ANTIMIKROBNI LEKOVI

(OSNOVNE KARAKTERISTIKE I PRIMENA U

VETERINARSKOJ MEDICINI)

Vitomir upi
Katedra za farmakologiju i toksikologiju,
Fakultet veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu

Antimikrobni lekovi - definicija

Antimikrobni lekovi ili hemioterapeutici su
supstancije koje posle apsorpcije u organizmu
ivotinja ili ljudi unitavaju bakterije i druge
tetne mikroorganizme, a da pri tome ne deluju
toksino na organizam domaina.

Antibiotici
Antibiotici su prirodni produkti rasta razliitih
vrsta gljivica, plesni i bakterija koji u niskim
koncentracijama izazivaju smrt (baktericidno dejstvo)
ili
inhibiraju
rast
(bakteriostatiko
dejstvo)
mikroorganizama.
Ovim imenom obuhvaena su i ona jedinjenja koja
su strukturno, i po nainu delovanja, vrlo slina
prirodnim produktima, a u celini se, ili samo delimino,
dobijaju sintetikim putem.
Danas se esto ime antimikrobni lekovi koristi kao
sinonim za antibiotike

Antimikrobni lekovi - klasifikacija

- Prema mehanizmu delovanja
- Prema irini antimikrobnog spektra delovanja i
-Jaini delovanja
- Vrsti mikroorganizma na koje deluju

Najpoznatije grupe antimikrobnih lekova i

mehanizam dejstva
Lekovi

Mesto delovanja

Jaina delovanja

elijski zid

baktericidno

citoplazmatska
membrana

baktericidno

ribozomi-50S
subjedinica

bakteriostatsko

ribozomi-50S
subjedinica

bakteriostatsko

-laktamski antibiotici
penicilini, cefalosporini,
monobaktami, karbapenemi,

Vankomicin, Ristocetin,
Bacitracin

Polimiksini
polimiksini B, polimiksin E

Amfenikoli
hloramfenikol, florfenikol,
tiamfenikol

Makrolidi
eritromicin, oleandomicin,
spiramicin, tilozin, azitromicin,
klaritromicin, roksitromicin

Lekovi

Mesto delovanja

Jaina delovanja

ribozomi-50S
subjedinica

bakteriostatsko

ribozomi-30S
subjedinica

bakteriostatsko

ribozomi-30S
subjedinica

bakteriostatsko/
baktericidno

nukleinske kiseline
(DNK-giraza)

baktericidno

Linkozamidi
linkomicin, klindamicin,
pirlimicin

Tetraciklini
oksitetraciklin, hlortetraciklin,
tetraciklin, doksiciklin, metaciklin,
minociklin

Aminoglikozidi
streptomicin, dihidrostreptomicin,
neomicin, kanamicin, gentamicin,
tobramicin, amikacin, paromomicin

Fluorohinoloni
enrofloksacin, ciprofloksacin,
norfloksacin, ofloksacin,
danofloksacin, difloksacin

Lekovi
Rifamicini
rifamicin, rifampicin

Mesto delovanja

Jaina delovanja

nukleinske kiseline
(DNK-zavisna
RNK-polimeraza)

baktericidno

Sulfonamidi
sulfadiazin, sulfadoksin,
sulfametoksazol, sulfadimetoksin,
sulfagvanidin, sukcinilsulfatiazol,
ftalilsulfatiazol, sulfacetamid

Diaminopirimidini
trimetoprim, ormetoprim,
bakviloprim

dihidropteroat
sintetaza

dihidrofolat
reduktaza

bakteriostatsko

bakteriostatsko

INTERAKCIJE ANTIMIKROBNIH LEKOVA

- Indiferentnost ili aditivni efekt

- Sinergizam i
- Antagonizam

INTERAKCIJE ANTIMIKROBNIH LEKOVA

SINERGIZAM
- Blokiranje sukcesivnih faza u metabolizmu bakterija
(sulfonamidi + trimetoprim)
- Inhibicija enzima koji moe da razori lek
(inhibicija enzima beta-laktamaza)
- Jedan lek olakava ulazak drugog leka kroz elijski zid
ili membranu bakterija (penicilini + aminoglikozidi)

INTERAKCIJE ANTIMIKROBNIH LEKOVA

ANTAGONIZAM
- Tetraciklin, hloramfenikol i eritromicin deluju kao
inhibitori rasta i deobe bakterijskih elija,
- Penicilin, cefalosporini i aminoglikozidi za svoje delovanje
upravo zahtevaju rast i deobu bakterijskih elija, odnosno
sintezu proteina ili elijskog zida.
- U prisustvu antibiotika koji deluju inhibitorno na sintezu
elijskog zida, lekovi koji deluju spreavanjem sinteze
proteina (hloramfenikol, tetraciklini) remete produkciju
nekih autolitikih enzima koji su veoma znaajni u finalnoj
fazi lize bakterijskih elija

MOGUE INDIKACIJE ZA PRIMENU VIE

ANTIMIKROBNIH LEKOVA U TERAPIJI
- Terapija ozbiljnih infekcija u kojima je
specifini uzronik nepoznat
- Tretiranje meovitih bakterijskih infekcija
- Poveanje antibakterijske aktivnosti u
tretiranju specifinih infekcija
- Preveniranje pojave rezistentnih mikroorganizama
- Preveniranje pojave neeljenih efekata

RIZICI VEZANI ZA PRIMENU

ANTIMIKROBNIH LEKOVA

1. Neeljeni i toksini efekti

2. Inkompatibilitet
3. Rezistencija

RIZICI VEZANI ZA PRIMENU

ANTIMIKROBNIH LEKOVA
1. Neeljeni i toksini efekti
a) Sasvim neprimetno u vidu blagih poremeaja
b) Mogu se javiti nepredvidive, odnosno neoekivane reakcije,
kao to su idiosinkrazija ili alergijske manifestacije, pa ak i
anafilaktiki ok,
c) poremeaj normalne flore u digestivnom traktu ivotinja
(mogunost pojave superinfekcije),
d) Poveani razvoj rezistencije,
e) Bol, otok i nekroza na mestu injiciranja leka,
f) tetno delovanje na imuni sistem, odnosno odbrambene
mehanizme,
h) Toksino delovanje na fetus, mutageneza, karcinogeneza i
teratogeneza.

RIZICI VEZANI ZA PRIMENU

ANTIMIKROBNIH LEKOVA
2. Rezistencija bakterija prema antibioticima
- Produkcija enzima koji razaraju lekove
- Menjanje permeabilnosti elijske membrane prema leku
- Menjanje strukture odreenih mesta u bakterijskoj eliji za
koje se lek vezuje
- Menjanje metabolikih puteva

RIZICI VEZANI ZA PRIMENU

ANTIMIKROBNIH LEKOVA
Spreavanje nastajanja rezistencije
- izbegavati nepotrebnu i estu upotrebu antibakterijskih
lekova,
- voditi rauna o pravilnom doziranju i duini trajanja
primene leka i
- primenjivati vie antimikrobnih lekova odjednom u
terapiji samo kada za to postoje opravdani razlozi,
odnosno farmakoloke osnove

OPTI PRINCIPI ANTIINFEKTIVNE

TERAPIJE
Antibiotike treba primenjivati racionalno !
- primenjivati ih samo ukoliko se pouzdano zna da je
ivotinja obolela od bakterijske infekcije (poznavanje
tane dijagnoze bolesti)
- prethodno odrediti specifinu etioloku dijagnozu
bolesti
- odrediti antibiogram
- antibiotike primenjivati dovoljno dugo da bi se postigla
potpuna eradikacija bolesti

Antimikrobni lekovi sadanjosti

CEFALOSPORINI IV GENERACIJE
cefepim
cefpirom
KARBAPENEMI
meropenem
GLIKOPEPTIDI
teikoplanin
MAKROLIDI
klaritromicin

Uporedna in vitro aktivnost cefalosporina III i IV generacije

prema sojevima E. coli i Klebsiella pneumoniae koji produkuju
-laktamaze irokog spektra

Antibiotik

MIK (mg/L)

% osetljivih uzronika

Cefepim (IV)

32,0

77

Ceftazidim (III)

> 64,0

12

Cefotaksim (III)

> 64,0

19

Prednosti teikoplanina u odnosu na

vankomicin
Efikasnost prema veem broju sojeva
enterokoka
Bolja podnoljivost (ree reakcije
preosetljivosti i pojava oto- i nefrotoksinosti)
Jednostavnije doziranje
Mogunost i.m. aplikacije

Prednosti meropenema u odnosu na

imipenem
Aktivnost prema veem broju enterokoka,
pseudomonasa i gram (-) crevnih bacila
Povoljnija farmakokinetika
Manja prokonvulzivna aktivnost (primena u
leenju infekcija CNS-a)
Otpornost na enzimatsku razgradnju

Prednosti klaritromicina u odnosu na

eritromicin

iri antimikrobni spektar

Bolja gastrina podnoljivost
Povoljniji farmakokinetiki profil
Vea terapijska efikasnost
Visok stepen koncentrisanja u
makrofagima i polimorfonuklearima
Aktivnost prema Mycobacterium avium

Antimikrobni lekovi koji ulaze u sastav preparata

registrovanih u Srbiji
Naziv
leka
Aminoglikozidi
Penicilini
Tetraciklini
Sulfonamid
i inoloni
H
Linkozamid
i
Makrolidi
Cefalosporini
Polimiksini
Kvinoksalini
Amfenikoli
Ostali

Broj
preparata
112
89
73
53
39
30
21
17
17
8
11
32

% od broja
antimikrobnih
preparata
23,04
18,31
15,02
10,90
8,02
6,17
4,32
3,49
3,49
1,64
2,26
6,58

% od ukupno
registrovanih
preparata
8.58
6,81
5,59
4,06
2,98
2,29
1,60
1,30
1,30
0,61
0,84
2,45

*Broj ukupno registrovanih preparata koji u sebi sadre antimikrobne lekove: 502
**Broj ukupno registrovanih preparata: 1305

Antimikrobni lekovi budunosti

Fluorohinoloni IV generacije (trovafloksacin,
moksifloksacin, klinafloksacin, DU-6859)
Oksazolidinoni (linezolid)
Streptogramini (kvinupristin + dalfopristin)
Glicilciklini (slini tetraciklinima)

Mogua primena novih antibiotika

Antibiotik

Patogeni uzronik

Glikopeptidi, fluorohinoloni III

generacije, streptogramini

Penicilin-rezistentan Str.
pneumoniae

Glikopeptidi, fluorohinoloni III

generacije, streptogramini,
glicilciklini

Meticilin-rezistentan Staph.
aureus/epidermidis

Streptogramini

Enterococcus faecium

Cefalosporini IV generacije +
aminoglikozidi

Enterobacter cloacae

Fluorohinoloni III generacije,

Pseudomonas aeruginosa

Novi pravci istraivanja u oblasti

antimikrobnih lekova
Inhibitori gena koji kontroliu ivotni vek
bakterijske elije
Inhibitori gena koji kontroliu virulentnost
mikroorganizama
Sinteza hibridnih antibiotika (npr. hinolaktami)
Inhibitori izbacivanja antibiotika iz bakterijske
elije

Izbor antimikrobnog leka

Karakteristike leka (mehanizam dejstva,
spektar dejstva, nain aplikacije i farmakokinetika, neeljena dejstva, interakcije, cena)
Mikroorganizam (osetljivost prema leku,
rezistencija)
Pacijent (opte stanje, vrsta, rasa, pol, starost,
graviditet i laktacija, propratna oboljenja)

Faktori koji utiu na uspeh

antimikrobne terapije

Indikacija
Izbor leka
Doziranje
Trajanje terapije

Najei uzroci neuspene terapije su: leenje infekcije koja se

ne moe izleiti antibiotikom, leenje poviene temperature
nepoznate etiologije, neadekvatno doziranje leka, nepostojanje
adekvatne bakterioloke informacije, prisustvo velikih koliina
purulentnog eksudata, nekrotinog ili avaskularnog tkiva u
aritu infekcije.

Antimikrobni lekovi, koji su zabranjeni da

se koriste kod ivotinja namenjenih za
ishranu ljudi

hloramfenikol,
nitroimidazoli,
nitrofurani,
kvinoksalini,
fluorohinoloni,
sulfonamidi,
glikopeptidi
jonofori

Antimikrobni lekovi, koji su donedavno bili

odobreni da se koriste kod ivotinja
namenjenih za ishranu ljudi

avilamicin,
monenzin-Na,
salinomicin-Na
flavofosfolipol.

Zakljuak
1. Danas se u klinickoj praksi humane i
veterinarske medicine, kako kod nas tako i u svetu koristi
veliki broj antimikrobnih lekova. Mnogi od njih veoma
efikasno deluju na brojne uzronike infekcija, meutim
ima i onih koji nisu dovoljno efikasni, koji se slabije
resorbuju, na koje se razvila rezistencija kod bakterija, ili
pak onih koji izazivaju veoma ozbiljna neeljena dejstva.
Zato se u mnogim laboratorijama u svetu danas
intenzivno
radi na pronalasku i sintezi novih
antimikrobnih lekova, sa irim antimikrobnim spektrom,
jaim (baktericidnim) dejstvom, odnosno lekova koji
imaju to manje neeljenih dejstava. Pokuavaju se nai i
odrediti i nova napadna mesta u bakterijskoj eliji na koje
bi potencijalni antimikrobni lek trebao da deluje.

2. Najpoznatiji noviji antimikrobni lekovi su:

cefalosporini IV generacije, noviji makrolidni lekovi,
karbapenemi, glikopeptidni antibiotici, kombinacije
penicilina proirenog spektra delovanja i klavulanske
kiseline ili sulbaktama, fluorohinoloni III generacije,
oksazolidinoni, streptogramini i glicilciklini.
3. Naalost, svedoci smo da se antimikrobni
lekovi danas prilino esto i neracionalno koriste. Zbog
toga, mikroorganizmi postaju sve vie rezistentni, a
samim tim i terapija neefikasna. Da bi se sauvala
terapijska vrednost odreenog antimikrobnog leka,
njegova primena mora biti strogo kontrolisana. Pored
toga, predvia se da e se u budunosti antimikrobni
lekovi u cilju postizanja uspene terapije infekcija
uzrokovanih
najrezistentnijim
mikroorganizmima,
morati primenjivati u to kraem vremenskom periodu, i
najee u kombinaciji.

4. Zbog svoje toksinosti, kako za same ivotinje, (kojima se

aplikuju), tako i za ljude, potencijalne konzumente, proizvoda,
koji potiu od takvih jedinki, Amerika Uprava za hranu i
lekove (Food and Drug Administration FDA) je neke
antimikrobne lekove zabranila za upotrebu kod ivotinja,
namenjenih za ishranu ljudi. To su: hloramfenikol,
nitroimidazoli,
nitrofurani,
kvinoksalini,
fluorohinoloni,
sulfonamidi, glikopeptidi i jonofori.
5. Prema podacima EU iz 1998. godine, odobrena su samo
etiri antibiotika za stimulaciju rastenja kod ivotinja koje se
koriste za ishranu ljudi. To su avilamicin, monenzin-Na,
salinomicin-Na i flavofosfolipol.
6. Na kraju svaki pojedinac, koji profesionalno ili na bilo
koji nain dolazi u kontakt sa antimikrobnim lekom morae da
preispita sopstvene stavove o njihovoj upotrebi, jer e jedino na
taj nain moi da doprinese naporima iji je osnovni cilj da se
sauvaju antimikrobni lekovi kao jedno od najdragocenijih
orua savremene medicinske prakse.