VISOKA POSLOVNA KOLA AAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: Kvantitativni modeli biznisa Tema: Trina ravnotea kvadratnih funkcija ponude i tranje

Sadraj

1. Uvod.......................................................................................... 3.
- Trina ravnotea.......................................................... 3. - Ponuda i tranja............................................................. 4.

2. Trina ravnotea....................................................................... 4.

3. Primeri........................................................................................ 5.
Walrasian model............................................................. 7. Marchalian model........................................................... 8.

4. Zakljuak....................................................................................10.

5. Literatura.....................................................................................10.

1. Uvod
Trzisna ravnoteza predstavija cenovni i koliinski odnos u kome su ponuda i traznja u ravnotezi. U tacki ravnoteze kolicina koju kupci zele da kupe jednaka je kolicini koju prodavci zele da prodaju. Matematicki, trzisna ravnoteza predstavija tacku u kojoj se seku kriva traznje i kriva ponude.Trina ravnotea je aksiom od koga polaze sve ekonomske analize ponaanja privrednih subjekata na slobodnom konkurentskom tritu.Stav je ovog opteg prihvaenog aksioma u oblasti matematike ekonomije:trina (ekonomska) ravnotea taka preseka gafika funkcije tranje i grafika funkcije ponude za odredjenim robama na slobodnom konkurentskom tritu. cena Ponuda
50 40

Trina ravnotea
30

20

10

Tranja
0 10 20 30 40 50 60 Koliina

Slika: Trina ravnotee Do promene trzisne ravnoteze dolazi: - promenom traznje, - promenom ponude, - promenom i traznje i ponude.

Ponuda i potranja
Ponuda je koliina dobara i usluga koju su ekonomski subjekti spremni izneti na trite pri

odreenoj ceni. Funkcija ponude se moe matematiki izraziti kao Qs = f(P) Qs = ponuena koliina P = trina cijena Izmeu ponuene koliine (Qs) i trine cene (P) postoji odnos koji se naziva funkcijom ponude. Funkcija ponude moe biti nelinearna i linearna. Za potranju se najee koriste simboli d (demand) i q (quatity demand) Najee se u razmatranje uzimaju varijable: p cena samog dobra, p1 , p2, ... cene dobara koja su sa promatranim dobrom u uskoj vezi (supstituti, komplementi), k dohodak potraa, t vreme Funkcija potranje koja iskazuje zavisnost koliine potranje o navedenim varijablama ima oblik: q = f ( p, p1 , p2, k, t ) Funkcija potranje pokazuje odnos izmeu traene koliine (Qd) i trine cene (P) Matematiki se funkcija potranje izraava kao Qd = f (P) Funkcija potranje moe biti nelinearna i linearna. Graf nelinearne funkcije potranje je krivulja dok je graf linearne funkcije pravac. Graf linearne funkcije potranje odreen je jednainom Qd = a bP gde parametar a oznaava cenu pri kojoj je traena koliina jednaka 0, a parametar b oznaava nagib krivulje potranje.

2. Trina ravnotea
Dva vrlo esto primenjivana u praksi linearna modela tritne ravnotee su: 1.Walrasian modelu, i 2. Marchallian modelu. 1 Walrasian model.- Ako funkciju tranje i funkciju ponude izrazimo kao funkciju od cene, onda dobijamo sistem jednaina koji nazivamo Walrasian model trine ravnotee ili (equilibrium price - Eo).

Qd= d0+d1P (d0>0,d1<0) Qs= So+S1P (S0>0, (Qd(P)=Qs(p) )

Ako se uz sistem jednaina postavi uslov jednakosti funkcije tranje Qd(P) i funkcije ponude Qs(P), odnosno da je Qd(P)=Qs(P), onda reenje Walrasian modela predstavlja ravnoteu cenu (P) i ravnoteu koliinu robe (Q) ija je tranja i ponuda na tritu u ravnotei.

S1>0)

2.Marchallian model. Ako funkciju Tranje i funkciju ponude izrazimo kao funkcije od koliine, onda dobijemo sistem jednaina koji nazivamo Marshallian model trine (ekonomske) ravnotee.

Pd=-d 0/d1+(l/d 1)Q P s= -So/ S 1 +(1/S 1)Q Pd(Q)=P s(Q)

Ako se uz sistem jednaina postavi i uslov jednakosti funkcija tranjePd(Q) i funkcije ponude Ps(Q), odnosno da je Pd (Q)=Ps(Q), tada reenje marchallian modela predstavlja ravnotenu koliinu slobodnom tritu u ravnotei.

3.Primeri
1). Zadane su funkcije potranje q1 = + 10 i ponude q2 = 4p. Odredimo podruje 2p varijabiliteta cene i koliine za obe funkcije, te odredimo ekvilibrij cijenu i koliinu. Prvo ispitajmo tok funkcije potranje D(q1) = R ( secita s koordinatnim osima ): p=0 q1 = + 10 = 9 (secite s osi ordinata) 20 q1 = 0 + 10 = 0 2p = 10 p 3.32 (nultaka) 2p q1 = 2 p ln 2 < 0 - Opadajua funkcija koja nema ekstrema , - Konkavna funkcija. q1 = 2 p ln 2 2 < 0 Ispitajmo tok funkcije ponude D(q2) = R q2 = 4p > 0 (nema nultake) p=0 q2 = 40 = 1 (secite s osi ordinata) q 2 = 4 p ln 4 > 0 - Rastua funkcija nema ekstrema q 2 = 4 p ln 2 4 > 0 - Konveksna funkcija

q2 E(1.44, 7.3)

Grafiki prikaz

q1
p
Podruje varijabaliteta:

p [ 0,3.32] i q1 [ 0,9] p [ 0,+ ) i q 2 [1,+ )

Odredimo ekvilibrij cenu i koliinu: q1 = q 2 2 p + 10 = 4 p 4 p + 2 p 10 = 0 supst. 2 p = t t 2 + t 10 = 0 1 41 1 6,4031 = 2 2 t1 = 2.7016, t 2 = 3.7016 t1, 2 = 2 p = 2.7016 p E = 1.4438 q1 ( p E ) = q 2 ( p E ) = 7.29844 Taka ekvilibrija: E(1.44,7.3) .

2.)Jedno preduzee kontinuirano ostvaruje realizaciju svoje proizvodnje, koja e se izraziti pomou Walrasian model, odnosno preko sledee funkcije tranje i funkcije ponude. Qd=200- 2P Qs=20+2P a)Izraunati cenovnu ravnoteu u algebarskoj formi, b)Prikai grafiki reenje Walrasian modela. Cenovna ravnotea se ostvaruje u uslovima jednakosti funkcije tranje Qd(P) i funkcije ponude Qs(P), odnosno tada kada je ispunjen uslov Qd(P)=Qs(P)

1K: Smenom jednakosti (1) I (2) u jednakost (3) dobija se 200-2P=20+2P 200-20=2P+2P 180=4P P=45 cenovna ravnotea. 2K:Iznos cenovne ravnotee (P=45) novanih jedinica uvrstimo u jednainu (1)ili (2).Ako(P=45) novanih jedinica uvrstimo u jednainu (1), dobijamo sledee reenje za koliine: Q=200- 2P=200-2(45) Q=110 jedinica robe. Tako smo dobili taku trine ravnotee-Eo sa kordinatama Ep(P1q)Eo(45,110). b)Grafiko reenje Walrasian modela prikazaemo kroz nekoliko koraka. 1K:Odredimo tane preseke funkcije tranje Qd=200-2P sa kordinatnim osama pravouglog kordinatnog sistema i poveimo ih pravom linijom. Za P=0 Qd=200-2(0)=200 Za Qd=0 0=200-2P 2P=200 P=100 novanih jedinica 2K:Odredimo take preseka funkcije ponudeQs=20+2P sa kordinatnim osama pravouglog koordinatnog sistema i poveimo ih pravom linijom. Za P=0 Qs=20+2(0)=20 Za Qs=0 0=20+2P 2P=20 P=-10 Taka preseka funkcije ponude Qs(P) sa (x) osom (P=-10, Qs=0) je matematiko neekonomsko reenje, jer u realnom ivotu nepostoji negativne cene. 3K: Na osnovu rezultata iz predhodnih koraka konstruie se grafik cenovne ravnotee funkcije tranjeQd(P) i funkcije ponude. Qs (P) Walrasian modela, kao to je predstavljeno u grafiku.

3.)Jedna kompanija ostvaruje

realizaciju svoje proizvodnje na tritu, koja se moe opisati pomou sledee funkcije tranje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q): Pd=200-0,5Qd, Ps=20+0,5Qs. a)Izraunati kvantitativnu ravnoteu u algebarskom obliku, b)Predstaviti reenje Marchalian modela grafiki. a)Kvantitativna trina ravnotea ostvaruje se u uslovima jednakosti funkcije tranje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q), odnosno tada kada je ispunjen uslov:Pd(Q)=Ps(Q) 1K: Smenom jednakosti dobija se: 200-0,5Q=20+0,5Q 200-20=0,5Q+0,5Q Q=180 jedinica mere. 2K Iznos kvantitativne trine ravnotee (Q=180) jedinica robe treba uvrstiti u jednainu. Ako (Q=180) jedinica robe uvrstimo u jednainu , dobiemo sledee reenje za trinu cenu: Pd=200-0,5Q =200-0,5(180) =200-90

= 110 novanih jedinica. Tako smo dobili taku trine ravnotee sa koordinatama Eo(Q,P)Eo(180,110) b) Grafiko reenje Marchallian modela predstaviemo kroz sledee korake. 1K:Odredimo take preseka funkcije tranje Pd=200-0,5Q sa koordinatnim osama pravouglog koordinatnog sistema i poveimo ih pravom linijom.
Za Q=0 Za Pd=0 Pd=200-0,5(Q)=200 0=200-0, 0,5Q=200 5Q

Q=400 kvantitativnih jedinica. 2K: Odredimo take preseka funkcije ponude Ps=20+0,5Q sa koordinatnim osama pravouglog koordinatnog sistema i poveimo ih pravom linijom. Za Q=0 Za Ps=0 Ps=20+0,5(0)=20 0=20+0,5Q 0,5Q=20 Q=-40 3K:Na osnovu dobijenih rezultata konstruie se grafik kvantitativne trine ravnotae funkcije tranje Pd(Q) i funkcije ponude Ps(Q) Marchallian modela, kao to je prikazano u grafikonu.

4.Zakljuak

Ravnoteza ponude i potraznje na konkurentnom ( savremenom ) trzistu ostvaruje se pri ceni pri kojoj se izjednacavaju snage ponude i potraznje. Ravnotezna cena je ona cena pri kojoj je trazena kolicina proizvoda upravo jednaka ponudjenoj kolicini. Graficki ravnotezu nalazimo na preseku krive ponude i krive potraznje. Pri ceni iznad ravnoteze proizvodjaci zele ponuditi vise nego sto potrosaci zele kupiti. To dovodi do viskova proizvoda i vrsi pritisak na cene ka dole. U drugom slucaju suvise niska cena dovodi do manjka i tera cene ka gore , u ravnotezu. Kroz ovu analizu ponude i potranje moemo rei da su te dve komponente vrlo vane na tritu. To su osnovni mikroekonomski alati koji nam govore koliko e proizvoai biti spremni proizvesti, to jest, koliko e potroai potraivati odreenu vrstu robe, zavisno o ceni. Kada ne bi postojala ponuda, odnosno potranja trite bi se nalo u pravom haosu, jer tada se ne bi znalo koju koliinu treba ponuditi, odnosno koja je koliina potraivana vie ili manje. Najvanije od svega je da e ponuda i potranja uvek postojati bez obzira na faktore koji na njih utieu, jer uvek e biti neko ko e ponuditi odreeni proizvod i onaj ko e potraivati odreene koliine tog proizvoda.

10

5.Literatura
- Kvantitativni,ekonomski i finansijski modeli biznisa, Prof.Dr. ivorad Petrovi, Visoka poslovna kola aak, 2007. -Osnovni elementi ponude i potranje,Dr. Svetislav polovina.

11