Tema 8

Mankju gl. 30
Rast novca i inflacija

Copyright 2004 South-Western

 Znaenje novca
Novac je skup dobara u jednoj ekonomiji koje
ljudi svakodnevno koriste za kupovinu dobara i
usluga.

Copyright 2004 South-Western

 KLASINA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija je porast opteg nivoa cena.
Hiperinflacija je izuzetno visoka stopa inflacije.

Copyright 2004 South-Western

 KLASINA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija: Istorijski aspekti (dolar, SAD)
Tokom poslednjih 60 godina, cene su se u proseku
poveavale za 5 odsto godinje.
Deflacija, smanjenje opteg nivoa cena dogodila se
u SAD tokom devetnaestog veka.
Hiperinflacija se odnosi na visoke stope inflacije,
kakvu je iskusila Nemaka tokom dvadesetih ili
Srbija devedesetih godina XX veka.

Copyright 2004 South-Western

 KLASINA TEORIJA INFLACIJE
Inflacija: Istorijski aspekti
Sedamdesetih godina XX veka cene su rasle za 7
odsto godinje.
Tokom devdesetih godina XX veka cene su rasle po
prosenoj stopi od 2 odsto godinje.

Copyright 2004 South-Western

 KLASINA TEORIJA INFLACIJE
Kvantitativna teorija novca koristi se da bi se
objasnile dugorone determinante nivoa cena i
stope inflacije.
Inflacija je ekonomski fenomen koji se tie
vrednosti sredstva za razmenu tj. novca.
Kada raste opti nivo cena, dolazi do pada
vrednosti novca.
Ako P pokazuje koliko je novca potrebno da se
kupe neka dobra, onda 1/P pokazuje koliko je
novac vredan!
Copyright 2004 South-Western
Ponuda novca, tranja za novcem i
monetarna ravnotea
Ponuda novca je varijabla ekonomske politike
koju kontrolie CB
Kroz instrumente kao to su operacije na otvorenom
tritu CB direktno kontrolie ponuenu koliinu
novca

Copyright 2004 South-Western

Ponuda novca, tranja za novcem i
monetarna ravnotea
Tranja za novcem ima nekoliko determinanti
ukljuujui kamatnu stopu i prosean nivo cena
u privredi.

Copyright 2004 South-Western

Ponuda novca, tranja za novcem i
monetarna ravnotea
Ljudi dre novac, jer on predstavlja sredstvo
razmene.
Koliina novca koju e ljudi drati zavisi od cena
dobara i usluga.

Copyright 2004 South-Western

Ponuda novca, tranja za novcem i
monetarna ravnotea
U dugom roku opti nivo cena prilagoava se
nivou na kom se tranja za novcem izjednaava
sa ponudom.

Copyright 2004 South-Western

 Slika 1 Ponuda novca, tranja za novcem i
ravnoteni nivo cena

Vrednost Nivo
novca, 1/ P Ponuda novca cena P

(velika) 1 1 (nizak)

3
/4 1,33

A
/
12 2

Ravnotena Ravnoteni
vrednost nivo cena
novca
14
/ 4
Tranja
za novcem
(mala) 0 (visok)
Koliina fiksirana Koliina novca
od strane CB
 Slika 2 Efekti monetarne injekcije

Vrednost Nivo
novca, 1/P MS1 MS2 cena, P

(velika) 1 1 (mala)

1. Poveanje
3
/4 ponude 1,33
2. . . . smanjuje novca . . .
vrednost
3. . . . i
novca . . . A
12
/ 2 poveava
nivo
cena.
B
/
14
4
Tranja
za novcem
(mala) (visok)
0 M1 M2 Koliina novca
 KLASINA TEORIJA INFLACIJE
Kvantitativna teorija novca
Na pitanje kako se odreuje nivo cena i zato se on
moe vremenom promeniti, odgovara kvantitativna
teorija novca
Raspoloiva koliina novca u ekonomiji odreuje vrednost
novca.
Rast koliine novca predstavlja osnovni uzrok inflacije.

Copyright 2004 South-Western

Klasina dihotomija i monetarna neutralnost

Nominalne varijable su one koje se mere

novanim jedinicama.
Realne varijable su one koje se mere fizikim
jedinicama.

Copyright 2004 South-Western

Klasina dihotomija i monetarna neutralnost

Po Hjumu i njegovim savremenicima realne

ekonomske varijable se ne menjaju sa
promenama ponude novca.
Prema klasinoj dihotomiji, razliite sile utiu na
realne i nominalne varijable.
Promene u ponudi novca utiu na nominalne
varijable, ali ne i na realne.
Kako kod cena razdvojiti nominalne i realne
varijable relativne cene
Copyright 2004 South-Western
Klasina dihotomija i monetarna neutralnost

Tvrdnja da monetarne promene nemaju uticaj

na realne varijable naziva se monetarna
neutralnost.

Copyright 2004 South-Western

Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
Brzina opticaja novca se odnosi na brzinu po
kojoj jedna novanica ide iz ruke u ruku u
nekoj privredi.

Copyright 2004 South-Western

Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
V = (P Y)/M

Gde je : V = brzina opticaja novca

P = nivo cena
Y = koliina outputa
M = koliina novca

Copyright 2004 South-Western

Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
Ako na drukiji nain napiemo tu istu
jednainu dobijamo jednainu kvantitativne
teorije:
MV=PY

Copyright 2004 South-Western

Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
Jednaina kvantitativne teorije pokazuje odnos
izmeu koliine novca (M) i nominalne
vrednosti autputa (P Y).

Copyright 2004 South-Western

Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
Jednaina kvantitativne teorije pokazuje da
porast koliine novca u ekonomiji mora da se
odrazi na jednu od tri preostale varijable:
Ili nivo cena mora da se povea, ili
koliina autputa mora da se povea, ili
brzina opticaja novca mora da se smanji.

Copyright 2004 South-Western

 Slika 3 Nominalni BDP, koliina novca i brzina
opticaja novca

Indeksi
(1960 = 100)

2.000

Nominalni BDP
1.500

M2
1.000

500

Brzina opticaja

0
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
Brzina opticaja i jednaina kvantitativne
teorije
Ravnoteni nivo cena, stopa inflacije i
kvantitativna teorija novca
Brzina opticaja novca tokom vremena je relativno
stabilna.
Kada centralna banka promeni koliinu novca,
ona izaziva proporcionalne promene nominalne
vrednosti autputa (P x Y).
Poto je novac neutralan, on ne utie na autput.

Copyright 2004 South-Western

PRIMER IZ PRAKSE: Novac i cene u vreme
etiri hiperinflacije
Hiperinflacija je inflacija koja premauje cifru
od 50 odsto meseno.
Hiperinflacija se javlja u onim zemljama u
kojima vlade tampaju previe novca da bi
platile svoju potronju.

Copyright 2004 South-Western

 Slika 4 Novac i cene u vreme etiri hiperinflacije

(a) Austrija (b) Maarska

Indeks Indeks
(Jan. 1921 = 100) (Jul 1921 = 100)
100.000 100.000
Nivo cena
Nivo cena
10.000 10.000
Ponuda novca
Ponuda novca
1.000 1.000

100 100
1921 1922 1923 1924 1925 1921 1922 1923 1924 1925
 Slika 4 Novac i cene u vreme etiri hiperinflacije

(c) Nemaka (d) Poljska

Indeks Indeks
(Jan. 1921 = 100) (Jan. 1921 = 100)
100.000.000.000.000 10.000.000
Nivo cena
1.000.000.000.000 Nivo cena
Ponuda 1.000.000
10.000.000.000
100.000.000 novca 100.000 Ponuda
1.000.000 novca
10.000
10.000
100 1.000
1 100
1921 1922 1923 1924 1925 1921 1922 1923 1924 1925

Srbija: 1-24. januar 1994: oko 300 mil.%

Ono to je kotalo 100 dinara za NG, 24. januara je kotalo 300,000.000
Inflacioni porez

Kada vlada prikuplja prihode tampanjem

novca, kae se da uvodi inflacioni porez.
Inflacioni porez je slian porezu koji bi platili
svi koji dre novac.
Inflacija nestaje kada vlada uvede fiskalne
reforme kao to je smanjenje dravne potronje.

Copyright 2004 South-Western

Inflacioni porez

Mehanizam inflacionog poreza

n .
200 di
0
10
100 dinara

100 dinara
(dotampano)

Copyright 2004 South-Western

Fierov efekat

Fierov efekat se odnosi na usklaivanje, jedan

za jedan, nominalne kamatne stope sa stopom
inflacije.
Prema Fierovom efektu, kada raste stopa
inflacije, nominalna kamatna stopa se poveava
za isti iznos.
Realna kamatna stopa ostaje nepromenjena.

Copyright 2004 South-Western

 Slika 5 Nominalna kamatna stopa i stopa inflacije

Procenat
(godinje)

15

12
Nominalna kamatna stopa

Inflacija
3

0
1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000
 TROKOVI INFLACIJE
Pad kupovne moi?
Inflacija sama po sebi ne smanjuje realnu kupovnu
mo ljudi.

Copyright 2004 South-Western

 TROKOVI INFLACIJE
Trokovi koe za cipele
Meni trokovi (ili trokovi jelovnika)
Varijabilnost relativnih cena
Poreske distorzije
Konfuzija i neugodnosti
Arbitrarna preraspodela bogatstva

Copyright 2004 South-Western

Trokovi koe za cipele

Trokovi koe za cipele su potroeni resursi

usled inflacije kada ona podstie ljude da
smanje koliinu novca koju dre kod sebe.
Inflacija sniava realnu vrednost novca, pa ljudi
dobijaju podsticaj da dre manju koliinu
novca.

Copyright 2004 South-Western

Trokovi koe za cipele

Smanjena koliina novca zahteva ee odlaske

u banku radi podizanja gotovine sa tednog
rauna
Stvarni troak smanjenja koliine novca je
vreme i udobnost koje morate da rtvujete da
biste kod sebe drali manje novca
Takoe, ei odlasci u banku oduzimaju vreme
za produktivne aktivnosti.

Copyright 2004 South-Western

Meni trokovi

Meni trokovi su trokovi promene cena.

U periodima inflacije neophodno je stalno
usklaivanje cenovnika i napisanih cena.
Ovaj proces troi resurse koji bi se mogli
upotrebiti za produktivne aktivnosti.

Copyright 2004 South-Western

Varijabilnost relativnih cena i pogrena
alokacija resursa
Inflacija deformie relativne cene.
Odluke potroaa su deformisane, a trita su
manje sposobna da alociraju resurse na njihove
najbolje upotrebe.

Copyright 2004 South-Western

Poreske distorzije izazvane inflacijom

Inflacija preuveliava kapitalne dobitke i

poveava poresko optereenje na ovu vrstu
dohotka.
U sluaju progresivnog oporezivanja, kapitalni
dobici su vie oporezovani.

Copyright 2004 South-Western

Poreske distorzije izazvane inflacijom

Porez na dohodak uzima u obzir nominalnu

kamatu ostvarenu od tednje kao dohodak,
mada deo nominalne kamatne stope samo
kompenzira inflaciju.
Realna kamatna stopa se posle oporezivanja
smanjuje to ini tednju manje atraktivnom.

Copyright 2004 South-Western

Tabela 1 Kako inflacija poveava poresko optereenje na
tednju

Ekonomija A Ekonomija B
(cenovna (inflacija)
stabilnost)
Realna kamatna stopa 4% 4%
Stopa inflacije 0 8
Nominalna kamatna stopa (realna 4 12
kamatna stopa + stopa inflacije)
Smanjena kamata zbog poreza od 25 1 3
posto (0,25 x nominalna kamatna
stopa)
Nominalna kamatna stopa posle 3 9
oporezivanja
Realna kamatna stopa posle 3 1
oporezivanja

Copyright2004 South-Western
Konfuzija i neugodnosti

Kada centralna banka povea ponudu novca i

stvori inflaciju, ona umanjuje realnu vrednost
obraunske jedinice.
Zbog inflacije novac ima razliite realne
vrednosti u razliito vreme.
Uz rast cena, mnogo je tee uporeivati realne
prihode, trokove i profite tokom vremena.

Copyright 2004 South-Western

Specijalni troak neoekivane inflacije:
arbitrarna preraspodela bogatstva
Neoekivana inflacija preraspodeljuje
bogatstvo meu stanovnitvom na nain koji
nema nikakve veze sa zaslugama ili potrebama.
Te preraspodele nastaju, jer su mnogi zajmovi u
privredi izraeni u obraunskoj jedinici u
novcu.

Copyright 2004 South-Western

 Rezime
Opti nivo cena u ekonomiji prilagoava se
kako bi doveo ponudu novca i tranju za
novcem u ravnoteu.
Kada povea ponudu novca, centralna banka
izaziva rast nivoa cena.
Postojan rast koliine novca izaziva trajnu
inflaciju.

Copyright 2004 South-Western

 Rezime
Prema principu monetarne neutralnosti,
promene koliine novca utiu na nominalne, ali
ne i na realne varijable.
Drava moe da plati svoje izdatke prostim
tampanjem novca.
To moe rezultirati inflacionim porezom i
hiperinflacijom.

Copyright 2004 South-Western

 Rezime
Prema Fierovom efektu, kada raste stopa
inflacije, nominalna kamatna stopa raste za isti
iznos, tako da realna kamatna stopa ostaje
nepromenjena.
Veliki broj ljudi misli da ih inflacija ini
siromanijim, jer poveava troak onoga to
kupuju.
Meutim, ovakvo miljenje je pogreno, jer
inflacija poveava i nominalne dohotke.
Copyright 2004 South-Western
 Rezime
Ekonomisti su identifikovali est trokova
inflacije:
Trokovi koe za cipele
Meni trokovi (trokovi jelovnika)
Poveana varijabilnost relativnih cena
Nenamerne promene poreskih obaveza
Konfuzija i neugodnosti
Arbitrarna preraspodela bogatstva

Copyright 2004 South-Western