OSNOVNI

KRIMINOLOKI PRAVCI

1. Klasina kola
Klasina kola predstavlja prvo sistematizovano
teorijsko razmiljanje o kriminalitetu.
Ovaj kriminoloki pravac nastao je krajem 18. i poetkom
19. veka.
kola je nastala pod uticajem francuske revolucije kao
reakcija na surove kaznene sisteme i iroka diskreciona
ovlaenja vlasti u tom periodu u Evropi.
Prema osnovnim shvatanjima kole, sloboda oveka je
najvea drutvena vrijednost, a zloin je povreda
etikog reda i izraz slobodne volje oveka.

1. Klasina kola
Znaajan doprinos klasine kole ini:

a) uvoenje principa zakonitosti i

jednakosti u krivinom pravu i
b) principa individualizacije.
Najznaajniji predstavnici Klasine kole su:
ezare Bekarija, Anselm Fojerbah, Deremi
Bentam

1. Klasina kola
Italijanski pravnik ezare Bekarija, zaetnik ove kole, u
svom delu O zloinu i kaznama znaajno je uticao da
se njegove ideje ugrade u:
- Krivini zakonik Francuske iz 1791.,
- Napoleonov krivini zakon iz 1813. i
- Bavarski krivini zakon iz 1813., kao i
- Krivine zakone Srbije i Crne Gore.
ezare Bekarija smatra da je zloin prvenstveno izraz
loih zakona, a ne posljedica vladanja loih ljudi, zbog
ega zakoni treba da garantuju, jednak tretman svih
ljudi.

1. Klasina kola
Nemaki teoretiar Anselm Fojerbah, u svojim
djelima, izmeu ostalog, definisao je i teoriju
generalne prevencije, sa tezom da je svrha
kanjavanja sprjeavanje potencijalnih
kriminalaca da ne ine prestupe.
Engleski filozof i pravnik Deremi Bentam isticao
je da oveka u devijantnom ponaanju vode
tenje za isticanjem.

1. Klasina kola
Najvea slabost klasine kole je: to je
zanemarivala drutvenu uslovljenost
delinkvencije.
Klasinoj koli pripadaju znaajne zasluge
za:
a) ukidanje inkvizitorskog postupka,
b) ograniavanje smrtne kazne i
c) ukidanje telesnih kazni.

2. Anropoloka kola
Antropoloka kola javlja se sedamdesetih
godina 19. veka kao reakcija protiv formalizma
klasine kole.
Teorijskim korenom ove kole smatra se delo
Poreklo vrsta arlsa Darvina.
Iz darvinizma su nastala dva kriminoloka
pravca antropoloki i pozitivistiki.

2. Anropoloka kola
Antropoloku kolu zasnovao je
ezare Lombrozo, s tezom da
delinkvente karakteriu odreena
tipina
konstituciona
obiljeja
degenerativnih karakteristika tela,
posebno lobanje i lica.

 Prema Lombrozovoj klasifikaciji, razlikuju

se kriminalni tipovi:
a) roeni zloinci,
b) zloinci iz strasti,
c) zloinci iz navike,
d) sluajni zloinci i
e) duevno bolesni zloinci.
Posebno se u antropolokoj koli istie:
tip tzv. konstitucionalnog kriminalca.

2. Antropoloka kola
Lombrozo je, koristei statistike metode i
metode merenja, u svom djelu dao i detaljnu
sliku tzv. zloinakog tipa.
Takva slika odaje utisak delinkventa kao
ljudskog degenerika, jednu vrstu fizike i
moralne nakaze.
Lombrozo je, radi potvrde svoje teorije
roenog zloinca, kao lekar izvrio veliki broj
obdukcija i ispitao 383 lobanje mrtvih
italijanskih zatvorenika i 5907 ivih prestupnika,
ukazujui na njihove anatomske, fizioloke i
psihike anomalije.

2. Antropoloka kola

U anatomske karakteristike degenerativne prirode

ubrajao je sledee karakteristike tela: nenormalno
velika ili mala glava; asimetrija lica; mali i zdepasti
rast, dugake i klempave ui; nalik na impanzu;
udan izgled, udubljene i kose oi; malo i
zakoeno elo; velika vilica i jagodine kosti; kriv,
prast i spljoten nos kod lopova, odnosno iljat
kod ubica; usne mesnate i oteene; brazde na
obrazima, kakve imaju neke ivotinje; kratka ili
dugaka brada kao kod majmuna; defekti grudnog
koa; inverzije genitalnih organa; predugake ruke
i vei broj prstiju.

2. Antropoloka kola
U funkcionalno-fizioloke nenormalnosti ubrajao
je: neosetljivost na bol; daltonizam; oslabljeno
ulo pipanja i sl.
Lombrozo je doao do zakljuka da kriminalci
imaju primitivniji tip modane strukture, a samim
tim i ponaanja.
Pod uticajem mnogobrojnih kritika tog vremena,
Lombrozo je pored anatomskih karakteristika, u
faktore delinkvencije poeo postepeno da uvodi i
ekonomske i socijalne, ali kao sporedne
sekundarne.

2. Antropoloka kola
Lombrozova teorija je vremenom gubila na
znaaju, emu je posebno doprinjeo engleski
ljekar arls Goring, koji je provjeravajui
Lombrozovu tezu uporeivao hiljade osuenika i
vojnika jedne britanske vojne jedinice i doao do
zakljuka da izmeu te dve grupacije ne postoje
nikakve evidentne razlike.
Savremena shvatanja odbacuju antropoloku
kolu i njene pristupe kao nenaune i
jednostrane.

3. Italijanska pozitivistika kola

Posle klasine i antropoloke kole, to je novi
pravac u kriminologiji orjentisan ka izuavanju
pozitivnih injenica vezanih za izvrioca krivinih
djela.
Za razliku od klasine kole, pozitivisti se okreu
prouavanju svjeta oko sebe, tumaei ljudsko
ponaanje
determinacijama
biolokih,
psiholokih i socijalnih faktora.
Predstavnici ove kole su italijanski pravnici
Enriko Feri i Rafaele Garofalo

 Enriko Feri u svojim razmatranjima polazi od

izvesnih socijalnih uslova sredine: porodica, kola,
vaspitanje, uslovi ivota i rada, kao i od dravnih
oblika institucionalnih organizovanja u suzbijanju
kriminaliteta.
Uzroci delinkvencije su po njemu, prvenstveno u
prirodnim, odnosno fizikim faktorima, kao i u
porodinim, drutvenim i ekonomskim uslovima.
Feri je insistirao na eksperimentalnoj metodi u
prouavanju linosti.

 Feri kriminalce deli u dve grupe:

a) one kod kojih dominiraju unutranji faktori,
b) one kod kojih preovlauju socijalni uzroci.
Prema njegovoj tipologiji razlikuje se pet
kategorija kriminalaca:
a) duevno bolesni krivci,
b) roeni krivci,
c) krivci iz navike,
d) krivci iz strasti,
e) sluajni krivci.

 Rafaele Garofalo je u svom delu Kriminologija

ustanovio etiri tipa prestupnika:
a) tipini zloinci,
b) plahoviti prestupnici, ubice,
c) nasilnici,
d) pohotljivci
Prema Garofalu, spoljni uzroci (tradicija,
predrasude, loi primjeri, klima, alkoholna pia
i sl.) imaju velikog uticaja.
Pozitivisti su takoe naili na brojne kritike, ali su
njihova shvatanja duboko ukorenjena u teoriji.

4. Socioloka kola
Ova kola daje akcenat prvenstveno na
socijalne i druge drutvene inioce determinacije
oveka.
Nekoliko varijanti socioloke kole:
a) Francuska kola,
b) ikaka kola,
c) Austrijska enciklopedijska kola,
d) Nemaka socioloka kola.

 Francuska kola ili tzv. Lionska kola, iji je

glavni predstavnik Gabrijel Tarde, uvodi tezu
kolektivne krivice, tj. da drutvo stvara i priprema
zloine.
Tarde, kao profesor sudske medicine u Lionu i
jedan od Lombrozovih uenika, vremenom
odbacuje teoriju o roenom zloincu,
smatrajui da pored fizikih i psihikih
predispozicija, i socijalna sredina oblikuje
linost, pa i njegovo delinkventno ponaanje.

 Adolf Prins, profesor krivinog prava iz

Brisela i jedan od osnivaa ovog pravca,
smatrao je da je kriminalitet proizvod
samog oveanstva kao takvog.
Znaaj ove kole je u tome to je ukazala
na uticaj socijalnih faktora na psihike
procese, na individualno i grupno
ponaanje ljudi.

ikaka kola
ikaka kola, iji predstavnici polaze od
shvatanja da je kriminalitet produkt
socijalnog okruenja, posledica naina
ivota u velikim gradovima, nedostatka i
sloma drutvene kontrole nad uim
grupama
migranata,
sirotinje
i
maljoletnika.

Austrijska enciklopedijska kola

Austrijska enciklopedijska kola - nastala je na temelju
teorijskih shvatanja profesora krivinog prava iz Bea
Hansa Grosa.
Znaaj Grosovih radova ogleda se u tri pravca:
a) prvi put su odnos izvrenja i suzbijanja delikta, kao
reakcije drutva, shvaeni kao jedinstvo u celini
problema;
b) u sredite tog odnosa postavljen je ovek, kao
psihika individua, a ne zloinac;
c) takav odnos delova i celine problema moraju
razmatrati u tesnoj povezanosti kriminologija,
krivino pravo i penologija.