Cilj setve ili sadnje

I. optimalni uslovi za nicanje i početni razvoj biljke

II. optimalni vegetacioni (životni) prostor svake biljci.

I. Optimalni uslovi za klijanje i nicanje

• Cilj je da se semenu obezbedi neophodna: vlaga, toplota i vazduh
• Što se ostvaruje adekvatnim vremenom setve, dubinom setve i kvalitetnom
predsetvenom pripemeom
Vreme setve
1. U jesen - ozimi usevi npr.pšenica, i većina višegodišnjih biljka
2. U proleće - jari usevi npr. kukuruz.
3. Naknadna setva, posle žetve ranih ozimih useva, postrna setva leti posle žetve
strnina i međusezonska setva, uglavnom za krmne useve koji se seju u ranu
jesen a kose u proleće.
Kod ozimih useva optimalno vreme setve je ono koje omogućava biljkama da u kratkom
jesenjem periodu dostignu određeni stepen razvoja, odnosno kondiciju kada su
najotpornije na niske temperature zbog prezimljvanja u polju.
Kod prolećnih –jarih useva poželjna je što ranija setva zbog dužine vegetacionog perioda
i snabdevanja vlagom, no ona je limitirana zahtevima za toplotom i optornošću ponika
na kasne prolećne marzove. Znači seje se čim nastupe povoljni temperaturni uslovi
zemljišta za setvu određenog useva (npr. Šećerna repa 5oC u martu, pasulj 12oC
početkom maja). U kasnoj setvi je lošija snabdevenost vodom semana za klijanje i kraća
je vegetacije.
Dubina setve zavisi od:
– krupnoće semena i pravilo je da treba da bude 5 do 10 puta dublja od veličine
semena s nekim izuzecima.
– mehaničkog sastava, vlažnosti setvenog sloja i klimatskih prilika. Prema tome seje
pliće ako je zemljište teško, previše vlažno, u humidnoj klimi i ako ponik iznosi
kotiledone iznad površine, a ako je obrnuto seje se dublje.
Ako se seje dublje od preporučenog biljka kasnije niče, troši više rezervnih hraniva za
nicanje pa zbog iscrpljenosti i nedostatka hrane i kiseonika ima sporiji početni porast ili
čak propada.
Kod pliće setve postoji opasnost isušivanja setvenog sloja i semena, ili šteta od ptica a
kod ozimih useva i od izmrzavanja.

Dopunskom obrada ili predsetvena priprema

– Mehanički efeti: ravna, usitnjava i rastresa plitak površinski- setveni sloj,
– Utiče na smanjenje evaporacija, poboljšavanje vodno-vazdušnih i toplotnih
osobinae, uništavaju se korovi i samonik i unose i mešaju sa zemljištem mineralna
đubriva i pesticidi (inkorporacija).
Optimalno je da u setvenom sloju ima: 65% agregata 0,25-5 mm, 10% agregata 5-10
mm, 25% agregata > 10 mm, odnosno ne treba da je previše usitnjeno praškasto, zbog
opasnosti od pojave pokorice.
Cilj da se stvori setveni sloj (do dubine setve) koji će omogućiti kvalitetnu setvu, tj.
polaganje semena na istu dubinu, dobro pokrivanje i kontakt zemljišta sa semenom što
omogućava brzo i ujednačeno klijanje i početni razvoj.
Kod ozimih je dodatan specifičan cilj je da se stvori tvrda posteljica i mek pokivač, koji
se zbog biljeg konakta sa semenom delimično sabija nagaznim točkovima sejalice ili
valjanjem glatkim valjcima posle setve.
II. Optimalni vegetacioni prostor

•Veličina je određena razmakom redova i razmakom

između biljka u redu i od njega zavisi gustina useva,
odnosno broj biljka po jedinici površine.
•Gustina useva zavisi od habitusa (krupnoće) biljke,
agroekoloških uslova i cilja gajenja. Osnovno merilo
rodnosti u biljnoj proizvodnji je prinos po jedinici
površine, jer pri manjoj gustini imamo veći prinos po
jednoj biljci, ali je njihov sumarni prinos po hektaru
manji. Optimalna gustina je ona pri kojoj se stabilno
ostvaruje najveći prinos dobrog kvaliteta po
hektaru.

U zavisnosti o biljne vrste optimalna gustina se kreće od 5 miliona kod pšenice do 100
biljka oraha po hektaru. Zbog ujednačenog razvoja biljke važno je da svaka jedinka ima
istu veličinu vegetacionog prostora iz čega proizilazi značaj preciznosti setve.
• Oblik vegetacionog prostora koji je određen odnosom razmaka redova i razmaka biljka
u redu. Biološki optimalan bio bi kvadratni oblik, no zbog potreba mehanizovane nege i
provetravanja useva razmak između redova se povećava zbog čega najčešće imamo
pravougaoni oblik (npr kod kukuruza je 70x25cm što daje gustinu od 57143 biljke/ha, a
kod soje je 50x4cm, odnosno 500000b/ha
 Način ili tehnika setve
I. Ručna je ređi i prevaziđeni način setve zbog malog učinaka i većeg utroška
semena koje je lošijeg raspodreda, a i dubina setve je neujednačena.
1. omaške difuzno po celoj površini
2. u redove pod motiku-u kućice, otvorene brazde-pod plug,polumašinka.
II. Mašinska setva je uvek vrstačna i u zavisnosti od razmaka i rasporeda
redova i mašina može biti:
1. Uskoreda setva u kontinuirane redove razmaka 10-15 cm izvodi se tzv.
žitnim sejalicama. Gustina useva se reguliše količinom isejanog semean
- setvenom normom.
Varijanta ovog načina je unakrsna setva koja se zbog dvostrukog prohoda i
više semena na ukrštanju redova retko koristi, osim kod istovremene setve dve
kulture različite specifične težine jer (trave + deteline).
2. Širokoreda setva sa razmakom redova od 30-100 cm, gde se
rastojanjem između biljka u redu određuje gustina useva (soja 50x4cm,
70x25cm kukuruz) vrši se tzv širokorednim sejalicama.
Varijanta ovog načina je setva u kvadrat što omogućava međurednu
kultivacija u oba pravca, no primenom herbicida ona gubi na značaju. Kod
višegodišnjih zasada razmak redova ide i do 10 m da bi se omogućio rad
mehanizacije stasalom zasadu.