FIZIKA AKTIVNOST DECE

PREDKOLSKOG UZRASTA
Specijalistiki rad:
Milica eki
Normalna fizika konstitucija i zdravlje su
elementarni uslovi za ivot i funkcionisanje
svakog pojedinca.
Negovanjem fizikih aktivnosti u najranijem
uzrastu odrava se dobra kondicija i dobro
zdravlje mladog narataja koja se nastavlja
nastavom fizikog vaspitanja u kolskom
uzrastu tri puta nedeljno
FIZIKA AKTIVNOST U RANOM
DETINJSTVU
Fizike aktivnosti treba da budu primerene detetovom
uzrastu.
Telesne vebe se izvode svakodnevno 10 minuta pre
uine; poinju vebama od glave prema peti.
Usmerena aktivnost u mlaoj i srednjoj grupi odvijaju
se jedanput nedeljno po pola asa, a u srednjoj i
najstarijoj grupi dvaput nedeljno po 45 minuta do
jednog sata.
Kada vreme dozvoli, deca odlaze u etnju oko 30 min
u oblinji park, ili pored reke.
S polaskom u kolu deca dostiu fiziku zrelost, pa je
poeljno bavljenje sportskim treningom. Preporuke po
uzrastu za odreene sportske aktivnosti, po Dambou,
su:
UZRAST I SPORTSKA AKTIVNOST
7-8 plivanje, sportska gimnastika, umetniko plivanje
8-9 umetniko klizanje
7-10 stoni tenis i tenis
9-10 skokovi u vodi, skijanje, skijaki skokovi
9-12 nordijske discipline (tranje)
10-11 sportsko-ritmika gimnastika
10-12 brzo klizanje, fudbal, atletika, jedrenje, surfing
11-12 akrobatika, koarka, rukomet, odbojka, hokej, vaterpolo
12-13 rvanje, konjiki sport
12-13 veslanje, streljatvo, maevanje
12-14 boks
13-14 biciklizam
14-15 dizanje tegova i body building
ovekove razvojne faze
itav ovekov ivot moe se podeliti u
tri velika razdoblja:
razdbolje detinjstva i
adolescencije (od roenja do 18-19.
godine)
razdoblje odraslog oveka (od 18-
19. do 40. godine)
razdbolje zrelog oveka i starosti
(od 40.godine do starosti)

Prema specifinostima psihofizikog razvoja
razdbolje detinjstva i adolescencija se
najee deli na etiri perioda:
rano detinjstvo (do 6-7. godine)
srednje i kasno detinjstvo (od 6-7. do
11-12. godine)
pubertet (od 11-12. do 15-16. godine)
adolescencija (od 15-16. do 18-19.
godine)

Mlai uzrast od 3. do 4. godine
Deca ovog uzrasta mogu se ukljuiti skoro u sve
organizacione oblike vebanja.
Pokreti su uglavnom kontrolisani, mada se jo uvek
ine i suvini pokreti, odnosno dodatni nepotrebni
pokreti u odnosu na zahtev i optimum motorikog
zadatka. Karakteristino je da deca za vreme kretanja
ire ruke i da se tee zaustavljaju, to upuuje na
konstataciju da je u pitanju nestabilnost u odravanju
ravnotee i upozorenje vaspitau da pri izboru vebi
vri potrebne korekcije.
Deca se brzo zamaraju, panja je labilna, a
raspoloenje se brzo menja.
Srednji uzrast od 4. do 5.
godine
U odnosu na prethodni period kretanje je znatno
popravljeno i usavreno, rad ruku i nogu je
usklaeniji, koordinacija je bolja, manje je suvinih i
nekontrolisanih pokreta. ravnotea je znatno bolja
dete, na primer, ve moe due vremena da stoji na
jednoj nozi. Ova injenica upuuje na neto drugaiji
pristup pri izboru telesnih aktivnosti i motorikih
zadataka, pre svega da vebanja mogu biti sloenija,
motoriki zadaci tei i da vebanja mogu due da
traju.
Sklonost prema podraavanju, imitaciji, jo uvek je
dosta izraena, te je kao metod rada treba
primenjivati.
Dete se samo oblai i svlai, penje uz stepenice i
umnogome je samostalnije u svim aktivnostima.
Stariji uzrast od 5. do 6. godine
Koordinacija pokreta je dosta poboljana, suvini pokreti su u
znatnoj meri eliminisani, zapaa se uopte stabilnost i sigurnost u
motorici. Posebno je karakteristino za ovaj period da
automatizacija pokreta poinje sve vie da dobija svoje mesto u
razvoju motorike i da se svakim danom usavrava. To se naroito
primeuje u raznim oblicima tranja, penjanja, bacanja i dr. Deca
poinju da koriste vie jednu ruku, jednu nogu, pri doskoku
doekuju se na vrhovima prstiju, stoje i hodaju zatvorenih oiju,
to znai i da je i orijentacija u prostoru znatno poboljana.
Deca prihvataju sloenije i tee motorike zadatke, istrajnija su,
panja im je stabilnija, interesovanja se diferenciraju, a razliitost
se sve vie zapaa.
Sline konstatacije se odnose i na predkolski uzrast, s tim to se
u primeni vebanja i oteavanju motorikih zadataka moe ii
korak napred. Vebanje poprima karakteristike kolskog fizikog
vaspitanja; ovo je na neki nain period povezivanja predkolskog i
kolskog vaspitanja i obrazovanja.
Osnovni ciljevi fizikog razvoja
dece predkolskog uzrasta
Zdravo, fiziki dobro i skladno razvijeno dete.
Upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i eme.
Razvoj lateralizacije.
Odravanje normalnog stanja aparata za kretanje, posebno zglobova, veza i miia, to se odraava u
njihovoj snazi i pokretljivosti.
Svestrani razvoj motorike, odnosno, formiranje i uvrivanje sposobnosti ovladavanja prostorom kroz
kretanje u njemu, koje je koordinirano, skladno, graciozno, uravnoteeno i ritmino.
Razvoj psihofizikih sposobnosti: brzine, okretnosti, gipkosti, snage, izdrljivosti, preciznosti i dr.
Slobodno, efikasno i graciozno vladanje svojom motorikom i ekonominost u troenju miine energije i
snage.
Razvoj ravnotee u statikim i dinamikim poloajima tela.
Razvijenost svih miinih grupa (trupa, kime, stomaka, nogu, ramenog pojasa, ruku, ake, prstiju,
stopala, vrata, oiju i lica), posebno miia opruaa.
Osposobljenost za rukovanje predmetima uz pomo krupnih miinih grupa.
Ovladavanje osnovnim lokomotornim i manipulacionim pokretima i usavr-avanje fine motorike -
voljnog usmeravanja pokreta, njihove koordinacije, ritma, snage, tanosti, tempa i razmaka pokreta
ruke, ake i prstiju, pove zano sa razvojem miljenja i opaanja, preciznosti, orijentacije u prostoru,
koncentracije i drugih sposobnosti potrebnih za sticanje grafikih i tehni kih vetina od kojih zavisi
pisanje.
Jaanje disajne muskulature, razvoj pokreta grudnog koa, osposobljenost za dublje i ritminije disanje
uz poveavanje kapaciteta plua.
Pravilan razvoj nervnog sistema.
Pripremljenost za uslove ivota i rada koji dete oekuje u koli.

IZBOR VEBI RADI UTICAJA
NATELESNI RAZVOJ DETETA
Da bi rad na telesnom razvoju deteta
bio koristan potrebno je izabrati
najprikladnije vebe, i to prema:
psihofizikom razvoju dece;
karakteristikama grupe;
pripremljenosti grupe;
stanju dejeg zdravlja.
Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:
kostur koji brzo raste mekan je i podloan raznovrsnim
iskrivljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavinog tkiva;
zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog
toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnua u
rasporedu osnovnih delova kostura;
koliina miinog tkiva mala je u poreenju sa optom
teinom tela, a posebno sa masom unutranjih organa;
miina vlakna su tanka, a postotak vode u njima vei nego
u odraslih;
odnos izmeu pokretnih poluga drugaiji nego u odraslih,
kosti nogu krai su u odnosu na kostur trupa;
nije zavren razvitak nervnog sistema, diferencijacija
stanica modane kore, ni psihomotorni centri ...
Neophodno je izbegavati vebe i to:
koje iziskuju dugotrajne kontrakcije miia (statike
vebe);
za snagu koje idu za kvantitativnim postignuima;
to je dete manje to je njegovo bie kompleksnije i
nedeljivije pa ne treba vebati pojedinim delovima
tela, npr. prstima, glavom, stopalom, akom i sli no;
vebe koje iziskuju prevelik napor i duu
koncentraciju panje;
prelake i preteke vebe od kojih se deca brzo
zamaraju.
Vebe za predkolski decu moraju biti:
dinamine;
da obuhvataju vie miinih grupa, a u
njima obavezno zaposleni veliki miii
(krupna motorika);
deci razumljive;
izvodive u odreenom ritmu, ne prebrzo,
tako da deca naue vebe izvoditi pravilno i
lepo;
ee menjane.
Treba imati na umu i sledee:
vebe koje odgovaraju starijoj deci preteka su mlaoj i obrnuto,
starija deca ve gaaju cilj, a mlaa se tek pripremaju na gaanje kotrljanjem ili
obinim bacanjem plodova, loptica;
mlaa grupa jo ne skae u vis ili u dalj jer jedva poskakuje na mestu ili preskae
preko konopca na podu, dok srednja grupa skae udalj samo iz mesta.
deci predkolskog doba zabranjeno je da se penju samo pomou ruku (penjanje po
konopcu ili motki, u uporu i visu).
ako su deca vie godina u predkolskoj ustanovi u kojoj se sistematski radi, brzo se
pokazuju pozitivni rezultati;
takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tada se moemo posluiti gradivom
starije grupe;
od individualnog rada sa tom decom zavisi koliko dugo e se savladavati gradivo;
sa decom koja neredovno dolaze mora se raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.
decu, koja posle bolesti dolaze, postupno obuhvaamo radom;
kod dece koja su rekonvalescenti, organizam jo nije zdrav, a uobiajeno vebanje bilo
bi naporno i tetno;
dete koje je bolesno treba osloboditi vebanja;
deca sa sranim manama ili drugim bolestima vebaju onoliko koliko im lekar odredi;
slabanu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna, a vebanje koristi optem stanju
njihovog organizma.
PRIPREMA ZA USMERENU
AKTIVNOST
Artikulacija usmerene aktivnosti sadri:
UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti
organizam za opterecenja koja slede, uticajem na
kardiovaskularni i respiratorni sistem,
PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vebama
oblikovanja pripremi organizam za opterecenja u
daljem toku aktivnosti.
OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranje to
povoljnijih uslova za realizaciju postavljenih
programskih zadataka.
ZAVRNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje
organizma i razvijanje smisla za red.
VEBE ZA DECU
PREDKOLSKOG UZRASTA
Gimnastika (Vebe na
spravama)

Atletske aktivnosti
Igre sa loptom

Vebe oblikovanja

Borenje
Vebe sa rekvizitima

za uzrast od tri do est godina - od 5 do 10 minuta
za uzrast od sedam do deset godina - od 10 do 15
minuta
za uzrast od 11 do 14 godina - od 15 do 20 minuta


Razni tipovi vebi
Vebe za ravna stopala
Vebe za X noge
Vebe za O noge
Vebe za korekciju kifotinog loeg dranja
Vebe za korekciju skoliotinog loeg dranja
Vebe za korekciju lordotinog loeg dranja
Vebe za jaanje
Vebe na velikoj lopti za decu
Vebe za glavu i vrat
Vebe za ramena i ruke
Vebe za trup
Vebe za kukove i noge
Trbunjaci
Joga
Vebe sa papirom
ZAKLJUAK
Nedostatak fizike aktivnosti tokom zime za veinu
dece znai nekoliko kilograma vika i slabu kondiciju
na prolee. Ako se ne bave nekim sportom pa nemaju
redovne treninge i napolju nema snega, verovatno e
najvei deo slobodnog vremena provesti ispred
televizora ili za kompjuterom.
Mlaa deca ne bi trebalo da budu fiziki neaktivna
due od jednog sata osim ako ne spavaju, a deca
kolskog uzrasta ne due od dva sata.
Skueni prostori u stanovima ili kuama ne pruaju
mnogo mogunosti za vebanje. Idealno bi bilo da
deca imaju u svojoj sobi sportski kutak sa jednom
strunjaom i vedskim lestvama kako bi u svakom
trenutku kada poele mogla da se penju, skau,
prevru se.
Deci predkolskog i mlaeg kolskog uzrasta treba pomoi u
organizovanju vremena koje provode u kui. U skladu sa uzrastom
sva deca mogu da uestvuju u redovnim kunim poslovima. Neke
aktivnosti kao to je hodanje stepenicama umesto vonje liftom
treba da postanu rutinske.
Dobro je da postoji i redovna fizika aktivnost, po nekim
preporukama to je sat i po za malu decu, od toga 30 minuta
planirane i 60 minuta spontane igre.
Deca predkolskog uzrasta trebalo bi da vebaju 60 minuta i da se
isto toliko slobodno igraju, a deca kolskog uzrasta bi trebalo da
budu fiziki aktivna vie od 1 sata sa po 15 minuta aktivnosti
izmeu ostalih obaveza.
Da deca ne bi bila neaktivna dobro je ograniiti im vreme koje
provode sedei ispred TV-a i kompjutera. ak i kada nema
odgovarajuih rekvizita uz malo mate i postojee deje igrake
mogu da se osmisle korisne vebe kojima e deca ispuniti vreme a
krajnji rezultat e biti njihova bolja spretnost, koordinacija,
preciznost, jai miii.
HVALA NA PANJI