emotivnom ili seksualnom smislu? #ilo kako #ilo, moda ete primetiti da vam je teko da se potpuno posvetite vaem #ranom drugu ili da sa drugima podelite vae misli i oseanja iz straha da moda neete #iti prihvaeni. Moda ste skloni da se preterano posvetite /neemuTnekome0. Moda previe radite ili ste skloni per(ekcionizmu da z#og toga rtvujete svoje zdravlje i odnose sa drugim ljudimaT#linjima. Moda ste optereeni oseajem krivice z#og seksualnog nagona koji ne moete o#jasniti koji kontrolie veinu vaih razmiljanja. Moda ste neka tuna i kritizerski nastrojena oso#a koja provodi sate kritikujui se#e i druge. 7ve su ovo posledice sotoninih tetnih spisa koje vam je nametnuo ranije u detinjstvu. +o moe #iti tako suptilno uinjeno da ne postoji nijedno #olno seanje ili doivljaj koji #iste mogli optuiti za vae misli i ponaanje, ali oni ipak vre negativan uticaj na va ivot /vidi %III poglavlje0. %ano je shvatiti da se ponaanje ne razvija iz nekog vakuma. <vek postoji neki uzroni element, kao to su (izika #olest, kao to su (izika #olest ili neka emotivna rana, koji dovodi do poremeaja u ponaanju. <zmite, naprimer, roditelje koji su zakazali sastanak da #i se posavetovali zato to su #ili veoma za#rinuti z#og ponaanja svog devetogodinjeg sina $redlija. )ada je tre#alo prvi put da nas posete, zamolili smo te roditelje da dodju u nae savetovalite #ez svog

A9

sina. Majka je reklaI RNa devetogodinjak je uvek #io uzorno dete, ali u poslednje vreme radi neto to nema nikakvog smisla. 2oeo je da mokri po okovima so#a u naoj kui. +o je odvratno. I kako u uopte da uklonim taj smrad3 Fodinama smo ga uili da se to radi u WK"u i nema razloga za ovakvo ponaanjeSQ $ilo je oigledno da je #ila i za#rinuta, a i da joj je dosadilo da stalno isti tepison po okovima. *tac je dodao jedan znaajan podatakI R%odili smo $redlija kod deijeg lekara i on ne moe da nadje kod njega nikakav (iziki poremeaj. 2redloio nam je da potraimo pomo savetnika.Q RMi cenimo %au #rigu i uvek nam je drago kada roditelji ine sve da #i otkrili uzrok iznenadnog neuo#iajenog ponaanja svog detetaQ, hra#rili smo ih. R<iniemo sve to je u naoj moi da %am pomognemo.Q <porno su traili odgovore. R2a ta da uinimo za njega3 Mta #i to moglo nagnati dete da radi tako neto3Q RRecite nam neto vie o tome ta se deava u %aem domu. Naprimer, koliko lanova #roji %aa porodica i koliko ljudi ivi u %aoj kui3 )oliko godina imaju njegova #raa i sestre3 )oliko dugo ste %as dvoje u #raku3Q +raili smo od njih vie in(ormacija pokuavajui da utvrdim da li postoje okolnosti koje #i mogle podstai takvo ponaanje. 2itali smo ih kakva atmos(era vlada u njihovom domu, kakav im je #rak, i da li je u skorije vreme #ilo nekih suko#a koji su mogli prouzrokovati stres kod njihovog sina.

A!

,a veoma kratko vreme, kako im je #ivalo sve manje nelagodno u naem prisustvu, postalo je sasvim oigledno da je ono to je najvie doprinelo ovakvom $ledlijevom ponaanju, stanje u #raku njegovih roditelja. Jini se da je u domu oduvek #ilo nekakvih suko#a, ali u poslednjih est nedelja raspravljali su o razvodi i njihov sin je sve to uo. Nekoliko nedelja roditelji su sami, #ez sina, dolazili na savetovanje. < naem radu sa njima skoncentrisali smo se na reavanje dva glavna suko#a koji su postojali izmedju majke i oca. Na poetku jedna njihove seanse majka je planula. $ila je ljuta to nikada od njih nismo traili da dovedu deaka na savetovanje. RNismo doli ovde na savetovanje o #raku,Q rekla je ljutito i uz#udjeno. R1oli smo z#og pro#lema sa naim sinomS )ada ete ga jednom pozvati3Q R2a, da #ih odgovorio na to pitanje, moram vam postaviti jo jedno pitanje,Q odgovorila sam. R1a li %a sin i dalje mokri po okovima umesto u kupatilu3Q R2a... ne,Q otro je odgovorila. R+o su svakako divne vestiSQ uzviknuli smo i potom dodaliI R2onekad deca mnogo pate i pod stresom su z#og porodinih suko#a da nesvesno ponu tako udno da se ponaaju da se panja sa suko#a preusmeri na njih. Na taj nain ona se nadaju da e naterati roditelje da se sloe oko toga ta da rade s njima i tako za#orave na svoj nesporazum. RRecite nam,Q dodali smo Rkada je $redli poslednji put mokrio u nekom oku u kui3Q RNe #ih mogao tano da se setim, ali mislim da je to #ilo negde pre dve i po nedelje,Q odgovorio je otac.

A:

RNadamo se da shvatate da smo, poto smo eliminisali mogunost (izikog poremeaja smatrali da je logino da preispitamo mogunost emotivnog stresa u ivotu vaeg deteta,Q o#jasnili smo im. 7uko# izmedju roditelja se mani(estuje u poremeaju ponaanja kod dece. Jesto porodini suko#i decu toliko mue da e ona pokuati da RsredeQ situaciju tako to postanu sredite tog suko#a, dovodei tako do toga da se roditelji sloe oko toga kako da RsredeQ pro#lem sa svojim detetom. +a unutranja potre#a za jedinstvom i skladom je tako snana da e mnogi uiniti sve to smatraju neophodnim da #i izgradili to udo#no i sigurno mesto. < ovom sluaju, sinovljeva taktika preusmeravanja panje, zajedno sa savetovanjima na koja su ili njegovi roditelji, dali su korisno reenje koje je svima njima #ilo potre#no. *no to poinje u ranim godinama kada se (ormira na karakter odredjuje smer naeg ivota. )ada nae misli i oseanja pretrpe neku tetu u najranijim godinama (ormiranja naeg karaktera, a to je od treeg tromeseja trudnoe do kraja sedme godine, neto dramatino se deava u naem emotivnom razvoju. +a pojava ima nekoliko razliitih naziva, kao to su zastoj u razvoju, emotivna nezrelost, veliko dete ili dete u dui, ali svaki taj naziv ukazuje na posledice sotoninog tetnog delovanja na ovekov ivot. 7otona je zaista pustio virus u so(tver, koji spreava rast i izopauje onaj #olji deo nae prirode i stvara od nas #ezoseajne i se#ine ljude. )ada su deca zapostavljena ili kada se njihove potre#e ne zadovolje, ili kada im se nanese teta u ranom

A=

periodu ivota esto njihov emotivni razvoj prestaje isto onako kao i njihov (iziki razvoj. 1ok telo i njegove (unkcije sazrevaju, emocije zastaju u svom razvoju. 4iziki odrastao ovek moe lako #iti dete po pitanju emotivnog razvoja. < takvim sluajevima, svet se okree oko oso#e, a od svih onih sa kojim je onTona u medjuso#nim odnosima se oekuje da uvek zadovolje sve potre#e te oso#e. Nmocionalno zakrljali oekuju da ceo ivot tre#a da tee onako kako oni iza#eru i niko drugi nije vaan. *#eduje se kada oni to poele, sve u kui se uskladjuje sa njihovim potre#ama i uvek #ude po njihovom @ inae e #iti ljuti i nezadovoljni. *vo Rinae e #iti ljuti i nezadovoljniQ moe da o#uhvata detinjasto ispoljavanje srd#e svuda i u svako vreme. *d svih se zahteva da #udu odgovorni prema njima, ali oni ne preuzimaju odgovornost ni za se#e ni za druge. < predgovoru najprodavanije knjige 1anijela 1oulmana, RNmocionalna inteligencija,Q on kaeI RNae genetsko nasledje daje svakome od nas niz emocionalnih osnova koji odredjuju na temperament. Medjutim, sistem u naem mozgu je neverovatno prilagodljiv? temperament nije stvar sud#ine... Nmocionalne lekcije koje nauimo kao deca u naem domu o#likuju emocionalni sistem, inei nas sposo#nijim ili nesposo#nijim za shvatanje osnova emocionalne inteligencije. +o znai da su detinjstvo i pu#ertet kritini periodi kada se pruaju prilike za usvajanje osnovnih emocionalnih navika koje e upravljati naim ivotom.Q 7trunjaci iz o#lasti psihologije se slau da e kod dece oteene /u nekom pogledu0 pre osme godine

AA

ivota prestati emocionalno sazrevanje na onom uzrastu kada je dete pretrpelo tu tetu. 1eca mogu izrasti u (iziki odrasle ljude, ali po pitanju emocija i reakcija ostaju mala deca. Mogunost njihovog rasta je direktno povezan sa mogunou da #udu pouavani i njihovom spremnou da sami uine neto to je potre#no da #i ozdravili. 8ko ste vi jedno od ove RdeceQ vano je da dopustite se#i da #udete podloni $oijem vodjstvu. 7aoseajui sa vama *n e uiniti da se setite onih dogadjaja iz prolosti koji su vam potre#ni da #iste shvatili zato se ponaate onako kako se ponaate. 8ko $og smatra da je neophodno da posedujete pamenje da #iste se oporavili, *n e vam u seanje vratiti ono to vam je potre#no da #iste se potpuno oporavili. *n to moe initi postepeno, onom #rzinom kojom va um moe primati in(ormacije ili vam to moe otkrivati veoma #rzo. %aa spremnost da se otvorite i dopustite da #udete poueni je $oija dozvola za zapoinjanje procesa sazrevanja i posveenja u vama. 2rvi korak je usvajanje znanja. %ratimo se i pogledajmo jo jednom kako izgleda mozak i kako (unkcioniu emocije. 2ostoje tri o#lasti u mozgu koje nas zanimaju kada govorimo o isceljivanju #olnih uspomena. 2resek mozga pokazuje da se ove o#lasti preklapaju. Kentar mozga o#uhvata kimenu modinu, modana osnova i srednji mozak. < njemu su smeteni nenaueni, preprogramirani modeli ponaanja ili telesnih (unkcija,

AB

kao to su disanje, kucanje srca, spavanje, hodanje i svest. +a o#last mozga se prva razvija i u potpunosti (unkcionie od trenutka kada se #e#a rodi, inae ivot ne #i #io mogu. 1rugi najjednostavniji deo mozga jeste veliki mozak koji se anatomski deli na dve polovine, poznate kao leva i desna hemis(era. *n se sastoji od veoma sloenog tkiva koji sadri milione nervnih elija na jednom kvadratnom inu. 8 de#ljina mu iznosi oko osminu ina. *vaj deo mozga moe da rei veoma komplikovane pro#leme. 4unkcije koje se o#avljaju u ovim dvema hemis(erama su sve ono to registruje nae ulo vida, sluha i dodira, kontrola naih namera, logino razmiljanje, razmiljanje koje se odvija u mozgu, odluivanje, svrhovito ponaanje, jezik i never#alne ideje. Izmedju ove dve do#ro poznate o#lasti u mozgu, a tesno povezan sa njima, nalazi se sistem gornjih i donjih ekstremiteta. Iako se na njega ne o#raa mnogo panja, to je daleko najznaajniji deo poto uspostavlja vezu sa razumevanjem pamenja i procesom oporavljanja. *n je centar naih emocija i ponaanja koje je u vezi sa emocijama. Nvo kako Ned Derman, predsednik 8merike organizacije za kreativnost, opisuje ovaj sistem u svojoj knjizi R)reativni mozakQI RIako prilino manji od leve i desne hemis(ere po pitanju spoljanjeg dela, sistem /gornjih i donjih0 ekstremiteta igra veoma vanu ulogu u (unkcionisanju naeg organizma. 8ko koliina krvi ukazuje na stepen vanosti, onda vredi spomenuti da je ovaj sistem jedan od onih

B'

koji sadre najvie krvi. I to nije nikakvo udoS 7istem /gornjih i donjih0 ekstremiteta regulie jedenje, pijenje, #udjenje, telesnu temperaturu, hemijsku ravnoteu, seks i emocije. *n je takodje srediteTcentar za zadovoljstvo, kanjavanje, glad, edj, agresivnost i ljutnju... 4izioloki je smeten tako da saoptava aktivnosti u mozgu koje se odvijaju i ispod i iznad njega. I on to zaista do#ro radiS *n moe, naprimer, da nadjaa racionalno razmiljanje emocionalnom energijom i tako potpuno neutralizujeTonemogui logino postupanje. 2ored toga to kontrolie nae emocije, ovaj sistem takodje doprinosi i kognitivnoTsaznajnim procesima u nama. 7ada se zna da je on od kljunog znaaja u procesu uenja zato to igra najznaajniju ulogu u prenoenju primljenih in(ormacija u memorijuTpamenje.Q Iako je sistem /gornjih i donjih0 ekstremiteta centar za emocije i emocionalne reakcije on takodje moe da uva ono to pamtimo pod uticajem naih emocija i da sam prima podsticaje koji stiu spolja, #ez povezanosti sa loginim razmiljanjem koje se odvija u velikom mozgu. 1rugim reima, ova emocionalna razvodna ploa, smetena du#oko u mozgu, jeste ono to je odgovorno za nae primanje emocionalnih poruka, nae tumaenje istih i za nae reakcije i odgovore na sve to. Medjutim, ona ne moe da oseanja i emocije pretoi u rei. Razliiti delovi mozga, ak iako svaki ima svoju svrhu, (unkcioniu u medjuso#noj povezanosti. )runi putevi su esto tako tesno povezani da neko moe pomisliti da su deo istog sistema. Naprimer, hipotalamus, koji se nalazi ispod talamusa, du#oko u mozgu,

B>

(unkcionie u skladu sa sistemom /gornjih i donjih0 ekstremiteta. Riard M. Restak, doktor medicine i autor knjige RMozakQ /u +ajmsu proglaena za najitaniju knjigu0 kaeI RDipotalamus je takodje komandni centar za mnotvo sloenih stanja povezanih sa motivacijomI umor, glad, ljutnja, mirnoa.Q I jo, hipotalamus kontrolie unoenje hrane, nivo izluevina lezda sa unutranjim luenjem, nivo vode, seksualne nagone i autonomni nervni sistem. 7ve u svemu, hipotalamus je organizator ponaanja koje je povezano sa emocionalnim stanjima. )ada smo izloeni nekom podsticaju mozak automatski dolazi do svojih dosijea za pamenje i pokree nared#u za optu potragu traei sve uspomene iz prolosti koje su u vezi sa ovim sadanjim podsticajem. *ve uspomene su zapisane na monitoru naeg uma u deliu sekunde i istom tom #rzinom mi aljemo odgovor koji se temelji na uspomeni koja je u tom trenutku najvie pod uticajem emocija. ,ato je to tako3 ,ato prolost upravlja sadanou3 *ne oso#e koje su u detinjstvu doivele da ih okolina ne prihvata, ija su seanja na to da su ih drugi zapostavljali i stavljali na poslednje mesto tako #rojna i #olna, u momentu ponovo doive taj #ol. +o seanje je prepuno te iste emocije koju je oso#a osetila u trenutku kada je to seanje (ormirano u njenom umu, i tu nema mnogo loginog razmiljanja zato to u ranom detinjstvu kora velikog mozga jo nije dovoljno razvijena, a u njoj je centar za logino rasudjivanje.

/Ron0 )ada sam kao izvidja iao jednog vikenda na kampovanje, zamolio sam mamu da se #rine o malom zecu kojeg sam osvojio /na smotri0 u pozoritu. )ada sam se vratio kui, zeka je #io uginuo i itavog ivota sam krivio mamu za to. Mislio sam da ga je zapostavila, #a kao to sam i ja #io zapostavljen kao #e#a. < mojim ranim etrdesetim, kada sam uz maminu pomo pokuao da se setim nekih konkretnih stvari iz mog detinjstva, ona me je podsetila da mi je pokazala dve crvene takice na zekinom vratu kada sam se #io vratio s kampovanja i pronaao mog mrtvog zeca. 1a li se sea da sam tapom okrenula zeca, i pokazala ti te takice i o#jasnila ti da je lasica ula u staju i u#ila tvog zeku3 2itala me je. 2otpuno sam #io za#oravio tu injenicu, ali se slika svega toga vratila u moj um istog momenta kada je ona to spomenula. +o to sam krivio majku zasnivalo se na emociji koju sam oseao kao dete. 8 ta emocija se temeljila na tome to sam oseao da me ona ne prihvata jo pre nego to sam se rodio /vidi %I poglavlje0. Mi smo ustvari skup svih predjanjih iskustava iz naeg ivota. Jak i potisnuta seanja u naoj podsvesti igraju znaajnu ulogu u naem ivotu sada. Jesto ono to nam je u podsvesti upravlja naim ponaanjem u sadanjosti. %erovatno je zato apostol 2avle rekao da je na kraju inio ono to nije hteo da ini, a da nije inio ono to je hteo /vidi Rim I> 0. 1a je shvatao uticaj potisnutih seanja na sadanje ponaanje, moda ne #i #io tako (rustriran i moda #i uspenije saradjivao s $ogom u prevazilaenju te sla#osti.

B&

/Nensi0 $ila je nedelja posle 1ana zahvalnosti i #a sam poinjala da mesim medenjake sa djum#irom za decu iz nae crkve, to sam uo#iajeno radila. $ila sam razvila testo i #a sam htela da stavim prvu turu medenjaka /u o#liku oveuljaka0 u penicu kada je Ron uao u kuhinju. +re#alo je, po izrazu njegovog lica, da znam da e #urno reagovati. 2retpostavljam da su ovi kolai za nekog drugog, kao i o#ino. 1a li uopte namerava da neto ostane za nas3 <pitao je zgroen. ,astala sam. Mta da odgovorim3 Mta god da kaem, #ie pogreno. )onano, rei su mi samo izletele #ez razmiljanjaI R)oliko e me jo muiti z#og onoga to su ti roditelji uinili u detinjstvu3Q Nije nita odgovorio, ali mogla sam da vidim da nije sreanS *krenuo se i povukao se u siguran kutak, u svoju so#u, svom kompjuteru. 8 ja sam nastavila da mesim. 1va sata kasnije Ron se vratio u kuhinju. 1uo, rekao je, nikad ti vie nee #iti upropaten praznik. < pravu si, ti si ispatala z#og onoga to je meni majka uinila, i to nije poteno. 7amo zato to je $oi #io pravi pakao kad sam #io dete ne daje mi za pravo da te#i i deci to isto priredjujem. *dluio sam. 2osle $oia, kad ukrasi poje(tine za =! posto kupiemo naj#olju moguu jelku i moi ete da je ukrasite kako #udete hteli. Reio sam da od sada uivam u praznicima sa vama i sa porodicomSQ )akav okS )akav #lagoslovS Ron je ak kupio i mali voz poput onog koji su uzeli od njega jednog $oia kada je #io dete, i stavio ga oko postolja nae nove jelke.

B9

<radio je ono to je #ilo neophodno da se po#rine za oseanja iz prolosti i na taj nain stvorio radost u sadanjosti i za #udunost. Feneracijama su ljudi traili razloge za razliite o#like ponaanja, ne uvidjajui da veinu odluka donosimo proputajui ih kroz emocionalni (ilter naih iskustava iz prolosti. *vaj (ilter stoji izmedju prolosti i sadanjosti i ono to se u njemu nalazi vri snaan i trajan uticaj na nae odluke. )ada se taj (ilter zapui otpacima /#olnim uspomenama i negativnim emocijama0 dolazi do kvara. +ek kada se (ilter oisti moemo videti pravu, neiskrivljenu istinu, tek tada moemo donositi razumne odluke, #ez naslaga #ola iz prolosti. +ek kada otklonimo in(ekciju iz rane, moemo se nadati da e ona zaceliti. +o je proces u duhovnoj terminologiji poznat kao posveenje.

B!

" PO !A"!JE

&ADA OSE%A/E DA "AS NE "O!E I DA NI&O' NIJE S/A!O DO "AS

#Najvei s$ra% &o' 'e$e$a je 'a nije vo(jeno, a o')a*ivanje je +a&ao &oje, se +(a-i.! D/on D/oze0 Ivoj
7vako je osetio #ol z#og toga to je #io od#aen. Moda ste #ili sasvim mali kada je va tata otiao od kue ili kada je vaa mama patila od depresije. Moda je to #ilo onda kada je vaa prva lju#av poela da se za#avlja s vaim naj#oljim drugom, ili moda kada vas je kapiten #ejz#ol tima poslednjeg iza#rao. Moda ste taj #ol osetili kada se vaoj eni nije svidela ogrlica koju ste joj poklonili za godinjicu #raka. Ili kada je va mu rekao R4ujT#ljakQ kada je pro#ao vau musaku. 1a li ste vi taj koga nikad ne pozivaju na za#ave3 1a li se oseate kao da nikome ne pripadate i da nikome zapravo nije stalo do vas3 Ili moda jednostavno oseate da vam ljudi nisu potre#ni? vi ste samotnjak i svidja vam se tako. 8ko je tako, vrlo je verovatno da ste rtva od#acivanja.

B:

%e#ster od#acivanje de(inie kao Rod#ijanje da se /nekoTneto0 prihvati, primi, uje ili smatra vanim.Q *d#acivanje je samoporaavajui oseaj #eznadenosti koji se javlja z#og tete koja se pretrpi u prenatalnom periodu i u ranom detinjstvu. )ada se ne zadovolje potre#e deteta, ono osea da nije vano i stoga i da ne vredi mnogo. Iskustva iz kasnijih godina dodatno komplikuju ono loe to je uinjeno u ranom detinjstvu kada se karakter o#likuje. 1on 1oze( Ivoj, kliniki psiholog, u svojoj odlinoj knjizi R*d#aeniI 2siholoki oseaj krivice z#og od#acivanja od strane roditelja,Q kae da je od#acivanje izneseno su#jektivno iskustvo. )ao takvo, ono se ne moe precizno de(inisati niti se moe de(inisati kako se ono odvijaTkako deluje... )ada su klijenti opisali (enomen od#acivanja, ta je to #ilo3 +o je kada oni znaju /a to znanje je emocionalno o#ojeno0 da ih jedan ili o#a roditelja nisu voleli ni eleli. Ivoj uverava da deca ne sumnjaju u to da li roditelji sa njima pravo postupaju. *na jednostavno uzimaju za sigurno da su stavovi njihovih roditelja uvek ispravni i da oni uvek do#ro procene svoje dete. Jak iako se detetu ne svidja ponaanje roditelja, ako im zamera na neemu ili ako ih roditelj povredi, ono i dalje osea i zna da su njegovi roditelji u pravu. 1ete ih posmatra kao sveznajue i svemone divove? za njega su oni #ogovi. R*d#acivanje,Q nastavlja Ivoj Rnije neto to su ovakvi pojedinci sluajno osetili kada su #ili u depresiji ili na neki drugi nain mrzovoljni, a to je kasnije nestalo kada im se raspoloenje popravilo. Mtavie, kada shvate

B=

da su zaista #ili od#aeni, taj #olan oseaj ostaje stalno prisutan /u njima0. Jak i kada se desi da oni nisu svesni tog oseaja od#aenosti, on ne iezava... Jak ni uspena psihoterapija nije uspela da odagna #ol koji potie od oseaja od#aenosti. Medjutim, pomogla je od#aenima da shvate tu svoju od#aenost i da se uspenije suoe s njom.Q *vo je jo jedan nain da se kaeI RIstina e vas iz#avitiSQ Istraivanja su potvrdila da dete moe da pone da se osea od#aenim ve sa !,! meseci /u vreme majine trudnoe0 kada nerodjeno dete poinje da emocionalno reaguje na majina oseanja /vidi II poglavlje0. 8ko #e#a nije planirana, ako je zaeta u nezgodno vreme ili jednostavno nije eljena, nerodjeno dete tumai majina oseanja o toj #e#i /tj. o samome se#i0 kao od#acivanje. +o je tano i kada muki deo porodice zlostavlja majku koja je u drugom stanju. 2oto su majka i #e#a povezane pupanom vrpcom nerodjeno dete osea da je od#acivanje koje majka doivljava usmereno prema njoj samoj. )ao posledica toga, od#acivanje koje doivljava majka doivljava i njena #e#a. <svojena deca se esto oseaju od#aenima od strane njihovih pravih roditelja ak iako ih ovi drugi roditelji vole i o#oavaju. )od te dece ostaje praznina tamo gde tre#a da #udu njihovi pravi roditelji i ona e se uvek pitatiI R,ato ste me napustili3 Mta to na meni nisu mogli da prihvate3Q *#ino je to pitanje na koje mora da odgovori prava majka kada je dete, kada odraste, potrai i pronadje.

BA

)ada se oseanja koje dete iskazuje i njegove rei prihvate s rezervom, kada im se smeju i proglase glupim, dete se osea od#aenim. *seaj od#aenosti kod deteta mogu da izazovu i roditelji koji su puni lju#avi, ali su suvie zauzeti da zadovolje potre#u deteta za panjom i prihvatanjem. Roditelj koji se suvie zatitniki postavi prema svom detetu, onemoguavajui mu na taj nain da uestvuje u aktivnostima koje dolikuju njegovom uzrastu i da se igra sa ostalom decom, nesvesno proizvodi kod deteta oseaj od#aenosti. *setljivo dete moe ak i pogled koji odaje razoarenje na licu njegovog roditelja da protumai kao od#acivanje. R2ogreno sam to uradio, znai ja sam #ezvredan.Q 7otona eli da se mi upravo tako oseamo, zato to oseaj da smo #ezvredni uzrokuje oseaj #eznadenosti, a #eznadje dovodi do emocionalne i duhovne smrti. *snovni deo sotoninog o#manjivakog plana je da u#edi ljude da nae ponaanje odredjuje koliko vredimo. +a la se ponavljanjem sve vie uvruje svaki put kada nae ponaanje ne dostie visoke kriterijume koje smo ili sami se#i postavili ili neko drugi ili svaki put kada oseamo da nas neko ne prihvata. *seaj od#aenosti podstie se i kada se samo nadjemo u okolnostima slinim onima kada smo se prethodni put oseali od#aenima. 7vakog dana oseaj od#aenosti se radja u nama da #i nas ponovo osudio i oduzeo nam vrednost. Neke ljude ovaj oseaj od#aenosti moe da preplavi i vie puta u toku samo jednog asa. )ada je teta ve uinjena, od#acivanje postaje osnov sistema poverenja kod deteta, a on je prilino

BB

izgradjen ve u osmoj godini ivota. *sudjeni da itavog ivota posmatraju svet kroz prizmu od#aenosti i da je pronalaze na svakom koraku, ovi ljudi vode svoj svakodnevni ivot trpei iznova i iznova tu tetu koju im je sotona na poetku naneo. *vaj oseaj im oduzima radost, umanjuje njihove umne sposo#nosti i ometa njihov uspeh. 1eca na razliite naine reaguju na nain na koji se njihovi roditelji ophode prema njima. Na neku decu zlostavljanje ne ostavi spolja gledano nikakvog traga dok drugu opustoi. *pte prihvaena je injenica da roditelji vre uticaj na emocionalno i duhovno zdravlje svoje dece. 8li to nije cela pria. Ishod ne zavisi samo od stava roditelja prema deci, ve i od temperamenta deteta. 7lika koju dete stvara u svojoj glavi o#ojie njegov stav o svakoj ivotnoj okolnosti. Neka deca lako za#oravljaju nepravdu, dok druga ne mogu da se oporave od loeg postupanja od strane drugih. <pravo u najranijem detinjstvu nastaju najsnaniji utisci. Jak i pre nego to dete naui da govori da #i moglo da iskae svoju #ol ili postane razumno da oprosti drugima to su mu je naneli, deo zaduen za seanje u podsvesti moe da usmerava njegove misli, oseanja i ponaanje za itav ivot. /vidi I% poglavlje0. *no to se ponavlja u odredjenom vremenskom periodu postaje navika, a navike se teko menjaju. *ne se mogu modi(ikovati kasnije svesnim upranjavanjem tehnika za modi(ikaciju ponaanja, ali se retko promene u potpunosti.

>''

No zapaziteI Modi(ikovanjem ponaanja menja se samo o#lik ponaanja, ali ne nuno i oseanja i misli koje se javljaju kao posledica tete nanete u detinjstvu. Misli i oseanja mogu se promeniti jedino kada posmatramo sopstvenu prolost, prolazimo kroz taj isti #ol i oslanjamo se na $oga da e nam dati Rnakit umesto pepelaQ /Isaija :>I&0 kao to je o#eao. 2revie njih primenjuje metod modi(ikacije ponaanja i misli da je tada sve reeno. Medjutim, oporavljanje je stvar svakodnevnih odluka? to je o#navljanje uma. $og je tako odredio da postoje zadaci koje tre#a uraditi u ranom periodu razvoj ovokovog tela i uma, tako da je za svaki zadatak odredjen jedan vremenski period. %eza sa roditeljima uspostavlja se u prvih dva do etiri asa ivota. 8ko u tih nekoliko odluujuih asova roditelji nisu u mogunosti da dre i miluju svoju #e#u, da izgovaraju nene rei i osmehom i pogledom pokau da je vole i prihvataju, #e#i se uskrauje iskustvo koje je neophodno da #i #e#a uspostavila vezu sa roditeljima onako kako je $og to na poetku zamislio. Novorodjene ima savren vid u toku tih prvih nekoliko asova ivota, ali moe da se usresredi samo na otprilike 9: cm, koliko je #e#a i udaljena od oiju svog oca dok je on dri u naruju. ,amislite novorodjene koje je odmah nakon proodjaja odneto na neko izolovano mesto /inku#ator30 da #i mu se sauvao ivot i da ga u tom skuenom prostoru dre danima i nedeljama. Mta #iva sa detetom kome je onemogueno da uspostavi #lisku vezu sa roditeljima, to je osnovno da #i se dete osealo prihvaenim3

>'>

/Nensi0 +o je #ilo iskustvo nae male Naomi. 8 sad dodajte svemu tome neprijateljsku atmos(eru u naoj porodicu u vreme kada se rodila i #rzo ete shvatiti koliko je #ol morala oseati. ,#og mog zdravstvenog stanja zaee i rodjenje drugog deteta moralno se desiti u vreme koje je #ilo krajnje nezgodno za mene i Rona. Ron je i po ceo dan #io u koli, a uz to je imao i neki privatni posao koji je zahtevao vieasovni naporan rad. %e smo imali >9 mesenu erkicu i Ron se nije douevio pri pomisli na jo jedna usta koja tre#a hraniti. Napetost z#og napornih studija i rada do kasno pogadjao je itav organizam. Medjutim, poodmakli stadijum moje endometrioze nalagao je da odravam trudnou sada ili nikada. $udui jedinica i znajui kako sam #ila usamljena, zarekla sam se da neu imati samo jedno dete. <inila #ih sve to je potre#no, ak i po cenu sopstvenog ivota, da podarim #atu ili seku naoj 7ari. I tako je Ron nevoljno uestvovao u Naominom zaeu, smatrajui da #ih mu celog ivota pre#acivala da to nije uradio. Njegovi sopstveni pro#lemi od#acivanja #ili su tako snani da nije mogao da se suoi sa mogunou da #ih ga ja mogla od#aciti. $ila sam oz#iljno #olesna u toku ove trudnoe i pritisak je #io suvie velik za Rona. Na poetku sedmog meseca moje trudnoe Ron je jednog jutra otiao na posao. 8li do >' sati sam otkrila da on u stvari nije otiao na posao i niko nije znao gde je on. +og jutra smo se rastali prijateljski raspoloeni, mehaniki se zagrlili i polju#ili kao i o#ino, ali kada nismo mogli da ga nadjemo na poslu, moje srce je nekako znalo da nas je

>'

napustio. Dodala sam po kui tamo amo toga dana, pokuavajui da dodjem do daha i nosei malu 7aru. 7va moja za#rinutost prela je na nju i nije mogla da se smiri. 2lakala sam dok mi na kraju nije ostalo vie suza. Ni sa kim nisam podelila ovaj duevni ok iz straha od moguih negativnih posledica po Rona ako #i se vratio. < deset sati te veeri nazvala sam jednog njegovog pro(esora koji je, sa svojom enom, nau malu porodicu uzeo pod svoju zatitu i veoma nas voleo. <verio me je da e se Ron vratiti. *n i njegova ena ponudili su se da dodju kod nas da mi prue podrku, ali sam od#ila, rekavi da e Ron #iti z#unjen ako se vrati i zatekne u svojoj kui svog pro(esora. Nakon zajednike molitve preko tele(ona 7ara je zaspala u mom naruju i stavila sam je u na krevet gde sam dremala na prekide. < pono je zazvonio tele(on. *trala sam do radne so#e da se javim i s druge strane ice zaula Ronov glas. Rekao mi je da je ve u )anadi, prvoj usputnoj stanici za Nvropu. R)ada se vraa kui3Q upitala sam ga kao naivno. /Molim vas da shvatite da je $og uticao da moj glas #ude lju#azan0. <sledila je duga pauza a onda je rekaoI R7utra ujutro. 7aekaj me na aerodromu.Q R%idimo se sutra, duo. %olim te,Q rekla sam i spustila slualicu. Muilo me je o#eanje koje sam dala. Rkako u doi na aerodrom3Q pitala sam se. )od njega su kola3Q ,akljuila sam da u morati da pozajmim auto od jedne moje stare prijateljice. Rei u joj da je Ron zapao u neku nepriliku u $ostonu. R8li nemam novca i ta ako ponestane #enzina3Q Reila sam da zamolim tu

>'&

prijateljicu da napuni rezervoar i da u joj dati novac kad se Ron vrati. Rano ujutro, uredila sam se kako sam naj#olje umela, oseajui se kao ogromna lu#enica i o#ukla sam 7aru u njenu haljinu sa kalnerima. 1ola sam do $ostona, ali sam za#oravila da tu postoji jedan tunel gde je tre#alo platiti putarinu. +re#alo je da platim >' centi, a nisam imala novca. *#eala sam uvaru da u mu platiti duplo u povratku i poto ga je moj pro#lem nasmejao, pustio me je da prodjem. )ada je Ron izaao iz aviona, potrala sam ka njemu. 7tajali smo tako grlei se i plaui i o#oje smo se pitaliI R,ato3 ,ato3 )ako emo ikada pronai odgovore3 )ako emo da nastavimo dalje3Q *drali smo nau vezu onako kako to ine mnogi parovi, gurnuvi #ol pod tepih ne govorei o tome godinama. I tako je Naomi dola na ovaj svet i u porodicu koja je ve patila od emocionalnog preoptereenja. 8li nije se sve na tome zavrilo. 7otona je od#io da #ude poraen. )ada sam #ila na kraju osmog meseca trudnoe, jedan lokalni lekar, na porodini prijatelj, posetio nas je i kada je video u kakvom se opasnom stanju nalazim, odmah je nazvao lekara u $ostonu koji je pratio moju trudnou i koji je #io pro(esor medicine na Darvardu gde je specijazirao teke trudnoe. 2repisali su mi neki jak diuretik i nekoliko dana kasnije otila sam na redovno predporodjajno ispitivanje. 1r Fold je strahovao da prema stanju stvari ne #ih mogla odrati trudnou a da ne rizikujem sopsteni ivot. 2a ipak, ako #ih morala pod anestizijom da se porodim na carski rez, on se plaio da u umreti na operacionom stolu z#og stanja mojih plua. I tako me je

>'9

poslao kui da pro#am stari metod stimulacije poetka porodjaja. <spelo je i tri sata kasnije porodjaj je #io u toku. Ron je #io sa mnom svo to vreme, ali nerado, Rzato to je imao mnogo poslaQ da #i izdravao porodicu koja se poveavala za jednog lana i #io je nespokojan jer je hteo da se vrati na posao koji je ostavio. 1r. Fold je #io prijatan i do#roduan ovek i stajao je pored mene priajui sa mnom i drei ruku na mom stomaku, ini mi se itavu venost, ali on je merio uestalost mojih kontrakcija. Na kraju je rekaoI R< redu, devojko, uradiemo ono,Q i gurnuo krevet ka sali za porodjaje. Nkipa anesteziologa #ila je tu kraj mene i pripremala moju kimu za epidural /vrsta anestezije koja se daje da #i utrnuo donji deo tela? o#ino se daje trudnicama na porodjaju0, a sestra je stalno ponavljalaI REo uvek ima kontrakcije doktore. Eo uvek ima kontrakcije doktore.Q $ila sam u krajnjoj agonijiS *no to nisam znala je da se placenta odvajala od zida materice to je prouzrokovalo produene kontrakcije. )ada mi je kroz >! minuta #ilo dozvoljeno da legnem na ledja, potpuno sam se rairila. <#rzo potom rodila se Naomi. 8li teta je ve #ila uinjena i Naomi su odmah iz sale odneli na intenzivnu negu z#og pro#lema sa disanjem. Nisam ula deiji pla, ali glasovi u mojoj glavi uguili su strah od mogueg gu#itka. Fde je #io Ron3 Naomi se rodila sva modra poto je usisala moju krv za vreme cepanja placente. 2rvo su nam rekli da ima smrtonosnu #olest plua, ali kasnije se dijagnoza promenila i glasila je aspirativna upala plua. +ek posle gotovo nedelju dana lekari su nam pruili nadu da e

>'!

Naomi moda preiveti. Nije nam #ilo dozvoljeno ak ni da je vidimo prva tri dana, a onda sam morala da molim sestre da mi daju samo da je vidim. Eedna od njih se saalila na mene i iznela je iz inku#atora dopustivi mi da je drim nekoliko minuta. 8 onda smo morali da je ostavimo u #olnici jo >' dana i nije nam #ilo dozvoljeno da je poseujemo. $io je to prilino teak i nesiguran poetak za tako malo #ie koje je oajniki #ilo potre#no da zna da je eljeno i prihvaeno. )ada nam je konano #ilo dozvoljeno da je odvedemo kui, Ron nije hteo da je dri. +re#alo mu je nekoliko nedelja da shvati zato se tako osea @ #ila je u liku ista njegova majka, koja ga je od#acila dok je on jo #io u stomaku. 1odatni razorni sastojak u Naominoj ve punoj ai oseaja neprihvaenosti #io je taj to sam morala da odem u #olnicu na operaciju kada je njoj #ilo tri meseca. %e je #ila postala tako #ucmasta i slatka da sam je ak zvala moja mala R#ucka.Q Nisam htela da ostavim nju i njenu sestru za vreme ove operacije, ali doktori su rekli da se operacija mora #a tada da izvri. Moja majka via medicinska sestra, dola je kod nas da se stara o Naomi i 7ari dok sam #ila odsutna. *#e devojice do#ile su negu i lju#av u izo#ilju, ali Naomi se raz#olela onog dana kada sam otila u #olnicu. 7talni tele(onski razgovori sa doktorom, lekovi i uputstva nisu promenili tok njene #olesti. I dalje je gu#ila kilau i dan pre nego to je tre#alo da dodjem kui iz #olnice, moja majka se plaila da e Naomi umreti. Nosila ju je kroz kuu i grlila je, pevala joj pesme i molila Fospoda da intervenie.

>':

+o popodne, kada sam se vratila i videla je, ostalo je ivo u mojoj glavi i zadire u sredite mojih emocija ak i danas kada ga se setim. $ila je tako mrava, tako #leda i upalih o#raza. 1rala sam je vrstvo pripijenu uza se#e i plakala, ali sam se ipak plaila da pokaem suvie emocija iz straha da #ih mogla povrediti majina oseanja. 7mesta sam pozvala tele(onom naeg pedijatra. 7va u suzama rekla sam mu u kakvom je stanju Naomi i preklinjala ga da nam pomogne. $io je lju#azan i savetovao nas da donesemo i nju i moj ko(er u #olnicu? rekao je da e, ako #ude morala da #ude zadrana, dopustiti i meni da ostanem sa njom. < kolima, na putu za #olnicu, privijala sam je uza se i lju#ila njene upale o#raie, plaui i molei $oga da je spase. 1r. Dolden ju je pregledao i videvi njeno malo dehidrirano telo, oigledno je #io za#rinut. R2re nego to je primim u #olnicu,Q rekao je on, Rsedite u ovu stolicu za ljuljanje, Nensi i pogledajte da li e uzeti od vas ovu (laicu pedijalita.Q Moja majka joj je isto to nudila danima, ali #ezuspeno. 1rala sam je #lizu se#e, onako kako se #ila navikla za ona tri meseca koliko smo #ile zajedno, i ja sam joj pruila cuclu. 7a ono malo snage to joj je ostalo pogledala me je u oi i polako otvorila usta. 2ila je tenost veoma sporo i mi smo strpljivo ekali dok nije sve popila. +o je #ilo udoS R N pa Nensi moe da je nosi kui,Q rekao je doktor. RNjen pro#lem je reen kada si se vratila kui. Mislim da si joj toliko nedostajala da je njeno malo telo

>'=

jednostavno #ilo prestalo da (unkcionie. 7ada ona ima ono to joj je potre#no da #i ivela.Q I danas kada piem o tome zaudim se kad pomislim da jedna nedelja #ez majke moe da ima tako pogu#an uticaj na #e#u. Moda se ne #i oseala toliko od#aenom za vreme od nedelju dana koliko sam #ila odsutna da se nije u ranijem periodu svog ivota doivela da #ude od#aena. Naomi je doivela negativan uticaj od#aenosti dok je #ila jo u stomaku, i to se mani(estovalo u toku njenog odrastanja. Nije volela da se (otogra(ie, #ilo sama #ilo sa porodicom. *#ino se skrivala iza svoje starije sestre i gurala nju u prvi plan dok je ona ostajala u senci. +o su sve #ili podsvesni naini. +ako je ona nesvesno govorilaI REa ne pripadam ovoj porodici.Q )ada joj je #ilo >& godina, njen tata ju je izveo u grad i priznao joj da je nije #io prihvatio tokom prvih godina njenog ivota. <verio ju je da to nije #ilo zato to s njom neto nije u redu, ve da je njemu lino tada #ilo teko. +o to on nije umeo da pokae da nekog prihvata potie od toga to on sam nije #io prihvaen kao dete. Jovek mora imati neto da #i mogao to drugome da prui. +akodje joj je priznao da je nije voleo, ali da to nije #ilo do nje, ve do njegove nesposo#nosti da voli. Nikada ga nisu uili da voli, ali ju je uverio da ui da voli. 1rei je za ruku o#eao joj je da e od tada uiniti sve to je u njegovoj moi da joj dokae da je voli i prihvata. R%oleu te #ez ikakvih o#aveza. Neu zadravati lju#av u se#i niti u od te#e traiti da zaslui

>'A

moju lju#av. *#eavam ti ovoga dana da ne postoji ni jedna stvar koju moe uiniti z#og koje #ih mogao prestati da te volim.Q *d tada njihova medjuso#na lju#av je sve vie jaala i po Naominom miljenju, njen odnos sa ocem je savren. 7ada ih samo kilometri razdvajaju. Medjutim, od#aenost nije posledica ivota samo u neharmoninoj porodici. 2onekad se ona javlja sasvim sluajno. Naprimer, recimo da se malo dete iznenada uplai zvuka groma kada mu je oajniki potre#no da ga roditelji utee i uvere da je sve u redu. 8li u to vreme tata je u garai, i #a kada mama hoe da uzme dete u naruje, ona uje svog mua kako je kao pomahnitao zove u pomo. Mta da uradi3 *na kae starijem detetuI R2azi na 1onija. 2otre#na sam tati,Q kao da malom detetu nije potre#na. 2osledica toga moe #iti emocionalna rana koja moe prerasti u oseaj od#aenosti, naroito ako se taj scenario ponavlja. RNeko je uvek vaniji od mene,Q jeste poruka koju dete prima. I svaki put kada se to dogodi, rana kao da se ponovo in(icira klicom od#acivanja i svaki put rana sve tee zaceljuje. Eedan prosean otac ili majka #i rekliI R8li to se nije moglo spreiti. +o nije #ilo namerno.Q 8li deci nije vana namera ili motiv, jer oni nisu sposo#ni da shvate uzrono posledine veze niti da razmiljaju o po#udama odredjenih postupaka. 1eca reaguju emocijama, ne razumom i logikom. $ez o#zira na po#udu, teta je ipak teta. 1eca se esto ogre#u ili poseku kad sluajno padnu. *na se zaista povrede. 8ko zanemarite ranu ona e se zagnojiti i na kraju e se in(ekcija proiriti na itav organizam to moe #iti

>'B

opasno po ivot. Roditelji ele da zatite svoju decu od opasnosti i povredjivanja tako to stavljaju sigurnosne poklopce u elektrine utinice, sigurnosne kvake na vrata ormara i stavljajui ogradu na stepenite. 8li u ovom svetu, koji kontrolie sotona, nesree se ipak dogadjaju. 8li zar samo zato to se nesree dogadjaju sluajno to znai da mi ignoriemo postajanje telesne povrede3 Naravno da neS +ako je i sa emocionalnim nesreama iz detinjstva. 1eca #ivaju povredjena. < veini sluajeva te povrede nisu nanete namerno. $ilo kako #ilo, teta je zaista uinjena, i rana se mora oistiti i dezin(ikovati ili e se ta opasna emocionalna in(ekcija koju nazivamo Rod#acivanjeQ proiriti. < koli nas ue kako da ukaemo prvu pomo kada su u pitanju telesne povrede, ali tre#a da znamo da uinimo to isto kada se radi o psiholokim ranama. $a kao to telesna in(ekcija truje telo, tako i emocionalna trauma zagadjuje um, negativno utiui na misli, oseanja i ponaanje deteta i #ol nastavlja da postoji i u odraslom do#u ili dotle dok oso#a ne potrai emocionalno izleenje. 1ejsonu je #ilo samo >! meseci kada se rodio njegov mladji #rat, zauzimajui tako mesto tatine i mamine maze koje je dotle njemu pripadalo. +ri meseca kasnije njegovim roditeljima se ukazala prilika da provedu dve nedelje u Nvropi. ,nali su za odlino istraivanje koje je 1on $aul#i o#avio o znaaju uspostavljanja uske veze izmedju roditelja i deteta u ranom detinjstvu i kako odsustvo roditelja u tom kritinom periodu moe da prouzrokuje kod deteta oseaj od#aenosti, a nisu eleli da se to desi njihovoj deci. I

>>'

tako su isplanirali da ih ostave kod #liskih rodjaka. 1ejson e ostati kod tetke koja je imala sina 1ejsonovih godina i koja je o#oavala 1ejsona. 1eremi e ostati kod #ake i dede. 1eremiju je #ilo do#ro. $io je u sreditu panje #ake i dede, ali te dve nedelje su #ile prava nona mora za 1ejsona. Iako su 1ejson i njegov #rat od tetke ranije uivali u zajednikoj igri, sada kada tu nije #ilo 1ejsonove majke, njemu je #ila potre#na uteha od strane njegove tetke. 8li kada ga je tetka uzela u naruje, njen sin je postao veoma lju#omoran i zahtevao je panju. <mesto da se dve nedelje sa 1ejsonom igra, njegov rodjak ga je udarao, gurao i ujedao. 7vaki put kada se to dogodilo, tetka #i podigla 1ejsona, to je samo pojaavalo lju#omoru njenog sina. 1a je neko o#avestio roditelje o tome ta se deava, mama i tata #i otkazali svoje planove i odmah se vratili kui. 8li niko nita nije rekao sve dok se nisu vratili dve nedelje kasnije, kada je teta ve #ila uinjena. *dluke koje roditelji donose moraju uvek #iti usredsredjene na dete? one moraju #iti do#re po nau decu. Medjutim, ponekad, #ez o#zira na znanje koje roditelji poseduju, nesree se ipak dogadjaju. 8 kada se dogode, potre#an je ko(eri za prvu pomo. 2rvo to tre#a da uradite je da pokaete da prihvatate dete. *vo se radi #a onako kako #iste to uradili da vam je dete zado#ilo neku telesnu povredu. >. 1rite dete pripijeno uza se tako da vam je veoma #lizu. <pravo vaa #lizina ponovo daje detetu

>>>

uverenje da je sigurno u vaem prisustvu. Na taj nain ustanoviete kolika je teta uinjena. . Fovorite detetu utene, umirujue rei. Nenim glasom izgovarajte rei koje e ih uveriti u vau lju#av. R7ve e #iti u redu, duo. Mama te voli. 7rediemo mi to.Q &. 2riznajte da je dete zaista povredjeno. %erujte svom detetu. 1etalji moda nee #iti jasni ili potpuno tani, ali ako se dete osea povredjenim, ono zaista jeste povredjeno. 2otvrdiete da je dete zaista povredjeno tako to ete reima izraziti emocionalni #ol za koji primetite da je vae dete osetilo. R<plaio si se kad te je mama ostavila, zar ne3Q ili RMami je ao to su te povredili.Q 9. 8ko je dete dovoljno staro, podstaknite dete da govori o onome to se desilo. Nemojte sluati samo detalje onako kako ih dete posmatra, ve posmatrajte govor njegovog tela i oseanja. Mto vie dete #ude govorilo o tome umirujui nagomilane potisnute emocije verovatnije je da e se rana zaceliti. 8 kada dete moe poverljivo da razgovara sa svojim roditeljima, to mu predstavlja siguran nain na koji e podeliti sa njima neku novu emotivnu traumu ili od#acivanje. 7 o#zirom na to da roditelji za decu predstavljaju $oga, to to ih sluate jeste lekcija njima da ih i $og uje i da Mu je stalo do njih. !. <verite dete da vam je njegovo ili njeno do#ro glavna #riga. ,atitiete dete od vee tete i uiniti sve to je neophodno da #i rana zacelila, #ez o#zira da li je ranu zadao neko iz porodice ili izvan nje.

>>

:. 2reduzmite korake da spreite nove povrede. 8ko postoji neko ko je naneo #ol vaem detetu morate preduzeti sve to je neophodno da se to nikada vie ne dogodi. %i ete pokazati da prihvatate svoje dete vaom spremnou da zatitite vae dete od novih povreda. )ada to uinite, deca oseaju da su vana u vaim oima, a stoga e #iti i u sopstvenim. =. Molite se $ogu da podigne zatitnu ogradu oko vaeg deteta i da vam da mudrosti da uspeno otklonite tetu. %ae molitve $ogu daju dozvolu da napadne sotonine snage i onemogui ga da ima kontrolu nad do#ro#iti oseanja vaeg deteta. 2ozivajui $oga u pomo vi ste uzor vaem detetu, uei ih da veruju u $oju mo da nadjaa tetne posledice od#acivanja misli, oseanja i ponaanje vaeg deteta, koje #i inae mogle da od njih naine emocionalno nezrele oso#e. Roditelji moraju da kau, kao to je to uinio i centurion pre ''' godina, Rverujem FospodeS 2omozi mojemu neverju.Q /Marko BI 90. Moda neemo odmah videti rezultate, ali oni e zasigurno doi. 7otona eli da mi kao roditelji oseamo krivicu, ali to samo pogorava pro#lem. )ao to nezaleena oseanja od#aenosti na kraju unite dete, tako i oseaj krivice unitava roditelje. 7otonin glavni plan je da uini da ljudi od#acuju jedni druge i tako on zapoljava ljudska #ia da urade njegov prljavi posao. $oije prihvatanje oveka je kao polisa osiguranja? ne protiv nove tete, ve nas uverava da #ez o#zira kakva je teta u pitanju, *n je moe popraviti. 2lus to, $oja re nam detaljno govori o tome koji je na udeo u procesu oporavka. /vidi >> poglavlje0.

>>&

Nae je da uhvatimo $oga za re i vrsto se drimo Njegovih o#eanja o spasenju Njegove dece. RNe #oj se, jer sam ja s to#om? od istoka u dovesti seme tvoje, i od zapada sa#rau te. )azau severuI daj? i juguI ne #rani? dovedi sinove moje izdaleka i keri moje s krajeva zemaljskih, sve koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu se#i, sazdah i nainih.Q /Isaija 9&I!" =0. Moda ste za#rinuti za se#e i oseaj od#aenosti od kojeg patite. Nvo ta $og kaeI R+i, kojega uzeh s krajeva zemaljskih, i izmedju iz#ranijeh njezinijeh dozvah te, i rekoh tiI ti si moj sluga, ja te iza#rah, i ne od#acih te#e? Ne #oj se, jer sam ja s to#om? ne plai se, jer sam ja $og tvoj? ukrijepiu te i pomoi u ti, i poduprijeu te desnicom pravde svoje.Q /Isaija 9>IB,>'0 2otujui du#inu #ola koji moe oseati, oaj z#og izgu#ljenih odnosa i nemogunost da se oseti prihvaen od strane svojih zemaljskih roditelja ili svog Ne#eskog *ca, $og ti nudi N81< i put ka oporavku. Njegova lju#av je konstantna i #ezuslovna. *n ti nudi da ponese teret od#ijanja koji ti nosi. ,ar nisi umoran3

>>9

"I PO !A"!JE &A&O NAS/AJE NACA O OR?ENOS/

!Ja sa1 $e iza)rao i nisa1 $e o')a*io. Za$o se ne )oj jer ja sa1 sa $o)o12 ne +(a-i se, jer Ja sa1 $voj Bo,.# Isaija 3456
*d#acivanje se nije dogodilo u jednom trenutku. +o oseanje se esto javljalo i to intenzivno. $ezvrednost koja se otkrivala na igralitu kad neko dete kaeI QNiko nee da se igra sa mnom,R a u tinejderskom do#uI Q,ato mene niko ne zove da izadjemo3R u #raku pokazuje svoje runo lice kada zakljuimo da nas na partner ne prihvata kao to nam je potre#no. 2ojavljuje se kad prosudjujemoI Q1a me ona stvarno voli, veera #i #ila na stolu svake veeri kad dodjem kui.R Ili Q1a me on zaista voli, on #i sa mnom razgovarao ne o ljudima, mestima, stvarima, ve o onome to misli, to osea. *n #i matao i planirao sa mnom.R Q,ato se plaim da e me ona napustiti z#og nekog viteza na #elom konju.3R I mi smo postavljali ova pitanja.

>>!

/Ron0 1a, to mi je poznatoS Ea sam Q$uR o kojoj je moja sestra govorila kad je reklaI QNiko nije eleo $ua.R Moje rodjenje je #ilo neplanirano i ja nisam #io eljen. 4ilis, moje sestra, se sea dana kad su me doneli kui iz porodilita i stavili u krevetac. 7ea se, iako je imala samo osam godina da me nisu podigli iako sam plakao od gladi, ili z#og pelena, ili z#og toga to mi je #io potre#an zagrljaj, dok ona nije spustila svoje lutke i podigla me. Mora da je mama #ila #olesna. Mora da je imala teak o#lik post"traumatske psihoze i da me je zato zanemarila. Moji stariji su #ili dojeni prirodno? ja nisam imao tu prednost. Njima su (izike potre#e #ile zadovoljene? moje nisu. Moja majka je i sama #ila dete i nije mogla da nosi sav teret. 8 od tate nije #ilo pomoi. +okom prvih >A meseci kad se razvija poverenje, nije #ilo odraslog kome #ih verovao. ,apravo, ivo se seam gru#ih, nehumanih kazni koje je trpeo moj stariji #rat 1ord. Nemam pojma ta je on to radio pa da zaslui surove este tatine #atine. 7eam se kako je vritao tati da prestane sa udaranjem i prizora mame kako sedi na stepenicama od tavana i nagovara tatu na jo jae i due udarce. +ada sam se pitaoI Q,ato #i ona izdala sopstvenog sina3R Mnogo puta je 1ord doao u krevet vritei u #olu i jecao pola noi. 8ko su moji roditelji mogli to da rade mom starijem #ratu, ta li su planirali za mene3 Interesantno je da su 1orda dodirivali maltretiranjem, a mene nisu uopte. 7vakog trenutka sam se oseao od#aeno. Iako sam zapalio garau kad mi je

>>:

#ilo ! godina, i u komiluku su mislili da sam antihrist, nikad nisam privukao panju. )ad loe ponaanje nije upalilo, pokuao sam sa do#rim. 2roao sam sve nivoe izvidjaa i postao orao"skaut. Ipak, te veeri na dodeli nagrade vodja je morao da pozove nekog do#rovoljca iz pu#like da ustane umesto mog oca, a iveli smo samo dva #loka odatle. Hivo se seam kad sam sa : godina naao novi dok sam se vraao kui iz kole. 2rva misao mi je #ila a otrim u prodavnicu po moje omiljene slatkie. %eliina koja je mogla da se kupi tada za taj novac sada se vie i ne prozvodi. $ili su velikiS <ao sam u kuu drei tih pet rolnica kao vitez u sjajnom oklopu koji dolazi iz #itke sa plenom. Mama e #iti tako ponosna. Moda u podeliti jednu sa njom, mislio sam. 8li ono to sam video jasno je oduvalo moju zamisaoS ,apazila je rolnice u trenutku kad sam uao kroz vrata. Q8 odakle ti te rolnice3 2itala je s rukama na kukovima i sumnjom u oima. Naravno, rekao sam joj kako sam naao novi i otiao u prodavnicu da kupim slatki. $ila je ljutaS QNosi te rolnice u prodavnicu i vrati taj novac. *nda idi od vrata do vrata u komiluku i nadji oso#u koja je izgu#ila novac,R vikala je. Rekao sam istinu, a umesto nagrade, zavrio sam ponien. Iako sam #io deak, osetio sam nepravednost. 8li povinovao sam se njenom zahtevu u nadi da u do#iti topliji doek kad se vratim praznih ruku. 7eam se da sam stajao kod police sa slatkiima morajui da vratim te dragocene rolnice kao da sam kriminalac koji ih je ukrao

>>=

iz radnje. 8 ko nee rei da je #a on izgu#io novac kad sam hteo da ga vratim3 7lika (unkcionisanja stvari kod kue je postala jasnija. 8ko kae istinu, optuie te da lae i kaznie te. +ako sam nauio da laem, nadajui se da u iz#ei kaznu. 1eda Miler je #io jedini od odraslih u mojoj porodici koji je na neki nain #io povezan sa mnom. ,aista me je voleo. <io me je da vezujem pertle, davao mi da se o#esim na kanam od crkvenom zvona svake nedelje i sadio #atu sa mnom. *nda je doao dan kad sam do#io pare i nared#u da odem u #ioskop. +o nije #ila nagrada? to je #io mito da odem od kue. )ad sam se vratio, kua je #ila puna ljudi koji su plakali i pili ka(u. 8li nije #ilo deke. Nikada ga vie nisam video. Nije #ilo o#janjenja za njegov nestanak. Izgledalo je da svaki put kad mi daju novac i poalju u #ioskop, u mom odsustvu mi je oduzeto neto dragoceno. Naprimer, te su#ote sam doao kui i otkrio veliki kamion u naem dvoritu i oveka koji iznosi na nametaj. Reeno mi je da se selimo. 8li ta e #iti s mojom #atom3 1a li u ikada videti kako cveta cvee koje mi je deka pomogao da zasadim3 1a li e ih deka ikada videti3 1rugi put je nestao moj crni la#rador, a onda je nestala moja maka i svi njeni maii dok sam ja #io u #ioskopu. ,ato uvek nestaju moje stvari, moje dragocenosti3 ,ato meni3 7eam se da sam samo hteo da dam mami neke ja#uke, nadajui se da e ispei pitu i dati mi #ar da pro#am. *tiao sam kod susetke koja je imala vonjak i

>>A

pitao da li #ih mogao da pokupim ono to je otpalo. Namrgodila se na meneI QNe, ne moe. *dlazi sa moje zemlje.R Moja potre#a za roditeljskim prihvatanjem #ila je jaa od njenih pretnji, tako da sam preskoio ogradu i pokupio punu kesu otpalih ja#uka. Mama je #ila uz#udjena. 8li nekoliko trenutaka kasnije dola je policija sa damom koja je posedovala vonjak. 2okazala je na mene i reklaI Q+o je deak koji je uzeo moje ja#uke.R 2okuao sam da o#jasnim, ali niko nije hteo da slua. 1ok je odlazila viknula jeI Q1ala #ih ti ja, samo da si traio.R Nisam mogao da verujem da je lagala tako otvorenoS 2onovo se javilo praviloI Q8ko lae, verovae ti? ako kae istinu, nee.R *d#acivanje, iz ovakvih iskustava, postalo je vodea sila u mom ivotu. )rajnje od#acivanje mog oca dolo je u noi kada je umro u mojim rukama. +ek sam napunio >:. $ila je No vetica, a tata je #io napolju i za#avljao se sa decom u susedstvu. $ar jednom tad sam ustao rano, kad se mama uspela uz stepenice vriteiI Q$rzo dodji, tvoj tata umire. )ad sam ugledao tatu sivog u licu, pozvao sam hitnu pomo i poeo disanje usta na usta i inilo mi se kao da traje itavu venost. 8li #ilo je prekasno. 1ok je moj tata leao #eivotan u mojim rukama, dolo mi je da je morao da umre da #ih mu se pri#liio. Mislio sam da mene tre#a kriviti. 2oto su mi itavog ivota govorili da uprskam ta god dotaknem zakljuio sam da sam ja u#io tatu jer moje sposo#nosti nisu #ile adekvatne? mora da vetako disanje nisam izveo do#ro.

>>B

7ledeeg jutra, verovali ili ne, kominica mi je dala dolar i rekla da idem u #ioskop. 2oneo sam novine da usput proitam itulje. Na svom tajnom mestu pod mostom, proitao sam oevo ime. *tra realnost ovog gu#itka zadala mi je prejak udarac. 7ad sam osetio krajnje od#acivanje. QMora da sam #io toliko #ezvredan da je tata morao da umre da #i me ostavio,R mislio sam. Nestala je nada da u ikada izgraditi odnos sa ocem. %ikao samI Q$oe, ako si stvarno tamo, elim sa to#om da se nagodim, uzmi mog tatu na ne#o, a ja u na njegovo mesto u pakao.R Jitav ivot sam radio sve da zado#ijem tatino odo#ravanje, a sada kad je ve #io mrtav, #io sam spreman da se odreknem sopstvenog spasenja, da ga do#ijem. +ek nedavno sam u razmiljanju o lju#avi mog oca prema meni shvatio da su moje vrednost i moja sposo#nost da se opustim i oseam udo#no u svojoj koi povezani sa jednim pozitivnim seanjem koje sam imao na svog tatu. )ao jako mali, seam se da me je tata dva puta pustio da sedim na njegovom krilu dok vozi porodini auto, tako da verujem da ja vozim. 1anas, nema nieg to #i vie voleo nego da sednem za volan i dugo vozim. Nekako, to mi daje oseaj o tome ko sam. ,a volanom se oseam oputeno, udo#no, sigurno i sposo#no. <pravo sam na vozakom seditu do#io roditeljsko prihvatanje i toplinu za kojom sam eznuo. /Nensi0 < mom sluaju od#acivanje nije tako otvoreno kao kod Rona. 7polja se nije moglo videti,

> '

koliko sam ga ja sama doivljavala, a #ol od#acivanje #io je veliki. Na prvi pogled, moja hrianska porodica je puna lju#avi, i nikada ne #iste poverovali da sam mogla da #udem emocionalno zlostavljana. *kolnosti moje rane mladosti su uinile da osetim od#aenost. )ako je mogue da se jedino dete jake hrianske porodice oseti od#aeno3 1a li su ova oseanja samo plod njene razigrane mate ili su njena opaanja na neki nain o#ojena3 1ve sedmice nakon to su se mama i tata venali, moj otac je otiao u vojsku. 2oeo je drugi svetski rat, a njegov deo dunosti je zahtevao slu#u preko okeana tokom prvih etiri godine mog ivota. $ila sam zaeta dok je tata #io na odsustvu, a rodjena dok je #io na medicinskoj o#uci. Moj mladji #rat, zaet tokom vremena koje smo proveli sa ocem dok je iao na vii kurs, rodio se est meseci nakon to je napustio 8meriku i otiao u prve #or#ene redove u Nvropu. Nakon deset dana moj #rat je umro z#og jedne nesree u #olnici, ostavljajui me kao jedinicu. Moja majka je postala oz#iljno #olesna od in(ekcije hepatitisa, emocionalno iscrpljena, provela je do#ar deo vremena te sledee godine u krevetu. Na sreu, majka i ja smo ivele sa njihovim roditeljima, tako da je #ilo nekog ko se #rinuo o o#ema. $aka i deka su #ili izuzetno neni i previe popustljivi. $ili su iz 7everne Nngleske, gde niko nije #io stranac. Eo ujem #akine rei dok mi #rie suze. Q7ve e #iti u redu, duo.R 2odigla #i me na svoje krilo dok je

> >

sedela u stolici za ljuljanje, ja #ih stavila svoju glavu na njene velike grudi. *na #i me mazila i reklaI Q7ve e #iti u redu,R i tu #ih utonula u miran san. )ad se rat zavrio, na zadnjim vratima se pojavio nepoznat ovek u uni(ormi sa okoladicama, nadajui se da e me pokrenuti da mu pridjem, ali istinu govorei nadao se prihvatanju. %idela sam njegovu sliku i #ila dresirana da ga zovemI Q+ataR. )ad sam ga ugledala upotre#ila sam ispravnu re, ali nisam razumela njeno potpuno znaenje, jer tata je za mene #io stranac. <stvari ja sam svakog stranca u uni(ormi zvala Qtata.R *evi roditelji su iveli u susednom gradu. +atin otac je #io snaan atleta, ali veoma utljiv ovek koji nije hteo da deli svoje misli ili oseanja. Njegova majka #ila je sitna ena sa velikim zahtevima. *na je zahtevala strogu poslunost od mog oca a nije imala nean odnos prema njemu. +atini roditelji su ga se odrekli kad je postao adventista i oni ak nisu hteli da dodju na njegovo venanje. +ako je moj otac kao dete a i kao odrastao oseao #ol od#aenosti od svoje rodjene porodice. *sim to su od#acili tatu, ovi roditelji nisu ni mene videli sve dok moja mama, trudna sa mojim #ratom nije sela na auto#us i uspela se na strmo #rdo, po meavi, u pokuaju da nas upozna. < to vreme, moj otac je #io u prvim redovima kao lekarski pomonik na gustoj nemakoj teritoriji. Majka nas je izgrdila to nisu hteli da nas vide i prisilila ih da se vrate kui s njom da #i me videli. )ako je tata ispunjen oseanjem od#aenosti mogao da izlije prihvatanje na malu devojicu kojoj je ona #ila oajniki potre#no3 )ada se vratio iz rata, tata je

>

u domu zauzeo mesto koje mu po pravu pripada, ne znajui da e morati da mi dokae svoju lju#av i prihvatanje pre nego to od oca postane tata. Naalost, doao je kao neki uljez i po dunosti preuzeo ulogu koju u se#i nije oseao. Nije #io svestan da je mala devojica kojoj je #io roditelj, #ila osetljivija od njega i da je ivela u strahu od njega. ,a dva dana tata je pronaao stan za nau malu porodicu i #ila sam odvojena od mojih voljenih #ake i deke, od njihovih estih izraavanja lju#avi i prihvatanja. +ati je #ilo potre#no moje prijateljstvo privrenost i eleo je da se ukljui u njen ivot. Medjutim, moja lju#av nije #ila spontano izazivanje, #ila je zahtevana. +ata nikad nije osetio lju#av i prihvatanje u svom detinjstvu, tako da nije imao pojma kako da mi da ono to mi je #ilo potre#no. I sam je #io u oajnikoj potre#i za prihvatanjem koju nikada nije do#io od svojih roditelja. )ad mu je #ilo osam ili devet godina do#io je prvi od mnogih poslova i verno je davao svoj novac majci, poveravajui joj da uzme neto za njegovu so#u, a ostatak ostavi na stranu tako da #i jednog dana ispunio svoj san da ode na 1uljard )onzervatorijum muzike i postane koncertni pijanista. 1ve sedmice pre mature, pitao je svoju majku za novac. QNema gaSR rekla je, iskoristila sam ga. +ata je #io oajan. *sim, od#acivanja koje je oseao kroz svoje detinjstvo, njegova majka je upravo unitila njegov ivotni san. *dmah je spakovao svoje stvari i otiao od kue, #ez elje da zavri srednju kolu.

> &

*tac mu je umro dok se #orio u ratu, i kad se vratio kui njegova oseanja od#aenosti su ponovo izronila na povrinu. 8 onda, ne dugo nakon rata, majka ga je opet od#acila kada je on od#io da uestvuje u prenosu imanja koje #i ga (inansijski jako unazadilo. Njegova majka mu nikada nije oprostila z#og toga. Nakon osam godina do#ila je teak srani udar, paralizovala se, i nije vie mogla da govori. $aka je od#ila da ostane kod nas, to #i je jako malo kotalo. <mesto toga, proivela je jo devet godina u lokalnom #olnikom domu. 7va njena imovina je morala da se proda da #i joj se platila nega. +okom tih godina on je #io paljiv prema svojoj majci, poseivao je skoro svaki dan na svom putu od posla do kue. *n je jo uvek traio jedan traak prihvatanja od nje, ali nije do#io. 2itanje je, da li #i prepoznao prihvatanje i da mu ga je pruila3 2otre#no je jasno razumeti jedno, i u Ronovom i u mom sluaju. *ni koji e tek postati roditelji imaju velike namere? nadaju se da e #iti naj#olji roditelji na svetu. *no to se deava a dovodi do neuspeha planove jesu njihove sopstvene istorije koje im staju na put. 7tare predstave #oje njihov pogled, oteuju njihove misli i oseanja i zavravaju stvarajui ponaanje koje nije #lagoslov za njihovu decu. I tako njihova sopstvena deca postaju oteena #udjenjem #ola roditelja. )ada se tata posle rata vratio u nae ivote, moja majka mi je postala tuma tatinog ponaanja prema meni. Nekako je osetila da tre#a da mi saopti ono to moj otac nije mogao da izrazi o mojoj vrednosti. Judno

> 9

da je te rei mogao da saopti mojoj mami, a nije mogao meni. <mesto toga, on je postavljao pred mene sva svoja oekivanja i zahtevao od mene da ih ispunim. <hvaena u zamku tatine prolosti, poela sam da verujem da se njihova lju#av i prihvatanje zasnivalo na mom ponaanju, tako da sam postala do#ra glumica. 7tvorila sam uverenje da je ponaanje u stvari ono to sam, a istina je da je to #ilo ono to sam ja mislila da oni ele. 8li oseala sam da nikad neu potpuno ispuniti oeva oekivanja, #ez o#zira koliko sam se trudila. Istina je da je moj strah od roditelja osujeivao pokuaje da ispunim njihova oekivanja. 7trah paralieS 8 ja sam se stvarno plaila tate. Eedina muka oso#a koju sam poznavala do tada #io je moj deda po majci, kog sam zvala tata. *n je #io prava duicaS *n je #io nean, pun lju#avi i #ez zahteva, i nije igrao ulogu autoritativnog odraslog. $ilo je teko mom detinjem umu da razume ulogu vojnog zapovednika koju je u porodici igrao moj otac kada je video kontrast sa nenom prijateljskom ulogom koju je igrao moj deda. <prkos tome to nije mogao da ode na 1ilijard, tata je #io koncertni pijanista i oekivao je da i ja to #udem. 2okuavao je godinu dana da me pouava sviranju klavira i to je vie pokuavao ja sam se sve vie njega plaila. Imao je malo strpljenja sa mnom, i ako nisam mogla da sviram onako kako je on mislio da tre#a, ja #ih ula otre rei, ili #i napustio so#u krajnje zgroen. )onano je odustao od pokuavanja da me naui i u radijusu od pedeset milja traio uitelja dostojne njegovog deteta. *dmah sam se vezala za #aku *livu

> !

Ro#erts. 8li, naalost, ve#ala sam kod kue, esto sa mojim ocem koji je stajao iznad mene i nikako to nisam mogla da izvedem kako tre#a. Nvo jednog ivog seanja? savreni primer psiholokog zakona da strah paralie. $io je to moj prvi nastup. Moj otac je ponosno sedeo na ivici sedita u drugom redu i doao je red na mene. 7ela sam na koncertnu stolicu i spopao me je neverovatan strah. Nisam mogla da se setim naslova dela koje je tre#alo da sviram, niti sam mogla da se setim kako poinje, niti u kom je kljuu napisano. 7ela sam i poela da plaem oseajui se du#oko poniena znajui da sam osramotila mog tatu. Moj uitelj klavira je proaputaoI Q1uo, N klju.R 8li meni je stao mozak. 2rola je itava venost, ustala sam i otila na moje sedite gde sam ula mog oca kako du#oko uzdie iza mene. 1a li je to #io zgraavanje ili razoarenje3 Jeznula sam za tim da ujem makar jednom kako mi govoriI Q< redu je, duo, u redu jeS Nije vano.R Moda #i moj strah tada nestao. 8li umesto toga, na putu kui je rekaoI QMta ti je3 ,ato ne moe da svira kao...3 /Naveo je ime jednog kolskog druga0. +ata je samo mislio da mi pomae. Nije imao pojma kako su me ove njegove rei povredile niti kako da mi kae da je sve u redu. %eoma, veoma naporno sam pokuavala da zado#ijem njegovo prihvatanje, ali moji napori nisu #ili dovoljni. 2onekad sam #ila u iskuenju da oseam razoaranost u se#e? odvratnost to ne mogu da ostvarim oeva oekivanja, koja su postala i moja.

> :

)ako izgleda od#acivanje deteta kada ono odrasta3 Najoigledniji znaci su neprijateljstvo, za#rinutost, depresija, nesigurnost, oseanje in(eriornosti, i oseanja neadvekatnosti. Manje oigledni simptomi su potiskivanje, utljivost i ekstremna poslunost. < toku mnogih godina kada #ih se suoila sa onim to mi je izgledalo kao od#acivanje, oseala #ih se nesigurno, in(eriorno i povukla #ih se u se#e, nesigurna u moj pravi identitet ili vrednost. Ea #ih se povukla u se#e, razmiljala i oseala svoja oseanja sama u tiini. 7vakoj oso#i je potre#an temelj postojane #ezuslovne lju#avi i prihvatanja i roditelji koji su pouzdani u izgradnji sigurne strukture koja e ih okruivati i omoguiti im da se sa ostalim stresovima u ivotu uspeno iz#ore. 8li kada se tata vratio iz rata, istine u koje sam verovala vie nisu #ile istine, i nala sam se na nesigurnom tlu. Mislila sam da sam *), sigurna, #ez#edna i vredna, ali dok sam ga gledala, uvidela sam da je on #io sposo#niji, i nikako nisam mogla da ivim po njegovim merilima ili da se takmiim sa njegovim talentima. < poredjenju sa njim ja sam in(eriorna @ nita. 7isanje palca dok sam #ila sklupana u uglu so#e #io je moj metod suoavanja sa svojom nesigurnou, i imala sam ovu naviku sve do svoje esnaeste godine. 7akrivala sam ovaj vid in(eriornosti negde du#oko u se#i, i z#og sveta sam igrala ulogu koju su mi oni odredili. Moj jedini teitelj #io je moj koker panijel, koji je esto sluao monolog mojih rastrzanih misli i oseanja, povremene radosti, i este tuge. +aj pas je uspavan kad mi je #ilo >9, ali sisanje palca je nestalo tek kad sam

> =

poela da se pripremam za koled u >: godini. Nauila sam da ak i gu#itak lju#imca moe da se protumai u detinjem umu kao od#acivanje. *vo je pose#no sluaj u ranom pu#erteru, kada su devojice zaokupljene idejom lju#avi. Mnogima je lju#av i prihvatanje ivotinje veoma znaajno, naroito ako nemaju deka. Ea sam #ila jedna od onih koje su du#oko alile z#og gu#itka lju#imca i jo jednom osetila #ol od#aenosti. *d#aenost ima mnoge negativne o#rte. Naprimer, iako svet moe aplaudirati njihovim postignuima, od#aena deca e se oseati neadekvatno njihovim postignuima, od#aena deca e se oseati neadekvatno i in(eriorno dok ne uju i ne osete roditeljsku potvrdu. 7eam se jedne prilike kada sam pevala QEa verujemR punoj prostoriji pacijenata u lokalnoj #olnici, tata me je pratio na klaviru. )akva reakcijaS +apali su i zvidali, ustali su na noge. 7eam se da sam razmiljala da je #ar auditorijum mentalnih pacijenata odo#rio, a onda racionalizovala da su oni verovatno aplaudirali tati, jer je on tamo #io voljen i cenjen radnik. Ea sam oigledno patila od oseanja neadekvatnostiS 1epresija se pojavila kao takva tek kasnije u ivotu @ kada sam se udala za Rona. )ada sam shvatila da sam #ila razoarenje za njega kao i tati, #ol iz detinjstva je ponovo izronio na povrinu. Reagovala sam na Rona kao i na oca, povlaenjem. +ako je depresija pojela moj koncept o se#i da sam postala psihiki #olesna u#rzo nakon to smo se venali, a u prvih sedam

> A

godina naeg #raka, dok je Ron iao na koled, ja sam imala etiri velike operacije i dve #e#e. Nala sam se u #olnici nekoliko puta z#og razliitih smrtno opasnih #olesti, koje su najvie pogadjale moje srce. Moje lice #i se osulo i svr#elo #i me, to je inilo da izgledam strano i sluilo stvaranju distance izmedju mog supruga i mene. 1istanca koju sam oseala izmedju Rona i mene, #ila je ista kao ona koju sam oseala izmedju mog oca i mene. Eedini nain da izrazim veliki #es koji je u meni kljuao #io je da snano zalupim vrata od kuhinjskog nametaja. )ada #i Ron odlazio iz naeg stana u kolu ili na posao, ja #ih otvorila sva vrata od elemenata u kuhinji i stegnutih zu#a, mumlajui svaka zalupila sa onoliko estine koliko sam mogla da skupim. +o je #io jedini nain za koji sam znala na koji #ih mogla da istresem neprijateljstvo iz mene a da ne povredim Rona ili decu. )ada se sad toga setim, vidim da je ta lupnjava #ila zastraujua mojim #e#ama i mora da sam uinila da se osete nesigurno. 2retpostavila sam da je moja neadekvatnost #ila uzrok moje od#aenosti u naem #raku. 1a #ih to kompenzovala ja sam anksiozno preterivala u radu, pokuavajui da dokaem moju vrednost. 8ko #ih sela na minut u u svom prenatrpanom danu i ula Rona kako se penje uz stepenice, #rzo #ih skoila na noge i poela neto da radim. Morala sam da #udem superena, supersavrena i sasvim #ez maneS $ila sam konstantno iscrpljena i stalno u depresiji. 7talno sam #ila #olesnaS 1ok sam jednom #ila na intenzivnoj nezi, dola je kominica da me poseti.

> B

2oto nije #ila hrianka, upotre#ila je gru#e rei koje su me pogodileI Q7amo napred, Nensi, samo tako nastavi. Drani devedeset ljudi za doruak. Neka tvoja kua #ude glavna stanica za sve lanove crkve. Mij svakome, hrani svet. Radi, radi, radi, sve vreme, i #udi sve #olesnija. 8 kada pukne ili umre, Ron e moi da nadje neku plavuu za udajuS )akva doza otre istineS Iako sam radila za Ronovo prihvatanje, kao i za potovanje QsvetacaR, rad je #io uzalud. Ron je kontrolisao, a ja sam se grila. *n je zapovedao, a ja sam izvravala. *n je nosio i kontrolisao novac, a ja sam noima radila, da #i on imao dovoljno. 1ozvoljavao je ! dolara nedeljno za namirnice, a ja sam ostajala #udna da #ih smislila kako da ih razvuem. ,ahtevao je nepodeljenu panju i stalno raspoloenje da mu se zadovolje potre#e, te sam mu dozvolila da stavi aparate za kontrolisanje mog vremena i njegovog novca. Ea sam #ila potinjena koliko sam mogla i sve vreme je on ver#alno (orsirao ono to sam ja ve QznalaR da nikada neu #iti dovoljno do#ra da zado#ijem njegovo prihvatanje. )ada se samo setim, mogu rei da je neverovatno kako prolost vlada sadanjicom. 8 neverovatno je da sam ja drala ovaj glumaki korak skoro A godina @ dugo nakon to sam ve primila odo#ravanje od Rona. Istina je da je to postala navika. $ilo je veoma teko za mene da se oslo#odim lai u koju sam tako dugo verovala. $rige, stanja za#rinutosti su preuzela vlast nada mnom, i ivela sam od jedne do druge krize. Moja svakodnevica se vrtela oko moje potre#e da zadovoljim

>&'

Rona tako da #i me on voleo ili decu, da #i me oni voleli. Ni sa kim nisam delila svoje misli ili #ol, ukljuujui i mog supruga. )ada sam to pokuala, nekako je uvek ispadalo da izgledam kao #udala @ sluaj za duevnu #olnicu. Nauila sam da utim i krijem svoje emocije kao i istinu o svom #olu. $ila sam oajno usamljena ali sam #ila pod prismotrom oko vremena koje provodim u razgovoru sa susedima jer se Ron oseao ugroenim svakim kontaktom koji sam imala sa nekim osim njega. Jinila sam svaki mogui napor da sakrijem tajnu agoniju naeg #raka, tako da #i on uvek izgledao do#ar u oima vernika i porodice, ali sam platila visoku cenu te tajne. Mto sam vie sakrivala, moja #olest je postajala sve oz#iljnija. Moj ivot kao glumice morao je da se zavri. Roditelji su deci umesto $oga. *ni $oga razumeju posmatrajui oso#ine i ponaanje roditelja. 1eca pretpostavljaju da ako oni ne mogu da vide roditelje, oni ne postoje, niti postoji $og, jer *n se takodje ne moe videti. 2a kako e dete prihvatiti zdrav koncept $oga #ez jednog roditelja ili pored od#ojnog roditelja3 1a li je mogue oslikati $oga punog lju#avi, prihvatanja i uvek dostupnog u takvim uslovima3 Ea #ih mogla da vidim $oga samo posmatrajui svog oca, koji je prvo #io odsutan, a onda gru#. 8 zapravo strah koji sam ja oseala prema ocu preneo se na $oga. 7reom, uticaj moje majke #io je nean, #lag i pun lju#avi, i to mi je pomoglo u tamaenju $ojeg karaktera. $ilo je trenutaka u tih prvih nekoliko godina nakon tatinog povratka iz rata kada sam videla $oga /mamu0

>&>

kao nekog ko ima podeljenu odanost, kako me naputa ili izdaje u vanim trenucima. 7ada pretpostavljam da je to gledite dolo usled dramatine promene u atmos(eri u kui i koliini panje koju sam izgu#ila kada je on doao. 2romene kod nje #ile su razumljive, jer z#og rata su izgu#ili toliko dragocenih dana, nedelja, meseci svog #raka. Naalost mala deca to ne mogu da shvate. +ek kada su prole godine, shvatila sam da #ojati se $oga znai o#oavati Fa, nenim oseanjima, a ne plaiti se Njega. 8li kako moe voleti nekog sa kim nisi povezan3 +ate nije #ilo prvih nekoliko godina vanih za vezivanje. 1olazio je kad je mogao, ipak njegove kratke posete su #ila toliko kratke da nisu mogle postii ono to je tre#alo. ,#og toga smo o#oje izgu#ili i do#ili #ol usled razdvojenosti. $ili smo lju#azni? utivi. 8li nismo #ili povezani. 1ok je moj tata #io pun lju#avi i nenosti prema drugoj deci i odraslima, dozvoljavajui im greke i popravke, od mene je oekivao da sve vreme #udem savrena. Moda zato to je o meni razmiljao kao o produetku samog se#e. Ea #ih do#ila ukore koje #i tiho davao se#i. 7ada razumem da je njegovo ponosito i arogantno ponaanje #ilo samo maska za njegovo ranjeno i od#aeno srce. Moja deja vidjenja $oga #ila su da *n gleda sa velikog #elog prestola ekajui me da pogreim, #a kao to je tata posmatrao i uvek me hvatao u grekama. )akva srea #iti konano oslo#odjen od te laiS /Ron0 Ea sam na od#acivanje reagovao apsolutnim #esom. Eo kao dete #io sam neprijatan i

>&

agresivan, izraavajui svoj #es na oigled svima. ,apalio sam porodinu garau kad mi je #ilo !, uvek sam rasklapao maine i elektrine aparate da vidim da li #ih mogao da ih uspeno sklopim. 2ravio sam vatrene strele i gadjao vozila u prolazu. 7a svojim drugarima #ih se igrao lopova i policajaca ili kau#oja i Indijanaca pravim pukama i municijom. Meci #i leteli iznad moje glave i #uili kamene zidove, to je igra #ila opasnija, to je meni #ilo uz#udljivije. )ao tinejder nisam hteo da uim, u vojsci sam sa#otirao, a i u svojoj pro(esionalnoj praksi. Napustio sam srednju kolu, a sud me je naterao #ilo da stupim u vojne redove ili da se vratim u kolu. )ad me je vojska prisilila da uzmem FN1 test, ja sam nasumice zaokruivao odgovore a da nisam ni proitao pitanja. Judom, proao samS < slu#i moj arogantan stav, nesvesno stvoren da pokrije moja oseanja neprilagodjenosti prosto je od#ijao ljude. %ideli su me kao superkontrolora i superpouzdanu oso#u velikog ega, i to se tie mog ponaanja #ili su u pravu, ali ne i u pogledu mojih oseanja o se#i. *pirao sam se svemu i svakome samo da #ih ostao tvrdoglav, i u tom procesu sam izgu#io prihvatanje koje sam mogao do#iti. 2ostao sam pravi radoholiar. Iao sam u kolu, vodio svoj #iznis, propovedao svakog vikenda i onda na sav taj teret dodao dopisne lekcije. < itavom gradu sam #io poznat kao veliki radnik i z#og toga sam do#io prvi poziv u slu#i. 7ve se vrtelo oko dokazivanja moje vrednosti i pohvale moje majke svaki put kad mi je (inansijski ilo do#ro. +re#alo je se#i da dokaem da je

>&&

ono to su mi u detinjstvu govorili #ila la @ od mene #i moglo neto da postaneS $il, moj zet me je muio reimaI QNe, Roki nikada nee ii na koled. Niko od vas nema mozak da postigne neto vredno.R 7ve dok nisam zavrio 2h.1. nisam znao da imam akademskih motiva? i to je #ilo da dokaem $ilu da nije u pravu. )akvim sam stresovima platio to dokazivanjeS < slu#i sam izra#ljivao se#e i Nensi skoro do smrti pokuavajui da se dokaem i vernicima, od#ornicima i svima koji su rekli da nikad neu #iti neto vie od gu#itnika. 7anjao sam nove planove za evangelizam, pomaganje suprunicima u #ranim krizama, uz#udljiva i neo#ina #ogosluenja i da z#og toga postanem najzapaeniji pastor u diviziji. 1o#ro sam nauio kako da poriem svoje emocije. Imao sam tu sposo#nost da doprem negde unutar se#e gde #ih mogao da zavrnem svoje emocije kao slavinu. Jak iako sam znao da volim Nensi, kada #i u raspravi dolo do izvesne take /verovatno kada ponem da oseam svoj poraz0, iznenada #ih zamrznuo oseanja. Nekako mora da sam znao da e je moja hladnoa po#editi. Jak iako sam imao veliki strah da u je izgu#iti, nisam toga #io svestan niti sam to mogao da izgovorim. %iknuo #ih na njuI QNemoj da te udare vrata kad ih #ude zalupila. I znaj da ako te ostavim, vrata e #iti zakljuana i nikad nee moi da se vrati.R )ada sam oseao znaajan gu#itak, ja #ih ignorisao ili poricao svoja oseanja, verujui laima koje sam sam se#i izgovarao. 8li moje ignorisane, potiskivane i poricane emocije #i se kasnije vratile i progonile me s

>&9

veim intenzitetom. < jednom master programu, #ili smo zamoljeni da napiemo svoje prisne veze i svoje gu#itke, a ja ak nisam mogao ni da se setim ni jednog gu#itka u svom ivotu. Nensi mi je pomogla da ih se prisetim jednog za drugim, od ranog detinjstva do smrti mog oca @ koga uopte nisam oznaio u svom zadatku. <m ima moan mehanizam za poricanje istine koja je toliko #olna, a ipak kontrolie nae razmiljanje, oseanja i ponaanje. Nensi je o#ino #ila primalac #esa kojeg sam oseao, okrivljujui se#e za stvari koje nije uinila. Nisam imao pojma o tome ta pokree moj #es. Ravnodunost koju sam ispoljavao prema Nensi mora da je njoj #ila naj#olnija. 2okuavao sam da u#edim se#e da mi nije stalo? da #ih iveo #olje #ez svoje #olesne, sla#e ene. $io sam do#ar u propovedanju njoj ali nisam s njom delio svoja nena oseanja. Nisam znao kako? nikada to nisam uio. )ada je #ila #olesna, #io sam zgadjen i #io #ih kritian z#og njenog sporog napretka ili #ih se distancirao. < jednom trenutku mislio sam da gu#im dodir sa stvarnou, i priznao sam da tre#a uloiti konkretan napor da joj pomognem igrajui se s njenim umom. ,nao sam da voli dem od jagoda pa sam ga sakrio. *nda kada je drei vrata (riidera otvorena reklaI QMislila sam da imamo dem od jagodaR pravio #ih se lud. Q7tvarno3 Ne seam seR Mislio sam da ako joj pomognem da poludi, ljudi e se saaliti na mene i moi u da se razvedem, oenim #oljom i nastavim sa slu#om. )akvu tugu mi danas stvaraju seanja na toS 6judi koji su #ili od#aeni u detinjstvu esto imaju miljenje da e ih svako u ivotu

>&!

od#aciti i tee da stvore okolnosti tako da #udu od#aeni, dokazajui se#i da su od#ojni. 1rugi u nesvesnom pokuaju da ne #udu od#aeni, prvi od#ace druge i to sam radio sa Nensi, mojom decom i kolegama. 1u#oko unutra, moj najvei strah #io je da e me Nensi ostaviti z#og nekog #oljeg. $ojao sam se da ide na studije, jer ako do#ije diplomu jednaku mojoj i #ude #olja u naoj pro(esiji, ja joj neu #iti potre#an. ,avaravao sam se da se opirem njenom diplomiranju z#og mogunosti da ona padne, jer onda #ih ja morao da trpim #ol njenog neuspeha. 1a #ih se zatitio, drao sam se na odstojanju i nisam joj #io posveen, a Nensi je to znala. $ol koji je osetila podsetio ju je na distancu koju je oseala kod oca tokom detinjstva, koji je inio da ona QznaR da u je jednog dana ostaviti. +aj strah je inio da se ona QlepiR za mene, to mi je #ilo od#ojno i jo me vie udaljavalo. $ili smo u vrtlogu ija se #rzina poveavala svakodnevnim oseanjem od#aenosti, i nismo imali ideju kako da ga zaustavimo. Mislili smo da je od#aenost #ila samo jedna od speci(inih povreda koje se pojavljuju u detinjstvu i napadaju emocionalni razvoj. Nedavno smo poeli da verujemo da od#acivanje ide dalje od ovoga. %erujemo da uz odredjenu povredu idu i zloupotre#e koje su nam nanete. +o je rezultat koji sotona hoe da stvori u svakom ljudskom #iu. *n eli da se oseamo od#aeno i #eznadeno, kao i on. *n hoe da nas od#aci porodica, prijatelji i na kraju $og. 8ko postigne to ili #ar

>&:

pretpostavku kod nas, on u svoje zlo i #eznadeno carstvo dodaje jo jednog. *d#acivanje je unutranje stanje linosti. *no kae da nismo vredni, dostojni lju#avi, spasenja. *ni koji nemaju oseanje nade za svoju #udunost zavre unitavanjem se#e i drugih postiui sotonin cilj. /Nensi0 Ron i ja skoro da smo ovo uinili. 1olo je dotle u naem iskustvu da je la da smo #ezvredni postala tako stvarna da smo oz#iljno razmiljali o okonanju svojih ivota. 7eam se da sam sedela u jedinoj (otelji u jedinoj so#i kue koja je #ila zakljuana. Nekako sam uspela da sagledam se#e i analiziram ta se deava. 7edela sam u (etalnom poloaju grlei se#e i ljuljajui se. 7eam se da sam se#i reklaI Q2ogledaj seS 1a li zna ta radi3 )ao medicinska sestra na psihijatrijskom odeljenju vidjate ljude kako rade ovo mnogo puta. *vo rade ludi ljudi, pa mora da si jedna od njih.R Nekako sam shvatila da sam ve dugo u toj so#i i da je #olje da stavim svoj plastini osmeh i nastavim predstavu kao da je sve u redu. Dladnom vodom sam spirala suze i u ogledalu sam spoznala se#e i ula sotonu kako mi apueI Q,na u emu je pro#lem3 $og te vie ne eli. Mora da si uinila neto strano pa je odluio da te vie nikad ne upotre#i. *d#aena si.R Moje religiozno znanje mi je reklo da je od#aenost od $oga smrt, pa emu ivot3 < detinjstvu sam traila oevo prihvatanje i mada ga je #ilo, on nije znao da ga izrazi, a sada je moj ne#eski *tac utao. /Ron0 *seao sam da se Nensi udaljavala od mene, a da nije znala zato. 2rvo moja majka, a sada me

>&=

jo jedna ena od#acuje. 2osao, deca, a sad i njen oaj @ nije imalo smisla. 8li moj odgovor na ovo #eznadje nije izgledao kao tipina depresija o kojoj sam znao jo od studija. 2onovo sam #io u poziciji da tu ne pripadam, ne uklapam se. 2oeo sam da razmiljamI Q6judi ne razumeju ko sam ja, tre#alo #i i sam da proverim. )ao da niko ne razume, i nikome nije stalo, ja ionako nita ne vredim, niti sam vredeo, i sve to uradim ne valja, mojoj porodici, mojoj eni i mojoj crkvi #i #ilo #olje #ez mene. *seanja oaja poput ovoga dolaze u svim nijansama. 1olaze od seksualnog, emocionalnog, (izikog zlostavljanja ili od#acivanja i stvaraju se du#oko u nama. 6judi koji se oseaju kao viak, iji odnosi nisu zdravi, umiru za dodirom i vezom sa nekim oko se#e. Mnogi su pokuali skoro sve da osete olakanje, ali nije uspelo. *no to tre#a da razumemo jeste da do promene ne moe doi #ez znanja i razumevanja. Nae olakanje je dolo kad smo proirili razumevanje sotoninog plana da rani i izopai decu u do#u kad im se (ormira karakter, tako da moe da ih kontrolie u ivotu. 2ut do oslo#adjanja od sile od#aenosti je poznavanje zatvora, otkrivanje staze za #eg, a onda preduzimanje neophodnih koraka ka oslo#adjanju, lju#avi i radosti.

>&A

"II PO !A"!JE &ORENI OD2A?ENOS/I

!OSE7ANJA KOJA SU 8IVA ZAKOPANA NIKADA NE U IRU# Karol Kuhn Truman
Njegova mrea je izatkana, zamka postavljena? sa svakim rodjenjem dolazi prilika za pauka da napadne. 7otonin plan je da uhvati svako ljudsko #ie a to pre, to #olje. 8 za mnoge to poinje u porodilitu @ ako ne i pre. 1va mlada roditelja stoje nosevima prislonjenih na staklo #olnike so#e traei pogledom od jedne do druge kolevke onu sa svojim prezimenom. 1rei se za ruke, dive se malom nosu koji lii na #akin, visokom elu kao dekinom i dugim prstima kao pra#akinim. <z#udjeni ivotom koji su stvorili stvaraju plan za #udunost. $ie tu izvidjaa, asova klavira, kampovanja vikendom na planini. Nadaju se da e moi da priute Darvard. Njihove namere su iste, ideali visoki i celim srcem ele da #udu naj#olji, najuticajniji roditelji s najvie lju#avi. 7eaju se svojih dana iz detinjstva i nadaju da ovo dete nee nikad osetiti #ol koji su oni osetili. )ad #i samo znali da je iza scene otac zla mesecima uve#avao tetu koje e oni, ili drugi naneti ovoj maloj sreici. Ni jedno od njih ne shvata da e se

>&B

#ol koji su oni iskusili u detinjstvu preneti na njihovo sopstveno dete. Iako su u $i#liji proitali o prenoenju greha Qna tree i etvrto koleno...R /> Moj 'I!0, to je puka (raza. *ni nemaju veliki greh u svojim ivotima. *ni su Qdo#riR ljudi koji potiu iz Qdo#rihR porodica. *vo upozorenje se sigurno ne odnosi na njih i na savrenka kojeg je stvorila njihova lju#av. 1a oni zaista veruju 7vetom pismu, oni #i se ukljuili u hrianski program oporavka pre nego uzmu maliu iz porodilita i oz#iljno poeli da rade na sopstvenim pro#lemima. Mi ih svi imamoS +renutne studije otkrivaju da emocionalni #ol, koji su roditelji doiveli jo dok su #ili u stomaku, a i u svom detinjstvu, prenosi se na potomke preko 1N). )akve god da su rane roditelji zado#ili kao deca, do#ijaju i njihova deca. ,vui #eznadeno, ali nijeS Eer i najsurovije oteena ljudska #ia mogu doiveti oporavak. *no to je potre#no jeste da taj kaeI Q7otona je povredjivao mene i moje dovoljno dugo. Ea hou oporavak. Moje dju#re se nee preneti na sledeu generaciju. 7truja vrtloga e stati sa mnom.R 2rvi korak ka oporavku je svest o onim okolnostima koje su se z#ivale vama i koje su izazvala oseanja od#aenosti. Iste ove okolnosti mogu uzrokovati da se vaa deca osete od#aenima, tako da morate spreiti, ako je mogue, da se one pojave. Nvo najeih okolnosti koje mogu #iti uzrok detetovih oseanja od#aenosti i ta moete uiniti da spreite #ol ako ne moete okolnosti.

>9'

Ra1vod
%eliki deo detetove sigurnosti dolazi od zdravog odnosa punog lju#avi izmedju majke i oca. )ada se roditelji rastanu deca se oseaju razvedeno. I deca, naroito mladja deca, esto zakljue da je razvod njihova greka. )ada dodje do razvoda, jedan od roditelja do#ije starateljstvo nad decom. Rezultat je da deca zakljue da ih je drugi roditelj napustio. 1eca ovako razmiljajuI Q8ko ga ne mogu videti, onda ni ne postoji.R <porno pitajuI QFde je tata3R ili QFde je mama3R Q,ato su me napustili3 Mta sam tako loe uradio da onTona ode3R 1a #i deca #ila celovito razvijena, $ogom dani so(tver u mozgu diktira da im je potre#an i muki i enski roditelj. < prvih > godina kerkinog ivota, ona e se ugledati na mamu. Helee da hoda u maminim visokim potpeticama, igra se sa maminim erpama i stavljae par(em i minku kao mama. < ovom periodu ona ne uvidja da ona isto tako ui i od tate @ samo na pre(injeniji nain. *na posmatra njegove reakcije na mamimo ponaanje i njegovo lju#azno postupanje prema njoj. Njoj su potre#ne pohvala i komplimenti od mukaraca u njenom ivotu, tako da ona poinje da se ponaa na one naine na koje je nauila da e do#iti povoljnu reakciju od tate. )ad krene pu#ertet, kerkina usresredjenost e se sa majke pre#aciti na oca, i od njega e primati pohvale, vodjstvo, prihvatanje i uputstva. Jak i njen oseaj za duhovnost dolazi kroz tatu i njegov duhovni ivot.

>9>

*#rnuto je u sluaju mukog deteta. 4okus e #iti na tati i ugledanje na njega do vremena pu#erteta, a onda e se (okus okrenuti na mamu i tada e on nauiti kako da se ponaa i ophodi prema eni. Mta se deava kada jednog roditelja nema3 1ete proputa deo uenja i sazrevanje koje tre#a da dodje kao posledica posmatranja i medjuso#nog ophodjenja sa roditeljem suprotnog pola. 1r 6aura Mlesinger, radio voditelj koji dosee do >! miliona slualaca godinje zauzima vrst stav protiv razvoda. Mnogo puta je na svom programu naglasila da parovi sa decom nikada ne #i smeli da razmatraju mogunosti razvoda. +re#alo #i da do#iju neophodnu pomo da ree svoje line i materijalne pro#leme i o#aveu se da e dokle god imaju decu #iti tu kao roditelji svojoj deci. 8ko su se ve razveli, onda #i tre#alo #ar da ive #lizu, u istom gradu tako da #i o#a roditelja mogla da imaju podjednako vremena za svoju decu. Iako je vano da deca imaju jedan dom i spavaju u istom krevetu svake noi, to ne znai da otac ne moe da dodje po decu posle kole i spremi veeru za njih. 1eci su potre#na o#a roditelja koja e #iti podjednako ukljuena u njihove ivote. 7ociolog 7ara Mek 6anakan je ranih devedesetih godina poela da dokazuje postavku da su deca koju je odgajao samo jedan roditelj isto tako do#ro prola kao i ona koja su odgajala o#a roditelja. *no to je otkrila okiralo ju je. 7hvatila je da je pogreilaS Q1eca koju je odgajao jedan roditelj #ila su u dvostruko veem #roju

>9

sluajeva iskljueni iz kole, do#ila decu iako su sami deca, razvili pro#leme sa alkoholom i imaju vei stepen razvoda kada se venaju.R /1r 6aura Mlesinger Qkako si mogao to da uini3R Darper )olins, >BB:, 9 0

Dru3i bra0
1eca se esto oseaju naputena kad se pojavi razvod, ali njihov oseaj od#aenosti se moe pojaati ponovnim sklapanjem #raka sa drugom oso#om. 1eca esto oseaju kao da je taj roditelj sklopio koaliciju sa strancem protiv njihove elje da se njihovi roditelji ponovo sjedine. 1eca ele nazad svoje roditelje. Metod koji koriste da postignu svoj cilj jeste zavadi pa vladaj. 2okuavaju svaki mogui trik da unesree svoju maehu ili ouha, u nadi da e oni otii i tako omoguiti povratak svojoj majci ili ocu. Nova #raa i sestre komplikuju domau scenu jer se isto oseaju kao viak i u oajnikoj potre#i za lju#avlju o#a roditelja koji pokuavaju da se prilagode svom novom #raku. 7ve ovo stvara plodno tle za vei kon(likt i oseanje od#aenosti. 8dekvatno vreme za medjuso#no upoznavanje pre sklapanja #raka pomoi e toj deci da uspostave prijateljstvo. +re#alo #i da #ude vremena za izlete i odlaske u ,** vrt, zajedniki rad u kui koja e postati njihov dom i razgovor u kome e uestvovati svako dete. Roditelji tre#a da vode mirne razgovore sa svojom decom u kojim e im dozvoliti da izraze oseanja

>9&

u pogledu svoje nove porodice. Ne terajte decu da se odreknu svojih so#a u korist pridolica ili da dele svoje stvari. 2ustite decu da donesu odluku o tome ko e gde da spava i kako e se organizovati. Eedna od najvanijih tema roditeljskih razgovora tre#a da #ude u pogledu disciplinovanja dece. 1a li novi otac ima pravo da disciplinuje svoju novu decu3 1a li maeha ima pravo da disciplinuje njegovu decu3 < svakoj porodici je vaan ujedinjeni roditeljski (ront, ali u ovakvim porodicama to je od sutinske vanosti. 8ko deca vide pukotinu u roditeljskom oklopu, iskoristie prednosti ovoga podsticae suko# koji lako moe da uniti #rak. $udite kao roditelji sigurni u to ko ste i u odnos u svom #raku tako da se ni jedno dete ne osea izostavljeno i da vas ni jedno dete ne rastavi.

Roditeljs0e svadje
Mala deca su ukljuena u sve to vide, uju ili oseaju. 8ko se oko njih svadja, oni zakljuuju da su oni deo svadje ili da su je oni na neki nain prouzrokovali. +o je kao kad se deca koja gledaju horor (ilm na televiziji plae udovita koje im se ini da e napasti njih, a ne malog deaka na platnu. 1eca emocionalno reaguju kao da se to dogadja njima. Roditelji moraju da naue da medjuso#no komuniciraju #ez #udjenja jakih negativnih emocija ili neega to moe da uplai decu. Nema izgovora za vritanje, pretnje, vikanje, izgovaranja poniavajuih optu#i, #acanje stvari ili izraavanje zgroenosti. Nema

>99

opravdanja za guranje, vuenje i udaranje. +o nije nain na koji odrasli reavaju kon(likte. )ada deca vide svoje roditelje da se ovako ponaaju, to je isto kao da se zlostavlja dete. 1ete e prihvatiti odgovornost ili da popravi situaciju ili da zatiti roditelja koji prima ver#alne ili (izike udarce. 1eca u ovakvim situacijama postaju hiper"odgovorna, preuzimajui odgovornost za sve to se oko njih deava. I zato to je deci nemogue da ree pro#leme odraslih, rezultati su oseanje krivice i srama @ prethodnici #riga u kasnijim godinama. Q7vadjanjeR samo po se#i, ako se iz#egavaju nekontrolisane emocije i lini napad, uopte nije loe. )on(likt je deo svih zdravih odnosa. 8li kada roditelji imaju neslagadja u prisustvu svoje dece, veoma je vano da i deca vide kako se reavaju kon(likti i kako posle njih moe da dodje do veeg razumevanja i du#lje posveenosti jedno drugom.

Nedosledna dis4iplina
1isciplina zasnovana na raspoloenju ili neraspoloenju roditelja stvara nesigurnost i #rojne #rige u deci. Njihova sigurnost je u velikoj meri zasnovana na rutini i onome to je predvidivo. )ada dete oseti da ne moe da rauna na stalnost u njihovih odgovorima, njihova sigurnost je ugroena. 2rvi emocionalni zadatak dece je razvijanje poverenja. 8li ovo je jedino mogue u atmos(eri predvidivosti. 8ko ono to danas izgleda *) stvara veliku krizu sutra, ona su z#unjena i za#rinuta. *ni ue

>9!

da itaju stavove i izraze lica svojih roditelja i da osete napetost u vazduhu kada e roditelj eksplodirati. 2ostaju plaljivi i nepoverljivi? plae se da e neto to kau ili urade izazvati #es roditelja. *nda postanu zatoena u strahu od ishoda #ilo koje odluke da donesu i nalaze da je teko donositi odluke. Nedosledna disciplina deci daje poruku da nikad nita ne mogu da urade kako valja. Rezultati o#eshra#ruju i umesto da #ilo ta pokuaju mnoga deca se radije povlae u sigurnost i privatnost sopstvenog sveta. 1rugi stavljaju masku. *seaju da tre#a da zarade prihvatanje svojim prilagodjavanjem ili da su #ezvredna. *no to je ovde nesrea jeste da ak i njihovo prilagodjavanje ne zaradi prihvatanje koje im je tako oajniki potre#no. Flavna stvar koju naue je da nikad ne mogu da raunaju na mamu ili tatu.

Neudata maj0a
Neudate majke spadaju u nekoliko kategorija. +u su one ija je trudnoa #ila nepoeljna @ sluaj nemudrog seksualnog kontakta. +u su one koje su tako oajniki traile lju#av da su se seksualno podale zato da #i ule reiI Q%olim teR nikad ne razmiljajui o moguim posledicama trudnoe. 8 tu su one, pose#no devojke u tinejderskim godinama, koje tako ele da #udu potre#ne i voljene da iza#eru da imaju #e#u govoreiI Q)onano imam nekog kome sam potre#na i ko me voli.R Malo tinejdera shvata stalnu odgovornost koju dete zahteva. )o e ga hraniti, ko e ga umirivati u krilu,

>9:

ko e ga ljuljati, voditi kod #ake i menjati i tuce prljavih pelena svakog dana3 Eedna pronicljiva sedamnaestogodinjakinja koja je ostala trudna i #ila pokoena veu, odluila je da da dete na usvajanje. Rekla jeI QMogu da rodim dete, ali ne mogu da #udem majka. 2revie sam mlada? ivot je preda mnom i nemam pojma kako da #udem do#ra majka.R $ila je dovoljno zrela da zna da majka nije neko ko samo rodi. Majka ima odgovornost 9 asa dnevno, sedam dana u nedelji itavog ivota. Mta se deava u umu tinejderke kad otkrije da je trudna3 Q)ako da kaem mojim roditeljima3 )ako da a#ortiram, a da niko nikad ne sazna i za#oravim ga kao ruan san3 Mta sa ocem3 1a li e me podravati i voleti i ostati sa mnom ili e me utnuti kao istroenu igraku3 8ko zadrim #e#u, da li e je moji uvati dok ja zavrim kolu3 Recimo da me iz#ace, gde da odem3 Fde #ih nala novac za a#ortus, ili za porodjaj3R Njihova unutranja uznemirenost ih potpuno proima. )onano mora s tim da se suoi, da kae svojim roditeljima i oseti njihov #ol i razoarenje @ kao i svoj. Majka se u ovoj situaciji osea odvojeno od svoje porodice i prijatelja, od#aena od svog voljenog? kao da nigde ne pripada i kao da je niko ne voli. 8 ono to majka osea osea i #e#a u materici. Njeni strahovi i #rige su preneti na nerodjeno dete. Mnoge od ovih devojaka su u takvom oajanju da im se samou#istvo ini kao jedina mogunost. Mta se deava #e#i kada majka pokua samou#istvo3 6ekovi koje je uzela, ili gas koji

>9=

udie, ili samo nalet adrenalina koji dolazi iz njenog straha utiu na #e#u u materici. Nakon rodjenja, ova oseanja od#aenosti se pojaavaju. *na moe #iti (ascinirana onim to je njeno telo stvorilo, ali kako usamljena, nezatiena dete"majka, moe #iti mesto mira i sigurnosti za svoju #e#u3 +rauma povezana sa nevenanom majkom moe da se u#lai kada je prijatelji i porodica okrue lju#avlju i prihvatanjem. *va trudnoa nije idealna, okolnosti zaea nisu #ile $oji plan, ali svako dete je #ez o#zira na zaee i rodjenje, dragoceno $ogu i jo jedna prilika da se otkriju Njegova milost i #lagodat. Mteta se moe u#laiti kada neudata majka shvati da je lju#av $ogom"dana sila iz#ora da uini ono to je u naj#oljem interesu drugoga, #ez o#zira na svoja oseanja. Moraju da se donesu zrele odluke u korist #e#e.

Neeljeno dete
Mnogi parovi otkriju da im je neprijatno na testu za trudnou kada tapi do#ije roze #oju ili do#ije pozitivan znak. Nmocije su van kontrole dok se suoavaju sa onim to im se deava, kad vide kako se njihovi planovi rue. +o pogadja #e#u. 1ok je jo u utro#i, stara oko pet i po meseci, #e#a poinje da odgovara na majina oseanja. )ad se dete pojavi u vreme kada su ivotne okolnosti u neredu, upie od majke #rige i strahove i njenu nervozu z#og toga to tre#a da ga rodi u nezgodnom trenutku.

>9A

2osle rodjenja, za vreme kritikog vremena vezivanja, majka u ovakvim okolnostima ne moe pokazati isto prihvatanje i lju#av prema detetu kao kad #i stvari stajale drugaije. Moda se ini nerazumljivo da novorodjene moe da poprimi ove emocije, ipak jedino kroz svoje emocije oni ue o svom okruenju prvih dana ivota. $e#e su prvo svesne oseanja, pa tek onda rei i misli. Neeljene #e#e shvataju da su neprilika, da stoje na putu, da #i #ilo #olje da se nisu ni rodile. Neke ak uju da roditelji kauI Q%oleo #ih da se nikad nisi rodila.R Neka deca jednostavno uju kako roditelji govore priu o tome kako je #ilo teko doneti dete na svet u njihovoj ivotnoj situaciji, i svaki put iznova #ili ranjavani /kad se govorila pria njihovog rodjenja0. Roditelji koji se nadju u ovoj situaciji imaju samo par meseci u ranoj trudnoi da dovedu svoj ivot u red i da ponu da #roje #lagoslove koje e im to dete doneti, pre nego to ga povrede od#acivanjem.

/ea0 porodjaj
*tkriveno je da deca iji je dolazak na svet #io opasan po ivot, gde su se koristila pomona kleta, ili kad je #e#a #ila zaglavljena u materinom kanalu, esto imaju iskustva sa #esom. *dakle #es3 *d razmiljanja da neko pokuava da me u#ije. Nedavno smo predavali na jednom seminaru, i jedna ena strunjak nam se o#ratila na pauzi. Q)onano

>9B

razumem zato smo moja sestra #liznakinja i ja toliko razliite. $ila je uvek tako neno i pomirljivo dete, a ja tako estoka i ljuta. Istinu govorei, niko nije oekivao #lizance. Nakon rodjenja moje sestre, ja sam rodjena naopake. Kerviks /pupak0 se umotao oko mog vrata, ostavljajui mi glavu zaglavljenu u uterusu. Nekoliko sekundi pre nego to je ivot izaao iz mene uspeli su da iseku moju mamu da #i me izvadili. Jitav ivot sam oseala kipei #es, potpuno neo#janjih, sve do sada.R 1o#ra roditeljska nega je naj#olje osiguranje od pro#lematinih rodjenja, ali nije mogue spreiti sve. ,ato je vano razgovarati sa svojom decom o njihovom rodjenju i o#jasniti kako poreklo od#acivanja moe da lei u traumi porodjaja. *nda ih ponovo uverite u vau lju#av i prihvatanje.

Neve1ivanje sa roditeljima pri rodjenju

Jesto okolnosti, kao to je kritina #olest #e#e ili majke, dovode do momentalnog odvajanja #e#e od majke. 2rva dva do etiri sata ivota je vreme kada dolazi do prvog vezivanja roditelja i deteta. $e#e gledaju u lice roditelja i nadaju se da e se u njima odraziti lju#av. 8ko do ovog ne dodje, onda deca mogu da se osete odvojena od porodice i da krive se#e z#og toga. $olest deteta nije jedina komplikacija koja moe da sprei vezivanje. 2onekad majka mora da prodje kroz porodjaj pod anestezijom i ostane uspavana satima posle porodjaja. 2re vie godina jednoj eni je u trudovima dat lek skopolamin i sa tom inekcijom do#ila je i in(ormaciju

>!'

da se nee seati rodjenja #e#e. *vaj lek u kom#inaciji sa lekom protiv #ola, mogao je da uspava enu na est do deset sati dok je #e#a spavala sama, uukana u #olniko e#e. ,dravstveno stanje same majke, i psiholoko i (iziko, moe #iti (aktor koji doprinosi njenoj sposo#nosti da se vee za svoje novorodjene. Ideal #i za svaku majku #io da moe da se porodi #ez opte anestezije ili lekova koji #i spreili da se majka i #e#a odmah nakon rodjenja spoje u lju#avi. +okom ovih kritinih dva do etiri sata nakon rodjenja, prva #riga je da se #e#a vee i sa majkom, a idealno #i #ilo i sa ocem. *vo pomae da se u detetu stvori oseaj identiteta i veze sa majkom i ocem. 1o#ro je da su tu i starija #raa i sestre kao i #ake i deke. )ad su oni tu, #e#a moe da uklapa lica sa glasovima koje je ula jo u stomaku. +okom ovog perioda vezivanja #e#a primeuje znaajne ljude svoje porodice, Qja ovde pripadam, i ja sam eljena.R

#svajanje
<svojena deca moda nemaju rei da izraze svoja oseanja praznine i udaljenosti koju oseaju #udui odvojena od rodjene majke, iako ih je njihova sadanja porodica mazila i pazila. Neki se roditelji koji imaju usvojenu decu #oje trenutka kada e dete koje vole izraziti elju da nadje QpraveR roditelje. 1ete trai odgovore na pitanjeI Q,ato me je majka ostavila3R Mta je nju nateralo da se na to odlui3 Mta je kod mene tako loe, da su me od#acili3

>!>

)ada se jednom nadju odgovori, veina dece e #iti zadovoljna i nastavie sa svojim ivotima, i njihova oseanja od#aenosti e nestati. Neki mogu da iza#eru da izgrade odnos sa pravim roditeljima ali ako to urade, veina e zadrati pose#an odnos lju#avi sa porodicom od koje su #ili odvojeni itavog ivota. <svojenoj deci tre#a pomoi da se oseaju manje od#aena time to e se udruiti sa njima u elji da nadju prave roditelje a ne oseanjem ugroenosti z#og njihove potre#e da se poveu sa svojim poecima. 8ko se mlada ena #ori sa odlukom da li da zadri dete ili da ga da na usvajanje, tre#a da zna da ako iza#ere usvajanje postoji proces koji e uticati tako da se smanji mogunost da njeno dete stalno osea prazninu gde #i tre#alo da #ude majka. Megi je imala samo >: godina kad je zatrudnela i poto nije oseala da je sposo#na da o#ez#edi dom koji je elela za svoju #e#u, odluila je da je da na usvajanje. 2reko prijatelja je nadjena porodica za #e#u i napravljeni su dogovori. 2rijateljstvo izmedju Megi i novih roditelja se razvijalo preko pisama i tele(ona. )ad je dolo vreme za preuzimanje, $il i 1arsi su doleteli avionom i sreli se sa roditeljima. Nakon nekoliko dana #aka i deca novih roditelja su isto doli i dve porodice su se povezale preko trpeze tokom nekoliko dana dok su ekali dolazak ovog pose#nog deteta. < sali za porodjaje, Megina mama i #liska porodina prijateljica koja je #ila medicinska sestra, vodila je Megi kroz teak proces radjanja, dok su $il i 1arsi sedeli u ekaonici oekujui prvi pla. Megi se

>!

pripremila da ispuni prazninu kod novorodjeneta, da se vee sa njim u prvim trenucima nakon rodjenja. +ako je Megi drala malu 6indu, aputala rei lju#avi i o#jasnila razlog zato je iza#rala da je da na usvajanje zdravoj majci i ocu. Nakon oko : ili = minuta gledanja u #e#ine oi, jo podignutih nogu, zamolila je da pozovu novu mamu u so#u. )ad je 1arsi ula, Megi je reklaI Q1odji, evo tvoje #e#e. 1ivna mala devojica.R 1ve majke su se zagrlile sa tom dragocenom #e#om izmedju i zaplakale. Jim je doktor zavrio, novi tata je uao u so#u. Narednih &: sati, tri roditelja su zajedno mislili o malenoj? ljuljajui, hranei je i volei je. Nakon otputanja #e#e iz porodilita, dve prorodice su otile u crkvu gde su se sreli sa prijateljima, i gde su uestvovali u ceremoniji posveenja, i zvaninom prenoenju roditeljskih prava na $ila i 1arsi. 2ripremljen je al#um sa Meginim slikama kao male i njene porodice sa Meginim pismima svojoj #e#i dok je #ila trudna. )ad 6inda #ude spremna, al#um e potvrditi lju#av koja je #ila potre#na da donese odluku da je da. 7vake sedmice Megi govori svom detetu preko tele(ona i alje pisma i slike. Neki ljudi ograniavaju #e#inu sposo#nost da voli, mislei da #e#a mora da voli ili prave roditelje ili roditelje koji su je usvojili. 8li $og je svakom detetu dao sposo#nost da voli i jedne i druge. Na rodjenim roditeljima i ovim drugim je da saradjuju u stvaranju sredine u kojoj e se gajiti ova lju#av.

>!&

Roditelji 0oji 1lostavljaju de4u ili jedno dru3o

8ko je prihvatanje tako vano za #e#e u toku prvih asova svojih ivota, onda to postaje jo vanije tokom ranog detinjstva. 1a #i deca izrasla u psiholoki zdrave ljude, moraju #iti prihvaena. )ako #i ova deca tumaila (iziki #ol, ponienja, seksualno zlostavljanje, i ver#alno vredjanje3 7vakako ne kao prihvatanjeS <mesto toga oni vide da mora da su jako loa kad im se deavaju ovakve stvari. 6ako je videti zato se deca koja su #ila zlostavljana oseaju od#aeno. Ipak, mnogi roditelji nemaju pojma da nain na koji oni postupaju prema svojoj deci uzrokuje psiholoki #ol. ,ato su pouke za roditelje tako vane. Jinjenica je da maltretiranje #rata, sestre ili drugog roditelja moe prouzrokovati da se dete osea od#aeno. 1eca ne mogu se#e da odvoje od ostalih lanova porodice. )ad se nepravda ini jednom, to je kao da se ini i njima. 1eca koja gledaju maltretiranje oseaju emocionalne udarce kada neko iz njihove porodice do#ija (izike. )ada je roditelj zlostavljen, deca esto zakljuuju da su ona to prouzrokovala. 1rugim reima, Qako tata tue mamu, to mora da je z#og mene.R %iki je #ila jedno od te dece. )ad je #ila jo jako mala, sea se, sedela je pored svog malog kreveta, tela ukruenog kao daska i tresla se od glave do pete dok je sluala zvuke od udaraca tele njene mame o zid u

>!9

susednoj so#i. Nakon ovakvih epizoda, znala je da e se mama sakrivati u svojoj so#i nekoliko dana i da e se o njoj #rinuti samo njena starija sestra. Nekoliko puta je starija sestra, umorna od odgovornosti i svoje male sestre, zakljuala %iki napolju u upi dok mama nije izala iz QskrovitaR. Drana joj je dolazila preko male devojice iz komiluka koje #i prokrijumarilo slatki kroz pukotine upe. *va mala devojica je #ila kanjena onim to je tata radio mami. %idite kako je njoj #ilo lako da tuenje mame shvati kao svoju krivicu. 8ko oseate da se u vaem domu neko zlostavlja, ili u nekom drugom domu, vi imate moralnu i pravnu odgovornost da prijavite ono to znate ili sumnjate da se deava u tom domu. ,ovite pomo u svom krugu i oni e se diskretno postarati za to. 8ko nadleni nita ne urade, onda nekako dodjite do deteta koje je zlostavljeno i uspostavite prijateljstvo. %ano je da dete ima nekog od poverenja sa kim moe da razgovara i sigurno mesto da ode, ako se zlostavljanje nastavi. %i ste moda jedina sigurnost koju to dete ima. Nastavite da prijavljujete zlostavljanje sve dok se ne preduzmu zakonske mere da se to dete zatiti. 8ko se maltretira odrasla oso#a, idite do nje i kaiteI Q*seam da se prema vama loe postupa. Helim da znate da sam tu za vas. I elim da znate da ste vredni i da ne #i tre#alo da se ovako postupa prema vama. )ako mogu da vam pomognem da skupite hra#rosti da se suprostavite i potraite pomo koja vam je potre#na da se ovo ne #i nastavilo3R

>!!

Roditeljs0a 1avisnost od dro3e i al0ohola

,avisnicima je predmet njihove zavisnosti primarna stvar u ivotu, i dete #rzo naui da ako dodje do iz#ora izmedju (lae i #e#e, velike su anse da iza#ere (lau. <mrtvljen drogom, roditelj moe #iti (iziki prisutan, ali emocionalno odsutan. 8ko koristite de(iniciju lju#avi kao Qmoja $ogom dana sila iz#ora da inim ono to je u naj#oljem interesu drugoga, #ez o#zira na moja oseanja,R onda je oigledno da roditelj koji je zavisnik, voli svoj predmet zavisnosti vie od svog deteta. %ezivanje koje tre#a da se odvija izmedju roditelja i deteta je sa#otirano, jer je roditeljevo pravo QjaR sakriveno pod maskom sredstava od kojih zavisi. Neko ko je na marihuani ili je ljut z#og alkohola, ili spava pod dejstvom droga, detetu nije dostupan. Jitava porodica se nalazi u o#igravanju oko stanja ili raspoloenja zavisnika. 1ok roditelj tre#a da je odgovoran, uloge se okreu i dete preuzima odgovornost roditelja. 1etinjstvo je z#risano kada je dete prerano naterano u odgovornosti odraslih. 2oruka koju dete do#ija od roditelja je Qja ne elim da #ude ono to jesi @ samo dete. Helim da #ude odgovoran za mene. Ea od#acujem dete, ja hou odraslog.R Eedini izlaz iz ove situacije jeste da se roditelji suoe sa uzrocima koji ih teraju da #ee od stvarnosti i da potrae pomo koja im je potre#na da #i se oslo#odili zavisnosti.

>!:

Neka deca nikad nisu uivala u #ez#rinosti i slo#odi detinjstva z#og stalnog gru#og ophodjenja roditelja prema njima ili zanemarivanja. )udjenje, tuenje i stalno poniavanje su im unitili sposo#nost da veruju i govore poteno. I zato su kao od#ram#ene o#like ponaanja usvojili strah, zavist, lju#omoru i nepotenje. 7tariji roditelji koji se osvrnu na godine koje su proveli kao roditelji mogu da se upitajuI Q,ato se moje dete u mladalakim godinama a i kasnije toliko povredjuje3R Manse su velike da dete pati od jedne ili vie okolnosti koje tipino uzrokuju oseanja od#aenosti, a to suI razvod, ponovno sklapanje #raka, #or#e zavisnosti, nedosledna disciplina, neudata majka, neeljeno dete, teko rodjenje, nemogunost vezivanja prilikom rodjenja, nasilje u porodici, usvajanje, zavisnost od droge i alkohola. 8li ak i ako speci(ine okolnosti ne mogu #iti odredjene kao sluajan inilac, ovo ne umanjuje od#acivanje. 8ko starije dete ili odrastao osea od#acivanje, oni su bili odbaeni. Nikakva rasprava o tome ili pokuaj da dokaete kako ste #ili do#ri roditleji nee promeniti ovo zapaanje. 7amo kada dete osea vae totalno prihvatanje, ak iako njegovo ili njeno ponaanje moe #iti #olno za vas, oseanja od#acivanja e #iti dezaktivirana. $ez o#zira na godine, oso#i koja osea od#acivanje potre#na je mogunost da govori o svojim oseanjima, #ez toga da se umanjuje ili nazove glupou ono kako se osea. +voje razumevanje i saoseanje je naj#olji recept za njihov oporavak.

>!=

>!A

"III PO !A"!JE SE'E &OJE RADJA &ORENJE OD2A?ENOS/I

!Oni &oji s9 +ozvani 'a +a$e :ris$a ra'i, &oji 1oraj9 'a iz'r/e neraz91evanje i ne+overenje, ;a& i 9 so+s$veno1 'o19, 1o,9 nai 9s+e% 9 9 1is(i 'a je Is9s iz'r/ao is$o.# E(en J. Vaj$
Nepravde su semena ogorenosti koja kroz ivot #oje medjuljudske odnose, karijeru, ak i duhovnost. *gorenost je de(inisano kao oseanje nezadovoljstva usled uvredjenosti ili neprestane zlovolje z#og neeg to se smatra pogreno, uvreda ili povreda. 1a li je neko ignorisao vae potre#e i sa#otirao vae elje3 1a li su vae rei i dela lju#aznosti prihvatani sa stavom Qti mi to dugujeR ili sa Qhvala tiR3 Moda su vae naj#olje namere esto #ile pogreno tumaene. Moda ste vi ti koji QuvekR radite sa prljavim veom, plaate raune a onda vas krive kad neto nije Qdo#roRS Ili moda vam ljudi uvek govore ta da radite umesto da vas pitaju. *gorenost

je ono to oseate svaki put kada primetite i shvatite da vas je neko iskoristio. *tkrijete kako se z#og gneva koji kipi u vama alite Qkroz zu#eR stegnute vilice i ljutitim tonom. 7trah od represije slui kao poklopac ili priguiva koji smanjuje plamen vatre u pei. Medjutim, retko se razume istina da priguiva takodje poveava temperaturu unutraS 7vaki put kad ga koristite, dolazi do intenziviranja vaeg gneva. 1olazi dan kada vie neete moi da toleriete vruinu. +ada eksplodirate u #esu i unitavate sve oko se#e svojim zastraujuim reima. 8ko poteno ispitate misli i oseanja koja okruuju va rezervoar ogorenosti, verovatno ete otkriti, u sri vaeg oseanja, oseaj da ste #ili od#aeni, omalovaeni, ignorisani, ili iskljueni. Nekako do#ijate oseaj da su svi vaniji od vas. %i niste vani. %i nemate vrednost. *gorenost se ne izgradi preko noi, kao to se rezervoar ne puni momentalno niti seme poraste u #iljku za jedan dan. 2ostepeno vremenom, um se navikne da mu se nanosi nepravda, zalepi etiketu Qod#aenostR i pone da osea #es z#og toga. 8li kad je rezervoar jednom ispunjen @ kad seme jednom poraste @ *2RN,. Monolog vie u mislima, zaloeno jo jednom nepravdom, moe stvoriti erupciju, stvarajui tako monu vatru koja izmie kontroli. %eina iz straha od tako velike katastro(e du#oko zakopava

svoja oseanja, i toliko zagreva vatru da ona iznutra sve unitava. 7vi smo ranjivi z#og nepravdi koje su nam nanete. 1a #i iz#egli ovaj scenario, mnogi su zaposleni sa punim radnim vremenom da izlaze na kraj sa svojim oseanjima. *ni rezonuju da ako se samo dovoljno uposle, nee morati da razmiljaju o svom #olu, gnevu, strahu ili tuzi. I tako oni rade, ve#aju, imaju javne nastupe, ine do#ro, i skau sa jednog projekta na sledei, iz#egavajui i ignoriui. 1anijel Folman, u svojoj knjizi QNmocionalna inteligencijaR sugerie da emocionalno z#rinuta deca ue da u#lae #ol u se#i, postupajui prema se#i kao to oni koji se staraju za njih, postupaju prema njima, inei se#e manje ranjivim na preokrete emocionalnog uma. 2oto kao odrasli mi nastavljamo da sledimo o#rasce iz ranog detinjstva, mi praktikujemo takva samodestruktivna ponaanja kao to je potpuno uzdravanje od plakanja, ili neprestano plakanje u pokuaju da skrenemo misli od razmiljanja ili naa usta da govore o datoj situaciji. Moemo ak iza#rati da vegetiramo, da ne radimo nita, u nadi da e naa oseanja, ako ih ignoriemo potpuno nestati. Neki idu ak dotle da poriu da uopte imaju oseanja, ili ako imaju otkrivaju da nisu u stanju da ih identi(ikuju. )ad nae emocije ispune na rezervoar jer smo zamrzli, ignorisali i poricali njihovo postojanje, onda iznutra poinje destruktivni proces. *vaj proces moe #iti usmeren

ka spolja, unitavajui ostale osudama, zajedljivim komentarima, kritizerskim ili cininim opaskama, ili mogu stvoriti zloudne rezultate unutra, ukljuujui (izika o#oljenja, strepnje, opsesije, kompulziju ili depresiju. 8ko vam ovo zvui kao neto sa im ste se #orili onda je vano da po#lie osmotrite zaetke ozlojedjenosti. Nvo >' QsemenaR koja radjaju QkorenjeR ozlojedjenostiI >. *drastanje u atmos(eri kritizerstva Mnoga deca su odgajana u domovima gde preovladjuje kritizerski duh ili stav. Moda je u vaoj porodici svako #io kritikovan. 2otar nikad nije dolazio na vreme, susedi Qnisu imali ukusaR jer nisu gajili cvee koliko vaa porodica, vae tetke su #ile Qprede#eleR vai #aka i deca QpreglasniR pastor se Qsuvie razmahivaoR, a njegova ena je #ila Qsuvie e(icaR. 1a li su sve u vaem domainstvu osudjivali ili nalazili nedostatke3 2oto deca ne prepoznaju lako granicu izmedju se#e i drugih, kritizerstvo deca usvajaju kao da je njihovo. Moda ste odrasli u razmiljanju da nita to ste radili nije valjalo. Moda ste uli neto poput ovogaI Q1a, do#ro si to uradio, ali...R $ez o#zira koliko do#ro ste oistili kuu, pokosili travnjak, spremili so#u, ili uradili domai, autoriteti u vaoj porodici @ ljudi do kojih vam je najvie stalo @ retko su vam davali pohvale ili potvrdjivali vae uspehe.

1a li danas teite da imate miljenje o svakom aspektu svaijeg ivota3 1a li hvatate se#e kako sudite ponaanju drugih iako im to ne saoptavate ili im moete saoptiti3 1a li uvek nalazite pukotinu @ malecku stvar koja ne valja u nekom projektu koji ste vi ili neko drugi uradili3 1a li stalno od#acujete svoj rad ili rad nekog drugog3 8ko je va odgovor da na #ilo koje od ovih pitanja, vae ponaanje je normalno za odrastanje iz kritizerske atmos(ere, ali ne mora tako da ostaneS Ne morate da gajite korov od#acivanja u ivotima drugihS Ima istine u ovoj pesmici Mildred DoLells, tampanoj u Ilustrovanoj $i#liji, > =!I QI tako je ovo uo#raeno seme, kritikovalo cvet? dok se nije pro#udilo jednog letnjeg sata i videlo se#e kao korov.R *drastanje u kritikom duhu uvek ima negativan rezultat. %ae tenja je verovatno da se oseate nezadovoljno svojih postignuima. 2oto ta god da ste radili nije #ilo dovoljno do#ro, moda sada oseate da niste ovlaeni da ak preuzmete rizik ili pokuate neto novo, jer ako ste rizikovali a niste uspeli, ili pro#ali neto novo, a to nije #ilo uspeno i prihvatljivo, #iete od#aeni @ #a kao QtetkaR, susedi ili propovednik i njegova supruga. I tako u naporu da po#edite oseanja #ezvrednosti, viI

" radite previe zato to oseate da ako #iste dovoljno radili, oseali #iste se zadovoljno ili ostvareno, a drugi #i mogli to da primete. " odlaete, jer je sigurnije odloiti stvari do onda kad #udete znali da ste uspeni. 2onekad vas ak i razmiljanje o nekom projektu paralie strahom od neuspeha. " sa#otirate sopstveni uspeh, jer rizik da neete uspeti vriti glasnije nego o#eanje uspeha. " nikad se ne oseate uspeno, ali nastavljate da radite, jer sam rad je plemenit i retko kritikovan. 8ko nita drugo, #ar e vas smatrati marljivim. " zadovoljite se drugorazrednim. )aete se#iI Q+o mi je dovoljno do#roSR )ad je vaa lina vrednost niska, vi se zadovoljavate manjim u ivotu. Roditelji ne shvataju du#oki uticaj koji na decu ima kritikovanje autoriteta, roditelja, religioznih vodja. )ada deca ive sa kritizerstvom, ona vie ue da kritikuju nego da potuju autoritete u porodici, koli i drutvu. 1ok deca rastu, ovaj stav se moe preneti na $oga, koji je na vrhovni autoritet i tako stvarati nevernike. . 2oredjenje sa rod#inom, prijateljima i drugima. )oliko esto ste uli da tre#a da #udete sliniji sestri, ili #ratu3 Moda vas je porodica poredila sa drugim rodjacima, prijateljima ili sa decom iz kole3 Moda ste uli Q)ad sam ja #io dete, mi smo #ili veoma siromani i ja sam

moraoTla.R < tom kontekstu, vaa prednost ili privilegija #ila je kontrastirana sa onom roditeljskom ili te starije oso#e. %i ste na suptilan nain #ili omalovaeni z#og toga gde ste i u kojim okolnostima rodjeni. Neka deca uhvaena u poplavi kritikovanja zavre sa oseajem da su na neki nain odgovorni za nepovoljne prilike drugih ljudi. 8ko su poredjenja sa drugima #ila navika u vaoj porodici, vaa vrednost kao unikatne, pose#ne individue je smanjivana sa svakim poredjenjem. < estom poglavlju ja sam /Nensi0 priala o svom oajnom neuspehu za klavirom kad mi je #ilo A ili B godina. $ila sam potpuno paralisana strahom jer je moj tata, priznati pijanista, sedeo nestrpljivo oekujui savreno izvodjenje. Jula sam kako zgadjen uzdie kad sam se vratila poniena na svoje sedite. *nda je plan da stanemo po sladoled u povratku, prosto zao#idjen, i vratili smo se u tiini. 7klupala sam se u oku zadnjeg sedita i u strahu oekivala najgore. *ko >,! km od kue, tata je konano izustioI Q%oleo #ih da znam ta to nije u redu sa to#om. ,ato ne moe da svira kao XXXXXX 3R /rekao je ime moje drugarice iz detinjstva0. Nisam odgovorila. Mta da se kae. Nisam imala pojma zato nisam mogla da sviram niti zato je taj strah #lokirao moju sposo#nost da mislim? da se setim. 7eam se samo kako tonem u sedite sa oseajem krajnje #ezvrednosti i #eznadja. Helela sam da sviram klavir, stvarno, ali strah je ukoio kreativnost i sa#otirao moju sposo#nost.

Moja drugarica iz detinjstva mi je jo uvek prijateljica. *drasle smo zajedno i ile u istu osnovnu i srednju kolu, ali ja sam se uvek oseala in(eriorno u odnosu na nju, a na koledu smo se razile. <vek nam je drago kad se vidimo ali ja se pitam da li je tatino nepravedno poredjenje razlog zato nismo iza#rale da ostanemo #liskije tokom godina3 )akav gu#itakS +enja onih koje porede sa drugima je da se pronadju u nekoj drugaijoj netakmiarskoj o#lasti da #i postigli a(irmaciju koja im je potre#na. Neki naginju materijalizmu @ potre#i da imaju neto to e uiniti da izgledaju do#ro. 2oredjenje sa drugima u izgledu, sposo#nostima, ili imetku, navee ih da ostvare daleko vie nego to to ima smisla, i to je potre#no, samo da #i dokazali svoju vrednost. 7ve ovo vodi takmiarskom duhu, to se moe i ne mora odraziti na povrini. <nutranji poriv da se izdvaja, da se postigne uspeh, da se preteknu drugi, stvara teret stresa koji neiz#eno crpi energiju, tako da intimni odnosi na kraju izvuku de#lji kraj. Nnergija iskoriena da se sakrije istine, da se sauva od#ram#eni stav ili da se zadri rezerva iscrpljuje vitalne ivotne snage i uzima svoj danak kako telu tako i umu. 2ro#ajte da se setite da li su vas u detinjstvu poredili sa drugima. )o su #ili ti drugi3 )o vas je poredio3 )akva oseanja ste imali prema onima sa kim su vas poredili3 2ogledajte vae tenje danas. 1a li naginjete

materijalizmu, takmienju, ili se oseate manje vredno od drugih3 8ko je tako moda tre#a da se vratite lai koja se uselila u vas u pogledu vae vrednosti u procesu tih poredjenja. +a la je imala mo da kontrolie vae misli, oseanja i ponaanje, a njeno pravo poreklo je kod oca lai. %ratite mu jeS *nda se setite ovog principaI QNeka je svako siguran da radi naj#olje to moe, jer e onda imati lino zadovoljstvo z#og do#ro o#avljenog posla i nee imati potre#u da se poredi sa nekim drugim.R /Fal :I90 &. Nedostatak emocionalne veze sa roditeljima. ,a razliku od porodice gde nedostaju roditelji, ili su odsutni, porodice koje pate od nedostatka emocionalnih veza imaju (iziki prisutna o#a roditelja. 8li psiholoki odsutni roditelji su oni koji od#ijaju da se ukljue u razmenu emocija i ponekad mogu vie da izazovu oseanja ogorenosti u detinjstvu, nego oni koji su (iziki odsutni. Moda je va otac #io radoholiar, i vi ste ga retko vidjali osim kad je iao i vraao se sa posla. Ili, kad je #io kod kue, #io je toliko umoran da nikog i nita oko se#e nije primeivaoS Moe #iti da je veinu svog vremena provodio ili iza novina, knjiga, za tele(onom, ili u radu za crkvu. 1a li je vaa majka superena, supermama koja je samo mesila i pekla hle#, pravila zimnicu, pravila demove, i uopte sve vreme provodila u kuhinji3 Moda ste voleli rezultate njihovog rada, ali da li ste ikada poeleli da umesto toga do#ijete malo vremena sa njima, i njihovu potpunu

panju3 1a li ste jedan od mnogih kojima je nanoena teta van kue, a da niste to smeli da kaete roditeljima, jer ste se plaili da e kriviti vas3 1a li ste oseali da ste u kui nekako na smetnji, kao da vam tu nije mesto3 < domu gde roditelji nisu emocionalno dostupni ili od#ijaju da sluaju svoju decu, ta deca ostaju #ez #liske veze koja je uslov za potpuni razvoj zdravog uma. *vde tre#a uoiti principI kada otkrijemo da esto krivimo druge, a u svojim oima elimo da ostanemo pravedni, rtvujemo prednost intimnosti. 1eci je potre#no ne samo da #udu sasluana, ve i emocionalno shvaena. Roditelji koji odvoje vreme da aktivno sluaju, itajui izmedju redova i postavljajui pitanja dok detetova oseanja ne #udu shvaena i prihvaena, anju do#ro#iti emocionalne #liskosti sa svojom decom. *vo priprema decu da se udo#no oseaju u deljenju svega to se deava u njihovom ivotu pozitivnog ili negativnog. 1ete nalazi #ez#edno mesto u srcu roditelja i #ie spremno i voljno da poveri ivotne tajne ovom mestu sigurnosti. Nedostatak emocionalne veze u ranom detinjstvu priprema srce za nedostatak poverenja i strah od predanja i o#aveze u prijateljstvu i #raku. +o dete poinje da se osea kao #ezvredan za pravi odnos sa drugom oso#om. Moe #iti da se druga odrasla oso#a povezala sa takvim i da je dete tu nalo prihvaenost. 8li, nedostatak roditeljske veze ostavlja rupu u deijim srcima.

)ako moemo da oekujemo da #udemo intimni sa $ogom kad ne moemo videti, uti, ili dotai roditelje koji su #ili (iziki prisutni3 Nae iskustvo sa roditeljima i na stav prema njima odraava se na nau vezu sa $ogom. < #raku, nesposo#nost da se povee emotivno postaje pretnja po ivot te veze. Hene, ije su primarne potre#e za emotivnim ispunjenjem e gladovati u #raku sa muem koji je emocionalno van dometa. < dananjem drutvu, ljudi esto izraavaju svoju potre#u i elju za emocionalnom #liskou sa svojim enama, ali ako je enina snaga i energija iscrpljena zahtevima karijere i doma, nena i meka ena postaje maina. *vaj svet o#iluje primerima ovog #ola i u javnosti je izloen nedostatak #liskosti izmedju Jarlsa, princa od %elsa i njegove pokojne ene, princeze 1ajane. 1etinjstvo ove princeze #ilo je ispunjeno usamljenou i nedostatkom veze sa roditeljima. *nda je (ormalnost kraljevske porodice toliko potisnula #liskost koju je 1ejana toliko elela da ima sa svojom decom i muem. < njihovom #raku, o#oje su patili od potre#e za #liskou i nesposo#nosti da se poveu jedno s drugim. *so#a ija su oseanja zamrznuta se#i porie pravo da osea i postavlja pitanja. Nepoverenje prema drugima je razvijeno u ranom detinjstvu, stvarajui strah od ranjivosti. Mnogi iza#iraju da ive u kontrolisanoj atmos(eri, naviknuti da neko drugi ima sva oseanja i donosi sve odluke.

7a kim ste se vi kao dete povezali na emocionalnom nivou3 )o je #ila oso#a od poverenja, ona koju ste najvie prihvatili u svom ivotu3 7a kim ste delili radost i #ol svog ivota3 7a kim delite sada3 Ne morate da imate desetine prijatelja, ali emocionalno zdravlje zahteva #ar jednu zdravu emocionalnu vezuS <nutranja #or#a sa oseanjima od#aenosti moe iz#iti na povrinu u svakom iskustvu i okolnosti u ivotu. Mi oekujemo da nas ljudi od#ace, a kad oni to ne uine, mi emo se ponaati tako da oni ipak to odlue. Furaemo ih do krajnjih granica da vidimo ta e ih #a navesti da nas od#ace. Q8ko uradim ovo, da li e me jo uvek voleti, da li e me jo uvek prihvatati3R 1ok iznutra imamo oajniku enju da se intimno poveemo #ar sa jednim ljudskim #iem, spolja se ponaamo tako da odgurnemo ljude. 7trah predvidja sopstveni kraj, a strah od od#acivanja esto nalazi svoje ispunjenje u jednom momentu ivota. I potvrdjuje da do#ijamo ono to oekujemo. /Ron0 $io sam najmraviji u kraju, zadirkivali su me i maltretirali. )ao tinejder, #io sam usamljenik koji je imao oajniku potre#u za vezom ali nije mogao nai partnera. Intimnosti sam plaao. +ako sam mogao da ostavim i da ne oseam #ol od#acivanja. +a oajnika potre#a u mom ivotu #ila je vezana za ispunjenje praznine vezane za oca.

1u itavog puta sam nalazio zamene, ali to je trajalo do trenutka kad sam odluio da se suoim sa svojim nedostatkom i pre#rodim ga, kad sam se oslo#odio pritiska. +o oslo#odjenje me je dovelo do *ca. $ez o#zira na moje misli, oseanja ili ponaanje, Njegova lju#av je stalna. )ad sam jednom to prihvatio poeo sam da prihvatim lju#av moje ene i oseam lju#av prema njoj. 7ledei korak #io je voleti decu. Nastavio sam da uim ta je slo#oda. 9. *duzimanje oseanja. QFreh je ljutiti seR Q7amo se #e#e plae...R Q%eliki deaci ne plauSR 1a li su neka od ovih emocionalnih poricanja postala pravilo z#og koga ste poeli da oseate nesigurnost oko izraavanja svojih oseanja3 Moda vam nije #ilo dozvoljeno da osetite ponos z#og neeg to ste postigli. Moda vam porodica nije dozvolila da #udete tuni, ljudi ili zadovoljniS Nije nam neo#ino kad nam se kae da je du#ina naeg #ola vea nego to #i tre#alo da #ude. Q2restani da kmezi, nije tako stranoSR Mama vam je rekla da va #ol nije tako vaan, i #ili ste primorani da ga podnosite #ez olakanja ili utehe. $ilo vam je vano da se ponaate QispravnoR #ez o#zira na svoja oseanja. ,apravo, nikog nije #ilo #riga z#og onog to ste vi osealiS 1o#ijajui ovakav tretman jo dok nai karakteri nisu #ili (ormirani smanjuje se i na oseaj vrednosti i vanosti. 1ok rastemo ka zrelom do#u, pojaava se i naa

tenja da sakrijemo ili poriemo svoja oseanja, dok na kraju mnogi ne kau da ih uopte i nemaju. < odraslom do#u, ova odrasla deca su nauila da poriu da imaju oseanja. )ao rezultat oni tee da vode svetovan ivot, #ez strasti i intimnosti. )o vam je u detinjstvu rekao da su vaa oseanja glupa3 1a li ste u stanju da osetite svoja oseanja, de(iniete ih, a onda podelite s nekim3 7a kim ih delite3 Fde je vaa #ez#edna emocionalna luka3 !. 1odir zlostavljanja. 6uiz, veoma oseajna i #rina uiteljica, ispriala je iskustvo koje joj se dogodilo u skorije vreme, prvog dana kolske godine. 7tajala je na vratima svoje uionice da pozdravi novu decu, upisanu u njen razred, i kako je svako dete pristizalo, ona #i se predstavila, sa naklonou pitala za ime i stavila ruku na rame deteta. Eedan neugledan deak se predstavio kao +od, i kad je 6uiz neno stavila svoju ruku na njegovo rame, on se povikao i uzviknuoI QEao, to me #oli.R Q1anasR rekla je Qdve sedmice od poetka kolske godine, dok ujutro itam priu, a deca sede na podu oko mene, +od lei sa glavom u mom krilu. Eednom rukom drim knjigu, a drugom ga mazim po glavi. *tkrila sam da je njegova majka nosila veliku metalnu mainu kojom #i ga udarila svaki put kad #i rekao ili uradio neto to #i joj zasmetalo. *n je pronaao #ez#edno mesto u mom krilu gde

svakog jutra sputa svoju glavicu da primi nenost za kojom vapi.R *ni koji su trpeli zao dodir u detinjstvu, tee ili da se povuku od #ilo kakvog dodira ili postaju mali huligani koji guraju, utiraju i gadjaju druge, oponaajui ponaanje koje su videli kod kue. +uno je to takvi koji su imali neadekvatan tretman kod kue, iza#eru esto ivotnog saputnika koji e to kasnije nastaviti da im radi. Neki e postati i sami takvi prema svojoj deci. 1rugi e se iz straha povui od #ilo kakvog (izikog kontakta. 7eksualna (rigidnost ili seksualno zlostavljanje nije retka pojava u ovim odnosima. Mnogi priaju prie o tekim (izikim kaznama koje su do#ijali u detinjstvu, i ak izgleda da se hvale to su preiveli. +i ljudi su nauili da odvajaju svoja oseanja od svojih postupaka. ,#og emocionalnog #ola vezanog za ta iskustva, to je mnogo vie nego to mogu da toleriu. *vo je poznato kao disocijacija i slui kao sredstvo za opstajanje esto povezano sa seksualnim zlostavljanjem u detinjstvu. Mnoge e se rtve incesta ili seksualnog zlostavljanja seati toga, ali kau da su mogle da se presele u drugi deo so#e odatle su mogli da gledaju zloin nad detetom. *ni e rei da je to jedini nain na koji mogu da podnesu (iziku i emocionalnu agoniju. 7eksualna (rigidnost ili promiskuitet nisu neo#ine pojave kod onih kojima je naneta ova vrsta povrede.

1a li ste patili z#og muenja ili zlostavljanja3 )ako se ponaate prema onima sa kojima ste danas u vezi3 1a li se potpuno povlaite od dodira, jer se plaite da ete #iti povredjeni3 Ili vidite da nanosite iste #olne udarce koje ste oseali kao dete3 :. Nedostatak dodira. Q1an kada sam prohodao #io je dan kad su prestali da me nose,R rekao je Majk tuno. QMoja porodica je #ila poput automo#ila koji se mogu voziti u za#avnim parkovima. Eedini dodir koji smo do#ijali, #ili su pri sluajnim sudarima u prolazu.R RojI QMoj #rat 1ord do#ijao je puno dodira, ali to su #ili udarci tatinim kajiem. 2itao sam se zato je 1ord do#ijao svu panju, a ja nikakvu. Iako je #io tako mlaen da #i plakao pola noi, esto sam se pitao zato sam ja tako lo da ne mogu da do#ijem svu panju. )onano, negde u treem razredu sam otkrio da ako #ih #io Qdovoljno loR mogu do#iti tu panju od mojih uitelja.R /Nensi0 Q7eam se kako je Ron reagovao na dodir na naem medenom mesecu. 2utovali smo na jedno ostrvo i tek to smo sili sa trajekta, on je pao i iaio zglo#. $udui da sam medicinska sestra, pritrala sam mu i zagrlila ga. *n je sedeo na doku, stezao zglo# kad sam mu prila, a onda je odmahivao rukama viuiI Q$ei od meneS 2usti me na miru kad me #oliSR )oji okS )ao sestra koja je pomogla mnogima, nikad nisam naila na ovakvu reakciju pacijentaS ,nala sam da je u detinjstvu #io usamljen i #ez

nenosti i zakljuila da e sa zahvalnou popiti svu (iziku panju koju mogu da mu dam. 8li, pogreila samS Jak i u najintimnijim trenucima, moja panja mu je stvarala nelagodnost poto mu je dodir #io stran. Nenost je doivljavao kao zlostavljanje poto za to ranije nije ni znao. 7eksualnost poinje kad se #e#a kupa, masira losionom, mazi i neno ljulja. *so#a ija iskustva iz detinjstva nisu ukljuivala (iziku nenost odrae sa iz#egavanjem toga u zrelom do#u. < intimnosti #raka, takva oso#a e se oseati kontrolisano ili uprljano dodirom, ak i kad se poeljni seksualni izraaji poklapaju sa njenim. )ad je partner jednom priviknut na dodir, moe se desiti da poinju da zahtevaju kompenzaciju za lienost u detinjstvu. 8ko se ovo dogodi, #rak lako moe da sklizne u odnos zavisnosti gde paljivi roditelj postaje zamena za roditelja. Na ovaj nain QdeteR konano prima eljenu a(irmaciju. Ipak, ni jedan mu ili ena ne mogu stvarno nadoknaditi gu#itak detinjstva. Mnogi tako oekuju od svog partnera da ispuni tu prazninu, ali one ostare, i partneri se optuuju za nedostatak naklonosti. 2lae se od#acivanja i u isto vreme ne mogu da shvate niti da #udu predani svom partneru. 2reterana posesivnost je uo#iajena u ovim vezama. <z kon(uziju idu ponaanja koja se ne poklapaju sa potre#om. +akvi partneri eznu za dodirom, a ipak dre svoje partnere na distanci time to ih nema kod kue /na

poslu su, imaju ho#i i sl.0 a njihov #rani drug mora uvek #iti kod kue i #iti uvek (iziki i emocionalno dostupan. )o je #io vae utoite u detinjstvu3 Moete li se setiti da ste se uurili pored nekog tokom dueg perioda vremena, da ste se neno milovali i drali3 1a li je to #io neko iz vaeg doma, ili ste morali da je traite vam neposredne porodice3 A. 2osramljivanje vaeg tela. QNiko te nikada nee poeleti, suvie si de#elaSR Q2rcmoljkoSR Q)rezavaSR Q$uljaviSR QFlavonjoSR 7ve su ovo pogrdne rei koje slue potcenjivanju ili sramoenju drugog z#og o#lika tela, ili neke jedinstvene razlike. 1a li ste uli neku od ovih kao dete3 Moda ste uli neka druga imena, pesmice, komentare upuene vama ili vaem telu. Ea /Nensi0 se seam da mi je jedan religijski vodja rekao da u morati da uradim neto sa svojim runim zu#ima, ako oekujem da se udam za propovednika i odem negde s njim. Nakon rodjenja nae druge erke, Naomi, tri zu#a su QumrlaR i zamolila sam zu#ara da mi uradi itavu gornju vilicu umesto mosta, da zameni tri zu#a. 1anas svoj osmeh dugujem svom zu#aru. Ispoljeni stavovi i izgovorene rei povodom naeg tela kao da se stalno ponavljaju u naim mislima kao pokvarena ploa. +o odredjuje nae ponaanje u godinama koje dolaze. +o stvara unutranju #or#u da izgledamo i delujemo savreno. 2ostajemo opsednuti svojom pojavom i

daleko idemo da #ismo izgledali prihvatljivo. 2ostoji tenja da se poredimo sa drugima i traimo rei hvale i prihvatanje, kada ih ujemo, moemo #iti tako natimovani da u njih od#ijemo da verujemo. Mnogi koji su doivljavali stid z#og svog tela imaju pojaani strah od starenja. 2lae se da nee izgledati prihvatljivo u starijim godinama. Neprihvatljiv izgled je deo #ola koji lei u onima koji su osetljivi na ovom podruju zahvaljujui ranije doivljenoj traumi. %ano je da razumete da se klatno ponaanja njie u o#a smera, kao na satu i nije vano na kojoj strani sat kuca, tako i ponaanja mogu varirati od jednog do drugog ekstrema i dalje patiti od iste potre#e. 1ok neki postaju previe za#rinuti za svoj izgled kod drugih koji se oseaju od#aeno, izgled je tuno zanemaren. )ako #i #ilo da prihvati se#e kao $oje stvorenje i peva sa psalmistomI Q7laviu te jer sam divno nainjen? udesna su +voja dela.R /2salam >&BI9 N)E%0. A. 7tid stvoren ponaanjem roditelja. 1a li si ti sin koji je vikendom morao da ide u ka(anu i dovlai oca kui3 Ili si erka koja se stidi majinog provokativnog ponaanja pred pro(esorima ili deacima u tvojoj koli3 Moda tvoji roditelji nikad nisu ni dolazili u tvoju kolu ili su se uvek glasno raspravljali kao na pijaci. Ili si moda poniavan"a z#og toga to su se razveli jer su #ili jedno drugom neverni a da ste vi to poslednji saznali. Ili ste oajni

z#og injenice da su vai roditelji retko uestvovali u crkvenim aktivnostima u kojima ste vi imali uea3 1eca koja odrastu u takvim oklonostima imaju potekoa da veruju autoritetu ili oso#ama koje se oseaju kao njihov autoritet. Jesto, i kao ve odrasli, oseamo da nemamo pravo da pripadamo. *seamo da nemamo pravo da imamo zdravu, srenu porodicu. Jesto, zato to je samo"vrednost unitena u takvim situacijama, meterijalizam postaje zamena za unutranje vrednosti. 2ostoji tenja da se osea da niko ne mari za te#e, ak i kada se uputi lju#av prema supruniku, deci, prijateljima, ne moete da verujete u potpunosti da je njihova lju#av istinita. Jak i kad su porodica i prijatelji pouzdani, vi pre verujete da e vas povrediti, razoarati, da stvari nee uspeti, da ete #iti naputeni. <kratko, plaite se da ete ponovo #iti od#aeni, i suvie esto, vaa oekivanja se ostvare. 7trahovi su esto predvidjanja #udunosti koju nesvesno stvaramo. < mnogo sluajeva deca, ijih je roditelja ponaanje sramno, moraju da preuzmu odgovornost roditelja prema svom roditelju ija su postupanja detinjasta. +aj teak teret oni emocionalno nisu u stanju da nose i u zrelom do#u. 7trepnje i stanja za#rinutosti su zagarantovani. +akodje je tano da odrasli ija je porodica #ila sramota esto oseaju da nemaju prava da pripadaju porodici, ili se opiru pripadanju, da se istorija ne #i ponovila. Jesto e kasnije grandiozne ideje progoniti misli,

kao u detinjstvu, kad je dete matalo da ih Qmama i tata ovog puta nee osramotiti.R *seanja oteenosti i razliitosti do drugih, da nisu deo mase, i nesigurnosti i hroninog nepoverenja u se#e i druge je uo#iajeno. 2oto se drugima ne moe verovati postoji potre#a da se kontrolie okolina, planovi, navike, ak i odluke drugih. B. *ekivanje da deca znaju #ez odgovarajuih davanja uputstava ili vremena da naue. 7cenaI uzimate staru kosilicu jednog sparnog letnjeg popodneva da iznenadite tatu svee pokoenim travnjakom kad stigne s posla. Nikad ranije niste kosili travu, a znate da vam ne #i dao motornu kosilicu, pa ste iza#rali tei put. +ek to ste zavrili poslednju traku ispred kue ujete kako njegov kamion stie, te #rzo unosite kosilicu u garau. ,noj vam lije sa ela dok tata ulazi, vi oekujete prijatno iznenadjenje na njegovom licu, ali on uti. +ek za stolom, za veerom pitaI QMta je #ilo, sine3 Mrzilo te da pokosi iza kue3 Moda se dogodilo da se od vas oekivalo da iako niste dovoljno ve#ali, imate taku na nekoj prired#i, pa ste #ili izloeni ponienju, jer ste za#oravili svoj tekst ili note. $ol sramote sa kojim je #ilo suvie teko da se izadje na kraj kasnije je #io naglaen sputanjem vaih roditelja. Ili da li se od vas oekivalo da savreno uradite zadatak ve pri prvom pokuaju3 1a li ste #ili razoarani svojim prvim pokuajem da ispeete kola kad je on splasnuo u trenutku kad ste ga

vadili iz rerne, a onda trpeli nemilosrdno zadirkivanje vae porodice, i grdnje z#og vaeg neuspelog pokuaja3 Fodine nakon zavrenog procesa odrastanja, posle takvih iskustava iz detinjstva o#eleene su strahom od ispro#avanja novih stvari, oekivane kazne, greke koja e #iti praene uvredama ili smehom dodatim vaem #olu z#og neuspeha. Iznutra moete patiti od progona oseaja in(eriornosti, toga da QznateR da niste i nikada neete #iti dovoljno do#ri. Naravno, pitanje jeI Q1ovoljno do#ri za ta3 8 moete odgovoriti i za mamu i tatu, za sve i za $oga.R 8ko vas je pogodilo ovo seme, moe se stvoriti tenja ka per(ekcionizmu, pokuaj da se uradi ispravno po svaku cenu. Moe #iti da ete se pretvorati da ste neznalica, kao da ne znate da o#avite posao, dok imate sposo#nosti da uradite kao ili #olje nego #ilo ko drugi. Hivot moe #iti zatrovan anksioznou, strahovima za #udunost, od otkrivanja svoje Qnepodo#nosti,R da ta god postigli #ie jadno i neadekvatno i da nikad neete odgovoriti oekivanjima koja ste postavili pred se#e. >'. <slovno prihvatanje. Eedna od najoz#iljnijih i najuznemiravajuih rana detinjstva je oseanje uslovljene prihvaenosti od strane vanih oso#a u ivotu. %elike su anse da su vas voleli ma ta radili, ali je pro#lem u tome da su se poruke koje ste primili pomutile. <hvatili ste poruke koje kauI Q%oljen si samo ako do#ije do#re ocene, spremi svoj krevet, opere zu#e, kae QhvalaR i QmolimRS

Mta je pomutilo ove poruke #ezuslovnog prihvatanja, ili rei ili pogledi razoarenja. )ada se roditeljsko prihvatanje osealo kao uslovljeno, to je imalo najjai utisak zato to oni koji tre#a da vode #rigu o detetu imaju potencijal za nanoenje najvee povrede. Iz toga proistie da mala semena poinju da putaju koren. 8ko mislite da vas roditelji nisu prihvatili onakve kakvi ste #ili kao dete ve samo kad ste #ili Qdo#ri,R tre#a jo jednom pogledati. *paanje je mono jer postaje naa stvarnost. 2ar puta osetite od#aenost, pose#no od roditelja, i to ve ima mo da #oji na pogled na sva njihova oseanja prema nama. 1eca su supersenzitivna na stavove, ton i visinu glasa, izraze lica i lako mogu da razoarenje pogreno protumae kao neslaganje. Molim vas nemojte pogreno shvatiti. Neki zaista prihvataju druge samo na osnovu ponaanja, i takvo ponaanje je svakako suprotno karakteru nepristrasnog $oga. Roditelji koji na ovakav nain postupaju prema svojoj deci alju im snanu poruku da ih $og prihvata samo kad su do#ri deaci i devojice. 2oto zahtev pokornosti #ez du#ljeg odnosa stvara po#unu, lako je razumeti kako deca prema kojoj se ovako postupa mogu da se po#une protiv zemaljskog roditelja ili ne#eskog *ca. Najvaniji korak je #iti spreman pogledati u se#e i videti kako su najranije godine uticale na va ivot tada, i kako to nastavljaju da ine i danas. *no to je #ilo tada, jeste sada. Fajenje pouljivog duha ili traenje od $oga da

vam ga da, otvorie vas da razumete kako je ovim to mislite i oseate sada rukovodilo vae detinjstvo. *poravak od gorine je ostvariv. *pratanje onima koji su vas od#acili i vama samima za sopstveno ponaanje #ez lju#avi koje je proisteklo iz toga jeste dar koji $og eka s nestrpljenjem da vam da. Mnogi koji oseaju od#aenost oseaju se izolovano i samo. *ni su u#edjeni da niko drugi ne moe da osea du#inu oaja koju oni oseaju. +eko je identi(ikovati se kad imaju ovakva oseanja. *vi oteeni ljudi i ene nemaju pojma da njihov #ol dolazi ne iz njihove sadanje situacije, ve iz jednog drugog izvora. 2opularna psihologija se usredsedila na (iziko, seksualno i emocionalno zlostavljanje kao ver#alno omalovaavanje, ali ne i na surovo negativne uticaje od#aenosti u ivotu jedne oso#e. Mnogi koji dolaze na savetovanje kau da nikad nisu #ili u stanju da identi(ikuju ta je njihov #ol dok nisu shvatili od#aenost i kako je raslo iz siunih semena gorine. *d#aenost je su#jektivna. +o je neto to oseate, ne kao speci(ini incident ili okolnost. +o je atmos(era u kojoj ivite, kao zagadjen vazduh koji tokom vremena sniava vau otpornost da odskoite kad vam se neto loe dogodi. *d#aenost je najmoniji otrov koji je djavo stvorio da iznutra napadne va duhovni i emocionalni imuni sistem. 8 onda kad vam je imunitet najpotre#niji @ kad izgu#ite posao, va #rani drug vas

kritikuje, ili QprijateljiR ire lai o vama @ nemate otpornost i posledica je #olest @ duhovna, emocionalna, i esto (izika. 8ko ste prepoznali neka QsemenaR gorine koja su posejana u va ivot sad je vreme da ih iskorenite. I na njihovo mesto zasadite $oja semena prihvaenosti. *slonite se na istinu koja je sam Dristos Qprezren i od#aenR /Isaija !&0. *n sve to znaS I sad ti kaeI Q$udite u meni i ja u vama...R %idi Eovan >!I9">:I>. %reme je da prestanete da sluate glasove od#acivanja iz vae prolosti i paljivo sluajte $oga koji vas voli #ezuslovnoS 1a li me ujete3

ID PO !A"!JE &AD S/E PO ODJENI E'OEIONA!NI' >!OS/A"!JANJE'

!Ver)a(no z(o je +o+9$ &ase$o0ona &oji ni&a' ne +res$aje 'a svira.# Fregor5 6. Eantz
QMtapovi i kamenje mogu slomiti moje kosti, ali rei me ne mogu povrediti. 8 kad umrem, plakae to si mi se rugao.R *vo je engleska pesmica koja se rimuje, a pevala su je deca koju druga deca nazivaju runim imenima i na taj nain ih povredjuju. +o je drugim reima Q<"ta"taR protivniku. Jesto sam je sluala /Nensi0 i tako mi je ula u ui da sam je posle vrlo lepo sama pevala, kako smo svi znali da je poruka la. +o je #io nain da zaustavimo #ol izazvan reima, #ar na trenutak. Mta drugo dete moe da uradi kao odgovor na navalu uvreda i neprijatnih pogleda3 )ako osetiljivo dete zaustavlja ranu izazvanu od#acivanjem, da ne postane du#lje3 +o je #ilo eljeno razmiljanje da ako moda izgovorimo dovoljno esto, nekom magijom emo moi da po#edimo #ol. 8li nikad nije uspevalo, i ja sam nosila #ol od#aenosti godinama z#og nepromiljeno upuenih rei u mom detinjstvu. Fejl je #ila moja najdraa drugarica. *#e smo #ile u manjini. *na je #ila Eevrejka. Medju decom koja su ila s nama istim kolskim auto#usom nije #ilo druge jevrejske dece. 8 ja sam #ila de#ela. 1o#ro smo se uklapale. Eednog dana deca #i zadirkivila nju, drugog dana #io je na mene

>A9

red. Nju su zvali prljava Eevrejka, a mene su zvali $ucko. <vek smo sedele zajedno u auto#usu radi moralne podrke. *#e smo se oseale otudjeno od ostalih kolskih vrnjaka i stalno su nas poniavali. )ako su teologija i ivotni stilovi naih porodica #ili veoma razliiti, na #ol nas je vezao vezom lju#avi i opstanka. Moja porodica je #ila stroija od njene. 1oivljavala sam prezatienost. 1avali su mi da se igram kod nje, a njoj nisu davali mnogo da dolazi kod mene. )ad sam ila kod nje, #ila sam oslo#odjena prezatienosti etvoro odraslih /dva roditelja plus #aka i deda0. +amo sam mogla da se kupam gola, u penuavom potoku u umi iza njene kue, pijem gazirana pia, i jedem sendvi sa sen(om /ne mogu da verujem da smo ih jeleS0. +amo sam nauila da volim jevrejsku hranu i imam tu slo#odu da je spremam kad god smo htele. 8 kod moje kue ona je nauila o #ezuslovnoj lju#avi stvoritelja kom je moja porodica sluila. Ea sam slavila Danukkah kod nje, a ona $oi s mnom. Moji roditelji su, medjutim oseali da su im sopstvene vrednosti ugroene time to sam se ja sve vie z#liavala prijateljici, iji je nain ivota #io tako drugaiji. 8li kad su pokuali da nas razdvoje nisu raunali na vezu koja se stvorila izmedju nas, niti su shvatili psiholoki razlog za to @ nas dve protiv neprijateljskog sveta. +og leta kad je Fejl napunila >:, i do#ila vozaku dozvolu, odvezla se autom svojih roditelja oko >'' km do kampa nae crkve i ostala te noi u naem atoru. Njen dolazak je #io veliko iznenadjenje za sve nas. 7tigla je dok sam #ila na sastanku, i sela pored mene. Radila je sa mnom u kampu i pratila me na svaki sastanak gde je pevala pesme i saginjala glavu na molitvu kao da je jedna od nas. Moji roditelji su #ili z#unjeni ovim dogadjajem i jo uvek nisu shvatili razlog te jake veze koja je postojala medju nama. $eda trai drutvoS

>A!

7va deca povremeno pate z#og nepromiljenih rei koje su im upuene i nose #ol emocionalnog zlostavljanja. 7uvie njih pati z#og ver#alnih muenja kod kue, ili kao u Fejlinom sluaju, od emocionalnog zanemarivanja. Ea sam, #ar, imala dovoljno sree da imam emocionalnu panju prijatelja tokom tih godina kad sam se oseala od#aeno. Mta je emocionalna i ver#alna zloupotre#a3 +o je #ilo koja izgovorena re koja ne podie niti pouava. +o #i mogao #iti i #olan nedostatak rei a(irmacije. Mirom de(inicijom, ko onda nikada nije #io emocionalno zlostavljan3 ,ato su #olne rei tako destruktivne3 < svojoj knjizi pod naslovom QIsceljenje oiljaka od emocionalnog zlostavljanjaR, Fregori 6. Eantz nudi odgovor na ovo pitanje. *n kae da je emocionalno zlostavljanje Qnanoenje tete zato to ostavlja tragove i posle samog dejstva ili traje due nego to izgleda. Ne samo da povredjuje samopotovanje jedne oso#e, ve i postavlja ivotni o#razac koji svakodnevno napada unutranje #ie.R 2oto je ljudska osovina naa samovrednost i oseamo da smo uspeni ili neuspeni ili neuspeni na osnovu pogleda koji imamo o se#i, emocionalno zlostavljanje nas moe odvesti na vrteku koja se vrti po muzici uvrede koje smo uli. Njena #rzina i destruktivna mo se poveavaju sa svakom sledeom rei omalovaavanja koja je upuena. Eantz nam dalje o#janjava da emocionalno zlostavljanje otima rtvi oseaj sigurnosti i vrednosti. Hivot ima red i ljudskim #iima je taj red potre#an. *ni imaju potre#u da znaju ta da oekuju. +o im pomae da se oseaju #ez#edno i sigruno i imaju oseaj kontrole. Hrtve emocionalnog zlostavljanja o#ino ne mogu da predvide vreme, mesto ili intenzitet sledeeg napada. *n zavisi od raspoloenja one druge strane. ,a dete, ivot je nesiguran

>A:

koliko i raspoloenje roditelja. 8ko se majka pro#udi srena, onda e dete moda ustati i krenuti u kolu #ez udaraca #olnih rei. 8li, ako je majka nezadovoljna, #ez o#zira ta dete radilo, postoji velika ansa da e na dete vikati i kritikovati ga. ,astraujue je kad se ini da se to nikakvim ponaanjem ne moe u#laiti ili spreiti. 8ko neko ne moe da uspe u ostvarivanju kontrole koja je potre#na da se ponienje zaustavi, onda rtva smatra da je ona druga strana u postupnoj kontroli svojih emocija i reakcija @ poigravajui se sa rtvom kao sa kuetom na lancu. Nmocionalno zlostavljanje stvara u rtvi oseaj straha @ da nema sigurnog vremena kada nee doi do emocionalnog zlostavljanja, nema pravih rei koje e spreiti napad ili zaustaviti ve zapoeti. Naroito za dete ne postoji re, reenje, nain da sredi stvar, a da mu se ne nanese teta. 2oto je strah sredstvo koje paralie, njegove rtve se oseaju #espomono da zaustave traumu. +o je kao da ste u komaru i oajniki pokuavate da po#egnete, ali vam se noge ne pomeraju. 7tojite nepomini, nesposo#ni da po#egnete od otrih rei ili zastraujuih pogleda. 2osredne ili skrivene poruke emocionalnog zlostavljanja zadaju slian udarac opasan po ivot kao napunjen pitolj. )rivica je jo jedna posledica emocionalnog zlostavljanja. *seanja krivice koja se dezintegriu u destruktivna oseanja stida, ine da rtva #ude #ez nade da e ikad postati prihvaena i vredna. )rivica nam alje poruke da smo uinili pogrenu stvar, il smo zanemarili onu ispravnu. 7tid ide dalje od krivice, na du#lji nivo razmiljanja i oseanja da smo pogreili. 7tid nas postavlja u poziciju da se oseamo nepopravljivi, #ez nade u promenu ili #oljitak. Easno je zato #i 7otona hteo da ivimo u sramoti. Njemu #i malo ostalo da uini, jer mu mi ne #ismo

>A=

pruali otpor. )ad neko zna da e izgu#iti, zato #i se #orio3 ,ar ne #i #ilo lake jednostvano da odustanete3 7trah je jo jedan razlog zato emocionalno zlostavljanje nanosi toliko povreda. Iskustva nepravde ostavljaju rtvu ispunjenu #esom i strahom od njegovom ispoljavanja. *vaj ivot zaklopljenih destruktivnih emocija ima potencijal da izazove (izike, emocionalne i seksualne poremeaje. *vaj #es se poveava do grozniavog vrhunca kako dan za danom odmie i ozlede su sve vee podgrevanjem vatre svaki put kad se pojavi novi napad. 1rugim reima, tekue uvrede ine da zapeku stare rane, to #ol ini jo jaim. 1avidova prerana i tragina smrt je savren primer destruktivnog #esa stvorenog emocionalnim zlostavljanjem. $io je srednje dete, izmedju starije sestre, i mladjeg #rata. )ao najstariji sin, oekivalo se da nosi odgovornost odraslog, i kad to nije inio @ a i #ez razloga @ do#ijao je teke (izike i emocionalne #atine od svog oca. $ili smo svedoci kad je 1avida utirao i itavih scena sa ocem koji izvikuje skaradne rei i uvrede. )ao dete, 1avid je #io svedok esto nanoenih #atina koje je njegova majka trpela, i oseao se od#aen jer ju je njeno sopstveno stanje, kad je #ila prepuna modrica, spreavalo da ustane iz kreveta da kuva, pere odeu ili o#avi potre#ne poslove. 1avid je sa uasom posmatrao kako se njegova zlostavljena sestra udala za tipa koji se ponaao prema njoj kao njihov otac prema njihovoj majci tokom 9 godine #raka. I laknulo mu je kad je 6aura ostavila svog progonitelja, samo da #i je gledao kako se ponovo udaje. *vog puta se udala za Qdo#rogR mladia, koji je ne #i povredio, ali oko : godina kasnije, doao je trenutak istine, kad je skoro izgu#ila ivot od njegovih #atina. $io je uz nju kad se razvodila od mua #roj dva, i do#ila starateljstvo nad decom. ,ato #i ponovo

>AA

ulazila u vezi opasnu po ivot3 ,ar ne moe da ivi #ez mukarca3 1avid je otkrio telo svog mladjeg #rata kako #eivotno visi, i on je #io taj koji je doao do sve mogue opreme kako #i spustio Marka u nadi da e moi da oivi. *n je morao da saopti majci da je njeno najmladje dete poinilo samou#istvo. ,ato3 ,ato to je mrzeo se#e jer je, kao tata, te veeri udarao svoju devojku na sastanku. 1avid je posmatrao kako majka vene od tuge na toj sahrani krivei se#e to nije #ila Qdovoljno do#raR majka koja #i mogla da sprei ovaj #esmisleni gu#itak. $io je tu da pridri majku i utei je kad su joj doktori saoptili dijagnozuI rak dojke. IzglediI male anse. Eo : meseci ivota. 2itao seI Q1a li su tatini udarci u mamine grudi izazvali predstojei gu#itak3R $io je tu kad smo i mi #ili pored njene #olnike postelje gde je dola da umre. +aj prizor mu je okrenuo utro#u ali jo vie raz#uktao #es koji je gajio u srcu jo od detinjstva @ prema oveku za kog je oseao da je odgovoran za svo dju#re u njihovom ivotima. *eve uvredljive rei jo zvone u njegovim uima, jer je nastavio da radi ono to je mislio da jedino moe da radi @ u garai svog oca. Na sreu, njegov otac nije svaki dan #io prisutan, jer je iveo u drugoj dravi sa enom z#og koje se razveo sa mamom. 1ok se pojaavao #ol svake nedelje posle razgovora tele(onom, stare uvrede i poniavanja glasno su zvonila u njegovim uima sve vreme njegovog #udnog stanja. ,akljuio je da ga otac jo uvek kontrolie preko uspomena na svo staro dju#re. 1avid je mrzeo svog ocaS 7vi smo mi to znali i niko ga z#og toga nije krivio. ,nali smo da e ga ta mrnja potpuno unititi, i to smo mu rekli. Molili smo ga da potrai pro(esionalnu pomo da #i se oslo#odio emocije koje su imale kontrolu nad njim. 8li on to nije hteo, moda je mislio da nije vredan olakanja. Nastavio je da mui se#e z#og

>AB

mamine smrti i sahrane i u du#ini due zadravao snani #es koji je kontrolisao svaki njegov udah. Eednog starog letnjeg dana, pronali su 1avidovo raspadnuto telo. Miris smrti je tekao iz njegove kue u komiluk, i nagnao jednog komiju, da pozove policiju. Reeno nam je da je to #io uasan prizor da ne elimo da ujemo vie. Islednik je otpisao droge, alkohol i lov tj. pucanje na patke i o#javio da je uzrok smrti srani udar. Njegovo srce je #ukvalno eksplodiralo od stresa z#og gu#itka pomeanog sa oseanjima mrnje i #esa. )onano je traka uvreda i poniavanja upuena njemu i njegovim voljenima prestala da se vrti. $ol z#og emocionalnog zlostavljanja nastavlja da traje zato to ploa nastavlja da se vrti i kontrolie rtvu dok se ne intervenie u cilju prekidanja. Moda se zapitate koji siledija #i uinio tako gnusna stvari svojoj porodici. )ako je 7otona preuzeo kontrolu nad ivotom njegovog oca da #i napravio takvo razaranje u ivotima njegove dece i toliko povredjivao njegovu suprugu, etvrt veka3 1avidov otac je takodje #io rtva. *dgajan je u veoma nasilnoj porodici sa ocem koji je #io potpuno nekontrolisan. +ukao je svoju enu, ak u prisustvu drugih, i njegova mrnja je #ila izraena nad celom porodicom. $ilo je vie sinova, a $en /1avidov otac0 zaista nije #io omiljen. Eednom, na 1an zahvalnosti, ira i ua porodica se okupila u kui 1avidovih roditelja. 1vadeset ili vie ljudi je sedelo za velikim stolom. < jednom trenutku za vreme o#roka, deda je primetio da je njegova supruga kanula malo sosa na svoje grudi. <stao je i otila u kuhinju po mokru krpu, vratio se za sto, i sa krpom u pesnici poeo da udara njene grudi, uzvikujui joj skaradnosti. Jitava porodica je posmatrala taj dogadjaj i prvi put se otvorio prozor

>B'

razumevanja porekla #rutalnog ponaanja njegovog sina $ena. < mislima onih koji su #ili prisutni stvarale su se osude i kritika povodom onog to su upravo videli. 6judskom umu je potre#no zaokruenje. 2otre#ni su odgovori i ako ih ne do#ijemo, mi ih sami stvaramo. %erovatno je #ilo onoliko miljenja koliko i ljudi za stolom. 7vako je razliitog temperamenta, ivotnog iskustva, o#razovanja... i z#og toga to su nai temelji tako razliiti, ni jedan o#razac ponaanja se nee podudarati s drugi. +re#a da ovo vrlo paljivo uzmemo u o#zir pre nego to donesemo sud ili kritiku, o onom to ne razumemo ili odo#ravamo kod drugih. Nemamo prava da sedimo u sudijskoj (otelji kad nismo sasluali sve dokaze. I kad pomislimo da znamo sve dokaze, o#ino znamo samo deo. 1ok je navika te porodica #ila da osudjuje 1avidovog oca, $ena, tako estoko da ga iskljuuje iz porodinih okupljanja i sveanosti, na odgovor, #i moda #io u mnogome razliit da smo znali celu istinu o njegovom poreklu. +o, naravno, ne opravdava njegovo ponaanje, ali iznosi razlog. 8ko se on tako ophodio prema svojoj eni kad je mnogo gostiju sedelo za njegovim stolom ta li je njoj i deci radio kad nije #ilo svedoka3 Mogli #ismo da pratimo istorijat, i zavrili #ismo u Ndemskom vrstu. +amo je 7otona prvi put napao nae praroditelje i taj otrov se iri sve do danas, do nas i nae dece. 1a li da samo slegnemo ramenima i kaemoI QMta da se radi3 )ako moe da zaustavi 7otoninu vojsku3R Moemo da idemo korak po korak, a proces zapoinje u naim mislima. 2otre#na je svest o silama koje su protiv nas i potre#no je poverenje u svemo $oju ija mo daleko premauje mo neprijatelja. 2otre#na je spremnost da se kaeI QEa ne mogu. 8li ti moe, Fospode.R 2otre#na je potpuna predaja, otvorenost, i ranjivost. 2otre#na je

>B>

spremnost da se kaeI Q)riv sam. $ol koji nosim moda nije moja odgovornost, ali moje ponaanje jeste, jer ono nanosi tetu, meni, a i onima oko mene. %idim da mi je sva snaga ne#a dostupna da me vodi iz ro#ovanja 7otoni u slo#odu u Isusu Dristu. Moram iza#rati.R 1avid je patio i to ne samo z#og emocionalnog zlostavljanja. 7vi o#lici zlostavljanja nanose velike udarce naim emocijama. )od (izikog zlostavljanja, rtva se osea #espomono, #ezvredno i od#aeno. *vo su emocije, za koje #ismo mogli rei da (iziko zlostavljanje stvara emocionalno zlostavljanje. Isto je i sa seksualnim zlostavljanjem, u kom je najvie poraavajua posledica gu#itak se#e. Hrtva zavrava z#unjena oko svoje vrednosti, identiteta, mesta u ivotu, i ovo stvara ponaanja koja dalje oteuju nena oseanja rtve. 2oruka koju rtva prima je klju povrede. %eina (ormi zlostavljanja alje veoma glasnu poruku koja napada lini identitet i linu vrednost. *ve poruke izgovorene ili ne (ormirane su da posrame, omalovae i umanje vrednost, ali prava namera je da se stekne kontrola nad rtvom. 8ko ih alje oso#a od koje rtva tre#a da primi lju#av i usmerenje u ivotu, one stvaraju jo gori rezultat. 8ko ih alje oso#a u koju se do tad imalo poverenja, imaju jo veu teinu. 2oto se toj oso#i veruje, pogrene rei i dela postaju temeljni deo sistema verovanja jedne oso#e na kojoj su zasnovane sve #udue odluke. Nisu svi svesni svoje namere i prave tete koju nanose drugome. Neki jednostavno prenose ono emu su #ili izloeni, ali drugi do#ro znaju da slede svoje planove za preuzimanje kontrole nad drugom oso#om. )ao 1avidov otac, mnogi se ponaaju prema drugom, onako kako se prema njima postupalo i onako kako im se ini sasvim normalno. ,lostavljanje je postalo navika, stil ivota. 2onovno, i uporno otvaranje rana, konano cementira jedan vrednosni sistem. Iz tog sistema e

>B

proisticati itav ivot ako se neto ne promeni. Hrtve uvek iznova trae one koji e im nanositi povrede, i sa#otirati zdrave odnose. *ni moda nee voleti rei koje su im #ile upuivane, ili postupke, ali oseanja koje su im stvorili postae njihov identitet. 8ko pronadju prijatelja koji ih ne maltretira ostavie takvu oso#u jer se nelagodno oseaju u #ez#ednoj zoni lju#avi, zatite i #rige. 1ok sam nedavno govorila jednoj grupi ena iz prihvatilita za pretuene ene, zamolila sam ih da zamure. Q%ratite se u vreme kad ste imale zdravog i itavog deka, koji se prema vama ophodio sa puno lju#avi i panje. 7etite se kako ste se oseali kad ste #ili s njim. Mta ste tano uradile da okonate tu vezu3R 2aljivo sam ih posmatrala, traei na licu oseanja kojima su odgovorile na seanja koje sam im pro#udila. Nekoliko njih je zaplakalo? druge su klimale glavom u znak saglasnosti. *nda sam im reklaI Q)ad iz#rojim do tri, glasno izgovorite njegovo ime.R < 7ali se nije uo ni jedan glas. Eedna je progovorilaI Q*vo je potpuno neverovatno. Mislila sam da sam ja jedina glupaa u grupi. 8li sve oko ovog stola su tano znale kakvog su mladia utnule da #i se udale za nekog ko e ih maltretirati #a kao to su to i ranije doivljavale. +a tuna istina je ostala do danas. ,lostavljane ene e iza#rati gru#ijane da #i zadrale svoj pogreno (ormiran identitet. *no to je neverovatno je da je duh ovih ena nestao z#og nedostatka znanja. 1ok smo diksutovale oko stola, jedna ena mi je skrenula panju na njihovo sopstveno ponaanje koje je prikazivalo njihovo iskustvo u detinjstvu. *vo je ukljuivalo ono to se odnosi na zadatke emocionalne razvoja koje postavio Nrik NriksonI poverenja, autonomija, inicijativa, marljivost, identitet i intimnost.

>B&

Nisko vrednovanje se#e je napad na sposo#nost da se veruje se#i i drugima, to je tre#alo da se razvije tokom prvih osamnaest meseci ivota. +okom vremena nasilnici smanjuju samovrednovanje svojih rtava i na taj nain se one vezuju u nevidljive lance straha i nepoverenja u se#e. 2oruke koju primaju jeI Q2otre#an mi je onaj koji me mui. Ea u se#e ne mogu da imam poverenja. Ne mogu da uspem sam"a na svome.R Nedostatak samopouzdanja je napad na sposo#nost donoenja odluka ili na autonomiju linosti. *snova za to dolazi izmedju osamnaest meseci i tree godine starosti. +a sposo#nost da se upravlja sopstvenim ivotom je predana muitelju kako odluke koji taj donosi idu nasuprot onome to rtva eli ili osea da je ispravno ili prikladno. Radoholinost ili per(ekcionizam ili sa druge strane @ nedostatak hra#rosti da se pokua. *vo je napad na razvijanje inicijative, to je trei zadatak razvoja po Nriksonu, to dolazi u predkolskom uzrastvu, od tree do este godine. *ni koji su maltretirani e pokuati da sakriju ili zatite istinu provodjenjem dugih sati u radu sa potre#om da svaki zadatak dovedu do savrenstva. Ili odustaju i nikad ne pokuavaju. Neuspeh i oseaj promaenosti su posledice unutranjeg #eznadja koju je stvorilo emocionalno zlostavljanje. Mnogi oseaju da poto nikad nita nisu postigli, zavravanje nekog projekta ili izvodjenje na zadovoljstvo drugog, nije mogue. *ni su nesposo#ni i nisu vredni uspeha i uinie sve to je potre#no da se#e spree od ostvarenja sopstvenih potencijala. *vo je napad na zadatak marljivosti koju

>B9

se nadamo da emo videti kod dece od : do > godina. Nesposo#nost da se ustanovi identitet, zdrava smisaona seksualna veza i odgovori na odgovornost odraslog do#a. Nrik Nrikson pripisuje zadatke razvoja identiteta na tinejdere. +okom ovog perioda mladi moraju uvrstiti stav o tome ko su vam svoje porodice. Dormonalne i (izike promene tokom ovih godina oteava prelaenje iz detinjstva u odraslo do#a. ,lostavljani imaju veu #or#u jer odrastanje zahteva odgovornost i postignua. 8ko se oseaju #ezvredno, neadekvatno i plae se promene, ostae u mrei porodice ili onog koji kontrolie njihov ivot umesto njih. ,ato zlostavljane ene uvek iznova #iraju ljude koji e imati kontrolu nad njima. ,ato e se tinejderke potiniti seksualnim zahtevima koji su pred njih stavljeni i prilagoditi pritiscima drutva neodgovornih vrnjaka. Izolovanost, usamljenost i otudjenost, ili usmerenost za uspostavljanje veza koje pravo iz ka(ia vode u krevet. ,lostavljane oso#e ude za #liskou koja je zadatak u razvoju od osamnaeste do trideset pete godine, ali ne znaju kako da je ostvare. ,#og sopstvene oteenosti, oni zamenjuju re #liskost reju seks. ,ato se ponaanja navedena iznad toliko razlikuju jedna od drugih. %ano je razumeti da iz zlostavljenosti proizilaze ponaanja koja mogu #iti od jedne do druge krajnosti. 1a li se oso#a ljulja na levu ili desnu stranu zavisi od prirode nanetog joj zlostavljanja, kao i od linih unutranjih karakteristika. Mnoge rtve se oseaju izolovano u so#i punoj ljudi, druge se oseaju da moraju seksualno osvojiti svakog koga sretnu. 7otona je poremetio na pogled na intimnost.

>B!

Istinska #liskost je spajanje uma sa umom. < zdravoj vezi seksualnost nije neophodan sastojak, ali u #raku postaje (iziki izraz emotivne veze jednog para i sim#ol doivotne predanosti. +ela. 1va prijatelja istog pola mogu #iti #liski #ez izraavanja seksualnog oseanja. <zmite, na primer, kako sam ja /Nensi0 radila sa )ej na ovoj knjizi. Mi smo se par puta videle pre ovoga, ali #ez prilike da podelimo neka lina gledita jedna sa drugom. < tiini njene kue u planini +enesi, sedele smo za stolom jedna naspram druge i poele razgovor o tome ta smo Ron i ja imali u planu za ovu knjigu. I neto je proradiloS 1ok smo pisali sadraj, oseale smo slo#odu da podelimo linu prolost koju moda nikad ne #ismo podelili sa drugima, osim sa svojim supruzima. +aj oseaj lagodnosti izmedju )ej i mene je ono to je $og planirao za prijatelje koji su spremni da daju ivot jedan za drugog. +o je radost deljenja izmedju mua i ene. +o je odnos koji *n eli da ima sa nama kao svojom voljenom decom. 2rava #liskost je #iti jedno #ez straha od izdaje ili kazne. *na sadri du#oko deljenje due #ez straha od osude ili kritike. +a sposo#nost da se #ude intiman, zavisi od pose#nih cigala koje se moraju ugraditi tokom razvojnih perioda u ivotu jednog deteta. Naprimer, u najranijem do#u, gola, mokra #e#a je postavljena na majin stomak i glavicom dodiruje njene grudi. *vakva #liskost (ormira osnovu za ono to e se vremenom izaziti kroz seksualnu #liskost sa #ranim partnerom. 2oto je #liskost razvijena u vreme pu#erteta, ona o#uhvata sve prethodne stupnjeve, i pozitivne, i negativne, i svaki igra ulogu u #uduoj sposo#nosti odraslog oveka da doivi istinsku #liskost sa drugim.

>B:

Nmocionalno zlostavljanje izopauje $oji plan za #liskost. *no zahteva potinjavanje, predavanje linosti zatvoru u kome ispunjava zahteve i potre#e drugog. +o je pravljenje druge oso#e krivom uz zadravanje pozicije ispravnog. Jak je istina primljena sa Qpa, nije #a neophodnoR tako da su drugi uvek u poziciji gu#itnika. *so#a ne moe dugo opstati u vezi gde je krivica redovni gost. 2otre#a da se #ude u redu /ispravan0 jeste preduslov #liskosti. 2otre#a da se distancira radi prikupljanja line vrednosti postaje naelo onih koji su #ili emocionalno zlostavljeni. Nmocionalno zlostavljanje ponavlja paenicima la da su #ezvredni i dri pred njima 7otoninu imitaciju #liskosti @ seks izvan #raka. ,ato su dananji (ilmovi, +% programi, serije, romani, asopisi i #il#ordi tako puni iskuenja, mame ljude da povrede drugog. *ni se o#raaju potre#i ljudi za povezivanjem ali nude (alsi(ikat sa momentalnim uz#udjenjem. 7vaki seksualni podvig samo ponovo potvrdjuje ono to zlostavljana oso#a ve zna. 7vaki udarac emocionalnog zlostavljanja poveava rezervoar od#aenosti. 8li ovo je sigurnoS 7a $ogom nita nije nemogue /vidi Marko >'I =0. 8ko postanete pouljivog duha i spremni da se preispitate, kako prolost, tako i #udunost, $oja milost /Njegova nezasluena #oanska pomo0 e vam pomoi da ispraznite svoj rezervoar ogorenosti i ispunite Njegovim prihvatanjem. <vek smo itali da je Isus #io prezren i od#aen @ ovek tuge i upoznat sa du#okim #olom /vidi Isaija !&I&0. +ek kad se podro#nije ita o Njegovoj mladosti, razumevamo do koje mere je #io od#aen @ to je inila Njegova porodica i sugradjani sa kojima je iveo. Moemo da zamislimo koje je drvlje i kamenje u emocionalnom smislu #ilo #acano na Njega. Mogao je uti svoje vrnjake

>B=

kako mu se sa #esom rugajuI QDa, ha, ha, haaa, haS +i nema tatuSR Jujemo Njegove lju#omorne drugove kako ga optuujuI QMisli da si do#rica. 8li ti se samo ulizuje da #i do#io naklonost naroda.R Moemo nauti #ezoseajne odrasle kako apuu dok on prolaziI QNvo Marijinog nezakonitog sina. Moete li zamisliti da neko izmisli tako uvrnutu priu da je zatrudnela sa $ogomS DaS DaSR )ako se Isus oseao3 Moe nam pomoi da se #olje oseamo ako samo znamo da je *n podneo sve na ta smo mi ikada #ili pozvani da pretrpimo. QEer nemamo %isokog svetenika koji ne moe saoseati sa naim sla#ostima, ve je u svakoj taki #io iskuan kao i mi, ali #ez greha.R /Eevrejima 9I>! N)E%0. 8ko ste rtva emocionalnog zlostavljanja, crpite nadu iz ovog udesnog o#eanja vaeg *ca ne#eskog, punog lju#aviI

F/ada 6e vidjeti narodi pravdu tvoju i svi 4arevi slavu tvoju, i pro1va6e@ se novijem imenom, 0oje 6e usta ospodnja i1re6i5 I bi6e@ 0rasan vijena4 u ru4i ospodnjoj i 4ars0a 0runa u ru4i 2o3a svoje3a5 Ne6e@ se vi@e 1vati ostavljena, niti 6e se 1emlja tvoja 1vati pusto@, ne3o 6e@ se 1vati milina moja i 1emlja tvoja udata, jer 6e@ biti mio ospodu i 1emlja 6e tvoja biti udata5 Jer 0ao @to se moma0 eni djevoj0om, ta0o 6e se sinovi tvoji oeniti tobom,7 i 0a0o se raduje eni0 nevjesti, ta0o 6e se tebi radovati 2o3 tvoj5A Isaija : I "!.

>BA

D PO !A"!JE &O SA' JAG NED#(NO DE/E I!I S/RAS/"ENA ODRAS!A OSO2A
QSe&s9a(na z(o9+o$re)a je +os(e'nji 9'ara* &oji

o1e$a '9-9 9 +os(e'njoj iz'aji, izr9,9j9i se 9/ivanj9 9 (j9's&i1 o'nosi1a i iz(evaj9i +rezir na 9z)9'(jivos$ s$ras$i.R 1an $. 8llender
< ezdesetim godinama prolog veka o#javljena je auto#iogra(ija koja je okirala celu 8meriku. Napisala ju je ena koju znamo kao 7i#il i koja je pretrpela nezamislive seksualne zloupotre#e. Njena oteenja se osjeaju u njenom ivotu sve dok nije u oajanju potraila pomo psihijatra. < procesu oporavka, ona je pokazala #izarno veliku koliinu od preko petnaest razliitih linosti. 7i#ilina pria, koju je otkupio Dolivud, pomae nam da postanemo svesni psihike #olesti poznate kao 2oremeaj %iestruke 6inosti. /2%60. Fledajui (ilm, oso#a poinje da shvata haos koji #olest stvara u ivotima i odnosima njene rtve. < 7i#ilinom sluaju, ona se prelomila u alternativne Qdruge oso#eR da #i podnela teki (iziki, psiholoki i seksualni #ol koji je iskusila u ranom detinjstvu. 7vesno pamenje o svojoj zloupotre#i, gomilalo se u njenom nepristupanom podsvesnom umu. Ipak trauma tih ranih dogaYaja uzrokovala je prelamanje njenog ja i podstreklo njenu nemogunost da shvati ta joj se desilo.

>BB

Rezultat je #io da je 7i#il pronala da joj njen ivot izmie i njeni odnosi sa drugim ljudima posru i izumiru. *no ta je oajniki tre#ala @ lju#av i prihvatanje @ ona nije mogla da prihvati jer nije mogla da veruje samoj se#i. Njen oseaj za linost je #io pregaen i zaro#ljen. Njene razliite linosti, koje su se pojavljivale na sceni niodkuda, jednostavno su ukazivale na #eznaYe u njenom ivotu. 7i#ilinu seksualnu zloupotre#u je zloinaki poinila oso#a koja je tre#ala da da je naj#rinije vaspitava @ njena majka. )ad je veza lju#avi koja je tre#ala #iti prisutna izmeYu roditelja i deteta nedostajala, to je rezultiralo iskustvom od#acivanja @ oseaja nepripadanja, da si gu#itnik, #ez vrednosti i uopte nevaan. +akoYe je tano da i naj#riniji roditelj poseduje potencijal da stvori i najtee tete. )ada roditelj sa jedne strane pokazuje lju#av i o#oavanje a sa druge strane poniava i ini nasilje, te pomeane poruke kod deteta stvaraju psiholoki haos. < sutini, sve seksualne zloupotre#e proizvode oseanja od#ijanja kod rtve. 1r. 1an $. 8llender u svojoj klasinoj knjizi Ranjeno srce opisuje seksualnu zloupotre#u kao izdaju, Qzanemarivanje ili tetu nanetu neijem dostojanstvu kao rezultat neije predanosti da ivi ivot nezavisno od $oga.R Jinjenica je da sa $ogom uvek postoji prihvatanje, #ez $oga ne postoji nita osim od#ijanja. 8llender dalje izjavljuje da seksualna zloupotre#a ima tri nivoa. QFreka porodice da neguje dete pre zloupotre#e, izdajniki in poinitelja zloina, i nedostatak zatite od strane roditelja koji nije zloinacR />&'0. *d#ijanje je prisutno na svim nivoima. 2rvi nivo je porodino okruenje koje ne nudi negu. )ada se osnovne potre#e detete ne ispune, dete tumai to izostavljanje kao od#ijanje. Na drugom nivou, nagonei dete u ulogu odrasle oso#e dete se od#ija kao neduno neseksualno dete. I na treem nivou, nedostatak zatite od strane porodice daje

''

jasnu poroku da dete nije vredno takve vrste #rige i panje koja je mogla spreiti zloupotre#u, ili ako je ne spreiti, u najmanju ruku ne #i #ila pometena ispod tepiha u cilju da se zatiti porodino ime ili sam poinilac zloina. 1eca se oseaju od#aeno kada misle da su drugi mnogo vaniji nego to su oni. )ada deca osete od#ijanje, lavina ruilakih oseanja i ponaanja se sruava na njihI #edna samo"vrednost, strah, uznemirenost, krivica, depresija, ljutnja, neprijateljstvo i agresija. Jinjenica je da deca /imajui od $oga ugraYen so(tver koji sadri zakone za zdravo (unkcionisanje uma i tela0 nisu pripremljena na upoznavanje seksualnosti. 7ve dok anatomija i psihologija tela nije dovoljno zrela da upravlja seksualnim ponaanjima um nije sposo#an da shvati du#ine i znaenje seksualne intimnosti5 %eina procenjuje da se seksualna zrelost /ne odnosi se na mogunost razmnoavanja0 deava u do#u od osamnaest godina. $oji zakoni uma zahtevaju da se seksualni odnosi deavaju unutar o#aveza #ranih zaveta, i svako drugo seksualno ponaanje van te granice je u direktnoj suprotnosti prema zakonu, stvarajui unutranji nered i krivicu. < detinjstvu seksualna zloupotre#a, vrednost deteta se svodi na seksualne usluge koje ono o#ez#eYuje. 7eksualne zloupotre#a menja pravac detetove samo"vrednosti od onoga ta dete jeste do onoga ta dete ini. ,a dete, seksualna zloupotre#a esto stvara (izike kao i psihike patnje, ponekad tako teke da jedini nain na koji um i telo mogu da ih podnesu je da se potuno razdvoje, da se podele tako da se #ol ne moe osetiti. Mnoge odrasle oso#e, ija istorija #elei ponovljene seksualne zloupotre#e svedoe da su Qgledali njihovu linu zloupotre#u da se deava sa neke druge take u so#i.R *vo esto stvara osnovu da 2%6 iTili neophodnost da se iskljue oseaji kada se

'>

drugaija situacija u ivotu javi da ugrozi (iziku ili emotivnu #ez#ednost. ,loupotre#ljena deca, kao dodatak (izikom i psihikom #olu kojemu su izloeni, esto ive pod pretnjom da ako se kae istina, oni e #iti u#ijeni. Malena deca nemaju mesta da potrae #ez#ednost, jer #a oni koji #i ih tre#ali zatititi su ili krivi za tetu ili je detetu reeno da ako kae, da e otac ili majka takoYe #iti u#ijeni. *vo nagoni zloupotre#ljavano dete u nevidljive muenike elije, zakljuane unutar zatvora lai i Qprljavih malih tajni.R *ve rtve su izolovane od onih koji #i ih tre#ali ili mogli sluati, teiti ili iz#aviti. 8ko ne postoji mesto za zloupotre#ljavano dete da kae ta im se desilo, oni dre taj #ol i proivljavaju ga iznova, poveavajui tetu. Kada bi postojalo bezbedno mesto za decu da podele ta im se dogodilo, te bri ne i pa ljive osobe koje bi ih sasluale, ubedile ih da nisu uinili nikakve greke, da ih cene, i preuzmu neophodne korake da se prekine zloupotreba i da se zloinac prepusti pravnim posledicama, uticaj bola i emotivna kon!uzija moe biti znaajno smanjena" <mesto toga, mnogi roditelji sa#otiraju proces oporavka sa nenamernim smetanjem krivice na dete uvajui tajnu u cilju zatite porodinog imena, poinioca zloina, ili ak crkvene organizacije. +eret krivice koji u potpunosti tre#a da #ude na drugima se tako smeta na samu rtvu. ,loupotre#ljavana deca poinju da se plae svih ostalih koji mogu imati mogunost da ponovo zadaju istu tetu nad njima. +o je previe est sluaj pa se oni povlae u svet njih samih. 2otre#a dece koja nemaju potpune, zdrave i zatitnike roditelje je pogreno protumaena od jednih, te pogreno koritena od drugih kao poetak koji ih oekuje da #udu ponovno zloupotre#ljeni. 1eca kojima je #ila

'

nanesena teta u ranom detinjstvu, ini se da privlae sa primamljivim magnetizmom one koji e ih ponovo zloupotre#iti. +ada, poto su njihove granice unitene ili teko oteene, oni su ranjivi na pri#liavanje ili napade ostalih. )risti je #ila rtva incesta od njene kolevke do sredine njenih tinejderskih godina. Njena jedina seanja na detinjstvo su #ile zloupotre#e koje je ona patila od strane svog oca. $ila je silovana dva puta u njenim tinejderskim godinama, dva puta se udavala za ljude koji su je (iziki, emocionalno i seksualno zloupotre#ljavali, i na kraju za oveka koji je postavio sta#ilnost u njihovom #raku i svoju o#avezanost prema njemu na njenu spremnost da se susretne sa njegovim seksualnim zahtevima. +una je injenica da )ristina pria o ranoj seksualnoj zloupotre#i nije i jedina. 1r. 6lo5d deMause, predsednik MeYunarodnog udruenja istorije psihologije, podneo je izvetaj u u radu koji je izloio >BB9. na 8merikom udruenju psihijatara, QEa sam zakljuio da stvarna stopa seksualne zlupotre#e u 8merici je :'Z za devojice i 9!Z za deake, oko polovine direktno incesta.R 1ruge nacije na zapadu su napravile jo paljivije studije. 7kora kanadska studija po Fallupu na dve hiljade odraslih oso#a je proizvela skoro identine stope onima koje su pronaYene u 7jedinjenim 1ravama. 2orodina seksualna aktivnost u Eunoj 8merici @ uglavnom rairena homoseksualno kao deo mao seksualnosti @ smatra se jo rairenijom. < Nngleskoj, nedavni $$K"ijev program QJuvanje deceR ispitivao je svoje enske sluaoce @ veinom preko uzorka priznavanja sa odstupanjem @ da li se seaju seksualnog uznemiravanja, i od !&' analiziranih odgovora A&Z se sea da je neko dotakao njihove genitalije, : Z se sea stvarnog odnosa. < Nemakoj je Institut za detinjstvo nedavno zavrio anketu meYu kolskom decom

'&

,apadnog $erlina u vezi njihovih seksualnih iskustava, i A'Z je izvestilo o seksualnom uznemiravanju. Izvan ,apada, seksualno uznemiravanje dece je rutinska praksa u veini porodica. 1etinjstvo u Indiji poinje, prema posmatraima, kada je dete redovno mastur#iralo delovanjem majke, devojica Qda lepe spavaR, deak Qda se oseti mukarcem.R 1ete spava u porodinom krevetu, #iva svedok i najee uzima uea u seksualnom odnosu meYu roditeljima. 1ete se esto QpozajmljujeR da spava sa produenim lanovima domainstva, prema indijskoj poslovici da Qza devojicu da #i #ila devica od deset godina, ona mora da nije imala ni #rae, ni roYaka ni oca.R /Neo#javljeni manuskript, #storija zloupotrebe dece, dostupno kod MeYunarodnog udruenja istorije psihologije, na adresi >9' Riverside 1rive, NeL [ork, NeL [ork, >'' 9.0 1r. 1eMause prelazi na izvetaj da )ina, Eapan i druge zemlje 1alekog i $liskog istoka imaju istu praksu zloupotre#e. Eedna od najokantnijih praksi koje on opisuje je ritual meYu arapskim porodicama kada sakaenje enskih genitalija sa klitoridektomijom i odstranjivanjem usmina ime se zavrava mogunost devojke da ikada oseti seksualno zadovoljstvo. Neverovatno, ovakva okrutnost se o#avlja od strane drugih ena, jer njihovi muevi vie vole seksualne odnose sa malim devojicamaS Mala deca koja su seksualno zloupotre#ljavana ive u strahu da e se zloupotre#a ponovo dogoditi, a to je mogue da se dogodi u #ilo koje vreme ili na #ilo kojem mestu. 8li ovaj strah, pre nego da smanji ansu da se iz#egne strana situacija u #udunosti, samo je poveava. 1rugim reima, strahovanje o seksualnoj zloupotre#i gotovo uvek priprema rtvu da joj se to i dogodi. *vo je suprotno zdravom koritenju straha, koje uzrokuje da se neko #ori ili

'9

po#egne. <mesto toga, seksualna zloupotre#a proizvodi paralizirajui strah koji spreava rtvu da jednostavno kaeI \Ne-. Franice su tako smrvljene da rtva ak ne zna da ona ili on ima pravo na od#ijanje. %ratimo se na )ristinu priu da ovo ilustrujemo. ,loupotre#ljavana kao dete i strahujui od daljih zloupotre#a, ona je postala rtvom svakog narednog mukarca u njenom ivotu jer je #ila tako nevoljna. Muka (igura u njenom ivotu u godinama kada se njen karakter o#likovao, koji je tre#ao da #ude pravi, zdravi tatica, #io je umesto toga oajniki poremeen zloupotre#ljiva. I tako, poto nije #ila cenjena i uvaavana kao mala devojica od strane svog tatice, ona je eznula za ovekom koji e popuniti njene potre#e iz detinjstva za #rigom, toplinom i privrenosti. <mesto toga ona je tragala za ovekom poput njenog +atice jer je to #ile sve ta je ona poznavala. Njena nematina je glasno vritala da se automatski povratila na ono to je #ilo QnormalnoR za nju i trpila je jo vie seksualnih zlupotre#a da #i se njene potre#e ispunile. ,drav strah je rezultat primanja svih neophodnih emocionalnih potre#a iz detinjstva da se do#ije oseaj se#e koji omoguava decu u razvoju da odrede zdrave granice za njihovu linu #ez#ednost. 7eksualna zloupotre#a otklanja neiji oseaj linosti, i dete ostaje zapleteno sa zloupotre#ljivaem, oseajui se odgovornim da zadovolji sve njegove potre#e. ,loupotre#ljavano dete je optereeno sa odnosom lju#avi i mrnje. ,akon uma je da Qpotuje svog oca,R i tako e zloupotre#ljavano dete, koje je postalo odrasla oso#a, #iti posluno zakonu da je privlano ljudima poput njenog oca i kao rezultat #iva konstantno nanovo zloupotre#ljivano. Neke ene se tako plae svojih oeva da e traiti ljude koji su ekstremno #ez#edni, ljude od kojih nisu primale seksualne zahteve ili ljude za koje one primete da ne

'!

izraavaju seksualnu elju prema njima. < svakom sluaju, kada se uda za mukarca poput tatice ili potpuno razliitog od tatice, devojka je ponovo zloupotre#ljavana u #raku. )ako3 Ili poput )risti ona je nanovo #ila zloupotre#ljavana seksualnim prohtevima njenog oveka ili poto je nauila u detinjstvu da je ona vredna samo za seksualna zadovoljstva koja moe da prui, ona je emotivno i seksualno uskraena od strane oveka koji od#ija i seksualno iz#egava. *na zakljuujeI Q8ko moj mu ne osea seksualnu elju za mnom, ja sam #eznaajna. Ea nemam vrednostSR $ilo #i do#ro napomenuti da se enimo sa ljudima slinih nivoa oteenja. Jovek voYen seksualnim po#udama ili seksualno zavisan ima svoje loe detinjstvo, koje uzrokuje njegove nagone. 8 ovek koji iz#egava seksualnost takoYe ima svoj prtljag iz detinjstva koji ga onemoguuje da kontaktira sa enom na zdrav emotivni i seksualni nain. %ikina pria ilustruje ovu taku. %iki je samo prola (azu ljuljake kada je poela da trai #ez#ednost male #ele crkve jednu ulicu udaljenu od njene kue. Mta joj se desilo kod kue #ila je misterija. *na je znala da pati ali nije imala ideju da e (izika #ol rezultirati emocionalnom koju e ona nositi u godinama koje dolaze. +amo ispod klupe u tiini svetilita vrsto je drala svoju lutku i stvorila imaginarnu porodicu gde nema vritanja i dranja, nema nastupa #esa ni nasilja nd njom, i gde nije #ilo nonih poseta pijanog oca njenom krevetu. %iki je #ila jedno od jedanaestoro dece, drugo posle najmladjeg. Njena porodica je ivela u siromatvu, sa ocem koji vei deo prihoda popije. Majka je radila u njihovoj maloj koli#i trudei se da odri istou, a van nje da dopuni prihode njenog radnog mua. Jesto je #riga o mladjoj deci padala na starije kerke koje su mrzele umetanje male #e#e u njihove tinejderske ivote. 7tarije devojice je (iziki zlostavljao sopstveni otac to je

':

posmatrala majka koju je takodje (iziki zlostavljao. 1rugi mukarci su dolazili u njihov dom kad je otac #io na poslu, i majka ih je za#avljala ali deca nisu shvatala puni smisao tih deavanja medju odraslima. %iki je postala poslednja rtva incesta kad je imala tri godine i sea ga se kako joj prilazi dok ona lei u svom krevetu. 7mrad piva iz njegovog tela i oseaj dok njegova neo#rijana #rada golica njeno neno lice pratio je #olan napad u njeno maleno telo. *na je z#og toga redovno pikila u krevet. 7vako jutro kad su sestre dolazile da ga nameste zgra#ile #i %iki za plavu kosicu i trljale joj lice o mokar arav kao da dresiraju kue. ,atim #i #acile njeno maleno telo u krevet i umotale %iki u njega. +u #i ostala nekoliko sati pre nego to #i je oslo#odio neko od lanova porodice. Nekad #i je ostavili da se smrzava napolju zakljuavi joj vrata. )ada je %iki prvi put govorila o svom #olnom detinjstvu, govorila je samo o (izikom zlostavljanju. Njeno seanje na seksualno zlostavljanje se nije povratilo sve dok kasnije nije postala spremna da prihvati istinu, udje u sistem podrke i nege i poveruje $ogu da se osloni na Njega da je nosi, i pomogne joj da to progura. +og jutra nakon to joj se vratila i poslednja loa uspomena, pozvala je svoju najstariju sestru da proveri kako i da li je to zaista #ilo tako. 7aznala je da su je, osim oca, koristila i starija #raa, njihovi prijatelji, pa ak i drugi mukarci iz porodice. %ikin proces isceljenja poeo je kad je saznala istinu i #ila spremna da se upusti u proces da ukloni #olne emocije iz seanja o svojoj prolosti. Nekoliko meseci kasnije poela je da svog mua gleda drugaijim oima. *djednom joj je sinulo zato se oseala tako izolovano u #raku? mora da je i 1ejv #io zlostavljan. Neno je poela da postavlja pitanja, ali on je imao samo par odgovora. Eednog popodneva dok je prelistavala novine, %iki je pomislila na novu mogunost. Q1a li je

'=

mogue da je i 1ejv #io rtva incesta3R 7etila se kako je u#rzo nakon njihovog venanja videla 1ejvovu majku kako mu pere ledja dok je on sedeo u kadi. %iki se paralisala. Njen #es je dostigao vrhunac i eksplodirao kasnije kada su #ili sami. QNemoj da si ikada vie dozvolio da te ta ena vidi golog. Imala te je dok si #io dete, ali sada si mojSR ,atim joj je dola slika njihove noi na medenom mesecu. 1ejv je do#io so#u sa spojenim krevetimaS 7ea se kako je leala ne jednom od njih dok se on tuirao, i razmiljala koju e stranu da iza#ere. Izaao je u svojoj pidami i stajao tako zurei pogledom as u jedan, as u drugi krevet. ]utala je. Na kraju je uao u drugi krevet. 6eala je tako dvoumei se izmedju gneva, od#acivanja i tuge i tiho suzama kvasila jastuk. +iho je vrisnulaI Q,ato svaki drugi ovek u mom ivotu eli da stavi svoje ape na mene a onaj koga ja volim sa #ranom dozvolom, ne eli ak ni da me pipne3 Ne razumem.R < to vreme kad je do#ila novi pogled na mogunost da je 1ejv #io zlostavljan, %iki i 1ejv #ili su venani >B godina. 1u#oko u se#i je razmiljalaI Q*dakle su uopte dola naa deca3 Nai seksualni odnosi su #ili tako retki da mora da su vantelesno zaetaSR ,atim je dola nova misaoI Q*n je mukarac. )ako zadovoljava svoje seksualne potre#e3R Razmiljala jeI Q*n ne #i iskoraio iz naeg #raka3 Ne 1ejvS 1a li #i3R <#rzo nakon toga otkrila je kako se zadovoljava i shvatila da je mastur#acija #ila put koji je on iza#raoS *vo ju je pokosilo. Q,ato3R sa mukom ga je pitala. Q1a li sam toliko runa da ne moe da me podnese3 1a li te to stvarno vie ispunjava nego uivanje sa mnom3R 1ejv je utao. 8li ok da je njegova gadna tajna otkrivena i gledanje na neverovatan #ol koji je to nanelo eni koju je o#oavao naterali su ga da kopa po svojoj prolosti. ,ajedno su otkrili da je u podsvesti nosio

'A

zlostavljanja. I zajedno su poeli da demoliraju prolost i grade #udunost. Moda se pitateI Q,ato #i se neko okrenuo mastur#aciji radije nego voljenom #ranom drugu3 < naem iskustvu sa savetovanjima otkrili smo da zakon veze uma i tele kae da kada ovek primi enin emocionalni prtljag, njegovo telo esto zahteva seksualni izraz. < 1ejvovom istraivanju on je otkrio da je on nosio emocionalni teret koji je njegova majka, iz svoje #rane potre#e, poela da istresa na njemu u ranom detinjstvu. 8li $oji zakon u umu kae da ne moe #iti seksualno sa svojom majkom, tako da se on okrenuo samozadovoljavanju. )ad je 1ejv prepoznao tu istinu iz svoje prolosti, ne samo da je #io voljan ve i snano eleo da ostavi majin teret i povee se sa svojom enom. ,loupotre#ljavanje se razlikuje od incesta u tome da poinilac nije pripadnik porodice. *n ili ona mogu #iti porodini prijatelji, #e#isiterka, susedi, ili potpuni stranac koji se sa detetom ponaa na seksualan nain stvarajui mu strah. *vo moe #iti pogled, rei, neprilian dodir ili snoaj. 1un je ila u prvi razred. Eednog dana kad se vraala u kolu sa pauze za ruak, jedan nepoznati auto se zaustavio pored nje. Eedan ovek koga nije poznavala ponudio joj je okoladicu i vonju do kole. Naivna, ona je prihvatila. 1ogadjaji sledeeg sata postali su temelj za kon(uziju, strah i krivicu koji su trajali do njenih etrdesetih. +aj stranac ju je odvezao do ume. +amo je otkrio svoje genitalije, naterao je da ih dodirne i kad se zadovoljio odvezao nazad u kolu. )ad je ula u uionicu, njena uiteljica je ljutito upitalaI Q2a, gospodjice gde si ti do sada3R 1in nije imala odgovor. )ako da estogodinja devojica opie ta joj se tek dogodilo kad je paralizovana od straha i ne zna rei kojima #i to o#jasnila3 +o to nije dala odgovor raz#esnelo je uiteljicu koja je to shvatila kao

'B

uvredu. 7tvarila je kapu za krivce na njenu glavu i stavila je da ceo dan stoji ispred razreda. 1un je #ila kanjena z#og zlostavljanja, i interpretacija u njenom dejem umu #ila je da je itav dogadjaj #ila njena greka. Naalost, ni kua nije #ila #ez#edno mesto i tako ona nikad nikome nije ispriala istinu o onome to se dogodilo tog dana. < njenim ranim etrdesetim godinama, 1un mi je prila /Nensi0 poto je pratila seminar. QMta nije u redu sa mnom3R upitala je. Nije htela da mi da prednost da znam njenu istoriju ili simptome, insistirala je da dam dijagnozu posmatranjem. )onano skinula je naoari i zgadjeno upitalaI Q,ar ne vidite da nemam ni o#rve ni trepavice3R Iskluile smo (iziku #olest, a onda sam upitalaI Q7a koliko godina ste prvi put doiveli seksualno zlostavljanje3R 1un nije znala da joj je tajna koju nikad nije ispriala prouzrokovala ivot pun #ola? da je anksioznost koju je oseala poticala od prvog incidenta seksualnog zlostavljanja kad joj je #ilo est. Navika upanja o#rva i trepavica poticala je od #rige i straha koji je oseala pitajui se kad e se to ponovo dogoditi. Mnogo puna seanje na dogadjaj lei neaktivirano do jednog trenutka kad se u intimnosti #ranog kreveta ne okine okida potisnutog seanja na #ol i ponienje. )ada ono izadje na povrinu, zamilja se da je drug u tom krevetu zapravo poinitelj. ,aledjena od straha, rtva se sea prolosti i doivljava za#rinutost nad #udunou. /Nensi0 Hivo se seam trenutka kad telo reaguje oseala sam se uskomeano novopojavljenim seanjem. )ako da ena o#jasni muu da njeno ukoeno telo reaguje na onog starijeg oveka preko puta ulice koji je iskoristio njeniu ranjivost kad je #ila tek mala devojica3 7trah koji sam oseala u tom trenutku #io je nem. Nije #ilo ansi da kaem Ronu. 8ko kaem istinu, plaila sam se da u #iti

>'

od#aena kao poslednje dju#re. 2redvidjala sam da nee poverovati mojoj prii i da u ponovo #iti od#aena. 2etnaest godina sam ivela sa sveu o tome ta se dogodilo ali nisam mogla da podelim svoju tajnu. 2osledice ove istine su me previe plaile. 7talno iznova Ron i ja #i raspravljali o naoj seksualnosti, i svaka diskusija #i me odvela u du#lji oaj. $ila sam sve vie u#edjena da sam ja #ila kriva za Ronovo nezadovoljstvo naom seksualnom vezom. 1ve godine pre nego to sam podelila svoj istorijat sa Ronom, postali smo svesni uticaja povrede u detinjstvu na razmiljanje, oseanja i ponaanja u odraslom do#u. )ad je Ron konano priznao svoju seksualnu preoptereenost /nagon0, koja je potekla iz njegovih povreda iz detinjstva, skupila sam hra#rost da podelim svoje. Moda ovog puta neu #iti okrivljena za sve to je on mislio da nije u redu s naom seksualnom vezom. /Ron0 Morao sam propisno da uim o tome kako seksualna povreda utie na oveka i #ranu vezu pre nego to sam postao spreman da priznam da neto nije u redu sa mnom. 2oto ljudi trae krivicu za sve pro#leme u odnosima izuzimajui se#e, ja sam naao metu u Nensi. $io sam u#edjen da kad #i samo ona... onda #i seksualni deo naeg #raka #listao. Ea sam #io od#aeno dete i nisam imao pojma da se nedostatak dodira izraava u ponaanjima slinim seksualnom zlostavljanju. +akodje nisam prepoznavao uticaj seanja na iskustvo u plivakom klu#u kad mi je #ilo 9 ili ! godina. < tom klu#u gde sam uio da plivam, nikome, ukljuujui instruktore nije #ilo dozvoljeno da nosi kupae gae u #azenu. Hivo se seam da sam #io pozvan da izadjem iz #azena, uo sam zvidaljku i pokazan rukom pravac ka svlaionici. 2osle vrata svlaionice sve je mrano, ali moj #es je neopisiv. Neto se dogodilo u toj svlaionici ali ta, ne znam. 8li znam da se neka od nasurovijih zlostavljanja deavaju u svlaionicama.

>>

)ad sam imao B godina, jedan stariji tinejder iz mog komiluka me je maltretirao. +o iskustvo, #olno, poniavajue i meni odvratno nateralo me je da postavim pitanjeI QMta je to tako enstveno u meni to stvara poudu kod mukaraca3R +o pitanje koje se stalno ponavlja u mislima tera deaka da pokua da dokae svoju muevnost kroz veliki #roj osvojenih ena. Nikad nije dovoljno. 7ve dok ostaje sumnja, mora da postoji jo jedno osvajanje. +raio sam #ilo kakav znak od ene da je zainteresovana za mene, ak i njen najmanji osmejak mi je govorio da moe #iti da sam seksualno poeljan. $io sam tako prazan, od#aen, sa tako velikim potre#ama, tako eljan prihvatanja, da sam svuda traio zadovoljenje potre#e da #udem dodirnut. Rano izlaganje pornogra(iji, mastur#aciji, voajerstvu, salonima za masau sve je to postalo sredstvo da ispunim tu prazninu u svom ivotu koja je nastala nedostatkom majinog dodira i pitanjem moje mukosti. $io sam tako ranjiv na tom mestu da ako #ih imao mukarca punog lju#avi i prihvatanja koji #i inicirao seksualni kontatk, moj heteroseksualni identitet #i mogao #iti izgu#ljen. +ek kada sam razumeo svoju od#aenost i poeo proces eliminisanja svojih negativnih emocija vezanih za to, moja preoptereenost je poela da se smanjuje. ,ato je seksualno povredjivanje tako uo#iajeno3 ,ato traiti itavo poglavlje na posmatranje tako velikog zlostavljanja. 7etite se da 7otona ima cilj, a to je da uniti. 7eksualna povreda udara u centar ljudskog identiteta. *na sa#otira oseaj vrednosti. *tima i (iziko oseanje se#e. 1aje jasnu poruku da sam vredam samo ako sam iskorien i zloupotre#ljen i ako nikada ne ostvarim #lisku emotivnu vezu.

>

Mokantne statistike javljaju da je veina ena koje se prostituiu u detinjstvu #ila rtva incesta. ,#og neispunjene potre#e za zdravim i itavim ocem, ove ene seksualno trae i to doivotno oveka koji e im #iti tata kog nikada nisu imale i za kojim imaju oajniku potre#u. *ve ene prerano naue da mukarci koji im plaaju seksualne usluge nisu kali#ra QocaR jer zdravi oevi nisu seksualno sa svojim erkama. < oajanju z#og neispunjenih potre#a, ove ene se okreu drogama i alkoholu da otupe #ol i oseaj praznine z#og nedostatka emocionalne veze sa mukarcem. 7eksualno zlostavljana rtva veruje u la da je 0oren intimnosti u seksualnoj podlozi, a zapravo je u samospo1naji i samora1umevanju i spremnosti da se podeli sa dru3ima. 7eksualna povreda iz rtve izvlai oseaj se#e. %i ne moete da razumete neto to ne shvatate da postoji. Moete (iziki oseati, ali dua je nema. $ez identiteta, potraga za ispunjenjem je usredsredjena na pukoj spoljanjoj stimulaciji. Q+ragedija zlostavljanih,R kae dr 1an 8lender, Qje da uivanje tela postaje osnova mrnje sopstvene dueR /Ranjeno srce, A!0. *va samomrnja ini intimnost neostvarivim snom. +ek kad dodje do isceljenja i povrati se identitet oso#a moe nai intimnosti tela i due. Naa prijateljica 2risila, u svom oajanju da pronadje se#e, zapisala je ove ree, koje pesniki opisuju lomljenje njenog tela i due i svoje najdu#lje enje da otkrije smisao se#e. Nazivala ju je \nestala oso#a.+a ena, gde je +a, to \ja- tre#a da je *dlutala li je Eednog dana )ad nisam gledala3

>&

*stavila sam je, mislim Naputenu pored puta, tamo $ilo je to davno. )ako sam mogla da uinim Neto tako strano Naj#oljoj se#i3 *prosti mi, sestro 2rodadoh te je(tino.

>9

DI PO !A"!JE 2O(JI P!AN >A OPORA"A&

QNis1o o',ovorni za ono -$o nas sna(azi, sa1o za ono na ;e19 se za'r/i1o..R 2onekad moete osetiti veliku od#aenost kako vam sedi na grudima, mrvei vam ivot i dah. Ili se moda oseate kao Nskim ri#ar koji se #udi posle dremke i vidi da je sam, pluta na maloj santi leda, okruenoj ledenim morem. 1a li ste nekad u ivotu osetili da ne moete vie da izdrite @ kao mae koje visi o#eeno o granu nekog drveta u nadi da je spasilaka ekipa krenula3 1a, to jeS *d najvee je vanosti da razumete da oporavak ne dolazi itanjem knjige, sluanjem kasete, prisustvovanjem predavanju, ak ni arkom molitvom. *d poetka vremena, na neprijatelj je stvarao prilike da ukrade, u#ije i uniti svakog od nas /Eovan >'I>'0. *n je ovaj proces za vau duu poeo i pre nego to ste se vi rodili i dozvolio prethodnim generacijama vae porodice da vam prenesu svoj nerazreeni emocionalni #ol / Moj 'I!,:0, podeevajui va neuspeh. < dejim godinama kada se (ormira karakter, 7otona je sa zadovoljstvom gledao da vae potre#e sigurno ne #udu zadovoljene. ,apravo, on se po#rinuo da vai roditelji verovatno nisu ak #ili ni svesni da je $og u

>!

vas ugradio so(tver koji zahteva da vae osnovne potre#e #udu namirene da #iste razvili karakter slian naem ne#eskom *cu. $ilo vam je potre#no prihvatanje oca i majke koji e o#likovati zdrave muke i enske karakteristike. +re#alo je da #udete #ezuslovno voljeni, samo zato to ste vi " vi, i #ila vam je potre#na prednost razvijanja u lju#avi vaih roditelja na naj#olji mogui nain u svakom stupnju razvoja, i primanja te lju#avi. $ilo vam je potre#no da #udete upoznati, prihvaeni, sasluani, ukljueni, i smatrani vanim. $ilo vam je potre#no dokazivanje, rei ohra#renja i hvale @ ne samo za postignua, ve i line oso#ine. $ila vam je potre#na podrka, davanje snage i pomoi za postignua. $ilo vam je potre#no poverenje u vae roditelje @ sposo#nost da se oslonite na njih u pogledu zadovoljavanja (izikih i emocionalnih potre#a dok ste sazrevali. $ilo vam je potre#no znanje i uputstva kao i vaa radoznalost. $io vam je potre#an siguran dodir #rine panje #ez straha od #ola ili napada. $ilo vam je potre#no usmeravanje @ neno treniranje za donoenje odluka i upravljanje so#om. $ilo vam je potre#no aktivno uestvovanje i zainteresovanost drugih znaajnih lica u vaem ivotu. $ilo vam je potre#no vreme posveeno samo vama. $io vam je potre#an oseaj sigurnosti, mirnog doma, iste radosti magije ranog detinjstva, udo#ne svakodnevice tako da ivot #ude predvidiv i postojanost znanja da e nametnute posledice #iti zasnovane na principima, ne emocijama.

>:

I tre#ala su vam krila. 7lo#oda prilagodjena uzrastu i nivou zrelosti, da sami donosite odluke za svoj ivot. 8li, kako stvari stoje, vi niste do#ili sve to vam je #ilo potre#no. 7amo nekoliko njih moda jeste. +o je 7otonin plan. *n eli da vas zaro#i u svoju mreu dis(unkcije gde e nad vama gospodariti nereeni emotivni #ol vae prolosti. 8li $oji plan je da vam da ivot, i to u o#ilju /Eovan >'I>'0. Isus govoriI \7a mnom, #iete zaista slo#odni.- /Eovan AI&:0. 2salam >9:I=I \Fospod daje slo#odu zatoenicima.- 8 u Isaiji 9 I= Fospod je o#eao da e \otvoriti oi slepima, i oslo#oditi sunje iz zatvora i oslo#oditi iz tamnice one koji sede u tami.- /NI%0 )ada vi, kao uzdrmani zatvorenik, odluite da vie ne moete da toleriete zidove od#acivanja, eline emocionalne reetke, ili tamu depresije koja je dopuzila u vau duu, vreme je da sledite $oji plan oporavka. $eg ka svetlosti istine i slo#ode koju donosi, zahteva znanje, vreme, i planiranje. 2ogreni iz#ori vode u du#lje oajanje. $eg iz zatvora ukljuuje strategiju primenjivanja tog steenog znanja na zatvorenikova ranija iskustva vremenskog rasporeda i zatvorske od#ram#ene navike pre nego to se usudite da iskoraite izvan zidova koji su tako dugo #ili vaa lana sigurnost. )onano, dolazi dan da odradite sve to ste planirali da preduzmete akciju koja e vas reiti vae zaro#ljenosti. 8ko precizno pratite plan i uspeno po#egnete iz zidova koji su vas tako dugo drali u zamci, moete odahnutiS ,ato3 ,ato to vaa ankcioznost, va #es, vai strahovi koji su #ili deo vaeg ivota u zatvoru nestajuS Nestali

>=

suS )onano ete #iti slo#odniS *poravak je proces. ,ahteva ista 9 koraka za svakog zatoenikaI stei znanje, primeniti ga na se#i, aktivno reavati nedovrena pitanja i uiniti #ol manje #olnim.

Sti4anje 1nanja
2rvo, morate nauiti o zatvoru uma koji te zaro#ljava i usmerava tvoje misli, oseanja i ponaanja. *no to ste proitali u ovoj knjizi, o od#aenosti i njenim posledicama, o nezadovoljenim potre#ama i pretrpljenim zloupotre#ama, jeste osnovno znanje. Morate znati ta je ljudskom umu i telu potre#no pre nego to to uporedite sa onim to ste do#ili kroz lina iskustva sa $ojim idealom za vas. Morate takodje nauiti kako roditelji utiu na ivot svoje dece, stvarajui emocionalnu nezrelost i zavisnost, iskrivljavajui deju sliku o $ogu. *no to mislite i oseate odluuje kako ete se ponaati i da li e va ivot #iti uspeh ili promaaj. Drianski i svetovni pisci su mnogo pisali na ove teme, a oso#a koja je oz#iljna u vezi leenja prihvatie prednost ovih izvora. Jetiri najpreporuljivije knjige su 1avid 8. 7eamands \Isceljenje za oteenje emocije-, \Isceljenje uspomene-, \*d#acivanje detinjastih stvari-, i \7amo ako.- )njiga Rich $uhler \$ol i pretvaranje- je od pomoi za otkrivanje uzroka vaih medjuzavisnosti. \Isceljenje oiljaka emotivnog zlostavljanja- Fregor5 6. Eantz je od velike pomoi. 8 ako ste #ili seksualno zlostavljani, poeleete da proitate \Ranjeno srce- 1an $. 8llender i popunite radnu svesku.

>A

)njige nisu jedini izvor poeljnih in(ormacija. Mnogi svetenici nude audio i video kasete o samopomoi, seminare, i vikend odmore. 7amo sluanje hrianskih radio programa dok intervjuiu strunjake moe vam dati uvide koje neete moi nai ni na jednom drugom mestu. Jak i internet sada nudi naune i in(ormacije o psiholokim stvarima koje vam mogu pomoi da se#e #olje razumete. 2aljivo ih koristite koja god da su to sredstva i metode kojim moete da poveate svoj (ond znanja.

Primenite to 1nanje na sebe

1ok itate knjige o samopomoi ili do#ijate prednosti drugih izvora in(ormacija, morate to znanje primeniti na se#e lino. Morate shvatiti kako je vaa prolost uticala na to to ste danas i kako je primenjen 7otonin plan da uniti $oju decu za Njegovo carstvo. Naa kuna #i#ilioteka je puna knjiga o samopomoi kao i audiokasete o svakoj temi koju moete zamisliti i mi smo proitali ili presluali veinu. Ron stalno skida poslednje in(ormacije sa interneta. 8li pitanje je da li smo ove in(ormacije primenili na svoj ivot3 6ako je prikupiti in(ormacije i tapati se po ramenu to imate jo podataka ili nauenih stvari. 8li ta su te in(ormacije uinile za vas3 1a li su te knjige ili kasete samo popunile prostor i skupljaju prainu ili ste im dopustili da utiu na va ivot3 Eedini nain da se to dogodi je da itate ili sluate kao da ste na putu i na

>B

svakih ! km pitate se \Mta sam upravo nauioTla o se#i3 )ako ova in(ormacija moe da se primeni na mene3Moete #iti sigurni da um koji pokuava da iz#egne #ol nee eleti da primi k znanju ni jednu istinu koja je #olna. 8 7otona, kako ne moe da ita vae misli, moe pro#ati da vas zaustavi, sprei da prepoznate istine koje e vas oslo#oditi. <m ima urodjenu potre#u da potuje roditelja i ponekad pogreno shvatanje tog potovanja moe da vam omogui da tano uvidite ta se vama dogodilo. 7ve dok su vae oi zaslepljene pogrenim tumaenjem istine, #iemo poput laodikejske crkve, koja nema potre#u ni za im /*tkr &I>=0. Nekima moe #iti teko da razumeju da #i#lijski stih \Istina e vas oslo#oditi.- /Eovan AI& 0 moe da proiri svoje znaenje i #ude vie od shvatanja da Isus eli da nas oslo#odi od naih greha. )ao pijuni u 7otoninom carstvu, mi smo zaro#ljeni u mislima i oseanjima koja potiu iz detinjstva, i ona nas primoravaju na ponaanja koja su na kraju samodestruktivna i nanose #ol i patnju drugima. Moe li #iti da je prihvatanje istine naeg oteenja i ponaanja koje iz toga slede ono potre#no otvaranje za ispunjenje 7vetim 1uhom3 N( 9I&' kaeI \Ne alostite 7vetog 1uha $ojeg, kojim ste zapeaeni za dan otkupljenja. *slo#ite se gorine, #esa i ljutnje, svadjanja i ogovaranja, kao i svake zlo#e.- 8ko vas vaa gorina, #es ili ljutina odvajaju od ispunjenosti 7vetim 1uhom zar nije vreme da se toga otarasite3 \7vakakokaete \ali... za to sam se molio godinama i jo uvek imam preku narav i opet se ljutim kad pomislim da mi je to i to uinjenoS +ajne uklanjanja negativnih emocija je u

'

otkrivanju njihovog porekla. Rano detinjstvo je plodno tle u koje je posadjeno seme gorine, gneva i ogovaranja. 7vaka sledea uinjena nepravda ili nezadovoljene potre#a je preuveliana #olom iz detinjstva kad smo ono to smo nauili apsor#ovali putem oseanja u #anku oseanja. 7vaki tekui stimulus povezuje se sa prethodnim #olnim iskustvom iz detinjstva i tekua emocija je naduvana #espomonou koje je dete osealo u pogledu popravljanja onog to je loe. Moramo pogledati u se#e kao u ogledalu, i dok gledamo sve nedostatke? moramo #iti spremni da prepoznamo svoju nesposo#nost i Dristovu rtvu. )ad se ponizimo, oprani smo Njegovom krvlju, pokriveni Njegovim #elim haljinama karaktera i osposo#ljeni 7vetim 1uhom. Eedna od naih sklonosti je da opravdamo se#i svoje ponaanje, reima \Ea sam takav. 8ko vam se ne svidja, trpiteS\ 8li staniS Isus je rekao da moramo da se oslo#odimo naeg destruktivnog ponaanja. Fde poeti3 2rvo, nauite sve to moete o tetama koje ste do#ili. Moete u svojoj potrazi za istinom o iskustvima svoje prolosti pitati lanove porodice, i prijatelje. 8ko vas ono to nauite vodi da poverujete da su vaa iskustva iz detinjstva #ila #olna, upitajte seI " )ako vidim se#e3 " 1a li imam vrednost van onoga to radim3 " 1a li se#e prihvatam ili od#acujem3 " )ako se ponaam da #ih se zatitio od ponovnog zlostavljanja3 " 1a li imam sklonost da poriem da imam pro#lema3

>

" 1a li oseam da sam izuzetak od proseka3 " 1a li imam sklonost da oseam da je moja porodica #ila savrena3 " 1a li su moje odluke veinom sluenje se#i ili uzimaju i potre#e drugih u o#zir3 " 1a li imam sklonost da se#e stavljam na poslednje mesto, iza potre#a svih drugih3 1rugo, upitajte se da li ste mogli da ostvarite sledee emocionalne zadatkeI " 1a li verujem se#i i drugima3 " 1a li sam sposo#an da donosim odluke3 " 1a li imam inicijativu3 " Mogu li da radim a da mi niko ne govori ta da radim3 " 1a li znam ko sam nevezano za porodino poreklo3 " 1a li sam sposo#an da se emotivno poveem na intimnom nivou3 " 1a li sam produktivan i da li zavravam zadatke3 " Imam li integritet3 Mogu li se gledati u ogledalo a da ne oseam krivicu3 )ad ste jednom poteno odgovorili na ova pitanja, #ez sumnje ste otkrili da niste oso#a koja stvarno elite da #udete. +ree, morate se odluiti da li stvarno elite isceljenje ili ne. < Eovanu ! je pria o paralizovanom

oveku koji je &A godina sedeo pored #azena u #anji %itezdi. $ila je su#ota kad je tuda prolazio Isus i primetio #olesne i hendikepirane koji su ekali da se voda uz#urka, pogreno mislei da ako uspeju da udju prvi, #ie isceljeni. 7rce ga je vuklo k njima i eznuo je da ih dodirne isceljujuom silom, ali je znao da e ako to uradi razljutiti (ariseje. Nastavio je da koraa pored #azena, ali mu je jedan ovek pose#no privukao panju. Isus nije mogao da ga ignorie. 2riao je njegovom ogrtau, savio se i upitaoI \Heli li da #ude izleen3*#ino #i neko pomislio da je ovo #lesavo pitanje. 8li je Isus, poto je do#ro znao ljude, traio dozvolu, radije nego da mu nametne svoje namere. 7aradnja doprinosi procesu izleenja. Interesantno je zapaziti da paralisani nije odgovorio Isusu na pitanje ve se alio na nedostatak pomoi drugih kao razlog to nije isceljen. \Fospodine, nemam nikoga da mi pomogne da udjem u #azen kad se voda uz#urka. 1ok ja pokuavam da udjem, neko drugi udje ispred mene.-,ar to nije u ljudskoj prirodi @ da se izgovaramo za svoje stanje i krivimo druge3 8 kako je Isus reagovao3 1ao mu je naredjenje \<staniS <zmi svoj ogrta i hodaj.- 1a #i se ovek izleio, on mora da se pokrene. *n je morao da napravi iz#or i deluje, a isto je i danas ako elite da #udete isceljeni. Ne moete samo sedeti u #ari suza, liui rane? morate doneti odluku da napravite prvi korak.

A0tivno re@avajte nedovr@ena pitanja

&

>. korakI posvetite se doivotnom procesu sazrevanja <vereni smo da isceljenje od nanete nam povrede u detinjstvu i misli, oseanja, i ponaanje koja iz toga proizilaze, jeste proces poznat kao posveenje. ,ato to kaemo3 ,ato to je posveenje proces odvajanja za svetu svrhu. I kad smo jednom poeli da iz svog ivota uklanjamo gorinu i zlo#u koja se ispreila u naoj komunikaciji sa $ogom? onda e Njegov 1uh tei kroz nas drugima, i naa sveta svrha #ie da dajemo drugima do#rotu i milost $oju. . korakI Napravite spisak ljudi vae sadanje porodice i vaeg kruga prijatelja i analizirajte taj spisak z#og moguih povreda /#rane drugove stavite na kraj0. < svetlosti onoga to ste do sada proitali, sedite sa pose#nom sveskom i vaom omiljenom olovkom, ili napravite novi (ajl u svom kompjuteru i zatraite od $oga da vam pomogne dok se priseate svog detinjstva. Mta traite3 2oinjui od svojih roditelja, uporedite njihovo ponaanje prema vama sa spiskom potre#a deteta navedenog u ovom poglavlju. <pitajte se @ da li je svaka #ila zadovoljena3 $udite oprezni da ne opravdate svoje roditelje jer deiji um apsor#uje samo ono to vidi, uje ili osea, i ne donosi vrednosne sudove ili opravdanja. +akodje ne krivite, jer veina roditelja ne namerava da nanese zlo svojoj deci. *ni to ine zato to su sami #ili oteeni i ne shvataju te posledice svojih postupaka.

Fodinama se pogreno verovalo da deja oseanja nisu #itna i da e ona za#oraviti nepravde koje su im nanete. %ai roditelji su moda isto ovako razmiljali. < jednoj skorijoj poseti Magi, jedna starija ena koja je patila z#og vie nepravdi u svom ivotu i ivi u depresiji, postavili smo joj pitanjeI \1a li nam moete rei kakvo vam je #ilo detinjstvo3- Nastupio je trenutak tiine pre nego to je #ez izgleda kao da se prisea. ,namo da je njena porodica #ila jako dis(unkcionalna i da je ona #ila zlostavljano dete. )onano sputajui pogled na sto ispred se#e i sa neverovatnom tugom, odgovorila jeI \Moje detinjstvo je unitilo itav moj ivot. Nikad me niko nije drao u naruju. Nikad nisam #ila voljena. Nikad se nisam oseala kao deo porodice. 7eam se dana kad sam sa >A godina napustila dom. 2akovala sam ko(ere i moja tetka je sedela sa mojim roditeljima za kuhinjskim stolom. Iz nekog razloga, prola sam kroz kuhinju i ula kako moja tetka pita moju mamuI \Ma, gde to ona misli da ide3 )o e nju hteti. *na je takva svinja.- 7eam se da sam razmiljalaI \*vde me niko ne eli? nikad i nisu.- Imala sam tri mua, i svaki je #io napasnik kao moj otac. Moj prvi mu me je stalno tukao, a jednom, kad #i moji doli u goste, moj otac me je jo uvek udarao. 2retpostavljam da mu je to #ila navika. ,apravo, na dan mog venanja moj otac je rekao mom mladoenji da e morati da me tue s vremena na vreme, da #i me odravao u redu. Moja majka me nikad nije volela. Nikad nije imala rei lju#aznosti, niti nenog dodira za moje telo puno modrica. %aljda me je mrzela jer sam imala isto ime kao

tatina nekadanja devojka. \7vakog dana-, rekla je, \pitam $oga zato me odrava u ivotu. ,ato me ne pusti da umrem3 +ad u konano moi da #udem sa Njim, jedinim koji me je ikada prihvatio.+uno je, mi znamo i majku ove ene, i ona nema pojma zato je njeno tree dete vodilo tako promaen ivot. Njoj je neshvatljivo da je njena erka provela mesece u zavodima za mentalno zdravlje, prola kroz tri #raka, i ivela ivot pustinjaka, uzimala #rojne psihoterapeutske lekove da #i ostala emocionalno sta#ilna. 7tav te majke je tre#a da za#oravim prolost i ivim samo danas, kao da prolost nema nikakav uticaj na sadanjost. 8li ako se seate, za vas je ona stvarnost. *no to prihvatimo, prihvatimo kao istinu. Istina ima mo da vas oslo#odiS & korak Napiite spisak povrede koje su vam nanete u detinjstvu. Nvo spiska pitanja za se#e, da vam pomognu da ih odrediteI " 1a li oseam da sam sastavni deo porodice iz koje potiem3 1a li pripadam3 Mta smatram znaajnim3 1a li me moja porodica ohra#ruje da dam sve od se#e3 1a li je moja porodica marala da saslua moje misli i oseanja3 1a li je dom #io #ez#edno mesto da se kae istina3 1a li sam imao #liske prijatelje kojima sam mogao da se poverim3 1a li je kola #ilo #ez#edno mesto3 " 1a li sam emocionalno #io zlostavljan3 1rugim reima, da li sam #io poredjen sa drugima3 1a li sam #io o#ezvredjivan i #io u situacijama da se oseam in(eriorno3 1a li sam #ioTla rtva ljutitih rei,

kritikovanja i glasnih optu#i3 1a li sam #ioTla ignoranTa3 1a li su me ismejavali ili zadirkivali3 " 1a li sam #ila izloenTa (izikom zlostavljanju izmedju svojih roditelja ili roditelja i rodjaka3 1a li sam #ila rtva surovog udaranja ili otre nepravedne discipline3 1a li si posmatraoTla okrutnost prema ivotinjama kod lanova porodice ili prijatelja3 1a li sam imaoTla prikladnu o#uu i odeu prema spoljanjim uslovima3 1a li su me terali da radim vie nego to je prihvatljivo po zakonima o dejem radu3 1a li sam #io ohra#rivan da #udem neko ko preti i otima stvari ostaloj deci na igralitu3 " 1a li sam #ioTla seksualno zlostavljanTa >0 nedostatkom dodira 0 posmatranjem seksualnog ponaanja partnera ili druga &0 izloenTa nepristojanom seksualnom reniku ili ponanjima pre pu#erteta 90 dodirivanjem ili tretiranjem na seksualni nain !0 izloenTa golotinji partnera ili starijih rodjaka i odraslih :0 prisiljenTa da uestvujem u seksualnom ponaanju =0 izloenTa pornogra(iji u #ilo kom o#liku, ukljuujui (ilmove na televiziji A0 uenTa da mastur#iram se#e i druge. 9. korak @ Napravite spisak onih ljudi sa kojima imate nedovrena posla. ,naete ako imate nedovrena posla sa nekim ako uvate od#aenosti, ljutnju, gnev, gorinu i elju za osvetom. 8 ako vae ponaanje, nastalo iz otete koje su vam naneli, nastavi da vam stvara #ol, kao i drugima, onda ete znati da jo uvek postoji neto sa im tre#a da se o#raunate. Moda ete reiI \* ja sam im oprostioTla.- 8li oprotaj je radi vaeg mira. 1a

li imate mir3 Ili da li su rezultati te tete uticali da vi jo uvek stvarate haos u svom ivotu ili ivotu nekog drugog ko vam je #lizak3 *protaj je dar od $oga a postie se vremenom dok se oslo#adjamo emocionalne napetosti koja se nalazi u seanju na nepravdu. Rei \opratamnisu neka magina (raza koje #rie prolost. 7eanje uvek ostaje. 2itanje je da li to seanje jo uvek sadri #olnu emociju3 8ko je tako, morate jo na tome da radite. ! korak @ poinjui sa naj#olnijim seanjem iz detinjstva napiite pismo svima sa kojima imate nedovrena posla. 7vrha ovog pisma nije osveta ili okrivljavanje, ve jednostavno da iz vas ukloni in(ektivna oseanja koja su nastala usled uinjene nepravde. Nmocionalna optuivanja u vaem pamenju ini ovo seanje neizleenom ranom. ,ato pismo3 ,ato to e ruka napisati ono to usne ne mogu da kau. 7trah nas spreava da ver#alizujemo svoje oseanje. *tuda sklonost da zatakamo #ol kao da nikad nije ni postojao. 2onavljanje ovoga stvara tako veliki ulj da emo se saplesti o njega i trepeti posledice pada. $i#lija kaeI \8ko tvoj #rat sagrei protiv te#e, idi i pokai mu njegovu greku, samo izmedju vas dvoje.- /Matej >AI>!0. ,a veinu je to veoma zastraujua pomisao zato to se plaimo da emo ponovo #iti povredjeni. %i ete uvek videti onog ko vas je muio u toj destruktivnoj ulozi dok nanovo ne islikate to platno. ,ato #i nas $og savetovao da odemo kod onih koji su nas povredili3 Ne zato da #ismo im pokazali u

lice srednji prst ne da #ismo vritali optu#e. Ne da #ismo ih unitili, ve iscelili se#e. Nikada ne tre#a povrediti drugoga u pogreno savetovanom pokuaju da se izleimo. Kilj nije #aciti svoje dju#re u tudje dvorite ve poistiti sopstveno, a moda i njihovo u procesu. Dristos nikada nije optuio. 7otona je optuivao /*tkr > I>'0 8li mi se moramo isprazniti ili e #ol koji oseamo otrovati i nas i one oko nas. Na posao nije da opravdamo se#e, ve da istraimo se#e. Moramo paljivo ispitati nae misli, oseanje, stavove, ne skrivajui nita. )rv Dristova je tu da ukloni mrlje greha i odea njihove pravednosti savreno stojiS 1ok posao samoispitivanja moe #iti teak, neophodno je da razumemo posao uklanjanja #ola koji moramo da o#avimo za (ormiranje hrianskog karaktera. Nvo jednog primera pisma koje smo vam preporuili da napiete onima koji su vas na neki nain povredili. *#ez#edili smo vam poetke est razliitih izjava koje tre#a da date. ,avrite svakuI 1ragi XXXXXXX, >. Razlog to ti piem je da sa to#om podelim ... . Helim da zna da cenim ... &. Helim da sa to#om podelim #ol koji imam z#og ... 9. <ticaj nepravde koja mi je naneta u mom ivotu ... !. Moji ciljevi i planovi za #udunost ukljuuju ...

:. *vo pismo je napisano u sklopu mog procesa isceljenja. 1a oslo#odim se#e XXXXXXXXXX koji sam oseaoTla prema te#i od XXXXXXXX . 7ada kada je ono gotovo i ja sam ispraznioTla svoj #ol, #iu ispunjenTa 7vetim 1uhom jer je to ono to sam od $oga traioTla da uini sa prazninom. 7ad kad ste pogledali osnovu pisma, da rairimo taj koncept ili o#jasnimo zato je svaka izjava vanaS >. 7vrha ovog pisma je da sa to#om podelim... Neki od moguih zavretaka mogli #i #iti... moja oseanja u vezi sa onim kako si se ponaaoTla prema meni ili ... #ol koji nosim od detinjstva. . Helim da ... Nadjite neto u vezi sa tom oso#om to se moe smatrati pozitivnim. $ez o#zira kako napasna ta oso#a #ila, ona je jo uvek dete $oje i vredna je u $ojim oima. Njeno ponaanje je moda jadno, ali njihova vrednost je #ezgranina. Ne #acajte #e#u sa vodom. 2rimeri za zavretak mogli #i #iti... tvoj smisao humor, velikodunost, tvoja doslednost. Moete iza#rati primer iz svoje prolosti. &. Helim da sa to#om podelim #ol... *vo je deo gde se do detalja tre#a setiti #olne uspomene. *piite mesto, zvukove, oseanje koje ste imali, detalje onoga to se dogodilo. *vaj deo moe uzeti #rojne pokuaje da se zavri. +o je idealno. Eednom kada ste se ispraznili dela #ola, druga oseanja i pogledi mogu

&'

da iz#iju na povrinu. %ratite se na ovaj deo onoliko puta koliko je potre#no i dodajte nova seanja. 9. <ticaj na moj ivot... < ovom delu do detalja opiite kako je nepravda uticala na svaku (azu u vaem ivotu @ odnose sa drugima, misli oseanja, ponaanja, uspehe, neuspehe. *vo, takodje, moe uzeti vie vremena da se zavri, i vraanje na njega moe #iti neophodno. !. Moji ciljevi i planovi... *vde se zapravo (okusirate na nove i napredne misli, oseanja, ponaanja, i vi planirate promenu koju ete izvesti kao rezultat skidanja ovog tereta s vaih ledja. :. *vo pismo... < prvoj liniji moe pisati \oseanja-. 1ruga tre#a da je glavni dogadjaj. *statak ove izjave je smiljena da vam pomogne da sroite nov (okus u svom ivotu. <mesto da ste ispunjeni negativnim oseanjima, vi ste se toga oslo#odili i ispunili $ojim 1uhom. Mta da sada uradite sa pismom3 Nvo ta mi predlaemoI prepiite pismo tako da nije due od dve stranice kontaktirajte prijatelja od poverenja, savetnika ili #ranog druga i ugovorite jedan sat njihovog vremena. < toku tog sastanka vama je potre#an saoseajni slualac i ruke podrke. Iza#erite nekog moda ko je istog pola da iz#egnete emocionalne komplikacije.

&>

2roitajte pismo naglas. Ne traite komentare ili pitanja od vaeg prijatelja, ve sluaoca. 1ok itate, vae oi e videti rei koje je vaa ruka napisala, vae ui e uti rei koje vaa usta izgovaraju i vae srce e osetiti emocije koje ste evocirali otkrivajui svoj #ol. Na ovaj nain, vaem umu aljete poruke zavrenosti u svakom smislu. )ad se #olni dogadjajTi ponovo pojave u #udunosti, mona emocionalna ploica e pisati zavreno. 6ina poseta toj oso#i je idalna gde vi proitate svoje pismo mirno ga prodiskutujute, oprostite jedno drugom, i zajedno se molite za svoju #udunost. 8li, mi ivimo u svetu greha i zlostavljanja i u nekim sluajevima suoavanje sa poiniocem zlostavljanja znai traiti da se ponovo #ude zlostavljenTa, jer njegovaTnjena kontrola stvara od#ram#eni stav, u krivicu. *vo je naroito tano za sla#u rtvu koja je tek poela proces oporavka. Moe #iti i zastraujua i riskantno suprtostavljati se. 7vaka situacija mora da se proceni da #i se odluilo za naj#ez#edniji put. 8ko ne znate gde je ta oso#a ili ako je ona mrtva, pismo i dalje moe da se napie i naglas proita drutvu od poverenja jer sutina nije namenjena njoj, ve vama. 8ko odluite da se lino kon(rontirate sa tom oso#om, ponesite pismo sa so#om i proitajte mu ga naglas. Razlog z#og ega ovo tre#a uradite je da vae oseanje straha ne poremete ono to tre#a da se kae @ niti da vaa ljutnja izokrene poruku. :. korak 2rihvatite odgovornost za svoje misli, oseanja i ponaanje koje imate nastalo z#og nanete vam

&

povrede. %i niste odgovorni za ono to vam se dogodilo, ali jeste za nastavljenje povredjivanja se#e i drugih " za rein(iciranje rane. ,apitajte se koga sam povredioTla oseanjima koje sam skupljaoTla3 =. korakI 2riznajte svoju krivicu onima kome ste zgreili, traei njihov oprotaj za nanete im povrede z#og vaih nekontrolisanih oseanja. A. korakI +raite od $oga da vas sprei kad imate sklonost da razmiljate, oseate ili se ponaate kao rtva ili poinitelj zlodela. Igra \jadanTna ja- vie nije prikladana za nekoga ko je iupan iz 7otoninih kandi.

&a0o ublaiti bol

2ut do isceljenja, ako se upustite u to, trajae itav ivotS 8li, ne #riniteS +o je jedan uz#udljiv doivljajS )ada se oslo#odite #ola, ostavljate mesto 7vetom 1uhu da ivi u vama i postane va %odi i <teitelj. )ada $og pone da ivi u vama putem 7vetog 1uha, otklonie nespokojstvo koje oseate kada ste okrueni Njegovim mirom . < o#eanju stojiI \8 uteitelj 1uh 7veti, kojega e *tac poslati u ime moje, on e vas nauiti svemu i napomenue vam sve to vam rekoh.. /Eovan >9I :, =0

&&

Nvo nekoliko sugestija koje nam mogu pomoi na putu do izleenjaI $ %olite se za to da &og bude va vodi" ,ato3 < Rimljanima AI : se navodi da 7veti 1uh posreduje za nas jer mi esto ni ne znamo za ta #i tre#alo da se molimo. 1ok se u Eames kae da esto ne do#ijamo odgovor jer su nae molitve podstaknute egoistinim motivima. $ &udite spremni da oprostite onima koji su vas uvredili" 2ratanje je #oanska a ne ljudska oso#ina, a da #i mogli da oprostimo jedni drugima, prvo tre#a da traimo oprotaj od $oga. Naa uskogrudost, elja za osvetom i pravdom razlog je to ne moemo primiti ovaj velianstveni dar koji #i nam pruio spokojstvo. Neki kau da pratanje znai ostaviti zloinca nekanjenog. MeYutim, postavlja se pitanje na koji nain se kanjava zloinac i da li ste upravo vi ta oso#a koju tre#a kazniti3 1a li ste moda upravo vi optereeni ili moda vaa nesposo#nost da pratate ini da #udete optereeni3

$ 'aboravite sve misli, ose(anja i postupke koji su vas povredili" 8ko je pratanje $oji dar, to znai da je on ne samo vaa privilegija, nego i svih koji vas okruuju. $ Razmiljajte optimistiki"

&9

Ne, ovo nije novo moto NeL 8ge pokreta. *vo je sutina Novog ,aveta. 4ili#ljanima 9I9"B nas upozorava da svoje misli usredsredimo na sve to je istinito, plemenito, pravedno, isto, ljupko, uzvieno, predivno i vredno hvale. 8ko na ovaj nain razmiljate, 7veti 1uh e #iti u vama i pruiti spokojstvo. $ Nauite napamet biblijska obe(anja" 1ruga 2etrova nam govori da nas \velianstvena i dragocena. o#eanja ine da postanemo deo #oanstvene prirode. $ )lavite &oga jer vam svakodnevno pru a podrku i snagu u ivotu" *tkrili smo da je jedan od instrumenata naeg delovanja u savlaYivanju negativnih misli i oseanja na K1. )ada nas potpuno o#uzmu, u#acimo disk, pojaamo do maksimuma i zapevamo punim pluima. )omije e se moda za#rinuti za nas, ali mi znamo da ovo predstavlja jedan vid zatite. 8li, ne oekujte neke neverovatne promene. MeYutim, to pre ponete zaponete proces \isceljenja., osetiete da vae emocionalno optereenje polako nestaje. Eednoga dana ete shvatiti da je va nain komuniciranja mnogo oputeniji, da umor nestaje a da su vai pogledi sada ispunjeni novim o#eanjima. I tada ete rei se#iI \Nikada se neu vratiti. 7lediu do kraja put isceljenja..

&!

*+ostoji samo jedna staza do oajanja, a hiljadu puteva do isceljenja" )ve to treba da uinite je da obuzdate svoj entuzijazam, svoje misli, )voje strasti i ambijent koji vas krade" # zaista sve to treba da uinite je Da oslobodite svoj um 'a neograniene svodove i %eleme isceljenja koji vas odasvud obasipaju" #spravite zamrene niti svog oajanja i Nepreglednost vae due (e nestati", Duhovna razgranienost, 7am )een

&:

DII PO !A"!JE

IS&#P!JENI %E SE RADO"A/IH
!U 'e$injs$v9, ,ovorio sa1 &ao 'e$e, raz1i-(jao &ao 'e$e i rezonovao +o+9$ 'e$e$a. Kao o'ras(a oso)a, os$avio sa1 iza se)e 'e$inje o)(i;je s%va$anja.#
2oput roditelja koji se o#raduju prvim #e#inim reima ili njenim prvim nesigurnim koracima, tako i mi strepimo nad svojim malim koracima na putu svog emocionalnog sazrevanja. 7vaka po#eda, #ez o#zira koliko je ona neznatna, predstavlja ohra#renje za novi pokuaj i radost za one koji #udno motre na nas. ,a one na putu ka duhovnom o#raenju i ispunjenju, moda e ovo delovati o#eshra#rujue jer ste zapravo neprestano o#uzeti nemirom naputajui stazu #ola ka isceljenju. 7veto 2ismo nas podsea da nas Fospod prati s radou i pesmom /vidite ,aharija &I>=0, a evo i zato. %aa upornost u postizanju emocionalne i duhovne sta#ilnosti, dokaz su onima koji vas okruuju da je $og jedini i nepresuni izvor vae snage na putu ka njemu, a da je nada da emo #iti izleeni odraz posredovanja %elikog Iscelitelja. Nastojanje da nam svima prui nadu

&=

jedini je razlog klicanju i hvali. Nada je u njemu, ne u nama. 2roces isceljenja ne zahteva da posedujete nadoveansku snagu ili izdrljivost, ve da samo osetite elju da se o#ratite $ogu reimaI \Fospode, ja ne mogu, ali +i moeS. )ao to mi veoma esto pruamo svoju sla#anu ruku ka ne#u, $og nas isto tako u trenucima nemoi gra#eljivo prihvata i daruje nam $oansku silu koja e premostiti prepreke pre nego to #udemo svesni toga. 7vaki uspeh predstavlja jo jedno ohra#renje na putu ka savladavanju prepreka. *no to moete uiniti je da ostanete molei se ka Ne#u skruenog pogleda vapei \Fospode, ja odustajemS 2reputam sve +e#i. 2rihvatam u potpunosti +voje voYstvo. *dustajem od svoje tvrdoglavosti i prihvatam +voju #eskrajnu lju#av, naputam svoju samouverenost i pravednost i priznajem da me lini interesi i prava spreavaju da ostvarim pravi odnos sa +o#om koji mi je toliko potre#an. Mogu li u zamenu prihvatiti +voju mudrost i +voja naela 3 . 2onekad poelimo da sami preuzmemo kontrolu nad procesom isceljenja, govorei \*vo je moj ivot, i ovo u reitit na svoj nain.. +ada se o#ino deava da se vratite na \staro. sledei nekadanje pogrene principe destruktivnog ponaanja. 8li, nije sve izgu#ljeno. Eednostavno ste na trenutak izali iz \#rzine. i pritisnuli na konicu. )oliko je lako #ilo izai iz #rzine, isto e toliko jednostavno #iti vratiti se. Drist nas ne naputa jer ve imate njegovu zatitu. Radije e strpljivo ekati u

&A

tiini dok ne priznate da nemate vie snage za novi korak. Mto pre shvatite da ste pogreili, manje e vam tre#ati da posegnete za sledeim. I to vie koraate uz $oga koji vas jaa, lake e vam #iti da se vratite izvoru snage koji vas moe slediti celim putem. *hra#rujue je uti o neijim uspesima na putu ka isceljenju to nam pomae da shvatimo ta se sve moe desiti nama. ,#og toga, hajde da se podsetimo nekih ije su prie otkrivene u ovoj knjizi i na taj nain prikaemo kako $og deluje u ivotima dananjice koju je otkupio. 2ria o 1eninom ritualnom satanistikom zlostavljanju od strane njegog oca i drugih oso#a /vidite drugo poglavlje0, izazvalo je strah kod mnogih koji su uli o ovome. 8li, nita nije preteko za Fospoda. 1eni je doivela znaajne promene kada je prihvatila $oje voYstvo na putu ka isceljenju. )ada je krenula ovim putem, to nije donelo promene samo na (izikom i emotivnom planu ve je predstavljao ohra#renje za poduhvate i na drugim poljima delovanja. 1eni se vratila koli i i zavrila je davno zapoeti koled. )asnije se upisala u viu kolu i dopunila svoje znanje u domenu novinarstva. Nadamo se da e 1eni uskoro napisati kompletnu priu o onome to je $og uinio za nju. *na i njen suprug (iziar nali su ponovo novi du#lji smisao zajednikog ivota to je ranije #ilo nemogue. 7ada zajedno uivaju u svojim unucima pratei drutvena deavanja. 8ktivno uestvuju u radu crkve i z#ivanjima koja ih okruuju.

&B

8li i vie od ovoga, 1enine oi sada sijaju novim sjajem odajui ivotno oduevljenje koje nas dovodi do zakljuka da je napor koji smo uloili zaista isplativ. 2oslednji put kada smo proli gradom u kojem ive 1eni i $art, pozvali smo ih. $art je odgovorio i veoma #rzo je usledio poziv na veeru. 1eni je potrala ka vratima oduevljena poput odraslog deteta koje razdragano o#lee oko nas. %eera je kreativno osmiljena na opte zadovoljstvo. )ada smo veerali, 1eni se #ez ustruavanja izvinila mukom delu zamolivi ih da preYu u dnevnu so#u kako #i mogla da razgovara sa mnom /odnosno sa Nensi0. \Nensi, imam punu kutiju raznih, ve za#oravljenih stvari. Helela #ih da ti je pokaem. +o su moje (otogra(ije iz detinjstva, odseci iz starih novina, lutka i jo neke sitnice. Heli li da ih vidi3. 7otona je pokuao da malu devojicu uvue u klopku sa takvom gru#ou kakva se retko moe zamisliti a $og joj je pruio olakanje i ak ju je i oslo#odioS )risti, ija je pria prikazana u desetom poglavlju, #ila je osetljiva ali kada smo je prvi put sreli #ila je to predivna ena u kasnim tridesetim godinama. Njena veoma za#rinuta majka dovela ju je kod mene kako #i joj #ila pruena pomo u reavanju nekih ivotnih pro#lema. Na prvi pogled, delovala je kao jedna veoma uravnoteena poslovna ena koja savreno kontrolie svoj ivot, ali posle par minuta u prostoriji za

9'

savetovanje, moglo se primetiti da je do#ro nauila da skriva svoje strahove (asadom pro(esionalizma. Izgledalo je da se do#ro osea koncentriui se na #ez#roj deavanja koja su tada #ila aktuelna, ali kada sam je zamolio da podeli sa mnom svoje detinjstvo, njeno lice se skamenilo uplaeno pri pomisli na iskaz koji #i tre#alo da usledi. Naravno, ona je #rzo odreagovala odgovorivi kako su njena seanja na detinjstvo ispunjeno patnjom potpuno iz#ledela. )ako je razgovor tekao postajala je sve uznemirenija. \,aista ne elim da govorim o tome., rekla je. \Moramo li3 )akve veze ima prolost sa mojim sadanjim pro#lemima3. \)risti, sve to se deavalo u ranom detinjstvu u velikoj meri utie na sadanji ivot. Moda je #olno vratiti se u prolost, ali ona predstavlja sutinu misli, emocija i ponaanja koje sada ispoljavamo. Ne tre#a #iti opsednut njome, tre#a znati da isceljenje znai suoiti se sa onim delom emotivnog zaelja koji smo naizgled zakljuali negde du#oko u se#i a koji zapravo predstavlja osnovni izvor snage kojom emo savladati nae strahove i pomiriti se#e sa stvarnou uei da se samokontroliemo. Isceljenje je proces koji zahteva vreme, i videe da kako seanja #udu nadirala malo po malo, nauiu te da pomou njih prevaziYe #olne emocije koje ih prate. $udui da emo ovo raditi zajedno, otkrie da e tvoji sadanji pro#lemi #iti lake reeni odlukama do kojih e dolaziti na daleko prirodniji nain. 8li, naravno, savetujem te da sama odlui o tome

9>

da li e preduzeti neto ili ostaviti stvari onakve kakve jesu. Ne mogu da tvrdim da je )ristin put do pro#uYenja #io #ez prepreka i strahova ali njena elja da ostane na ovom putu po#edila. )ako se ovaj zajedniki put do isceljenja primicao kraju, ona je zaista postajala sve drugaija. +eko da je mogla da doeka uo#iajenu molitvu a da ne iz#r#lja neki svoj podvig koji se desio upravo tog dana. \<spela samS <spela samS. radosno #i uskliknula. \Mta )risti3 Mta si uinila3. \1anas je na poslu jedan sluajni prolaznik priao mom radnom stolu. ,apoeo je uo#iajen razgovor a onda me je pozvao na veeru. 8li pre nego to sam i mogla da odgovorim, usledila je nepristojna ponuda isplanirana nakon veere. <znela sam se pravo u njegovo liceS Iskreno Nensi, ne mogu da verujem da sam to uinila, ali jednostavno sam mu uperila prst ispred nosa i znaajno upitalaI \)akvom enom me vi smatrate3 Iza#rali ste pogrenu oso#u. 8ko elite tako neto, moraete da potraite nekog drugog S. )akav podvigS ,ajedno smo se radovale to ju je $og tako ohra#rio da izgovori ove rei koje je celog ivota elela da kae svome ocu ali nije mogla. I nastavila jeI \Nensi, sada se oseam tako slo#odnaS )ao kada si na motociklu a vetar ti struji kroz kosu. Nisam znala da je ovako neto mogue. Dvala. Dvala.. /Nensi i Ron0 ,atim tu je %iki. Njena pria se nalazi u desetom poglavlju. *na nije #ila samo rtva

incesta i (izikog zlostavljanja ve i u #raku sa oso#om koja je #ila rtva incesta. *#ratite panju, %ikijev i 1ejvov medeni mesec poeo je u odvojenim krevetima z#og 1ejvovog straha od intimnosti. 2roces njihovog oporavaljanja poeo je pre est godina i jo uvek traje. Moramo shvatiti da kada ovaj proces jedanput zapone nikada ne prestaje. Malo po malo, $og nam otkriva delove nae prolosti koji prate sve trenutke radosti u sadanjosti. 1uhovno, njegovo o#raenje predstavlja proces posveenja. 7koro smo priali sa nekim ko je pomenuo ovaj par komentariuiI \Nema dramatinijeg i lepeg primera ivotnog o#raenja od %ikijevog i 1ejvovog. 8ko i ne uzmete u o#zir promene u ponaanju, ne moete ignorisati injenicu da do njih stalno dolazi. *vaj par deluje tako privlano, tako razdragano, zdravo i sreno. 8 od kada je proces o#raenja zapoeo, oni su preiveli vie trauma od veine parova tokom svog ivota. 2rekrstili su ruke i noeni $ojim #lagoslovom zajedno su plakali i smejali se, dozvoljavajui da ih ova misterija uini #liim jedno drugome.. 7vako od nas se u nekim trenucima osea kao rtva? uvreYeni od ljudi koji su se po naem miljenju ponaali nepoteno ili okrutno prema nama. Fodinama sam ja /Nensi0 vreYala svog oca. Njegova naela, njegove zajedljive rei i ponaanje, pratili su me celog ivota. 7a druge strane, divila sam se njegovom talentu i raz#oritosti. Moj otac je #io do#ar ovek koji je u se#i nosio #ol od#aenosti od sopstvene porodice. Neko ko je ispunjen patnjom ne moe da prui lju#av drugima @

9&

naroito ne sopstvenom detetu @ jer ni sam nije osetio u detinjstvu @ ono to je do#io to je mogao i da prui. Fodinama, ak i nakon njegove smrti, veto sam skrivala oseaj nezadovoljstva i previranja. Moda e te pomisliti da sam #ila z#unjena. )ako divljenje i nepotovanje mogu da se odre zajedno u jednom umu3 Moj suprug je platio cenu svega, jer sam od njega oekivala da ini sve ono to moj otac nije i da #ude sve ono to on nije. )adgod #ih osetila da mi nedostaje roditeljska #riga, oekivala sam da ovu prazninu ispuni moj suprug, a to je jednostavno nemogue. +o je trajalo sve dotle dok se nisam potpuno oporavila i poela da shvatam neke ivotne injenice koje su otkrile da smo Ron i ja mnogo osetljiviji nego to smo #ili svesni na samom poetku naeg #raka. 2rovela sam etrdeset godina posmatrajui oca deijim oima. 1ete o#ino kaeI \+ata, igraj se sa mnom. *svoji moje srce. %oli me, o#oavaj meS %odi rauna o meni. *#raduj me malim poklonoma i iznenaYenjima koja e na pose#an nain privui moju panju. Nemoj me grditi i prigovarati. 7amo me voli, o#oavaj i prihvati u potpunosti.. < #raku sam oekivala da moj suprug /\+ata Ron.0 uini za mene sve to je moj otac propustio, ali njega je oigledno pratio nedostatak majine lju#avi i oekivao je od mene da to nadoknadim. 1voje odraslih koji se ponaaju kao deca. )akav jadan parS 2roces oporavka znai oslo#oditi um #olnih emocija. )ada #ol nestane, poinjemo da posmatramo svoje roditelje drugim oima @ oima odrasle oso#e. 8

99

jedan odrastao ovek ovako razmiljaI \Nai roditelji nisu vie odgovorni za nae potre#e. Ne mogu da oekujem od njih da me veito tee, da utiu na to da #olje prihvatam samoga se#e, da reavaju sve moje pro#leme i ispunjavaju sve moje elje.. 8 zato3 ,ato to oni imaju sopstvena ivotna stanovita. *ni su ranjivi, #oleivi, istroeni. 8 tako je oduvek, od 8dama i Nve. 1a #i se oporavila, #ilo je potre#no da promenim svoja stanovita. 8 to se nije desilo odjednom, #ez #or#e. <mesto toga, sledila sam \da, ali.... nain rezonovanja, govorei se#iI \1a, ali ako moj otac nije mogao da #ude pored mene prve etiri godine mog detinjstva z#og rata, mi moemo sada da #udemo nerazdvojni.. \1a, ali da je moj otac imao vie strpljenja i tolerancije, moda #ih danas #io pijanista o emu je i sanjao.. \1a, ali kada #i on samo pomenuo te tri rei za kojima sam udela i prihvatao moje pozitivne postupke, nikada ne #ih od #ilo koga drugog traila da ujem \%olim te . ili \do#ro si to uradila .. I ta zapravo tre#a da uradimo3 1a provedemo ceo ivot ponavljajui \ako #i.... igrajui kompromitujui igru, sedei u zapeku nesposo#ni da se osetimo vrednim i prihvaenim3 7vakako da neS 2rvo, tre#a da se oslo#odimo #olnih emocija /vidite poglavlje >>0 i kaemo se#iI \+voji roditelji su uprkos svemu samo ljudska #ia, i dali su sve od se#e u uslovima koji su mogli da priute se#i. )onano, kada postanemo zreliji, poinjemo da posmatramo svoje roditelje $ojim oima, a *n kaeI \<prkos tvom ponaanju, ja te volimS.. *n je u stanju da razlikuje

9!

do#ro od loeg. 8 i mi tre#a da nauimo isto. Naravno, $og ne tolerie niti prata greh, ali ga razume i poziva nas na veu poslunost i popravljanje. Isceljenje je proces. Ne postie se preko noi, posle proitane knjige ili pohaYanja vikend " seminara za oporavak. 8 tako je #ilo i u mom sluaju. Nvo mog poslednjeg poglavlja prie o oporavku od od#aenostiI Nedavno smo 1on i ja poveli nae prijatelje na vonju. 2oneli smo sa so#om kutiju sa nekoliko kaseta kako #i uivali u adventistikoj muzici. *tvorila sam kutiju, pogledala kasete i videla dve kasete naslovljene \1ejms Delis.. Izvadila sam jednu i pruila je 1eku na prednje sedite sa reimaI \Mogao #i da pusti ovu kasetu.. Ron je to i uinio ne pogledavi naslov. %ratila sam se na svoje mesto, i kada sam ula predivnu himnu u oevom neponovljivom stilu, navrle su mi suze na oi. Niko u porodici nije znao da imam ove kasete. 8li Ron je odmah znao ko svira klavir i okrenuo se prema meni pogledavi me s poznatim osmehom. Moja prijateljica 1ona upitala me je tadaI \Jija je ova kaseta3 1a li je to 1ino3.. )ada sam se okrenula prema njoj da joj odgovorim, primetila je moje suze i uz#uYeno uskliknulaI \* $oe, to je tvoj otac. )ako se nisam setila. +o je tvoj tata.. 7uze su tekle neko vreme. +ek sam nakon toga mogla da progovorim. 1ona se okrenula i uzela mi ruku jer je znala da sam ispunjena #olom. )onano sam joj se o#ratilaI \,na, ovo je prvi put kako sluam ovu kasetu #ez oseanja povreYenosti i ljutnje. 2rvi je put, posle toliko godina otkada vie nije meYu nama, oseam da mi

9:

nedostaje. 1ok sluam ovu kasetu #ujica seanja navire u moje misli. Imam jo jednu tatinu kasetu, eli li da je posluamo3. %erovali ili ne, do#ro je ponekad pustiti suze da teku, prisetiti se oevog lika, videti ga kako sedi za klavirom i osetiti gu#itak. Nekada je potre#no da proYe mnogo vremena da se odraste. Ea sam iza#rala tei put, ali vi ne morate da ekate itavu venost da #iste ozdravili. 2oYite odmah stopama isceljenja. ,ato je ljutnja i povreYenost nestala upravo u ovom periodu3 +ada sam se inae nalazila u procesu oporavljanja druge vrste @ oporavljanja od operacije kolena. Ron i ja smo #ili u autu sa svojim prijateljima koji su mi ulivali sigurnost, a sam put je #io planiran da #i malo izali iz kue i da #i mi odvratio panju od #ola kojim sam #ila o#uzeta. Moj dom je postao utoite alosti od kada sam poela da plaem #ez prestanka z#og nepodnoljivog (izikog #ola koji me je muio. $ila sam emocionalno slomljena. 7vi moji napori su pali u vodu @ vie nisam imala psihikog na#oja da nastavim dalje. Mislim da $og koristi upravo ovakve trenutke da nas naui lekcijama za koje moda ne #i #ili raspoloeni kada sve (unkcionie kako tre#a. Najmudriji ovek, koji je ikada iveo na zemlji, dao je sledei komentarI \$olje je ii u kuu gde je alost nego ii u kuu gde je goz#a... $olja je alost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje #olje... jer svaemu ima vreme i nain? ali mnoga zla snalaze oveka... 7ve ima vreme i svakom poslu pod ne#om ima vreme..

9=

)ada sam ranije itala ove stihove, nisu na mene ostavljali pose#an utisak. <vek sam se drala posloviceI \*pijeno srce je kao lek, ali je slomljena dua poput #roda koji tone. @ u mojoj verziji /2rov. >=I 0. $udui da sam znala da slomljeno srce rui imuni sistem, kako skruenost moe da utie pozitivno na nae srce3 8li, uprkos svemu, ovi stihovi su se zaista odnosili na mene. $og je iskoristio (iziki #ol koji sam oseala kako #i otklonio emocionalnu rastrojenost. Interesantno, zar ne3 I zaista, moje srce @ ili tanije moj um @ oseao se od ovoga #olje. *ve prie o isceljenju ohra#ruju. 8li, moete razmiljati i drugaijeI \Naravno, postoji nada kada je re o rtvi, ali ta je sa varalicama. 1a li ste ikada uli kako kauI ^)o je varalica to i ostaje.^3 %uk dlaku menja, ali ud nikad. 8ko sam varalica, za mene zaista vie nema nade3 +re#a da zapamtite da varalice nikada ne postaju to to jesu preko noi govorei se#i odjednomI \Mislim da u ceo ivot #iti kriminalac, nanosiu im povrede ljudima, u#ijau ih, muiu svoju porodicu, a posle u ve razmiljati o svemu. +o nije tako. ,apamtite, 7otona je uvek taj koji e da iskoristi nae sla#osti. *n iskoriava lou decu kako #i od njih stvorio loe ljude. 1a li je $og dovoljno moan da savladu 7otonu3 %erujemo da jeste. 8 evo i zatoI Na majunom amerikom ostrvu ,apadnog 2aci(ika, veni rat jo uvek #esni. Nasilje u porodici je u stalnom porastu, trgovina narkoticima tee punom parom, a kriminal postaje odlika svih drutvenih slojeva.

9A

*d dungle do palate svet je ispunjen emocionalnim i duhovnim #olom. ,amoljeni od strane klinike Drianske misije da ovde organizujemo okupljanja u cilju poduavanja angaovanih u domenu, a i ostalih lanova zajednice u cilju suprostavljanja drutvenim tokovima koji eskaliraju od >!''"tih, od kada je celokupna muka populacija unitena krvoproliem, a ene su predominirane mukarcima iz drugih kulturnih podne#lja. $ili smo tamo tri puta, odrali smo nekoliko seminara za vladu, ministarstvo o#razovanja, slu#e za socijalnu zatitu, mentalno zdravlje, pravne institucije, slu#e za zatitu azilanata kao i nekoliko crkava. 2ovodom nae druge posete odrali smo seminar na temu \1uhovna razgranienost. namenjen za veliku crkvenu kongregaciju. Nismo ni mogli zamisliti da se u pu#lici nalaze dve oso#e poslate od strane Ministrarstva za mentalnu zatitu zdravlja povodom poveanja trgovine narkoticima i kunog nasilja. +renutno su ukljuene u rad centra za reha#ilitaciju od narkotika, ustanovu zatvorenog tipa u kojoj, prosto neverovatno, ali pohaYaju etrnaestoasovni seminar. 7upruge su #ile oduevljene injenicom da e ih videti tamo. *drali smo #ez#roj seminara na ostrvu, ukljuujui i jedan koji se organizuje u hotelu \-ajat Rid ensi., ali to je #ilo pre godinu dana, dok nismo uli za netrpeljivost koju nae rukovodstvo osea prema ovo dvoje ljudi, i o#rnuto. Nvo ta se zapravo desiloI Fodinu dana kasnije, vratili smo se na ostrvo kako #i jo tri nedelje nastavili seminar. 2rve veeri, zapoeli smo vikend za #rane parove, predviYen kao

9B

seminar koji e poduavati parove vetinama du#lje komunikacije. Na poetku, zamolili smo svakog uesnika da se predstavi, da kae gde ivi, kako je saznao za naa predavanja i kakve rezultate oekuje. Fospodin koji se prvi predstavio rekao je sledeeI \Moje ime je 1ejvid. 2re godinu dana sam #io zavisnik od kokaina, puio sam etiri kutije cigareta dnevno, #io sam alkoholiar, u #raku sam sa treom enom koju sam zapostavljao i maltretirao, i (iziki i psihiki, a pored nje sam inae imao jo #ar etrnaest lju#avnica. Moja supruga i ja, zajedno smo pohaYali va seminar pre godinu dana u hotelu \-ajat Rid ensi.. +ada sam se nadao da ete nju uspeti da promenite, a sada, elim da vam kaem da sam ja taj koji se promenio. Ne uzimam vie opojna sredstva. Ne puim. Ne pijem alkohol. Ne tuem vie svoju enu i ponovo sam joj veran. \+okom seminara predloili ste da ispitamo svoj prethodni porodini ivot kako #i otkrili kakav #ol u se#i nosimo. Moja porodica ve generacijama ivi na ovom ostrvu, ali ja premalo znam o njima, jer je veina starijih preminula. Eedan prijatelj mi je predloio da odem do univerziteta koji jo uvek uva podatke o mnogim starim porodicama sa ostrva. +o sam i uinio, i na moje zaprepaenje, doao sam do podatka da je moj deda odru#io glavu mojoj #aki sa maem. %ratio sam se u svoje detinjstvo i prisetio straha, #esa i tuge koja je pratila odrastanje u jednoj takvoj porodici prepunoj nasilja. 8 onda sam rekao se#iI _Nto, prati me lo glas i ta sada sa time3 1a li sam srean3 Mta inim svojoj

!'

deci3 )oliko li muim svoju sirotu nenu suprugu $ertuS. \<pravo ovde sam uspeo da promenim sam svoje miljenje. +ada je nestao i sav otpad koji sam nosio u se#i. Moja supruga i ja smo zapoeli program za oporavak o kojem smo sluali na vaem seminaru. 8 promene u naim ivotima odigravale su se dramatinim tokom.. $erta je sela iza njega klimajui glavom u znak odo#ravanja i ostali smo #ez rei. Naspram nas sedeli su jedan (iziar i njegova supruga koji su pohaYali isti seminar na kojem je #io i 1ejvid. $rzo ih pogledavi, primetili smo da su i oni takoYe plakali. )ako i ne #i3 +eko je #ilo postii harmoniju kada je $o#, koji je iveo na ostrvu ve dvadeset godina, iveo na korak od njih. \Eedne godine, Ro#i i ja smo se nalazili u centru za reha#ilitaciju narkotiara. Ea sam #io narkoman, alkoholiar, maltretirao sam svoju suprugu, a #io sam seksualno toliko optereen da sam ostavljao suprugu i odlazio u #arove gde #ih uzimao alkohol i provodio vee sa vie ena.. \Ro#i i ja smo zajedno pohaYali seminar koji ste drali u crkvi jer nam je tako naloio na socijalni radnik. *no to sam nauio je tako oigledno izmenilo moj ivot da sam se pitao ta #i jo novo mogla da ponudi ova crkva to #i pozitivno uticalo na moj ivot. 2rimetio sam natpis koji je o#avetavao o evangelistikim susretima koji e #iti odrani tokom narednih nekoliko dana, a

!>

nasuprot ovome, Ro#i i ja smo doli s idejom da na neki nain iz#egnemo ovaj seminar. 1anas sam ja krteni hrianin, glavni Yakon ove crkve i osniva Frupe za #or#u protiv upotre#e narkotika koja se sastaje dva puta sedmino. 2redavanja slua od trideset do pedeset ljudi. %olontiram na Drianskom radiju, a inae svaki trenutak slo#odnog vremena posveujem radu za crkvu ili uestvujem u realizovanju pomenutog programa za reha#ilitaciju.. )onano, to je #ila Ro#ijeva ideja. \Ne znam kako da ponem,. rekao je \i toliko sam uz#uYen da u verovatno zaplakati. $o# je u pravu. 8li ono to on nije znao o veeri kada smo prvi put otili na seminar je da sam ja upravo tada planirao svoje samou#istvo skakanjem sa 6ju#avnikog gre#ena /inae visokog 9''m, sa kojeg su mnogi skoivi okonali svoj ivot0. Ea sam takoYe #io poput do sada pomenutih. Moja supruga, koja sada sedi pored mene, je moja etvrta ivotna saputnica. < vreme vijetnamskog rata, pridruio sam se marincima i #io o#uavan za pro(esionalnog u#icu. Moj posao je #io da nou upadam u sela i skidam neprijateljske glave. 1o#ro sam radio svoj posao. 2oslednji zahtev za likvidaciju, koji mi je #io upuen, odnosio se na enu %ijetnamku koju sam voleo i sa kojom imam dvoje dece. 2ored nje tre#alo je da u#ijem i njih. Nisam imao pojma da su #ili %ietcong.. 1rei se za glavu, poeo je da jeca. )roz suze, ispovedio se kako je neprestano imao none more. \7ada sam hrianin, ali kako da se oslo#odim od ovih seanja i

krivice3 )ako da mi #ude oproteno za sve to sam inio3 <vek je izgledalo da je moj jedini cilj da uguim #ol narkoticima ili alkoholom, ili da okonam svoj ivot.. \2osle vaeg seminara, po prvi put oseam da za mene postoji nada. 8li seanja na zverstva koja sam poinio jo uvek me proganjaju. 2repustio sam ih $ogu, i izgledalo je kao da sve do#ro (unkcionie na nekoliko sati a ponekad i dana, a onda evo ih ponovo. Nije tako jednostavno odjednom od#aciti stari ivot i poeti novi za tri dana. 7amo sedmicu kasnije, osetio #ih se toliko slomljeno da mi je samou#istvo ponovo remetilo misli. 2onovo #ih planirao svoj kraj. Fovorio #ih se#iI `Nikada vie nee videti Rona Rokija. ,ato #i se on ikada vratio na mesto poput ovoga, a ako i #i, kakve su moje anse da se sretnemo3` a onda me je pozvao $o# i rekao da su se ljudi vratili i da sa suprugom mogu ponovo da pohaYam seminar. I dalje mi je teko da poverujem da me $og posle svega to sam uinio jo uvek voli.. +og trenutka, ja /Ron0 ustao sam, kleknuo pred Ro#ijem i upitaoI \Mta #i to moglo #iti tako strano to si uinio to ti $og ne moe oprostiti3. \7vi oni ljudi koje sam u#io, sve ene koje sam maltretirao, droga, alkohol, iskoriavanje. )ako mogu da negiram i zanemarim sve ovo3. \Naravno, ne moe da negira, ali, Ro#i, $og te voli #ez o#zira na tvoje ponaanje. *n odvaja tvoje

!&

postupke od pozitivnih oso#ina koje nosi u se#i smatrajui da su presudni tvoji kvaliteti.. \8li kada #i samo znao ta mi sve mota po glavi., usprotivio se Ro#i. \,nam ta ti se mota po glavi? a zna to i $og. Dajde da ti kaem neto o tome.. I tada smo Ro# i ja podelili sve to nas je godinama muilo. *no to sam mogao da izazovem u njemu je oseaj #eznadenosti i straha od vene kazne. 2odsetio sam ga na cara 1avida, na njegov mnogostruki greh, koga je $og nazivao ovek po 7vom srcu. )ada je izgledalo da Ro#i nee reagovati, poeo sam sa (rustracijamaI \8li Ro#i, ja te volim. ,ar ne zna to3 8 ako te ja mogu voleti a da te i ne poznajem, zato misli da $og ne #i mogao da te voli, koji je na 7tvoritelj3. < tom trenutku, Ro#i je spustio glavu na moje rame a suze su slo#odno tekle @ nama, a i svim prisutnim. 7ledee dve sedmice dosta smo vremena proveli druei se, i upravo pred odlazak na ostrvo, okupili smo se svi u lokalnoj radio " stanici gde su nam dozvolili da koristimo njihovu opremu kako #i napravili par snimaka. 1ejvid, $o# i Ro#i otkrili su svoje prie prikazujui nam dramatine preokrete u svojim ivotima do kojih je dolo kao rezultat $ojeg delovanja. Ro#i je zatim zakljuio reimaI \8ko $og uspe da promeni moj #olestan um, sigurno moe i #ilo koji drugi..

!9

*va tri oveka, nosei pravo \oruje. u rukama usmereni ka pravom cilju, uvereni su da e narod ovog ostrva #iti o#raen $ojom milou. *ni e svojevoljno pokloniti svoje vreme, uloiti dovoljno napora i materijalnih sredstava podravajui i pratei proces isceljenja ostalih ije su ivotne prie sline njihovim. 8ko ste varalica i nosite u se#i iste sumnje poput Ro#ijevih, dozvolite mi da vas u#edim da vas $og sigurno voli. I ja sam jednom #io isto takav, a $og je postao moj dragi otac, kojeg zapravo nikada nisam ni imao, preuzimajui sav teret nesigurnosti koje nosim na se#e, i nudei mi Njegovu neo#orivu snagu. $udui da smo vam do sada ispriali prie drugih koji su uspeno nali pravi put, moda #ih sada mogao da ispriam i svoju /Ronovu0. Na svakom seminaru koji sam vodio, #ilo da je rei o onom namenjenom iskljuivo za mukarce ili za meoviti auditorijum, govorio sam o du#ini #ola i neprimerenom ponaanju koje je usledilo kao direktna posledica ovoga upravljajui mojim ivotom dugi niz godina. 7eo sam u zaelje i #ez ustezanja priao istinu delei sa prisutnima put koji je tre#alo da preYem da #ih se oslo#odio okova prolosti. Mnogi su rekliI \)ako si mogao to da uini3 )ako si mogao da tek tako sedne i otvori svoju duu ljudima koji mogu vrlo lako da iskoriste sve to i da moda ve kau da je tvoja prolost zapravo ogledalo tvojeg sadanjeg karaktera, a ovo svakako teti tvom propovednikom ugledu, zar ne3 2revie si iskren.. I u

!!

pravu su. ,aista sam previe iskren. 8li ono to sam ovim putem otkrio je da mi istina donosi olakanje. 2oto sam se javno ispovedio, pro#udio sam u se#i oseaj odgovornosti, a $oja sila je uvek tu da mi u tome pomogne. 8ko e moja pria uiniti da neko ko se nalazi u du#okom #olu poslua moje rei i na ovaj nain naYe put do iz#avljenja iz nevolje u kojoj se nalazi, to znai da me $og poziva da otvorim svoje srce i kaem istinu. 7tidim se prethodnog ivota3 NaravnoS 1a li razumem zato sam #io voYen ovim putem3 1a, hvala $ogu, razumem. 8 sada sam i dalje voYen eljom da propovedam $oju re, da promenim svoje nedolino ponaanje i ostvarim neto lepo tokom svog ivota. $og nas na putu do oporavka vodi postepeno. *n nam daje ono to nam je potre#no onda kada *n smatra da nam je to neophodno. Eedan od poslednjih poglavlja nastalo je tokom jednog kratkog seminara namenjenog #ranim parovima koje smo Nensi i ja poduavali. $io sam tamo jer me je $og uputio na to, a ovo nisam mogao ignorisati. Nalazili smo se u jednoj malenoj crkvi usred ume. Eedan od zidova crkvice #io je u potpunosti od drveta u kojem su na predivan nain #ile urezane reiI \7vet je Fospod $og i svemogu.. ,id se nalazio sa moje desne strane i poto je #io tamne #oje, izgledalo je kao da neka prodorna svetlost ometa moje desno oko, a poruka nije prestajala da odzvanja u mojoj glavi. 2okuao sam da ne o#raam panju na zrake koji su me uznemiravali i nastavim sa predavanjem.

!:

)ada sam ve poeo oseati #ol, protrljao sam oko i pomislioI \Mora da neto nije u redu sa moji okom.. < petak tokom cele veeri, a i sutradan vei deo dana, nelagodnost nije prestajala, dok se konano u se#i nisam o#ratio $oguI \Mta eli $oe3 Mta da slavim3.. I odgovor je stigaoI \7lavi, slavi, slavi., neprestano. )onano sam u su#otu uvee doao do zakljuka da me $og moli da prestanem da laem sredinu o se#i, to me je navelo na pomisao da se oseam #ezvrednim. Morao sam da prekinem od#ijanje koje je stajalo kao prepreka izmeYu mene i $oje sile. Rekao samI \Nikako, $oe. 8ko odustanem od ovoga, ko sam ja zapravo3. 8li $og ne poputa tako lako. *n me nee ostaviti na miru. I #udui da sam se tako odomaio u ispovedanju, deavalo se da #ih usred seminara upao sa nekom opaskomI \1a imam samo tri (unte dugaak drveni malj i jednu kuku dugaku oko jedne stope, vodio #ih rauna o mom od#ijanju. . I mislim da #i tada #io kraj ovome. 2ostavio sam jedan nemogui uslov za oslo#aYanje od od#ijanja. 7ledeeg jutra smo se vratili kako #i proveli poslednji dan seminara. ,auzeo sam uo#iajeno mesto i upravo sam se spremao da ponem, kada je jedan od uesnika seminara uao nosei u rukama neke stvari s reimaI \1a li si ovo eleo Ron3. kada je priao #lie,

!=

prepoznao sam dugaak drveni malj i kuku dugaku oko stope. \2reneraen samS. rekao sam. \Dvala ti,. ali u se#i sam pomislioI \Ne ideS. Eo uvek ratujem sa $ogom. +okom naeg poslednje pauze, upravo pred zavretak seminara, odustao sam. <zeo sam jedan papiri i napisao markerom krupnim slovimaI \M*EN *1$IE8NENS. i rekao NensiI \Idem da zakaim ovo. Heli li da poYe sa mnom3. *#oje, proeti istovremeno tolikim #olom a i #esom, hodali smo stazom paprati dok nisam stigao do jednog visokog panja. 7tavio sam papir na panj, udenuo penadlu usred papira, a maljem sam ukucavao penadlu u panj. 8li $og jo nije poeo da deluje u meni. )ada se penadla zarila u panj, povukla je za so#om i papir sa mojom porukom koja je #ila tu za#odena. 2laui, Nensi i ja smo stajali na tom mesto posmatrajui glavu penadle kako se zariva u panj sa jednim tankim izguvanim papirom koji je okruuje. Moj greh je #io razapet. Judo je to je penadla mogla da pro#ije papir, ali ipak to nije. 7im#oliki, #ilo je kao to je $og rekaoI \Ne elim ponovo da gledate tvoje razapinjanje. *no je zakopano na krstu. . Moja poslednja nada je nestala. 7voje od#ijanje sam koristio kao granu na koju sam se oslanjao. +o je #ila neka vrsta izvinjenja koje sam uputio se#i i drugima za sva moja #ezvredna oseanja i ponaanja. Dristos je

!A

platio cenu, i tog dana sam ga sreo na krstu razapetog to je ostalo izmeYu mene i njega. I sada mogu da slavim $oga sa novim znaenjemI \7vet je, svet je, svet je Fospod i svemoguS. /Ron i Nensi0 )ada pogledamo unazad na svoj ivot, jo od trenutka stvaranja u majinoj utro#i, $og za nas ima svoj plan. Nekada nam to izgleda toliko neverovatno da $og uzima dve oso#e iz potpuno razliitih sredina, iz razliitih delova zemlje, sa razliitim karakteristikama i pogledima na svet, i sjedinjava ih na udesan nain. I nakon svega, koliko se od njih sretne u sudnici3 Iako nam je prvih dvanaest godina izgledalo poput torture, gledajui iz sadanje perspektive, nita se #itno nije promenilo. * naravno, #ilo #i predivno kada #i na #rak #io per(ektan od poetka, i tada #ismo #ili odlini roditelji koji gaje savrenu decu, ali to naalost jo uvek lii na svet iz snova. $og nas vodi kroz uspone i padove, a svaki od njih ima svoj cilj. )ada na ivot ne #i #io ispunjen ovakvim iskuenjima, #ilo #i nam mnogo tee da razumemo oseanja i #oli drugih u slinim okolnostima. 8 sada moemo reiI \$ili smo tamo, uinili smo to i $og nas nije ostavio. Nauili smo da vie nismo od#aeniS . Nto zato se tekstovi u knjizi proroka Isaje u tolikoj meri odnosi na nas. MeYutim, pre nego to ovaj pasus podelimo sa vama, hajde da o#jasnimo znaenje dve rei koje prethode.

!B

%odeI knjievno urin. *no to si uinio od sopstvenog ivota. RekeI 2ro#lemi. I, kada smo ovo razumeli, prepustimo $ogu da nam izrazi 7voju porukuI 8 sada, ovako veli Fospod )oji te je stvorio, Eakove, I koji te je sazdao, o IzrailjuI \Ne #oj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom? moj si, )ad poYe preko vode, Ea u #iti s to#om, ili preko reka, nee te potopiti? kada poYe kroz oganj, nee izgoreti i nee te plamen opaliti? Eer sam ja Fospod, $og tvoj, svetac Izrailjev, spasitelj tvoj? dadoh u otkup za te Misir, Ntiopsku i 7evu mesto te#e.

:'

*tkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te lju#ih? i dadoh ljude za te i narode za duu tvoju. Ne #oj se, jer sam ja s to#om....

Sada se radujte s nama, jer smo svi ot0upljeni, odbaenih nema vi@eH

:>