MENTALNA HIGIJENA

PSIHOZE
POREMEAJI RASPOLOENJA
NEUROTSKI I SA STRESOM

POVEZANI POREMEAJI

11.5.2012.

F20-29 SHIZOFRENIJA,SHIZOTIPSKI
POREMEAJ I POREMEAJ SA SUMANUTOU
2

Psihotini poremeaji (sumanutost), akutni ili prolazni:

F20 Shizofrenija
F21 Shizotipski poremeaj
F22 Perzistentni poremeaji sa sumanutou
F23 Akutni i prolazni psihotini poremeaji
F24 Indukovani poremeaj sa sumanutou
F25 Shizoafektivni poremeaj
F28 Drugi neorganiski psihotini poremeaji
F29 Nespecifikovana neorganska psihoza

11.5.2012.

SHIZOFRENIJA (1)
3

Utie na osnovne funkcije koje normalnoj osobi daju oseanje

individualnosti, jedinstvenosti i vlastite kontrole nad sopstvenim
ivotom (odluivanje). Osnovni simptomi:
Poremeaj miljenja

po sadraju: sumanute ideje (proganjanja, odnosa, kontrole misli),

po formi: gubitak determiniue tendencije, siromatvo izgovorenih
sadraja; inkoherencija, prekid misli, ubacivanja u tok misli

Poremeaj opaanja: halucinacije pri ouvanoj svesti (glasovi)

Poremeaj afekta: zaravnjen, neadekvatan, praznina, neobanjive

promene raspoloenja, povrnost, kapricioznost

Voljni poremeaj: gubitak interesa, besciljnost, lenjost, doivljaj
kontrole od strane drugih, robotizovanosti, hipnotisanosti
Poremeaj motorne aktivnosti: preterana, smanjena, repetitivnost
i/ili bizarnost pokreta, katatonija
Poremeaj socijalnih odnosa: povlaenje, pad socijalne
efikasnosti, izolacija
11.5.2012.

SHIZOFRENIJA (2)
4

Epidemiologija: najei poremeaj u grupi F2- (shizofrenija,shizotipski

poremeaj i poremeaj sa sumanutou); prisutan kod oba pola

podjednako
Pojava bolesti moe biti akutna ili pritajena; moe prethoditi
prodromalna faza: gubitak interesovanja, zanemarivanje line higijene,
generalizovana anksioznost, blaga depresija, preokupiranost sobom
Tok bolesti: traje najmanje 1 mesec, dalji tok razliit, mogue epizodian
(epizode i remisije), nije neizbeno hronian i sa stalnim pogoranjem
Prognoza: loa, mada je mogu potpun ili skoro potpun oporavak
Vrste: paranoidna shizofrenija (dominantne sumanute ideje, manjeafekti, volja); hebefrena shizofrenija (dominantne afektivne promene,
manje - sumanutost i halucinacije); katatona shizofrenija (dominantan
poremeaj psihomotorike); jednostavna shizofrnija (spor poetak,
negativni simptomi)
Poetak esto u adolescenciji
11.5.2012.

Shizofrenija u detinjstvu
5

Retka, 0,1-1% shizofrenije pre 10. g., 4% pre 15. g., ee kod deaka
Razvojni nivo deteta u momentu nastanka poremeaja menja

simptome
Karakteristina postepenost razvoja, poinje irokim spektrom
poremeaja, zatim psihotini simptomi, nazadovanje u funkcionisanju
Psihotini simptomi su dugo ego-sintoni, naroito na ranom uzrastu
Roditelji primeuju promenu kvaliteta socijalnog kontakta (povlaenje,
otuivanje), povremene napade besa, promenljivost i nepredvidljivost
Veina - normalan IQ, na poetku normalno kolovanje, sa razvojem
simptoma naputa redovno kolovanje
Prognoza: loa ukoliko je pre 14. god, sporog poetka, sa hereditetom,
premorbidna linost povuena, sa kognitivnim oteenjima
Savetovanje: da roditelji zapaze simptome, prate, trae strunu
pomo; traenje penzijsko-invalidskog osiguranja
Leenje: lekovi, suportitivna psihoterpaija, rad sa porodicom i kolom
11.5.2012.

Psihotini poremeaji F22, F23 i F25

6

PERZISTENTNI POREMEAJI SA SUMANUTOU

Dugotrajne sumanute ideje jedini ili najuoljiviji simptom
Sadraj sumanutih ideja promenljiv (hipohondrija, persekucija,
grandioznost, ljubomora); mogue prolazne halucinacije
Izgleda da nisu povezani sa shizofrenijom
AKUTNI I PROLAZNI PSIHOTINI POREMEAJI
Trajanje psihotinih (polimorfnih i shizofrenih) simptoma krae od 1
meseca
Nagli poetak (u roku 2 nedelje), potpuni oporavak za do 3 meseca
esto povezanost sa stresom
Najvei broj psihotinih poremeaja mladih poinje na ovakav nain
SHIZOAFEKTIVNI POREMEAJ: izraeni i shizofreni i afektivni
(manini i/ili depresivni) simptomi istovremeno ili u razmaku od nekoliko
dana
Postoji i kod mladih
11.5.2012.

F3039 POREMEAJI RASPOLOENJA

(afektivni poremeaji)
7

Osnovna smetnja je promena raspoloenja ili afekta,

obino ka depresiji ili ushienju. Praena je promenom
celokupnog niova aktivnosti.
F30 Manina epizoda
F31 Bipolarni poremeaj
F32 Depresivna epizoda
F33 Rekurentni depresivni poremeaj
F34 Pezistentni poremeaj raspoloenja
F38 Drugi poremeaji raspoloenja (afektivni poremeaji)
F39 Nespecifikovani poremeaji raspoloenja (afektivni
poremeaji)
11.5.2012.

Manina epizoda i bipolarni poremeaj

8

MANINA EPIZODA: Samo jedna epizoda povienog raspoloenja tokom

najmanje nekoliko dana, poveanje u kvantitetu i brzini mentalne aktivnosti
hipomanija blai simptomi, ometanje rada/socijalnih aktivnosti
manija prekid rada/socijalnih aktivnosti; sa ili bez psihotinih simptoma
BIPOLARNI POREMEAJ: ponovljene epizode znaajno promenjenog
raspoloenja i aktivnosti, obavezno barem jedna manina epizoda (min. 2
nedelje), najee i manine i depresivne epizode
Oporavak izmeu epizoda obino potpun
Prisutni kod dece i adolescenata ve od 5. godine; mlaa deca: iritabilnost,
emocionalna labilnost, somatizacija; stariji: euforija, ideje veliine,
melanholija
Uzroci: hereditet, utoliko vei ukoliko je raniji poetak
Prognoza: periodian tok, bez terapije sve krai interval izmeu epizoda
Savetovanje: to ranija dijagnoza, konsultacije strunjaka
Leenje: medikamenti (litijum)
11.5.2012.

DEPRESIVNA EPIZODA
9

Samo jedna epizoda depresije.

Osnovni simptomi:
depresivno raspoloenje
gubitak interesovanja i zadovoljstva
smanjena energija - poveana zamorljivost
Ostali simptomi:
depresivni trijas: negativna procena sebe, sveta i budunosti,
pad koncentracije i panje,
oseanje krivice i bezvrednosti,
poremeaj sna i apetita,
ideje o samopovreivanju i suicidu
Trajanje: najmanje dve nedelje

11.5.2012.

Ostali depresivni poremeaji

10

REKURENTNI DEPRESIVNI POREMEAJ (velika depresija)

Ponovljene epizode depresije , nema maninih epizoda
PEZISTENTNI POREMEAJ RASPOLOENJA (afektivni
poremeaj)
Dugotrajan poremeaj raspoloenja
Nikad dovoljno teak da se dijagnostikuju prethodni poremeaji
raspoloenja
esto fluktuirajui
1. Ciklotimija
perzistetnta nestabilnost raspoloenja (blaga depresija, blago ushienje)
obino rani poetak
hronian tok
2. Distimija
hronino blae ili umereno depresivno raspoloenje
11.5.2012.

Depresivni poremeaji u razvojnom dobu

11

Dugo smatrano da deca i adolescenti nemaju depresivne poremeaje,

zbog nezrelog psihikog aparata (deca), shvatanja psihopatolokih

manifestacija kao normativnih u adolescenciji
Maskirana depresija u detinjstvu: u prvom planu somatski

simptomi, problemi ponaanja, enureza i ekompreza, ispod - depresija

Epidemiologija: retka kod predkolske dece, neto ea u kolskom

uzrastu (1,8%) kada je ea kod deaka, nagli porast u adolescenciji

(4,7%) kada je ea kod devojaka
Uzroci: genetski i spoljanji (separacija, gubici) faktori
Komorbiditet veoma est: anksiozni poremeaji, poremeaj i

ponaanja ; poremeaji ishrane, zloupotreba supstanci

Prognoza: oporavak posle 1,5 godine kod veine dece, posle jedne

epizode depresije veliki rizik i od ponovljene epizode, rizik od suicida

11.5.2012.

F4- NEUROTSKI, SA STRESOM POVEZANI I

SOMATOFORMNI POREMEAJI
12

Heterogena grupa, povezanost sa psiholokim uzrocima,

istorijska povezanost sa konceptom neuroza.
F40 Fobini anksiozni poremeaji
F41 Drugi anksiozni poremeaji
F42 Opsesivno-kompulzivni poremeaj
F43 Reakcija na teak stres i poremeaji prilagoavanja
F44 Disocijativni (konverzivni) poremeaji
F45 Somatoformni poremeaji
F48 Drugi neurotski poremeaji
F49 Neurotski poremeaj, nespecifikovan
11.5.2012.

Fobini anksiozni poremeaji

13

Anksiozni poremeaji imaju visok komorbiditet sa depresijom

FOBINI ANKSIOZNI POREMEAJI
anksioznost izazvana samo ili preteno odreenim, dobro definisanim

situacijama/objektima koji nisu opasni;

izbegavanje, podnoenje sa strahom;
sekundarni strah od smrti, gubitka kontrole ili ludila

Vrste:
Agorafobija (strah od otvorenog prostora, guve) najvie
onesposobljava
Socijalne fobije (strah od posmatranja od strane drugih)
Specifine fobije:
klaustofobija (od zatvorenog prostora),
akrofobija (od visine)

11.5.2012.

Drugi anksiozni poremeaji i OKP

14

Panini poremeaj
Ponovljeni napadi teke anksioznosti
Iznenadan poetak
Somatski simptomi
Sekundaran strah od smrti, ludila

Generalizovani anksiozni poremeaj:

Generalizovana i perzistentna anksioznost
Trajanje: najmanje nekoliko nedelja
Opsesivno-kompulzivni poremeaj:
Rekurentne opsesivne misli ili kompulzivne (prinudne) radnje;
esta visoka anksioznost.
Opsesivne misli: uznemirujue, pokuaj odupiranja.
Kompulzivne radnje: neprijatne, spreavaju veu neprijatnost.
Prisutan kod dece.

11.5.2012.

Reakcija na teak stres

15

Akutna reakcija na stres: prolazni poremeaj, max. 3 dana

Simptomi: zamorljivost, somatski simptomi (miini bolovi, vrtoglavica,
glavobolje, loa probava), iritabilnost, poremeaj sna
Postraumatski stresni poremeaj: odloeni ili produeni odgovor na
stresogeni dogaaj ili situaciji izuzetne ugroenosti ili katastrofalne
prirode
Epizode ponovljenog preivljavanja trauma (seanja, snovi, none more)
Epizode utrnulosti ili emocionalne tuposti, odvojenosti od drugih,
nereagovanja na okolinu, nedostatka zadovoljstva
Izbegavanje aktivnosti ili situacija koje podseaju na traumu
Trajanje obino do 6 meseci

11.5.2012.

Disocijativni poremeaj
16

Parcijalan ili potpuni gubitak normalne integracije izmeu seanja

prolih dogaaja, svesnosti identiteta i neposrednih senzacija, kao i
kontrole pokreta tela
Psihogeni po poreklu, vremenski povezani za nepodnoljiv stres
Tok: tei da se ublai nakon par nedelja ili meseci
Najei:
disocijativna amnezija
gubitak pamenja
obino varijabilan i centriran oko traumatskog dogaaja
disocijativna fuga
amnezije i prividno svrsishodno putovanje,
nekad sa novim identitetom,
vrsishodno ponaanje
11.5.2012.

Somatoformni poremeaji
Sindrom depersonalizacije-derealizacije
17

SOMATOFORMNI POREMEAJI: uestalo iznoenje fizikih

simptoma i stalni zahtevi za medicinska ispitivanja, nedostatak fizike
osnove
Najei somatizacioni i hipohondrijski poremeaj.
Somatizacioni poremeaj
viestruko, povratno, uestalo menjanje fizikih simptoma
trajanje min. 2 god.
Hipohondrijski poremeaj
stalna preokupacija mogunou postojanja jednog ili vie ozbiljnih ili
progresivnih somatskih poremeaja,
ukljuuje dismorfofobiju (strah od runoe/defektnosti) i nozofobiju
(strah od bolesti)
SINDROM DEPERSONALIZACIJE-DEREALIZACIJE:
mentalna aktivnost, telo ili okolina se doivljavaju kao nerealni daleki ili
automatizovani
11.5.2012.

LITERATURA
18

Deui-Popovi, S. (1999), Problemi mentalnog

zdravlja dece i adolescenata,Beograd, Institut za

mentalno zdravlje.
MKB - 10 Uputstva za dijagnostiku i voenje
mentalnih poremeaja u primarnoj zatiti. Beograd,
Institut za mentalno zdravlje.
ICD-10 Klasifikacija mentalnih poremeaja i
poremeaja ponaanja. Beograd, Zavod za udbenike
i nastavna sredstva.

11.5.2012.