ANALIZA SISTEMA KONSTRUKCIJA

BETONSKIH MOSTOVA

Prof. Dr Radomir J. Foli

 UVODNI DEO
Za konstrukciju mostova se najee primenjuju
linijski sistemi: gredni, okvirni i luni. Primenjuje se
prednapregnuti beton (PNB) za gredne i okvirne
sisteme poveanje raspona. Teka lananica za
peake mostove sa stubovima pilonima.
Gredni sistemi su: prosta greda, greda sa prepustima,
Gerberov nosa (GN), kontinualna greda (KN),
jednostrano i obostrano ukletena greda, i
transformisani sistemi. Ree se primenjuju reetkasti
nosai zbog sloenog izvoenja (oplata, tee
sidrenje i ugraivanje betona).
Za priblino odreivanje dimenzija koristi se generalni
proraun i iskustvo.

 PROSTA GREDA
Neekonomini za vee raspone, od 15m, zbog velikih
uticaja od sopstvene teine (ST) i SO (saobraajnog
optereenja). Na oba kraja mogu biti nepokretni
oslonci (za vert. opt. Isti uticaji). Ekonomino za
vee visine stubova (zglobovi gore-efekat trenja).
Kod veih raspona jedno leite mora biti pokretno
(moe i kosoj ravni pa i na nepokretnom l. H=0). To
je komplokovano za odravanje. Primeniti RA
400/500-2 (0551-lake varenje) i duktilan zbog
dinamikog dejstva SO. Od PNB se moe poveati
raspon za oko 33%. Dobri za montanu gradnjubre graenje i izostanak skele i manje oplate.

 Pri smanjenju dimenzija k. Elemenata prirast T je

blai nego M.
Konstantne visine estetski prihvatljiv i omoguuje
podeavanje visinskog poloaja kolovoza (K). Rade
se i vee visine u sredini nosaa iznad i ispod K.
Sloeniji su za izvoenje, pa su konst. vis. ee.
Kod KN i GN-a najmanja visina u sredini, a
najvea na osloncu. Smanjuju ST i navlae M na
oslonce. Visina zavisi od SO; h=(1/8 1/12)L za AB
i (1/15 1/25)L za PNB.
Kod GREDE SA PREPUSTIMA u polju M zavise
od SO i mogu biti alternativni, a na prepustima
jednoznani. Od ST (g) ekstremni momenti su manji
nego kod proste grede. Rasponi 15 30 m i vie.

Nivelete mosta

 Popreni preseci mosta

 Na prepustima se moe formirati sanduk ispunjen

betonom radi smanjenja momenata u polju i ugiba.
Stubovi su osloboeni pritisaka tla, ali je vana
obrada prelaznih ploa. Zbog veih ugiba retko se
koristi za eleznike mostove.
Visina nosaa konstantna h=(1/12 - 1/14) za AB, a
kod promenljive h =(1/14 - 1/20) za polje, a na
osloncima H=(1,5 - 2,0)h, tj. kada su oslonaki
momenti vei od M u polju. Ako je -raspon, a a
prepust, L= +2 a, zavisno od odnosa =p/g, gde je
p-korisno jedn. podeljeno optereenje. Analiza se
izvodi za maxM i minM i razlilite vrednosti
nalazi se optimalni odnos a/ (oko 0,3).

Kontinualni nosa i varijante GN

Uticajne linije i anvelope M za GN

UL i
dijagrami M
iT

Uticajne linije i anvelope M

 Koliina armature je bitna-optimum kada je

ona minimalna. Ga=Aadx; Aa=M/za
/ a=const. Kada je integral-povr. anvelope
momenata podeljena sa krakom unut. sila (z),
kotanje je minimalno (za h=const). Beton
neznatno utie na ukupno kotanje. Za manja
SO optimalan odnos a/ je 0,35.
Ovi sistemi se ee primenjuju u sklopu GN
kao kombinacije sa prostim gredama-pogodan
izbor raspona polja i rasporeda zglobova. GN
nije osetljiv na nejednaka sleganja (povoljno
fundiranje) i zbog manjeg skupljanja pogodan
za vee raspone.

Kod KN sa dve polja sleganje oslonca za v izaziva

M=3EJv/(L1+L2) to moe biti znaajno. Kod GN
ugibi od pokretnog optereenja su vei.
I sa aspekta upotrebljivosti KN je povoljniji jer
omoguuju preraspodelu M i za granina optere.
manje optereeni delovi prihvataju od vie optere.
delova- MPP sa aspekta kapaciteta za potres.
Monolitnost KN poveava trajnost.
Ako se koristi zamenjujue jedn. pod. SO q=33,3 (za
V600, ili 16,7kN/m2) za Mmax prvog srednjeg
oslonca u prva dva polja, u prvom polju bez q u
srednjem polju, i za maxM srednjeg polja u q
srednjem polju. Optimizira se odnos L2/L1....

Nosai konstantne visine nisu ekonomini za vee

raspone, pa se ka srednjim osloncima poveava
visina (JA) i na njih navlae vei momenti. Vaan je
odnos JC/JA=n. Kada n0 uticaji su kao kod konzole.
Za JA=24JC, a H=2,9hc. Promena visine dovodi za
53% vee vrednosti povrine uticajne linije u
odnosu na konstantnu visinu, tj. A1=-0,0625 L2, a
A1*=-0,0965L2. Za KN 18% za M u I polju, a u II
53% vee.
Kada nema ogranienja za izbor srednjih stubova
pogodno je da povrina anvelope bude minimalna.
Broj otvora do 5 je karakteristian. Bolje je imati
neparan broj otvora. Zavisi i od prepreke (plovidba).

Ako se premoava reni tok moe se optimizirati cena

kotanja mosta, zavisno od broja stubova.
Kotanje kolovoza ne zavisi od veliine otvora, a kotanje
glavnih nosaa proprocionalna je kvadratu raspona.
Utiu i uslovi fundiranja i propusna mo vode-protok na
poprenom profilu zavisno od brzine vode.
Ukupno kotanje (K) je zbir K krajnjih stubova (E1 i E2)oporaca, srednjih J, kolovozne konstr. K po m` i glavnih
nosaa x2, to vodi do J= x2, tj. da je kotanje mosta
minimalno ako je kotanje jednog srednjeg stuba
jednako kotanju glavnih nosaa u jednom preseku bez
kolovozne konstrukcije.
Kod veeg broja otvora mala je razlika cene. Ipak bolje je
poveavati otvore nego ih smanjivati.

NASIP ILI VIJADUKT

Dubodoline savladati nasipom ili vijaduktom zavisi i
od uslova saobraaja i lokalnih uslova i kotanja
rada na zemljanim radovima i konstrukciji.
Cena ekspoprijacije zemljita, nasipanje i nabijanje
zemlje izrada kosina, kolovoza, bankina za nasip.
Za most jo i izrada donjeg stroja, konstrukcije mosta i
zavrnih radova na mostu. Moe se analizirati cena
zavisna od visine nasipa h. Dobija se granina visina
presek krive kotanja mosta i nasipa.
Most moe biti povoljniji za visine iznad 6 m. Nasip
moe biti ekonomski opravdan ukoliko se izlazi iz
useka, a u naseljima je obrnuto.

Za konstantnu visinu
h=(1/8 1/12)L za AB i (1/18 1/22)L za PNB.
Za promenljivu krutost-najee se rade paraboline
vute:
h=(1/12 1/20)L; H=(1,5 do 2,0)h za AB, i
h=(1/30 1/40)L; H=(1,5 do 2,0)h za PNB.
Racionalni rasponi su 60 do 70m za krajnja polja za
drumske, a oko 40m za eleznike mostove. Od
PNB moe se ii do 70 m i za eleznike mostove
Vano je proveriti ugibe ukupne i od SO (L/500).
Kontinualni nosai znatno vie, npr. Beka preko
Dunava: 105+210 +105 m (glavna konstr.)

Kako napraviti obostrano ukljetenu gredu?

Moe se postii poveanjem krutosti, tj. J i
drastinim smanjenjem susednih raspona, staviti
balast ili modifikovati okvirni sistem.
Primena kod ravnica sa promenljivom visinom.
Cilj je da momenti na osloncima budu znatno vei
od M polja. Za n=JC/JA poveava se povrina
uticajne linije za M ukljetenja: za 18% pri
n=0,2; 24% pri n=0,1 i 30% pri n=0,05.
Treba voditi rauna o graevinskoj visini
rastojanju od kote nivelete i donje ivice
konstrukcije.

Izbor sistema konstrukcije zavisi i od namene mosta i

prepreke preko koje prevodi saobraaj.
Slobodna visina je izmeu donje ivice konstrukcije
do visine vode. Za plovne reke gabarit se rauna
do plovila. Ako nije plovan obezbediti zatitnu
visinu od oko 1 m. Ona spreava da vodom noeni
predmeti ne povredi konstrukciju. Ova visina
moe biti i manja.
Nadvonjaci su ako se saobraajnica sporednog
znaaja predodi iznad saobraajnice vieg ranga. U
suprotnom se radi o podvonjaku.
Konstruktivna visina od gornje ivice leine grede
do kote nivelete, a ukupna irina izmeu spoljnih
ivica venca.

LUNI MOSTOVI

Kod ovih sistema razlikuju se luk i svod. Oni se razlikuju

po irini (kriva ploa), luk je uzak (tap) a svod irok.
Sastavni delovi lunog mosta su: svod, eoni zidovi,
oporci i ispuna izmeu eonih zidova. Ranije su ose
luka birane tako da je oblika potporne linije za stalni
teret g. Za saobraajno optereenje (SO) ne moe se ovo
postii. U lunim sistemima i vertikalna optereenja
izazivaju velike H sile na oporcima.
Kod statiki odreenih lunih mostova (luk na tri zgloba)
konstruisanje ose luka po potpornoj liniji momenti se
svode na najmanju meru. Kod statiki neodreenih
sistema javljaju se dopunskih momenata od
temperaturnih promena, skupljanja betona i drugi
uticaji, koji ne ponitavaju izborom potporne linije.

 Most lunih sistema sastoje se od: luka, nosaa

kolovozne konstrukcije, ploe kolovozne
konstrukcije (kolovozne ploe), poprenih nosaa,
sprega za ukruenje luka, stubova nosaa kolovozne
konstrukcije, oporaca luka i vealjki.
Zavisno od raspona i veliine optereenja odreuje
se presek luka.
Ranije su lukovi raeni sa stinjenou (odnos strele f
i raspona L) 1/3 do 1/6, a zatim u AB i PNB plii
lukovi stinjenosti veih od 1/8 do 1/12 i do 1/16. Za
veu stinjeno normalne sile su znatne pa su
osetljivi na promenu sistema.
irine lika su, najee, 40-100cm, a visine 60200cm. Debljine zidova i ploa su 25-40cm.

Ovi sistemi su preteno pritisnuti pritisnuti te najbolje

koriste svojstva materijala, ali zbog velikih potisaka
na oporcima zahtevaju dobro tlo, a osetljivi su na
pomeranja-naroito rotaciju. Temelji se posebno
oblikuju. Kod mostova malih i srednjih raspona i sa
vie stubova (gue postavljenih) iznad svoda koji
se tretiraju kao raspodeljeno optereenje za osu
luka usvaja se kvadratna parabola. Suprotno, kod
mostova sa punim svodovima velikih raspona,
visokih strela radi se o neravnomernoj raspodeli
stalnog optereenja.
U ovom sistemu mogu se savladati prepreke sa veim
otvorima nego u drugim sistemima, a graenje im
je usavreni i brzo (konzolni nain i montani).
Ekonomini su za raspone 50-300 (500) m.

Osa kao potporna linija presecanjem u temenu (gde

deluje samo aksijalna sila H) i posmatranjem leve
polovine. Uslov poklapanja ose luka sa potpornom
linijom je Mx-Hy=0, a H=Ma/f gde su Mx-momenat
u preseku x, H-horizontalni potisak, pa su ordinate
ose luka y`=Mx/H. Za konstruisanje ose luka uzima
se kontinualno stalno opt. U obliku dijagrama koji
se menja po integralnoj krivoj. Odreuju se
dimenzije u temenu i oporcu, intenzitet opter. u tim
presecima gs i gk, a u meupresecima gx=gs+y`,
gde je =gk-gs/f , a m=gk/gs, pa je
gx=gs+ y`(gx-gs)/f. Osa luka moe se odrediti kao
potporna linija od optereenja gx. Jednaina luka je
y`=(Chk-1) f/m-1; k=ln (m+m2-1), a =x/L/2

Delovi svoda:
Intrados linija donjeg unutranjeg vertikalnog ruba u
vertikalnom preseku svoda (VP).
Ekstrados linija gornjeg spoljanjeg ruba VP.
Otvor svoda Li, je horizontalni razmak izmeu unutranjih
taaka intradosa u peti-osloncu svoda.
Peta svoda mesto oslonjanja svoda.
Bok svoda deo oko etvrtine duine luka.
Unutranja i spoljanja ploa, su ploe po intradosu ili
ekstradosu.
irina ili dubina svoda (b) dimenzija u smeru irine
Debljina (d) je visina preseka, a f - strela svoda.
Osa svoda je linija koja spaja geom. take neutralne linije
preseka u VP u ravni svoda, a uzima se i linija koja polovi
svod.

Po preseku glavnog nosaa moe biti klasian presek

svoda pravougaonog punog preseka; ako se uzme u
temenu irina do L/30, tada se prema osloncu
proiruje. Moe se raditi rastavljeni svod, profilisani
preseci, lukovi sa svodovima, a za vee raspone
uplji sanduasti lukovi jer smanjuju sopstvenu
teinu (visina nosaa kree se od L/40 do L/70).
Sanduasti preseci se upotrebljavaju za raspone vee
od 100m. Zbog smetaja armature zidovi
sanduastih preseka su debljine najmanje 25cm.
Poprena krutost se ostvaruje poprenim
dijafragmama, sa revizionim otvorima.

 U statikom smislu jednostavne konstrukcije (K)

prenose sile u glavnom rasponu lunim dejstvom, a
ostali delovi K su sekundarni-prenos sila do luka.
Rade se kao ukljeteni, jednozglobni, dvozglobni i
trozglobni. Kod sloenih sistema u prenos sila sa
lukom je ukljuena i kolovozna konstrukcija (KK),
tj. grede i luk zajedno sa stubovima, kosnicima,
zetegama, zidovima ine jedinstven sklop. Grede se
elestini luk sa krutom gredom, kruti luk sa krutom
gredom, lukovi sa zetegom, luk sa vealjkama,
reetkasti, i dr. Racionalni rasponi su 40-300m za
ukljeteni luk, 40-150m za elastino ukljeteni luk,
80-200m za dvozglobni luk, 60-120m za trozglobni
luk, ukljeteni luk sa uputenim kolovozom 80-200
m, a sa lunim zidovima 40-100m.

OKVIRNI SISTEMI

Prelazna
ploa

Olakne-uplje ploe se koriste radi smanjenja

teine. Izvode se kada je debljina ploe vea od
70cm. upljine mogu biti okrugle, pravougaone
ili drugog oblika. Njihov proraun je kao kod
punih ploa uz uslov da su poprena rebra
izvedena na razmaku manjem od 7,0 m. upljine
se izvode pomou kartonskih ili limenih cevi sa
izolacijom, ree drvenom oplatom koja ostaje
zarobljena. Na krajevima rebra su irine 20 do
30cm, a unutranja vea od 12 cm ili od h/6 da bi
se lake ugradio beton i provela armatura. Sa
gornje strane ploa najmanje debljine 8cm. Za
vee raspone primenjuju se razueni preseci.

U razuenim presecima se odstranjuje suvina masa

betona. Najekonominiji je nosa sa jednim rebrom
i ploom, ali mu je ograniena ira primena,
najee za peake mostove.To mogu biti glavni
poduni nosai povezani u gornjoj zoni kolovoznom
ploom, a u zoni oslonakih momenata sa ploom i
u donjoj zoni. Rade se i sanduasti preseci sa
prepustima a za peake staze, a unutranja ploa je
ukljetena u rebra. Slobodna ivica moe se ojaati
vencem. Izvoenje je sloenije, to se nadoknauje
utedama materijala. Ipak oni su ekonomini za
raspone vee od 15m.

 Raspodela koncentrisanog optereenja na konzoli je

pod 45 stepeni i rasprostire se do srednje ravni. Pri
nesimetrinom optereenju nosa je izloen torziji
koja se sabira sa naponima od smicanja. Uvodi se
maxT i odgovarajui Mt i maxMt i odg. T za
pokretno optereenje na polovini nosaa. Ako je na
donjoj dijafragmi nije ispunjen uslov R g,p/21,5Mt
leita se konstruiu tako da prime i negativne
reakcije.
Sa poveanjem irine mosta i opadanjem visine broj
glavnih nosaa se poveava. Razmaci su izmeu 5 i
9m a ispusti oko 3m. Kolovozne ploe mogu biti i
PN u poprenom pravcu. irina kolovoza 7,5-10,5m.

 Za vee irine kolovoza, najee, trake se fiziki

odvajaju. Kod eleznikih mostova sa jednim
kolosekom rade se dva nosaa.
Racionalna je primena montao-monolitnog naina
graenja (u sledeem semestru). Za montane nosae
koristi se PNB, a ploa se betonira na licu mesta.
Prednapree se u dve ili vie faza. Primenjuje se i
parcijalno prednaprezanje.
POPRENI PRESEK kod drumskih mostova rade
se sa peakim stazama uzdignutim 15-20cm iznad
ravni kolovoza radi bezbednosti saobraaja. esto se
na kolovozu dodaje konstrukcija za peake staze ili
se konzola izdigne (nepogodno za proirenje mosta).

Kada gornja povrina nije u nagibu izvodi se

slojevi za pad i otvor-cev za odvod vode.
Kod eleznikih mostova venac nema
konstruktivnu ulogu.
Kolovozna ploa proraunava se u dva dela. Prvi
je konzolna ploa peake staze, a druga ploa
izmeu podunih nosaa sa armiranjem u jednom
pravcu a kada je oslonjena i na podune i poprene
nosae kao ploa armirana u dva pravca (krstasto
armirana).
Proraun konzole peake staze zavisi od njenog
poloaja u odnosu na kolovoz mosta. Razlikuju se
sluajevi:
1. Kada je visina ivinjaka hi20 cm

2. Staza izdignuta za hi 20cm

3. Kada je staza odvojena od kolovoza elastinom
odbojnom ogradom (EOO) ili AB parapetom.
4. Peaka staza u ravni kolovoza sa EOO ili AB
parapetom.
Pri proraunu za 1. sluaj merodavno je optereenje
tokom, vozila V 600, za mostove I i II kategorije,
a V 300 za mostove III kategorije, postavljenim uz
ivinjak. Preostala povrina optereuje se jednako
podeljenim optereenjem p=5,0 kN/m2. Uvodi se i
optereenje na ogradu, a ne uvodi se iskakanje
toka na stazu. Uvodi se stalni teret konzole sa
prepustom ai: Mg=-Giai; i Tg= Gi u kNm/m
(kN/m)

 Uz zanemarenje promenljive debljine konzole dejstvo toka

vozila V 600 se rasprostire na povrinu:
b1r=b1+2dk+ds=0,6+2dk+ds u m`.
b2r=b2+2dk+ds=0,2+2dk+ds u m`.
Zbog uea podeone armature poveava se irina
rasprostiranja u smeru vonje na irinu b3, tj.
b3=b2r+2a
Uvodi se dinamiki koeficijent kd=1,4-0,008 l
Optereenje na ogradu pv=1,00kN/m` ili ph=1,00kN/m`
a za razmak stubova ograde gornje vrednosti se mnoe sa
uz uslov da se pri uvoenju povrine rasprostiranja
optereenja od ograde pod 45 st.
b3,og=b2r,og+2log

 Mv,og=-Pv log/b3,og u kN/m` konzole

Tv,og=Pv,og u kN/m` konzole
Uvodi se i M od Hog, Hog, a Th,og=0.
Merodavan je vei uticaj po apsolutnoj vrednosti.
Proveravaju se uticaji na mestu ukljetenja:
Mmin=Mg+Mpmin+Mog,mer u Knm/m` konzole
Tmax=Tg+Tpmax+Tv,og
Ako se deo optereenja od toka prenosi na glavni
nosa treba to uzeti u obzir pri proraunu. (Bie
obraeno u primeru na vebama).
Kada je visina ivinjaka manja od 20cm na konzolu
pored s. t. i stalnog tereta deluje toak tipskog vozila
i ravnom. raspod. optere. na stazi i opt. na ogradi.

Ako je a krak od veze konzole i glavnog nosaa do teita

toka sa P=50kN na povrini naleganja 30x30cm, vrednosti
uticaja su:
Mp,isk=50a/b3
Tp,isk=50/b3
Udar vozila u osnovi sila H=100kN koja deluje na visini 60cm
iznad povrine kolovoza za I i II kategoriju, a H=50kN za
III kategoriju mosta.
Proraun konzole peake staze koja je odvojena od kolovoza
EOO provodi se za sluajeve optereenja:
Na konzolu deluje s. t. stalni teret, toak tipskog vozila,
ravn. rsp. opt. na stazi i optereenje na ogradu (I sl. opt.).
Na konzolu deluje s. t. stalni teret, ravn. rsp. opt. na
spoljanjoj ogradi, iskakanje toka na zatitnu ntraku i udar
vozila na EOO.

PRORAUN KOLOVOZNE PLOE zavisi od toga

da li je ploa oslonjena u jednom ili dva pravca.
Kada je Lx>2Ly ili nema poprenih nosaa ploa se
rauna kao da nosi u jednom pravcu. Primenjuju se
za raspone 3-4m ili veih raspona za PN ploe.
Ploa je elastino ukljetena u glavne nosae, a
stepen ukljetenja je vei za krue nosae.
Statiki raspon ploe je, kod uih glavnih nosaa (GN)
(b50cm), osovinsko rastojanje GN, a ako je
b>50cm uzima se L=1,05 LO, gde je LO-unutranji
razmak rebara.
Rasprostiranje optereenja u smeru vonje
b1r=b1+2dk+dpl
b2r=b2+2dk+dpl, gde je b2r=20cm.

b3=b2r+LAa`/Aa
Odnos podeone i glavne armature je 0,20-0,65 , a za
mostove se najee usvaja 0,30-0,40.
Uproeni proraun razvio je Polivanov. U prvoj fazi
se rauna slobodno oslonjena i srauna M max,o u
polju. Elastino ukljetenje ploe dobija se
mnoenjem vrednosti Mmax,o odgovarajuim
koeficijentima. Plaa se ispituje na toak tipskog
vozila V 600 za I i II kategoriju puta a V 300 za III
kategoriju puta.
Za vozilo V 600 i toak P=100kN pod. optere. e
biti p=100kd/b1rb3 u kN/m2

 Kada se srauna p koristei uticajne linije

Mp,max,o=pA, gde je A-povrina optereenog dela
uticajne linije. Od stalnog tereta je Mg,o=gAuk, pa je
Mmax,o=Mg,o+Mpmax,o; najvei momenat u polovini
raspona za slobodno oslonjenu plou.
Za elastino ukljetenu plou bie:
Za hpl/hr<1/4 oslonaki momenat Ma=-0,70Mmax,o i u
polju M(L/2)=0,50Mmax,o
Za hpl/hr1/4 oslonaki momenat Ma=-0,70Mmax,o i u
polju M(L/2)=0,70Mmax,o

Koeficijenti k1, k2, k3 i k4 prema Ulickom

Ako je momenat konzole vei od k1M0, ploa na krajnjem osloncu se dimenzionie za

konzolni momenat.
*

Armiranje

Detalji