*

*
* Analiza novinskih članaka
* Podela zakonodavne vlasti u EU
* Istorijski osvrt na zakonodavnu vlast
* Analiza procedura zakonodavnog odlučivanja
 *

* Danas govorimo o institucionalnom trouglu – to znači da tri

organa učestvuju u zakonodavnom odlučivanju:
1. Savet (ministara) EU
2. Evropski parlament
3. Evropska komisija
* Pored njih, učestvuju i: birokratija Evropske komisije,
COREPER(!), interesne grupe, partijske grupacije u EP,
odbori EP
*

* Ugovorom iz Rima predviđena savetodavna nadležnost

Parlamenta – jedini učesnici Komisija i Savet (ministara)
EU
* Nakon toga, svim izmenama osnivačkih odredaba jačala je
uloga Parlamenta. Do Ugovora iz Lisabona govorili smo o 6
osnovnih procedura donošenja odluka
* JEA- uvodi proceduru saradnje 1986. godine
* Ugovor iz Mastrihta uvodi proceduru saodlučivanja –Ugovor
iz Amsterdama dodatno proširuje odlučivanje u proceduri
saodlučivanja – isto čini i Ugovor iz Nice
* Ugovor o Ustavu za Evropu predviđao promenu procedure
saodlučivanja u „normalnu zakonodavnu proceduru“
 *

* Uz Evropski parlament glavni kozakonodavac u EU – skoro

svaka odluka prolazi kroz Savet
* Učestvuje u donošenju odluka u velikom broju oblasti
* Može se javiti i kao jedini zakonodavac (dakle, bez
uključivanja EP) – NPR. Savet je danas isključivi (jedini)
zakonodavac u oblasti ZSBP
* Savet takođe može svoju zakonodavnu funkciju da prenese
na Komisiju ( sprovođenje zakonodavstva – međutim
kontroliše je kroz tzv. sistem komitologije)
* Kako uopšte Savet odlučuje o nekom predlogu?
 *
* Da bi se postigao preliminarni dogovor u okviru Saveta
razvijena je mreža odbora, radnih grupa i sekretarijata
* Najvažniji je Komitet stalnih predstavnika (COREPER)
* COREPER je mesto gde se donese najveći broj odluka u
Savetu – Kako on funkcioniše?
* COREPER se sastaje na nivou:
1. ambasadora država članica pri EU (COREPER II)
2. zamenika šefova misija– stalnih predstavnika(COREPER I)
* O preko 70% pitanja se odluka donese već u COREPER-u
 *
* Kako COREPER donosi odluku?
* Sva pitanja o kojima treba da odlučuje Savet moraju da
prođu kroz COREPER
* Kada se u njemu postigne saglasnost o nekom pitanju, to
pitanje se unosi u prvi deo dnevnog reda (tzv. lista A) i
Savet o ovome odlučuje po pravilu bez rasprave
* U drugom delu dnevnog reda (tzv. lista B) nalaze se pitanja
o kojima COREPER nije postigao saglasnost i o njima se
raspravlja na sednici Saveta.
* Praktično – COREPER I COREPER II Savet
 *

* Osnivanjem EEZ Evropski parlament gotovo da nije imao

nikakve nadležnosti u ovoj oblasti – Savet uglavnom sam
donosio odluke
* Jedino „procedura konsultacije“ davala savetodavnu
nadležnost EP
* EP će ovu proceduru iskoristiti 1979. da tuži (indirektno)
Savet pred Sudom pravde (presuda Roquette Freres)
* Od prve revizije osnivačkih ugovora pa do danas, Evropski
parlament se smatra glavnim neto dobitnikom u oblast
zakonodavnog odlučivanja
 *

* JEA ojačao ulogu Evropskog parlamenta uvodeći kao nove

proceduru saradnje i proceduru saglasnosti
* Ugovor iz Mastrihta uvodi proceduru saodlučivanja (Savet i
EP jednaki) – ugovori iz Amsterdama i Nice su dodatno
proširli oblasti u kojima se odlučuje ovom procedurom
* Ugovor iz Lisabona preimenovao ovu proceduru u redovnu
zakonodavnu proceduru
 *
* Izuzetak od pravila da Savet i EP učestvuju u
zakonodavnom odlučivanju
* Komisija ovo čini samo ukoliko za to postoji ovlašćenje u
samom osnivačkom Ugovoru
* Takav akt je pravno obavezujući za sve!
* U ograničenom broju oblasti ovo može činiti:
1. primena pravila konkurencije na javna preduzeća
2. određivanje pravila o ostanku radnika nedržavljana DČ i
nakon isteka perioda zaposlenja
* Ostalo ovako i u Ugovoru iz Lisabona
 *

* Ovaj postupak bio je dominantan u prvim godinama

osnivanja EEZ ali se danas retko primenjuje ( npr. u
oblastima u kojima se očekuje brza reakcija DČ)
* Procedura teče tako da EK podnese predlog Savetu a on
samostalno odlučuje o usvajanju tog akta
* Oblasti: utvrđivanje zajedničke carinske tarife, mere
poljoprivredne politike, vođenje ekonomske poltike
* Međutim, gotovo sve oblasti u kojima je Savet imao ovakve
nadležnosti su Ugovorom iz Lisabona prebačene u
odlučivanje redovnom zakonodavnom procedurom
 *
* Uvedena Ugovorom o osnivanju EEZ i Ugovorom o
osnivanju EURATOM-a 1957. godine
* Ovo je bio do 1986. jedini postupak koji je uključivao EP u
zakonodavnu proceduru
* Obaveza Saveta je bila da pre konačnog usvajanje
određene mere konsultuje EP
* EP je 1979. propuštanje Saveta da traži mišljenje iskoristio
i tužio Savet zbog povrede postupa Sudu pravde
* Procedura: EK šalje predlog Savetu, koji ga prosleđuje EP
na razmatranje. Savet pre donošenja odluke mora da
razmotri mišljenje EP
 *
* Uvedena Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986. godine
(pozadina: pristupanje novih država i potpisivanje ugovora
o pridruživanju)
* Procedura: EK podnosi akt Savetu, ovaj ga prosleđuje
Parlamentu. Savet za usvajanje odluke mora da dobije
prethodnu saglasnost Evropskog parlamenta. EP ne može
da predlaže izmene ili dopune podnetog akta (veto EP)
* Nije bilo ostavljeno vreme za izjašnjavanje EP
* Oblasti: pristupanje novih DČ i potpisivanje sporazuma o
pridruživanju (uključujući i SSP)
 *
* Uvedena Jedinstvenim evropskim aktom – priprema za
predstojeće promene u EZ
* Cilj: što više uključiti EP u proces odlučivanja – iako je ova
procedura bila predviđena u svega 10 oblasti
* Međutim, da li je EP imao baš jednak status sa Savetom
* Procedura se sastojala iz dva čitanja:
* 1. čitanje: EK upućuje predlog Savetu, Savet ga dostavlja
EP. Parlament usvaja svoje mišljenje i dostavlja ga Savetu
koji usvaja zajednički stav
 *
* 2. čitanje: Iako konačnu odluku donosi Savet, EP ima pred
sobom tri mogućnosti:
1. Da odobri poziciju Saveta ili ne donese nikakvu odluku u
roku od 3 meseca ( tada Savet usvaja svoj predlog kao
konačan)
2. EP može da usvoji izmene apsolutnom većinom – sada
sve zavisi od EK. Ukoliko EK prihvati izmene koje je
učinio EP, onda ih Savet ili usvaja kvalifikovanom
većinom ili ih odbija jednoglasno. Ako EK odbije izmene
EP, onda ih Savet može usvojiti samo jednoglasno
3. Da EP apsolutnom većinom odbije stav Saveta, a da
Savet jednoglasno usvoji svoj stav
 *

* Uvedena Ugovorom iz Mastrihta a kasnije dopunjena

Ugovorima iz Amsterdama i Nice
* Ovo je prva procedura koja u isti rang stavlja Savet I EP-
dakle, Savet ne može da nadglasa EP
* Ovo nameće svojevrsnu obavezu Savetu i EP da sarađuju u
zakonodavnoj oblasti
* Danas se primenjuje u preko 70 oblasti
* Procedura se sastoji iz tri čitanja i uključuje tzv.
Institucionalni trougao (EK, Savet, EP)
 *
* Pre prvog čitanja, EK upućuje predlog akta Savetu i
Evropskom parlamentu
* Nakon što EK dostavi svoji predlog:
a) EP usvaja stav o aktu i upućuje ga Savetu
b) Ako Savet odobri stav EP, onda će se akt usvojiti u obliku
koji je predložio EP. Savet mora da usvoji predlog
kvalifikovanom većinom (uz izuzetak gde se traži
jednoglasnost) – AKO USVOJI OVDE SE PROCEDURA
ZAVRŠAVA! Međutim, ako Savet ne odobri stav EP onda
usvaja zajednički stav i prosleđuje ga EP
 *
* Sada razmatramo zajednički stav Saveta. EP ovde ima tri
mogućnosti da u roku od tri meseca:
1. Odobri zajednički stav Saveta ili ne usvoji nikakav stav
(tada se usvaja akt koji je predložio Savet)
2. Odbije većinom glasova stav Saveta ( ovo znači da se akt
neće usvojiti!)
3. Predloži amandmane većinom glasova na stav Saveta
Procedura se može završiti bili usvajanjem bilo odbijanjem
stava Saveta od strane EP
 *
* Sada Savet razmatra amandmane koje je podneo EP
* Savet ovde ima dve mogućnosti:
1. Prihvati SVE amandmane EP kvalifikovanom većinom
(čime se procedura usvajanja akta završava!)
2. Ne prihvati SVE amandmane EP
* Ukoliko ne prihvati sve amandmane EP saziva se Komitet
za mirenje – koji se sastoji od jednakog broja predstavnika
Saveta i EP
* Ovaj Komitet u roku od 6 nedelja mora da dođe do
zajedničke odluke – ukoliko zajedničke odluke nema akt se
smatra odbijenim
 *
* Ukoliko Komitet za mirenje dođe do zajedničkog teksta
predloga započinje treće čitanje
* EP i Savet sada imaju 6 nedelja da usvoje predlog
Komiteta, nakon čega će akt ili biti usvojen ili odbijen
* Imajte na umu da se ova procedura može završiti i
prilikom prvog i prilikom drugog čitanja te da do trećeg
čitanja dolazi u izuzetnim slučajevima kada postoji
neslaganje EP i Saveta!
 *
* Do Ugovora iz Lisabona postojala je podela na obavezne I
neobavezne troškove u budžetu EU
* EP je formalno imao prava da kontrolše samo neobavezne
troškove (tu nisu spadale politike na koje je odlazilo
najviše novca iz budžeta EU)
* Od Ugovora iz Lisabona ukida se podela na
obavezne/neobavezne troškove i sada govorimo o budžetu
kao jednoj celini
* Predlog budžeta daje Evropska komisija a zajedno ga
(redovna zakonodavna procedura) usvajaju Savet i EP