JEZERA SRBIJE

POJAM
Jezero je udubljenje na kopnu (basen) koje je ispunjeno vodom.

Jezero je kopnena voda, nije deo vode svetskog mora.

PODELA

Po načinu postanka dele se na PRIRODNA I VEŠTAČKA

 Prirodna su nastala radom prirodnih sila. Tektonski pokretima, radom vetra, radom leda, radom reka.

 Veštačka je stvorio čovek

 Prirodna
U svetu: Tektonska, lednička, kraška, eolska, rečna
U Srbiji: rečna, eolska, lednička.

1. Rečno jezero nastaju pored velikh ravničarskih reka u mrtvajama – napuštenim delovima rečnih
korita/presecanjem meandara- reka koja krivuda u obliku latiničnog slova S
Najčešće su male dubine. Nalaze se u okolini
Drine-Drinjače, ili Morave- Moravišta.

 Obedska bara, odsecanjem meandra reke Save.

 Rusanda, u napuštenom meandru Tise kod Melenaca.

Ima slanu vodu i blato je lekovito pa je postalo banja.

 Carska bara, kod ušća Begeja u Tisu.

Meandar
Mrtvaja
2. Eolsko jezero, nastaje u udubljenjima nastala radom vetra. Eolska jezera su plitka jezera.
 Palićko jezero je eolsko jezero, ono je –NAJVEĆE PRIRODNO JEZERO U SRBIJI.
8 km od Subotice, obala jezera je dugačka 17 km. Nastalo u međudubinskom udubljenju Bačke peščare.
Na slici je
Palićko jezero

 Ludoško jezero
 Krvavo jezero
 Slano jezero
 Kelebijsko jezero
3. Lednička jezera nastala u udubljenjima koje je formirao lednik. Nalaze se na jugu Srbije.

 Livadičko na Šar planini

 Jažinačko na Šar planini

 Šutmansko na Šar planini

 Đeravičko na Prokletijama
Ledničko jezero
 Veštačka

- Nastala veštačkim putem, stvorio ih je čovek tako što je pregradio reku branom ili eksploatacijom šljunka,
krečnjaka,
- Voda iz veštačkog jezera može da služi za navodnjavanje, proizvodnju električne energije, za ribolov,
izletište, rekreaciju.
- Najveće veštačko jezero u Srbiji je ĐERDAPSKO JEZERO. (1972.)
- ONO JE I NAJVEĆE JEZERO U SRBIJI (Veće je od Palićkog)
- Đerdapsko jezero je u dolini reke Dunav.
- Ostala veštačka jezera su:
Vlasinko, Perućačko, Gazivode, Gružansko, Zvornik, Zlatarsko, Potpećko, Sjeničko, Belo,
Ada Safari, Aleksandrovačko, Bela reka, Barje, Batlavsko, Belocrkvanska jezera (7 većih
više manjih), Bešenovačko ili Beli kamen, Blačko, Bovansko, Borkovačko, Borsko, Brestovačko ili
Magaško, Bukuljsko, Vrmdžansko, Vrutci, Garaško, Gračaničko, Grošničko, Gazivode, Gružansko,
Divljansko, Dulensko, Duboki potok, Zaovinsko, Zlatiborsko, Zvorničko, Zlatarsko ili Kokin brod,
Jarevac, Krajkovačko,
Međuvršje, Ovčarsko-kablarsko, Očaga, Petničko, Potpećko, Perućac,Rabrovačko, Radoinjsko,
Radonjičko, Ribničko, Savsko, Srebreno, Sjeničko, Ćelije, Šumaričko...
Perućačko jezero
 Raspored prema površini

1. Đerdapsko jezero 253 kvad. km (Dunav)

2. Vlasinsko jezero 16 kvad. km (Vlasina)
3. Perućačko jezero 12,4 kvad. km (Drina)
4. Gazivode 11,9 kvad. km (Ibar)
5. Gružansko jezero 9 kvad. km (Gruža)
6. Zvornik 8,1 kvad. km (Drina)
7. Zlatarsko ili Kokin brod 7,2 kvad. km (Uvac)
8. Potpećko jezero 7 kvad. km (Lim)
9. Palićko jezero 5,6 kvad. km
10. Sjeničko jezero 5,6 kvad. km (Uvac)