Fakultet organizacionih nauka

Katedra za informacione sisteme

Modelovanje poslovnih
procesa
- Teorijske osnove Sinia Nekovi

Sadraj

Pojam sistema
Sistemi sa kontinualnim vremenom
Sistemi sa diskretnim dogaajima
Prikaz teorija za modelovanje
sistema sa diskretnim dogaajima

Dijagram promene stanja

Petrijeve mree

Pojam sistema
Skup entiteta (realnih ili apstraktnih) i njihovih
meusobnih veza koji zajedno ine celinu
U mnogim naunim oblastima se fenomeni (predmeti
izuavanja) mogu posmatrati kao sistemi

Bioloki sistemi
ivi organizmi

Tehniki sistemi
strujno kolo,

Organizacioni sistemi
Poslovni sistem (preduzee)

Teorija sistema se bavi izuavanjem optih osobina

sistema

Opti pojam sistema

Ulazi u sistem

Dejstva okoline na sistem

y1

u1
u2

...

ur

Izlazi sistema

Dejstva sistema na okolinu

y2

...
yk

Sistem sa kontinualnim
vremenom
Ulazi i izlazi sistema imaju kontinualne
vrednosti u vremenu
S: T U Y
y1

u1
u2

...

ur

T - skup trenutaka vremena,

U - skup ulaza,
Y - skup izlaza iz sistema.

y2

...
yk

Sistem sa kontinualnim
vremenom
Eksplicitni oblik S = { F: T U Y, A }
Skup familija funkcija Fa iji svaki elemenat
napisan u eksplicitnom obliku je:
ya(t) = fa (t,u)
Predstavlja izlaz sistema dobijen u "eksperimentu ".

Koncept "eksperimenta" se uvodi ovde da bi se

istakla injenica da isti ulazi ne generiu uvek iste
izlaze, odnosno da izlazi iz sistema zavise ne samo
od ulaza ve i od stanja sistema.

Koncept stanja sistema

Stanje sistema je skup informacija o prolosti i
sadanjosti sistema koji je dovoljan da se utvrde
njegovi budui izlazi, pretpostavljajui da su
budui ulazi dati
Sistem se preko stanja definie kao kompozicija
funkcija:
(i) funkcije prelaza stanja
:TTXUX
(ii) izlazne transformacija
:TXY

Sistem sa diskretnim
dogaajima
Sistemi u kojima su ulazi i izlazi diskretni
dogaaji
Ponaanje sistema ne zavisi od vremena

Sistem se ne predstavlja kao funkcija vremena

Ponaanje sistema (izlazni dogaaji) zavisi

od stanja sistema (akumulirana istorija rada
sistema) i poslednjeg ulaznog dogaaja
Ulazno-izlazna definicija sistema sa
diskretnim dogaajima :
S: U* Y

Sistem sa diskretnim
dogaajima
Mnoge klase realnih sistema se
prirodnije opisuju kao sistemi sa
diskretnim dogaajima

Softverski sistemi
Ulazi: pritisak na taster, izbor menija
Izlazi: prikaz forme i podataka na njoj,

zatvaranje forme

Poslovne organizacije (preduzea)

Ulaz: zahtev za ponudom, narudbenica
Izlaz: ponuda kupcu, faktura

Sistem sa diskretnim
dogaajima
Formalizmi za opisivanje sistema sa
diskretnim dogaajima:

Petrijeve mree
Dijagram promene stanja

Petrijeve mree
Petrijeve mree su matematiki
formalizam, kojim se opisuju sistemi sa
diskretnim dogaajima
Predloen od strane Carl Adam Petri-ja
1962. god.
Petrijeve mree omoguavaju:

Analizu sistema (strukture i dinamike)

Validaciju
Evaluaciju perfomansi

Petrijeve mree
Petri mreu (PM) ini bipartitni graf koji se
sastoji iz dva tipa vorova: mesta i tranzicija.
vorovi se povezuju sa lukovima.
Povezivanje vorova istog tipa nije
dozvoljeno.

Stoga se i zovu biparititnim

Mesta se obeleavaju sa krugovima, a

tranzicije sa kvadratima

Petrijeve mree
Definicija: Petri mrea (PM) je trojka (P,T,F) gde je:

- P konaan skup mesta,

- T konaan skup tranzicija,
- F skup lukova (relacija toka).

Mesto p se zove ulazno mesto tranzicije t akko postoji

usmereni luk iz p u t.
Mesto p je izlazno mesto tranzicije t akko postoji usmereni
luk iz t ka p.
U bilo kom trenutku, mesto sadri nula ili vie etona
(tokena), koji se obeleavaju kao crne take.

Petrijeve mree
Tranzicije mogu predstavljati

Procesor, dogaaj, aktivnost,

Ulazna mesta mogu predstavljati:

ulazni podatak, pre-uslov, potrebni resurs

Izlazna mesta mogu predstavljati:

izlazni podatak, post-uslov, osloboeni

resurs

Petrijeve mree
PM se mogu izvravati!
Izvravanje bazirano na konceptu tokena
Distribucija tokena po mestima se naziva
ispaljivanje (eng. fire)
Markiranje PM predstavlja preslikavanje koje
svakom mestu dodeljuje nenegativan broj koji
predstavlja broj tokena u njemu
Markiranje predstavlja stanje sistema

Markiranje [1 1 0]

Petrijeve
mree
Postojanje tokena u mestu oznaava dostupnost resursa
ili ispunjenost uslova za tranziciju, dok nepostojanje
predstavlja obrnuto.
Tranzicija t je omoguena i moe se okinuti, ako sva
ulazna mesta imaju bar po jedan token.
Kada se tranzicija ispali, token se uklanja iz svakog
ulaznog mesta, a token se proizvodi u svakoj izlaznom
mestu. Ispaljivanje je atomska operacija koja se ne
moe prekinuti.
Ako se ne definie redosled ispaljivanja tranzicija (eng.
execution policy), izvravanje Petrijeve mree je
nedeterministiko, tj. ako postoji vie tranzicija koje
imaju uslov za ispaljivanje, bilo koja od njih se moe
ispaliti.

Petrijeve mree
Korak 1

Petrijeve mree
Korak 2

Petrijeve mree
Korak 3

Petrijeve mree
Korak 4

Petrijeve mree
Korak 5

Petrijeve mree
Korak 6

Petrijeve mree - primer

Dve bilijarske kugle se pomeraju po
istoj liniji, paraleno ivici stola
Inicijalno se pomeraju jedna prema
drugoj istom brzinom.
Sudar kugli je perfektno elastian

Petrijeve mree - primer

Petri mrea koja predstavlja ovu situaciju je:

Inicijalno stanje je: [1 1 0 0]

Petrijeve mree
Kada se sudar kugli dogodi, kugle
poinju da se udaljavaju jedna od druge

Petrijeve mree - primer

Petri mrea koja predstavlja ovu situaciju je:

Stanje nakon sudara je: [0 0 1 1]

Petrijeve mree
Kugla A udara u ivicu stola, menja
pravac kretanja

Petrijeve mree - primer

Petri mrea koja predstavlja ovu situaciju je:

Stanje nakon sudara je: [1 0 0 1]

Dijagram promene stanja

(DPS)
Sistem se posmatra kao konani automat

Ima konani broj stanja

Automat opisuje kako sistem menja svoja
stanja u zavisnosti od dogaaja

Postoji vie oblika DPS (eng. State

transition diagrams)

Moor-ov automat, Mealy-ev automat,

UML DPS - Statecharts ili State Machines

UML DPS je zasnovan na Harelovim

hijerarhijskim mainama promene stanja

Mogua hijerarhijska dekompozicija stanja

Dijagram promene stanja

Primer: klima ureaj

Dijagram promene stanja

DPS predstavlja graf koji se sastoji
od stanja i tranzicija
Stanje

Sistem je uvek u nekom stanju

U stanju se obavlja neka akcija ili
eka neki dogaaj
Specijalna stanja: poetak i kraj

Dijagram promene stanja

Tranzicija

Prevodi sistem iz jednog stanja u drugi

Tranziciju okida dogaaj
Tranzicija moe imati uslov
Dogaaj moe imati argumente
Prilikom trazicije se moe izvriti akcija

Dijagram promene stanja

Sloeno stanje - Nadstanje

Jedno stanje moe imati podstanja

Sistem se nalazu u samo jednom podstanju

Dijagram promene stanja

Sloeno stanje Agregirano stanje

Stanje je agregacija podstanja - stanje

sistema ima vie komponenti
Sistem je istovremeno u svakom od
podstanja