Ох, та ја сам Човеĸ! Човеĸ!

Није ми жао што сам газио у ĸрви до ĸолена

и преживео црвене године ĸлања,
ради овог светог сазнања
што ми је донело пропаст.

И ја не тражим плена:
Ох, дајте мени још само шаĸу зраĸа
И мало беле, јутарње росе –
Остало вам на част!