Struktura, tok i priroda naučnog

istraživanja
 Koraci u naučnom metodu
Robert Pirsig u delu Zen i umetnost
održavanja motorcikla nabraja 6
glavnih etapa empirijskog
istraživanja:

1. utvrđivanje problema
2. postavljanje uzročne hipoteze
/objašnjenja
3. eksperimenti smišljeni da testiraju
svaku hipotezu
4. prognozirani rezultati testa
5. opaženi rezultati testa
6. zaključci o održivosti hipoteze
 Postoji li „jedinstveni” naučni
metod?
Pošto se izbor metoda prilagođava posebnom
predmetu i svrsi istraživanja, nema unapred
propisanog idealnog metoda.

Ipak, sa aspekta strukture, OVO JE GRUBA SKICA

NJEGOVIH UOBIČAJENIH ELEMENATA:

a. PRIKUPLJANJE PODATAKA /OPSERVACIJA

b. POSTAVLJANJE HIPOTEZA (ZAKONA I TEORIJA)
c. IZVOĐENJE LOGIČKIH POSLEDICA /PREDVIĐANJE
d. TESTIRANJE HIPOTEZA
Sa terena u laboratoriju
Radni prostor
Vrbovanje mladih duša
 a. OPSERVACIJA (NAUČNO
POSMATRANJE) I EKSPERIMENT

Opservacija – uočavanje bitnih osobina

istraživane pojave, bez uticaja na nju.
Eksperiment – manipuliše nekim aspektima
pojave i posmatra ishode.
Zatim se traže obrasci i pravilnosti u
rezultatima posmatranja.
 b. HIPOTEZA
Obično u formi zakona ili teorije
- Predstavlja “PROBNO” OBJAŠNJENJE nekog
problema
- Često se postavlja više različitih hipoteza za isti
problem (rivalske hipoteze)
- Hipoteze se tokom istraživanja napuštaju i uvode
nove
- TEORIJA = OBJAŠNJENJE koje pokriva relativno
veliki broj fenomena i udružuje više zakona
 Teorija i praksa

Grčko divljenje
bezinteresnom
znanje, znanju koje
je samom sebi
svrha, odzvanja i
danas u pojmu
teorije.

Lepota ove formule je u tome što ima

samo teorijski značaj i ama baš
nikakav praktični!
 c. & d. PREDVIĐANJE I
PROVERAVANJE
Testiranje hipoteza zahteva izvođenje njihovih
logičkih posledica
• Ove posledice moraju biti opažljive
• Često su to predviđanja o ponašanju određene
pojave
• Zatim se pristupa posmatranju i eksperimentu,
brojanju, merenju i statističkoj obradi podataka.
• Na kraju se upoređuju njihovi rezultati sa datim
predviđanjima
Testiranje

Vidite, rešavaju test višestrukog

izbora!
 Zakoni i teorije
Kada hipoteza prerasta u set “zakona prirode”?
- Kada se, nakon obimnog testiranja, može primeniti
na objašnjenje klase srodnih fenomena u stvarnosti
(univerzumu).
- Kada dobija dovoljnu potvrdu od iskustva, a ne
poznajemo nijedan opovrgavajući slučaj.
- Kada u potpunosti objašnjava način na koji određeni
segment stvarnosti funkcioniše.
 Zaključivanje u funkciji naučnog
metoda

Indukcija (indutivni zaključak)

• generalizacija iz pojedinačnih posmatranja.

Dedukcija (deduktivni zaključak)

• počinje s opštim premisama (prvim
principima, utvrđenim teorijama).
 Vrste zaključaka
INDUKCIJA: Sve mačke imaju
• Pojedinačna zapažanja opisana četiri noge.
su u premisama I ja imam četiri noge.
• Opšti sud (o klasi slučajeva) Dakle, ja sam mačka.
izveden je u konkluziji

DEDUKCIJA:
• Opšti sudovi su premise
(hipoteze teorija i zakona)
• Zaključak/predviđanje odnosi se
na opažanje specifičnog slučaja
 Granice proverljivosti
• Posmatranja, eksperimenti itd. moraju i
sami biti proverljivi, što znači da njihovi
rezultati moraju biti ponovljivi ukoliko ih
neko drugi ponovo izvede.

• Induktivni metod ne može da utvrdi

konačnu istinitost hipoteza koje važe za
neograničenu klasu slučajeva!
 Proverljivost i naučni etos
• Može se dogoditi i da teorijska očekivanja nesvesno utiču
na našu iskustvenu proveru (da opažamo ono što želimo
da opazimo, na osnovu subjektivne ubeđenosti u
ispravnost teorije).

• Isto tako, rezultati opažanja mogu biti prožeti

vrednostima koje motivišu istraživanje, a da ih je naučnik
nekritički uneo u sam istraživački proces.

• Najveća pretnja objektivnosti i kvalitetu naučnog procesa

istraživanja su: ljudska greška, sujeta, plagijatorstvo,
prevara.

• Ovde značajnu ulogu igraju i konflikt interesa (često je

istraživanje finansirano od strane vannaučnih institucija,
čiji je interes za rezultate takođe vannaučni).
 Granice metode

1. Rizik samoobmane: Rezultati posmatranja mogu

biti ignorisani jer se ne uklapaju u teorijska
očekivanja!

2. Metode imaju svoje granice: Teorije se nikad ne

mogu potvrditi (verifikovati ili konfirmisati) u
konačnom smislu, moguće je jedino njihovo
opovrgavanje ili “falsifikacija” (Karl Popper). Duh
nauke je zato otvoren i skeptičan.

Opovrgavanje vodi onome što zovemo revolucija ili

progres u naučnom saznanju.
 Da li je nauka Sizifov posao?
Opovrgavanje hipoteza teorija važan je korak u
napredovanju naučnog saznanja! Jer:
1. eliminiše lažne pretpostavke
2. saznajemo šta ne može biti slučaj

Evo gde si napravio grešku u proračunu!

 Progres u naučnom saznanju
Naučno saznanje pokreće prevashodno
radoznalost.
Posvećeno i uporno istraživanje nagrađeno je
ponekad prosvetljujućim momentima
intuitivnih uvida i uzbudljivih otkrića.
Naučno saznanje je kumulativan
poduhvat, utemeljen na rezultatima
prethodnih istrživanja.
To je to! Našao sam
krajnju česticu! Ja sam našao česticu
od koje je nastala ta A ja sam
čestica! našao
česticu te
čestice!
Naučno otkriće obično je stvar ingenioznog
uvida i za njega ne postoji logički recept

Mogli biste biti jasniji u ovom koraku!

Razmatranje rezultata istraživanja delo je
kolektivnog napora naučne zajednice

diskusija je počela baš kako treba…

Nauka je bitno društveni, a to znači i INTERESNO
OBOJENI poduhvat
 NAUKU NE MOŽEMO IZOLOVATI OD
VANSAZNAJNIH UTICAJA
Izvinite, profesore, ali
Ministarstvo zahteva da
rezultat jednačine bude 0,29!
Jedini zasad
poznati lek za ova
zastranjenja je
izgradnja etičkog
kodeksa naučne
zajednice, ozbiljno
tradiranje novim
naraštajima i
pojačana samosvest
i samokritičnost
koje moraju postati
sastavni deo
procedure svakog
naučnog posla.
 Timski rad
postaje neizbežan
sa uvećanjem
kompleksnosti
naučnog
istraživanja

Sarađujemo, itekako! Ja sam ekspert u toj

oblasti, ali nisam autoritet, a dr No je
autoritet, ali nije ekspert!
Kako naš naučni rad funkcioniše?! Čekamo da osoba
na kraju trake smisli nešto, pa onda svi dodamo
poneku ideju!
 Bekon je prve grčke filozofe prirode nazvao
velikom decom

Pa ipak,
radoznalost,
čuđenje,
udivljenost, radost i
tajanstvenost… ni
danas ništa manje
ne pokreću naučno
saznanje.