Preoperacioni stadijum razvoja

inteligencije
prema Pijažeovoj teoriji
(u proseku od 2 do 6 godina)
• Inteligencija se od od senzomotorne,
kakva je bila na prethodnom stadijumu,
preobražava u misao u pravom smislu
reči, čiji su oslonci unutrašnji govor i
sistem znakova.
• Elkind preoperacini stadijum naziva „stadijumom
ovladavanja simbolima”
Simbolička (semiotička) funkcija je sposobnost da
se nešto (predmet, događaj, osoba itd.) što nije
prisutno reprezentuje pomoću oznake.
• Postoje dve vrste oznaka: znaci i simboli.
• Znaci su proizvoljni i kolektivni (primer reči,
matematički znaci)
• Simboli se zasnivaju na ličnom iskustvu i
podsećaju na stvar koju simbolizuju.
 Oblici ispoljavanja simboličke
funkcije

• Odložena imitacija
• Crtež
• Mentalne slike
• Simbolička igra
• Govor
 Dečje mišljenje na preoperacinom
stadijumu
• Između druge i sedme godine dečje mišljenje se kreće na
kontinuumu između dva krajnja oblika mišljenja od kojih
drugi postepeno nadvladava prvi.
• Prvi od tih oblika jeste mišljenje pomoću čiste asimilacije
čiji egocentrizam isključuje objektivnost - ispoljava se u
simboličkoj igri.
• Drugi oblik jeste intuitivno mišljenje koje je adaptirano na
druge i na stvarnost. Intuitivno mišljenje je senzo-motorni
doživljaj, ali rekonstituisan ili anticipiran na osnovu
reprezentovanja. Intuitivno mišljenje je potčinjeno primatu
opažaja. Primeri intuitivnog mišljenja: procenjivanje
količine na osnovu zauzetog prostora, procena brzine na
osnovu preticanja.
 Osnovne odlike preoperacinog
mišljenja
1. Egocentrizam
2. Prekauzalitet
3. Prelogizam
 Egocentrizam
(lat. ego-ja + centrum-centar)
• Za razliku od egocentrizma na senzomotornom nivou
koji označava nerazlikovanje sebe od spoljašnjeg sveta,
na preoperacionom nivou je prisutan egocentrizam na
reprezentacionom nivou.
Egocentrizam znači
- nerazlikovanje subjektivnog i objektivnog
- nemogućnost zauzimanja pozicije druge osobe i
apsloutozovanje vlastite taćke gledišta
- dominacija opažaja u mišljenju (intuicija koja predstavlja
interiorizovane opažaje i pokrete je osnovno oruđe
saznanja sveta)
 Manifestacije egocentrizma
• Realizam
• Animizam
• Artificijelizam
 C

D B

A
Policajci

Dete
 Manifestacije egocentrizma
1. Realizam (lat. res-stvar)
Shvatanje da subjektivni, unutrašnji doživljaji imaju
karakteristike spoljašnje, predmetne realnosti. Realizam se
ispoljava u dečjim shvatanjima prirode mišljenja, snova i
imena stvari.
-realizam misli - na mlađim uzrastima dete smatra da se misli
ustima, glasom, zatim malim ustima ili glasom koji se
nalazi u glavi.
-realizam sna - deca smatraju da se snovi u toku sanjanja
nalaze u sobi, zatim da snovi izlaze iz glave i da lebde i da
ih i drigi ljudi mogu videti
-nominalni realizam (realizam imena) – imena stvari se
posmatraju kao fizičke odlike predmeta . Imena postoje od
samog postanka predmeta, to je ime nemoguće promeniti
 Manifestacije egocentrizma
• Animizam (lat. anima-duša, duh):
pridavanje neživim stvarima odlika živih
bića. U početku, dete smatra da su živi svi
oni predmeti koji vrše neku aktivnost
korisnu za čoveka (sijalica, peć, mesec).
Zatim da su živa pokretna tela, i na kraju,
tela koja se naizgled kreću sama od sebe-
vetar, nebeska tela. Primeri: Mesec nas
sprati u šetnji vraća se natrag kada se i mi
vraćamo.
 Manifestacije egocentrizma
• Artificijelizam (lat. artificialis-veštački)-
shvatanje da su prirodne pojave i objekti
proizvod ljudske delatnosti. Npr. nebeski
svod su sazidali i obojili ljudi, sunce je
zapaljen kamen bačen na nebo, kiša pada
iz slavina koje su napravljene na nebu.
• Istraživanja su pokazala da je
artificijelizam manje izražen kod dece iz
seoskih sredina.
 Prekauzalitet
• Oblici prekauzalnih objašnjenja
1. Finalizam (lat. Finale-kraj)-dete neku pojavu objašnjava njenim krajnjim rezultatom. Npr.
Reka teče da bi se ulila u more.

2. Fenomenizam (grč. Fenomenon-pojava). Uzimanje nekih spoljašnjih, pojavnih, nebitnih

pojava za uzrok neke pojave. Npr. Kamen tone jer je okrugao

3. Participacija- Verovanje da su dve pojave koje su iste povrsti i materijalno iste- senka je
deo noći, senka ruke je deo senke ispod drveta koji je doleteo u sobu

4. Animističko prekauzalno objašnjenje – Verovanje da prirodne pojave imaju subjektivne

pokretače, motivaciju- sunce greje da bi dalo toplotu ljudima, noć pada da bismo mi
mogli da spavamo

5. Magijski kauzalitet- Uverenje da psihičke ili natprirodne magijske pojave mogu biti uzrok
prirodne pojave. Npr. Sunce se kreće zato što ja trčim, neko se razboleo jer je dete to
želelo.

Jovičić – U situacijama kada deca posmatraju određenu fizičku pojavu i mogu njome
manipulisati, ne javljaju se prekauzalna objašnjenja.
 Prelogizam
• Prelogizam se odnosi na način dolaženja
do saznanja koji je svostven deci na
preoperacionom stadijumu razvoja
Odlike koje čine prelogizam su:
1. Transduktivnost
2. Sinkretizam i jukstapozicija
3. Neosetljivost na protivrečnosti
4. Odsustvo relacionog mišljenja
 Prelogizam
• 1. Transduktivno zaključivanje
Dete ne ide ni od posebnog ka opštem (indukcija)
ni od opšteg ka posebnom (dedukcija) već
zaključuje od posebnog ka posebnom. Pr.
Transduktivni izbor četiri ista predmeta:
plavi krug-beli krug-beli trougao-sivi trougao
Transduktivno zaključivanje:
A i B se javljaju zajedno
A se javlja, B mora da se javi
Kada se tata brije voda je topla
Voda je topla, tata se brije
 Prelogizam
2. Sinkretizam i jukstapozicija
Sinkretizam je tendencija da se nepovezani
događaji grupišu u jednu veoma zbrkanu celinu,
odnosno tendencija da se sve povezuje sa
svačim. Npr. grupiše zajedno ženu, kolače,
šibice, zidni sat itd.
Jukstapozicija je tendencija da stavlja jedno pored
drugog (jukstapozira) dva događaja, a da ne
specifikuje odnos koji postoji među njima.
Delove vidi kao nepovezane jedne sa drugim.
 Prelogizam
3. Neosetljivost na protivrečnosti
Najčešći uzroci protivrečnosti kod dece su
zaborav, istovremeno postojanje zrelijih i
primitivnijih shvatanja, neodređenost
pojmova, vezanost za podatke koje daje
opažanje.
 Prelogizam
4. Odsustvo relacionog mišljenja
Relacioni sudovi definišu neku odliku objekta u
odnosu na drugi objekat. Miša je brat Vladin.
Relacioni pojmovi: levo, gore, severno itd.
Deca relacione sudove shvataju kao atributivne, i
imaju teškoća u izvođenju relacionih zaključaka.
Npr. teško izvode zaključak Nikola je veći od
Luke, Nikola je manji od Ace. Koji je najveći, koji
srednji, a koji najmanji?