Predmetni nastavnik:

Dr Valentina Basari, docent

 Metode faktora porasta za prostornu raspodelu su zasnovane na
pretpostavci da meuzonska razmena putovanja moe da se projektuje
u budunost putem oekivanih stopa rasta na posmatranom podruju.

a) Metod jedinstvenog faktora porasta

Ovaj metod je najstariji i najjednostavniji. Sastoji se u
izraunavanju faktora porasta za itavo podruje za koje se radi
prognoza, kojim se potom mnoi postojea matrica putovanja.
Rezultat predstavlja prognoziranu matricu putovanja, odnosno:

gde su:
Tij - budui broj putovanja izmeu zone i i zone j (model
generisanja)
tij - postojei broj putovanja izmeu zone i i zone j (anketa)
b) Metod prose~nog faktora porasta

Matemati~ki oblik ovog modela glasi:

Tij t ij
F F
i j

2
gde su:
Tig T jg
Fi , Fj
ti tj
Tij - budu}i broj putovanja izme|u zona i i j
tij - postoje}i broj putovanja izme|u zona i i j
Fi i Fj - faktori porasta izvorne zone i i ciljne zone j
Tig i Tjg - ukupan prognozirani broj putovanja sa izvorom u zoni i,
odnosno ciljem u zonij (dobijeni modelom generisanja putovanja)
ti i tj - postoje}i ukupan broj putovanja sa izvorom u zoni i, odnosno
ciljem u zonij.
c) Fratar metod

Teei da prevazie nedostatke metoda jedinstvenog i prosenog faktora

porasta, Fratar je radei na prognozi putovanja za metropolitensko podruje
Klivlenda, razvio metod sa osnovnom pretpostavkom da je:

raspodela buduih putovanja iz date izvorne zone u proporciji sa postojeom

raspodelom putovanja iz te zone, i da je
raspodela tih (buduih) putovanja zavisna od faktora rasta ciljne zone.
Matematiki izraz Fratar modela ima oblik:

t ij Fj
Tij Tig n

t
j 1
ij Fj

gde su:
Tij prognozirani broj putovanja iz zone i u zonu j
Tig oekivani broj izvornih putovanja iz zone i (prema modelu nastajanja
putovanja)
tij postojei broj putovanja izmeu zone i i zone j
Fj faktori porasta
n broj zona.
d) Detroit metod
U pristupu Detroit metod je slian metodu prosenog faktora porasta i Fratar
metodu. Meutim, kod njega je uvedena pretpostavka da, iako e broj putovanja
generisanih u zoni i rasti (kao {to se predvia faktorom
porasta F), ta putovanja e biti raspodeljena prema ciljnim zonama j proporcionalno
odnosu faktora Fj i ukupnog faktora F za itavo podruje. Matematiki izraz za ovo
glasi:

Fi Fj
Tij t ij
F
gde su:
Tij prognozirani broj putovanja iz zone i u zonu j
tij postojei broj putovanja iz zone i u zonu j
Fi i Fj faktori porasta zona i i j
F faktor porasta za posmatrano podruje u celini.
Sintetike metode
U cilju otklanjanja nedostataka modela faktora porasta
zapoet je razvoj modela koji sintetizuju karakteristike
putovanja i dovode ih u vezu sa gradskim aktivnostima,
namenom povr{ina i transportnim sistemom.
Ova grupa modela predstavlja tzv. interaktivne modele
(modele meudejstava) raspodele putovanja.
Kod ovih modela razmena putovanja izmeu zona je
funkcija emisione i privlane snage zona i njihovog
poloaja u prostoru.
Osim u planiranju saobraaja, modeli prostornih
meudejstava imaju veliku primenu u urbanistikom i
prostornom planiranju uopte.
 U planiranju saobraaja primenjuju se sledei oblici
ovih modela:

1. gravitacioni modeli
2. modeli povoljnosti
3. modeli elektrostatikog polja i
4. modeli viestruke regresione analize.
1. Gravitacioni model
Gravitacioni modeli su verovatno najee korieni
matematiki modeli u planiranju saobraaja i
korienju zemljita.
Ova grupa modela zasnovana je na hipotezi da se
intenzitet interakcije izmeu dva podruja ponaa
slino kao meudejstvo izmeu dva tela u prostoru,
odnosno po Njutnovom univerzalnom zakonu
gravitacije koji glasi:
Dva tela u prostoru deluju jedno na drugo u proporciji
sa proizvodom njihovih masa i obrnuto
proporcionalno sa kvadratom njihovog rastojanja.
Matematiki izraz ovog zakona glasi:

M1M2
F1,2 G
d 2 1,2
gde su:
F1,2 sila kojom jedno telo deluje na drugo
M1 i M2 mase ili veliina posmatranih tela
d1,2 rastojanje izmeu posmatranih tela
G gravitaciona konstanta koja se utvruje empirijski prema stvarnim -
- konkretnim uslovima.
U prvobitnom obliku gravitacioni model u prostornom planiranju se
koristio za tumaenje intenziteta meudejstva izmeu dva grada (naselja)
u verziji koja matematiki glasi:

Pi Pj
I ij G
d ijb
gde su:
Iij intenzitet interakcije (meudejstva) izmeu naselja i i naselja j
Pi broj stanovnika naselja i
Pj broj stanovnika naselja j
dij rastojanje izmeu naselja i i naselja j
b empirijski eksponent
G empirijska konstanta.
U ovom sluaju broj stanovnika Pi i Pj su veliine koje su ekvivalentne masama M1
i M2 izvornog Njutnovog zakona.
U kasnijoj primeni kada se prelo na upotrebu ovog modela za definisanje
broja putovanja izmeu izvornih i ciljnih zona kao ekvivalent masa uzete su
emisija putovanja izvorne zone odnosno privlanost ciljne zone tako da je izraz
postao:

Pi A j
Tij G
d ijb
odnosno:
Tij broj putovanja izmeu izvorne zone i i ciljne zone j
Pi broj putovanja koja potiu (izviru) iz zone i produkcija zone i
Aj broj putovanja koja imaju cilj u zoni j
dij rastojanje izmeu zona i i j
G, b parametri modela.
Gornji izraz se moe napisati u obliku:

Tij G Pi A j d ij b

S obzirom da konstanta G ima razliite vrednosti za svaki par izvornih i ciljnih

zona moe se napisati kao:

G ij Ci K ij , a

veliina d ij b se moe zameniti sa:

d ij b Fij f t ij gde je tij vreme putovanja izmeu zone i i j

Tij C i Pi A j Fij K ij (1)

gde su:
Tij broj putovanja izmeu zone i i zone j
Ci konstanta izvorne zone i
Pi produkcija zone i
Aj atrakcija zone j
Fij faktor vremena putovanja izmeu zona i i j Fij=f (tij)
tij vreme putovanja izmeu zona i i j
Kij faktori korekcije razmene putovanja.
Vrednost konstante C za svaku izvornu zonu i, Ci, moe se izrau-nati ako se
uspostavi relacija da je ukupan broj putovanja Tij za posmatranu zonu jednak
produkciji zone Pi odnosno:

n n
Pi Tij (ci Pi Aj Fij Kij)=
j 1 j 1

n
C i Pi (Aj Fij Kij), za i=1, 2, n
j 1

odakle:
1
Ci , za i=1, 2, n; n - broj zona
A Fij K ij
n

j
j 1

zamenom u (1) dobija se:

Pi A j Fij K ij
Tij , za i=1, 2, n (2)
A Fij K ij
n

j
j 1

Gornji izraz predstavlja standardnu formulu gravitacionog modela za

prostornu raspodelu putovanja. Vrednosti faktora vremena putovanja (Fij) izmeu
zone i i zone j, Fij se empirijski utvruju kalibracijom modela.