MAJA STANIVUKOVI

REAVANJE SPOROVA KOJI PROISTIU IZ STRANIH ULAGANJA

UVOD Proces ulaganja stranog kapitala podrazumeva da se izmeu ugovornih strana stvaraju dugoroni pravni odnosi koji nose u sebi vei rizik da e doi do spora, nego to je to sluaj u obinim ugovorima meunarodnog privatnog i trgovakog prava. Zbog dueg trajanja, u ugovorima o stranim ulaganjima mogu lako nastupiti promenjene okolnosti, ili via sila, to moe ozbiljno poremetiti ravnoteu izmeu ugovornih strana ili potpuno osujetiti izvrenje ugovora. Druga specifinost ovih pravnih odnosa i sporova koji iz njih proistiu je posebna uloga i znaaj drave u koju se kapital ulae (drava prijema, drava domain). Ugovori o ulaganjima mogu biti sklopljeni iskljuivo izmeu privatnih lica ili izmeu dravnog organizma, s jedne strane, i privatnog lica (stranog ulagaa), s druge strane. U oba sluaja ugovor o ulaganju izloen je snanom uticaju drave prijema. Ona preko svojih nadlenih organa po pravilu odreduje uslove pod kojima ulaganje u domau privredu moe da se izvri. Jedan od moguih uslova je i pribavljanje odobrenja za strano ulaganje koje izdaje nadleni dravni organ. Pored toga, u toku trajanja ugovora o ulaganju, drava moe

Dr Maja Stanivukovi, docent Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

229

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

razliitim zakonodavnim i upravnim aktima da utie na prava i obaveze ugovornih strana, a posebno stranog ulagaa. Ona moe preduzeti mere nacionalizacije ili eksproprijacije i druge mere koje su po svom dejstvu ekvivalentne eksproprijaciji u odnosu na preduzee sa stranim ulogom (npr. diskriminatorno oporezivanje). Zatim, drava moe izmeniti uslove transfera dobiti na koju strani ulaga ima pravo po osnovu svoga uloga i uslove repatrijacije kapitala u sluaju da doe do likvidacije preduzea sa stranim ulogom. U sluaju kada je neposredni saugovara stranog investitora drava, ili njen organ, uticaj drave je, naravno, jo jai i neposredniji. Strani ulaga, moemo rei, ponekad ima poloaj slabije ugovorne strane, jer druga ugovorna strana (drava), koristei svoj suvereni poloaj, moe svojim jednostranim radnjama promeniti, ili ak ukinuti meusobna prava i obaveze iz ugovora o ulaganju. To je naroito sluaj ako je kao merodavno odreeno pravo drave domaina.

PODELA SPOROVA KOJI PROISTIU IZ STRANIH ULAGANJA PREMA SUBJEKTIMA Sporovi koji proistiu iz stranih ulaganja (investicioni sporovi), mogu se pojaviti izmeu razliitih subjekata, odnosno na tri razliita nivoa. U prvu kategoriju spadali bi sporovi iz ugovora o stranom ulaganju koji se vode izmeu privatnih strana ugovornica. Takav bi npr. bio spor povodom tumaenja ugovora o osnivanju jugoslovenskog preduzea koji je skopljen izmeu strane firme i domaeg preduzea. Domai saugovara je u tom sluaju jugoslovensko preduzee u privatnoj, drutvenoj, ili ak dravnoj, svojini. Investicioni sporovi u kojima su obe stranke lica privatnopravnog karaktera, reavaju se na isti nain kao i ostali sporovi meunarodne trgovine, dakle pred dravnim sudom, na osnovu zakonske ili ugovorene nadlenosti suda, ili pred meunarodnom trgovakom arbitraom (ad hoc ili institucionalnom) na osnovu arbitranog sporazuma. U naem pravu, meutim, predvieno je ogranienje autonomije volje u pogledu sklapanja prorogacionih sporazuma u korist stranog suda u ovoj vrsti sporova (vidi clan 30. Zakona o stranim ulaganjima). Ostale opcije, kao to su koncilijacija i drugi alternativni naini reavanja sporova (ADR), koji postaju sve aktuelniji u svetu, mogu da se primene, ali se u praksi naih preduzea to retko ugovara.

230

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

U drugu kategoriju spadaju sporovi koji proistiu iz investicija, odnosno nalaze se u vezi sa njima, a vode se izmeu privatne stranke, s jedne, i suverene drave, s druge strane. Preciznije govorei, to su sporovi izmeu stranog ulagaa i drave prijema. Ovi sporovi mogu da se pojave u formi ugovornog spora (kada je drava jedna od ugovornih strana u ugovoru o stranom ulaganju), ili u formi vanugovomog spora (bilo da strano ulaganje nije izvedeno u ugoyornoj formi - npr. ulaganje u sopstveno preduzee stranog lica bilo da je izvedeno u formi ugovora, ali drava nije ugovorna strana u ugovora o stranom ulaganju; u oba sluaja, tuilac - strani ulaga tvrdi da je drava svojom intervencijom naruila njegova prava na osnovu zakona odnosno ugovora sa doraaim ulagaem). Zbog specijalnog karaktera ovih sporova, u kojima jedna od stranaka raspolae, a druga ne raspolae suverenitetom, na meunarodnom nivou je uspostavljena posebna institucionalna arbitraa, Centar za reavanje meunarodnih investicionih sporova izmedu drava i dravljana drugih drava u okviru Svetske Banke u Vaingtonu (ICSID). Nadlenost Centra koji je uspostavljen Vaingtonkom konvencijom od 1965. godine, 1 ograniava se na kategoriju sporova o kojoj trenutno govorimo. Postojanje Centra i Konvencije ne znai da je iskljuena mogunost reavanja ovih sporova i na drugi nain, tj. sudskim putem ili putem neke druge institucionalne ili ad hoc arbitrae. Medutim, kada je u pitanju nadlenost suda neke druge drave, osim drave prijema, moe se pojaviti niz prigovora, kao to su prigovor imuniteta i iskljuive nadlenosti drave prijema. Ipak, u meunarodnoj praksi je bilo primera da su dravni sudovi prihvatali nadlenost za investicione sporove proistekle iz ulaganja sopstvenih ili tuih dravljana u stranim dravama, posebno u sluajevima eksproprijacije i nacionalizacije. Mada se odluke sudova u ovakvim sluajevima ne mogu priznati i izvriti u dravi prijema, postoji mogunost da budu prinudno izvrene u samoj dravi donoenja odluke ili u nekoj treoj dravi na imovini drave o nije zatiena imunitetom. Naime, u savremenom zakonodavstvu i sudskoj praksi velikog broja drava, ne priznaje se izvrni imunitet za imovinu drave koja se koristi u trgovake svrhe. Po naem zakonu, zabranjeno je ugovaranje nadlenosti stranog suda u investicionim sporovima (vidi lan 30. Za-

Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 7/67.

231

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

kona o stranim ulaganjima). Iz toga sledi da je nadlenost naeg suda za potrebe ispitivanja uslova priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka u investicionim sporovima iskljuiva, dok isto ne vai kada je u pitanju priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka. Trea kategorija obuhvata sporove izmedu suverenih drava koji proistiu iz investicija. Do ovakvih sporova dolazi kada jedna od drava preduzme diplomatsku zatitu prava svoga dravljanina koji je izvrio ulaganje u drugoj dravi. Diplomatska zatita moe se pruiti na razne naine, npr. pokretanjem spora pred Meunarodnim sudom pravde, ako su se za to stekli uslovi, pokretanjem arbitrae na osnovu dvostrane konvencije o zatiti i unapreenju investicija, ukoliko takva konvencija vai izmedu datih drava, primenom mera represalija i retorzije, ili drugim nainima reavanja sporova koji dravi stoje na raspolaganju u Meunarodnom javnom pravu. U ovom radu koncentrisaemo se na drugu grupu sporova koja se moe smatrati tipinom za oblast stranih ulaganja u modernoj praksi. Osvrnimo se ukratko na pravni pojam stranih ulaganja2 koji neposredno odreduje koji e se sporovi smatrati sporovima iz stranih ulaganja. Vaingtonska konvencija ne odreuje znaenje ovog pojma, mada ga uzima kao jednu od odrednica nadlenosti arbitrae Centra (vidi lan 25). Konvencija o osnivanju Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA) sadri neke smernice za odreivanje pojma podobne investicije u lanu 12. i dalje ih razraduje u taki 19. tumaenja koje je sastavni deo ove Konvencije.3 Moemo rei da opti i obavezujui pojam stranih investicija na meunarodnom planu ne postoji. Za pojam stranih ulaganja u domaem pravu treba konsultovati odredbe Zakona o stranim ulaganjima i dvostranih konvencija o zatiti investicija koje je Jugoslavia ratifikovala. Veina ovih akata ne sadri definiciju stranog ulaganja u pravom smislu, ve se uglavnom ograniavaju na nabrajanje pojedinih ekonomskih ili pravnih oblika i kategorija u kojima se strana ulaganja realizuju.

2 Kao i u drugim oblastima Medunarodnog privatnog prava i ovaj pojam moe se izraziti i u svom drugom obliku, tj. moemo govoriti o medunarodnim ulaganjima, ako stvari posmatramo na globalnom nivou, a ne iz perspektive drave u koju se ulaganje vri. 3 Konvencija o osnivanju Multilaterlane Agencije za garantovanje investicija i tumaenje konvencije, sa prilozima, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 4/91.

232

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

Ostavlja se, dakle, sudiji (arbitru) da u graninim sluajevima odredi, da li konkretni spor proistie iz stranog ulaganja ili ne.

PRAVNI IZVORI KOJIMA SE U NAEM PRAVU NEPOSREDNO REGULIE PITANJE REAVANJA SPOROVA KOJI PROISTIU IZ STRANIH ULAGANJA . Pravne norme o reavanju ove vrste sporova nalaze se u Zakonu o stranim ulaganjima, Zakonu o parninom postupku, dvostranim medunarodnim konvencijama o zatiti i unapreenju investicija i viestranim meunarodnim konvencijama koje se odnose na meunarodnu trgovinsku arbitrau, a koje je naa zemlja ratifikovala (od posebnog znaaja su Vaingtonska4 i Njujorka konvencija.5 Ovde emo se osvrnuti samo na one od navedenih izvora koji su posebno usmereni na reavanje investicionih sporova. U Zakonu o stranim ulaganjima6 odreeno je da sporove koji nastanu po osnovu ulaganja stranih lica reava nadleni sud u Jugoslaviji, ako ugovorom o ulaganju, odnosno osnivanju nije predvieno da takve sporove reava arbitraa pri Privrednoj komori Jugoslavije ili neka druga domaa ili strana arbitraa (lan 30). Ovom odredbom potvrena je sloboda stranaka da ugovore arbitrau kao nain reavanja svojih sporova koji proistiu iz ulaganja. To inae sledi i iz Zakona o prninom postupku (lan 469). Sloboda prorogacije nadlenosti inostranog suda je iskljuena, tako da se uspostavlja iskljuiva nadlenost domaeg suda za sporove povodom ulaganja stranih lica, ukoliko nije posebno ugovorena arbitrana klauzula u ugovoru o ulaganju, odnosno ugovoru o osnivanju. Navedena odredba ima izvesne manjakavosti. U njoj se pominje samo ugovor o ulaganju i ugovor o osnivanju kao akti koji mogu da sadre arbitrani sporazum, odnosno arbitranu klauzulu, mada se u Zakonu pominju i drugi pojavni oblici ugovora o stranom ulaganju (npr. ugovor o koncesiji, ugovor o kupovini akcija, itd.).7 Pored toga, prema ZPP-u i vaeim meunarodnim kon-

Vidi fusnotu broj 1.

5 Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju inostranih arbitranih odluka od 10. VI 1958. godine, Slubeni list SFRJ, Medunarodni ugovori br. 11/81. 6 7

Slubeni list SRJ br. 79/94 i 29/96. Dr Miroslav Paunovi, Pravo stranih ulaganja u Jugoslaviji, Beograd 1995. str.

137.

233

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

vencijama, punovano je i ugovaranje arbitrae u posebnom arbitranom sporazumu koji ne bi bio sastavni deo ugovora o ulaganju, odnosno ugovora o osnivanju, a iz ove odredbe bi proisticalo suprotno. Da ne govorimo o tome da Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori Jugoslavije u Beogradu koju zakonodavac posebno pominje, nije navedena svojim pravim i punim imenom. Izostavljanje ugovora o koncesijama iz zakonske formulacije u ovom kontekstu moe imati posebnu teinu. Moe se postaviti pitanje da li su u naem pravu ugovori o koncesijama podobni za reavanje putem arbitrae, ili, strunim renikom reeno, da li su ti sporovi arbitrabilni? Prethodni Zakon o stranim ulaganjima (donet krajem 1988. godine)8 kojim su prvi put posle Drugog svetskog rata u jugoslovenski pravni sistem uvedene koncesije, imao je posebnu odredbu posveenu reavanju sporova koji nastanu u izvravanju ili tumaenju ugovora o koncesiji (lan 27). Prema toj odredbi, sporove bi reavao nadleni jugoslovenski sud, ako ugovorom o koncesiji ne bi bilo predvieno da takve sporove reava arbitraa osnovana po Vaingtonskoj konvenciji o reavanju investicionih sporova izmedu drava i dravljana drugih drava, odnosno neka druga arbitraa. S obzirom da sadanji zakon ne sadri decidiranu odredbu, postoji rizik da e se drava, u sluaju spora koji proistie iz ugovora o koncesiji, pozvati na nepodobnost takvog spora za reavanje putem arbitrae. Postoje dva mogua osnova za osporavanje arbitrabilnosti. Jedan je postojanje iskljuive nadlenosti jugoslovenskog suda, a drugi, da je koncesija javnopravni odnos u kojem je iskljuena stranaka autonomija volje. Iskljuiva nadlenost jugoslovenskog suda postoji za sporove povodom stvarnih prava na nekretninama i zakupa nekretnina koje se nalaze na domaoj teritoriji, na osnovu lana 56. Zakona o reavanju sukoba zakona.9 S obzirom da su koncesije ugovori koji se esto, ako ne po pravilu tiu nekretnina, mogue je da se drava odupre zahtevu za arbitrau ili za priznavanje arbitrane odluke, s pozivom na ovaj prigovor. Drugi argument mogao bi biti da koncesija, kao javnopravni odnos, ne sadri prava i obaveze kojima stranke mogu slobodno raspolagati, u smislu lana 469. ZPP koji odreduje podobnost spora za reavanje putem arbitrae.10

8
9

Slubeni list SFRJ br. 77/88. Slubeni list SFRJ br. 43/82, 72/82 i Slubeni list SRJ br. 46/96.

Vidi npr. lan 20e Zakona o stranim ulaganjima koji kae da se koncesija moe u celini ili delimino preneti na drugo strano lice, samo uz saglasnost davaoca koncesije.

10

234

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

Ovakvim argumentima drave strani investitor bi se mogao suprotstaviti s pozivom na tekst Vaingtonske konvencije i vaeeg Zakona o stranim ulaganjima. Zakonom su koncesija i ugovor o koncesiji odreeni kao jedan od dozvoljenih oblika stranih ulaganja u Jugoslaviju. Samim tim, pravni sporovi koji proistiu iz pravnog odnosa koncesije odnosno iz ugovora o koncesiji, kao sporovi koji neposredno proistiu iz investicija, mogu se reavati putem arbitrae na osnovu pomenute Konvencije, ukoliko su se stranke u sporu pismeno saglasile 0 tome (vidi lan 25. stav 1). Takode ukazujemo na clan 20b Zakona o stanim ulaganjima u kojem se govori o sadrini ugovora o koncesiji. Jedna od odredaba koju takav ugovor, po miljenju zakonodavca, treba da sadri je i odredba o nainu reavanja sporova. Proistie da je to pitanje podvrgnuto stranakoj autonomiji volje. Ukoliko bi se drava odluila na osporavanje arbitrabilnosti spora u vezi sa koncesijom, odstupila bi od prakse veine zemalja u svetu koje priznaju mogunost da se ova vrsta sporova reava putem arbitrae.11 Na taj nain bi se strani investitori zainteresovani za koncesije u Jugoslaviji veoma obeshrabrili. Smatramo da realno postoji spremnost jugoslovenske drave da prihvati nadlenost arbitrae u eventualnim sporovima iz koncesija i teta je to to nije nedvosmisleno iskazano i u zakonskom tekstu. Prilikom izrade nacrta nekog budueg Zakona o stranim ulaganjima, trebalo bi posvetiti mnogo vie panje redakciji teksta norme o reavanju investicionih sporova. To je jedna od kljunih odredaba koja moe opredeliti stranog investitora prilikom procene moguih rizika ulaganja. Dvostrane medunarodne konvencije o zatiti i unapreenju investicija sadre znaajne odredbe o reavanju investicionih sporova.12 Poslednjih godina bitno je porastao broj dvostranih ugovora ove vrste u svetu. U jednoj studiji se navodi da se od 1980. do 1992. godine broj ovih ugovora popeo sa jedne na etiri stotine.13 Podaci o postojeim i novim ugovorima mogu se nai u publikacijama Meunarodnog centra za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu (Investment Treaties,

11 Prica, Radoje, Ugovor o koncesiji Novi ugovori od znaaja za privredni razvoj Jugoslavije, Zbornik radova sa Savetovanja odranog 16. i 17. Ill 1995. godine u Beogradu, Beograd, 1995. godine, str. 183. 12 Besarovi, Vesna, Meunarodni bilateralni sporazumi o investicijama, Pravni ivot br. 3-4990, str. 563-580. 13 Schaufelberger, Peter, La protection juridique des investissements intemationaux dans les pays en dveloppement, Lausanne, 1993.

235

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

list koji izlazi od 1984. godine) i Meunarodne trgovinske komore u Parizu (Bilateral Treaties for International Investment, izdaje se od 1977. godine). U okviru Azijsko-afrikog pravno-konsultativnog komiteta14 izradena su tri modela konvencije o zatiti i unapreenju investicija, a pojedine zemlje izvoznice kapitala su sainile sopstvene modele. Jugoslavija je zakljuila petnaest sporazuma o zatiti i unapreenju investicija.15 Svi oni sadre odredbe o reavanju eventualnih sporova i to posebno sporova izmeu strana ugovornica, a posebno sporova izmeu jedne strane ugovornice i privatnog ulagaa iz druge strane ugovornice.16 Prvi sporovi tiu se tumaenja i primene dvostranog ugovora, a drugi nastaju povodom konkretnog ulaganja. Za nas su interesantne odredbe ovih sporazuma o drugom tipu sporova. Meu njima postoji znaajna podudarnost. Gotovo sve odredbe pominju Centar za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu (izuzev odredbe sadrane u bilateralnoj konvenciji sa Rusijom), ali se razlikuju u nekim detaljima i mo-

14 15

Objavljeno u International Legal Materials, vol. 23 od 1984. godine, str. 237.

Konvencija izmeu Vlade SFRJ i Vlade Republike Francuske o zatiti investicija, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 4/75, Sporazum o zatiti investicija izmeu Vlade SFRJ i Vlade Kraljevine Holandije, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 49/76, Sporazum izmeu Vlade SFRJ i Vlade Arapske Republike Egipta o zatiti investicija, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 3/78, Konvencija izmeu Vlade SFRJ i Vlade vedske o uzajamnoj zatiti investicija, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br.12/79, Sporazum izmeu SIV SFRJ i Vlade Kanade o zatiti investicija, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 5/80, Sporazum izmeu SFRJ i Savezne Republike Nemake o uzajamnoj zatiti i poticanju ulaganja sa protokolom, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 7/90, Sporazum izmeu SFRJ i Republike Austrije o poticanju i zatiti stranih ulaganja, Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori, br. 12/90, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Ruske Federacije o stimulisanju i uzajamnoj zatiti ulaganja, Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori, br. 3/95, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom podsticaju i zatiti ulaganja, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Rumunije o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, Sporazum izmeu Vlade SRJ i Vlade Republike Bugarske o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Republike Belorusije o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Slovake Republike o unapredenju i uzajamnoj zatiti ulaganja, svih pet sporazuma je objavljeno u jednom broju Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori, br. 4/96, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Republike Makedonije o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori br. 5/96, Sporazum izmeu savezne Vlade SRJ i Vlade Poljske Republike o uzajamnom podsticanju i zatiti ulaganja, Slubeni list SRJ, Meunarodni ugovori br. 6/96.
16 Konvencija sa Francuskom, lanovi 2. i 8, Sporazum sa Holandijom, lanovi VI i XI, Sporazum sa Egiptom, lanovi 9. i 10, Konvencija sa vedskom, lanovi 6. i 7, Sporazum sa Nemakom, lanovi 8 i 9, Sporazum sa Austrijom, lanovi 7. i 8, Sporazum sa Rusijom, lanovi 8. i 10; Sporazum sa Kinom, lanovi 8. i 9, Sporazum sa Rumunijom, lanovi 8. i 9; Sporazum sa Bugarskom, lanovi 8. i 9; Sporazum sa Belorusijom, lanovi 7. i 8, Sporazum sa Slovakom, lanovi 8. i 9, Sporazum sa Makedonijom, lanovi 8. i 9, Sporazum sa Poljskom, lanovi 8. i 9. Jedino Sporazum sa Kanadom ne sadri odredbu o reavanju druge vrste sporova.

236

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

gunostima izbora koje stoje na raspolaganju stranama u sporu, odnosno privatnom ulagau i dravi prijema. Preovlauje sledee reenje: strani ulaga i drava prijema duni su da po izbijanju spora pristupe pregovorima radi njegovog mirnog reavanja.17 Tek po isteku roka od est meseci od datuma izbijanja spora, koji se rauna od datuma podnoenja zahteva za reavanje putem pregovora drugoj strani,18 ili od datuma prijema takvog zahteva,19 ili od dana zapoinjanja pregovora,20 jedna i druga strana u sporu,21 ili samo ulaga,22 imaju pravo da podnesu spor na reavanje sudu ili arbitrai. Sporazumi sa Rumunijom, Bugarskom, Belorusijom, Slovakom, Makedonijom i Poljskom daju ulagau pravo izbora izmeu tri mogunosti: da spor pokrene pred: a) nadlenim sudom one strane ugovornice na ijoj je teritoriji ulaganje realizovano, ili b) pred Meunarodnim centrom za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu, ili c) pred ad hoc arbitraom koja e biti formirana u skladu sa arbitranim pravilima UNCITRAL-a. Sporazumi sa Nemakom i Austrijom predvidaju samo jednu mogunost: da se spor podvrgne arbitrai na osnovu Vaingtonske konvencije. Sporazum sa Bugarskom ograniava pravo obraanja arbitrai na sporove u vezi sa primenom lanova 5. i 6. koji se odnose na eksproprijaciju, odnosno na transfer plaanja koja se odnose na ulaganja. Sporazum sa Rumunijom predvia primenu pravila UNCITRAL-a na ad hoc arbitrau, samo ako stranke nisu ugovorile drugaije reenje. Konvencija sa Slovakom, osim mogunosti obraanja ad hoc arbitranom tribunalu uz primenu UNCITRAL-ovih arbitranih pravila, predvia i alternativu da se stranke obrate nekom meunarodnom arbitru. Sporazumi sa Bugarskom, Belorusijom, Slovakom, Makedonijom i Poljskom, uslovljavaju pravo obraanja Centru za reavanje investi-

17 Po sporazumima sa Nemakom, Austrijom, Rusijom, Kinom, Rumunijom, Bugarskom, Belorusijom, Slovakom i Makedonijom. 18 Po sporazumima sa Nemakom (od dana najavljivanja spora od jedne strane u sporu), Rumunijom, Bugarskom, Belorusijom i Slovakom. Sporazum sa Austrijom ne odreduje dan od koga se ima raunati rok.

Po Sporazumu sa Makedonijom. Po Sporazumu sa Kinom. 21 Po Sporazumu sa Kinom, Makedonijom i Poljskom. Sporazumi sa Austrijom i Rusijom ne navode izriito subjekte koji imaju pravo na pokretanje spora. 22 Po sporazumima sa Nemakom, Rumunijom, Bugarskom, Belorusijom, Slovakom.
20

19

237

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

cionih sporova u Vaingtonu (ICSID) injenicom da su obe stranke potpisnice Vaingtonske konvencije.23 U Sporazumu sa Rumunijom ugovorena je klauzula da se drava ugovornica, koja je stranka u sporu sa stranim ulagaem, nee u svojoj odbrani koristiti prigovorom imuniteta, niti injenicom da je ulaga primio obeteenje na osnovu ugovora o osiguranju za celokupnu tetu ili pretrpljeni gubitak, odnosno za odredeni deo takve tete ili gubitka. Ova klauzula se esto nalazi u novijim ugovorima o investicijama (sadre je u slinom obliku i Sporazumi sa Nemakom i Austrijom). Ona treba da obezbedi da ne doe do oglaavanja arbitrae nenadlenom, ili do odbijanja zahteva, usled toga to je investitor na osnovu investicione garancije, odnosno osiguranja od nekomercijalnih rizika, unapred primio odreeni iznos na ime obeteenja. Inae, postojala bi mogunost da se drava pozove na odsustvo pravnog interesa tuioca da vodi spor zbog toga to je ve primio odtetu. U ostalim dvostranim konvencijama sadrana su neto drugaija reenja. Sporazum sa Kinom je najblii gore navedenom modelu. On u sluaju neuspelih pregovora, predvida pravo jedne i druge strane u sporu da podnese zahtev nadlenom sudu drave prijema. Za jednu uu kategoriju sporova predvieno je i pravo obraanja arbitrai. To su sporovi povodom naknade za eksproprijaciju. Oni mogu biti podneti na reavanje Centru za reavanje investicionih sporova (ICSID) ili ad hoc arbitrai pod uslovom da stranka nije koristila svoje pravo da pokrene spor pred sudovima drave prijema. U samoj odredbi preciziraju se odreena pravila za formiranje ad hoc arbitrae koja donekle odstupaju od UNCITRAL-ove (npr. dui rokovi imenovanja, odredivanje da za predsednika arbitranog vea mora biti imenovan dravljanin tree drave koja ima diplomatske odnose sa obe drave ugovornice, itd. (vidi, clan 9. Sporazuma). U Sporazumu sa Rusijom (clan 8), reavanje sporova izmeu jedne strane ugovornice i ulagaa druge strane ugovornice regulisano je na sledei nain: u sluaju da se pregovori, koji su obavezni pre pokretanja spora, pokau neuspenim, razmatranje spora moe se preneti na-

23 Prema podacima sadranim u ITA (Institute of Transnational Arbitration) Scoreboard od januara 1996. godine, Bugarska i Makedonija za sada nisu potpisnice Vaingtonske konvencije, a Belorusija i Slovaka jesu. Status Jugoslavije je pomalo nedefinisan. Mada u rubrici stoji da je Jugoslavija ratifikovala ovu Konvenciju, u fusnoti je navedeno da novoj Jugoslaviji jo nije priznat status sukcesora bive Jugoslavije, na osnovu njenog zahteva kod OUN.

238

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

dlenom sudu ili arbitrai strane ugovornice na ijoj teritoriji su izvrena ulaganja, ili arbitranom sudu ad hoc, u skladu sa arbitranim pravilima UNCITRAL-a. U odredbama konvencija o zatiti investicija, koje je vlada SFRJ u ranijem periodu zakljuila sa vladama Francuske, Holandije, Egipta i vedske, pominje se takoe Centar za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu. Konvencija sa vedskom predvia da e se spor podneti ovom Centru uz saglasnost obe stranke u sporu. Dakle, investitor ne moe da pokrene spor pred Centrom sa pozivom na ovu odredbu, nego, da bi imao to pravo, mora uvrstiti arbitranu klauzulu kojom se ugovara nadlenost Centra u sam ugovor o stranom ulaganju. Slinu odredbu sadri i lan VI Sporazuma sa Holandijom, koji predvia obavezu drave prijema da blagonaklono razmotri molbu dravljanina druge strane ugovornice da se svaki spor koji bi mogao proistei u vezi sa investicijom, podvrgne nadlenosti Centra, i da o svojoj odluci pismeno obavesti podnosioca takve molbe. Sporazum sa Egiptom, meutim, sadri odredbu (lan 8) kojom se predvia da strane ugovornice podnose na reavanje Meunarodnom centru za reavanje investicionih sporova svaki spor koji nastane u vezi sa zatitiom investicija od nekomercijalnih rizika, ukoliko to zatrai dravljanin, odnosno privredna organizacija koja pripada dravi ugovornici. Tumaenje ove odredbe moe biti sporno. Da li to znai da ulaga moe da pokrene spor pred Centrom direktno na osnovu ove odredbe, ili je neophodno da postoji arbitrana klauzula u samom ugo- voru o ulaganju? Ovde se govori o obavezi strana ugovornica da podnesu spor na reavanje Centru, pri emu se, oigledno, misli na drave ugovornice u ovom sporazumu, a ne na ugovorne stranke u ugovoru o ulaganju. Tu je, dakle, re o njihovoj obavezi da se svaka pojedinano podvrgnu arbitrai koju protiv njih eventualno pokrene dravljanin ili pravno lice druge drave, a ne o obavezi da se njih dve upuste u spor pred Centrom, po tom pitanju. Ovo drugo bi bilo nemogue, zbog toga to je na osnovu same Vaingtonske konvencije, nadlenost Centra ograniena na reavanje sporova izmeu drava i dravljana drugih drava, dok je iskljueno voenje i reavanje sporova izmeu dve suverene drave pred ovim tribunalom. S obzirom da odredba lana 8. Sporazuma sa Egiptom, ne trai prethodnu saglasnost ugovornih strana (drave i investitora) da se spor podvrgne nadlenosti Centra, smatramo da treba tumaiti ovu odredbu tako da ona daje neposredno pravo investitoru

239

PRAVNI

IVOT .

br. 12/1997

na podnoenje tube pred Centrom, kao to to predviaju i odredbe novijih dvostranih ugovora o zatiti investicija npr. sa Nemakom, Austrijom, Rumunijom, Bugarskom, Belorusijom, Poljskom, itd. Zanimljiva je i odredba sadrana u Konvenciji sa Francuskom (lan 2). Prema ovoj odredbi, odobrene investicije e biti predmet posebne obaveze (organa savezne vlade) koja naroito ukljuuje obraanje Meunarodnom centru za reavanje sporova koji se odnose na investicije, ako u sluaju spora u roku od tri meseca nije moglo biti postinriuto sporazumno reenje. Po naem miljenju, i ovde se radi o neposredno ugovorenoj nadlenosti Centra za sporove koji proisteknu iz investicija francuskih dravljana. Ipak, s obzirom da se radi o dosta nejasno formulisanoj odredbi, mogua su i drugaija tumaenja. Treba imati u vidu i to da u vreme kada je ova dvostrana Konvencija zakljuivana u meunarodnoj praksi jo uvek nije bilo uobiajeno neposredno ugovaranje obavezne nadlenosti arbitranog Centra u Vaingtonu, kao to je to danas. SFRJ je potpisala i ratifikovala Vaingtonsku konvenciju od 18. marta 1965. godine o reavanju investicionih sporova izmeu drava i graana drugih drava.24 Trenutni status konvencije u odnosu na SRJ nije definisan i zavisi od razreenja pravnog pitanja sukcesije sadanje SRJ (Srbije i Crne Gore) u odnosu na meunarodne ugovore bive SFRJ (ista neizvesnost vlada i u odnosu na vaenje drugih gore navedenih dvostranih i viestranih ugovora koji su sklopljeni pre aprila 1992. godine). Nadlenost institucionalne arbitrae, Centra za reavanje meunarodnih investicionih sporova, koji je osnovan ovom Konvencijom (ICSID), do sada je samo jednom izriito ugovorena u praksi stranih ulaganja u Jugoslaviju, u ugovoru o koncesiji sklopljenom izmeu Vlade Republike Srbije i stranog investitora.25 Ne treba, meutim, zaboraviti da je nadlenost Centra neposredno ugovorena i odredbama dvostranih ugovora o zatiti investicija. Realno je oekivati da e se ubudue nadlenost ove arbitrae mnogo vie ugovarati, zbog toga to se drava, kroz favorizovanje koncesija, BOT aranmana i jakih dravnih predu-

24 Konvencija je stupila na snagu 20. aprila 1967. godine. Jugoslavija je potpisala Konvenciju 21. Ill 1967. godine, a ratifikovala je Uredbom SLV od 23. XII 1966. godine (Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 7/67). Prilikom potpisivanja, Jugoslavija je odmah deponovala i ratifikacioni instrument. Shodno tome, Konvencija je za Jugoslaviju stupila na snagu 20. IV 1967. godine. Vidi Dika, Mihailo, Konvencija o priznanju i izvrenju inozemnih arbitranih odluka (New York, 1958) i Konvencija o rjeavanju investicijskih sporova izmedu drava i dravljana drugih drava (Washington, 1965), Privreda i pravo br. 3-4/1983, str. 47. 25

Vidi, Prica, Radoje, Ugovor o koncesiji, op. cit. 11, str. 184.

240

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

zea, nametnula kao glavni potencijalni ugovorni partner stranih ulagaa u Jugoslaviju. Uslovi za nadlenost ICSID arbitrae u Vaingtonu su a) saglasnost stranaka, b) status stranaka i c) priroda spora. Saglasnost stranaka mora biti izraena u pismenoj formi. Jednom data saglasnost ne moe se jednostrano povui (lan 25. stav 1. Konvencije). Sama ratifikacija Vaingtonske konvencije, ne tumai se kao blanko saglasnost drave za sve budue sluajeve. Medutim, saglasnost drave da bude tuena pred ovim Centrom moe biti izraena ne samo u posebnom arbitranom sporazumu, ili kao arbitrana klauzula u ugovoru o ulaganju, nego i odredbom sadranom u dvostranoj konvenciji o zatiti i unapreenju investicija, ili u zakonu o stranim ulaganjima, odnosno nekom drugom zakonu. U potonjem sluaju, nadlenost e postojati, samo ako je saglasnost drave da bude tuena pred ovim Centrom, data nedvosmisleno i bezuslovno. Za uspostavljanje nadlenosti Centra neposredno na osnovu odredaba konvencije ili zakona nije dovoljno rei da e Centar biti nadlean za reavanje investicionog spora ako se sa tim saglase obe strane u sporu. Da bi Centar (ICSID) bio nadlean, potrebno je da jedna stranka bude drava potpisnica Konvencije, a druga privatno lice koje je dravljanin druge drave potpisnice (lan 25. stav 1. i 2). Ovaj uslov uveden je da bi se osiguralo automatsko izvrenje arbitranih odluka Centra na osnovu odredaba same Konvencije (lanovi 53-55).26 Iskljuena je nadlenost za sve sporove u kojima su obe stranke suverene drave. To vai i u sluaju subrogacije drave u pravni zahtev svoga dravljanina koji je investirao u drugoj dravi. Iskljuena je i nadlenost Centra za sporove izmeu drave i njenih sopstvenih dravljana. Kada su u pitanju pravna lica, njihova pripadnost ceni se prema mestu osnivanja ili seditu u trenutku kada su stranke dale svoj pristanak da se podvrgnu arbitrai Centra; izuzetak od ovog pravila postoji u korist pravnih lica osnovanih u dravi prijema za koje su se stranke ugovorile da e se smatrati dravljanima druge drave zbog toga to kontrolu nad

26 Postoji mogunost ugovaranja nadlenosti Centra i za one investicione sporove koji ne ispunjavaju ovaj usiov, i to na osnovu Dodatnog mehanizma za reavanje investicionih sporova, koji je, uz donoenje posebnog arbitranog pravilnika uveden 1978. godine. Za izvrenje arbitrane odluke donete na osnovu Dodatnog mehanizma, meutim, ne vae pravila Vaingtonske konvencije o izvrenju. Da bi se obezbedila efikasnost tako donetih arbitranih odluka, sam pravilnik o arbitrai Dodatnog mehanizma predvia da mesto arbitrae mora da bude u nekoj od drava potpisnica Njujorke konvencije.

241

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

tim pravnim lice vre strani interesi. Shodno tome, arbitrani postupak pred Centrom mogu pokrenuti protiv drave ugovornice i pravna lica koja su osnovana i imaju sedite u toj dravi, ako se nalaze pod stranom kontrolom i ako su se stranke saglasile da to lice zbog toga smatraju dravljaninom druge drave ugovornice. (lan 25. stav 2. pod b) Vaingtonske konvencije). esto se na strani drave, kao ugovorna stranka u ugovoru o ulaganju pojavljuje neki centralni ili lokalni organ vlasti, javna ustanova ili dravno preduzee. U tom sluaju, potrebna saglasnost za podvrgavanje buduih sporova arbitrai Centra moe se dati samo uz odobrenje drave. Medutim, drava ugovornica moe obavestiti Centar da takvo njeno odobrenje nije neophodno (lan 26. stav 3. Konvencije).27 Da bi se spor mogao podvrgnuti arbitrai potrebno je da bude pravne prirode, odnosno da se tie tumaenja i primene zakona i pravnih propisa. Takode, mora se raditi o sporu koji je u direktnoj vezi sa ulaganjem, odnosno koji je nastao neposredno iz ulaganja. Npr. ne mogu se razmatrati sporovi o tome da li je oportuno revidirati uslove ugovora u sluaju da dode do znaajne promene konjukture. S druge strane, mogue je razmatrati one sporove koji se odnose na stabilizacione klauzule i hardship. Tipini pravni sporovi tiu se npr. povrede ugovora, zakonitosti ekproprijacije, odredivanja visine naknade, itd.28 1 26. Drava potpisnica konvencije iji je dravljanin ugovorio nadlenost Centra za reavanje sporova sa dravom prijema, odrie se prava na diplomatsku zatitu prava tog dravljanina. Medutim, u sluaju da se druga drava potpisnica ne povinuje arbitranoj odluci Centra donetoj u tom sporu, pravo na diplomatsku zatitu se ponovo uspostavlja (lan 27. Vaingtonske konvencije). Prema podacima kojim raspolaemo, do 1992. godine u okviru Centra za reavanje investicionih sporova u Vaingtonu doneto je ukup-

27 Francuski tekst konvencije govori o: collectiviti publique ou tel organisme dipendant de l'Etat, a engleski tekst o constituent subdivision or agency of State. Nai prevodioci su u zvaninom prevodu na srpski objavljenom u Slubenom Iistu preveli na sledei nain sastavne oblasti ili organa drave potpisnice. Aleksandar Goldtajn i Sinia Triva, Meunarodna trgovaka arbitraa, Zagreb, 1987, str. 376, predlau kao bolji sledei prevod: javna ustanova ili organizacija drave ugovornice. 28 Vidi, Delaume, Georges R., ICSID Arbitration: Practical Considerations, 1 Journal of International Arbitration (1984), str. 117.

242

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

no osam arbitranih odluka,29 od kojih su tri ponitene, a u etrnaest sluajeva dolo je do poravnanja.30

MERODAVNO PRAVO ZA SPOROVE KOJI PROISTIU IZ STRANIH ULAGANJA Pitanje odreivanja merodavnog prava za sporove koji proistiu iz stranih ulaganja je kompleksno i ovde emo se samo ukratko osvrnuti na osnovna reenja. Ako je re o ugovornom sporu, osnovna dilema je, da li se priznaje autonomija volje ugovornih strana i da li je ona neograniena? U naem pravu (lan 19. Zakona o reavanju sukoba zakona), za ugovor je merodavno pravo koje su izabrale ugovorne strane, ako tim zakonom ili meunarodnim ugovorom nije predvieno neto drugo. Izuzetak su ugovori koji se odnose na nepokretnosti, gde je kao iskljuivo merodavno odredeno pravo drave na ijoj se teritorij i nalazi nekretnina.31 Odreeno ogranienje autonomije volje na ovom planu predstavlja postojanje Zakona o stranim ulaganjima, koji kao javnopravni propis u znaajnoj meri odreuje uslove ulaganja. Stranke ne mogu izborom stranog prava iskljuiti primenu imperativnih odredaba ovog zakona, a isto se odnosi i na imperativne odredbe drugih javnopravnih propisa (npr. Zakona o preduzeima, kada je u pitanju osnivanje preduzea sa stranim ulogom sa seditem u Jugoslaviji). Pravo izbora merodavnog prava u ugovorima o ulaganju priznaje se u Vaingtonskoj konvenciji

29 AGIP Company v. Popular Republic of the Congo (30. novembra 1979, godine) 21 1LM 1982, str. 726; Benvenuti et Bonfant v. People's Republic of the Congo (8. avgusta 1980. godine), 21 ILM 1982. godine, str. 740; Amco Asia Corporation et al v Indonesia (21. novembra 1984. godine), 23 ILM 1984, str. 351; Amco Asia Corporation et al. v Indonesia (odluka o ponitaju), 25 ILM 1986, str. 1439; Amco Asia Corp., Pan American Development Limitedand P. T. Amco Indonesia v. The Republic of Indonesia (31. maj 1990. godine), 5 International Arbitration Report (1990) str. 3; Liberia Eastern Timber Corporation (LETCO) v The Government of the Republic of Liberia (31. mart 1986. godine), 26 ILM 1987, str. 647; Klockner v. United Republic ot. Cameroon, 11 YbCA 1986, str. 162 i Asian Agricultural Products Ltd (AAPL) v. Republic of Sri Lanka (27. jun 1990. godine) 30 ILM 1991, str. 577. 30 Vidi, Schaufelberger, Peter, La protection juridique des investissements internationaux dans les pays en developement, op. cit. 13, str. 604. 31 Izraz ugovori koji se odnose na nepokretnosti je iroko postavljen i mogao bi posluiti kao osnov za pogreno tumaenje, da se jedan broj ugovora o stranom ulaganju (posebno ugovori o koncesijama, ali i drugi ugovori u kojima se podrazumeva ulaganje kapitala u nepokretnu imovinu) ne mogu podvri stranom pravu.

243

PRAVNI

IVOT

br. 12/1997.

(vidi lan 42. stav 1) i u praksi meunarodnih trgovakih arbitraa. Ono podrazumeva da se moe izabrati kao merodavno, ne samo pravo drave domaina ili neke tree drave, nego i nacionalno pravo stranog ulagaa (mada se ovo u praksi retko deava), ili lex mercatoria, opti principi meunarodnog prava i slino. U odsustvu izbora stranaka, nae pravo ne predvia posebno reenje za ugovore o stranim ulaganjima, osim za ugovore o prenosu tehnologije.32 Prema tome, primenjuje se opte reenje koje vai za sve nepomenute ugovore, a to je pravo prebivalita, odnosno sedita ponudioca, ako posebne okolnosti sluaja ne upuuju na neko drugo merodavno pravo. U Vaingtonskoj konvenciji (lan 42. stav 1) stoji, da e u odsustvu saglasnosti stranaka o merodavnom pravu, arbitrani sud primeniti pravo drave potpisnice koja je stranka u sporu (ukljuujui i njene propise o sukobu zakona) i odgovarajue propise meunarodnog prava. Ukoliko odluuje neka druga institucionalna ili ad hoc arbitraa nain utvrivanja merodavnog prava moe biti propisan pravilnikom institucionalne arbitrae ili arbitranim pravilima koja su stranke usvojile. Prema Arbitranim pravilima UNCITRAL-a koja su najeee u primeni, arbitri e, ukoliko stranke to nisu same uinile, odrediti merodavno pravo za ugovor prema kolizionim pravilima koja smatraju merodavnim (clan 33). Navedimo jo, da je u dvostranoj konvenciji o zatiti i unapredenju investicija izmedu Jugoslavije i Kine, predvieno, da e u sluaju spora sud presuivati u skladu sa zakonima one strane ugovornice koja je stranka u sporu i u koju je ulaganje izvreno, ukljuujui i njena pravila o sukobu zakona, odredbe dvostranog sporazuma i opte priznate principe meunarodnog prava koje prihvataju obe strane ugovornice (lan 9. stav 7). U praksi se najee kao merodavno pravo odreuje pravo drave u koju je izvreno ulaganje. U vanugovornom sporu koji se bazira na zahtevu za naknadu tete usled eksproprijacije i drugih akata drave kojima se naruavaju prava stranog ulagaa treba primeniti kolizione norme koje se odnose na vanugovornu odgovornost za tetu. I one e obino dovesti do primene nacionalnog prava drave prijema. Bilo da je primena nacionalnog prava drave prijema ugovorena, ili da se do primene tog prava dolo na osnovu neke kolizione norme,

32 Ovi potonji mogu po svojoj prirodi predstavljati ugovore o stranom ulaganju, odnosno biti njihov sastavni deo.

244

M. Stanivukovi: Reavanje sporova koji proistiu iz stranih ulaganja

treba oekivati da e u sluaju znaajnog odstupanja tog prava od optih naela i standarda medunarodnog prava (npr. potpuni izostanak naknade za ekproprisanu imovinu) biti primenjena ta naela i standardi. Na taj nain se u meunarodnoj arbitranoj praksi reava problem koji proistie iz protivrenog poloaja drave kao ugovornog partnera, s jedne, i zakonodavca, s druge strane. Kombinovana primena prava drave domaina i optih principa meunarodnog prava kao korektiva, sve vie se prihvata i u meunarodnim sporazumima, kao to smo videli na primeru Vaingtonske konvencije.

ZAKLJUAK Nakon to smo dali kratak pregled osnovnih problema i pitanja koja se javljaju u vezi sa reavanjem sporova iz stranih ulaganja i najvanijih pravnih izvora koji neposredno reguliu ovu materiju, namee se zakljuak da norme o reavanju investicionih sporova u naem pravu nisu u potpunosti prilagoene savremenim uslovima i potrebama privlaenja stranog kapitala. Mada je Jugoslavia potpisnica relevantnih meunarodnih konvencija u ovoj oblasti, neadekvatna zakonska regulativa ometa dobru sliku koju bi stranom investitoru ovaj podatak mogao poslati. Posao zakonodavca treba da se svede na to da jasnije proklamuje slobodu ugovornih stana da same utvrde nain reavanja sporova koji proistiu iz ulaganja, uz odredivanje eventualnih granica te slobode (npr. iskljuenje prorogacije nadlenosti stranog suda). Takode, zakonodavac bi mogao da utvrdi pretpostavku da se primenjuje pravo drave u koju se kapital ulae u odsustvu izriitog izbora ugovornih strana.

245