BENZODIAZEPINI

Prof. dr Slavica Đukić Dejanović

2018. godina
Istorijat:

Godine 1959. pojavljuje se hlordiazepoksid

(Librijum) čime je lansirana nova klasa
moćnih supstanci protiv anksioznosti -
benzodiazepina.
Benzodiazepini i njihovi derivati su brzo
zamenili barbiturate i meprobamat,
anksiolitičku supstancu otkrivenu 1950. g.
koja se prethodno koristila i imala skromne
rezultate.
Danas se benzodiazepini smatraju jednim
od najuspešnijih lekova za probleme
centralnog nervnog sistema.

Visokog stepena tolerancije i bezbednosti,

benzodiazepini se pokazuju uspešnim i kao
hipnotičke supstance, mišićni relaksanti i u
lečenju epilepsije.
Mehanizam delovanja:
Benzodiazepini poseduju sedativni,
hipnotički, anksiolitički, antikonvulzivni
efekat i dovode do relaksacije skeletne
muskulature.
Čak i znacajno povećanje doze posle
postizanja hipnotickog efekta, ne
prouzrokuje anesteziju pa dozno-efektna
linija benzodiazepina posle postizanja sna
zaravnjuje.
 Diazepam, zolazepam, lorazepam,
midazolam i klinazepam
Benzodiazepini olakšavaju i
potenciraju inhibitorni
efekat GABA na svim
nivoima centralnog
nervnog sistema.
Benzodiazepini i γ-
aminobuterna kiselina
imaju zajednicki specifični
receptor tj., zajednički
supstrat za oba ova tipa
receptora je hloridni kanal
Aktivacijom pomenutog
receptora započinje i
aktivacija hloridnog
kanala odnosno
omogućuje se ulazak
hloridnog jona iz
ekstracelularnog prostora
u intraneuronski, čime u
stvari zapocinje
inhibitorni postsinaptički
potencijal (IPCP).
Farmakološka dejstva
Prouzrokuju sve stepene depresije CNS-a,
izuzev opšte anestezije, a stepen depresije je
srazmeran veličini doze.
Postizanjem sedacije benzodiazepinima,
obično se istovremeno postiže i
antianksiozni efekat (gubitak straha,
otklanjanje uznemirenosti).
Benzodiazepini prouzrokuju san pa su
odlični lekovi za premedikaciju opšte
anestezije.
Farmakološka dejstva

Dovode do blage relaksacije skeletne

muskulature, a ona nastaje zbog njihovog
inhibitornog delovanja na polisinaptičke
reflekse u centralnom nervnom sistemu.
Benzodiazepini su i antikonvulzivni lekovi.
 Zolazepam je benzodiazepin koji se koristi
uz disocijativne anestetike, posebno uz
tiletamin.
Farmakokinetika
Benzodiazepini se dobro apsorbuju kada se
uzimaju oralno, obično dostižu najveću
koncentraciju u plazmi za oko 1 sat.
Snažno se vezuju za proteine plazme i
njihova visoka rastvorljivost u lipidima
uzrokuje da se mnogi od njih postepeno
nagomilavaju u masnom tkivu.
 Obično se unose oralno ali se mogu davati i
intravenski.
Svi benzopdiazepini se metabolišu i na kraju
se izlučuju kao glukuronidi u urinu.
Indikacije
 Posebna indikacija je promenjeno ponašanje jer
smanjuju anksioznost (povećan strah, napetost,
agresivnost)
 Premedikacija opšte anestezije (otklanjanje
ekscitatornih i halucinogenih efekata, na primer,
injekcionog anestetika ketamina)
 Relaksantnim dejstvom neutrališu povišen tonus
skeletne muskulature (hipertonicitet) koji se javlja
u toku anestezije ketaminom ili tiletaminom
 Indikovani su u toku izvođenja
neuroleptanalgezije, a u cilju izazivanja
miorelaksacije
Neželjeni efekti
Benzodiazepini se kod akutne prekomerne
upotrebe smatraju manje opasnim od većine
ostalih anksiolitičko/hipnotičkih lekova.
Prekomerna upotreba benzodiazepina
uzrokuje dugotrajno spavanje.
Međutim, u prisustvu ostalih depresora
CNS-a, naročito alkohola, benzodiazeopini
mogu prouzrokovati jaku, čak i smrtonosnu
respiratornu depresiju!
Neželjeni efekti

Glavni neželjeni efekti su pospanost,

konfuzija, amnezija i oslabljena
koordinacija, što remeti manuelne veštine
kao što je npr. vožnja.

Tolerancija (postepeno povećanje doze

potrebne da prouzrokuje željeni efekti)
pojavljuje se kod svih benzodiazepina, kao i
zavisnost koja je njihova glavna mana.
Interakcija sa drugim lekovima
Često se kombinuju sa fenotiazinima i
barbituratima, jer blokiraju neželjene
prateće efekte ovih lekova.

Antagonisti benzodiazepina
Kompetitivni antagonista benzodiazepinskih
receptora, koji je našao svoju primenu u
klinici je flumazenil.