Бела рада: Хеј, шта је ово. Пусти ме. Не ударај се. Грубијану. Јаоо! Ко си ти?

Фрижидер: Ја сам фрижидер. Опростите бела лепотице. Како дивно миришете.

Али не могу да се померим. Видите да немам ноге.

Бела рада: Фрижидер, шта је то? Нека нова врста дрвета? Да ли си залутао?

Фрижидер: Немам ноге, али немам ни корен. Ја сам фрижидер, веома познат, славан
и користан кућни апарат. Нисам залутао, покварио сам се. Бацили су ме.

Бела рада: Ко те је бацио?

Фрижидер: Људи, били су лењи да ме однесу на отпад и зато су ме бацили овде.

Бела рада: Страшно! О љубичице, нисам те видела. Зашто не исправиш главу?

Љубичица: Ијаооо, не могу. Шта је сада ово? Ко си ти?

Кеса: Ја сам кеса Деса.

Љубичица: Ух, што непријатно миришете. Угушићу се. Шта ви радите у шуми,
у овој дивној природи?

Кеса: Немојмо одмах да се вређамо. Жуљају ме празне флаше, кутије и конзерве.

Уместо да ме баце на отпад, бацили су ме овде, у шуму.

Љубичица: Ко те је бацио?

Кеса: Неки ловци.

Љубичица: Страшно! Па, зар и ловци уништавају природу? Овако више не може.
Сада ћемо моја другарица Бела рада и ја позвати нашег малог другара
еколога у помоћ.

Љубичица и Бела рада: Ђурицеее, Ђурицеее!

Ђурица: Оооо, стижем, моје лепе другарице. Шта је тако хитно?

Љубичица и Бела рада: Погледај нас, не можемо да устанемо. Помози нам.

Ђурица: Ја сам учио о природи у вртићу. Ништа не брините. За час ћу да почистим ово
ђубре.

Љубичица и Бела рада: Хвала, Ђурице. Ти си наш чувар природе. Прави си еколог!
Другари, хајдемо сви заједно три пута ура за екологе.
-Ураа, ураа, ураа.