ФОНД И УСЛУГЕ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ
 Школске библиотеке оснивају се при основним и средњим
школама. Намењене су ученицима, наставницима и
стручним сарадницима. Помажу својим корисницима у
стицању знања, стручног усавршавања и унапређивање
васпитно- образовног процеса.
 Сматра се да је у XX веку два пута дошло до великих
промена у школским библиотекама: „Prvi put tokom 1960-
tih kada su biblioteke počele da u svoj rad uključuju novi
talas audiovizuelnih sredstava i softvera. Drugi je počeo
1980-tih sa brzim napretkom mikroračunara, računarskih
mreža i Interneta. Prvo redizajniranje zahtevalo je samo
promenu u sadržaju. Drugo zahteva potpunu promenu
mišljenja (LOERTSCHER 2005: 1-2)”.
ФОНД ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 Богати фондови и разноврсне услуге у служби

наставе помажу ученицима у савлађивању
наставног градива, проширивању знања,
развијању вештина.
 Наставницима пружају подршку у раду,
омогућавају стручно усавршавање и
побољшавање начина извођења наставе из
свих школских предмета.
 У савременој школи библиотека својим фондом и услугама
допуњује и подржава наставу и тиме представља ослонац
васпитно- образовном процесу. Иако је пре четрдесет година
Радмила Шуљагић изнела да се од библиотеке очекује да „пружи
ученику илустрације знања које он стиче на часовима, да му
занимљивом литературом учини јаснијим и ближим извесне
апстрактне појмове; да подстакне његову машту и изазове
ватромет асоцијација које ће допринети да код предмета, наоко
тако различитих, уочи сличности, да код других на први поглед
сличних, схвати разлике, и на основу свега запаженог, доживљеног
и прочитаног створи своју слику света која неће бити далеко од
реалности“ (1972: 68) данас је још увек у многим школама однос
према библиотеци често рестриктиван и елиминантиван.
 Мајкл Горман наводи да су за јако јавно
образовање које је стуб демократије
неопходне школске библиотеке. Школска
библиотека мора да прати реформисано
образовање и сходно томе да се
трансформише у библиотеку у којој ће
корисници бити активни учесници у учењу и
трагању за информацијама (GORMAN 2007:
102).
 Код нас оне још увек нису довољно укључене у наставни план и
програм: „Темељне одреднице школске библиотеке у васпитно-
образовном процесу увек су довођене у релацију с фондом,
школским библиотекаром и програмом, али оне никада нису биле
уграђене у обавезни део наставног плана и програма (као што су
то, на пример, у школама у Канади, где је сваки разред обавезан
да једном седмично одржи час у школској библиотеци, уз сарадњу
школског библиотекара са наставником, прим. аут.) и тако су
остајале по страни, препуштене личном ангажману и ентузијазму
школских библиотекара ... Нова кретања утицала су и на промену
делатности школске библиотеке.“ (ИЛИЋ, ГАЈИЋ и др. 2007: 57)
 Фонд је сређен по УДК групама, односно тематско-садржајним
целинама које су ради веће прегледности одвојене међашима.
 УДК (универзална децимална класификација којом је људско
знање подељено у групе од 0 до 9).
 0 Општа група
 1 Филозофија. Психологија
 2 Религија. Теологија
 3 Друштвене науке
 5 Математика. Природне науке
 6 Примењене науке. Медицина. Техника
 7 Уметност. Спорт. Разонода
 8 Књижевност. Филологија
 9 Географија. Биографије. Историја
ФУНКЦИЈЕ ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

 библиотечко-информациона,
 васпитно-образовна и

 културно-рекреативна.
БИБЛИОТЕЧКО-ИНФОРМАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ

 Планирана набавка, инвентарисање, сигнирање,

каталогизација, класификација, ревизија ,
 евиденција и статистика (вођење дневне, месечне и
годишње статистике),
 израда програма рада и извештаја о раду

 уређење фонда и смештај публикација (по UDK

систему или према формалном принципу: према
инвентарном броју, формату...)
 развијање каталога и

 пружање стручних услуга.

ИНФОРМАЦИОНА ДЕЛАТНОСТ
обједињује три функције:
 информациону,
 рефералну и
 стручно-научну.
Информациона функција обухвата:
 претраживање информација и проналажење извора
 сакупљање, обрада и чување информација и извора као грађе;
 производња информациј а и инструмената претраживања у самој
школи;
 повезивање у шире библиотечке и информационе мреже;
 обавеза информационог описмењавања
ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНЕ АКТИВНОСТИ
 Остварују се на основу програма. Реализацијом часова у
школској библиотеци, у сарадњи са наставницима,
унапређује се и повећава квалитет образовно-васпитног
рада, проширује се знање ученика, ствара се могућност за
испољавање креативности и активно учешће ученика у
социјалном и културном окружењу. Васпитни циљеви
школске библиотеке односе се на стицање врлина и
позитивних навика, на развијање ваљаних моралних
судова и усвајање културног понашања.
 Образовне активности пружају сазнања која се могу
применити и у практичном животу и оспособљавају
ученика да се боље снађе у стварности.
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА
У односу на ученике:
 пружа услове за самосталан рад ученика,
 омогућује непосредан једноставан и брз приступ информацијама
и коришћењу библиотечеке грађе,
 обезбеђује јавност употребе и доступност расположивим
ресурсима и информацијама,
 упознаје ученике са начинима коришћења библиотечке грађе и
информација и облицима њихове презентације,
 омогућава ученицима да користе библиотечке ресурсе у складу
својим могућностима, знањима и интересовањима,
 упознаје ученике са могућношћу коришћења различитих метода и
средстава.
ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНА ФУНКЦИЈА
У односу на наставнике и организацију наставе омогућава:
 развијање концепта савремене организације наставе уз примену
различитих метода, облика и средстава рада (индивидуални,
групни и тимски рад, проблемски облик рада, истраживачки рад
итд.),
 планирано коришћење ресурса библиотеке у процесу наставе и
учења у библиотеци и ван ње,
 коришћење библиотечких ресурса у процесу припреме наставе,
 коришћење библиотечких ресурса и после редовне наставе,
организације допунске наставе и различитих облика додатног
рада,
 буђење радозналости и интересовања за учење и истраживање
код ученика и
 усавршавање наставника.
КУЛТУРНО-РЕКРЕАТИВНА ФУНКЦИЈА

 Учешће у планирању културне и јавне делатности школе,

посебно планирање културне и јавне делатности школске
библиотеке,
 организовање семинара, саветовања и предавања,
 промоција младих стваралаца (уметника и научника) и
помоћ при објављивању њихових првих књига,
 покретање и урађивање школског часописа, билтена или
web сајта,
 организовање различитих активности и садржаја:
прослава дана школе, трибине, такмичења, размена
гостовања, сусрети, фестивали, промоције, изложбе...
 сајмови књига (уџбеника, приручника, стручних часописа
или белетристике) као и сајмови других врста некњижне
грађе (цд, плоча, постера)
 ЗАКОНСКА, ПОДЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА,
СТАНДАРДИ И СМЕРНИЦЕ ЗА РАД ШКОЛСКЕ
БИБЛИОТЕКЕ
 Рад школскe библиотекe регулишу Министарство
културе и медија и Министартво просвете, науке
и технолошког развоја.
 Статус и положај школске библиотеке мора се
посматрати с аспекта двојне правне регулативе
– из области библиотекарства и просвете, који су
комплементарни у својој просветитељско–
културној мисији.
 Прописи из области образовања примењују
се када је реч о простору и опреми школских
библиотека, степену и врсти школске спреме,
стицању лиценце за рад.
 У стручним областима рада примењују се
законски пропоси из библиотекарства.
ЗАКОНОМ О БИБЛИОТЕЧКО–
ИНФОРМАЦИОНОЈ ДЕЛАТНОСТИ
 Данас је рад школских библиотека, када је реч о
стручним пословима, регулисан Законом о
библиотечко–информационој делатности (Сл.
гласник РС бр 52/2011). Према члану 14 овог
Закона „васпитно–образовна и научна установа
обавезна је да организује школску,
високошколску, универзитетску библиотеку,
односно библиотеку научноистраживачког
института и установе и да обезбеди све потребне
услове за њен рад.“
ЗАКОНОМ О БИБЛИОТЕЧКО–
ИНФОРМАЦИОНОЈ ДЕЛАТНОСТИ
 Законом је регулисано да су школске
библиотеке део јединственог библиотечко–
информационог система Републике Србије и
као такве представљају организационе
јединице образовне установе, с циљем да
помажу и унапређују образовно–васпитни
процес.
СТАНДАРДИ
 Библиотеке се у раду поред закона руководе
стандардима који указују на параметре
неопходне за успешно функционисање
библиотеке. По угледу на ISО (International
Organisation for Standards) у нашој земљи
непосредно након Другог светског рата донета је
Уредба о стандардима и формирању Савезне
комисије за стандарде. Први Закон о
стандардима усвојен је 1960. године, када је
основан и Савезни завод за стандардизацију.
СТАНДАРДИ
 Школске библиотеке у свом раду до недавно су
примењивале стандарде из 1973. године. Од маја
2013. године, на снази је нов Правилник о
националним стандардима за обављање
библиотечко-информационе делатности јавних,
школских, специјалних, високошколских и
универзитетских библиотека и библиотека научно-
истраживачких института и установа који је, на
основу члана 36. став 2. Закона о библиотечко-
информационој делатности (Службени гласник РС, бр.
52/11), донео Министар културе и информисања (Сл.
гласник РС бр. 39/13).
 У Правилнику су садржани стандарди у погледу врсте
послова и активности који се односе на задатке
школске библиотеке, образовно–васпитни рад са
ученицима, образовно–васпитну делатност школске
библиотеке, сарадњу с директором школе,
наставницима, стручним сарадницима и родитељима
и на библиотечко–информациону делатност школске
библиотеке. Стандарди у погледу услова и ресурса који
одређују простор и опрему школске библиотеке ближе
се утврђују прописима из области образовања и
васпитања.
МЕЂУНАРОДНЕ ПРЕПОРУКЕ

 У циљу побољшања статуса и унапређења

делатности, школске библиотеке поред
домаћих закона и стандарда примењују и
међународне препоруке које су несумњиво
утицале на доношење нових и ревизију
постојећих националних стандарда.
МЕЂУНАРОДНЕ ПРЕПОРУКЕ
 Након доношења стандарда за средње школе и
високошколске установе, захваљујући напорима
Националног просветног удружења и Америчке
библиотечке асоцијације, 1925. године донети су први
стандарди за библиотеке основних школа. За рад
библиотека након Другог светског рата значајни су
стандарди које је такође Америчка библиотечка
асоцијација донела 1945. године – School Libraries for
Today and Tomorrow, на 43 стране предочене су
квантитативне и квалитативне норме на основу којих
су касније у свету настали многи национални
стандарди.
МЕЂУНАРОДНЕ ПРЕПОРУКЕ
 Америчко удружење библиотека под под покровитељством
Америчке библиотечке асоцијација развија и објављује
Standards for School Library Program (1960). Са розвејем
информација на новим медијима развијају се и нови
стандарди – Standards for School Media Program, објавили
су их Америчка асоцијација школских библиотека и
Одељење за аудиовизуелне упутства Националног
просветног удружења 1969, године, у којима су први пут
обухваћени термини попут медијатекар, медијатека,
медијски центар, медијски програм. У наредним
деценијама у више наврата доношени су стандарди који
се посебно односе на медијатеке.
 Један од актуелнијих стандарда донет је 2007. године под
називом Standards for the 21st-Century Learner.
IFLA/UNESCO МАНИФЕСТ И СМЕРНИЦЕ ЗА
РАЗВОЈ ШКОЛСКИХ БИБЛИОТЕКА
 Међународна асоцијација библиотечких удружењ
(International Federation of Library Associations – IFLA)
и Уједињене нације за образовање, науку и културу
(UNESCO) донеле су 2000. године Манифест за
школске библиотеке, на основу којег су годину дана
касније, 2001. године, настале Смернице за школске
библиотеке ради „обавештавања оних који доносе
одлуке на националном и локалном нивоу у целом
свету и за подршку и оријентацију библиотечке
заједнице. Написане су да би помогле школама да
примене принципе изнете у Манифесту.“
IFLA/UNESCO МАНИФЕСТ ЗА ШКОЛСКЕ
БИБЛИОТЕКЕ
 IFLA/UNESCO Манифест за школске
библиотеке уз указивање на значајну улогу
овог типа библиотеке у „учењу и подучавању
намењеном свима“ издваја задатке и циљеве
неопходне за учење, развијање стваралачке
маште и критичког мишљења, унапређивање
писмености и подизање културног нивоа.
ПРЕМА МАНИФЕСТУ ЦИЉЕВИ ШКОЛСКЕ
БИБЛИОТЕКЕ СУ:
 „подршка и побољшање образовних циљева наведених у наставном плану и програму
школе;
 развијање и неговање навике и уживања у читању и учењу код деце, као и навике
коришћења библиотеке током читавог живота;
 пружање прилике да се искуси стварање и коришћење информација у циљу стицања
знања, познавања, развијања маште и уживања;
 подстицање свих ученика да стичу и користе вештине вредновања и коришћења
информација, без обзира на облик, формат или медиј, као и да овладају начинима
друштвене комуникације;
 обезбеђивање приступа локалним, регионалним, националним и глобалним изворима
и могућностима, што оне који уче доводи у додир са различитим идејама, искуствима
и ставовима;
 организовање активности које јачају друштвену и културну свест;
 сарадња са ученицима, наставницима, управом и родитељима да би се остварили
циљеви школе;
 заступање начела да су слобода мишљења и приступ информацијама неопходни
предуслови за делотворно и одговорно учешће у грађанском демократском друштву;
 промоција читања и извора и услуга школске библиотеке у школској и широј
друштвеној заједници.“
 Модел програма за стицање вештина учења и информатичке
писмености не доноси само смернице за информатичку
писменост, већ настоји да упозна ученике са процесом учења који
се може примењивати у различитим областима и ситуацијама на
основу којих ће се развити:
 „вештине учења помоћу којих ученик сам себе усмерава,
 вештине сарадње,
 вештине планирања,
 вештине проналажења и прикупљања,
 вештине бирања и оцењивања,
 вештине организовања и бележења,
 вештине комуницирања и саопштавања и
 вредновање.“
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ
 ИЛИЋ, Павле и Оливера Гајић, Миланка Маљковић. Криза читања :
комплексан педагошки, културолошки и опште друштвени
проблем. Нови Сад: Градска библиотека, 2007.
 ШУЉАГИЋ, Радмила. Библиотека у основној школи. Београд :
Народна библиотека Србије, 1972.
 GORMAN, Majkl. Naše neprolazne vrednosti: bibliotekarstvo u XXI
veku. Preveo Sergej Macura. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta,
2007.
 THE WHOLE SCHOOL LIBRARY HANDBOOK. Edited by Blanche
Woolls and David V. Loertscher. Chicago: American Library
Association, 2005.
 Закон о библиотечко–информационој делатности. Сл. гласник РС,
52/2011.
 IFLA/UNESCO Манифест за школске библиотеке.
<http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1283>