Fizika aktivnost

i zdravlje
 Ljudsko telo je
stvoreno da bi se
kretalo
Novo

Staro

Nema funkcije organizma na

koju fizika aktivnost ne deluje
povoljno (biohemijski,
fizioloki, psiholoki)
Danas znamo
 Danas znamo

Redovna, dozirana fizika aktivnost:

- Smanjuje rizik od preranog umiranja
- Smanjuje rizik umiranja od sranih bolesti
- Smanjuje rizik od razvoja dijabetesa i hipertenzija
- Smanjuje krvni pritisak kod obolelih od
hipertenzije
- Doprinosi odravanju sposobnosti lokomotornog
sistema
- Pomae starijim osobama da se sigurnije kreu
- Doprinosi kontroli telesne mase
- Smanjuje anksioznost i depresiju
- Doprinosi dobrom raspoloenju i oseanju
zadovoljstva
Eaton, Shostak, Konner.
Paleolitski recept: program ishrane, vebanje i dizajn ivljenja, 1988.

Dananji zahtevi da budemo fiziki aktivni nisu

niiji hir. Re je o naem povratku naoj
prirodnoj aktivnosti, jer je nae telo sazdano
tako da kretanje olakava njegove fizioloke i
biohemijske procese. Sa stanovita evolucije,
sedentaran ivot, za veliki broj ljudi,
najverovatnije predstavlja samo prolaznu
anomaliju.
 Umoran sam, radio sam ceo dan...
Ne mogu sam, treba mi drutvo....
Ne mogu danas, sutra u.....
Daleko mi je bazen... etalite....

Sedentaran nain ivota

Fizika aktivnost
kroz istoriju
 Paleolit
Prikupljanje hrane, pravljenje
sklonita, fiziko obezbedjenje
zajednice
Zabavne aktivnosti kroz
kulturoloke, socijalne i
religiozne dogaaje

Ritam paleolita
1-2 dana potraga za hranom
1-2 dana sveanosti, igre, ples (odlazak u
posete okolnim naseobinama)
Neolit agrokulturna revolucija

ivot u veim
grupacijama i naseljima,
manje fizike aktivnosti
 Stara Grka
Iscelitelji i filozofi: Dugovenost
zavisi od ishrane i fizike
aktivnosti
Fizika aktivnost je duhovna i
telesna snaga koja povezuje s
bogovima (Olimpijade)
Terapijska gimnastika
Ljudi sa slatkom mokraom imaju
koristi od vebanja....
 Stara Kina

uta carska knjiga

(3000-1000 god.p.n.e)
Principi harmonije ljudskog bia sa
svetom oko sebe, klju prevencije
bolesti, klju dugog ivota.

Koncept filozofije Taoizma

jednostavnost ivota
Tai Chi Chuan sistem
vebanja (200 god. p.n.e.)
 Stara Indija

Ajur Veda zbirka

zdravstvenih i medicinskih
koncepata ishrana i fizika
aktivnost sastavni deo
svakodnevnog ivota
Joga vebe istezanja,
fleksibilnosti i poloaja tela
(3000 god p.n.e). Filozofija
Joge gipkost, pravilno
disanje i ishrana kontroliu
nae misli i emocije.
 Stara Afrika

Tranje na granici izdrljivosti se

smatralo (i danas se smatra) vrlinom
koja se povezuje sa sranou,
hrabrou, muevnou i socijalnim
statusom
Indijanska plemena

Tranje vano
svojstvo ivota
Komunikacija,
borbe, lov
18-19. vek

Ako ljudi previe jedu, previe spavaju i ne

vebaju dovoljno, mogu samo sebe da krive
za svoju bolest (studije medicine, 19. vek)
Fizika aktivnost je povezana sa pojavom
bolesti (Tomas Kogan, udenik medicine, 1584. god)
Radnici koji obavljaju sedei posao pate od
istih bolesti (Bolesti radnika, Bernardino Ramazini,
1713. god)
Odreena koliina fizike aktivnosti nije nita
manje vana za zdravlje od ishrane, uzimanja
tenosti i sna. Ona podstie cirkulaciju i
varenje hrane (andrah Riketson, 1806. god)
20. vek
Opservacije o vezi izmedju
fizike aktivnosti i zdravlja
Istraivanja o neeljenim
efektima fizike neaktivnosti i
povoljnim efektima fizike
aktivnosti
Fizika aktivnost nacija postala
je briga drava

SZO 1948. god. osniva

posebnu agenciju koja prati
stanje javnog zdravlja u svet
2009. Faktori rizika i mortalitet

58.8 miliona

24
44% faktora

10 1. Krvni pritisak
33% 2. Puenje
faktora
3. Hiperglikemija
4. Fizika (ne)aktivnost
5. Prekomerna TM i gojaznost
6. Holesterol
7. Nebezbedan seks
8. Alkohol
9. Pothranjenost dece
10. Dim krutih goriva u zatvorenom prostoru
 Faktori zdravstvenog rizika

reverzibilan ireverzibilan
 Faktori zdravstvenog rizika

FR FR
FR

FR FR
FR
FR

FR
?
bolest FR

FR FR FR

FR FR
FR
FR
FR
Lanac glavnih uzroka ishemijske bolesti srca (IHD)

Fizika
neaktivnost

Unos Dijabetes
Godine
masti tip II

Prekomerna
Obrazovanje
TM
Holesterol IHD

Krvni
Prihodi Alkohol
pritisak

Puenje
 REDUKCIJA
REDUKCIJA
ATEROGENEZE
ANS ATEROGENEZE
Inflamacije
ANS
Simpatika aktivnost Inflamacije
Insulinska senzitivnost IMUNSKI SISTEM
Simpatika aktivnost Insulinska senzitivnost IMUNSKI SISTEM
Inflamacija
Vagusna aktivnost Funkcije endotela
Vagusna aktivnost
Funkcije endotela Inflamacija
C reaktivni protein
Osetljivost baroreceptora Taloenja masti
Osetljivost baroreceptora Taloenja masti C reaktivni protein

LIPIDNI PROFIL METABOLIZAM GLUKOZE

LIPIDNI PROFIL
Ukupni lipidi METABOLIZAM GLUKOZE
Hepatika glukoneogeneza
Ukupni lipidi
LDL holesterol Hepatika glukoneogeneza
Insulisna senzitivnost
LDL
HDL holesterol Insulisna senzitivnost

HDL
holesterol
holesterol
Trigliceridi
Glavniefekti
Glavni efekti
Glikozirani hemoglobin
Glikozirani hemoglobin
Preuzimanje glukoze
Trigliceridi Preuzimanje glukoze
redovne
redovne
SASTAV TELA I KOSTIJU fizikeaktivnosti
fizike aktivnosti FUNKCIJE ENDOTELA
SASTAV
DepoiTELA FUNKCIJE ENDOTELA
mastiI KOSTIJU Produkcija NO
Depoi masti
Miina masa Produkcija
InaktivacijaNO
NO

Miina masa
Inaktivacija NO
Lokalni bradikinin
Kotana masa
Kotana masa Lokalni bradikinin

ANTITROMBOTINI FAKTORI ISHEMIJA PSIHOLOKI ASPEKTI

ANTITROMBOTINI FAKTORI ISHEMIJA
Protoka u koronarnim arterijama PSIHOLOKI
AnksioznostASPEKTI
Agregacije trombocita
Agregacije trombocita Protoka u koronarnim
Arterijskog arterijama
krvnog pritiska Anksioznost
Depresivnost
Fibrinolitika aktivnost
Fibrinolitika aktivnost Arterijskog
Pulsa krvnog pritiska Demencija
Depresivnost

Pulsa
Kardiorespiratorne sposobnost Demencija
Kvalitet ivota
Kardiorespiratorne sposobnost Kvalitet ivota

D. Lucini, M. Pagani. European Journal od Internal Medicine 27 (2011):363-370

Fizika aktivnost moe da
zameni mnoge lekove

Niti jedan lek ne moe da

zameni fiziku aktivnost
Brojne studije pokazuju da se po pitanju
fizike aktivnosti stvari slabo menjaju

ta Vam vie odgovara: da vebate 1

sat dnevno ili da ne budete ivi
24 sata dnevno?
Fizika aktivnost
Adaptaciona reakcija
 Obezbediti energiju
Odrati homeostazu

Adaptaciona reakcija
 Vrste fizike aktivnosti

Dinamike Statike

Energija
Nervni sistem
Aerobni
Miini sistem metaboliki
procesi

O2

Anaerobni
metaboliki
procesi

Kretanje i
kontrola pokreta
 Mukarci (70 kg) ene (55 kg)
Aktivnost
kcal/min kcal/min
Koarka 8,6 6,8
toplota

60%
Tenis 7,1 5,5

Veslanje 13,1 10,3

kretanje

40%
Hodanje 5,0 3,9

Sedenje 1,7 1,3

Kalorimetrija
Spavanje 1,2 0,9
Kardiovaskularni
sistem
Stedi stejt

Zavisi od potreba za
kiseonikom
Regulie ih autonomni
nervni sistem

Puls
Udarni volumen
Minutni volumen
Krvni protok Redistribucija Poveava se sistolni pritisak,
Krvni pritisak krvnog protoka dijastolni uglavnom
(miii i koa) nepromenjen
 Respiratorni
sistem
Endokrini sistem

Bre i dublje disanje Glukoza u krvi

Intenzivnija razmena Ekstracelularna tenost
gasova Joni
Kiselost unutranje Krvni pritisak
sredine

Urinarni sistem