Ekspresionizam

• Paralelno sa fovizmom u centralnoj i severnoj Evropi razvijao

se ekspresionizam.
• U ekspresionističkom pokretu došli su do izražaja nordijski,
germanski i slovenski duh.
• U njegovom okrilju nastala su različita istaživanja koja
povezuje to što se akcenat sa likovne forme prenosi na
unutrašnju, psihološku sadržinu slike. Umetniku više nije
važno samo kako, već i šta slika, jer je njegovo interesovanje
upravljeno prema društvenim problemima i ljudskoj sudbini.
• U tom smislu nije čudno da se ekspresionizam pojavio
početkom XX veka, u vreme socijalnih kriza kada je prva
industrijska revolucija izmenila strukturu velikih gradova i
ugrozila čoveka, kada siromaštvo, bolest, beda, prostitucija,
alkoholizam postaju elementi jedne nove urbane supkulture,
čija će tamna strana odjeknuti u svim vrstama umetnosti:
literaturi, pozorištu, filmu, slikarstvu i skulpturi.
• Na njegovim slikama
preovlađuje osećanje
melanholije, one
donose sumorno
razmišljanje o misteriji
života i ljudskoj
egzistenciji,
usamljenost, strah od
smrti, patnju.
»Jedne večeri šetao sam nekom
stazom. S jedne strane ležao je
grad, a ispod se pružao fjord. Bio
sam umoran i bolestan, stao sam
i pogledao – sunce je zalazilo –
oblaci su bili natopljeni krvavim
crvenilom. Osetio sam kako se
prirodom prolama vrisak; činilo mi
se da čujem taj vrisak. Tu sliku
sam slikao – naslikao sam oblake
kao pravu krv. Boje su vrištale. To
je postalo slika Vrisak«.

•Umetničko delo može

doći samo iz čovekove
unutrašnjosti.
•Prikazana je opsednutost
strahom i psihološka
napetost.
• Jezgro pokreta u Nemačkoj bila je grupa MOST (Die Brücke) koju su
1905. u Drezdenu osnovali Ludvig Kirhner, Erih Hekel i Karl Šmit-Rotluf,
a zatim su im se priključili Emil Nolde, Maks Pehštajn i drugi. U svom
prvom proglasu istakli su da grupi može da pripada "svako ko neposredno i
neizveštačeno izražava ono što ga nagoni na stvaranje".

Ludvig Kirhner
• Nagon je prava suština ove umetnosti, a da bi ga otkrili preduzimaju
ekspedicije po ostrvima Južnog mora, sakupljaju crnačku skulpturu,
proučavaju nemačke gotičke drvoreze, narodnu umetnost, mitove,
religiju – *sve to da bi otkrili praizvore i uspostavili most sa prasuštinom
likovnog jezika koja se održala u ritmu i ornamentici primitivnih umetnosti.
Taj eho prošlosti, tu poruku predaka treba čuti i uhvatiti, obnoviti, postaviti
kao temelj novom osećanju života; jer veruju da je čovek savremene
civilizacije izgubio vezu sa prirodom, njegova osećanja su otupela a
instinkti zakržljali tako da više nije u stanju da vidi prave stvari, niti da u
sebi izgradi istinite doživljaje.
• Urbani život je za njih prokletstvo. Iza raskošne svetlosti velegrada nalazi se naličje:
gramzivost, mržnja, posrnuli moral, poroci, droga, alkohol, prostitucija. Ekspresionizam
hoće da zabeleže tu izvrnutu sliku sveta, ali ne racionalno u vidu programske kritike,
već instinktivno, golim nagonom, vapajem i krikom usamljenog i nemoćnog čoveka.
Slikar ne dovodi u pitanje samo spoljašnju stvarnost, već i sopstveno biće i
egzistenciju. Taj svet se oslikava u njemu i on u svetu – slika tako postaje zbir
psihosocioloških projekcija, "slike su stvorene krvlju i nervima, a ne hladnim razumom"
(Kirhner). Zato su njihove figure tako deformisane i demonski iskrivljene.
I kao što je identifikacija forma=sudbina dovodi do razbijenog i iskidanog oblika, tako i
boje izražavaju sirovost i surovost, svoj vlastiti život.
• PLAVI JAHAČ (Der Blaue Reiter) osnovali su u Minhenu
1911. godine Kandinski, F. Mark, Kubin i Gabriela Minter.
Napustivši Novo udruženje minhenskih umetnika predložili su
osnivanje nove grupe, koja je dobila ime po almanahu koji su
u to vreme pripremali Kandinski i Mark. Na njihovoj prvoj
izložbi, u galeriji Tanhojzer decembra 1911, sa njima su
izlagali Make, Burljuk, Šenberg, Javljenski, Delone (u
Kubizmu), a na počasnom mestu bile su slike preminulog Anri
Rusoa Carinika.
Na drugoj izložbi, u galeriji Golc, nalazili su se akvareli, crteži i
grafika; tada su im se priključili neki slikari Mosta, zatim Kle,
Pikaso, Brak, Deren, Vlamenk i Maljevič.
• Sastav grupe pokazuje da ove umetnike nisu povezivali isto
slikarsko opredeljenje ili neka jedinstvena forma, već slični
pogledi na epohu i položaj umetnika u savremenom svetu,
želja da se na jednom mestu pokažu oblici u kojima se
pojavljuje moderna umetnost;
• Između Mosta i Plavog jahača sličnost je postojala,
ali razlika je bila velika. Slikari Mosta uzbuđivali su
dušu slikom sveta, dok je cilj Kandinskog i drugova
bio da svet podstaknu da progovori.
• Plavi jahač je više bio zaokupljen apstrakcijom i
čistim slikarstvom verujući da se umetnost ne oblikuje
prema prirodi, već od sopstvenih elemenata kao i
priroda: »Priroda stvara forme u svoje svrhe.
Umetnost stvara forme u svoje svrhe. Naš cilj (svrha)
je da probudimo radost« (iz kataloga druge izložbe).
»...Mi više nećemo da slikamo šumu ili konja onako
kako nam se sviđaju ili prikazuju, već onako kakvi
stvarno jesu – njihovo apsolutno biće koje živi iza te
prividnosti«
 Franc Mark
• Mark je otkrivao ono što je s druge strane oblika, njegovu suštinu, ono što se ne
može videti kad se gleda kroz formu i kroz pukotine sveta. Ako od onoga što
vizuelno opaža slikar uzme nekoliko vizuelnihpodataka, njima se ne završava već
otpočinje njegovo istraživanje: od predela i spoljašnosti ostaju samo sintetizovani
znaci koji vode ka dubljem i bitnijem sloju, ka mističnoj unutrašnjoj konstrukciji
koja determiniše svaku prirodnu strukturu. Bit onoga što vidimo nije u prividu, već
u unutrašnjoj konstrukciji koju jedino umetnik može da izrazi.
Vasilij Kandinski
FOVIZAM EKSPRESIONIZAM
boje izražavaju osećanje, boje su posledica
ali u procesu traženja unutrašnje nužnosti i
definitivnih tonskih psihičke sadržine
odnosa
boja se pretvara u boja je simbol sa
formalni element slike određenim psihičkim
značenjem
boja je ostvarenje pokreta
duše ili »svest o viziji«
(Kokoška)
više se bavio spoljašnjim više se bavio unutrašnjim i
i vidljivim - formom nevidljivim – sadržajem